Ispitivanje mašinskih konstrukcija

Vrste ispitivanja
Za ispitivanje ovih konstrukcija potrebno je odrediti cilj i zadatke ispitivanja koji se mogu
realizovati izborom vrste i metode ispitivanja.
Ispitivanjem epruveta određenih veličina, oblika i kvaliteta obrade dobijaju se najvažnije
mehaničke osobine materijala koje su potrebne za proračun mašinske konstrukcije (tvrdoća,
čvrstoća, elastičnost, žilavost).
Ispitivanjem mašinskih elemenata za „odgovornije“ konstrukcije dobijaju stvarni tehnički
parametri pomoću kojih otklanjamo eventualne greške i korigujemo teorijske postavke.
Ispitivanje sklopova i podsklopova je značajna faza pri konstruisanju. Pored mogućih
konstruktivnih grešaka i grešaka pri izradi, tokom sklapanja mašinskih elemenata(montaže)
moguće su greške koje se ispitivanjem mogu uočiti i otkloniti.
Ispitivanje mašina i mašinskih sistema može da bude na modelu(smanjenoj konstrukciji) ili na
originalu, konstruciji u pravoj veličini.
Na taj nacin dobijamo međusobni, uticaj podsklopova na funkcionisanje mašinske konstrukcije.
Ovim ispitivanjem obuhvaćeni su svi uticaji i na taj način dobijamo rezultujuće, stvarne
parametre, koji su najpouzdaniji za ocenu valjanosti konstrukcije (npr. Radni učinak, stepen
iskorišćenja, ekološka čistoća, stabilnost, izdržljivost i dr.)
Eksplotaciona ispitivanja se vrše na mašinama, odnosno mašinskim sistemima u stvarnim
radnim uslovima i u dužem vremonskom periodu.
Na taj način dobijamo rezultujuće karakteristike mašinske konstrukcije u eksplotacionim
uslovima.
Ukoliko konstrukcija tokom eksplotacije doživi havariju i ako se eliminišu greške pri
konstruisanju, izradi i montaži, uzrok havarije treba tražiti u lošem državanju konstrukcije ili
izmeni radnih uslova u odnosu na projektovanje.
Merne trake
Merne trake su merni elementi koji se lepe na određenu površinu ispitivane konstrukcije i one
se deformišu zajedno sa lokalnom deformacijom konstrukcije. Merne trake se razlikuju prema
obliku i prema tehnologiji izrade. Prema tehnilogiji izrade merne trake mogu biti napravljene
od:

 Žice
 Folije
 Poluprovodnika
Po svom obliku, merne trake mogu biti:

 Linijske
 U obliku Rozete

Linijske merne trake su jednostruki elementi i primenjuju se kada je poznat glavni pravac
napona ili deformacije. Ako nam nije poznat glavni pravac napona ili deformacije, primenjuju se
tzv. Rozete sastavljene od dve, tri, pa i cetiri merne trake koje su postavnjene na istu podlogu.
Merne trake sa žicom napravljene su od tanke žice, precika Ø 20 – 30cm koja je savijena
nekoliko puta, a zatim zalepljena posebnim lepkom za njen noseći element, koji može biti od
hartije, sintetičke mase, metalne folije i dr. Savijena zica se preko noseceg elementa lepi
neposredno na deo konstrukcije na kojoj se meri deformacija.
Merne trake se najćešće koriste za merenje napona i deformacija na već izvedenim
konstrukcijama, kao sto su rezervoari pod pritiskom, masine alatke, turbine, mostovi,
transportna sredstva i dr.
Ispitivanje konstrukcija mernim trakama zasnovano je na činjenici da se pri opterećenju
konstrukcije deformise njena povrsina, a ova deformacija se prenosi na mernu traku, odnosno
žicu zalepljenu na mesto merenja. Deformacija merne trake, odnosno žice izaziva promeni
elektricnog otpora u njoj, što se može registrovati mernim instrumentom.
Merne trake sa folijom se izradjuju od tanke metalne folije debljine 2 - 10µm koja je u
dređenom obimu nanesena na nosac izolatora, K faktor je isti kao i kod žičanih mernih traka (K
= 2). Proizvode se veoma malih dužina, od oko 2 mm pa do neoliko centimetara. Znatno su
tanje u odnosu na ostale merne trake a njihova mrežica ima znatno vecu površinu prijanjanja uz
ispitivanu konstrukciju, pa je vernije prenošenje deformacija. Zato su pogodne za merenje
deformacija na krivim površinama a imaju I bolje uslove za odvođenje “Dzulove toplote”. Zbog
toka je moguće upotrbiti ih za merenje većih napona, sto povećava tačnost merenja.
Poluprovodničke merne trake sadrže upresovan poluprovodnik izrađen od germanijuma I
silicijuma. Imaju veliki K faktor, koji može biti i do 200, pa se upotrebljavaju za merenje vrlo
malih dilatacija od nekoliko mikrometra. Loša strana ovih traka je što su znatno skuplje od
žičanih I folijskih i osetljivije su na promenu temperature.

Rozete
Ako postavimo dve, tri ili četri merne trake na istu podlogu, dobija se rozeta. Ove merne trake
su postavljene pod tačno određenim uglovima. Tako, postoje rozete za merenje deformacijaČ
 U dva pravca pod uglom od 90°
 U dva pravca pod uglom od 45°
 Pod uglovima 0°/ 45°/ 90°
 Pod uglovima 0°/ 60°/ 120° itd.
 Ispitivanje na koroziju

Promene na materijalu nastale usled hemijskih i elektrohemijskih reakcija nazivaju se

korozija. Na metalnim površinama usled ovih reakcija formira se oksidni sloj. Narušavanjem
kompaktnosti ovog sloja nova hemiska reakcija formira novi oksidni sloj. Ako se proces i dalje
nastavi, neželjeno odvajanje materijala bice sve intezivnije. Intezitet korozije zavisi od
mehaničkih karakteristika materijala ( homogenost, struktura, vrsta naprezanja) agresivnih
karakteristika radne sredine (npr., kod vode: rastvorljivost gasova, soli, metalnih oksida itd) i
radnih uslova mašinskog sistema sa aspekta temperature, pritiska, protoka itd.
Korozija se manifestuje pojavom sitnih ljuspica nepravilno rasporedjenih, koje predstavljaju
jak izvor koncetracije napona. Usled ovih pojava smanjuju se mehaničke karakteristike
mašinskog dela, naročito dinamičke. Korozija je najvise izražena kod mašinskih delova u
hemijskoj industriji delova koji rade u atmosferskim uslovima i kod brodova. Prvi znaci korozije
pojavljuju se na spoljašnjoj površini mašinskog dela. Gde su najveći naponi. Postupak ispitivanja
mehanickih karakteristika materijala u uslovima korozije slican je standardnim postupcima
ispitivanja ( sa aspekta primenjenih uređaja i mernih instrumenata), s tom razlikom što se
ispitivanje materijala sprovodi u razlicitim agresivnim sredinama. Na osnovu rezultata
ispitivanja dinamičkih karakteristika, crtaju se odgovarajuce zavistnosti u vidu Velerove krive i/ili
Smitovog dijagrama. Ispitivanja su pokazala da su visokokvalitetni čelici izrazito osetljivi na
koroziju!. Imajući u vidu da mašinski delovi u agresivnoj sredini imaju znatno smanjenu
dinamičku čvrstoću, neophodno je pratiti stanje korozije radi dobijanja informacija o stepenu
postojanosti korozije i o njenom napredovanju, a to se postiže primenom sondi za određivanje
brzine širenja korozije ili korišćenjem senzora osetljivih na vodonik i kiseonik.