Projektovanje Seizmicki Otpornih Armiranobetonskih Konstrukcija PDF

Vanja Alendar
PROJEKTOVANJE SEIZMIČKI OTPORNIH

ARMIRANOBETONSKIH KONSTRUKCIJA
KROZ PRIMERE
Deo A - Osnovi teorije i uvod u propise
Vežbe u okviru kursa

Projektovanje i građenje betonskih konstrukcija 2
na IX semestru odseka za konstrukcije
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Institut za materijale i konstrukcije
Beograd, novembar 2004.
PREDGOVOR drugom izdanju
Pet godina je prošlo od objavljivanja prvog izdanja ovih skripti. Ako je i godinu dana trebalo
za odmor od napora da se prvo izdanje pripremi, u naredne četri godine moglo je puno toga da
se uradi, ali nije. A onda nam se pridružio naš mladi asistent Ivan Ignjatović, koji se ponudio da
prekuca delove teksta pisane rukom. Takva se ponuda ne odbija, njemu ne. Kada je odlučeno da
se nastavi sa radom, ispostavilo se da je kasno da se ceo tekst preradi kako bi valjalo, naravno.
Nastava je u toku, pa je kao prvi - prolazni cilj usvojeno da se Deo B - Primeri prebaci u
'elektronsku formu', tako da ceo materijal studenti dobiju na CD-u. Ni to nije bio mali posao,
trebalo je pripremiti dosta skica, ilustracija.
Šta je novo? Prvi deo je nepromenjen. Osim što je prekucan, tekst drugoga dela - Primeri je
i izmenjen, nadam se na bolje. Stare skice su prerađene, dodate su i nove, kao i fotografije koje
ilustruju efekte dogođenih zemljotresa, ili rezultate eksperimentalnih ispitivanja na modelima.
Uz fotografije na žalost nije naveden izvor, što je osnovni red. Izvinjavam se autorima, biće
urađeno u sledećem izdanju. Deo teksta koji se odnosi na hale, a koji nije ni pripadao skriptama,
potpuno je prerađen, dopunjen i uključen u tekst kao Primer 4.
Kako se koristi tekst? Obim originalnog teksta bio je prilagođen raspoloživom vremenu od
četrnaest nedelja nastave. U međuvremenu, izmenjen je program predmeta, pa se ravnopravno,
po sedam nedelja, studentima izlažu problemi prethodnog naprezanja, odnosno zemljotresa.
Takođe, deo problema koji je ranije izlagan na vežbama, sada je deo predavanja. Tekst skripti
ipak nije skraćen, ali se može čitati na razne načine. Obavezni deo obuhvata:
- Deo A - Osnovi teorije, kao dopunski tekst predavanjima, ali bez poglavlja 6 - Uvod u
Evrokod 8;
- Deo - B - Primeri proći ceo, ali bez poglavlja Pitanja i odgovori u Primerima 1-3, koja
zahtevaju poznavanje koncepta propisa Evrokod 8.
To je minimun, koji još uvek ima smisla. Time se narušava prvobitna koncepciju, ali je
dovoljno, ako je jedini cilj da se savlada primena važećih domaćih propisa iz ove oblasti.
Godišnji zadatak i pismeni ispit se ionako rade isključivo prema važećim domaćim propisima.
Šta još pročitati, stvar je dogovora sa predmetnim nastavnikom. Toplo se preporučuje da se i
ostali delovi pročitaju, bar kao priča. Koncept skripti je da se preko Evrokoda 8 objašnjava
suština domaćih propisa i filozofija projektovanja.
Na kraju, želim da se zahvalim asistentu Ivanu Ignjatoviću, koji me je doveo u situaciju da
ne smem da ga izneverim. Ivane, da sredimo i prvi deo?
Beograd, novembar 2004. Vanja Alendar

PREDGOVOR prvom izdanju
U podnaslovu teksta koji sledi, stoji da je u pitanju materijal za ve`be na IX-om, zavr{nom
semestru studenata odseka za konstrukcije. Tako je i po~elo, iz èlje da studenti sa fakulteta ponesu
vi{e "papira" i znanja nego {to se to moè zapisati kredom na tabli, u 14 nedelja nastave. @elja da
tekst mo`da bude interesantan i inènjerima u praksi, nadam se da je doprinela samo kvalitetu, ne i
preteranom obimu.
Pisanje i pravljenje mno{tva skica zapo~eo sam po~etkom septembra 1999., nebi li se stiglo
za po~etak nastave. Kasno, naravno. U tih mesec dana, pripremljen je ovaj prvi deo, nadam se da
ima glavu i rep, a da nema grubih previda. Ovih sedamdesetak strana je program prve polovine
kursa, sedam nedelja. Drugi deo, koji treba da sadrì probrane primere sa razradom pojedinih
delova iznetih ovom prilikom, treba da bude gotov do po~etka drugih sedam nedelja nastave. Ako
me ne{to spre~i u tome, ovaj prvi deo je u svakom slu~aju celina za sebe, i najva`niji.
Tekst je koncizan i obiman u isto vreme. Izneti su i ilustrovani osnovni pojmovi, bez ~ijeg se
razumevanja nebi trebalo upu{tati u odgovorno projektovanje seizmi~ki otpornih AB konstrukcija.
Ako su neki pojmovi ve} usvojeni na drugim predmetima, ovde se ipak ponavljaju, jedino iz èlje da
se na jednom mestu poveù u zaokruèn koncept.
Pri skiciranju sinopsisa, po{ao sam od ~injenice da na{i vaè}i "seizmi~ki propisi" deluju vrlo
jednostavno, "ni{ta lak{e nego uraditi projekat sloène konstrukcije uz pomo} nekog od softvera iz
ove oblast". Me|utim, propisi su pisani 1981. godine, kada nije bilo ra~unara u praksi, a o
aseizmi~kom projektovanju je bilo vrlo malo re~i u redovnoj nastavi. U me|uvremenu su se
nepovoljno preklopile tri stvari: formalno jednostavni propisi, nedovoljno obrazovanje inènjera u
praksi i pojava atraktivnih softvera koji "sve re{avaju"- najgora mogu}a kombinacija. Otuda i
koncept teksta, iz namere da se objasni su{tina, da se pojasne na{i propisi i da se da uvod u budu}e
evropske propise, ~iji se prednacrt u me|uvremenu pojavio.
Od studenata se o~ekuje normalno predznanje, kao i priprema unapred. Na ~asovima }e se
prvenstveno ukazati na bitne stvari sadràne u tekstu a dokle }e se sti}i, zavisi od inspiracije izlaga~a
i zainteresovanosti studenata. Sve {to je potrebno sadràno je u tekstu, tabla }a sluìti samo za ad-
hok diskusije, prema tome, studenti treba pred sobom da imaju tekst. Nakon nekih od poglavlja,
studenti }e dobiti zadatke koje treba sami da urade. Zadaci se rade kod ku}e, predaju, prihvataju ili
ne, ali su obja{njenja eventualnih zabluda kolektivna, jer su gre{ke obi~no sistematske.
O~igledno je da u ovakvom sistemu nedostaje li~no upoznavanje, kontakt, rad sa svakim
pojedina~no. Prednost je data konceptu "svi sve ~uju", kako obja{njenja tako i odgovore na
pojedina~na javna pitanja. Koga materija bude posebno zainteresovala, vrata kabineta su mu
otvorena, pa }emo to nadoknaditi, u kamernom okruènju.
Dugujem zahvalnost svima kojima sam eventualno bio potreban ovih mesec dana, nadam se
da nisu digli ruke od mene. Predmetnom nastavniku prof.M.A}i}u zahvaljujem na podr{ci pri
pisanju teksta. Posebnu zahvalnost izraàvam Branku Milosavljevi}u koji je ~itavu stvar inicirao,
podsticao da bi na kraju i pa`ljivo pro~itao tekst. Prihvatio sam sve njegove primedbe, posebno onu
da mu se sve ovo dopada i da smatra da je u pitanju "jedna korisna i dobra knjiga". Ko se ne sloì,
neka kaè, bi}e pomenut, u slede}em, "pravom" izdanju.
Beograd, oktobar 1999. Vanja Alendar

SADR@AJ uz Deo A
1. REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA O ZEMLJOTRESIMA 1-1

1.1 OPIS ZEMLJOTRESA 1-1
1.2 ZAPISI UBRZANJA TLA U TOKU VREMENA - AKCELEROGRAMI 1-3
2. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU LINEARNO ELASTI^NIH SISTEMA
SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE 2-1
2.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA IZ DINAMIKE KONSTRUKCIJA 2-1
2.2 SPEKTRI ODGOVORA ELASTI^NIH SISTEMA
3. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU NELINEARNIH SISTEMA
3.1 TRADICIONALNA - SAVREMENA ZA[TITA KONSTRUKCIJA OD ZEMLJOTRESA 3-1
3.2 OSNOVI DINAMIKE ELASTO-PLASTI^NIH SISTEMA
3.3 ODGOVOR NA ZEMLJOTRES ELASTO-PLASTI^NIH SISTEMA
3.4 NELINEARNI SPEKTRI ODGOVORA EP SISTEMA 3-6
3.5 KONCEPT NELINEARNOG PRORAÛNA SISTEMA
3.6 AKUMULACIJA O[TE]ENJA I EKVIVALENTNA DUKTILNOST POMERANJA 3-8
4. KAKO REALIZOVATI ELASTO-PLASTIÂN SISTEM
U ARMIRANOM BETONU 4-1
4.1 KRIVINA PRESEKA - POMERANJE KONSTRUKCIJE 4-1
4.2 NELINEARNI ODGOVOR AB KONSTRUKCIJA 4-3
4.3 POÊTNA KRUTOST AB PRESEKA I KONSTRUKCIJA 4-6
4.4 REALNO PONA[ANJE ARMIRANO BETONSKIH KONSTRUKCIJA
PRI CIKLI^NIM DEFORMACIJAMA 4-7
4.5 MODELIRANJE AB KONSTRUKCIJA 4-8
5. SISTEMI SA VI[E STEPENI SLOBODE 5-1
5.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA IZ DINAMIKE KONSTRUKCIJA 5-1
5.2 UPRO[]ENA MODALNA SPEKTRALNA ANALIZA 5-2
5.3 PLASTI^NI MEHANIZMI SISTEMA SA VI[E STEPENI SLOBODE 5-5
5.4 OBEZBE\ENJE POUZDANOSTI @ELJENOG MEHANIZMA KONSTRUKCIJE -
"PROGRAMIRANO PONA[ANJE" 5-6
5.5 OCENA PONA[ANJA KONSTRUKCIJA NELINEARNOM STATI^KOM ANALIZOM 5-7
5.6 OCENA PONA[ANJA KONSTRUKCIJA PRI "ZAMRZNUTIM POMERANJIMA" 5-8
6. KONCEPT SAVREMENIH PROPISA
- UVOD U EVROKOD 8 (EC8) 6-1
6.1 OP[TI ALGORITAM PROPISA 6-1
6.2 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI 6-2
6.3 ELASTI^NI SPEKTAR UBRZANJA 6-2
6.4 KLASE DUKTILNOSTI KONSTRUKCIJA 6-3
6.5 DOZVOLJENA VREDNOST FAKTORA REDUKCIJE OPTERE]ENJA
- FAKTORA PONA[ANJA PREMA EC8 6-4
6.6 PROJEKTNI (NELINEARNI) SPEKTAR UBRZANJA 6-5
6.7 REGULARNOST KONSTRUKCIJE 6-6
6.8 TORZIONA KRUTOST KONSTRUKCIJE 6-7
6.9 KRUTOST TAVANICA U SVOJOJ RAVNI 6-7
6.10 OSNOVNI NOSE]I SISTEM PRI ZEMLJOTRESU 6-8
6.11 PRORAÛNSKA KRUTOST ELEMENATA 6-9
6.12 PROSTORNO DEJSTVO ZEMLJOTRESA 6-11
6.13 PRORAÛN UTICAJA USLED ZEMLJOTRESA 6-12
6.14 EFEKTI DRUGOGA REDA 6-12
6.15 PRERASPODELA UTICAJA 6-13
6.16 KOEFICIJENTI SIGURNOSTI 6-13
6.17 DIMENZIONISANJE, KONSTRUISANJE DETALJA
I OBEZBE\ENJE ZAHTEVANE DUKTILNOSTI 6-14
6.18 PROGRAMIRANO PONA[ANJE 6-14
6.18.1 Faktor preoptere}enja 6-14
6.18.2 Zidovi 6-15
6.18.3 Grede 6-15
6.18.4 Stubovi 6-16
6.18.5 ^vorovi okvira 6-16
6.18.6 Konstrukcijski sistem 6-17
6.19 KONTROLA POMERANJA KONSTRUKCIJE 6-18
6.20 KADA SE EFEKTI ZEMLJOTRESA MOGU ZANEMARITI ? 6-20
6.21 OKVIRNE KONSTRUKCIJE SA ISPUNOM 6-20
6.22 MONTA@NE KONSTRUKCIJE 6-20
6.23 FUNDIRANJE 6-20
7. SEIZMI^KI PRORAÛN PREMA YU PROPISIMA 7-1
7.1 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI 7-1
7.2 ELEMENTI PRORAÛNA SEIZMI^KIH UTICAJA 7-1
7.3 PORE\ENJE EC8 I YU81 7-3
8. LITERATURA uz Deo A
1. REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA
O ZEMLJOTRESIMA
UVOD
U uvodnom delu izloèni su osnovni seizmolo{ki pojmovi : opis zemljotresa u pro-

storu, ja~ina zemljotresa u epicentru - magnutuda, povratni period zemljotresa kao i opis
efekata zemljotresa na objekte i okolinu na nekoj lokaciji - intenzitet. U nastavku, defini-
{u se merljive fizi~ke veli~ine koje su podloga za inènjerski opis zemljotresa na nekoj
lokaciji: ubrzanje, brzina i pomeranje tla, postupak registrovanja - akcelerogrami kao i
njihove empirijske veze sa magnitudom i rastojanjem lokacije od epicentra. Na kraju, dat
je primer efekata zemljotresa u Mionici 1998. na lokaciji teritorije Beograda.
1.1 OPIS ZEMLJOTRESA

Zemljotres predstavlja kretanje tla usled naglih tektonskih poreme}aja u delu
zemljine kore - àri{tu (hipocentar), na dubini H - àri{na dubina, slila 1.1 Zemljotresi sa
àri{nom dubinom H<70 km smatraju se plitkim zemljotresima. Oblast na vertikalnoj
projekciji àri{ta na povr{inu zemlje naziva se epicentar. Rastojanje objekta od àri{ta
odnosno epicentra naziva se àri{no - R odnosno epicentralno - Re rastojanje , slika 1.1.
Re - epicentralno rastojanje
Likvefakcija Epicentar
Lokalno tlo
Klizi{te
H - àri{na dubina
Osnovna stena R
-`
ari
{no
ras
t oja
nje
@ari{te (hipocentar)
Slika 1.1 Zemljotres - prostorni opis

Seizmi~ki talasi izazivaju kretanje osnovne stene ispod objekta, propagiraju kroz
lokalno tlo do temelja objekta i izazivaju kretanje temelja i objekta. Lokalna tla u kojima
se pri zemljotresu mogu pojaviti likvefakcija ili klizi{te, nazivaju se dinami~ki nestabilnim
tlom. Objekti fundirani u takvom tlu nisu predmet narednih razmatranja, pretpostavlja
se da je objekat fundiran u stabilnom tlu, bez zna~ajnije interakcije konstrukcije i tla.
Mera ja~ine zemljotresa naziva se magnituda zemljotresa - M. Prema Richteru /1/,
veza oslobo|ene energije E u àri{tu i magnitude M glasi
log10 E=4,8 + 1,5M (Joul-a) (1.1)
Zemljotres magnitude M , 32 puta je "ja~i" od zemljotresa magnitude M-1, 1000
puta ja~i od zemljotresa magnitude M-2 itd. Za zemljotrese magnitude M<5 smatra se
da prakti~no ne izazivaju {tete, dok sa porastom magnitude raste zahva}ena povr{ina kao
i intenzitet (El Centro 1940. M=6,6 ; Skoplje 1963. M=6,0 ; Crna gora 1979. M=7,0 ;
1-1
Maljen-Mionica 1998. M=5,6 ). Smatra se da je najve}a mogu}a magnituda M=9
(Lisabon 1755. M=8,6 ).
Prose~an vremenski interval Tp (godina) izme|u pojave dva zemljotresa iste ja~ine
naziva se povratni period zemljotresa sa magnitudom M. Ja~i zemljotresi doga|aju se
re|e, sa duìm povratnim periodom. Za zemljotres sa povratnim periodom od Tp=50
godina o~ekuje se da se pojavi jedanput u 50 godina, dva puta u 100 godina itd.
Recipro~na vrednost povratnog perioda, P=1/Tp, predstavlja verovatno}u pojave
zemljotresa odre|ene ja~ine u jednoj - teku}oj godini.
Ocena merodavnog zemljotresa za projektovanje konstrukcija vr{i se prema
prihvatljivom riziku za odre|eni objekat /2/ :
P=0,02 (Tp=50 godina) - o{te}enja koja ne zahtevaju popravku,
P=0,002 (Tp=500 godina) - o{te}enja koja se mogu popraviti, tzv. projektni
zemljotres,
P=0,0002 (Tp=5000 godina) - nepopravljiva o{te}enja.
Verovatno}a pojave zemljotresa sa povratnim periodom Tp u vremenskom
intervalu od T godina iznosi Pt=1-(1-P)T . Verovatno}a pojave zemljotresa sa povratnim
periodom Tp=500 godina u narednih T=10 godina iznosi P10=1-(1-1/500)10 = 0,02 =
1/50. U periodu od T=Tp godina, verovatno}a pojave zemljotresa sa povratnim periodom
Tp iznosi PTp = 0,63 (P50=P500=P5000).
Mera efekata, posledica zemljotresa na objekte i okolinu naziva se intenzitet
zemljotresa - I na odre|enoj lokaciji. Gradacija posledica izraàva se skalama intenziteta,
koje mogu da budu opisne (..."padaju dimnjaci, zvone crkvena zvona, otpada malter"...)
ili kvantitativne (ubrzanje, brzina, pomeranje tla, ili kombinacija ovih veli~ina). Na
osnovu opisnih skala procenjuje se o~ekivana ili dogo|ena {teta, ali za analizu efekata
zemljotresa na konstrukcije podatak da "zvone zvona" je neupotrebljiv.
U Jugoslaviji se koristi MSK-64 skala, sa dvanaest stepeni intenziteta zemljotresa.
Zemljotresi intenziteta do {est stepeni ne smatraju se {tetnim, dok na teritoriji
Jugoslavije najve}i o~ekivani intenzitet zemljotresa sa povratnim periodom Tp=500
godina iznosi devet stepeni. Mada izme|u o~ekivane {tete i ubrzanja tla postoji slaba
korelacija, ako ne postoje pouzdaniji podaci obi~no se za vezu intenziteta I i gornje
granice najve}eg o~ekivanog ubrzanja tla ag pretpostavlja:
intenzitet VII-og stepena: ag £ 0,10 g (zona niskog seizmi~kog intenziteta)
intenzitet VIII-og stepena: ag £ 0,20 g
intenzitet IX-og stepena: ag £ 0,40 g
2
gde je g=9,81 m/s ubrzanje zemljine teè. Pove}anju intenziteta za jedan stepen odgo-
vara dva puta ve}e ubrzanje tla. Prema Siko{eku /1/, za vezu magnitude M i intenziteta
zemljotresa I u epicentru, za teritoriji Jugoslavije moè da se usvoji relacija
I = 1,5M - 0,5 (1.2)
Za odre|enu lokaciju - teritoriju, ocena o~ekivanog intenziteta zemljotresa sa
razli~itim povratnim periodima Tp vr{i se na osnovu seizmi~ke rejonizacije - analize
lokalnih geolo{kih uslova, kao i o~ekivanih magnituda, àri{nih dubina i epicentralnih
rastojanja zemljotresa koji mogu da se pojave u potencijalnim àri{tima. Rejonizacija
moè da bude prose~na - makro-rejonizacija (globalna podela teritorije Jugoslavije,
prema kojoj se u Beogradu moè o~ekivati zemljotres intenziteta I=VIII sa povratnim
periodom Tp=500 godina), ili detaljna - mikro-rejonizacija. Podaci se sistematizuju u
obliku seizmolo{kih karata, koje prikazuju intenzitet ili neki merljiv podatak, kao {to je
ubrzanje tla. Za potrebe izgradnje stanice "Beograd - Centar" u Prokopu, nakon
1-2
seizmi~ke mikrorejonizacije, za maksimalno o~ekivano ubrzanje tla pri zemljotresu sa
povratnim periodom Tp=500 godina usvojeno je ag = 1,18 m/s 2 = 0,12g , {to je znatno
manje od navedene gornje granice ubrzanja tla za VIII-u seizmi~ku zonu od 0,20g.
1.2 ZAPISI UBRZANJA TLA U TOKU VREMENA - AKCELEROGRAMI

Zemljotres izaziva prostorno kretanje temeljnog tla, koje se moè opisati sa tri
translacije i tri rotacije tla - "{est stepeni slobode". U zoni epicentra jakih zemljotresa
obi~no su izraène sve komponenete kretanja, dok se za ocenu odgovora konstrukcije
udaljenijih objekata rotacije tla obi~no mogu zanemariti. Kako se pouzdanost
konstrukcija ionako proverava za efekte gravitacionih optere}enja, to se naj~e{}e
zanemaruju i vertikalna ubrzanja tla usled zemljotresa.
Mada zemljotres u su{tini izaziva "prinudna pomeranja" konstrukcija, naj~e{}e se
njegovi efekti opisuju preko ubrzanja mase konstrukcije, kao jo{ jedan slu~aj
horizontalnog optere}enja, analogno dejstvu vetra.
Podaci o o~ekivanim ubrzanjima tla zasnivaju se, izme|u ostalog, i na zapisima
ubrzanja tla u toku trajanja zemljotresa -
Tg akcelerogramima, koji se registruju pomo}u
Ubrzanje tla - ag(t)
ure|aja akcelerografa. Za ocenu efekata

zemljotresa na konstrukcije zna~ajni su podaci:
tD maksimalno registrovano ubrzanje tla - max ag (na
max ag dalje - ag ), trajanje jakog dela zemljotresa - tD ,
Vreme - t (s) predominantni period oscilovanja tla - Tg , slika
Slika 1.2 Karakteristike zapisa 1.2. Na osnovu registrovanih ubrzanja, analiti~ki
ubrzanja tla se mogu dobiti zapisi promene brzine tla - vg
odnosno pomeranja tla - dg u toku vremena, slika
1.3b-c. Ra~unska apsolutna pomeranja tla su problemati~an podatak, jer se dobijaju
nakon dvostruke integracije dijagrama ubrzanja tla, kome obi~no nedostaje po~etni deo,
dok se akcelerograf automatski ne uklju~i. Zapisi ubrzanja obi~no se koriguju, pa kako
postupci korekcije vremenom napreduju, menja se i ra~unsko pomeranje tla zemljotresa
El Centro iz 1940. godine.
Prema Naumoskom /1/, maksimalno ubrzanje tla ag (cm/s 2) zemljotresa magni-
tude M , na lokaciji sa àri{nim rastojanjem R - atenuacijska formula, moè da se oceni
prema relaciji
ag = 654e 0,54 M/(R+20) 1,33 (1.3)
maksimalna o~ekivana brzina tla vg (cm/s) iznosi
vg = 4,43e 0,94 M/(R+20) 1,38 (1.4)
a maksimalno o~ekivano pomeranje tla dg (cm) moè da se oceni pomo}u relacije
dg = 0,060e 1,20 M/(R+20) 1,34 (1.5)
Prema Paulay /2/, veza maksimalnog ubrzanja tla ag (m/s 2) i intenziteta zemljo-
tresa I na jednoj lokaciji moè da se prikaè u obliku
ag = 10 - 2,40 + 0,34 I odnosno (1.6)
I = (log10 ag + 2,40)/0,34 (1.7)
1-3
0.4
a. El Centro '40 d. Petrovac '79
0.4 ag=0,32g ag=0,30g
0.2
Ubrzanje (g)
Ubrzanje (g)
0.2
0.0
0.0
0 5 10 15 20 25 30
0 5 10 15 20 25 30 -0.2
-0.2
-0.4 El Centro '40 -0.4

b. 0.4 Ulcinj '79
400 vg=361mm/s e. ag=0,24g
0.2
Brzina (mm/s)
200
Ubrzanje (g)
0 0.0
0 5 10 15 20 25 30 0 5 10 15 20 25 30
-200 -0.2
-400 -0.4
El Centro '40
c. dg=214mm 0.4
50 Beograd '98
f. ag=0,023g
0
Ubrzanje (g)
0.2
Pomeranje(mm)
-50 0 5 10 15 20 25 30
0.0
-100 0 5 10 15 20 25 30
-0.2
-150
-0.4
-200
Vreme (s) Vreme - (s)
-250
Slika 1.3 Zapisi zemljotresa: a)El Centro (zemljotres Imperial Walley, California, 1940.,
komponenta EW, M=6,6), b-c) El Centro - brzina i pomeranje tla, d)Petrovac (Crna Gora
1979., komponenta EW, M=7,0), e)Ulcinj (Crna Gora 1979., komponenta EW, M=7,0),
f)Beograd (Mionica 29.09.1998., komponenta EW, M=5,6, epicentralno rastojanje Re=74
km, dubina àri{ta H=16 km). Zapis "Beograd" registrovan je na sarmatskim kre~njacima
("lokalno tlo"), na stanici Ta{majdan Republi~kog seizmolo{kog zavoda u Beogradu.
0.5
1.0 1.2
M=8
M=8 0.4 1.0
0.8
M=7
0.3 0.8 M=7
Period Tg (s)
0.6 M=6
ag (g)
ag (g)
0.6
0.2 M=6
0.4
0.4
0.2 70 km a. 0.1 b. c.
0.2 70 km
0.0 0 0.0
0 50 100 150 200 5 6 7 8 9 0 100 200 300
R (km) Intenzitet - I R (km)
Slika 1.4 (a) atenuacijska kriva prema (1.3); (b) ubrzanje tla - intenzitet prema (1.6); (c)
predominantni period oscilovanja tla Tg u zavisnosti od magnitude i àri{nog rastojanja /1/
Prema Watabe-u /1/, trajanje jakog dela zemljotresa tD (s) moè da se proceni
prema relaciji
tD = 10 (M-2,5)/ 3,23 (1.8)
1-4
Prema Seed-u /1/, predominantni period sopstvenih oscilacija tla Tg na nekoj
lokaciji raste sa porastom magnitude M, ali i sa pove}anjem àri{nog rastojanja R, slika
1.4.c - "tlo filtrira" visoke frekvence sopstvenih oscilacija.
Navedene empirijske relacije treba shvatiti kao kvalitativne, izme|u ostaloga i
zbog toga {to su preuzete od razli~itih autora, pa je mogu}a neusagla{enost veli~ina,
intenziteta na primer.
Primer 1.1 ..........
Na osnovu ocenjene magnitude M=5,6 i dubine àri{ta H=16 km zemljotresa u
Mionici 1989. godine, analiti~ki odrediti parametre kretanja tla u epicentru i na lokaciji
Beograd, R~Re=74 km.
Prema (1.2), intenzitet zemljotresa u epicentralnom podru~ju Mionice 1998.

godine iznosio je
I = 1,5x5,6-0,5 = 7,9
{to se dobro slaè sa registrovanim o{te}enjima na terenu.

Prema (1.3), maksimalno prose~no ubrzanje tla u Beogradu iznosi
ag= 654e 0,54x5,6/(74+20)1,33=31,9cm/s 2 = 0,032g
dok je na stanici Ta{majdan, na kre~njacima, registrovano ubrzanje od 0,023g, slika
1.3.f.
Prema (1.4), maksimalna brzina tla u Beogradu iznosi
vg = 4,43e 0,94x5,6/(74+20)1,38 = 1,62 cm/s
dok se integracijom registrovanih ubrzanja dobija vrednost vg = 0,85 cm/s.
Prema (1.5), maksimalno pomeranje tla u Beogradu iznosi
dg=0,060e 1,20x5,6/(74+20)1,34 = 0,11 cm
dok se integracijom registrovanih ubrzanja dobija vrednost dg = 0,07 cm.
Prema (1.7), ra~unski intenzitet zemljotresa u Beogradu iznosi
I=(log10 0,032x9,81 + 2,40)/0,34 = 5,6
dok se ocene kre}u u granicama I=5-5,5.
Prema (1.8), trajanje jakog dela zemljotresa iznosi
tD = 10 (5,6-2,5)/3,23 = 9,1 s
{to se slaè sa merenjima.
Prema slici 1.4c, predominantni period sopstvenih oscilacija tla je u granicama
Tg = 0,25 - 0,30 s, {to ukazuje da je ovaj zemljotres bio najopasniji za krute
konstrukcijske sisteme, sa niskim periodom sopstvenih oscilacija.
Ukupni utisak je da predloèni izrazi prihvatljivo opisuju merene i osmatrane

veli~ine. I pored niskog intenziteta registrovanog u Beogradu, zemljotres sa epicentrom
u Mionici izazvao je prili~no uznemirenje u Beogradu, pa i mala o{te}enja na pojedinim
starijim objektima. Prema re~ima svedoka, na pojedinim lokacijama pojavila se i panika
u visokim objektima.
1-5
Generalno, zemljotresi ~ija je duìna trajanja jakog dela tD<10 sekundi, kod kojih
je predominantni period oscilacija tla Tg<1 sekunde i kod kojih je odnos ubrzanja i
brzine tla ag /vg >1, spadaju u zemljotrese visoke frekvence, kratkog trajanja i niske energije.
Takav je bio i mioni~ki zemljoters (ag / vg =0,023x981/0,85 = 26,5 1/s > 1).
Prema vaè}oj rejonizaciji teritorije Jugoslavije, Beograd se nalazi u VIII-oj, a
Mionica u IX-oj zoni seizmi~kog intenziteta, prema skali MSK-64. Utisak je pojedinih
gra|evinaca kao i seizmologa da su o~ekivani efekti zemljotresa na teritoriji Beograda
precenjeni. Ako je àri{te u podru~ju Mionice, pri zemljotresu magnitude M=5,6, u
Beogradu izazvalo ubrzanje od samo 0,02g na steni, postavlja se pitanje koje je to àri{te,
i kolika je energija potrebna da se iniciraju ubrzanja od oko 0,2g, sa povratnim periodom
od Tp=500 godina?
Beograd je podru~je sa najve}om koncentracijom stanovni{tva i materijalnih
dobara u Jugoslaviji, pa pri dono{enju budu}ih propisa i utvr|ivanju karata ubrzanja tla
treba izvr{iti ozbiljne analize.
Izneta dilema ni u kom slu~aju nije prilog pau{alnim procenama tipa "ma kakav
zemljotres!". [ta moè da se dogodi na teritoriji Beograda prvenstveno treba da procene
seizmolozi. Za gra|evince je to jedno od dejstava na konstrukcije, ma koliko iznosilo. I
slab zemljotres moè da bude opasan za lo{a konstrukcijska re{enja.
1-6
2. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU LINEARNO ELASTI^NIH
SISTEMA SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE
UVOD
Poznavanje pona{anja konstrukcije, uz pretpostavku njenog elasti~nog odgovora na kretanje

tla pri zemljotresu je osnovni podatak za ocenu efekata zemljotresa na konstrukcije. Realne
konstrukcije naj~e{}e imaju vi{e stepeni slobode, ali je prvi ton oscilacija naj~e{}e
dominantan, i predstavlja osnovu ve}ine propisa u ovoj oblasti. Nakon definisanja osnovnih
pojmova iz dinamike konstrukcija, prikazan je odgovor dva elasti~na sistema sa jednim
stepenom slobode, na dva karakteristi~na zapisa ubrzanja tla - akcelerograma. U nastavku,
re{enje se generalizuje na ceo opseg sopstvenih perioda realnih gra|evinskih konstrukcija,
formulisanjem elasti~nih spektara ubrzanja i pomeranja .
2.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA

IZ DINAMIKE KONSTRUKCIJA
Za opisivanje kretanja jedne mase konstrukcije u prostoru u op{tem slu~aju
potrebno je {est komponenti pomeranja, tri translacije i tri rotacije mase. Zavisno od
dispozicije konstrukcije, rasporeda masa kao i pravca dejstva dinami~ke pobude - kretanja tla,
broj nezavisnih komponenti pomeranja koji je dovoljan da se opi{e kretanje se smanjuje, i
naziva se broj stepeni slobode. U slu~aju dominantnog horizontalnog kretanja jedne mase u
ravni, govori se o sistemu sa jednim stepenom slobode - nepoznatim horizontalnim
pomeranjem mase d(t) u toku vremena, slika 2.1.
d D aH d1 d2 d3
F W W
W W W W
H
k
Dh
M,Q N M,Q
a b
h
d = D + aH + d1 + d2 + d3
Slika 2.1 Komponente pomeranja sistema sa jednim stepenom slobode

Pri dejstvu spoljne stati~ke sile F, horizontalno pomeranje d mase u op{tem slu~aju
posledica je vi{e komponenti pomeranja: pomeranja d usled klizanja temelja, pomeranja
aH usled rotacije temelja za ugao a, pomeranje d1 i d3 usled deformacija savijanja i smica-
nja i pomeranja d2 usled aksijalnog optere}enja pojedinih delova konstrukcije, slika 2.1
d = D + aH + d1 + d2 + d3 = dF = F/k (2.1)
Ukupno pomeranje d usled jedini~ne sile F=1 , naziva se fleksibilnost konstrukcije
("matrica fleksibilnosti"), dok se inverzna vrednost k=1/d naziva krutost konstrukcije na
pomeranje ("matrica krutosti"). U ve}ini slu~ajeva, fleksibilnost odnosno krutost konstruk-
2-1
cije mogu dovoljno ta~no da se odrede samo iz deformacija savijanja, na osnovu krutosti EI
preseka na savijanje.
Pri kretanju tla sa zna~ajnijim ubrzanjem d"g(t), problem postaje dinami~ki, jer se u
konstrukciji javljaju i inercijalne sile. Osnovne dinami~ke karakteristike sistema su period
sopstvenih oscilacija sistema
T=2pÖ(m/k) = 2pÖ(md) (2.2)
odnosno kru`na frekvenca sopstvenih oscilacija
w = 2p/T = Ö(k/m) (2.3)
gde je m - masa sistema.
FI Pef
M M M M
FK
FC
W
H
k,C k,C
a. b. c. d.
F
FC K
d"g
dt = dg + d d
Slika 2.2 Osnovni parametri dinami~kog modela
Ukupno pomeranje d t mase u odnosu na po~etni poloàj u prostoru jednako je zbiru

pomeranja dg konstrukcije kao krutog tela zajedno sa tlom, slika 2.1.b, i relativnog pomeranja
d mase u odnosu na temelj, slika 2.1.c. Totalno, apsolutno ubrzanje mase u prostoru iznosi
d t" = d"g + d".
Odgovor konstrukcije na kretanje tla sa promenljivim ubrzanjem d"g (t) moè da se
odredi na osnovu re{enja problema relativnog kretanja mase konstrukcije sa nepomerljivim
temeljom, optere}ene efektivnom dinami~kom silom u centru mase Pef =-md"g slika 2.1.d.
U svakom trenutku vremena t , rezultanta horizontalnog "spoljnog opetre}enja" -
zbir efektivne Pef i inercijalne sile FI = md" usled relativnog ubrzanja, u ravnoteì je sa
unutra{njim silama konstrukcije, otporu elasti~ne konstrukcije pomeranjima - FK=kd, i sili
prigu{enja kretanja FC=cd', gde je c - viskozno prigu{enja a d' - relativna brzina kretanja, slika
2.1.d
Pef - FI - Fk - Fc = 0 odnosno (2.4)
md" + cd' + kd = -md"g (2.5)

Podeljena sa masom m, jedna~ina (2.5) glasi
d" + 2xwd' + w 2d = -d"g (2.6)
gde je x=c/2mw koeficijent prigu{enja, a A(t)=w 2d "pseudo ubrzanje" mase. Za veli~ine
koeficijenta prigu{enja x<0,10, pseudo ubrzanje, koje odre|uje iznos naprezanja
konstrukcije prakti~no je jednako totalnom ubrzanju, koje uti~e kako na ljude, tako i na
opremu objekta, (d"g + d") » w 2d.
2-2
U slu~aju kretanja tla, re{enje
d(t) d(t)
FK(t) FK(t)=Kd(t) jedna~ine (2.6) moè da se odredi u obliku
Duhamel-ovog integrala, ili se primenjuju
numeri~ke metode, kao {to je Njumarkova
metoda sa konstantnim ubrzanjem /3/, /4/.
Ulazni podatak je promena ubrzanja tla u
toku vremena d"g(t), definisana zapisima
a. b. ubrzanja tla - akcelerogramima, slika 1.3.
êsto se umesto registrovanih vred-
nosti ubrzanja koriste skalirane vrednosti
Slika 2.3 Interpretacija rezultata analize ubrzanja tla. Oblik zapisa se zadràva, ali
se sve ordinate akcelerograma multiplikuju odnosom ag / maxd"g(t) , tako da maksimalno
ra~unsko ubrzanje tla bude jednako èljenoj vrednosti ag .
Rezultati analize se tradicionalno prikazuju u obliku sile elasti~nog otpora
konstrukcije Fk(t)=mA(t)=mw 2d(t) - koncept"zemljotresa kao spoljnog optere}enja", slika
2.3.a. Danas je trend da se efekti zemljotresa interpretiraju kao "prinudno relativno
pomeranje" konstrukcije, dok je sila F(t)=kd(t) u op{tem slu~aju funkcija krutosti k
konstrukcije, slika 2.3.b.
El Centro
T=0,5s ag=0,2g T=1,5s
100 a. 100 d.
Apsolutno pomeranje (mm)
Pomeranje tla Pomeranje tla

50 50
Pomeranje konstr. Pomeranje konstr.
0 0
0 5 10 15 20 25 30 0 5 10 15 20 25 30
-50 -50
-100 -100
-150 -150
-200 -200
80
80
Relativno pomeranje (mm)
60
b. T~ 0,5s 66,2
60 T~ 1,5s
40
e.
40
20
20
0
0
-20 0 5 10 15 20 25 30
-20 0 5 10 15 20 25 30
35,7
-40
-40
-60
-60
0.6 0,58 Pseudo ubrzanje
0.6 f. Pseudo ubrzanje
0.4 Ubrzanje tla 0.4 Ubrzanje tla
Ubrzanje (g)
0.2 0.2
0.0 0.0
0 5 10 15 20 25 30 0 5 10 15 20 25 30
-0.2 -0.2
-0.4 -0.4 0,12
-0.6
c. -0.6
Vreme t (sec) Vreme t (sec)
Slika 2.4 Odgovor elasti~ne konstrukcije na zapis El Centro
2-3
Primer 2.1......
Njumarkovom metodom odrediti odgovor elasti~ne konstrukcije sa jednim stepenom
slobode na uticaj zapisa El Centro prema slici 1.3.a, skaliranog na maksimalno ubrzanje tla
ag=0,2g. Analizirati dva slu~aja konstrukcija, sa periodom sopstvenih oscilacija T=0,5s
odnosno T=1,5s. Za vrednost koeficijenta prigu{enje usvojiti x=5%.
Na slici 2.4 prikazani su rezultati analize sa korakom integracije od 0,02 sekunde:
ukupna - apsolutna pomeranja tla odnosno mase konstrukcije (sl.2.4.a i d), relativna
pomeranja mase u odnosu na temelj (sl.2.4.b i e) kao i vrednosti ubrzanja tla odnosno
pseudo ubrzanja mase konstrukcije A(t)/g, (sl.2.4.c i f).
Tlo sa sobom "nosi" konstrukciju, i nizom impulsa ubrzanja u toku vremena izaziva
sopstvene oscilacije i relativna pomeranja mase. Nepravilan niz impulasa u oba slu~aja
izaziva oscilacije konstrukcije sa periodama prakti~no jednakim sopstvenim periodima
oscilovanja T=0,5 odnosno T=1,5s. Konstrukcija sa niòm periodom T=0,5s ima manja
relativna pomeranja u odnosu na mek{u konstrukciju, {to je op{ti trend i za druge zapise,
ali ne i pravilo.
U oba slu~aja maksimalno ubrzanje tla je naravno 0,2g, ali se kod kru}e konstrukcije,
sa niòm periodom ubrzanja mase dodatno uve}avaju, amplifikuju na iznos 0,58g, dok je u
slu~aju "mek{e" konstrukcije pseudo ubrzanja od 0,12g manje od ubrzanja tla. Vrednost
faktora amplifikacije - odnos maksimalnog ubrzanja konstrukcije i tla iznosi b0 = 0,58g/0,2g
= 2,9 (T=0,5s) odnosno b0 = 0,12g/0,2g = 0,6 (T=1,5s).
Primer 2.2.....
Njumarkovom metodom odrediti odgovor elasti~ne konstrukcije sa jednim stepenom
slobode za uticaj zapisa Petrovac prema slici 1.3.d, skaliranog na maksimalno ubrzanje tla
ag=0,2g. Analizirati dva slu~aja konstrukcija, sa periodom sopstvenih oscilacija T=0,5s
odnosno T=1,5s. Za vrednost koeficijenta prigu{enje usvojiti x=5%.
Petrovac
T=0,5 s T=1,5 s
ag=0,2g
60 a. 60
c.
Relativno pomeranje (mm)
40 40
30,3
20 20
0 0
0 5 10 15 20 25 0 5 10 15 20 25
-20 -20
-40 -40
-60 60,5 -60
-80 -80
1.0 0,97 Pseudo ubrzanje 1.0 Pseudo ubrzanje
b. Ubrzanje tla d. Ubrzanje tla
Ubrzanje (g)
0.5 0.5
0.0 0.0
0 5 10 15 20 25 0 5 10 15 20 25
-0.5 -0.5 0,054
-1.0 -1.0
Vreme t (sec) Vreme t (sec)
Slika 2.5 Odgovor konstrukcije na zapis Petrovac
2-4
Na slici 2.5 prikazani su rezultati analize sa korakom integracije od 0,02 sekunde:
relativna pomeranja mase u odnosu na temelj (sl.2.5.a i c) kao i vrednosti ubrzanja tla
odnosno pseudo ubrzanja mase konstrukcije A(t)/g, (sl.2.5.b i d).
U ovom slu~aju konstrukcija sa niòm periodom ima ve}a relativna pomeranja.
Ubrzanja kru}e konstrukcije se amplifikuju 4,85 puta na iznos od ~ak 0,97g, dok u slu~aju
mek{e konstrukcije, pseudo ubrzanje iznosi samo 0,054g.
Dva navedena primera pokazuju da za odgovor konstrukcije nije bitan samo iznos
maksimalnog ubrzanja tla nego i predominantni period oscilacija tla Tg , slika 1.4.c kao i
frekventne karakteristike zemljotresa - tok promene ubrzanja u vremenu. Sa druge strane, za
isti zapis, odgovor konstrukcija sa razli~itim periodama sopstvenih oscilacija se razlikuje.
2.2 SPEKTRI ODGOVORA ELASTI^NIH SISTEMA

SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE KRETANJA
Za isti zapis ubrzanja tla d"g(t), svi elasti~ni sistemi sa istim periodom T, odnosno
kru`nom frekvencom sopstvenih oscilacija w (m/k=const) i prigu{enjem x pona{aju se
identi~no u toku trajanja zamljotresa, i dostiù iste ekstremne vrednosti relativnih
pomeranja, relativnih brzina odnosno totalnih - pseudo ubrzanja. Ukoliko se ordinate
ubrzanja tla pomnoè, normalizuju faktorom a, u istom odnosu promeni}e se i
odgovoraju}e ekstremne vrednosti.
Projektante u praksi obi~no interesuju upravo ove ekstremne vrednosti, jer defini{u
maksimalno naprezanje i pomeranje konstrukcije, ali za o~ekivani zemljotres na datoj
lokaciji, za koji se eventualno zna o~ekivano maksimalno ubrzanje tla ag , ali ne i tok,
frekventne karakteristike zemljotresa. Zbog toga se za analizu naj~e{}e koriste zapisi
dogo|enih zemljotresa, ili se matemati~ki formiraju simulacije - sintetizovani zapisi ubrzanja
tla, skalirani na o~ekivano maksimalno ubrzanje tla ag .
Postupkom prikazanim u prethodnim primerima, efekti pojedinih zapisa Z ubrzanja
tla na konstrukcije sa razli~itim priodama Ti mogu da se sistematizuju u obliku spektra
odgovora, koji prikazuju maksimalni odgovor konstrukcije - pomeranje, brzinu ili ubrzanje, ~iji
je algoritam prikazan na slici 2.6.
Tn
x=5%
Pomeranje D
d(t) Z1
Dn(Tn)
Ti Zj
D=max d(t) Di(Ti)
T1 Zm
D1(T1)
Period T
Start
V=wD
Novi zapis ubrzanja tla - Z
A=w2D
Slika 2.6 - Algoritam formiranja spektra odgovora
Za izabrani zapis Z (El Centro na primer), numeri~kom integracijom sra~unava se

odgovor konstrukcija sa razli~itim periodama T1 -Tn. Za svaku od perioda Ti , registruje se
2-5
maksimalno sra~unato pomeranje sistema D=maxd(t), na osnovu ~ega se formira dijagram,
spektar pomeranja D(T) za zapis Z. Umesto sra~unatih maksimalnih relativnih brzina i
totalnih ubrzanja, obi~no se koriste pseudo vrednosti brzina - V=wD odnosno pseudo
ubrzanja A=w 2D, za koja je re~eno da su prakti~no jednaka totalnim ubrzanjima mase.
Postupak se ponavlja sa novim zapisima ubrzanja tla (Petrovac na primer), ~ime se dobija
familija spektra odgovora, koji se obi~no normalizuju ili na ubrzanje zemljine teè g, ili na
maksimalno o~ekivano ubrzanje tla ag .
Primer 2.3.....
Za zapise ubrzanja tla El Centro, Petrovac, Ulcinj i Beograd, formirati elasti~ne spektre
pseudo ubrzanja i relativnih pomeranja u intervalu perioda T=0,02 - 3,0s, prigu{enje x=5%.
Na slici 2.7 prikazani su rezultati prora~una, normalizovani na maksimalno ubrzanje

tla ag . Na dijagramima su ozna~ene i prethodno dobijene vrednosti iz primera 2.1 i 2.2.
Op{ti trend je da sa produènjem perioda oscilacija konstrukcije opada vrednost
maksimalnih ubrzanja ali i raste vrednost maksimalnih pomeranja konstrukcije.
Zapisi Petrovac i Ulcinj registrovani su istovremeno, pri istom zemljotresu, ali na
razli~itim lokacijama. Razlike spektara odgovora ukazuju na zna~aj lokalnih efekata tla, koji
mogu znatno da izmene frekventni sastav oscilacija tla koje poti~u iz istog izvora - àri{ta
zemljotresa.
5 4,85 0.150
Beograd
Ulcinj
Petrovac 0.125 0,124
4
0.100
D( ag ) = D/ag (s)
3
2,87
A (ag ) = A/ag
0,031
Ulcinj 0.075 0,018
2,18 0,012 El Centro
2 1,97
0.050
1 0,034Petrovac
El Centro 0.025
0,59
0,015
Beograd 0,27 Petrovac Beograd
0 0.000
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0
Period (s) Period (s)
Slika 2.7 Spektar odgovora: a) pseudo ubrzanja i b) relativnog pomeranja elasti~nog sistema
Primer 2.4.....
Za elasti~nu konstrukciju sa periodom oscilovanja T=1,5s, odrediti maksimalno
relativno pomeranje i ubrzanje za efekte zemljotresa "tipa" El Centro sa maksimalnim
ubrzanjem tla ag = 0,2g.
Prema slici 2.7.b, maksimalno pomeranje iznosi
D = ag D(ag ) = 0,2g x 0,034 = 0,2x9810x0,034 = 66,7 mm.
Prema slici 2.7.a, maksimalno ubrzanje iznosi
A = ag A(ag ) = 0,2g x 0,59 = 0,118g (=w 2D /g = (2p /1,5) 2x66,7/9810)
2-6
Za sistem sa masom m, maksimalna vrednost reakcije konstrukcije - ra~unskog
seizmi~kog optere}enja F iznosi
F = mA = 0,118mg
Transverzalna sila i moment uklje{tenja konzole visine H iznose Q=F odnosno
M=FH.
Primer 2.5.....
Za konzolu visine H=6,67m, sa teìnom konstrukcije na vrhu W=300 kN, odrediti
potreban moment inercije I stuba punog kvadratnog popre~nog preseka, tako da pri zemljotresu
El Centro, sa maksimalnim ubrzanjem tla od ag=0,2g pomeranje vrha konzole D bude
jednako 1% od visine konzole H. Moduo elasti~nosti beton E=250 GPa.
Masa konstrukcije iznosi
m = W/g=300/9,81 = 30,58 kNs 2/m
Dozvoljeno pomeranje vrha konstrukcije iznosi
maxD=1%H = 0,01 x 6,670 m = 0,0667 m odnosno
maxD/ag = 0,0667/0,2x9,81 = 0,034 s

Prema slici 2.7.b, za zapis El Centro i vrednost D(ag )= 0,034 s, sledi da konstrukcija
treba da ima period oscilovanja od T=1,15s. Kako je T=2pÖ(md), to pomeranje vrha
konzole usled stati~kog dejstva jedini~ne sile d=1H 3/3EI treba da iznosi
d = (T/2p) 2/m = (1,5/2p) 2/30,58 = 1,86 10 -3 m pa je
potI = H 3/3Ed = 6,67 3/3 x 2,5 10 7 x 1,86 10 -3 = 2,12 10 -3 m4.

Potrebna dimenzija b stuba kvadratnog popre~nog preseka iznosi
b=(12 x potI) 1/4 = (12 x 2,12 10 -3) 1/4 = 0,40 m.
2-7
3. PONA[ANJE PRI ZEMLJOTRESU NELINEARNIH
UVOD
Nivo optere}enja elasti~ne konstrukcije usled zemljotresa moè, u slu~aju izuzetno

zna~ajnih objekta da se usvoji kao projektno optere}enje konstrukcije pri zemljotresu, ili da
se kontrolisano smanji. Klasi~ni koncept smanjenja nivoa optere}enja zasniva se na
dopu{tanju nelinearnog odgovora konstrukcije, uz pojavu kontrolisanih o{te}enja
konstrukcije. Nakon obja{njenja osnovnih pojmova dinamike elasto-plasti~nih sistema,
ilustruje se postupak formiranja nelinearnog spektra ubrzanja, uspostavljanjem veze
raspoloìve duktilnosti pomeranja konstrukcije i dozvoljenog nivoa redukcije seizmi~kog
optere}enja. Polaze}i od nelinearnog spektra ubrzanja, izloèn je op{ti algoritam
projektovanja seizmi~ki otpornih konstrukcija, koji je osnova svih propisa. Na kraju, osim
jednostavnog kriterijuma iscrpljenja konstrukcije dostizanjem kapaciteta deformacija pri
monotonom stati~kom optere}enju, formulisan je i kombinovani kriterijum, kao podloga za
definisanje ekvivalentne duktilnosti pomeranja, ~ime se obuhvata i cikli~na istorija
deformacija konstrukcije pri zemljotresu.
3.1 TRADICIONALNA - SAVREMENA ZA[TITA KONSTRUKCIJA

OD ZEMLJOTRESA
Nivo seizmi~kog optere}enja pri elasti~nom odgovoru konstrukcija obi~no je izuzetno
visok, i te{ko ga je konstrukcijskim merama prihvatiti. Pri tome, ve} je uvo|enje viskoznog
prigu{enja od x = 5% zna~ajno, ali ne i dovoljno ublaìlo efekte zemljotresa, slika 3.1 -
pseudo ubrzanje konstrukcije normalizovano na ubrzanje zemljine teè.
Prigu{enje 0%
Prigu{enje 5%
4 Prigu{enje 20%
3
2
Ubrzanje (g)
1
0
-1 0 5 10 15 20 25
-2
-3
-4
Vreme (s)
Slika 3.1 Efekat viskoznog prigu{enja, T=0,5s Slika 3.2 "Stabilan sistem" pri
kretanju
Problem ima i svoju ekonomsku stranu, kao i
uvek - uloìti sredstva pri gra|enju za ne{to {to se mo`da ne}e ni desiti, ili prihvatiti rizik
o{te}enja i eventualnih popravki? Pri razmi{ljanju kako da se konstrukcija racionalno
adaptira zemljotresu, da se za{titi od preoptere}enja usled prinudnih pomeranja izazvanih
pomeranjem tla koje ne moèmo da spre~imo, treba imati u vidu da su pri dinami~kim
pojavama mogu}i i konstrukcijski sistemi - privremeni mehanizmi koji su "stabilni" dok traje
kretanje, slika 3.2. Kod realnih konstrukcija, potrebno je ipak obezbediti stabilnost sistema
pre i nakon prestanka kretanja, kao i ograni~iti mogu}u trajnu deformaciju sistema.
Tradicionalni koncept smanjenja efekata zemljotresa zasniva se na umanjenju
seizmi~kog optere}enja putem adaptacije krutosti osnovne nose}e konstrukcije pomeranjima
3-1
usled zemljotresa, slika 3.3, {to podrazumeva pojavu odre|enog nivoa o{te}enja
konstrukcije - neelasti~an tj. nelinearan odgovor konstrukcije. Usvojeni iznos prigu{enja od
5% tako|e podrazumeva pojavu nagla{enijih prslina.
Paradoks ?
Manja sila - ve}a o{te}enja W W W
Fe F < Fe !?
W W
Elasti~an odgovor Neelasti~an odgovor

konstrukcije konstrukcije
a. b. c.
O{te}enja
a. b.
Slika 3.3 Tradicionalni koncept Slika 3.4 Savremeni koncepti gra|enja i

gra|enja i za{tite od zemljotresa za{tite od zemljotresa
Deluje kao paradoks da konstrukcija sa manjim optere}enjem F<Fe ima ve}a
o{te}enja, slika 3.3.b, ali redosled je obrnut, optere}enje je niè jer je upravo pojavom
o{te}enja snièna krutost konstrukcije, tipi~no za uticaje prinudnih pomeranja.
Ako se ne moè spre~iti pomeranje tla, konstrukcijski je mogu}e u horizontalnoj
ravni prese}i, izolovati temelj konstrukcije od kretanja tla, konceptualni primer savremene
za{tite konstrukcija - ku}a "na to~kovima" na slici 3.4.a. Ovaj koncept je efikasan u slu~aju
krutih konstrukcija, produàva se period oscilovanja i smanjuje se efektivna sila Pef .
Ono {to je bitno, treba ublaìti pobu|ivanje kretanja mase usled propagiranja
oscilacija kroz konstrukciju. Ako je glavna masa konstrukcije visoko, stubovi mogu da se
za{tite postavljanjem dinami~ke izolacije ispod mase, primer konstrukcija krovova velikih
raspona na neoprenskim leì{tima na vrhu stubova, konceptualno re{enje prema slici 3.4.c.
U oba navedena slu~aja, relativna pomeranja mase konstrukcije u odnosu na podlogu -
smicanje leì{ta ~esto je merodavan kriterijum za realizaciju za{tite.
Za{tita konstrukcija moè da se ostvari i intervencijama koje modifikuju prigu{enje
kretanja. Efekti prigu{enja mogu da se poja~aju dodavanjem posebnih "dampera" -
prigu{iva~a, slika 3.4.b, sistem pogodan u slu~aju fleksibilnih konstrukcija.
Tradicionalni na~in gra|enja i za{tite jo{ uvek preovla|uje, i u propisima pa i u
praksi, tako da se naredne analize odnose na ovaj koncept. Ako pri prinudnim pomera-
njima treba ograni~iti nivo naprezanja nelinearnim odgovorom konstrukcije, tada je elasto-
plasti~an model odgovora konstrukcije svakako najjednostavniji.
3.2 OSNOVI DINAMIKE ELASTO-PLASTI^NIH

Na slici 3.5 ilustrovan je sistem sa jednom masom m za koji se pretpostavlja da je
konstrukcijskim merama obezbe|ena elasto-plasti~na veza sile F i pomeranja d vrha
konstrukcije.
Pri prinudnom pomeranju vrha dm , reakcija elasti~nog sistema sa kruto{}u k iznosila
bi Fe= kdm, ta~ka I na slici 3.5.b. Pri pomeranju dm , akumulirana potencijalna energija
jednaka je zbiru povr{ina Ee1 + Ee2 + Eh , slika 3.5.b. Ukoliko se sistem oslobodi oslonca,
nastupi}e oscilacije du` prave I-II, sa periodom oscilovanja T=2pÖ(m/k), uz stalnu izmenu
3-2
kineti~ke i potencijalne energi-
F je. Ukoliko nema prigu{enja,
I
E EP M Fe amplitude oscilacija jednake su
po~etnom pomeranju dm - elas-
k Ee1
Fy ti~an sistem "se se}a" stanja iz
6 2
dp Eh
3 koga je izveden i reaguje
-dm 1 d
dy dp dm
"koleri~no".
dm
5 -Fy
Pretpostavimo da je ela-
4 Ee2
k (x=0) sti~ni nivo optere}enja Fe kon-
k
-Fe strukcijski neprihvatljiv, i da
a. II b. èlimo da ga smanjimo na iz-
Slika 3.5 Dinamika elasto-plasti~nog - EP sistema nos Fy = Fe /R, gde je R usvo-
jena vrednost faktora redukcije
elasti~nog optere}enja. Pri prinudnom pomeranju dm , elasto-plasti~an sistem (EP - sistem)
sa istom inicijalnom kruto{}u k "sti}i }e" u ta~ku 3 na slici 3.5.b.
Akumulirana potencijalna energija EP sistema jednaka je povr{ini Ee2 , jer je znatan
deo unete energije Eh nepovratno izgubljen proizvo|enjem trajne deformacije dp .
Osloba|anjem od oslonca, EP sistem }e da osciluje u "pomerenom poloàju", sa smanjenim
ubrzanjem i amplitudom, po pravoj 3-4 odnosno izme|u ta~aka M-EP na slici 3.5.a. Kako
su masa i inicijalna krutost isti, to je i period oscilovanja EP sistema jednak periodu
oscilovanja elasti~ne konstrukcije.
Zavisno od nosivosti Fy odnosno stepena redukcije optere}enja R, EP sistem
akumulira manje potencijalne energije - delimi~no "zaboravlja odakle je krenuo", adaptira
se trajnim deformacijama, reaguje relativno "flegmati~no".
4 a. 0,2g
R=1,0
R=2,5 Ukoliko je u pitanju monotoni stati-
R=5,0
R=10 ~ki opit cikli~nih deformacija, pri "rastere}e-
3
nju", pomeranju iz ta~ke 3 u suprotnom
2 0,1s
smeru, odgovor EP sistema opisan je
Pomeranje (mm)
1
"putem" 3-4-5-6 itd.
0 Primer 3.1.....
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0
-1 Za sistem sa jednom masom i perio-
-2 dom oscilovanja T=0,5s, odrediti odgovor sis-
-3 tema na impuls ubrzanja tla koji linearno
-4 Vreme (s)
raste od ag(t=0)=0 do ag (t=0,1s)=0,2g ,
0.3 R=1,0 slika 3.6.a. Za vrednosti faktore redukcije
b. R=2,5
R=5,0 usvojiti R=1 (elasti~an sistem), 2,5, 5 i 10, a
R=10
0.2 Fy=maxFe/R za prigu{enje x = 0.
Za re{enje nelinearnog dinami~kog
0.1
problema upotrebljen je program DIANA -
TNO Delft /5/. Zadatak je re{en primenom
F/(ma g)
0
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 Njumarkove metode integracije i modifi-
-0.1 kovane Njutn-Rapsonove iterativne proce-
dure /3/,/4/. Na slici 3.6.a prikazana su rela-
-0.2
tivna pomeranja, a na slici 3.6.b optere}enje
-0.3
odgovaraju}e konstrukcije, normalizovano
na proizvod mase i maksimalnog ubrzanja
Slika 3.6 Odgovor EP sistema na impuls tla - pseudo ubrzanje konstrukcije. Kao {to
ubrzanja tla je i nagove{teno, nakon prestanka kretanja
3-3
tla (t=0,1s), EP sistemi osciluju u pomerenom - deformisanom poloàju, sa smanjenim
ubrzanjem odnosno optere}enjem sistema, limitiranim usvojenom nosivo{}u sistema Fy .
3.3 ODGOVOR NA ZEMLJOTRES ELASTO-PLASTI^NIH

Pretpostavimo da je poznat odgovor elasti~ne konstrukcije sa kruto{}u k na dati
zapis ubrzanja tla, maksimalno seizmi~ko optere}enje Fe i relativno pomeranje de , slika 3.7.
Potrebno je odrediti tok i maksimalnu vrednost pomeranja dm EP sistema sa istom
inicijalnom kruto{}u k , ali sa redukovanom nosivo{}u Fy=Fe /R i odgovaraju}im
pomeranjem dy na granici dostizanja nosivosti tj.
F granici elasti~nosti.
Fe I
Odnos md = dm /dy naziva se potrebna duktilnost
pomeranja sistema. Da bi se obezbedila stabilnost kon-
E strukcije, kapacitet pomeranja konstrukcije du treba da
R
je ve}i od o~ekivanog maksimalnog pomeranja dm pri
zemljotresu. Cilj nelinearnih dinami~kih analiza naj~e{-
k
}e je utvr|ivanje potrebne duktilnosti pomeranja pri
Fy = 2 EP 3 4 usvojenoj redukciji nosivosti sistema.
Fe/R Lom Jedna~ine kretanja (2.6) i dalje vaè na
1 dy
m
de
du d po~etnom delu 1-2, dok na delu 2-3 glasi
d
dm=m ddy
md" + cd' + Fy = -md"g (3.1)
Slika 3.7 Osnovni parametri EP
a na delu 3-4, slika 3.5.b
modela
md" + cd' + k(d-dp)= -md"g (3.2)
Primer 3.1
Za zapise El Centro, Petrovac i Ulcinj, analizirati odgovor elasto - plasti~nih sistema sa
periodom oscilovanja T=0,5, 1,5 i 3,0 sekunde, za vrednosti faktora redukcije R=2,5, 5 i 10.
Za sva tri zapisa, za maksimalno ubrzanje tla usvojiti ag=0,2g.
U prvom koraku odre|eno je maksimalno optere}enje elasti~nog sistema Fe , i
potom su formirani elasto-plasti~ni sistemi sa redukovanom nosivo{}u u odnosu na
zahtevanu nosivost elasti~nog sistema Fe . U Tabeli 1 dat je prikaz rezultata analiza za sve
zapise i periode oscilovanja, dok je na slici 3.8 prikazan vremenski odgovor konstrukcije sa
periodom T=0,5 sekundi usled zemljotresa El Centro. Kriva R=1 predstavlja odgovor
elasti~ne konstrukcije, koji je prethodno prikazan i na slici 2.4.
Tabela 1 Period T
0.50 0.50 0.50 0.50 1.50 1.50 1.50 1.50 3.00 3.00 3.00 3.00
R A/ag D/ag md DM A/ag D/ag md DM A/ag D/ag md DM
1.0 2.87 0.018 0.00 0.59 0.034 0.00 0.39 0.088 0.00
El Centro 2.5 1.15 0.013 1.76 0.96 0.24 0.032 2.40 1.21 0.15 0.073 2.08 1.05
5.0 0.58 0.014 3.89 1.35 0.12 0.037 5.42 1.77 0.08 0.054 3.03 0.92
10.0 0.29 0.017 9.31 2.05 0.06 0.055 16.30 2.85 0.04 0.078 8.88 1.35
1.0 4.85 0.031 0.27 0.015 0.11 0.024
Petrovac 2.5 1.95 0.019 1.54 0.92 0.11 0.022 3.61 1.68 0.04 0.019 2.02 0.98
5.0 0.97 0.012 1.88 0.90 0.05 0.011 3.57 1.42 0.02 0.014 2.85 0.90
10.0 0.49 0.015 4.75 1.12 0.03 0.010 6.42 1.88 0.01 0.016 6.85 1.29
1.0 1.97 0.012 2.18 0.124 0.34 0.115
Ulcinj 2.5 0.79 0.029 5.91 3.01 0.87 0.100 2.02 0.98 0.20 0.125 2.72 1.23
5.0 0.40 0.052 20.80 6.64 0.44 0.098 3.94 1.06 0.10 0.087 3.80 0.97
10.0 0.20 0.071 57.30 9.43 0.22 0.127 10.20 1.40 0.05 0.062 5.42 0.91
3-4
40 El Centro
a. ag=0,2g T=0,5s
R=1
30 R=2,5
Pomeranje (mm)
R=5
20 R=10
10
0
0 5 10 15 20 25 30
-10
-20
25.0
27,7
-30 33,1 Trajna deformacija
35,6
-40
3 El Centro
b. ag=0,2g T=0,5s
2 Sila/mag
1
0
0 5 10 15 20 25 30
-1 2,87/2,5
-2
-3 2,87
5.0
c. El Centro
ag=0,2g T=0,5s
2.5 Duktilnost pomeranja m d
0.0
0 5 10 15 20 25 30
1,76 R=2,5
-2.5
3,89 R=5
-5.0
-7.5
9,31 R=10
-10.0
Slika 3.8 Odgovor EP sistema na zemljotres El Centro
Relativna pomeranja EP sistema u granicama su pomeranja koja dostiè elasti~an

sistem (35,6mm), pri ~emu je najmanje pomeranje sistema sa faktorom redukcije R=2,5
(25,0mm = 70% pomeranja elasti~nog sistema), slika 3.8.a.
Kao {to je i zadato, maksimalno optere}enje EP sistema ne prelazi propisanu
nosivost u odnosu na elasti~an sistem, slika 3.8.b, normalizovano na mag.
Deljenjem pomeranja d(t) u nekom trenutku vremena sa odgovoraju}om vredno{}u
pomeranja na granici elasti~nosti dy za svaki od EP modela, dobija se tok promene faktora
duktilnosti pomeranja md(t), slika 3.8.c. Karakteristi~no je da maksimalna potrebna
duktilnost pomeranja EP sistema raste sa veli~inom faktora redukcije elasti~nog optere}enja
R. Smanjenje nosivosti "pla}a se" pove}anim zahtevima za obezbe|enje post-elasti~nih
deformacija konstrukcije. Zahtevane vrednosti potrebne duktilnosti pomeranja md relativno
su bliske usvojenim vrenostima faktora redukcije optere}enja R, razlike su do 30%.
U Tabeli 1, prikazane su maksimalne vrednosti odgovora konstrukcija, maksimalno
pseudo ubrzanje A/ag i pomeranje D/ag normalizovani na maksimalno ubrzanje tla
3-5
ag = 0,2g. Pored maksimalne potrebne duktilnosti pomeranja md , prikazane su i vrednosti
indeksa o{te}enja DM konstrukcije, koji }e biti komentarisan kasnije, u poglavlju 3.6.
Na slici 3.9.a prikazana je zavisnost pseudo ubrzanja A(ag ) konstrukcije u funkciji
perioda oscilovanja i faktora redukcije R za zapis El Centro. Kroz sra~unate vrednosti za tri
perioda oscilovanja provu~ena je regresiona kriva. Maksimalno ubrzanje pa i optere}enje
konstrukcije opadaju sa porastom faktora redukcije R kao i sa porastom perioda T.
3.0 18
2.87 R=2,50
16 16.30
R=5,00
2.5 a. 14
b. R=10,0
2.0 R=1,00 12
R=2,50
10
R=5,00 9.31
A (ag)
d
1.5 8.88
R=10,0 8
1.15
1.0 6
5.42
4 3.89
0.58 0.59 3.03
0.5 2.40
0.39 2 2.08
0.29 0.24 1.76
0.15
0.12 0.08 0
0.0 0.06 0.04
0.0 1.0 2.0 3.0 0.0 1.0 2.0 3.0
Period (s)
Period (s)
Slika 3.9 Zapis El Centro: a) pseudo ubrzanje, b) potrebna duktilnost pomeranja
Na slici 3.9.b prikazana je zavisnost potrebne duktilnosti pomeranja md u funkciji

faktora redukcije R i perioda oscilovanja T za zapis El Centro. U podru~ju perioda duìh od
t=0,5 sekundi, trend je da potrebna duktilnost ne zavisi od perioda oscilovanja, kao i da
vrednost potrebne duktilnosti pomeranja teì usvojenoj vrednosti faktora redukcije R.
Izneta zapaànja vaè i za zapis Petrovac, Tabela 1, dok odgovor konstrukcije sa
periodom T=0,5s na zapis Ulcinj pokazuje potpuno odstupanje.
3.4 NELINEARNI SPEKTRI ODGOVORA EP SISTEMA

U praksi je obi~no poznata obezbe|ena vrednost faktora duktilnosti pomeranja md , a
traì se dozvoljena vrednost faktora redukcije optere}enja R, inverzan problem.
Analogno prethodnoj analizi, ali uz malo vi{e truda, mogu da se formiraju inverzne
krive R(md ,T), crtkaste linije na slici 3.10.a. Sistematskom parametarskom analizom razli~i-
tih EP sistema podvrgnutih razli~itim zapisima ubrzanja tla, mogu}e je ustanoviti pogodne
aproksimacije ove zavisnosti, od kojih je jedna, mo`da i najpoznatija prikazana na slici
3.10.a, puna linija, za vrednosti faktora duktilnosti pomeranja konstrukcije md =2,5, 5 i 10.
U podru~ju izrazito kratkih perioda oscilovanja, ispod vrednosti T1 , vrednost faktora
redukcije iznosi R=1, za sve obezbe|ene duktilnosti pomeranja. To je tzv. oblast "jednakih
ubrzanja konstrukcije i tla ", karakteristi~na za izrazito krute konstrukcije koje se moraju
projektovati na prakti~no elasti~an odgovor konstrukcije.
3-6
10 3
md =10
9
7 md=1,0
2
6
A (ag)
md=5
5
R
md=2,5
4 md=5,0
3 md =2,5
1 b.
md=10
2
1 a. a.
T1 T2
0 0
0 1 2 3 0.0 1.0 2.0 3.0
Period (s) Period (s)
Slika 3.10 a) Zavisnost faktora redukcije R od obezbe|ene duktilnosti pomeranja;

b) nelinearni spektar pseudo ubrzanja konstrukcije
U podru~ju kra}ih i srednjih perioda T=T1 -T2 , dozvoljena vrednost faktora

redukcije R moè da se aproksimira izrazom
R=(md -1) 1/2 (3.3)
U podru~ju duìh perioda, T>T2 , za vrednost faktora redukcije moè da se usvoji da
je jednaka vrednosti obezbe|enog faktora duktilnosti pomeranja
Fe
R=md
(3.4)
a.
Ukoliko se vrednosti elasti~nog spektra ubrzanja
Fy= R=md
Fe/R (R=1) podele odgovaraju}im vrednostima faktora redukcije
d R(md ,T), dobija se nelinearni spektar pseudo ubrzanja
dy d=de=m ddy konstrukcije , primer za zapis El Centro na slici 3.10.b.
Fe Na slici 3.11 prikazana je uobi~ajena interpretacija
b. navedenih veza. Iz sli~nosti trouglova dijagrama F-d, moè da
R=(md -1)1/2 se zaklju~i da identitet R=md ustvari zna~i da je pomeranje
Fy= EP sistema jednako pomeranju elasti~nog sistema sa istom
Fe/R
po~etnom kruto{}u, fundamentalni zaklju~ak na kome }e se
d
d=m ddy
zasnivati propisi, slika 3.11.a.
dy de
Prema slici 3.11.b, relacija R=(md -1) 1/2 moè da se
Slika 3.11 Interpretacija interpretira kao uslov jednakih povr{ina ispod dijagrama F-d
faktora redukcije R elasti~nog i EP sistema, otuda i naziv "uslov jednakih energija
deformacija".
3.5 KONCEPT NELINEARNOG PRORAÛNA SISTEMA

SA JEDNIM STEPENOM SLOBODE
Na osnovu rezultata dosada{njih analiza, moè da se uspostavi koncept prora~una
odgovora konstrukcija na dejstva zemljotresa, koji se zasniva na poznatim nelinearnim
spektrima odgovora konstrukcija na dejstva zemljotresa, prema algoritmu na slici 3.12.
3-7
Sa poznatim podacima o geometriji, materijalu, optere}enju konstrukcije kao i
maksimalnom o~ekivanom ubrzanju tla ag , projektant moè da sra~una period oscilovanja
T1 . Na osnovu tipa konstrukcijskog sistema, nivoa aksijalnog optere}enja i predvi|enih
detalja armiranja, usvaja se obezbe|ena duktilnost pomeranja md , recimo md =5. Na osnovu
sra~unatog perioda i duktilnosti, sa referentnog nelinearnog spektra ubrzanja o~itava se
vrednost ubrzanja konstrukcije A(ag ), pa je projektno optere}enje jednako proizvodu mase,
ubrzanja tla i normalizovanog ubrzanja, Fd =(Fy )=mag A.
W m=W/g
md =1,0
2
T1=2p(m/k)1/2
A (ag)
b,d,MB k md=2,5
H
Procena md (= 5,0) md=5,0

1
md=10
ag T1
0
0.0 1.0 2.0 3.0
Konstruis. detalja
Obezbe|enje md
Period (s)
Fd
W
Projektno seizmi~ko
Dimenzionisanje optere}enje
Stati~ki
preseka M,Q,N,d
prora~un Fd = (Fy) = m agA
Kontrola pomeranja
Slika 3.12 Koncept prora~una konstrukcija na bazi nelinearnog spektra

ubrzanja konstrukcije
Sa projektnim optere}enjem vr{i se "stati~ki prora~un", odre|uju se naprezanja
delova konstrukcije, dimenzioni{u preseci i proverava stvarno pomeranje konstrukcije pri
zemljotresu, polaze}i od pomeranja na granici elasti~nosti. Kona~no, vr{i se konstruisanje
detalja tako da se obezbedi pretpostavljena vrednost duktilnosti pomeranja konstrukcije.
U prethodnom poglavlju, nelinearni spektar ubrzanja konstrukcije konstruisan je
razmatraju}i elasto-plasti~ni model odgovora konstrukcije. Izloèni algoritam se
principijelno ne menja i ako se odgovor konstrukcije modelira na neki drugi na~in, koji
bolje opisuje realni odgovor konstrukcija od armiranog betona, na primer. Osnov koncepta
je da, za poznatu duktilnost pomeranja konkretne konstrukcije, nosivost nelinearnog sistema
moè da se redukuje u odnosu na maksimalni odgovor elasti~nog sistema.
3.6 AKUMULACIJA O[TE]ENJA I

EKVIVALENTNA DUKTILNOST POMERANJA
Rezultat dosada{njih razmatranja je da je definisan odgovor elasti~ne, kao i elasto-
plasti~ne konstrukcije na zemljotres - pomeranje dm odnosno potrebna duktilnost pomera-
nja md , definisana kao odnos maksimalnog pomeranja dm nelinearnog sistema pri zemljo-
3-8
tresu i pomeranja dy pri dostizanju nosivosti nelinearnog sistema. Me|utim, koliki treba da
bude kapacitet pomeranja konstrukcije du pri monotonom stati~kom optere}enju, da bi nivo
o{te}enja konstrukcije nakon zemljotresa bio u prihvatljivim, èljenim granicama? - nije
definisan kriterijum prihvatljivog odgovora nelinearne konstrukcije pri zemljotresu.
Kao najjednostavniji kriterijum moè da se usvoji odnos maksimalnog pomeranja dm
pri zemljotresu i obezbe|enog kapaciteta pomeranja du konstrukcije pri monotonom stati~kom
prinudnom pomeranju, slika 3.13. Tada indeks o{te}enja konstrukcije DM iznosi
DM=dm /du = md /mu < 1 (3.5)
gde je mu=du /dy duktilnost pomeranja pri dostizanju loma, iscrpljenja nosivosti
konstrukcije. Ako je pri zemljotresu indeks o{te}enja dostigao vrednost DM=1, konstrukcija
je dovedena u stanje kolapsa. Projektant moè da uti~e na nivo za{tite konstrukcije od
o{te}enja izborom odgovaraju}e ve}e vrednosti du .
Kriterijum (3.5) prihvatljiv je u slu~aju odgovora konstrukcija sa jednim izraènim
pomeranjem preko granice elasti~nosti dy , i sa zanemarljivom akumulacijom o{te}enja zbog
ve}eg broja ciklusa post-elasti~nih deformacija.
Me|utim, u situacijama kada konstrukcija trpi ve}i broj zna~ajnijih ciklusa post-
elasti~nih deformacija, akumulacija o{te}enja u toku duèg trajanja jakog dela zemljotresa
moè da "iscrpi" konstrukciju. U takvim slu~ajevima, kao mera o{te}enja konstrukcije ~esto
se usvaja kombinovana vrednost indeksa o{te}enja u obliku
Fe F dm SE h
DM = +b (3.6)
Monotoni opit
du Fy d u
Eh k
gde je SEh integral potro{ene energije -
Fy 2 3 "Lom"
-du
histerezisne krive EP sistema, slika 3.13, ~ija vred-
d
6 1
dy dm de d nost raste sa duìnom trajanja zemljotresa odno-
u
5 -Fy 4 sno sa brojem ciklusa, Fy je nosivost sistema, dok

je prvi ~lan dm /du ve} definisan izrazom (3.5.).
Slika 3.13 Indeks o{te}enja DM
Vrednost faktora b utvr|uje se eksperimentalno,
a za kvalitativnu analizu odgovora AB konstruk-
cija moè da se usvoji b=0,15 /6/. Kao i ranije, vrednost DM=1 defini{e potpuno iscrpljenje
nosivosti konstrukcije.
Primer 3.2.......
Na slici 3.14 prikazan je tok promene vrednosti indeksa o{te}enja DM u toku
3 2
T=1,5;R=10
T=0,5;R=10
2
T=1,5;R=5 T=1,5;R=10
T=1,5;R=5
DM
DM
1
T=3,0;R=2,5
T=0,5;R=2,5
T=3,0;R=5
a. b.
0 0
0 5 10 15 20 25 30 0 5 10 15 20 25 30
Vreme (s) Vreme (s)
Slika 3.14 Zapis El Centro, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de
3-9
trajanja zemljotresa El Centro sa maksimalnim ubrzanjem tla ag=0,2g. Dijagram 3.14.a do-
bijen je uz pretpostavku da je kapacitet pomeranja du pri monotonom optere}enju upravo jed-
nak maksimalnom ostvarenom pomeranju de odgovaraju}e elasti~ne konstrukcije, du = de .
U tom slu~aju je mu=R, slika 3.7. Po~etna vrednost indeksa, DM(t=0), pretstavlja ustvari
izraz (3.5), da bi potom vrednost indeksa DM rasla u toku trajanja zemljotresa.
Predvi|eni kapacitet pomeranja je nedovoljan (DM>1), po pravilu u slu~ajevima
ve}ih stepena redukcije optere}enja R, kada je zna~ajan udeo akumilacije o{te}enja, drugi
~lan izraza 3.6, slika 3.13. Za dati zapis zemljotresa, kapacitet deformacija konstrukcije du u
ovom slu~aju treba korigovati.
Na slici 3.14.b prikazana je promena indeksa DM za korigovanu konstrukciju, kod
koje je za kapacitet pomeranja du pri monotonom optere}enju usvojeno: du = 1,5de u
slu~aju R=2,5, du = 1,8de u slu~aju R=5 i du = 2,4de u slu~aju R=10. Kao {to se vidi,
vrednosti indeksa DM prakti~no su svedene u granice DM=1, osim za slu~aj konstrukcije sa
periodom T=1,5 za koju je vrednost faktora redukcije optere}enja R=10 u ovom slu~aju
prevelika.
2 2
T=1,5;R=10
T=1,5;R=2,5
T=1,5;R=5
T=3,0;R=10
T=0,5;R=10 T=1,5;R=2,5
DM
DM
1 1
a. b.
0 0
0 5 10 15 20 25 0 5 10 15 20 25
Vreme (s) Vreme (s)
Slika 3.15 Zapis Petrovac, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de
10 4 T=0,5;R=10
T=0,5;R=10
9 T=0,5;R=5,0
8
3
7 T=0,5;R=5,0
6
T=0,5;R=2,5
DM
DM
5 2
4
T=0,5;R=2,5
3
a. b.
1
2
1
0 0
0 5 10 15 20 25 0 5 10 15 20 25
Vreme (s) Vreme (s)
Slika 3.16 Zapis Ulcinj, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de
Tok akumulacije o{te}enja u toku trajanja zemljotresa Petrovac i Ulcinj prikazan je

na slikama 3.15 odnosno 3.16. Za konstrukciju sa periodom T=0,5 sekundi "lociranu" u
Ulcinju "nema spasa", ako bi se stvarno pona{ala prema primenjenim modelima.
3-10
Rezultati izvr{enih analiza ukazuju da je u znatnom broju slu~ajeva potrebno
obezbediti ne{to ve}i potreban kapacitet duktilnosti pomeranja mu pri monotonom optere}enju
od zahtevane duktilnosti pomeranja md pri zemljotresu - tzv. ekvivalentnu duktilnost, na~elno
md (1 + amd )
20
mu = (3.7)
DM
Potreban kapacitet dukt.m u
DM=1 a=0,10
15 gde se za vrednost faktora a moè kvalitativno
a=0
usvojiti a=0,10. Za vrednost DM=1,0, relacija 3.7
10
prikazana je na slici 3.17, za dve vrednosti parametra a.
md êmu vrednost DM u izrazu 3.7? Kvalitativno,
5 m u=
smatra se da su u slu~aju kada je DM<0,5, o{te}enja
5
0 konstrukcije posle zemljotresa popravljiva, da sa
0 2 4 6 8 10 porastom vrednosti DM nivo o{te}enja raste, da bi pri
Zahtevana duktilnostm d
vrednosti DM=1 nastupio kolaps konstrukcije /7/.
Slika 3.17 Potreban kapacitet Projektant na~elno moè da bira nivo o{te}enja
duktilnosti pomeranja konstrukcije, pri ~emu se kriterijum o{te}enja moè
formulisati i po drugim veli~inama: obrtanju preseka,
relativnom spratnom pomeranju, rotacijama preseka, izduènju armature, {irini prslina itd.
Koncept je ilustrovan na primeru kriti~nog preseka, ali se moè generalizovati na element
konstrukcije, sprat i konstrukciju u celini.
Razvoj propisa kre}e se u pravcu formulisanja koncepta projektovanja na bazi
kontrole nekog od bitnih parametara koji opisuju pona{anje i o{te}enje objekata -
"performance based design".
3-11
4. KAKO REALIZOVATI ELASTO-PLASTIÂN SISTEM
U ARMIRANOM BETONU
UVOD
U prethodnim razmatranjima analiziran je odgovor konstrukcije sa elasto-

plasti~nom vezom sile i pomeranja vrha. U ovom poglavlju, analiza silazi na nivo popre~nog
preseka i razmatraju se zahtevi koji se postavljaju u pogledu potrebnih krivina preseka
odnosno veza napon - dilatacija na nivou materijala. U nastavku, razmatra se kapacitet
nelinearnih deformacija uobi~ajenih betonskih preseka i konstrukcija, kao i konstrukcijske
mere za pove}anje kapaciteta - utezanje betonskih preseka uzengijama. Na kraju je dat
prikaz jednog ispitivanja kao i savremenih postupaka modeliranja AB konstrukcija.
4.1 KRIVINA PRESEKA - POMERANJE KONSTRUKCIJE

Ako su rezultati prethodnih analiza zadovoljavaju}i, postavlja se pitanje kako
realizovati EP model pomeranje-sila u realnim konstrukcijama sa jednim stepenom
slobode, konzola na slici 4.1.a.
Da bi se postigla elasto-plasti~na veza sila-pomeranje F-d, neophodan uslov je da je
bar na delu visine konstrukcije mogu}e realizovati elasto-plasti~nu vezu moment-krivina
preseka M-k , slika 4.1.b.
dy dm=m ddy
F W
md 100
90 m d=10
Potrebna dukt.krivine - mk
80
E Pomeranje
70 m d=5,0
E
EP 60
H
50
EP a. b. Krivina
40
m d=2,5
c.
Hp
30
20
R mk
10
My=Me/R ke
0
ky 0 0.05 0.1 0.15 0.2
km=m kky Duìna plast. zgloba - Hp/H
Me
Slika 4.1 Obezbe|enje elasto-plasti~ne veze sila-pomeranje
Primer 4.1........
Odgovor elasti~ne konstrukcije na dejstvo sile F u vrhu konzole je moment Me=FH u
uklje{tenju, pomeranje vrha dm i krivina preseka u uklje{tenju ke slika 4.1.a-b. Za zahtevanu
vrednost duktilnosti pomeranja md i uz pretpostavku da je faktor redukcije optere}enja R=md ,
potrebno je konstruisati konstrukciju za koju }e moment u uklje{tenju imati vrednost My=Me
/R. Krutost konstrukcije na pomeranje odrediti prema krutosti preseka na savijanje EI .
Sa poznatom vredno{}u momenta u uklje{tenju - nosivosti preseka My=Me /R
odre|ena je i krivina na granici elasti~nosti ky=My /EI , slika 4.1.b. Prema Morovoj analogiji,
pomeranje dy vrha konzole na granici elasti~nosti iznosi
2H k y H
2
d y = 0,5k y H = (4.1)
3 3
4-1
Ostatak pomeranja vrha do zahtevanog iznosa dm realizova}e se konstruisanjem
plasti~nog zgloba u oblasti uklje{tenja. Sve elasto-plasti~ne deformacije konstrukcije bi}e
koncentrisane na duìni plasti~nog zgloba Hp , sa nepoznatom maksimalnom vredno{}u
krivine preseka km = mk ky , slika 4.1.b. Za ostali deo konstrukcije pretpostavlja se da ostaje
u oblasti elasti~nog odgovora materijala. Za duìnu Hp plasti~nog zgloba okvirno moè da
se usvoji polovina dimenzije d preseka elementa u ravni savijanja.
Pomeranje d vrha konzole usled pove}anih krivina preseka preko granice elasti~nosti
na duìni plasti~nog zgloba Hp iznosi
Hp H
d = (k m - k y ) H p ( H - ) = k y ( mk - 1) H p2 ( - 0,5) (4.2)
2 Hp
Da bi se obezbedilo zahtevano pomeranje vrha konzole dm , treba da je zadovoljen uslov

d = dm - dy = dy(md -1) (4.3)
Uvr{}enjem (4.1) i (4.2) u (4.3) dobija se veza potrebne duktilnosti krivine mk na duìni
plasti~nog zgloba Hp i zahtevane duktilnosti pomeranja vrha konzole md
km md - 1
mk = = 1+ (4.4)
ky Hp Hp
3 (1 - 0,5 )
H H
Na slici 4.1.c prikazana je zavisnost potrebne duktilnosti krivine mk u funkciji duìne
plasti~nog zgloba Hp i zahtevane duktilnosti pomeranja md . Veza vaì za bilo koji materijal,
~elik, beton, druga je stvar da li se potrebne duktilnosti krivina mogu, i pod kojim uslovima
realizovati. Pri zahtevanoj duktilnosti pomeranja md = 5 i duìni plasti~nog zgloba Hp /H =
0,10, potrebna duktilnost krivine iznosi mk=15, {to uop{te nije malo, u slu~aju AB
konstrukcija.
Primer 4.2.........
Na slici 4.2 prikazan je okvir sa beskona~no krutom riglom - "smi~u}i okvir". Pri
pomeranju vrha od dm , na slici 4.2.b prikazana je raspodela krivina, koja se moè interpretirati
kao dve ekvivalentne konzole visine H. U ovom slu~aju, relacija (4.4) glasi
km 0,5md - 1
mk = = 1+ (4.5)
ky Hp Hp
3 (1 - 0,5 )
H H
Pri zahtevanoj duktilnosti
pomeranja md =5, i duìni plas-
dm/2
dm ti~nog zgloba Hp /2H = 0,10,
H
ky
Ekvivalentna potrebna duktilnost krivine izno-
km
konzola si mk=3,8 {to je u slu~aju AB
dm/2 konstrukcija lako ostvarljivo.
H
a. b. Da bi se ostvarila
Hp
potrebna duktilnost pomeranja

Slika 4.2 EP smi~u}i okvir konstrukcije, i konstrukcijski
sistem igra zna~ajnu ulogu.
4-2
4.2 NELINEARNI ODGOVOR AB KONSTRUKCIJA
U armirano betonskim konstrukcijama, krivina preseka k postiè se dilatacijama
skra}enja usled pritiska u betonu - ec i izduènja ~elika es , slika 4.3.a
k = (ec + es )/h (4.5)
Da bi se u zoni plasti~nog zgloba uop{te realizovale nelinearne deformacije betona i
armature, armatura mora da bude pouzdano usidrena u temelj, uz efikasno fundiranje koje
}e da obezbedi da se pomeranje vrha konzole realizuje krivinama preseka, a ne rotacijom ili
"skakutanjem" temelja.
d
F 300
f a. b.
m=
250
40
n=0,50 1%
h
200 n=0,20 b=40
Moment (kNm)
n=0,80
n=0,10
150
H
ku/ky=4-5 ku ku
n=0
100
es
ky
k
max es = 1% max es = 4%
Hp
50
ec
Detalj
0
Pouzdano sidrenje
0 0.01 0.02 0.03 0.04 0.05 0.06 0.07 0.08
armature i fundiranje !
Krivina (1/m)
400 n=0,20 300 N=656 kN

m=4% max es = 4% m=1%
350 max es=4%
250
300 m=2% c. d. MB30
200
Moment (kNm)
Moment (kNm)
250 MB40
m=1%
200 150
MB50
150 n=Nu/bdbb
100
100 m
50 MB30
m
50 MB50
0 0
0 0.01 0.02 0.03 0.04 0 0.01 0.02 0.03 0.04
Krivina (1/m) Krivina (1/m)
Slika 4.3 Nelinearni odgovor AB stuba
Primer 4.3.........
Pri dimenzionisanju nosivosti preseka za uticaje uobi~ajenih optere}enja, dilatacije su
propisima ograni~ene na ec <0,0035 u betonu odnosno es< 0,010 u ~eliku, ~ime je
ograni~ena i maksimalna vrednost krivine preseka za uobi~ajene slu~ajeva optere}enja.
Me|utim, ni taj iznos krivine preseka ~esto nije mogu}e dosti}i, jer iznos aksijalnog
optere}enja preseka bitno uti~e na sposobnost post-elasti~nih deformacija preseka, primer
stuba kvadratnog popre~nog preseka, MB30, slika 4.3.b.
4-3
Za kvadratni presek stuba prikazani su dijagrami M-n-k (n=N/b 2bB) sa dilatacijama
~elika ograni~enim na 0,010 odnosno 0,040, "mimo propisa". Sa porastom aksijalnog
optere}enja, opada grani~na vrednost krivine preseka pri lomu. Dopu{tanje ve}ih dilatacija
~elika pove}ava grani~nu vrednost krivine preseka, ali samo pri niìm nivoima aksijalnog
optere}enja, u slu~ajevima "loma po armaturi". Duktilnost krivine pri ~istom savijanju iznosi
4 - 5 (es< 0,010) odnosno 8 - 10 (es< 0,040), {to ne obe}ava, slika 4.1.c.
Poku{aj da se pri nivou aksijalnog optere}enja n = 0,20 duktilnost krivine preseka
pove}a pove}anjem procenta armiranja m , slika 4.3.c ili marke betona, slika 4.3.d ne}e dati
zadovoljavaju}e rezultate.
Postavlja se pitanje moè li se onda uop{te ne{to posti}i u armiranom betonu, mogu
li se u slu~aju zemljotresa obezbediti pove}ane dilatacije armature i betona, makar i uz
smanjenu nosivost preseka?
Na slici 4.4 uobi~ajeni "radni dijagrami" betona i ~elika prikazani su linijom 1, dok
linije 2 prikazuju "poèljne" dijagrame, odgovor materijala u slu~aju zemljotresa. Na
dijagramu s-e ~elika, linija 3 je u slu~aju zemljotresa nepoèljna, ~elik treba da poseduje
osobinu oja~anja - linija 2, kako bi se obezbedila ve}a duìna plasti~nog zgloba, postepenim
propagiranjem dilatacija te~enja armature du` elementa.
s s
ft
2
"Lom"
2 fy 1 3
bb 1 "Lom"
bbu
"Lom"
"Lom"
a. b.
e (%) e (%)
0,2 0,35 1,5? 1,0 6,0?
"g+p" "g+p"
Zemljotres Zemljotres
Slika 4.4 Radni dijagrami a) betona i b) ~elika
70
fc'=60
60
fc'=50
50
Napon (MPa)
fc'=40
40
Napon (MPa)
fc'=30
30
fc'=20 a. b.
20
10
0,0035
0
0.000 0.001 0.002 0.003 0.004 0.005
Dilatacija (%)
Dilatacija
Slika 4.5 Rezultati jednoaksijalnih opita: a) betona i b) ~elika /8/
Na slici 4.5 prikazani su rezultati jednoaksijalnih opita betona i ~elika. Dok se u

slu~aju rebrastih ~elika mogu dopustiti pove}ane dilatacije ~ak i do 10%, slika 4.5.b, dotle
su dilatacije pritiska betonskih cilindara sa ~vrsto}om fc' u granicama definisanim propisma.
4-4
Pove}anje duktilnosti krivine dopu{tanjem pove}anih dilatacija ~elika nije dovoljno,
potrebno je da se nekako pove}a i kapacitet deformacija betona.
Opiti na slici 4.5.a su naravno izvedeni na nearmiranim betonskim prizmama. Na
rezultatima ovih opita jednoaksijalne ~vrsto}e zasnivaju se uobi~ajeni algoritmi prora~una
preseka na savijanje sa normalnom silom, u kom slu~aju se jednoaksijalno stanje napona
prostire na delu ukupne povr{ine popre~nog preseka. U realnim konstrukcijama,
"jednoaksijalna ~vrsto}a preseka elementa" je ve}a, jer se bo~nom {irenju betona pri
pove}anim dilatacijama pritiska, sa pojavom podu`nih prslina u pravcu optere}enja
suprotstavljaju uzengije preseka - preseci su "popre~no utegnuti", slika 4.6.b-c.
5
4 b.
0
4 .7
9
3
5
3 B2
40
34
0,004 B3 B3
0
3
Napon (MPa)
5
2 .0
5
2 B3
B1
b0=34
lw
0
2 B1 19. B1
5
1
bw B1-B3?
0
1 .
0
1 F=
a. fusv d.
5
0,0022
0 0.0 c.
0 0.005 0.01 0.015
atcijD
l
Slika 4.6 Utezanje AB preseka uzengijama
Bo~nom {irenju betona opire se ustvari "omota~" od podu`ne armature i uzengija.

Efikasnost utezanja zavisi od koli~ine i podu`nog razmaka uzengija, granice razvla~enja
~elika ali i od razmaka podu`nih {ipki koje su "bo~no pridràne - poduprte" uzengijama,
slika 4.6.c. Ovaj omota~ defini{e utegnuto jezgro preseka dimenzija b0 prema slici 4.6.b.
Primer 4.4.......
Za opisivanje efekata utezanja betona na pove}anje jednoaksijalne nosivosti i
deformabilnosti postoje razli~iti predlozi,
250
jedan od njih ilustrovan je na slici 4.6.a /2/.
Utegnut ceo presek - (B3)
Kriva B1 predstavlja paraboli~nu aproksi-
2
maciju rezultata opita sa slike 4.5.a za fc'=25
200 3 MPa, a linija B2 se odnosi na isti beton, ali
Utegnuto jezgro preseka
utegnut uzengijama Rf10/10 prema slici
Moment (kNm)
- jezgro (B3)
150
- za{titni sloj (B1) 4.6.b. Pove}anje nosivosti je zna~ajno, i {to je
va`nije, kapacitet dilatacija - deformabilnosti
100 je pove}an.
Za dalje ra~unske analize, pret-
1
50
postavljen je ne{to niì efekat utezanja -
Neutegnut presek - (B1) beton B3 , sa pove}anom ~vrsto}om od fc'=35
MPa koja se dostiè pri dilataciji betona od
0
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1
0,004, slika 4.6.a.
Krivina (1/m) Na slici 4.7 prikazani su rezultati
prora~una moment - krivina preseka prema
Slika 4.7 Efekat utezanja betona
4-5
slici 4.6.b, za iznos normalne sile od N=0,2fc'b 2=0,2x2,5x40 2=800kN. Kriva 1 predstavlja
odgovor neutegnutog preseka, model betona B1 sa slike 4.6.a. Linija 2 predstavlja odgovor
preseka uz pretpostavku da je ceo popre~ni presek utegnut, model betona B3 . Pri
pove}anim dilatacijama pritiska nastupa odvajanje, "oljuskavanje" za{titnog sloja preseka, i
svo|enje nosivog preseka na presek utegnutog jezgra. Linija 3 prikazuje odgovor preseka
kod koga je za jezgro usvojen model utegnutog betona B3 , a za za{titni sloj model
neutegnutog betona B1 , slika 4.6.b.
U oba slu~aja, utezanje preseka znatno pove}ava grani~ne dilatacije pri dostizanju
loma preseka, samim tim i maksimalne krivine odnosno kapacitet deformacija.
Isti princip vaì za bilo koju pritisnutu zonu sloènih preseka, kao {to je zid T -
preseka na slici 4.6.d, kod koga je potrebno pove}ati duktilnost krivine preseka utezanjem
{rafiranih "skrivenih stubova". U zoni spoja rebra i flan{e zida uvek se postavljaju uzengije,
ali eventualno ra~unski potrebno utezanje nije uvek potrebno.
Svi prora~uni moment - krivina ura|eni su programom RESPONSE, koji se na
disketi distribuira uz ud`benik /9/.
4.3 POÊTNA KRUTOST AB PRESEKA I KONSTRUKCIJA

Pri dosada{njim analizama teorijskih elasto-plasti~nih modela odgovora konstrukcija
na dejstvo zemljotresa, formiranju nelinearnih spektara odgovora na primer,
pretpostavljeno je da je inicijalna, po~etna krutost k elasti~ne i EP konstrukcije identi~na.
Postavlja se pitanje kako odrediti prora~unsku krutost preseka i konstrukcije sa kojom se
potom formira dinami~ki model konstrukcije?
Primer 4.5.......
Na slici 4.8.a prikazan je popre~ni presek sloènog AB zida. Uz pretpostavku da je
centri~ni napon pritiska usled gravitacionog optere}enja s0=1,5 MPa (N0=Acs0 = 2580 kN, Ac
- povr{ina bruto preseka betona), i da je zid armiran minimalnom koli~inom armatute prema
YU seizmi~kim propisima /10/, izvr{iti analizu prora~unskih krutosti preseka konstrukcije.
Ako se za
300 10000
krutost preseka na
a. 1 c. savijanje EI usvoji
2
My=8000 kNm
20 MB30 8000 krutost EI0 bruto I-
300
Ec=250GPa
preseka sloènog zi-
20
Moment (kNm)
6000 0,75My = 6000 kNm da prema slici 4.8.a,

EI0=5,5EIef veza moment - kri-
10000 4000 vina prikazana je li-
Detalj
EIef=6000/0,0005 nijom 1 na slici
Moment
2000 =1,2 107 kNm2

b. 4.8.c.
0,03 0,0005 Veza mome-
0
Krivina 0 0.0005 0.001 0.0015 0.002 nt-krivina odre|ena
Krivina (1/m) modeliranjem armi-
F
Slika 4.8 Sloèni zid, prora~unska krutost preseka ranog preseka pre-
ma postupku iz
prethodnog primera, prikazana je na slici 4.8.b, pri ~emu je modelirano i oja~anje ~elika.
Maksimalna krivina preseka zida iznosi skoro 3%. Detalj dijagrama, do vrednosti krivina od
A (ag)
0,2% prikazan je na slici 4.8.c. Elasto-plasti~na aproksimacija dijagrama moment-krivina

prikazana je linijom 2 na slici 4.8.c, koja prolazi kroz karakteristi~nu ta~ku ra~unskog
dijagrama za koju se naj~e{}e usvaja nivo od 75% momenta nosivosti My=8000 kNm. Sa
4-6
odgovaraju}om krivinom od 0,0005 1/m, efektivna krutost preseka iznosi EIeff = 1,2 10 7 kNm
2
, {to je 5,5 puta manje od krutosti EI0 bruto I - preseka zida.
Primer 4.6.......
U praksi ~est slu~aj usvajanja karakteristika samo rebra za prora~un krutosti preseka
sloènih zidova, zasniva se upravo na ~injenici da }e nakon dostizanja ~vrsto}e betona na
zatezanje, beton zategnute flan{e i dela rebra zida biti isklju~en iz nosivosti i krutosti
preseka, osim armature u ovom zonama.
Me|utim, onda bi trebalo biti dosledan, pa i za krutost jednostavnog zida koji nema
flan{e tako|e usvojiti prora~unsku vrednost efektivne krutosti EIef , manju od krutosti bruto
preseka EI0 , {to u praksi naj~e{}e nije slu~aj.
3000 Na slici 4.9 prikazani su dijagrami
1
moment-krivina pravougaonog zida, rebra
2
2500 My=2400 kNm zida na slici 4.8.a, sa istim normalnim
naponom od gravitacionog optere}enja i
Moment (kNm)
2000
0,75My = 1800kNm istim minimalnim procentom armiranja.
1500 EI0=4,1EIef Efektivna krutost preseka iznosi EIef
1000
= 2,8 10 6 kNm 2 , linija 2, {to je ~ak 4,1 puta
EIef=1800/0,00065 manje od krutosti bruto pravougaonog
500 =2,8 106 kNm2 preseka EI0 , linija 1 na slici 4.9.
0
0,00065 Usvajanje sniène krutosti zida I -
0 0.0005 0.001 0.0015 0.002 preseka i pune krutosti zida pravougaonog
Krivina (1/m) preseka za posledicu ima poreme}aj
Slika 4.9 Krutost pravougaonog preseka zida relativnih krutosti elemenata konstrukcije,
{to ima uticaja na prora~unske uticaje
sloènih sistema, poglavlje 6.11.
4.4 REALNO PONA[ANJE ARMIRANO BETONSKIH

KONSTRUKCIJA PRI CIKLI^NIM DEFORMACIJAMA
Elasto-plasti~ni model jeste jednostavan za obja{njenje problema, dovoljno ta~no
opisuje pona{anje betonskih preseka pri monotonim optere}enjima u istom smeru, ukoliko
je lom po ~eliku, koji i daje karakter krive. Me|utim, pri cikli~nim deformacijama usled
zemljotresa, fenomeni su sloèniji i modeliraju se drugim, sloènijim vezama moment -
krivina ili sila - pomeranje.
Zbog poznatog Bau{ingerovog efekta, ni sam ~elik ne pokazuje idealan elasto-
plasti~an odgovor na cikli~ne deformacije, dolazi do zaobljenja
s
1 2 6 krive odgovora, sa povr{inom histerezisne krive manjom od
elasto-plasti~nog odgovora, slika 4.10.
Pri formulisanju racionalnih modela pona{anja AB
5 konstrukcija pri zemljotresu, nezamenljivu ulogu imaju
7
e laboratorijski eksperimenti kao i osmatranja pona{anja realnih
konstrukcija pri zemljotresu. Kao primer, na slici 4.11 prikazana
3 je dispozicija opita na modelima AB trospratnih zidova izvedenih
na ETH - Cirih /8/.
4
Slika 4.10 Cikli~ne

deformacije ~elika
4-7
Model zida trospratne zgrade
"N-sila"
u razmeri 1:3, sa tri mase od po 120
Kablovi
kN, testiran je zadavanjem ubrzanja
"AB zid"
R=1:3 vibracionoj platformi pomo}u prese
"Mase"
3x120 kN
- aktuatora, prema sintetizovanom
akcelerogramu. Efekat gravitacionog
Vibraciona
platforma optere}enja simuliran je vertikalnim
Aktuator
prethodnim naprezanjem.
Na slici 4.12 prikazani su
rezultati opita cikli~nog monotonog
optere}enja dva zida, razli~ito
armirana. Zid na slici 4.12.b poka-
zuje dobar - poèljan odgovor za AB
Slika 4.11 Dispozicija opita /8/
konstrukcije. Elasto- plasti~ni
dijagram monotonog opita je anvelopa cikli~nih deformacija, ali histerezis znatno odstupa
od elasto-plasti~nog modela (EP), suèn je i pokazuje tendenciju pada krutosti u toku
ciklusa. Povr{ina histerezisa je manja nego u slu~aju teorijskog elasto-plasti~nog modela,
samim tim i koli~ina potro{ene energije.
Moment u uklje{tenju (kNm)
Pad krutosti
Moment u uklje{tenju (kNm)

Monotoni opit Monotoni opit
Sila aktuatora (kN)
Sila aktuatora (kN)
Pad nosivosti
Beton
EP
a.
Horizontalno pomeranje vrha (mm)
Horizontalno pomeranje vrha (mm) b.
Slika 4.12 Histerezisne krive /8/
Zid na slici 4.12.a pokazuje nepoèljnu, ali sasvim mogu}u situaciju u praksi. Osim
pada krutosti preseka, prisutan je i pad nosivosti sa pove}anjem broja ciklusa, i definitivni
lom pri relativno malom broju ciklusa.
Fy 1 2
9
10 4.5 MODELIRANJE AB
KONSTRUKCIJA
k0 Sve do pojave rezultata opita na
kn modelu realne AB konstrukcije iz prethodnog
kr 8
poglavlja, teorija zasnovana na elasto-
dy
7
dy d plasti~nom modelu odgovora konstrukcije je
3
"lepo napredovala". Budu}i da se konstrukcije
od betona stvarno izvode, i to uglavnom
4 prema Propisima, zna~i da re{enje ipak
postoji. Pre napu{tanja razmatranja efekata
zemljotresa na primeru najjednostavnije
6 5 Fy konstrukcije, konzole sa jednom masom,
potrebno je bar nagovestiti kako }e to "beton"
Slika 4.13 Model F-d sa uticajem
akumulacije o{te}enja na krutost
4-8
sa slike 4.12.b da se uklopi u op{ti algoritam iz poglavlja 3.5.
Ako elasto-plasti~ni model F(sila, moment)- d(pomeranje, krivina preseka) ne opisuje
korektno odgovor realnih AB konstrukcija, onda treba "smeniti" model. Na slici 4.13
kvalitativno je prikazan ra~unski model odgovora kakvi se danas koriste u nelinearnoj analizi
AB konstrukcija izloènih dejstvu zemljotresa. Inicijalna krutost k0 kao i nosivost Fy (pri
~emu plato ne mora da bude horizontalan) odre|eni monotonim opitom formiraju kostur
krive. Zavisno od trenutnog iznosa deformacije d, ali i od istorije deformacija, krutost
sistema se menja u toku cikli~nih deformacija pri zemljotresu. Pravila po kojima se
odre|uju krutosti kn , kr itd. pojedinih grana, histerezisna pravila, utvr|uju se usagla{avanjem
sa eksperimentalno utvr|enim rezultatima, prema slici 4.12 na primer.
Osim {to je formulacija matemati~ki komplikovanija,
princip analize je isti kao i u slu~aju EP modela. Ako su u
konstrukciji definisane zone plasti~nih zglobova, odgovor tih
zona moè da se opi{e prethodnim modelom, dok se za ostale
Konzola delove konstrukcije moè usvojiti da se pona{aju elasti~no -
koncept "koncentrisanog nelinearnog odgovora" u ~vorovima
{tapova modela konstrukcije.
k3
k1 k2
Danas je popularan koncept "makroskopskog
modeliranja", gde se deo zida visine h, na primer, modelira
h
vi{eslojnim sistemom nelinearnih opruga, od kojih svaka, k1 -kn

moè da ima svoje histerezisno pravilo, tako da ukupni efekat
bude usagla{en sa rezultatima eksperimenata, slika 4.14.
Slika 4.14 Vi{eslojni model
nelinearnih opruga Za razliku od prethodnih, "makroskopskih modela",
Strana 1 Strana 2
koji su trenutno jedino racio-
7
nalno re{enje za modeliranje
f (MPa) fcm =38
40
konstrukcija objekata u celini,
35
6 30
fc=30 metod kona~nih elemenata se
25 uglavnom koristi za
+Pomeranje
20
C30/37
nelinearnu seizmi~ku analizu
5
W/2 15
delova ili detalja AB kon-
W/2 10
strucija - "mikroskopsko mo-
Elasti~no
Ecm =31935 e (0/00)

2.2 deliranje".
-1 1 2 3 4
Na slici 4.15 prikazan
7x3000=21000
4
fctm =2.9 c.)
je model sedmospratnog
3000
armiranobetonskog sloènog
3
14x200=2800 zida, kod koga su prva dva
sprata, beton i sva armatura
2
Strana 2 modelirani nelinearno, a za
F2 R2
ostatak konstrukcije je usvo-
jen idealno elasti~an model
13x200=2600
e=200
Neelasti~no
2800
1 /11/. Ukupna masa konstruk-

cije koncentrisana je u visini
F1 R1
petoga sprata, nivou "rezul-
Strana 1
F1 tante" seizmi~kog optere}e-
R1
a.) b.) nja. Napon u betonu usled
Slika 4.15 "Mikroskopsko modeliranje": a) model zida,
b)presek i raspored armature, c) jednoaksijalni model betona
4-9
1500 2000
qd=1 qd=4.2
d (mm)
250 2 3 4
1500
1000 1
BAB87
0 1000
500
500
-250
0 0
-250 -200 -150 -100 -50 0 50 100 150 200 250 -100 -80 -60 -40 -20 0 20 40 60 80 100
-500
Sila (kN)
Sila (kN)
-500
Numeri~ka
gre{ka ZID Z3-2 -1000 ZID Z3-2
El Centro-0,4g
-1000 DIANA d=-75.3
BAB87 F=1500
-1500
a.) Pomeranje (mm) a2.) Pomeranje (mm)

-1500 -2000
Slika 4.16 Odgovor sila-pomeranje pri Slika 4.17 Odgovor sila-pomeranje pri zapisu
monotonom cikli~nom opitu El Centro duìne 8 sekundi
gravitacionog opetere}enja u ovom slu~aju iznosi 2,0MPa, dok ujedna~eni procenat

armiranja vertikalnom armaturom iznosi 1,2%. Nelinearna stati~ka i dinami~ka analiza
ura|ene su programom DIANA-TNO /5/.
Pomeranjem oslonca u nivou masa, prema shemi ciklusa na slici 4.16, prvo je
definisan stati~ki odgovor konstrukcije, sila-pomeranje u nivou masa, pri monotonom
cikli~nom optere}enju, slika 4.16. Prora~un je zavr{en pri maksimalnom pomeranju od
250mm i duktilnosti pomeranja qd =4,2, znatno iznad prognoziranog pomeranja od 150mm,
prema elasto-plasti~nom modelu prethodno analiziranom, slika 4.18.
Pre dinami~ke analize utvr|en je period oscilovanja sistema sa jednom masom. Sa
bruto kruto{}u celog I-preseka zida, period iznosi T=0,6s, dok se sa efektivnom kruto{}u
period produàva na T=1,2s. Seizmi~ka analiza ura|ena je za sekvencu od prvih osam
sekundi zapisa El Centro, normalizovanom na maksimalno ubrzanje tla ag=0,40g. U slu~aju
elasti~ne konstrukcije, u toku ove
120
karakteristi~ne sekvence trajanja pojavljuju
DIANA
100
Elasti~no T=0,6s se ekstremi svih veli~ina - pomeranja i
80
Elasto-plasti~no ubrzanja. Odgovor sistema prikazan je na
60
slici 4.17, dok je tok pomeranja za tri
40
razli~ita koncepta modeliranja prikazan na
20
slici 4.18.
0
0 1 2 3 4 5 6 7 8
Na kraju ovog informativnog pregle-
- 20 da, poenta: eksperimenti, osmatranje objekata
- 40 posle zemljotresa, sofisticirani ra~unski modeli
- 60 uz silan trud entuzijasta, treba projektantima u
Pomeranje (mm)
- 80 praksi da defini{u vezu dozvoljenog faktora

- 100 ZID Z3-2 redukcije optere}enja i obezbe|ene duktilnosti
- 120 El Centro-0,4g pomeranja - nelinearni spektar ubrzanja za
- 140 Vreme (s) AB konstrukcije prema "jednostavnom"
- 160 algoritmu na slici 3.15.
Slika 4.18 Pomeranje u toku zemljotresa
4-10
5. SISTEMI SA VI[E STEPENI SLOBODE
UVOD
Sva dosada{nja razmatranja odnosila su se na sistem sa jednim stepenom slobode.
Sistemi sa vi{e masa - stepeni slobode su naravno naj~e{}i u praksi. Elasti~ni odgovor
ovakvih sistema obi~no se analizira primenom multi-modalne analize, koja se zasniva na
principu superpozicije uticaja. Me|utim, u nelinearnim problemima princip superpozicije
ne vaì. U narednom poglavlju, prethodno razvijena re{enja za sistem sa jednim stepenom
slobode se generalizuju i na sloènije sisteme, pod odre|enim uslovima. U nastavku,
analiziraju se elasto-plasti~ni modeli sloènih konstrukcija - plasti~ni mehanizmi, kao i
koncept obezbe|enja pouzdanog mehanizma pri zemljotresu - koncept programiranog
pona{anja. Informativno, prikazani su i koncepti pojednostavljenih metoda nelinearne
stati~ke analize.
5.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA IZ

DINAMIKE KONSTRUKCIJA
U realnim konstrukcijama mase su raspodeljene u prostoru, formalno se moè
govoriti o beskona~nom broju stepeni slobode.
Nakon {to je realna masa konstrukcije koncentrisana u ~vorovima, dvoeta`ni okvir u
ravni na slici 5.1.a predstavlja model sa 12 stepeni slobode. Ako se elimini{u nebitni stepeni
slobode - vertikalne oscilacije masa kao i njihova rotacija, dobija se sistem sa ~etri stepena
slobode - horizontalne translacije, slika 5.1.b.
m2
d2
k2
m1
d1
n=12 n=4 n=2 k1

a. b. c. d.
ag
Slika 5.1 Redukcija broja stepeni slobode
Ukoliko su grede okvira i tavanica kruti u svojoj ravni, tada su pomeranja masa iste
etaè jednaka, pa se broj stepeni slobode svodi na dva nezavisna spratna pomeranja, slika
5.1.c-d. Broj stepeni slobode jednak je broju etaà
fM konstrukcije.
U slu~aju prostornih konstrukcija zgrada, ukoliko
CM' su tavanice dovoljno krute u svojoj ravni, pomeranja svih
R elemenata vezanih sa tavanicom mogu da se izraze preko
dYM
A' tri komponenete pomeranja, dve translacije i rotacija neke

CM
dXM
karakteristi~ne ta~ke u ravni tavanice, obi~no centra mase
A CM, slika 5.2. Ukoliko objekat ima n - etaà, i ukoliko se
Slika 5.2 Pomeranja krute masa objekta koncentri{e samo u nivou tavanica, ukupan
tavanice broj stepeni slobode prostorne konstrukcije iznosi samo
N=3n.
5-1
Da broj stepeni slobode moè da zavisi i od pravca dejstva pobu|iva~a, ilustrovano je
na slici 5.3. Ukoliko ubrzanje tla deluje u ravni simetrije, kretanje sistema moè da se opi{e
jednim pomeranjem dx , slika 5.3.a. Ukoliko je smer pobude u pravcu y - ose sistema, za
opisivanje kretanja potrebna su dve veli~ine, translacija dy i rotacija mase f. U op{tem
slu~aju, slika 5.3.c, za opisivanje kretanja jedne mase potrebne su tri komponenete
pomeranja - stepena slobode.
n=1 y n=2 y n=3 y

(dx) (dy, f) (dx,dy,f)
dy dy
f f
m dx x m x m x
dx
a. b. c.
ag
ag
g
a
Slika 5.3 Uticaj pravca pobude na broj stepeni slobode
Elasti~ni sistemi sa vi{e stepeni slobode u praksi se naj~e{}e re{avaju primenom

multi-modalne analize, sa uzimanjem u obzir uticaja vi{e relevantnih tonova oscilacija.
Ukupni rezultati dobijaju se kombinovanjem rezultata uticaja pojedinih tonova, primenom
SRSS metode ("kvadratni koren sume kvadrata") na primer.
5.2 UPRO[]ENA MODALNA SPEKTRALNA ANALIZA

U slu~aju konstrukcija ~ija je dispozicija regularna kako u osnovi tako i po visini,
ve}ina propisa pojednostavljuje problem dozvoljavanjem primene upro{}ene modalne
analize. Osnovna pretpostvaka je da ukupna masa sistema osciluje samo u prvom, osnovnom
tonu, ~iji period i oblik oscilovanja dovoljno ta~no opisuju kretanje sistema, slika 5.4.a.
3
d2
F2
dekv
W2
md=1,0
Fb 2
d1
A (ag)
H2 = H
md =2,5
F1 W=W1+W2
md =5,0 c.
W1 1
Hekv
md =10
a. b.
H1
0
ag ag 0.0 T1 1.0 2.0 3.0
Period (s)
Slika 5.4 Upro{}ena modalna analiza
Realni sistem sa vi{e masa, teìna spratova Wi koji osciluje u prvom tonu, slika 5.4.a,
moè da se zameni ekvivalentnim sistemom sa jednim stepenom slobode, ~ija je masa m
jednaka ukupnoj masi realnog sistema, i koji ima isti period oscilovanja T1 , slika 5.4.b.
5-2
Kako su periodi i masa jednaki, oba sistema imaju jednako prora~unsko pseudo ubrzanje
A(ag ) . Ukupna seizmi~ka sila Fb tako|e je identi~na
Fb = m ag A(ag ) = W ag A / g (5.1)
Ubrzanja Ai pojedinih masa realnog sistema se razlikuju, najve}a pseudo ubrzanja
ima masa na vrhu, sa najve}im pomeranjem d
Ai = w 2di (5.2)
Da bi pri istoj krutosti EI na savijanje, a sa masom jednakom ukupnoj masi objekta
m, ekvivalentni sistem imao isti period oscilovanja T1 , visina Hekv ekvivalentnog sistema
mora da je manja od ukupne visine realne konstrukcije H, i okvirno se kre}e u granicama
Hekv » 0,7H. Zbog toga pomeranje dekv ekvivalentnog sistema nije jednako pomeranju vrha
realne konstrukcije, koje je pribli`no 50% ve}e. O ovome treba voditi ra~una kod upotrebe
spektra pomeranja, slika 2.7.b.
Period oscilovanja u prvom tonu moè da se pribli`no odredi preko
pojednostavljene Rejlijeve relacije /13/
T1 = 2Ö(dW) (5.3)
gde je dW pomeranje, u metrima, vrha konstrukcije usled optere}enja horizontalnim
silama jednakim teìnama spratova Wi , slika 5.5.a-b.
dW d2 d2
W5
W5 F2 F2
W2 W2
W4 W4
d1 d1
W3
zn = H
W3 F1 F1
W2 W1 z
W2 W1
z1
W1
a. W1 b. c. d.
Fb=SFi Fb=SFi
Slika 5.5 Period oscilovanja i raspodela seizmi~kog optere}enja
Raspodela ukupne seizmi~ke sile Fb po pojedinim masama - etaàma moè da se

izvr{i prema pomeranjima di pojedinih spratova, slika 5.5.c.
Wi d i
Fi = Fb (5.4)
å Wj d j
j
Me|utim, u fazi prora~una seizmi~kog optere}enja, pomeranja spratova jo{ uvek

nisu odre|ena. Dovoljno je ta~no ako se usvoji oblik pomeranja koji fizi~ki ima smisla -
korektni konturni uslovi, ili poznati dijagram pomeranja od nekog drugog optere}enja,
recimo od teìna spratova prema slici 5.5.b.
Imaju}i u vidu ukupnu ta~nost postupka, dozvoljava se i pretpostavka da se
pomeranja menjaju linearno sa visinom, slika 5.5.d, u kom slu~aju sile spratova iznose
Wi z i
Fi = Fb (5.5)
å Wj z j
j
5-3
gde su z vertikalne koordinate spratova u odnosu na uklje{tenje modela.
Primer 5.1........
Sra~unati period oscilovanja konstrukcije sa dva AB zida, slika 5.6.a. Teìne svih etaà
su jednake W=3924 kN. Debljina zidova bW=15cm. Moduo elasti~nosti Eb=3 10 7 kNm 2.
W5 dW
W5 m5
Kruta
W4 tavanica m4 W4
H=5h = 5x3,5=17,5m
qi=Wi /hi
W3 m3 W3
Z1 Z2 E(I1+I2)
W2 m2 W2
W1 m1 W1
3,0 4,5 a. b. c. d.
Slika 5.6 Odre|ivanje perioda a) dispozicija, b) dinami~ki model c)
fiktivno optere}enje d) prora~unski model
I1=0,15x3 3/12=0,3375 m 4 q = W / h = 3924/3,5 = 1121,1 kN/m

I2=0,15 x4,5 3 /12 = 1,139 m 4 dW = qH 4 /8ESI = 1121,1x17,5 4 /8 x3x10 7
SI=I1+I2 = 0,3375 + 1,139 =1,476 m 4 x 1,476 = 0,296 m
Wj=W=3924 kN T=2Ö 0,296 = 1,08 s
Primer 5.2............
Uz pretpostavku da je ukupno sezimi~ko optere}enje 5% teìne objekta iz prethodnog
primera, odrediti raspodelu ukupnog optere}enje po visini: prema pomeranjima usled teìna
spratova i prema linearnoj raspodeli.
Nivo - j z x = 1-z/H Wj dj Wjdj Fj Vj Mj
m kN m kNm kN kN kNm
5 17.5 0.00 3924 0.296 1161.5 466.7 466.7 0.0
4 14.0 0.20 3924 0.217 852.4 342.5 809.3 1633.6
3 10.5 0.40 3924 0.141 551.9 221.8 1031.1 4466.1
2 7.0 0.60 3924 0.072 282.5 113.5 1144.6 8074.9
1 3.5 0.80 3924 0.021 81.2 32.6 1177.2 12080.9
0 0.0 1.00 3924 0.000 0.0 0.0 1177.2 16201.1
S= 23544 2929.5 1177.2
Tabela 5.1
17.5 17.5
14.0 14.0 Ukupni

moment (kNm)
10.5 10.5
Nivo
Nivo
7.0 Ukupna sila 7.0

2
1 (kN)
3.5 a. 3.5 2 1 b.
0.0 0.0
0 100 200 300 400 500 0 5000 10000 15000 20000
Slika 5.7 a) Raspodela sila i b) dijagrami momenata savijanja

5-4
Rezultati prora~una raspodele optere}enja prema pomeranjima prikazani su u
Tabeli 5.1 i na slici 5.7, linija 1. Pomeranja konzole usled podeljenog optere}enja q iznosi
d(x)=dW /3(3-4x+4x 4) gde je dW pomeranje vrha iz Primera 5.1.
Nivo - j z Wj Wjzj Fj Vj Mj
m kN kNm kN kN kNm
5 17.50 3924 68670 392.4 392.4 0
4 14.00 3924 54936 313.9 706.3 1373.4
3 10.50 3924 41202 235.4 941.8 3845.52
2 7.00 3924 27468 157.0 1098.7 7141.68
1 3.50 3924 13734 78.5 1177.2 10987.2
0 0.00 3924 0 0.0 1177.2 15107.4
S= 23544.0 206010 1177.2
Tabela 5.2
Rezultati prora~una raspodele optere}enja prema linearnoj aproksimaciji prikazani
su u Tabeli 5.2 i na slici 5.7, linija 2.
Raspodela ukupnog seizmi~kog optere}enja na pojedine zidove prema krutostima
na pomeranje u ovom slu~aju moè da se izvr{i proporcionalno krutosti EI preseka zidova
na savijanje.
5.3 PLASTI^NI MEHANIZMI SISTEMA SA VI[E STEPENI SLOBODE

Pri razmatranjima sistema sa jednim stepenom slobode usvojeno je da se sva
nelinearna deformacija sistema - rotacije usled momenata savijanja odvijaju u oblasti
uklje{tenja konzole, u plasti~nom zglobu konstrukcije, slika 5.8.a.
dm dm dm
dm
Fb Fb Fb Fb
q q q
H
a. b. c. d.
Slika 5.8 Plasti~ni mehanizmi konstrukcija

Da bi se ograni~ilo ukupno seizmi~ko optere}enje Fb sloènijih konstrukcija,
neophodno je da se formira elasto-plasti~ni mehanizam konstrukcije. Kod sistema zidova
koji deluju kao konzole, mehanizam se formira u nivou uklje{tenja svih zidova - konzola,
slika 5.8.a.
Kod sistema okvira, poèljno je da se plasti~ni zglobovi formiraji na krajevima greda i
u uklje{tenju stubova, slika 5.8.b.
Kod sistema povezanih zidova, sa pre~kama - veznim gredama, osim u uklje{tenju
samih zidova, plasti~ni zglobovi treba da se otvore i u veznim gredama, slika 5.8.c. Zavisno
od proporcija veznih greda i nivoa optere}enja transverzalnim silama, mogu}e je formiranje
5-5
ili zglobova na oba kraja vezne grede, ili formiranje transverzalnog plasti~nog zgloba prema
slici 5.8.c.
Navedeni primeri su idealni slu~ajevi, kod kojih pomeranja konstrukcije nakon
stvaranja mehanizma rastu proporcionalno visini. Ugao rotacije mehanizma definisan je
odnosom maksimalnog pomeranja pri zemljotresu i visine objekta, q = dm / H.
Kod konstrukcija sa "mekim" ili fleksibilnim prizemljem, slika 5.8.d iznos prinudnog
pomeranja dm pri zemljotresu ostvaruje se dominantno deformacijama prizemlja. U ovom
slu~aju, rotacija mehanizma q je znatno ve}a, pa su i deformacije krajeva stubova, zahtevi
za duktilno{}u znatno pove}ani. Konstrukcija je osetljiva i na efekte drugoga reda, pa se
kod ovih sistema ne dozvoljava zna~ajnija redukcija seizmi~kog optere}enja, ili se pak
zabranjuju propisima.
5.4 OBEZBE\ENJE POUZDANOSTI @ELJENOG MEHANIZMA

KONSTRUKCIJE - "PROGRAMIRANO PONA[ANJE"
Koncept sniàvanja seizmi~kog optere}enja formiranjem plasti~nog mehanizma
limitirane nosivosti podrazumeva da je projektant prethodno odabrao mesta formiranja
plasti~nih zglobova. U konstrukciji koja se "sastoji" od oblasti plasti~nih zglobova i oblasti
"elasti~nog pona{anja", plasti~ni zglobovi su "osigura~i" konstrukcije od preoptere}enja
elasti~nih zona, "najslabiji" delovi konstrukcije, ali sa kontrolisanim pona{anjem,
projektovani na èljeni nivo momenata savijanja. Osim obezbe|enja zahtevane duktilnosti
plasti~nih zglobova, pouzdan mehanizam podrazumeva i slede}e:
- da se plasti~ni zglobovi formiraju u èljenim presecima, a ne nekim drugim,
nekontrolisano, i
- da ostali, na zglobove priklju~eni delovi konstrukcije, od kojih se o~ekuje da se
pona{aju elasti~no, mogu da izdrè najve}e uticaje koji se mogu javiti u plasti~nim
zglobovima pri pomeranjima usled zemljotresa.
"Ne znaju}i za namere projektanta", prinudna pomeranja konstrukcije i rotacije
preseka usled zemljotresa vrlo verovatno }e u plasti~nim zglobovima izazvati momente
jednake kapacitetu nosivosti preseka na savijanje, a oni mogu zna~ajno da se razlikuje od
prora~unskih momenata nosivosti.
Da bi se priklju~eni delovi konstrukcije pona{ali elasti~no, o~igledno da moraju biti
dimenzionisani na realni kapacitet nosivosti plasti~nih zglobova pri datim pomeranjima. Pri
tome, potrebno je obezbediti da se plasti~ni mehanizam formira upravo rotacijama zglobo-
va, a ne nekim drugim, nepoèljnim formama mehanizma, kao {to je gubitak stabilnosti u
~eli~nim konstrukcijama, ili krti lomovi usled transverzalnih sila u AB konstrukcijama.
Obezbe|enje ostatka konstrukcije od preoptere}enja usled pobu|ivanja realne
nosivosti plasti~nih zglobova naziva se konceptom programiranog pona{anja (izvorno -
capacity design). Na projektantu je da obezbedi hijerarhiju nosivosti konstrukcije, da "kaè
konstrukciji kako }e da se pona{a pri zemljotresu".
Primer 5.3.........
Za prora~unsko seizmi~ko optere}enje konzolnog zida na slici 5.9.a usvojena je ukupna
seizmi~ka sila Fb (=Fe /R). Presek u uklje{tenju - plasti~ni zglob dimenzionisan je na moment
savijanaja M=FbHF i transverzalnu sili Q=Fb . Na koje uticaje treba dimenzionisati
konstrukciju, ako je realno izvedena nosivost plasti~nog zgloba na savijanje Mu=aM ?
Odgovor elasti~ne konstrukcije prikazan je linijom 1, a o~ekivani, prora~unski
odgovor konstrukcije sila-pomeranje prikazan je linijom 2 na slici 5.9.b.
5-6
dm Uz pretpostavku da je stvarno
dy pomeranje pri zemljotresu jednako
F ra~unskom pomeranju dm elasti~ne
Fb Fe konstrukcije, u plasti~nom zglobu }e
se indukovati moment savijanja
Mu=aM>M, zavisno od realne koli-
eW 1 ~ine ugra|ene armature i njenih kara-
M kteristika, u slu~aju AB konstrukcija
HF
Q F 3
cd
4
na primer.
W U tom slu~aju promeni}e se i
Fb
ukupno seizmi~ko optere}enja, Fcd =Mu
Hp
2
Qt
/HF = aM/HF . Realan odgovor kon-
Mt strukcije prikazan je linijom 3 na slici
d
a 5.9.b.
dy dycd
a. b. dm
Za pona{anje objekta u celini,
realno ve}a nosivost plasti~nog zgloba
Slika 5.9 Koncept programiranog pona{anja ~ak je i povoljna, jer }e nelinearne de-
formacije nastupiti kasnije, pri pome-
ranju dycd , o{te}enja }e biti manja. Me|utim, oblast plasti~nog zgloba treba obezbediti na
realnu transverzalnu silu Q=Fcd , a vi{i deo konstrukcije i na realni moment aM.
Pri zemljotresu, od temelja se o~ekuje da se pona{aju elasti~no, ako nije druga~ije
pretpostavljeno u analizi. Pri realnim uticajima u plasti~nom zglobu, potrebno je i temelj i
{ipove na slici 5.9 sra~unati na uticaje Qt=Fcd i Mt=aM.
U AB konstrukcijama, pri zemljotresu vi{ak armature ne mora da bude na strani
sigurnosti, jer je optere}enje tipa "prinudne deformacije"!
Ukolika su pomeranja konstrukcije zna~ajna, ukupno seizmi~ko optere}enje moè
da opadne, jer se deo kapaciteta nosivosti plasti~nog zgloba angaùje na uravnoteènju
momenata usled gravitacionog optere}enja - efekti drugoga reda, Fb=(Mu - WeW )/HW , linija
4 na slici 5.9.
5.5 OCENA PONA[ANJA KONSTRUKCIJA

NELINEARNOM STATI^KOM ANALIZOM
Osim za istraìvanja, ponekada je i u praksi potrebno odrediti nosivost konstrukcije
na horizontalna optere}enja, tok i kapacitet deformacija konstrukcije koja je prethodno
dimenzionisana, i ~iji su detalji poznati, slika 5.10.
f d
6 5 F
M-u
F "g+p/2" k
ks
Fy
4 2 8
4 0,75My
+
M u
q
3 1 "Lom"
q
1
c.
md d
a. 7
b. 8
dy dp dm du
Slika 5.10 "Pushover" analiza
5-7
Sa poznatim detaljima armature, moè da se odredi kapacitet nosivosti plasti~nih
zglobova, ~ija je dispozicija prethodno usvojena - pretpostavljena, slika 5.10.b. Ako nije
unapred jasno koji mehanizam ima najniù nosivost, potrebno je ispititati sve potencijalno
opasne mehanizme, jer su velike {anse da zemljotres aktivira upravo najslabiji.
Uz pretpostavku da seizmi~ko optere}enje F ima u svim fazama isti oblik raspodele
po visini, {to nije ta~no, konstrukcija se "horizontalno gura" postepeno pove}avaju}i nivo
ukupnog optere}enja F - tzv. "pushover analiza". Kada u nekom od preseka prognoziranih
plasti~nih zglobova vrednost momenta savijanja dostigne kapacitet nosivosti, kruta veza
elemenata zamenjuje se umetanjem "plasti~nog zgloba" sa parom momenata savijanja na
priklju~enim elementima.
U toku analize prati se razvoj formiranja mehanizma, redosled otvaranja zglobova,
oznake 1-8 na slici 5.10.b. Za definisanje po~etne krutosti k usvaja se trenutak otvaranja
prvog plasti~nog zgloba, ta~ka 1 na slici 5.10.c, ili karakteristi~na ta~ka pri 75% nosivosti
konstrukcije. Sa porastom optere}enja, konstrukcija se "para", do formiranja kompletnog
mehanizma pri pomeranju dp i optere}enju, kapacitetu nosivosti Fy , slika 5.10.c. Najranije
otvoreni plasti~ni zglobovi ima}e i najve}e post-elasti~ne deformacije, pa i najve}e zahteve
za obezbe|enjem potrebne duktilnosti, tako da se na nivou konstrukcije u celini moè
govoriti o "prose~noj potrebnoj duktilnosti" md .
Nosivost mehanizma Fy i vrednost o~ekivanog pomeranja dm pri zemljotresu defini{u
efektivnu sekantnu krutost ks , na kojoj se zasnivaju moderni koncepti prora~una pomeranja
nelinearne konstrukcije na zamenjuju}em modelu.
Nakon formiranja plasti~nog mehanizma, rad spoljnog optere}enja F na dodatnim
pomeranjima usled rotacije q jednak je radu momenata nosivosti plasti~nih zglobova Mu na
rotacijama krajeva greda q.
5-8
6. KONCEPT SAVREMENIH PROPISA
- UVOD U EVROKOD 8 (EC8)
UVOD
Prethodna razmatranja se u ovom poglavlju sistematizuju u formi savremenih
propisa, za ~iji je "uzorak" usvojen predlog budu}ih evropskih propisa Evrokod 8 /13/.
6.1 OP[TI ALGORITAM PROPISA

Na osnovu prethodnih op{tih razmatranja treba oformiti korektan, ali i dovoljno
jednostavan koncept i detalje propisa za primenu u svakodnevnoj praksi.
Ulazni seizmi~ki podaci

- zna~aj objekta - gI
Elasti~ni spektar Op{ti deo, zajedni~ki za sve
- ubrzanje na steni - a g
materijale i sisteme
- lokalno tlo - S
Konstrukcijski sistem,
primenjeni materijali Specifi~no za beton, ~elik i konstr.
- duktilnost pomeranja sisteme (zid, okvir.)
- faktor redukcije opt. q=R
ag, S q Nelinearni spektar
Projektno optere}enje
Fb
Analiza
- upro{}ena modalna
- multimodalna
Koncept programiranog Pomeranja

Sile u presecima
pona{anja Deformacije
Dimenzionisanje i
Kontrola pomeranja,
gI detalji plasti~nih
funkcionalnost
zglobova
Tp < 475 godina
Funkcionalnost,
Tp = 475 godina
o{te}enja
Nosivost
Slika 6.1 Algoritam projektovanja seizmi~ki otpornih konstrukcija
6-1
Uvaàvaju}i ~injenicu da je zemljotres samo jedno od dejstava na konstrukciju, a da
sva ostala (stalno, korisno,....) inènjeri u praksi modeliraju kao spoljno optere}enje
konstrukcije, ve}ina propisa, pa i EC8 efekte zemljotresa na konstrukcije interpretira kao jo{
jedan slu~aj spoljnog optere}enja, slika 2.3.a. U tom slu~aju, iznos projektnog optere}enja, uz
uslov da je obezbe|en duktilan nelinearan odgovor konstrukcije generalno se odre|uje prema
op{tem algoritmu prikazanom na slici 3.12. Imaju}i u vidu specifi~nosti konstrukcija u
pogledu primenjenih materijala, tehnologija gra|enja i konstrukcijskih re{enja objekata -
dispozicija, op{ti algoritam se naravno modifikuje. Usvajaju}i dodatno i koncept
programiranog pona{anja kao meru obezbe|enja pouzdanosti plasti~nog mehanizma
konstrukcije u celini, algoritam prema EC8 prikazan je na slici 6.1.
6.2 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI

Prema EC8, nacionalna teritorija se deli na "seizmi~ka podru~ja", zavisno od
"lokalnog hazarda". Za povratni period referentnog zemljotresa usvaja se Tp=475 godina.
Kao referentni podatak za opisivanje efekata zemljotresa usvaja se maksimalno
ubrzanje tla ag na nivou osnovne stene, slika 1.1. Za primenu u praksi, seizmi~ke karte
intenziteta treba zameniti kartama ubrzanja osnovne stene. Oblasti sa ubrzanjima ag>0,10g
smatraju se oblastima visoke seizmi~nosti. U oblastima sa ubrzanjima ag<0,04g nije potrebna
posebna analiza za uticaje zemljotresa.
Klasifikacija lokalnog tla, vr{i se prema brzini prostiranja smi~u}ih talasa kroz tlo. Za
razli~ite klase tla defini{e se multiplikator S ubrzanja ag osnovne stene:
Klasa A stena brzina talasa Vs>800 m/s S = 1,0
Klasa B zbijene naslage brzina talasa Vs>200 m/s S = 1,0
Klasa C rastresite naslage brzina talasa Vs<200 m/s S = 0,9
6.3 ELASTI^NI SPEKTAR UBRZANJA

Efekti dejstva zemljotresa na elasti~an sistem sa jednim stepenom slobode i
periodom oscilovanja T opisuju se elasti~nim spektrima ubrzanja, sa prigu{enjem od 5%.
Se (T) = ag S A(ag) (6.1)
Funkcija A(ag ) za kategoriju tla B prikazana je crtkastom linijom na slici 6.2. Kriva
dobro opisuje efekte zemljotresa El Centro, ali ne i na{e lokalne zemljotrese, o ~emu
eventualno treba voditi ra~una pri dono{enju budu}ih nacionalnih propisa.
Elasti~ni spektri ubrzanja definisani su relacijama (6.2-5), gde je b0 faktor
amplifikacije ubrzanja konstrukcije, TB , TC i TD karakteristi~ne periode, S parametar lokalnog
tla, a m korekcioni faktor za slu~aj prigu{enja razli~itih od 5% (za x=5%, m=1,0 ). U tabeli
6.1 prikazane su vrednosti parametara zavisno od kategorije lokalnog tla.
é T ù
0 £ T £ TB S e (T ) = a g S ê1 + (hb0 - 1)ú (6.2)
ë TB û
TB £ T £ TC S e (T ) = a g Shb0 (6.3)
TC k1
TC £ T £ TD S e (T ) = a g Shb0 ( ) (6.4)
T
TC k1 TD k 2
TD £ T S e (T ) = a g Shb0 ( ) ( ) (6.5)
TD T
6-2
Tabela 6.1
5 Kat. S b0 k1 k2 TB TC TD
Beograd tla
EC8 - q=1,0 A 1,0 2,5 1,0 2,0 0,10 0,40 3,0
Petrovac
B 1,0 2,5 1,0 2,0 0,15 0,60 3,0
4
C 0,9 2,5 1,0 2,0 0,20 0,80 3,0
EC8-Sd (C)
EC8-Sd (B)
3 El Centro
EC8-Sd (A)
A (ag)
Ulcinj
2,5ag
2 EC8-Se (B)
Kategorija tla B
1 Prigu{enje 5%
A (a g)
ag
0 TB=0,15
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 TC =0,60 TD =3,00
T(s)
Period (s)
Slika 6.2 Elasti~an spektar ubrzanja Slika 6.3 Parametri spektra
Za kategoriju tla B, na slici 6.3 ilustrovane su karakteristi~ne vrednosti elasti~nog

spektra ubrzanja, pri ~emu je A(ag ) = Se (T)/ag S . Za krute konstrukcije, sa niskim peri-
odama sopstvenih oscilacija, ubrzanje konstrukcije je prakti~no jednako ubrzanju tla ag . U
oblasti srednjih perioda T<TC , ubrzanja konstrukcije su 2,5 puta ve}a od ubrzanja tla.
6.4 KLASE DUKTILNOSTI KONSTRUKCIJA

Elasti~ni odgovor konstrukcije je teorijska gornja granica optere}enja konstrukcijskog
sistema. Me|utim, svaka armiranobetonska konstrukcija poseduje izvestan kapacitet
nelinearnih deformacija, kako zbog pojave prslina, tako i zbog ~injenice da dimenzionisanje
preseka sa dilatacijama ~elika od 0,010 ili vi{e, obezbe|uje izvestan minimalni kapacitet
nelineranih deformacija - najniù realnu duktilnost konstrukcije.
Pri redukciji elasti~nog odgovora do nivoa prihvatljivog, projektnog optere}enja tako|e
postoji granica. Niè sile podrazumevaju ve}i udeo nelinearnih deformacija koje
konstrukcija treba da izdrì bez zna~ajnijeg pada nosivosti. Pored toga, rano otvaranje
plasti~nih zglobova, pri malim horizontalnim silama, sniàva op{tu stabilnost konstrukcije
za dejstva gravitacionih optere}enja i vetra. Zbog toga se, za razli~ite vrste konstrukcijskih
sistema ograni~ava najnià vrednost projektnog optere}enja, odnosno najvi{a prihvatljiva
duktilnost konstrukcije.
Nezavisno od vrste konstrukcijskog sistema, EC8 nudi izbor izme|u tri nivoa
projektnog optere}enja, nazvana klasom duktilnosti: klasa visoke duktilnosti sa oznakom
DCH (najniì iznos projektnog optere}enja), klasa srednje duktilnosti - DCM i klasa niske
duktilnosti - DCL (najvi{i iznos projektnog optere}enja). Za svaku od klasa duktilnosti,
definisani su i odgovaraju}i uslovi za konstruisanje detalja koji treba da obezbede zahtevano
pona{anje konstrukcije.
Projektanti se u praksi sve ~e{}e susre}u sa sloènim arhitektonskim zahtevima, koji
za posledicu imaju nejasna konstrukcijska re{enja sa stanovi{ta pona{anja u uslovima
zemljotresa, koja se ne uklapaju u "idealne konstrukcijske sisteme" na koje se eksplicitno
odnose stavovi EC8. Ovakvi sistemi se ~esto nazivaju sistemima ograni~ene duktilnosti, za
koje se dokaz sigurnosti vr{i sa pove}anim seizmi~kim uticajima.
6-3
6.5 DOZVOLJENA VREDNOST FAKTORA REDUKCIJE
OPTERE]ENJA - FAKTORA PONA[ANJA PREMA EC8
înjenicu da raspoloìva duktilnost pomeranja realnih konstrukcija zavisi od
raspoloìve duktilnosti krivina preseka elemenata kao i konstrukcijskog sistema, EC8
uvaàva definisanjem promenljive vrednosti faktora redukcije optere}enja R , koji se u EC8
naziva faktor pona{anja q :
q=q0 kD kR kW ( 1,5 £ q £ q0) (6.6)
gde su
q0 osnovna vrednost faktora pona{anja, zavisna od vrste konstrukcijskog sistema,
definisana u Tabeli 6.2;
kD faktor koji uzima u obzir usvojenu klasu duktilnosti, jednak: =1,00/0,75/0,50 za klase
duktilnosti DCH/DCM/DCL, respektivno;
kR faktor koji uzima u obzir pravilnost konstrukcije po visini, jednak: 1,00/0,80 za
regularne odnosno neregularne konstrukcije, respektivno;
kW faktor koji uzima u obzir "preovla|uju}u vrstu loma konstrukcijskih sistema sa
zidovima", zavisno od toga da li su zidovi vitki ili kratki. Za okvirne sisteme je kW =1,
dok za sisteme zidova i dvojne sisteme zidova, njegova vrednost zavisi od
preovla|uju}ih proporcija zidova, i manja je od 1,0 kada je odnos visine prema {irini
zida manji od 3.
Tabela 6.2: Osnovne vrednosti faktora pona{anja q0
Minimalna vrednost fakto-
VRSTA KONSTRUKCIJSKOG SISTEMA q0
ra pona{anja ograni~ena je na 1,5,
Okvirni sistem 5,0 iz ~ega treba zaklju~iti da "bilo
sa dominantnim okvirima 5,0 kakva " armiranobetonska kon-
sa dominantnim zidovima, 5,0 strukcija, dimenzionisana prema
Dvojni sistem sa povezanim zidovima grani~nim stanjima nosivosti,
sa dominantnim zidovima, 4,5 poseduje minimalnu duktilnost,
sa nepovezanim zidovima
tako da nivo optere}enja moè da
Sistem zidova sa povezanim zidovima 5,0
sa nepovezanim zidovima 4,0 se obori na 1/1,5 (67%) punog
Sistem sa jezgrom 3,5 elasti~nog optere}enja.
Sistem obrnutog klatna 2,0 To {to je za dve
konstrukcije usvojena ista klasa
duktilnosti, ne mora da zna~i da }e i nivo optere}enja biti isti, slika 6.4. Vodotoranj, tzv.
sistem obrnutog klatna visoke duktilnosti projektuje se na 2,5 puta ve}e seizmi~ko
Fe F d F d
Fe (DCL)
maxFb=Fe/1,5 DCM maxF =F /1,5

b e
Fb DCH minFb=Fe/2
DCL
Fb Fb=SdW Fb=SdW
DCM
DCH minFb=Fe/5 "Obrnuto
Okvir klatno"
q0=5,0 a. q0=2,0
b.
d d
dy dm dy dm
Slika 6.4 Klase duktilnosti: konstrukcijski sistem - projektno optere}enja
6-4
optere}enje od okvira tako|e visoke duktilnosti.
Izborom klase duktilnosti i vrednosti faktora pona{anja, projektant uti~e na nivo
projektnog optere}enja usled zemljotresa, pri kome }e da nastupi formiranje plasti~nog
mehanizma konstrukcije. Niè projektno optere}enje podrazumeva potrebnu ve}u
OPTIMALAN
NOSIVOST BALANS
DUKTILNOST
duktilnost, ve}i iznos nelinearnih deformacija i stroìje uslove za konstruisanje detalja.

Prema tome, na projektantu je da izabere optimalno re{enje, balansiraju}i izme|u
nosivosti i duktilnosti.
6.6 PROJEKTNI (NELINEARNI) SPEKTAR UBRZANJA

Prema EC8, za usvojenu klasu duktilnosti, vrednost faktora pona{anja q je konstantna
vrednost . Uticaj perioda oscilovanja, videti sliku 3.10.a, EC8 aproksimira razli~itim defini-
sanjem projektnog spektra u podru~ju kra}ih odnosno duìh perioda oscilovanja.
3.0
Sa druge strane, nepouzdanost upro{}ene
modalne analize u podru~ju duìh perioda, gde su
2.5 q=1,00 - Elastic uticaji vi{ih tonova obi~no zna~ajniji, EC8
2.0
popravlja korekcijom eksponenata k1 i k2 funkcije
q=2,50 - DCL elasti~nog spektra (6.4-5). Ordinate projektnog
A (a g)
1.5 q=3,75 - DCM spektra Sd (q,T) za vrednost faktora pona{anja

1.0 q=5,00 - DCH q=1,0 ("korigovani elasti~ni odgovor konstruk-
cije") prikazane su na slici 6.2 za sve tri kategorije
0.5
tla.
0.0 Ordinate tako koncipiranog projektnog
0.0 1.0 2.0
Period (s)
3.0 4.0 spektra definisane su izrazima (6.7-10). Da bi se
ukupna seizmi~ka sila Fb izrazila kao proizvod
Slika 6.5 Projektni spektar ubrzanja Fb=Sd W ( W - ukupna teìna konstrukcije),
umesto ubrzanja osnovne stene ag pojavljuje se odnos a = ag /g :
é T b0 ù
0 £ T < TB S d (T ) = a S ê1 + ( - 1)ú (6.7)
ë TB q û
TB £ T < TC S d (T ) = a Sb0 / q ( = S e (T ) / gq ) (6.8)
b0 TC
TC £ T £ TD S d (T ) = a S ( ) kd 1 ³ 0,20a (6.9)
q T
b0 TC TD kd 2
TD £ T S d (T ) = a S ( ) kd 1 ( ) ³ 0,20a (6.10)
q TD T
gde je kd1 = 2/3 a kd2=5/3.
Za kategoriju tla B, na slici 6.5 prikazan je nelinearni, projektni spektar ubrzanja za
razli~ite vrednosti faktora pona{anja q.
6-5
6.7 REGULARNOST KONSTRUKCIJE
Za pouzdano pona{anje konstrukcije pri zemljotresu, jedna od najefikasnijih mera je
obezbe|enje regularnosti konstrukcije, kako u osnovi tako i po visini, slika 6.6.
Konstrukcije
HM koje su stabilne za
Lift
uticaje gravitacionih
Pasarela optere}enja, mogu u
bw toku zemljotresa da
postanu nestabilne i
z
CM
da doìve kolaps,
Fbx Fbx
slika 6.6.a. Radijalno
e
e
a. b. raspore|eni zidovi
CK H M = konstrukcije hotela
Fbx e/z
mogu da prime hori-
2 3
zontalne uticaje
F
prakti~no samo u
w
l
svojoj ravni. Rezul-

M2
tanta sila zidova pro-
M1
Q1 Q 2 lazi kroz centar kru-
c. e. tosti - CK, na eks-
d.
centricitetu e u od-
Q
2
1
+
M2/lw
nosu na centar mase
Q
1
Slika 6.6 Regularnost konstrukcije - CM. Konstrukcija

je uslovno stabilna
samo u slu~aju horizontalnih uticaja u upravnom pravcu, kada rezultanta seizmi~kih sila
koje deluju u centru mase prolazi kroz centar krutosti. Pri dejstvu zemljotresa u popre~nom
pravcu, stvara se neuravnoteèni moment torzije u osnovi Fbx e koji moè lako dovesti do
kolapsa.
Dodavanje vertikalnog liftovskog {ahta, povezanog pasarelom sa tavanicom objekta,
formalno re{ava problem torzije, jer se moment torzije osnove moè prihvatiti spregom sila
HM =Fbx e/z, slika 6.6.b.
Betonska konstrukcija liftovskog jezgra verovatno da moè da prihvati predvi|ena
optere}enja, ali problem fundiranja je u ovakvim slu~ajevima ponekada te{ko re{iv. Naime,
zna~ajne horizontalne sile prenete su na element ~ije je gravitaciono optere}enje
nesrazmerno, pa je te{ko spre~iti preturanje konstrukcije, bez povezivanja sa temeljima
susednih elemenata koji imaju zna~ajniju normalnu sili.
Na slici 6.6.c prikazan je primer konstrukcije tako|e hotela, sa dva AB zida
oslonjena na re{etkasti okvir. Za uticaje gravitacionih optere}enja konstrukcija je stabilna,
moè da bude stabilna i u slu~aju zemljotresa, samo je nejasno koji nivo optere}enja
usvojiti, kolika je vrednost faktora pona{anja, i kako izgleda plasti~ni mehanizam odnosno
raspored plasti~nih zglobova? U "uklje{tenju" {estoeta`nih nose}ih zidova elasti~no
"fundiranih" na okviru, sigurno ne mogu da se realizuju plasti~ni zglobovi.
Tehni~ki je izvodljivo, ali ipak treba izbegavati komplikovane "migracije" horizon-
talni sila naglom promenom konstrukcijskog sistema u jednoj etaì, slika 6.6.d. Prenos
seizmi~kog optere}enja bo~nih zidova mora u nivou najniè tavanice da se reorganizuje, da
se momenti do temelja sprovedu spregom sila stubova, {to moè da ugrozi stubove, a da se
transverzalne sile preko tavanice prevedu na srednji zid.
6-6
Kona~no, "sitni detalji" mogu da izmene pretpostavljeno pona{anje konstrukcije.
Konstrukcija okvira na slici 6.6.e. moè pri zemljotresu da se blokira prisustvom stepenica,
detalj 1. Naknadno umetanje pregradnih zidova u ravni okvira moè da izazove skra}enje
visine stuba i lom transverzalnim silama, detalj 2. Ako je povr{ina ispune zna~ajna a ispuna
intimno spojena sa okvirom, detalj 3, velika je verovatno}a da }e se umesto sistema sa dve
mase, konstrukcija pona{ati kao sistem sa fleksibilnim prizemljem, i da }e se sva deformacija
obaviti u okviru prizemlja, {to je vrlo neprijatno i nepoèljno, prema EC8 prakti~no
zabranjeno.
6.8 TORZIONA KRUTOST KONSTRUKCIJE

Pri razmatranju stabilnosti konstrukcija usled samo gravitacionih optere}nja, obi~no
se ne proverava torziona krutost i stabilnost objekta u celini, otpornost na uvrtanje oko
vertikalne ose usled gravitacionih optere}nja. Pri zemljotresu, torzione oscilacije,
deformacije i naprezanja postaju zna~ajni, pri ~emu torziona krutost objekta uti~e ~ak i na
dozvoljenu maksimalnu vrednost redukcije optere}enja, faktora pona{anja q.
Na slici 6.7.a pri-
kazana je osnova poslov-
kx
kxO
kx
nog objekta, sa ~etri AB
zida, bez izraènih okvira.
Torziona krutost kon-
b
kyO
kyO
ky
ky
ky
ky
strukcije najve}a je ako su

B
B
zidovi na fasadi, a=L/2,
b
kx kx
b=B/2. Ako su zidovi
a a kxO koncentrisani ka centru
L L
osnove i konstrukcija pre-
a. b. lazi u "sistem sa jezgrom",
tada bi ve}e dopu{tene
Slika 6.7 Torziona krutost
nelinearne deformacije
zidova uz rotacije tavanice mogle u ravni fasade da izazovu neprijatne posledice, prevelika
ukupna pomeranja. U konkretnom slu~aju, kada je a=L/4 (b=B/4), torziona krutost
objekta prema EC8 postaje niska, i sistem treba tretirati kao sistem sa jezgrom, sa sniènom
osnovnom vredno{}u faktora pona{anja q0 = 3,5.
U ovakvim situacijama, potrebno je konstruisati okvire po obimu objekta, ~est
koncept konstrukcije u slu~aju visokih objekata, slika 6.7.b.
Za prizemlje konstrukcije na slici 6.6.d tako|e se moè re}i da je torziona krutost
problemati~na.
6.9 KRUTOST TAVANICA U SVOJOJ RAVNI

Da bi vertikalni nose}i elementi mogli da prihvate inercijalne sile masa tavanica,
moraju pre svega da budu pouzdano povezani sa tavanicama. Sa druge strane, da bi se
obezbedila prora~unska pretpostavka da tavanice diktiraju pomeranja priklju~enih
vertikalnih elemenata, moraju konstrukcije tavanica u svojoj ravni da budu dovoljno krute,
slika 6.8.a.
U suprotnom, moè do}i ~ak i do nezavisnog oscilovanja pojedinih vertikalnih
elemenata sa pripadaju}im masama tavanica, pa i do kolapsa sistema, ukoliko su dva dela
konstrukcije pojedina~no torziono nestabilni, delovi A i B na slici 6.8.b.
6-7
a. CKB
b.
CM
CMA
CKB
B CMB
CKA A
CK A A
CKA B
A B A B
Slika 6.8 Krutost tavanica
6.10 OSNOVNI NOSE]I SISTEM PRI ZEMLJOTRESU

Ako je dispozicija konstrukcije usvojena, potrebno je odlu~iti koji od raspoloìvih
konstrukcjskih elemenata treba uklju~iti u prora~unski model za prijem horizontalnih
optere}enja. Na~elno, treba uklju~iti sve elemente ~ije prisustvo zna~ajnije uti~e na
dinami~ko pona{anje konstrukcije, na period oscilovanja i iznos optere}enja i pomeranja.
Na slici 6.9 prikazana je osnova objekta koji sadrì okvire i dva zida u x - pravcu, za koju je
usvojeno da se projektuje kao konstrukcija klase visoke duktilnosti - DCH. Zbog potpune
simetrije, centar masa CM i krutosti CK se poklapaju, slika 6.9.a.
Y Y Y
Okvir 2 DCH
Zid
Fy (q=5,0)
Fx (q=4,0)
X X X
Okvir 1
CM=CK
B
ex
a. b. ey
c.
L
Slika 6.9 Osnovni nose}i sistem
Za kontrolu objekta za uticaje zemljotresa u x - pravcu, obi~no se za osnovni nose}i

sistem usvajaju samo zidovi, slika 6.9.b. Za uticaj zemljotresa u y - pravcu nema dileme, tri
okvira su nose}i sistem.
Objekat u celini svrstan je u klasu visoke duktilnosti, ali vrednost faktora pona{anja
pa ni projektnog optere}enja nije ista za oba pravca, jer se razlikuje konstrukcjski sistem. Za
nepovezane zidove je q0 =4,0, a za okvire je q0 =5,0.
Prikazana dispozija name}e jo{ jedno pitanje. Formalno, zbog poklapanja centra
masa i krutosti, pri horizontalnim uticajima nema torzionih naprezanja. Me|utim, bilo zbog
razli~itih kvaliteta materijala (razli~ito Eb), bilo zbog razli~itog stanja prslina (razli~ita
krutost), bilo zbog odstupanja rasporeda optere}enja od pretpostavljenog, torzioni efekti
uvek postoje, i treba ih uzeti bar u minimalnom iznosu - tzv. slu~ajni ekscentricitet. Za
ilustraciju, red veli~ine koji se ~esto primenjuje je iznos od 5% odgovaraju}e dimenzije
objekta, ex = 0,05B, odnosno ey=0,05L prema slici 6.9. b-c.
Izbor zidova za osnovni sistem u x - pravcu ne zna~i da se okviri u tom slu~aju mogu
u potpunosti zaboraviti - zanemariti. Okviri moraju da prate deformacije osnovnog sistema
- zidova, sa nepoznatim ra~unskim uticajima jer nisu uklju~eni u prora~un. Prema nekim
propisima, okvire ipak treba prora~unati na deo ukupne sile, recimo 25% od Fx . Prema
6-8
EC8, okviri u ovom slu~aju pripadaju konstrukciji klase visoke duktilnosti, pa detalje
armature svakako treba prilagoditi visokim zahtevima za tu klasu.
d Na slici 6.10. ilustrovan je odgovor dvojnog
Okvir 2 Zid
sistema konstrukcije, okvira i zida pri zemljotresu.
F
Odgovor samostalnog zida na uticaj sile F prikazan je
linijom Z, odgovor samo okvira linijom O a odgovor
kompletnog sistema okvira i zida linijom Z+O, slika
6.10.b. (O pona{anju dvojnih sistema, videti /15/, /16/).
a. Ako se za osnovni nose}i sistem usvoji samo zid,
F
Fe ~est slu~aj u praksi, prora~unski mehanizam
konstrukcije se formira pri optere}enju Fd i pomeranju
Z+O
dyZ , linija 1 na slici 6.10.b. Budu}i da se i okvir pomera,
Z
2 odgovor realne konstrukcije pribli`no je prikazan
1
F 2 3 linijom 2 (period, ukupno optere}enje i pomeranje dm
Fd
1
b. ne}e biti ba{ isti). Ukoliko pri pomeranjima dyO i okviri
O
d
pre|u u mehanizam, ostvaren je potpuni mehanizam
dyZ dyO dm konstrukcije. Prema tome, izostavljanje okvira iz
osnovnog sistema ne osloba|a projektanta obaveze da
Slika 6.10 Dvojni sistem
oceni i obezbedi pouzdano pona{anje okvira. U
ovakvim slu~ajevima, naprezanje okvira moè da se proceni naknadno, zadavanjem modelu
okvira sra~unatog iznosa i oblika pomeranja osnovnog sistema, prema poglavlju 5.6.
6.11 PRORAÛNSKA KRUTOST ELEMENATA

Tendencija propisa je da se seizmi~ka pouzdanost konstrukcije osigurava
prvenstveno dobrim detaljima i konceptom konstrukcije, a manje sloènim numeri~kim
modelima i numeri~kim analizama. Me|utim, i jednostavni numeri~ki algoritmi zahtevaju
pa`ljiv izbor ulaznih parametara, od kojih je krutost elemenata jedan od najva`nijih, jer
direktno uti~e na veli~inu perioda oscilovanja, vrednost ukupnog optere}enja, relativnu
raspodelu optere}enja izme|u vertikalnih elemenata kao i iznos ukupnih i relativnih
pomeranja.
7
Prema EC8, krutosti elemenata mogu da se usvoje na osnovu
bruto dimenzija elemenata bez uticaja prslina i armature, "osim kada su
6
pomeranja merodavna"? Pri tome, nema uputstva kako odrediti krutosti
+d
u tom slu~aju, prakti~no u svim slu~ajevima. Kao {to je zbrka u
W/2
5
propisima, tako je i u praksi.

W/2
U praksi se prora~unske krutosti greda obi~no usvajaju na osnovu

7x3000=21000
3
dimenzija rebra, sa zanemarenjem efekta T-preseka zbog prisustva
plo~e tavanice. Analogno vaì za stubove. U slu~aju zidova, naj~e{}e se
2 prora~unski moment inercije i samostalnih i sloènih zidova sa flan{ama
1
odre|uje samo na osnovu bruto dimenzija pravougaonog preseka rebra
zida. Koliko je to opravdano, vide}e se.
Stvar se u me|uvremenu dodatno zakomplikovala pojavom
komercijalnih softvera za prostornu analizu konstrukcija na bazi
Slika 6.11 Model kona~nih elemenata, gde projektant ima suène mogu}nosti intervencije
zida
jer program automatski obuhvata uticaj ne samo flan{i sloènih zidova,
nego i tavanica, slika 6.11.
6-9
Primer 6.1............
Za presek sloènog zida iz primera 4.5, izvr{iti analizu posledica razli~itih prora~unskih
krutosti preseka konstrukcije konzole na odgovor konstrukcije pri seizmi~kim optere}enjima.
Masa sistema odre|ena je tako da, sa kruto{}u EI0 bruto preseka sloènog zida, period
oscilovanja iznosi T1=0,6s
Ako se za krutost preseka na savijanje EI usvoji krutost EI0 bruto I - preseka

sloènog zida, elasti~ni odgovor konstrukcije, za vrednost faktora pona{anja q=1,0 i tlo
klase B prema EC8, prikazan je linijama 1 na slici 6.12.
Prakti~no isti re-
Fe
3
Fe1=1.6Fe2
zultat dobi}e se i mode-
a. b. liranjem konstrukcije
2
EC8 - Kat.tla B kona~nim elementima,
q=1,0
slika 6.11, postupak
A (ag)
Fe2
k1=5.5k2
koji u principu daje
1 1 2
najkru}e prora~unske
1 k2
modele o ~emu treba
T1 =0,6 T2=1,4 2 de
0 voditi ra~una.
0.00 1.00 2.00 3.00 de1 de2=3.1de1 Sa 5,5 puta ma-
Period - T (s)
njom prora~unskom
Slika 6.12 Sloèni zid, analiza efekata prora~unskih krutosti kruto{}u EIef odre|e-
nom na osnovu elasto-plasti~ne aproksimacije, period oscilovanja iznosi T2 =1,4s (T1 /T2
=Ö(EI2 /EI1 )), a odgovor konstrukcije prikazan je linijama 2 na slici 6.12. Ukupno optere-
}enje je 1,6 puta manje (F1 /F2 =(T2 /T1 ) 2/3 ), ali je i pomeranje 3,1 puta ve}e (d1 /d2 =F1 xEI2
/F2 x EI1 ) nego u slu~aju modeliranja krutosti na osnovu bruto preseka zida.
Ve}i nivo optere}enja zahteva vi{e armature, ako moè da se smesti, plasti~ni
mehanizam }e kasnije da se formira i o{te}enja }e verovatno biti manja. Me|utim, na
osnovu prora~unskog pomeranja de1 ne moè da se zaklju~i da li su pomeranja u redu, jer je
prora~unska krutost nerealno visoka. Sra~unate vrednosti bi trebalo korigovati, pri ~emu
navedena relacija d1 /d2 =F1 xEI2 /F2 x EI1 mo`da moè da se usvoji kao gornja granica
faktora korekcije ra~unskih pomeranja.
Krutost preseka sra~unata samo sa dimenzijama rebra 20/300cm u ovom slu~aju
prakti~no se poklapa sa ra~unskom efektivnom kruto{}u, ali ne treba zaboraviti da ona
zavisi od nivoa normalne sile kao i koli~ine i rasporeda armature. Oba parametra su u
navedenom primeru na donjoj granici uobi~ajenih vrednosti.
Usvajanje u praksi samo karakteristika rebra za prora~un krutosti preseka sloènih
preseka zidova zasniva se upravo na ~injenici da }e nakon dostizanja ~vrsto}e betona na
zatezanje, beton zategnute flan{e i dela rebra zida biti isklju~en iz nosivosti i krutosti
preseka, osim armature u ovom zonama. Me|utim, onda bi trebalo biti dosledan, pa i za
krutost jednostavnog zida pravougaonog preseka, koji nema flan{e, tako|e usvojiti efektivnu
krutost preseka, {to u praksi naj~e{}e nije slu~aj. Usvajanje sniène krutosti zida I-preseka
zida, i pune krutosti zida pravougaonog preseka, za posledicu ima poreme}aj relativnih
krutosti i promenu centra krutosti konstrukcije {to dovodi do nerealnih torzionih momenata i
preraspodele seizmi~kog optere}enja po pojedinim zidovoma.
6-10
6.12 PROSTORNO DEJSTVO ZEMLJOTRESA
Kretanje konstrukcije pri zemljotresu je prostorno, primer zapisa Petrovac na slici
6.13.a gde su zajedno prikazani uticaji obe istovremeno registrovane komponenete ubrzanja
tla na relativno kretanje mase. Spektar ubrzanja prikazuju maksimalni odgovor sistema u
ravni, pri o~ekivanom ubrzanju tla.
100 y
a. dmy b. y
c.
dmy
50
0,30dmy
dmx x 0,30dmx dmx x
0 X-zemljotres
-100 0 100
Y-zemljotres
-50
NS
EW
-100
Slika 6.13 Prostorno dejstvo zemljotresa
Kako se maksimalna ubrzanja tla ne mogu istovremeno javiti u dva ortogonalna

pravca, to se prostorno dejstvo zemljotresa prema EC8 moè pribli`no uzeti u obzir
kombinacijom maksimalnog dejstva u jednom pravcu, sa 30% istovremenog dejstva u
upravnom pravcu, slike 6.13.b-c, gde je prikazano prora~unsko pomeranje konstrukcije u
osnovi. Za obe istovremene komponente vaì isti projektni spektar ubrzanja. Ako su
pomeranja elasti~nog i nelinearnog sistema pribli`no jednaka, pri vrednosti faktora
pona{anja q=4-5 konstrukcija }e pre}i u plasti~ni mehanizam i pri 30% maksimalnog
pomeranja dmx ili dmy . Posledice iznetog zahteva su koso savijanje stubova, pri verovatnom
istovremenom dostizanju kapaciteta nosivosti plasti~nih zglobova greda priklju~enih na stub
iz dva pravca.
Primer 6.2.............
Na slici 6.14 prikazana je osnova prizemnog objekta sa tri nose}a zida.
Pri dejstvu zemljotresa u X - pravcu, ukupna sila deli se na dva zida Z1, slika 6.14.a.
Pri dejstvu zemljotresa u Y - pravcu, usled nepoklapanja centra masa CM i centra krutosti
CK, javlja se i moment torzije u osnovi, koji moè da bude prihva}en samo spregom sila
zidova Z1, slika 6.14.b, tako da je u sva tri zida sila jednaka Fby .
U na{oj praksi i propisima, objekat treba proveriti ili za jedan, ili za drugi slu~aj
dejstva zemljotresa. Prema EC8, ova dva slu~aja se kombinuju, tako da zidove treba
Z1 Fbx /2 Z1 Fby Fby Z1

L/4
L/4
CM CK CM CK Fbx /2 + 0,3Fby
Z2
Fbx max
Fby
L
0,3Fbx /2 + Fby
L/4
L/4
Z2
Z2
Fbx /2
Z1
Z1 Fby Z1
Fby
L/2 L/2
L/2 L/2 a. b. c.
Slika 6.14 Koncept odre|ivanja prora~unskih uticaja zidova
6-11
dimenzionisati prema optere}nju prikazanom na slici 6.14.c.
Primer na slici 6.14 ukazuje na jo{ jedno
0F m Fx pitanje, a to je koji je ugao dejstva zemljotresa f
0,3 merodavan. Obi~no se dejstvo zemljotresa ispituje u
pravcima glavnih osa konstrukcije objekta. U prin-
cipu, svaki pojedina~ni element konstrukcije Z1 treba
Y pouzdano da izdrì bilo koji pravac ortogonalnog
Z1 para istovremenih seizmi~kih dejstava. Naj~e{}e su
f
objekti konstruisani u ortogonalnom sistemu, kao i
X
svi primeri do sada. Ako nije o~igledno, onda treba
ortogonalni par vektora dejstva postaviti u vi{e
poloàja, slika 6.15.
Slika 6.15 Dejstvo pod uglom
6.13 PRORAÛN UTICAJA USLED ZEMLJOTRESA

Za regularne i umereno vitke konstrukcije (T1<2s prema EC8), analiza se naj~e{}e
vr{i upro{}enom modalnom spektralnom analizom, na bazi samo osnovnog tona oscilovanja.
Uticaji vi{ih tonova oscilovanja obi~no se uvode korekcijom spektralnih krivih u podru~ju
duìh perioda, kao i korekcijom sra~unatih dijagrama momenata i transverzalnih sila zidova
uvo|enjem prora~unskih anvelopa.
Savremeni propisi vi{e pa`nje poklanjaju dobroj dispoziji, konstruisanju i obradi
detalja, uz primenu koncepta programiranog pona{anja. Stav je da konstrukciju treba
dobro pripremiti za o~ekivana pomeranja, koja je ionako te{ko ta~no predvideti, pogotovo
kada se dogodi zemljotres "mimo propisa", koji se ne uklapa u propisane spektralne krive,
primer zapisa Ulcinj. U sportskom àrgonu, zglobove konstrukcije treba dobro bandaìrati.
6.14 EFEKTI DRUGOGA REDA

U praksi se efekti drugoga reda naj~e{}e ne analizraju, niti komentari{u, izme|u
ostalog i zbog toga {to nije postojao jednostavan postupak njihove kontrole. Ovi efekti
mogu biti posebno zna~ajni kod konstrukcija sa fleksibilnim prizemljem ili spratom, slika
6.16. Prema EC8, efekte drugoga reda ne treba uzeti u obzir ako je za sve spratove
zadovoljen uslov
q = Ptot dr /Vto t h £ 0,10 (6.11)
gde je Vtot rezultuju}a seizmi~ka sila u nivou
dr posmatranog sprata, Ptot suma gravitacionog optere}enja u
nivou sprata, h spratna visina a dr stvarno relativno
Ptot Vtot pomeranje - smicanje sprata. Ukoliko uslov (6.11) nije
zadovoljen, uticaji drugoga reda obuhvataju se jednostavnim
uve}anjem sra~unatog horizontalnog optere}enja Fb .
h
Prema (6.11), ako je seizmi~ko optere}enje 5%

gravitacionog, Vtot /Ptot = 0,05, efekti drugoga reda su
Slika 6.16 Uticaji drugoga zanemarljivi ukoliko je relativna rotacija sprata dr /h £
reda 0,10x0,05 = 0,005. Pri visini sprata od h=3000mm, spratno
pomeranje treba da je manje od dr £ 15 mm.
6-12
6.15 PRERASPODELA UTICAJA
Na slici 6.17 prikazana su dva zida, u op{tem slu~aju razli~ite krutosti na savijanje EI
i normalnih sila N usled gravitacionoh optere}enja.
dm dm Pri jednakim pomeranjima dm ,
svaki od zidova prihvata svoj deo
1 2
a. b. seizmi~kog optere}enja ~ija je rezultanta
F1 F2 F1+2 , slika 6.17.a, na visini HF od temelja.
F1+2 M
Na slici 6.17.b prikazani su momenti
EI1 EI2 savijanja zidova, proizvod sile i kraka
HF F1R HF F2R HF sila.
Za primer, pretpostavlja se da je
N1 N2 DM moment inercije zidova isti, ali da zid 2
ima znatno ve}e gravitaciono
F1HF F2HF optere}enje N2>N1 . U tom slu~aju,
F1+2 HF horizontalno optere}enje zidova je
Slika 6.17 Preraspodela optere}enja jednako, F1=F2 , pa su i momenti
jednaki. Zbog manje normalne sile, zid 1
zahteva}e vi{e armature, a i temelji }e biti nepovoljnije optere}eni. To zna~i i da }e zid 1
imati izraènije prsline, pa realna krutost dva zida istih nominalnih dimenzija ne}e biti ista.
Savremeni propisi dozvoljavaju da se u ovakvim slu~ajevima umanji optere}enje
kriti~nog zida 1, ali da se razlika momenata DM, a to zna~i i deo horizontalnih sila prebaci
na zid 2, tako da ostane sa~uvana rezultanta F1+2 kao i "moment preturanja" F1+2 HF .
Zavisno od klase duktilnosti, vrednost momenta preraspodele DM se ograni~ava na 20-30%.
6.16 KOEFICIJENTI SIGURNOSTI

Prema jugoslovenskim propisima, koeficijent sigurnosti za sva optere}enja u
kombinaciji u slu~aju zemljotresa iznosi g = 1,3. Na prvi pogled, budu}i da se multiplikuju
optere}enja, reklo bi se da se zahteva sigurnost od pojave plasti~nih zglobova. Savremeni
propisi znatno jasnije defini{u problem.
EC8 na primer, razlikuje koeficijente sigurnosti za materijal gM od koeficijenata
sigurnosti gF za optere}enja. Ordinate radnog dijagrama
fck
s betona, definisanog ~vrsto}om cilindra fck , tako|e
1
fcd =
parabola i prava, dele se koeficijentom sigurnosti za
fck/g c beton gc=1,50, linija 2 na slici 6.18.a. U slu~aju ~elika,
2
EC8 tako|e ograni~ava dilatacije na 1% ako se modelira
i oja~anje ~elika, linija 1 na slici 6.18.b. Ukoliko se koristi
bilinearni model sa horizontalnom granom, dilatacije
e(%)
a. 0,2 0,35 ~elika nisu ograni~ene, linija 2. U svakom slu~aju,
ordinate napona se dele sa koeficijentom sigurnosti za
s
fyk 1 ~elik gs=1,15, linija 3 na slici 6.18.b.
2
Prema EC8, koeficijent sigurnosti za sva
3
fyd =
fyk/g s
optere}enja u slu~aju zemljotresa jednak je gF =1, jer mi
upravo èlimo da se pri tom optere}enju formira
mehanizam, ne {titimo se od njegove pojave.
Uticaji usled dejstva zemljotresa ustvari se mnoè
b. Es=200 kN/mm2 e (%)
1,0 sa koeficijentom zna~aja objekta gi , ali tu je u pitanju
Slika 6.18 Modeli betona i ~elika korekcija povratnog perioda zemljotresa za va`nije
6-13
objekate, da sa istom pouzdano{}u izdrè zemljotres sa povratnim periodom Tp > 475
godina.
6.17 DIMENZIONISANJE, KONSTRUISANJE DETALJA

I OBEZBE\ENJE ZAHTEVANE DUKTILNOSTI
Da bi se obezbedila zahtevana duktilnost pomeranja konstrukcije i opravdao ~itav
algoritam, potrebno je da se na nivou preseka elemenata obezbedi odgovaraju}a duktilnost
krivine. Zavisno od klase duktilnosti, EC8 postavlja odre|ene zahteve u vezi armiranja
preseka, minimalnih i maksimalnih dozvoljenih procenata armiranja, utezanja preseka
uzengijama, nastavljanja armature itd.
b0
Za svaku od klasa duktilnosti, za stubove je defini-
fu/s sana zahtevana minimalna vrednost tzv. konvencionalnog
faktora duktilnosti krivine - CCDF. Umesto dokaza CCDF,
EC8 dozvoljava da se zahtevani CCDF smatra zadovo-
a. b. ljenim ako je obezbe|ena vrednost mehani~kog
zapreminskog procenta armiranja - utezanja uzengijama
c. Vh f yd
w wd =
bw
(6.12)
V0 f cd
lw/10
gde je Vh zapremina sloja uzengija na ramaku s, a
d. V 0 zapremina utegnutog jezgra betona visine s. Prema
bw
slici 6.19.b, zapremina uzengija iznosi Vh=8fu b0 , a

0,15lw zapremina utegnutog jezgra V0 = sb 20 .
Presek stuba i kraja zida na slici 6.19.a,c je prema
Slika 6.19 Utezanje preseka EC8 prakti~no neutegnut, neduktilan, jer su uzengije
usidrene u za{titnom sloju betona koji ima tendenciju otpadanja, pa }e se uzengije
"razmotati", kao i zbog toga {to su samo ~etri ugaone podu`ne {ipke armature bo~no
pridràne uzengijama, usidrene u jezgro preseka betona.
Isti principi vaè i za pritisnute krajeve zidova, koji se tretiraju kao skriveni stubovi
aksijalno optere}en tzv. efektivnom normalnom silom.
6.18 PROGRAMIRANO PONA[ANJE
6.18.1 Faktor preoptere}enja

Oblast plasti~nih zglobova dimenzioni{e se na prora~unsku vrednost momenata
savijanja MSd dobijenu analizom. Me|utim,
600 realan moment nosivosti MRd koji se moè
2
500 javiti pri pomeranjima usled zemljotresa,
odre|uje se na osnovu stvarno ugra|ene i
Napon (MPa)
400 1
angaòvane armature preseka, kao i uz
548/400=1,37
515/400=1,28
462/400=1,15
300 pretpostavku da su stvarne karakteristike

200 ~elika ve}e od nominalnih, uz eventualno
100 zalaènje dilatacija ~elika u zonu oja~anja.
Ve}a nosivost ~elika obuhvata se faktorom
0
0 50 100 150 200 250
preoptere}enja gRd ~ija vrednost se kre}e u
Dilatacija (0/00) granicama 1,15-1,25. Sa vredno{}u momenta
6.20 Opit kidanja RA400/500
6-14
preoptere}enja MRd treba sra~unati uticaje u priklju~enim elementima na plasti~ni zglob.
Na slici 6.20 prikazani su rezultati opita kidanja rebraste armature RA400/500
izvr{eni u IMK - GF-a, linija 2, kao i nominalni radni dijagram rebraste armature, linija 1.
Nazna~eni odnos stvarnih i nominalnih karakteristika potvr|uje predloène iznose faktora
preoptere}enja gRd .
6.18.2 Zidovi
U slu~aju zidova, stav o obezbe|enju "elasti~nog dela zida" na uticaje jednake
kapacitetu nosivosti na savijanje plasti~nog zgloba, uz preoptere}enje ~elika i efekte vi{ih
tonova dovodi do
>0,5VSd
7 Tlo klase B dramati~nih posle-
6
MRd /MSd = 1 dica, slika 6.21.
DCH q=4 g Rd =1,25
DCM q=3 g Rd =1,15 Ra~unske trans-
5
e
3 verzalne sile zida
2H/3
Faktor uve}anja
e = 4,0
4
2
V'sd, linija 1 na
e = 3,0
3 DCH 1 slici 6.21.b, treba
2 DCM multiplikovati fak-
e = 1,3
DCL torom uve}anja e,
H/3
1
T=0,6s a. b. ~ime se dobija pro-
0
V'Sd ra~unska vrednost
0 1 2 3
Period (s) VSd =eV'Sd transvrezalnih sila
Vsd, linija 2, na
Slika 6.21 Faktor uve}anja transverzalnih sila zida osnovu koje se
formira prora~unska anvelopa, linija 3. Vrednost faktora uve}anja e definisana je izrazom
g Rd M Rd S e (TC ) 2
e=q ( ) 2 + 0,1( ) £q (6.13)
q M Sd S e (T1 )
Na slici 6.21.a prikazane su vrednosti faktora uve}anja e za tri klase duktilnosti. Za

periode oscilovanja konstrukcija sa zidovima duè od 1,6 sekundi, sra~unate transverzalne
sile treba znatno uve}ati, prakti~no vratiti na nivo elasti~nog odgovora konstrukcije.
6.18.3 Grede
Za prelazak konstrukcije u plasti~ni mehanizam, potrebno je da se u svakom
rasponu greda okvira pojave dva
MBg plasti~na zgloba. Ako su uticaji
VBg
VAg
3
2
usled zemljotresa veliki u
Asd 2 odnosu na uticaje usled
1 gravitacionih optere}enja,
MAd 1 najve}i ukupni momenti javi}e
a. c.
Asg
"Kosa armatura" se na krajevima greda, i prema
MAg b. d. 1 njima se odre|uje potrebna
1
gornja Asg i donja Asd armatura
2 VAd 2 plasti~nih zglobova greda, slika
MBd 3 VBd 6.22.a-b. U op{tem slu~aju,
jedan od maksimuma momenata
Slika 6.22 Programirano pona{anje greda: 1) "g+p/2", 2) savijanja moè da se javi i polju
"g+p/2" + zemljotres, 3) prora~unski dijagram grede, pa se poloàj plasti~nih
transverzalnih sila V
6-15
zglobova projektuje pa`ljivim konstruisanjem anvelope nosivosti podu`ne armature.
U slu~aju konstrukcija visoke zahtevane duktilnosti, osiguranje greda od krtog loma
"smicanjem" vr{i se prema najve}im mogu}im vrednostima transverzalnih sila greda koje
uop{te mogu da se pojave pri pomeranjima usled zemljotresa - dostizanju kapaciteta
nosivosti na savijanje plasti~nih zglobova, sa realno ugra|enom armaturom, uklju~uju}i i
deo armature iz plo~e (T - presek) i uz preoptere}enje ~elika, linija 3 na slici 6.22.c-d.
Ukoliko pri zemljotresu mogu da se pojave velike transverzalne sile promenljivog
znaka, osiguranje oblasti plasti~nog zgloba od proloma vertikalnim klizanjem preseka po
ukr{tenim prslinama zahteva}e postavljanje ukr{tene kose armature.
6.18.4 Stubovi
Poèljno je da u plasti~nom mehanizmu konstrukcije stubovi "participiraju" samo
jednim plasti~nim zglobom, u uklje{tenju stuba.
Usled gravitacionog optere}enja, unutra{nji stubovi okvira obi~no imaju zanemar-
ljive momente savijanja, slika 6.23.a - "~ekaju zemljotres". Pri pomeranjima dm usled zemljo-
tresa i dostizanju kapaciteta nosivosti plasti~nih zglobova priklju~enih greda u ~voru okvira,
MA i Mg na slici 6.23.b, ukupna nosivost gornjeg i donjeg preseka stuba stuba treba da je
ve}a od rezultuju}eg momenta greda Mg
Ms = Msg + Msd > f Mg (6.14.)
gde je f dodatni faktor korekcije. Vrednost "ulaznog momenta" Mg je poznata jer je
limitirana fizi~kim parametrima, ali raspodela ovog momenta na gornji, Msg i donji, Msd
presek stuba u slu~aju zemljotresa prili~no je neizvesna. Naime, raspodela ulaznog
momenta bitno zavisi i od oblika deformacija stuba, relativnih pomeranja dva kraja stuba,
dm dm
zbog ~ega treba nekako
proceniti uticaje vi{ih tonova -
"g+p/2" MA formi oscilacija. Razli~iti pro-
pisi sadrè razli~ita re{enja,
pitanje merodavnih uticaja za
dimenzionisanje stubova je
Mg
Mg
"g+p/2" Mg
stalno otvoreno.
Iako se u stubovima
Msg Msd Msg Msd konceptualno ne predvi|a
MS
MS pojava plasti~nih zglobova,
a. MB b. c. prora~unske transverzalne sile
D1 D2 stuba odre|uju se analogno
slu~aju greda visoke
Slika 6.23 Programirano pona{anje stubova
duktilnosti, iz kapaciteta
nosivosti na savijanje krajeva stuba.
O~igledna je èlja da se krti lom "smicanjem" bilo kog elementa konstrukcije spre~i,
pri bilo kojem iznosu i obliku pomeranja konstrukcije pri zemljotresu.
6.18.5 ^vorovi okvira

Tradicionalno, "dimenzionisanjem" je obuhva}en prora~un greda i stubova, dok se
~vorovi potom konstrui{u. Iskustva dogo|enih zemljotresa pokazuju da kolaps konstrukcije
moè da nastupi i zbog otkazivanja nosivosti oblasti betona na ukr{tanju stuba i grede -
~vorova okvira. Konceptualno, oblast ~vora treba razmatrati kao deo stuba, slika 6.24.
6-16
Pomeranja usled zemljotresa izazivaju momente
suprotnog znaka na krajevima priklju~enih greda.
Horizontalna armatura greda je sa jedne strane stuba
"vu~ena", a sa druge strane "gurana" kroz ~vor, tako da
D3
4
1
moè da nastupi lom usled proklizavanja armature
D4 grede kroz ~vor, detalja 1 na slici 6.24. Obezbe|enje od
2 proklizavanja svodi se na ograni~enje maksimalnog
pre~nika armature grede u zavisnosti od {irine grede.
3 Problem je nagla{eniji kod krajnjih stubova, sa
D2
gredom samo sa jedne strane stuba.
1
Ako je proklizavanje spre~eno, tada je
D1
obezbe|eno formiranje mehanizma re{etke sila kojim

se trajektorije pritisaka skre}u kroz ~vor, sa jedne na
drugu stranu grede odnosno stuba, sile Di na slici 6.24.
Ukoliko je pritisak u rezultuju}em dijagonalnom
Slika 6.24 ^vor okvira
pravcu prevelik, moè da nastupi, izme|u ostalog, lom
betona bo~nim cepanjem i otvaranjem prslina, detalj 2 na slici 6.24. Uzengije - 3 i podu`na
armatura stuba - 4 treba da dopune mehanizam prenosa sila kroz ~vor, tako da ~vor postaje
"nova pozicija stait~kog prora~una".
6.18.6 Konstrukcijski sistem

Razmatran na nivou elemenata konstrukcije, koncept programiranog pona{anja
deluje vrlo jednostavno, "inènjerski". U praksi se stvari naravno komplikuju.
Na slici 6.25 prikazan je ~est slu~aj okvira ve}ih raspona, sa velikim uticajima gravi-
tacionog optere}enja, kod koga ra~unski momenti usled zemljotresa ne uspevaju da "obrnu"
znak momenta savijanja MBC
iznad srednjeg stuba. Osim {to
u polju BC nedostaje jedan
plasti~ni zglob do stvaranja
2 1 potpunog mehanizma, postavlja
se pitanje na koje uticaje treba
MBC
dimenzionisati stub, da li je u
A B C pitanju "raspad" koncepta
programiranog pona{anja?
Slika 6.25 Gde je drugi plasti~ni zglob ? Jedno od re{enja je da se
ipak dozvoli pojava plasti~nih zglobova i u stubovima, ali samo unutra{njim, stub B na slici
6.25. Krajnji stubovi A i C "{tite konstrukciju" od pojave fleksibilnog sprata. Generalno,
ono {to treba apsolutno spre~iti kod okvirnih konstrukcija je istovremena pojava plasti~nih
zglobova na oba kraja svih stubova sprata.
Ukupan rezultat restriktivnih uslova za obezbe|enje èljenog plasti~nog mehanizma
i duktilnosti mogu da budu poraàvaju}i za konkurentnost i atraktivnost primene betona u
oblastima povi{enog seizmi~kog rizika. Dana{nje tehnologije materijala i gra|enja
omogu}avaju izvo|enje stubova malih dimenzija preseka uz veliku aksijalnu nosivost, na
primer. Me|utim, zahtevi za obezbe|enje pouzdanog pona{anja AB konstrukcije pri
zemljotresu ~esto ne dozvoljavaju iskori{}enje mogu}nosti materijala. Rezultat je pove}ana
masa i cena konstrukcije kao i "unesre}eni arhitekta", koji je o~ekivao "pau~inastu"
konstrukciju. Sve to, da bi na kraju, posle zemljotresa jo{ imali i o{te}enja, jer sve vreme
razmatramo klasi~an, pasivan koncept za{tite od zemljotresa.
6-17
Osim samo nagove{tenog
savremenog koncepta za{tite od
zemljotresa, poglavlje 3.1, uvek
ima mesta i "kompromisnim"
re{enjima, slika 6.26, na primer.
Konstrukcija tavanice je tanka
prethodno napregnuta plo~a
Slika 6.26 Savremeni koncept AB konstrukcije-studija direktno oslonjena na stubove.
Stubovi su zglobno vezani na oba kraja - "pendel stubovi", izvedeni od betona povi{enih
~vrsto}a (MB100 na primer) ili spregnuti, eventualno izvedeni monta`no. Horizontalnu
stabilnost obezbe|uje AB zid, prema konceptu "ako problem ne moè da se re{i na
zadovoljavaju}i na~in, mo`da moè da se elimini{e".
Konstrukcija ima jednostavnu oplatu, korisna visina spratova je velika, lako se vode
instalacije ispod tavanice, tavanice i stubovi su konstruisani sa maksimalnim iskori{}enjem
mogu}nosti betona, izbegnuto je neprijatno pogor{anje uslova proboja tavanice pri
pomeranjima objekta usled zemljotresa, zidovi {tite konstrukciju od velikih pomeranja i
pojave fleksibilnog sprata, a i sama konstrukcija zidova bi se mogla "doterati", bitno je da se
ne vidi "{ta je unutra".
6.19 KONTROLA POMERANJA

KONSTRUKCIJE
Sa usvojenim ra~unskim seizmi~kim optere}enjem Fb , za povratni period
zemljotresa od Tp=475 godina, vr{i se analiza naprezanja i deformacija linearno elasti~nog
modela konstrukcije sa kruto{}u k - "stati~ki prora~un".
[to se ti~e pomeranja, rezultat prora~una je pomeranje dy na granici elasti~nosti
odnosno formiranja plasti~nog mehanizma. U praksi se ~esto previ|a da "realno" pomeranje
elasti~ne konstrukcije iznosi de a nelinearne, realne konstrukcije dm , slika 6.27. Prema EC8,
realno pomeranje pri projektnom zemljotresu moè da se usvoji u iznosu
dm = q dy (6.15)
Kako je Fb / Fe ~ q, sledi da su pomeranja pri linearnom i nelinearnom odgovoru
konstrukcije jednaka, dm = de - tzv. "koncept jednakih pomeranja".
Ako je to tako, prora~un konstrukcije za nivo optere}enja Fe elasti~nog odgovora
konstrukcije, q = 1,0, kao rezultat daje "ta~na pomeranja pri zemljotresu", ali i prevelike,
neredukovane sile u presecima. Ovaj stav pruà razli~ite korisne mogu}nosti primene u
praksi.
F Sra~unato maksimalno pomeranje dm koje
Fe
moè da se dogodi jedanput u 475 godina
merodavno je za odre|ivanje {irine dilatacije izme|u
objekata, da bi se izbeglo sudaranje konstrukcija,
k slika 6.28. Ako se to ne moè izbe}i, bar treba izbe}i
da tavanica jednoga objekta udari i prelomi stubove
Fy=Fb
=SdW
drugog objekta. Samu veli~inu pomeranja sa
povratnim periodom od 475 godina EC8 na primer
direktno ne ograni~ava, naprezanja sa efektima
d drugoga reda su limitiraju}i faktor.
dy de dm
Slika 6.27 "Jednaka pomeranja"
6-18
Do ovoga trenutka pa`nja je bila usmerena na
pitanja obezbe|enja nosivosti konstrukcije. Projektante, a
A
jo{ vi{e investitore interesuje i kako }e konstrukcija da se
pona{a pri "obi~nom" zemljotresu, koji moè da se pojavi
svakih 50 godina na primer, 2-3 puta u toku eksploatacije
1 2
objekta. Ako }e tom prilikom sva stakla, pregradni zidovi i
skupocena oprema da budu upropa{}eni, sve to mo`da
bez o{te}enja nose}e konstrukcije ~ija je cena ina~e reda
veli~ine 25% ukupne cene objekta, onda je koncept
nepotpun.
dm1 Da bi se obim o{te}enja objekta pri zemljotresu sa
da dm2 ve}om verovatno}om pojave sveo u prihvatljive granice,
EC8 ograni~ava relativna spratna pomeranja usled
Slika 6.28 Sudar konstrukcija
zemljotresa sa povratnim periodom od Tp=475 godina na
dr,i / n £ 0,004 hi (krute pregrade) (6.16)
dr,i / n £ 0,006 hi (fleksibilne pregrade) (6.17)

gde je dr,i relativno pomeranje - smicanje sprata i , hi visina sprata i , a n faktor koji
ra~unska pomeranja usled projektnog zemljotresa prevodi na slu~aj zemljotresa sa kra}im
povratnim periodom Tp . Za obi~ne zgrade, vrednost faktora iznosi n = 2 .
Pomeranje jednako polovini ra~unskog pomeranja pri zemljotresu sa povratnim
periodom od Tp=475 godina izazva}e zemljotres sa povratnim periodom od pribli`no
Tp=50 godina, sa duplo manjim ubrzanjem tla, slika 6.29.c. I u tom slu~aju konstrukcija
moè da za|e u nelinearnu oblast, ali sa manjim o{te}enjima, slika 6.29.c.
Odnos dr / h pribli`no je jednak uglu nagiba sprata a. Ako se realni oblik
deformacija aproksimira parabolom, kriti~an nivo je prizemlje i donje etaè u slu~aju
dr
F
h
Fe
(Tp=475)
a k
Fe
a (Tp=50)
c.
Fb
(Tp=475)
dr Tp=50 Tp=475
h
a. b. d
dy dm/n dm
Slika 6.29 Koncept dozvoljenih pomeranja

okvirnih konstrukcija, odnosno najvi{i delovi u slu~aju konstrukcija zidova.
Treba uo~iti da navedeni kriterijumi prakti~no defini{u minimalnu potrebnu krutost
konstrukcije objekta, o ~emu treba voditi ra~una ve} kod usvajanja dispozicija konstrukcija.
6-19
6.20 KADA SE EFEKTI ZEMLJOTRESA MOGU ZANEMARITI ?
Uobi~ajeno je u praksi da se merodavno optere}enje ocenjuje pore|enjem vrednosti
sila u presecima - prema kriterijumu nosivosti. Najve}i "konkurent" zemljotresu je vetar, pa
se postavlja pitanje u kom slu~aju zemljotres "nije merodavan".
Ako su za odre|ivanje dimenzija preseka ili koli~ine armature merodavni grani~ni
uticaji usled vetra gv Fv >ge Fb , tada je vetar merodavan za definisanje nosivosti konstrukcije.
Pri realnom optere}enju vetrom Fv ,
dm F
Fe pomeranje }e iznositi dv , konstrukcija
dv 2
se na vetru pona{a "elasti~no", slika
k 6.30.b.
Fb , Fv
Pri projektnom zemljotresu
g vFv
g eFb 3
5 (T p=475 godina), konstrukcija teì
Fb 4 pomeranju dm , pa }e se plasti~ni
a. Fv b. mehanizam formirati pri ra~unskoj
1
nosivosti odre|enoj prema uticajima
Zemljotres
Vetar
vetra. Prema tome, izvestan nivo
d
duktilnosti pomeranja mora da se
dv dy dm
obezbedi, a treba proveriti i relativna
Slika 6.30 Vetar - zemljotres spratna pomeranja prema (6.16-17).
Zemljotres definitivno nije merodavan jedino ako je optere}enje vetrom ve}e i od
nivoa elasti~nog odgovora konstrukcije na zemljotres, Fv > Fe .
Osim uticaja vetra, i druga optere}enja mogu da izazovu pomeranje i savijanje
stubova - gravitaciona optere}enja, temperatura, skupljanje betona, potisci tla itd. êst
slu~aj u praksi je da pri dimenzionisanju preseka kombinacija sa uklju~enim zemljotresom
"nije merodavna", ili da je potreban minimalni procenat armiranja. U takvim situacijama
razmi{ljanje o zemljotresu kao prinudnom pomeranju, pribli`no jednakom pomeranju
elasti~ne konstrukcije je za preporuku. Ono {to }e pri zemljotresu da se dogodi to su
pomeranja, naprezanja moè ali i ne mora da bude.
6.21 OKVIRNE KONSTRUKCIJE SA ISPUNOM

Na slici 6.6 ilustrovani su problemi koji mogu da nastanu usled prisustva pregradnih
zidova. Nije tema ovoga kursa, ali se iz metodolo{kih razloga skre}e pa`nja da savremeni
propisi obi~no sadrè dodatne odredbe za ovakve slu~ajeve, pa i EC8.
6.22 MONTA@NE KONSTRUKCIJE

U praksi je uobi~ajeno da se prakti~no ne pravi razlika izme|u livenih i monta`nih
AB konstrukcija. Sve do sada izloèno odnosi se na livene armiranobetonske konstrukcije,
kod kojih postoji kontinuitet armature i betona.
Nije redak slu~aj da projekat konstrukcije, predvi|en za izvo|enje u livenom betonu,
izvo|a~ preradi na delimi~nu ili ~ak potpunu montaù. To jeste mogu}e, ali onda treba
pogledati i dodatne delove propisa koji se odnose na specifi~ne probleme monta`nih
konstrukcija i veze elemenata. Ova pitanja tako|e nisu predmet ovoga kursa.
6.23 FUNDIRANJE
Fundiranje je geomehani~ki ali i konstrukcijski problem. Problemi pona{anja tla pri
zemljotresu obi~no pripadaju posebnoj oblasti pa i propisima. [to se ti~e konstrukcija
zgrada, pretpostavka prethodnih izlaganja je da su naprezanja tla u granicama elasti~nosti,
6-20
bez trajnih deformacija ili nestabilnosti tla, niti izraènijih neravnomernih sleganja delova
konstrukcije pri zemljotresu. [to se ti~e konstrukcije temelja, ona treba da obezbedi
pretpostavljeni odgovor kosntrukcije na zemljotres, pri ~emu se nelinearni odgovor
konstrukcije moè delom realizovati i u okviru temeljne konstrukcije. Me|utim, ni to nije
predmet ovoga kursa.
6-21
7. SEIZMI^KI PRORAÛN PREMA YU PROPISIMA (YU81)
UVOD
U prvom delu ovoga poglavlja dat je rezime jugoslovenskih propisa (na dalje YU81)
u ovoj oblasti /10/, sa tuma~enjem nekih stavova koji su se pokazali nejasni u praksi. U
drugom delu, data je delimi~na uporedna analiza jugoslovenskih propisa i EC8, sa
prvenstvenim ciljem da se stavovima jugoslovenskih propisa da savremeno obja{njenje i
tuma~enje, koje ina~e nedostaje propisima.
7.1 ULAZNI SEIZMI^KI PODACI

Teritorija Jugoslavije podeljena je na seizmi~ka podru~ja, sa kartama o~ekivanog
intenziteta zemljotresa sa povratnim periodima Tp=50 - 10000 godina. Za zna~ajnije objekte,
zahteva se sprovo|enje seizmi~ke mikrorejonizacije.
Prema lokalnim uslovima, tla su svrstana u tri kategorije tla: I (~ A - EC8), II (~ B -
EC8), III (~ C - EC8).
7.2 ELEMENTI PRORAÛNA SEIZMI^KIH UTICAJA

Upro{}ena modalna spektralna analiza prema EC8 ovde se naziva metoda
ekvivalentnog stati~kog optere}enja.
Za sloènije objekte, zahteva se metoda linearne i nelinearne dinami~ke analize.
Na{i propisi ne spominju multimodalnu analizu, koja se danas ~esto primenjuje u
praksi, nakon pojave komercijalnih softvera iz ove oblasti.
Ukupna seizmi~ka sila S, defini{e se kao
S=kG (7.1)
gde je G ukupna teìna objekta iznad gornjeg ruba uklje{tenja (temelj ili gornja ivica
krutih podrumskih konstrukcija), a k - ukupni seizmi~ki koeficijent
k = k0 ks kd kp ³ 0,02 (7.2)
Prema zna~aju, objekti se dele u kategorije : van kategorije (elektrane...), I kategorija
(ve}i skupovi ljudi..., koeficijent kategorije objekta ko=1,5 ) i II kategorija (stambene zgrade...,
koeficijent kategorije objekta ko=1,0 ).
Za objekte II-ge kategorije za projektovanje je merodavan intenzitet zemljotresa sa
povratnim periodom Tp=500 godina (EC8 - Tp=475 godina).
Koeficijent seizmi~kog intenziteta ks vezan je za o~ekivani intenzitet zemljotresa u
datom seizmi~kom podru~ju
Stepen MSK-64 ks ag /g
VII 0,025 £ 0,10
VIII 0,050 £ 0,20 (7.3)
IX 0,100 £ 0,40
Vrednosti ag / g u (7.3) predstavljaju gornju granicu maksimalnih o~ekivanih ubrzanja
tla, ako ne postoje podaci seizmi~ke mikrorejonizacije, pa se veza koeficijenta sezimi~kog
intenziteta i maksimalnog o~ekivanog ubrzanja tla moè izraziti kao
ks = 0,25 ag / g (7.4)
Za stanicu "Beograd Centar" u Prokopu, na osnovu seizmi~ke mikrorejonizacije
utvr|eno je o~ekivano ubrzanja tla od ag=118 cm/s 2 sa povratnim periodom Tp=500
7-1
godina, pa je ks = 0,25x118/981 = 0,03, ~emu pribli`no odgovara VII zona seizmi~kog
intenziteta.
Koeficijent dinami~nosti kd zavisi od kategorije tla i perioda oscilovanja osnovnog
tona T
Kategorija tla kd
I 0,33 £ kd = 0,5/T £ 1,0
II 0,47 £ kd= 0,7/T £ 1,0 (7.4)
III 0,60 £ kd=0,9/T £ 1,0
Na slici 7.1 prikazane su vrednosti koeficijenata dinami~nosti, sa preklopljenim

odgovaraju}im krivama spektra ubrzanja prema EC8, normalizovanim na maksimalnu
vrednost 1,0.
Koeficijent duktiliteta i prigu{enja kp se
1.0
za sve "savremene armiranobetonske konstruk-
0.9
cije" usvaja da je jednak kp = 1,0. Za kon-
0.8
strukcije od "armiranih zidova" - kp=1,30. Za
Koef.dinami~nosti - Kd
0.7
0.60 Kategorija tla III vitke konstrukcije, sa periodom T>2 sekunde,
0.6
Kategorija tla II
kp = 1,6. Za konstrukcije sa "fleksibilnim pri-
0.5 0.47
zemljem odnosno naglom promenom krutosti",
0.4
0.3
0.33
0.9
Kategorija tla I k p = 2,0.
0.2 0.7 Naziv koeficijent duktiliteta nije ba{

0.1
0.5 1.5 najbolji, i brojno nema veze sa vrednostima
0.0 duktilnosti pomeranja iz prethodnih izlaganja.
0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 O~igledno da je ekvivalent faktoru pona{anja
Period (s)
q prema EC8 ugra|en u formulu (7.2), a da se
Slika 7.1 Koeficijent dinami~nosti "faktorom duktiliteta" samo koriguje osnovna
vrednost.
Zbog nepotpunosti odredbe, u praksi se prakti~no svaka AB konstrukcija smatra
"savremenom", i usvaja najnià vrednost kp . Prakti~no, ve}ina AB konstrukcija se projektuje
na isti nivo seizmi~kog optere}enja, {to je neopravdano.
Nije redak slu~aj da se u praksi za armiranobetonske zidove usvoji kp=1,3, {to je
nesporazum. "Armirani zidovi" su zidovi od opeke, oja~ani armaturom.
Jedan od razloga pove}anja seizmi~kog optere}enja za konstrukcije sa periodama
duìm od dve sekunde je obuhvatanje efekata vi{ih tonova oscilacija, analogno korekciji
spektralnih krivih prema EC8.
Procena da li konstrukcija teì "fleksibilnom spratu" ili poseduje "naglu promenu
krutosti" ostavljena je projektantima. EC8 prakti~no zabranjuje fleksibilna prizemlja ili
spratove.
0,15S Gn
Sn Raspodela ukupne seizmi~ke sile prema (7.1 ) vr{i se
linearno kao u EC8 za objekte do pet spratova, dok se za
Gn vi{e objekte 85% ukupne sile raspodeljuje linearno, a
0,85S
ostatak od 15% se postavlja na vrh objekta, da bi se
Gi Si
G i Si obuhvatili i efekti vi{ih tonova, slika 7.2.
Prema YU81, uticaji zemljotresa se ra~unaju bez
kombinovanja istovremenih uticaja iz dva pravca.
Hi
Hi
a. b. Koeficijent sigurnosti za sva optere}enja koja ulaze u

S S seizmi~ku kombinaciju optere}enja je jedinstven i iznosi
Slika 7.2 Raspodela sile g =1,3, bez obzira na iznos dilatacija armature. Ukoliko
7-2
stalno optere}enje deluje povoljno, treba proveriti i kombinaciju sa sniènom vredno{}u
koeficijenta sigurnosti za stalno optere}enje g =1,0. Nije redak slu~aj u praksi da se
seizmi~ka dejstva tretiraju kao "ostala optere}enja" prema BAB-u /16/, {to je naravno
pogre{no.
Seizmi~ka kombinacija optere}enja obuhvata dejstvo stalnog, 50% korisnog i
optere}enje snegom, bez vetra. Propisi ne ukazuju da li se dejstva "ostalih optere}enja"
prema BAB-u /16/- temperatura, skupljanje betona, sleganje oslonaca itd. kombinuju sa
dejstvom zemljotresa. U praksi se obi~no ne kombinuju, ali ima argumenata i za i protiv, pri
~emu treba razlikovati problem kapaciteta nosivosti preseka od potrebnog kapaciteta
pomeranja, neoprenskih leì{ta mostova, na primer.
Ovde su izloèni samo podaci potrebni za naredne analize. Ostali detalji prora~una i
konstruisanja bi}e prikazani uz primere, u Delu B.
7.3 PORE\ENJE EC8 I YU81

Primer 7.1..........
Za lokaciju jednog objekta u Beogradu, nestandardnog okvirnog sistema, seizmi~kom
mikrorejonizacijom utvr|ena je vrednost maksimalnog o~ekivanog ubrzanja temeljnog tla, ag =
118 cm/sec 2 (12% ubrzanja zemljine teè - g) za povratni period zemljotresa od 500 godina.
Objekat je druge kategorije kao i tlo. Sra~unati vrednost ukupnog seizmi~kog optere}enja prema
YU81 i EC8 ako je period oscilovanja konstrukcije u prvom tonu T=0,4 sekunde.
YU81
S=kG=ko ks kd kp G ³ 0,02G
ko=1,0 (druga kategorija objekta)

ks=0,25ag / g=0,25 x 118/981 = 0,03
kd=0,7/T=0,7/0,4=1,75>1
usvojeno kd =1,0, II-ga kategorija tla
kp=1,0 ("savremena armiranobetonska konstrukcija")
k=1,0x0,03x1,0x1,0=0,03
S=0,03G >0,02G
EC8
Kategorija tla B a) Klasa visoke duktilnosti - DCH
T=0,4s < Tc = 0,6 s. kD = 1,0
Fb = Sd W = aSb0 W/q ³ 0,2aW q=5,0 x 1,0 = 5,0
a = ag /g = 118/981 = 0,12 Sd = 0,3/5,0 = 0,06 > 0,2a = 0,2 x
S = 1,0 (kategorija tla B) 0,12 = 0,024
b0=2,5 (faktor amplifikacije Fb = 0,06W ( = 2 x YU81)
ubrzanja tla)
Sd = 0,12x1,0x2,5/q = 0,30/q b) Klasa niske duktilnosti - DCL
kD = 0,5
Okvirni sistem q=5,0 x 0,5 = 2,5
q=q0 kD kR kW Sd = 0,3/2,5 = 0,12
q0 = 5,0 Fb = 0,12W ( = 4 xYU81)
kR = kW = 1,0
q = 5 kD
7-3
Na slici 7.3 ilustrovan je nivo ukupnih seizmi~kih sila, prema EC8 i YU81, sa
oznakama prema YU81. Pretpostavljeno je da je elasti~ni odgovor konstrukije identi~an
prema oba propisa.
S
Uop{tenije, na slici 7.4 prikazane su vred-
d
Se nosti ukupnog seizmi~kog koeficijenta prema oba
propisa /12/. Bez obzira na konceptualne, kao i
razlike u detaljima, nivo ukupnog projektnog
seizmi~kog optere}enja prema EC8 i YU81 je
uporedljiva veli~ina.Usvojene su slede}e vred-
DCL
S nosti parametara prema EC8 (YU81):
DCM
kategorija zna~aja III (kategorija objekta
DCH
YU81
II); kategorija tla B (II); ag /g=0,20 (Ks=0,05).
S
d
Vrednost "koeficijenta prigu{enja" prema YU81
dy
potm d
dm iznosi Kp=1,0 (T1 £ 2s), odnosno Kp=1,6 (T1>2s).
Propis YU81 ne defini{e eksplicitno vrednost
Slika 7.3 Optere}enje prema EC8 i YU81
"faktora pona{anja" q, a nivo projektnog
optere}enja prakti~no je jedinstvena vrednost za sve "savremene armiranobetonske
konstrukcije".
0.6 12
q=1,00-"Elastic"
0.5 10
q=1,00-"Elastic"
Fb/W - Odnos EC8/YU81
q=2,50-DCL
0.4 8
q=2,50-DCL
q=3,75-DCM
q=3,75-DCM
Fb / W
0.3 6
q=5,00-DCH q=5,00-DCH
0.2 4
q=? YU-81
0.1 2
0.0 0
0 1 2 3 4 0 1 2 3 4
Period (s) a. Period (s) b.
Slika 7.4 a) Ukupni seizmi~ki koeficijent, b) odnos EC8/YU81
Zavisno od usvojene klase duktilnosti, projektno seizmi~ko optere}enje prema EC8
je dva (visoka duktilnost - DCH, q=5,0 ) do ~etiri puta (niska duktilnost - DCL, q=2,5 )
ve}e nego prema YU81, osim u podru~ju duìh perioda, u kojem pove}ana vrednost
"koeficijenta prigu{enja" prema YU81, umanjuje razlike. Uz pretpostavku da je prema oba
propisa odgovor elasti~ne konstrukcije identi~an (q=1,0 prema EC8), "ekvivalentna
vrednost faktora pona{anja" ugra|ena u YU81 propise isnosi oko qYu81=10, "crtkasta" kriva
na slici 7.4.b.
Niì nivo projektnog optere}enja prema YU81 svakako da podrazumeva
obezbe|enje visoke duktilnosti konstrukcije, vi{e nego prema EC8. U slu~aju konstrukcija
koje realno mogu da razviju visoku duktilnost (q=5-10 ), duplo niè projektno optere}enje
prema YU81 ne mora unapred da bude razlog za zabrinutost. Posledice su ne{to ve}i iznos
post-elasti~nih deformacija, samim tim i o{te}enja u zoni "plasti~nih zglobova". Prema
YU81, u pitanju je koncept "nièg standarda" obezbe|enja konstrukcija od o{te}enja pri
zemljotresu, sa manjim inicijalnim ulaganjima pri gra|enju, primeren ekonomskoj snazi
7-4
dru{tva. Me|utim, niì nivo projektnog optere}enja prema YU81 u odnosu na EC8 trebalo
bi da bude propra}en i stroìjim konstrukcijskim zahtevima za obezbe|enje zahtevane
duktilnosti {to, po svemu sude}i nije slu~aj. Osim nekoliko zahteva u vezi detalja armiranja,
kao i izgleda dobro ocenjenog ograni~enja nivoa normalne sile u stubovima, s0 /bB £ 0,35,
na{i propisi daju na~elne stavove u vezi obezbe|enja duktilnog pona{anja konstrukcije, tako
da je, strogo uzev, samo vrlo obrazovan specijalista razumeo su{tinu propisa, i imao {ansu
da konstrui{e korektan objekat.
Problem je i to {to, prema YU81, ista vrednost faktora pona{anja, kao i isti
konstrukcijski zahtevi za obezbe|enje duktilnosti vaè za prakti~no sve konstrukcijske
sisteme zgrada, kao i sve nivoe aksijalnog naprezanja, - za "sve savremene armirano-
betonske konstrukcije".
Deluje zbunjuju}e, i izaziva sumnju da YU81 propis nije "izbalansiran" u svim svojim
delovima, to {to je nivo optere}enja koji YU81 zahteva za "konstrukcije sa fleksibilnim
prizemljem ili spratom" (Kp=2,0 ), pribli`no jednak iznosu projektnog optere}enja za
konstrukcije visoke duktilnosti prema EC8. Pri tome treba imati u vidu da ovakve
"konstrukcijske sisteme" EC8 prakti~no zabranjuje. Najvi{i nivo projektnog optere}enja
prema YU81 zahtevan za "neregularne konstrukcije", jednak je najnièm nivou projektnog
optere}enja prema EC8, dozvoljenom za "savr{ene", regularne konstrukcije.
Primer 7.2..........
Uporediti kriterijume dozvoljenih pomeranja konstrukcija prema EC8 i YU81
Prema YU81, ra~unsko pomeranje d vrha zgrade pri projektnom zemljotresu, sa
povratnim periodom od 500 godina treba da je jednako ili manje od H/600, slika 7.5 /12/.
Uz pretpostavku paraboli~nog oblika deformacije, dozvoljeno pomeranje vrha zgrade od
H/600 defini{e maksimalni spratni nagib od tgb=1/300, slika 7.5. Ako vrednost faktora
pona{anja prema YU81 iznosi oko q=10, tada je realno pomeranje vrha zgrade deset puta
ve}e, tgb = 1/30.
d d d < H/600 Pri pribli`no dva puta manjem
ubrzanju i pomeranju, usled zemljotresa
sa povratnim periodom od 50 godina,
nagib iznosi pribli`no tgb=1/60, {to je oko
S S
2 - 3 puta vi{e od nagiba dozvoljenog
prema EC8, tgb=0,004-0,006.
a a
Manji iznos dozvoljenih pome-
H
ranja prema EC8 svakako da zna~i i

manja o{te}enja fasada i pregradnih zido-
va. Me|utim, ako se ima u vidu da iznos
pomeranja pri zemljotresu dominantno
a. b.
zavisi od inicijalne krutosti "elasti~ne
konstrukcije", to posledice ovakvog zahte-
Slika - 7.5 Koncept dozvoljenih pomeranja prema va mogu biti dramati~ne - minimalna doz-
YU81. voljena krutost konstrukcija prema EC8
je pribli`no dva puta ve}a nego prema YU81.
Za razliku od EC8, YU81 ne ukazuje eksplicitno kolika su "realna" pomeranja
konstrukcija pri zemljotresu, pa nisu retki slu~ajevi da se ra~unska pomeranja de na granici
elasti~nosti smatraju i realnim pomeranjima. Verovatno da u jugoslovenskoj praksi ima
propusta pri proceni realnih pomeranja, pri odre|ivanju potrebnih visina neoprenskih
leì{ta, na primer.
7-5
LITERATURA uz Deo A
/1/ D.Ani~i}, P.Fajfar, B.Petrovi}, A.Szavits-Nossan, M.Tomaèvi~, Zemljotresno

inènjerstvo - visokogradnja, Gra|evinska knjiga, Beograd, 1990.
/2/ T. Paulay, M.J.N. Priestley, Seismic Design of Reinforced Concrete and Masonry
Buildings, John Wiley & Sons, New York, 1992.
/3/ B.]ori}, S.Rankovi}, R.Salati}, Dinamika konstrukcija, Univerzitet u Beogradu,
1998.
/4/ A.K.Chopra, Dynamics of Structures - Theory and Applications to Earthquake
Engineering, Prentice Hall International, New Jersey, 1995.
/5/ Diana Finite Element Analysis, User's Manual, Release 7, TNO, Delft, 1998.
/6/ P.Fajfar, T.Vidic, M.Fischinger, On Energy Demand and Supply in SDOF Systems,
Nonlinear Seismic Analysis and Design of Reinforced Concrete Buildings, P.Fajfar,
H.Krawinkler editors, Workshop, Bled, Slovenia 1992., Elsevier Applied Science, London
1992.
/7/ E.Cosenza, G.Manfredi, A Seismic Design Method Including Damage Effects, 11th
European Conference on Earthquake Engineering, Balkema, Rotterdam, 1998.
/8/ H.Bachman, A.Dazio, P.Lestuzzi, Developments in the Seismic Design of Buildings
with RC Structural Walls, 11th European Conference on Earthquake Engineering, Balkema,
Rotterdam, 1998.
/9/ M.P.Collins, D.Michell, Prestressed Concrete Structures, Prentice Hall, New Jersey,
1991.
/10/ Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmi~kim
podru~jima, Slu`beni list SFRJ, Beograd, 1981, sa naknadnim dopunama
/11/ N.Stojanovi}, V.Alendar, M.A}i}, Seizmi~ki odgovor AB zidova sloènog preseka,
Me|unarodni simpozijum povodom 30 godina Banjalu~kog zemljotresa, Banja Luka,
Republika Srpska, 26-27. oktobar 1999. g
/12/ V.Alendar, M.A}i}, "EC8 zemljotres" potresa Jugoslaviju, ~asopis Izgradnja, Beograd,
oktobar 1999., u {tampi.
/13/ Evrokod 8, Projektovanje seizmi~ki otpornih konstrukcija, Deo 1-1 do 1-3, R.Foli}
editor, Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1997.
/14/ M.A}i}, M.Uli}evi}, S.Jankovi}, Projektovanje seizmi~ki otpornih zgrada od armiranog
betona, Gra|evinski kalendar 1998.
/15/ M.A}i}, M.Uli}evi}, Projektovanje seizmi~ki otpornih zgrada od armiranog betona - II
deo, Gra|evinski kalendar 1999.
/16/ Pravilnik o tehni~kim normativima za beton i armirani beton, Slu`beni list br. 07-
719/1, Beograd, 13.02.1986.

Projektovanje Seizmicki Otpornih Armiranobetonskih Konstrukcija PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Projektovanje Seizmicki Otpornih Armiranobetonskih Konstrukcija PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Projektovanje Seizmicki Otpornih Armiranobetonskih Konstrukcija PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vanja Alendar

PROJEKTOVANJE SEIZMIČKI OTPORNIH

Vežbe u okviru kursa

Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Beograd, novembar 2004. Vanja Alendar

Beograd, oktobar 1999. Vanja Alendar

1. REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA O ZEMLJOTRESIMA 1-1

U uvodnom delu izlo`eni su osnovni seizmolo{ki pojmovi : opis zemljotresa u pro-

1.1 OPIS ZEMLJOTRESA

Slika 1.1 Zemljotres - prostorni opis

1.2 ZAPISI UBRZANJA TLA U TOKU VREMENA - AKCELEROGRAMI

ure|aja akcelerografa. Za ocenu efekata

I = (log10 ag + 2,40)/0,34 (1.7)

-0.4 El Centro '40 -0.4

Prema (1.2), intenzitet zemljotresa u epicentralnom podru~ju Mionice 1998.

{to se dobro sla`e sa registrovanim o{te}enjima na terenu.

Ukupni utisak je da predlo`eni izrazi prihvatljivo opisuju merene i osmatrane

Poznavanje pona{anja konstrukcije, uz pretpostavku njenog elasti~nog odgovora na kretanje

2.1 REKAPITULACIJA OSNOVNIH POJMOVA

Slika 2.1 Komponente pomeranja sistema sa jednim stepenom slobode

Slika 2.2 Osnovni parametri dinami~kog modela

Ukupno pomeranje d t mase u odnosu na po~etni polo`aj u prostoru jednako je zbiru

md" + cd' + kd = -md"g (2.5)

Pomeranje tla Pomeranje tla

-0.4 -0.4 0,12

Slika 2.4 Odgovor elasti~ne konstrukcije na zapis El Centro

Slika 2.5 Odgovor konstrukcije na zapis Petrovac

2.2 SPEKTRI ODGOVORA ELASTI^NIH SISTEMA

Slika 2.6 - Algoritam formiranja spektra odgovora

Za izabrani zapis Z (El Centro na primer), numeri~kom integracijom sra~unava se

Na slici 2.7 prikazani su rezultati prora~una, normalizovani na maksimalno ubrzanje

maxD/ag = 0,0667/0,2x9,81 = 0,034 s

potI = H 3/3Ed = 6,67 3/3 x 2,5 10 7 x 1,86 10 -3 = 2,12 10 -3 m4.

Nivo optere}enja elasti~ne konstrukcije usled zemljotresa mo`e, u slu~aju izuzetno

3.1 TRADICIONALNA - SAVREMENA ZA[TITA KONSTRUKCIJA

Elasti~an odgovor Neelasti~an odgovor

Slika 3.3 Tradicionalni koncept Slika 3.4 Savremeni koncepti gra|enja i

3.2 OSNOVI DINAMIKE ELASTO-PLASTI^NIH

3.3 ODGOVOR NA ZEMLJOTRES ELASTO-PLASTI^NIH

Slika 3.8 Odgovor EP sistema na zemljotres El Centro

Relativna pomeranja EP sistema u granicama su pomeranja koja dosti`e elasti~an

Slika 3.9 Zapis El Centro: a) pseudo ubrzanje, b) potrebna duktilnost pomeranja

Na slici 3.9.b prikazana je zavisnost potrebne duktilnosti pomeranja md u funkciji

3.4 NELINEARNI SPEKTRI ODGOVORA EP SISTEMA

Slika 3.10 a) Zavisnost faktora redukcije R od obezbe|ene duktilnosti pomeranja;

U podru~ju kra}ih i srednjih perioda T=T1 -T2 , dozvoljena vrednost faktora

3.5 KONCEPT NELINEARNOG PRORA^UNA SISTEMA

Procena md (= 5,0) md=5,0

Slika 3.12 Koncept prora~una konstrukcija na bazi nelinearnog spektra

3.6 AKUMULACIJA O[TE]ENJA I

5 -Fy 4 sno sa brojem ciklusa, Fy je nosivost sistema, dok

Slika 3.14 Zapis El Centro, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de

Slika 3.15 Zapis Petrovac, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de

Slika 3.16 Zapis Ulcinj, indeks o{te}enja DM: a) du = de ; b) du > de

Tok akumulacije o{te}enja u toku trajanja zemljotresa Petrovac i Ulcinj prikazan je

U prethodnim razmatranjima analiziran je odgovor konstrukcije sa elasto-

4.1 KRIVINA PRESEKA - POMERANJE KONSTRUKCIJE

Slika 4.1 Obezbe|enje elasto-plasti~ne veze sila-pomeranje