ORGANIZACIJA

RADA
Prof.dr. Milan Martinović
” ORGANIZACIJA ” POTIČE OD LATINSKOG IZRAZA ”
ORGANISATION ” SA ZNAČENJEM: SPAJANJE POJEDINAČNIH
DELOVA U CELINU, USTROJSTVO, ORGANIZOVANJE.

 Organizacija je skup odnosa izmeĎu ljudi u

obavljanju zajedničkih poslova da bi se postigao cilj
i ista se mora posmatrati u odreĎenim uslovima.”
OdreĎene uslove sačinjavaju sredstva za rad,
proizvodni (poslovni)odnosi i ostali uslovi sredine
 Organizaciona struktura definiše vrlo usko, kao
sistem rasporeda organizacionih jedinica i poslova
ili kao sistem odnosa izmeĎu ljudi..
 Organizaciona struktura se obično predstavlja u
obliku šeme.
PRVI RADOVI IZ OBLASTI ORGANIZACIJE
 Vavilonski kralj Hamurabi (2123-2081. g.p.n.e.)
nastojao da uvede planiranje i kontrolu izvršenja
zadataka, minimalne nadnice, obračun troškova i
obrazovanje kadrova.
 Grčki vojskovo|a Ksenofan (IV vek p.n.e.) ostavio
je jedan od najstarijih pisanih dokumenata sa
područja proučavanja organizacije. Tako se prvi put
opisuje način podele rada u radionici za proizvodnju
obuće i ukazuje na prednosti specijalizacije, ukoliko
radnik obavlja samo odreĎene operacije (uvod u
lančanu proizvodnju).
 U periodu feudalizma retki su radovi iz oblasti
organizacije (trgovina).
NAJVEĆE ZASLUGE ZA POSTAVLJANJE I DEFINISANJE OPŠTIH
PRINCIPA ORGANIZACIJE IMA RENE DEKSCARTES (1596-
1650.)

 Pravilo racionalne jasnoće, prema kome ne treba

ništa unapred prihvatiti kao tačno što nije jasno i
dok se to, putem dokumentacije, sigurno ne utvrdi,
 Pravilo analize, zahteva da se svaki posmatrani
problem prethodno rasčlani na onoliko elemenata
koliko je to moguće i potrebno za dalje upoznavanje
tih delova,
 Pravilo sinteze, sastoji se u sprovoĎenju
sreĎivanja, na osnovu veza i uslovljenosti
posmatranih elemenata, u cilju izvoĎenja
zaključaka u odnosu na proučavani problem, i
 Pravilo kontrole, uslovljava proveru rezultata
proučavanja da bi se, u sklopu mogućih izvršo izbor
optimalnog konačnog rešenja.
ORGANIZACIJA KAO NAUKA I NJEN RAZVOJ
 Nagli razvoj nauke i tehnike postavio je problem interne
organizacije preduzeća i podizanje organizacionog nivoa
funkcija u preduzeću. Sve veća mehanizacija i automatizacija
proizvodnje omogućuju pojavu velikih preduzeća sa
ogromnom koncentracijom kapitala, sredstava za proizvodnju
i radne snage. U novim uslovima kao prioritetni zadatak
postavlja se koordinacija i sinhronizacija na desetine hiljada
radnih operacija i na hiljade radnih mesta u cilju uspešnog
izvršenja složenih zadataka u preduzeću.
 To zahteva i primenu novih metoda organizacije u poslovanju
preduzeća. Organizacija postaje nauka čiji je zadatak da
istražuje zakonitosti i utvrĎuje optimalne principe i metode
organizacije. U svom početnom razvojnom periodu naučna
organizacija se javlja u industrijski najrazvijenim zemljama
(SAD, Francuska, Nemačka). Iz ovih zemalja potiču i prvi
najpoznatiji predstavnici naučne organizacije Henry Fayol,
Frederic Taylor i Henri Ford.
KLASIFIKACIJA PRAVACA U RAZVOJU NAUKE O
ORGANIZACIJI
 Klasiĉna teorija organizacije koja obuhvata sve
one koncepcije koje prihvatajući nasleĎenu
empirijsku organizacijsku strukturu stavljaju
akcenat na formalnu stranu organizacije.
 Neoklasiĉna teorija organizacije ističe u prvi
plan čovekovo ponašanje, psihosociološki
aspekt, više kao protivtežu obezličavanja kod
preterivanja sa formalnom organizacijom i onim
elementima koje takav pristup implicira.
 Moderna teorija organizacije odražava izrazito
kompleksne savremene uslove i stavlja težište
na problemsku stranu organizacije kroz
modifikaciju, ali ne i negaciju formalne
organizacije.
KLASIĈNA TEORIJA ORGANIZACIJE
 Polazi od formalne strane organizacije i tako
utvrĎuje sve ono što je bitno za njeno
funkcionisanje i unapreĎenje. Pri tome se
zanemaruju drugi, veoma značajni aspekti
organizacije. U stvari, ukupna pažnja je posvećena
samoj organizaciji, sa ciljem unapreĎenja
organizacije proizvodnje, upravljanja i organizacije
preduzeća u celini, dok se radnici tretiraju samo
kao izvršioci, koji su obavezni da što uspešnije
obavljaju svoje radne zadatke. To znači da su, na
odreĎeni način, zanemareni radnici, njihovi uslovi
rada, njihove želje,potrebe i motivi, njihovo
ponašanje i uloga u sklopu organizacije. Ovakav
položaj radnika omogućava ekonomska prinuda i
administrativne mere, a posebno kontrola i autoritet
rukovodioca u preduzeću.
HENRY FAYOL (1841-1925)
 Henry Fayol, francuski rudarski inženjer, sintetizuje svoje
dugogodišnje iskustvo kao rukovodioca u svom radu ”Opšta i
industrijska administracija” (”Administration industrielle et
générale” 1916.g.), gde iznosi svoja viĎenja celovitog kompleksa
upravljanja preduzećem.
 Fayol u svojim radovima polazi od srodnosti poslova koje deli u šest
funkcija: tehničke, komercijalne, finansijske, računovodstvene i
administrativne poslove i poslove obezbeĎenja.
 Prema Fayolu administracija predstavlja osnovnu i najvažniju
funkciju preduzeća koja treba da obezbedi koordinaciju i jedinstveno
delovanje svih ostalih funkcija. Ujedno to su bila i prva istraživanja iz
poslova menadžmenta. Stoga administrativna funkcija sadrži sledeće
elemente ili funkcije menadžmenta:
 Planiranje,
 Organizacija,
 Komandovanje,
 Koordinacija, i
 Kontrola.
PO FAYOLU:
 Planiranje je pogled u budućnost i pripremanje za
buduće dogaĎaje. Nekompletan je onaj menadžer
koji planiranje zanemari.
 Organizacijom se obezbeĎuje sve što je potrebno
za poslovanje preduzeća (oprema, materijal,
finansijska sredstva, radna snaga), a obuka iz
menadžmenta je ključni deo organizacije.
 Komandovanje je način na koji se ostvaruje
organizovanje. Komandovanje predstavlja
usmeravanje podreĎenih.
 Koordiniranjem se usklaĎuju aktivnosti da bi se
postigli uspešni rezultati.
 Kontrolom se postiže da stvari teku onako kako je
planirano.
FAYOL JE USTANOVIO ĈETRNAEST PRINCIPA ILI SMERNICA
RUKOVOĐENJA I UPRAVLJANJA (MENADŢMENTA):

 Podela posla, potreba za usavršavanjem,

 Ovlašćenja i odgovornosti, zvanični status rukovodioca (menadžera) i njegova
lična ovlašćenja,
 Disciplina - strog, ali pošten,
 Jedinstvenost komandovanja , jedan šef treba da daje nareĎenja,
 Jedinstven pravac, svi treba da teže istom cilju,
 PodreĎenost pojedinačnih interesa opštem interesu, potrebe grupe su na
prvom mestu,
 NagraĎivanje, rad treba pošteno platiti,
 Centralizacija, stepen do kojeg su data ovlašćenja,
 Hijerarhija, mora se održavati (u suprotnom može naškoditi),
 Red, ”mesta za sve i sve na svom mestu”, npr. sistematizacija radnih mesta,
 Jednakost, pravednost i ljubaznost kod rukovodioca (menadžera) doprinose
lojalnosti kod njihovog osoblja,
 Stalnost osoblja, sigurnost osoblja da neće ostati bez posla,
 Inicijativa, iznalaženje rešenja i delovanje na osnovu ideja, ”jedno je od
zadovoljstava kojima čovek najvše teži”. Neka ih podreĎeni sprovode.
 Esprit de corps, timski rad jača organizaciju ili grupu.
 Principi se ne primenjuju strogo većse moraju prilagoĎavati konkretnoj
situaciji u zavisnosti od promene nekih od elemenata.
FREDERIC TAYLOR (1856-1915)
 Za Taylora se kaže da je jedan od tvoraca naučne organizacije, s
obzirom na to da je prvi vršio sistematska istraživanja u ovoj oblasti i
dokazao da se novim, racionalnim metodama može u znatnoj meri
povećati proizvodnja i produktivnost. Rezultati njegovog rada
prerastaju u poseban sistem i dobijaju formu novog pravca u oblasti
organizacije, pod nazivom ”tejlorizam”.
 Proučavajući tehnološki proces i pokrete radnika, Tejlor uvodi podelu
rada i specijalizaciju radnika. Odvaja pripremu i kontrolu i oslobaĎa
radnika sporednih poslova i obaveza koje nisu neposredno vezane
za proizvodni rad. Pored toga, proučavao je i uslove rada od kojih
takoĎe zavise radni rezultati. Tako je, na bazi velikog broja
eksperimenata, došao do zaključka da produktivnost rada zavisi od
niza faktora, a ne samo od zalaganja radnika, kako je u početku
svojih istraživanja smatrao.
 Rezultate svojih istraživanja, principe i metode koje je primenjivao u
proizvodnji, Tejlor je prikazao u svoja dva značajna rada
”RukovoĎenje pogonom” (”Shop managemet”) i ”Principi naučnog
rukovo|enja” (”The principles of Scientific Management”). Prvi rad je
najpre podneo u vidu naučnog referata Američkom udruženju
mašinskih inženjera 1903.godine, a zatim je publikovan 1910.godine,
dok je drugi rad objavljen 1911.godine.
TAYLOR NAVODI SLEDEĆE OSNOVNE PRINCIPE:
 prevaziĎena shvatanja i zastarele metode zameniti
novim, savremenim - u skladu sa razvojem nauke,
 selekcija radnika na naučnoj osnovi, a zatim
njegova sistematska priprema i obuka,
 spajanje nauke i naučno odabranih radnika i
 podela rada izmeĎu radnika i rukovodilaca.
Tejlor razraĎuje koncepciju takozvanog funkcionalnog
sistema rukovoĎenja. Ovaj sistem zahteva
specijalizaciju rukovodilaca, poput specijalizacije
radnika u okviru funkcije izvršenja. Specijalizacija
rukovodilaca sprovodi se po funkcijama, tako da ne
postoje rukovodioci u klasičnom smislu, već
”funkcioneri” za pojedine vrste poslova.
HENRY FORD (1863-1947)
 Kao poznati američki industrijalac, Ford je imao prilike da u svojim
fabrikama automobila praktično primeni nova i uspešnija organizaciona
rešenja. On je prvi uveo sistem lančane proizvodnje na konvejeru, koji i
danas predstavlja najsavršeniji oblik organizacije procesa proizvodnje,
jer, na bazi detaljne tehničke podele rada i specijalizacije radnika,
omogućuje visok stepen produktivnosti rada i ekonomičnu proizvodnju.
 UvoĎenjem sistema lančane proizvodnje, Ford ne propisuje pokrete i
njihov redosled, kako je to činio Tejlor, već prepušta radniku da sam
uskladi svoje pokrete prema individualnim mogućnostima, ali zato strogo
utvrĎuje i sinhronizuje vreme potrebno za izvršenje svake radne
operacije. Pri tome se smanjuje vreme provedeno van proizvodnje i
obezbeĎuje racionalno korišćenje radnog vremena,
 Pored organizacije lančane proizvodnje, Ford je poznat po tome što se
zalagao za primenu takvog sistema u rukovoĎenju, koji će omogućiti
uspešno poslovanje sa minimalnim brojem rukovodilaca. Potcenjivao je
ulogu rukovodilaca i smatrao da je za dobrog rukovodioca dovoljna
sposobnost uspešnog snalaženja u odreĎenoj situaciji.
 NEOKLASIĈNA TEORIJA ORGANIZACIJE

Osnovne karakteristike neoklasi~ne teorije organizacije su:

motivacija,
neformalna organizacija,
komunikacija, i
participacija.
Po Maslowu :Fiziološke potrebe (potrebe za hranom i vodom),
Potrebe za sigurnošću na poslu u porodici,
Dru{tveno pripadanje (ţelja ljudi da pripadaju grupi koja }e imati
uticaj u diskusijama o reorganizaciji preduzeća),
Potreba za poštovanjem (samopoštovanje, osećanje u realizaciji
neĉeg od opšte koristi, potreba za priznanjima i zahvalnost zbog
dobro obavljenog posla),
Potreba za samopotvrĊivanjem “ĉovek mora biti ono što jeste",
odnosno ĉovek radi ono što zaista ţeli.
 MODERNA TEORIJA ORGANIZACIJE

Porast obima poslovanja preduzeća.

Rastu}a sloţenost manifestuje se kroz porast broja asortimana
proizvoda, pojedini proizvodi po ugraĊenoj tehnologiji, znanju i radu
predstavljaju izuzetno sloţene tvorevine, strukturu velikih kompanija
ĉine brojne jedinice koje pokrivaju raznovrsne poslovne aktivnosti,
da bi kao vrhunac usledilo formiranje multinacionalnih kompanija,
kao poseban izraz sloţenosti u datim uslovima.
Promene u svim oblastima kako unutar preduzeća, tako i van njega,
bitno karakterišu uslove poslovanja preduzeća.
Preduzeće je sastavni deo okruţenja, stalna interakcija sa ostalim
preduzećima i institucijama, kao i opštim društvenim, politiĉkim,
ekonomskim, ekološkim i drugim ĉiniocima nov je kvalitet
savremenog okruţenja bez obzira na ideološke, politiĉke i druge
razlike; meĊusobni uticaj prelazi administrativno-teritorijalne,
regionalne, pa ĉak i granice kontinenata.
 MODERNA TEORIJA ORGANIZACIJE PROIZILAZI IZ OPŠTE TEORIJE
SISTEMA

Pod sistemom se podrazumeva skup (kompozicija) elemenata (delova)

ĉiji meĊusobni odnosi poĉivaju na odreĊenim zakonima ili principima
(preduzeće-sistem).
Sistemski pristup naroĉito je izraţen u razvoju novih oruţja, kosmiĉkih
istraţivanja, razvoju sloţenih proizvoda gde je potrebno angaţovanje
struĉnjaka razliĉitih profila i nivoa, velika materijalna sredstva, u što
kraćem vremenu zbog konkurencije u meĊunarodnim razmerama ili u
okviru nacionalnih granica.
 TIMSKA ORGANIZACIJA

Proizvodnja je organizaciono-tehnološki kompleks u okviru celovitog

preduzeća. U nizu komponenti koje saĉinjavaju celinu, proizvod se
javlja kao elemenat u kome se prelamaju brojni uticaji na bazi:
usaglašavanja poslovno-proizvodnih mogućnosti sa potrebama
potrošaĉa,
usklaĊivanje tehniĉko-tehnoloških aspekata sa ekonomskim i
usaglašavanje poslovnih interesa preduzeća sa opštim potrebama.
Faze kroz koje proizvod prolazi:
planiranje (P),
razvoj proizvoda (R),
priprema proizvodnje (PP),
proizvodnja (PR) i
korišćenje proizvoda (K).
Šema timske organizacije
Postoje:
osnovni timovi,
koordinacioni timovi i
kompleksni timovi na nivou celine.
 NA ĈELU TIMA JE KOORDINATOR - RUKOVODILAC PREDUZEĆA KAO
CELINE.

Svaka celovita grupa poslova koja ima svoje odreĊene granice, a time i
determinisane odnose sa drugim delovima, zaokruţava se u okviru osnovnog
tima, odnosno najdalje na neposredno višem nivou koordinacije.
Elementi poslovanja koji se proteţu kroz sve delove objedinjavaju se u okviru
posebnih timova ĉime se obezbeĊuje njihov integralni tretman i samim tim
ispunjenje uloge koju u sklopu celine prevashodno imaju.
Struktura timova konstituiše se odozdo na gore polazeći od date delatnosti i
odgovarajućih potreba da se neki zajedniĉki elementi koordiniraju, sistematizuju
na odgovaraju}em nivou uopštavanja. Na taj naĉin se dobija višenivovska
struktura timova, ali sa neophodnim brojem nivoa koji proizilaze iz prirodne
potrebe uopštavanja na bazi tri osnovne kategorije:
sloţenost poslova,
vreme i
prostor.
Fleksibilan karakter timske organizacije omogućava primenu u razliĉitim
uslovima po obimu i sloţenosti poslovanja.
Automatizacija operacija u proizvodnji i poslovanju omogućava još puniju
afirmaciju timske organizacije jer se timovi rasterećuju repetitivnih operacija
OBLICI PREDUZEĆA

INOKOSNA PREDUZEĆA,
PARTNERSKA I
KORPORACIJE (AKCIONARSKA DRUŠTVA).

INOKOSNA (INDIVIDUALNA) PREDUZEĆA SU BILA TIPIĈNA ZA KAPITALISTIĈKU PRIVREDU U

RANIJIM FAZAMA NJENOG RAZVOJA. U POGLEDU OBIMA KAPITALA I BROJA RADNIKA
NEMA ZNAĈAJNIJU EKONOMSKU ULOGU U ODNOSU NA DŢINOVSKE MONOPOLISTIĈKE
KOMPANIJE.
INOKOSNO PREDUZEĆE JE U VLASNIŠTVU KAPITALISTE - POJEDINCA, KOJI ISTOVREMENO
ORGANIZUJE I OBAVLJA SVE POSLOVE. U TAKVOM PREDUZEĆU RADE I OSTALI ĈLANOVI
PORODICE, UZ MANJI BROJ RADNIKA. OVA PREDUZEĆA SE NAJĈEŠĆE JAVLJAJU U
USLUŢNIM PRIVREDNIM DELATNOSTIMA, KAO ŠTO SU PRODAVNICE ŢIVOTNIH NAMIRNICA,
RESTORANI, PEKARE, MESARE, RAZNE SERVISNE RADIONICE I SL.

PARTNERSKA PREDUZEĆA, ILI ORTAĈKA DRUŠTVA SU, PO PREDMETU POSLOVANJA I

ORGANIZACIONO - TEHNIĈKIM KARAKTERISTIKAMA, SLIĈNA INOKOSNIM PREDUZEĆIMA.
ONA SU BROJĈANO SLABIJE ZASTUPLJENA, ALI, PO PRAVILU, RASPOLAŢU VEĆIM
BROJEM STRUĈNJAKA I VEĆIM OBIMOM KAPITALA U ODNOSU NA INOKOSNA PREDUZEĆA,
TAKO DA SE ĈESTO BAVE I VRŠENJEM INTELEKTUALNIH USLUGA.
PARTNERSKA PREDUZEĆA SE NAJĈEŠĆE JAVLJAJU KAO JAVNA TRGOVAĈKA I KOMANDITNA DRUŠTVA.
KOD JAVNIH TRGOVAĈKIH DRUŠTAVA POSTOJE SAMO JAVNI PARTNERI - ORTACI, KOJI GARANTUJU
ĈITAVOM SVOJOM IMOVINOM ZA OBAVEZE PREDUZEĆA. KOD KOMANDITNIH DRUŠTAVA JAVLJAJU SE I
JAVNI I TAJNI PARTNERI. PRVI JEMĈE ĈITAVOM IMOVINOM ZA POSLOVE PREDUZEĆA, DOK DRUGI -
KOMANDITORI SAMO ONOM IMOVINOM KOJU SU UNELI U PREDUZEĆE.

Korporacije ili akcionarska društva su relativno malobrojna, ali ekonomski veoma

moćna, tako da predstavljaju najva`niji organizacioni oblik kapitalistiĉke privrede.
Od odluka koje donose velike korporacije u znatnoj meri zavisi i drţavna i opšta
ekonomska politika.
Akcije su hartije od vrednosti koje glase na jednake iznose. Vlasnici akcija su i
suvlasnici akcionarskog društva, a od broja akcija sa kojima raspolaţu zavisi i
njihov uticaj u upravljanju i uĉešće u raspodeli profita. Ostvareni profit se deli na
fondove i na dividendu. Dividenda je deo profita koji dobijaju vlasnici akcija.
Akcionarskim društvom upravlja skupština akcionara i savet direktora, koje biraju
vlasnici akcija. Savet direktora zastupa akcionare u upravljanju i sprovoĊenju
tekuće poslovne politike u periodu izmeĊu dveju skupština. Savet direktora bira
svoje izvršne organe: predsednika, podpredsednike i druge funkcionere koji
organizuju i odgovaraju za operativno poslovanje i podnose izveštaj o rezultatima
rada savetu direktora. Nadleţnosti i obaveze ovih organa, kao i njihovi meĊusobni
odnosi su ĉesto razliĉiti, jer se to posebno utvrĊuje u okviru svake korporacije.
 AKO SE KONTROLA PROŠIRI NA VEĆI BROJ KORPORACIJA STVARA SE
”HOLDING KOMPANIJA”.
Holding kompanija se nalazi na ĉelu jedne organizacije koja raspolaţe kontrolnim
paketom akcija jedne ili više kompanija.
Koncerni, karteli, trustovi i sindikati(monopolistiĉke organizacije).
Koncern je najĉešći oblik monopolistuĉke organizacije, koji obuhvata preduzeća
raznih privrednih delatnosti. Poslovna politika koncerna ostvaruje se osnivanjem
brojnih filijala i stvaranjem lanca preduzeća koja su zavisna i, prvenstveno
finansiranjem, kontrolisana.
Kartel je, monopolistiĉka interesna zajednica manjih preduzeća koja zadrţavaju svoju
samostalnost. Najpoznatiji su karteli cena, zatim karteli koji vrše geografsku podelu
trţišta i karteli kvota proizvodnjeTrust, kao monopolistiĉka fuzija preduzeća, ima šire
mogućnosti za voĊenje proizvodne politike i politike cena, na osnovu kompenzacije
troškova izmeĊu pojedinih preduzeća, preko jedinstvenog akumulacionog fonda.
Sindikat je organizacija u kome preduzeća zadrţavaju proizvodnu samostalnost,
poslovi prometa obavljaju prekozajednoĉkih organa. Stoga je za udruţena preduzeća
u sindikat cilj podela trţišta, utvrĊivanje cena i ostalih uslova u vezi sa realizacijom
proizvoda.
Drţavna preduzeća,Ţeleznica,PTT,Osiguranje.
 ORGANIZACIJA PREDUZEĆA
Kadrovske resurse preduzeća ĉine dve osnovne kategorije:
menadţeri (Vrhunski,srednji i menadţeri prve linije)i
izvršioci
Izvršioci su svi ostali, koji se u preduzeću razvrstavaju na:
proizvodne radnike (po normi i ostale);
radnike u pomoćnim sluţbama (odrţavanje, alatnica, unutrašnji transport i drugo);
struĉno osoblje - razliĉitih struĉnih profila i stepena struĉnosti;
administrativno osoblje (sekretarice, evidentiĉari, skladištari i drugo);
pomoćno osoblje (odrţavanje ĉistoće, obezbeĊenje i drugo).
Prikazana klasifikacija omogućava uoĉavanje kategorija kadrova ĉije je
obezbeĊenje kompleksno zbog:
znaĉaja uloge u poslovno proizvodnom procesu,
sofisticiranosti definisanih zahteva za odgovarajuća radna mesta,
sloţenosti metoda i tehnika proveravanja relevantnih svojstava kandidata.
Ovo se odnosi prevashodno na:
menadţere i
struĉnjake razliĉitog profila i stepena struĉnosti.
 STRUKTURU PREDUZEĆA

Strukturu preduzeća ĉine svi kadrovi preduzeća u kvantitativnom i

kvalitativnom smislu.
Podela preduze}a na ĉetiri osnovne kategorije izvršilaca, na
nekvalifikovane, polukvalifikovane, kvalifikovane i visokokvalifikovane
radnike.
Danas postoji prema zakonu osam stepena struĉnosti.
Optimalna struktura predstavlja takvu brojĉanu i kvalifikacionu strukturu
izvršilaca, koja najviše odgovara potrebama konkretnog preduzeća.
Problemi koji se javljaju u vezi sa organizacijom preduzeća i
obezbeĊenjem njegove optimalne strukture su:
-procena poslova ili radnih mesta,
-formiranje preduzeća,
-razvoj kadrova,
-uslovi radne sredine i
zaštita na radu.
 PROCENA POSLOVA ILI RADNIH MESTA

Radno mesto se posmatra apstraktno, pod pretpostavkom da će

na njemu raditi izvršilac proseĉnih radnih sposobnosti, koji će uz
normalne uslove postići predviĊene rezultate. Sa stanovišta
organizacije procena omogućuje:
-striktno definisanje poslova,
-pravilan izbor kadrova i optimalnu kvalifikacionu strukturu
preduzeća,
-pravilan raspored izvršilaca,
-eliminisanje nepotrebnih poslova i smanjenje broja izvršilaca,
-bolje odnose unutar preduzeća i povoljnije uslove rada,
-veću disciplinu i odgovornost i efikasniju kontrolu i
-sagledavanje raznih organizacionih slabosti i propusta.
 ANALITIĈKA METODA
Priprema procene,
Popis i opis poslova,
Analiza poslova i definisanje zahteva, zahtevi se utvrĊuju na osnovu
rezultata prethodne faze - popisa i opisa poslova, koji se koristi kao
priprema za analizu poslova i definisanje zahteva. Ĉetiri osnovne grupe
zahteva su:
Znanje i sposobnost,( školskog znanja, struĉnosti, spretnosti i
sposobnosti rukovoĊenja).
Odgovornost, za pravilno obavljanje poslova, za sredstva za rad, za rad i
sigurnost drugih i za uspeh u poslovanju preduzeća
Napor, ( umnog napora, napora ĉula, telesnog napora i napora usled
komuniciranja sa drugima).
Uslovi radne sredine, zahtevi koji se odnose na: temperaturu, vlagu i
kretanje vazduha, osvetljenje i blesak, tehnološku temperaturu i
zraĉenje, prljavštinu, prašinu, gasove, buku, potrese, bakterije i viruse,
povrede na radu i opasnost po ţivot.
Poslove, odnosno, radna mesta treba procenjivati na osnovu svih
navedenih zahteva. U tu svrhu svaki zahtev je opisan zajedno sa
merilima ĉije korišćenje omogućava analizu sloţenosti rada.
SISTEMATIZACIJA POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

Sistematizacija poslova i radnih zadataka predstavlja pregled svih

poslova i zadataka koje treba obaviti u okviru planiranog ukupnog
zadatka.
FORMIRANJE PREDUZEĆA-PLANIRANJE KADROVA
Prilikom planiranja kadrova treba imati u vidu sledeće momente:
promene u proizvodnoj orjentaciji, kao rezultat izmenjenih trţišnih ili
drugih uslova,
prodor kompjuterske tehnologije u industrijskoj proizvodnji i uslugama,
predviĊene efekte na osnovu daljeg obrazovanja izvršilaca i
napredovanja i interne premeštaje izvršilaca.
Sistematski izbor kadrova treba da obezbedi ravnoteţu izmeĊu zahteva
i kvalifikacija izvršilaca.
Planom kadrova treba predvideti i izvore za obezbeĊenje potrebnih
izvršilaca.
 PROVERA SPOSOBNOSTI IZVRŠILACA
Za ocenjivanje izvršilaca koriste se uglavnom dve metode:
liĉno ocenjivanje i
testiranje.
Liĉno ocenjivanje je klasiĉni metod koji se i danas preteţno primenjuje, a
moţe se sprovesti na direktan i indirektan naĉin.
Direktno liĉno ocenjivanje svodi se na razgovor sa kandidatom, metod
intervjua. Ocena se donosi na osnovu opšteg utiska koji ostavlja kandidat
- prema odgovorima, naĉinu izraţavanja, opštem izgledu i drţanju, naĉinu
ophoĊenja, naĉinu odevanja i sl.
Struĉnjak koji vrši ocenjivanje treba da ispunjava sledeće uslove:
da poznaje poslove na radnim mestima za koje se traţe izvršioci,
da shodno cilju ocenjivanja postavi plan i utvrdi postupak za razgovor sa
kandidatom,
da donosi objektivne ocene, bez uticaja liĉnih predubeĊenja,
da raspolaţe izvesnim podacima o kandidatu, radi njihovog korišćenja pri
postavljanju pitanja,
da raspolaţe potrebnim liĉnim osobinama za ocenjivanje, odgovarajući
stepen inteligencije, brzina reagovanja, moć brzog zapaţanja, da je dobar
psiholog, da ima korektan stav u ophoĊenju itd.
TEST
Ocenjivanje putem neposrednog kontakta, moţe se sprovesti i u odnosu
na grupu izvršilaca odjednom.
Indirektno liĉno ocenjivanje zasniva se na prethodnoj oceni koja je
utvrĊena u vidu:
radnih karakteristika i
diploma i školskih svedoĉanstava.
Testiranje kao metod ocenjivanja ima za cilj da na objektivniji - nauĉni
naĉin, precizno utvrdi sposobnost kandidata prema zahtevima odreĊenih
radnih mesta i time obezbedi pravilnu profesionalnu selekciju kadrova. Kao
instrument za merenje psiho-fiziĉkih sposobnosti i utvrĊivanja
kvalifikacionog profila kandidata, sluţi test.
Test je pripremljeni zadatak koji kandidat treba da izvrši, za odreĊeno
vreme i pod striktno odreĊenim uslovima.
Test mora biti realno utvrĊen.
Test mora biti objektivan.
Test mora biti postojan,
Test mora biti ekonomiĉan, što se ceni prema odnosu troškova testiranja i
efekta koji se testiranjem ostvaruje.
ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

Izabrani kandidat stupa u kontakt sa kadrovskom sluţbom radi

zasnivanja radnog odnosa, odnosno sklapanja Ugovora o radu prema
vaţećem Zakonu o radnim odnosima. Ugovor o radu definiše sva prava,
duţnosti i odgovornosti zaposlenih kao i preduzeća.
Postupak uvoĊenja u posao obuhvata:
-opšte informacije o preduzeću i
-specifiĉne informacije i uputstva u vezi konkretnog radnog mesta,
poslova, kao i okruţenja na ĉiju saradnju je upućen izvršilac. Opšte
informacije o preduzeću treba da sadrţe:
istorijat,sadašnje stanje i perspektive razvoja.
Upoznavanje sa budućim radom i uslovima pod kojima treba da se
ostvaruje, je posebno znaĉajan aspekt informisanja novozaposlenog,
koji omogućuje brţe i kvalitetnije ukljuĉivanje u rad.
POSTUPAK UKLJUĈIVANJA U POSAO POKRIVA:

Informisanje o poslovima koje treba obavljati, kao i pravima i odgovornostima

koji pripadaju izvršiocu.
Informisanje o ciljevima organizacione jedinice ĉiji je ĉlan, njegovo mesto i ulogu
u ostvarivanju tih ciljeva , informacije o ciljevima njegove organizacione jedinice,
te mesta i uloge u ostvarivanju ciljeva organizacione celine i šire preduzeća.
Upoznavanje sa ĉlanovima radne grupe, kao liĉnostima sa kojima će imati
redovne neposredne poslovne kontakte (poţeljno je ukljuĉiti i Direktora
preduzeća,.
Predoĉavanje :svih pisanih uputstava za rad (procedura, postupaka, pravilnika,
poslovnika i sl.),svih nosilaca informacije sa kojima će imati posla, kao i naĉin
njihovog korišćenja, odnosno obrade,koje sve informacije i u kojim vremenskim
rokovima treba da prima,najfrekventnijih i najznaĉajnijih poslovnih relacija u
okviru i van preduzeća.Upoznavanje sa uslovima rada (lokacija, oprema radnog
mesta, mikroklimatski uslovi radne sredine, zaštitne mere i moguće opasnosti i
drugo).Upoznavanje sa mogućnostima i uslovima korišćenja restorana, kluba,
rekreacionih mogućnosti i drugo.
Upoznavanje sa mogućnostima sindikalnog organizovanja.
Upoznavanje sa prvom pomoći, ambulantnim i drugim mogućnostima pruţanja
zdravstvenih usluga.
Upoznavanje sa bezbednosnim merama i protivpoţarnom zaštitom.
 RAZVOJ KADROVA

Osnovni pravci razvoja kadrova su:

permanentno obrazovanje i obuĉavanje i unapreĊenje.
Sticanje novih znanja svakog pojedinca je imperativ današnjice.
Razmatranje ove materije odvijaće se u skladu sa dva postulata:
da nema školske institucije koja obuĉava za rad na odreĊenom radnom
mestu;
okonĉanjem bilo koga oblika redovnog školovanja ne prestaje potreba za
dalje sticanje znanja.

Prikladan fond znanja, koji se obogaćuje u skladu sa novim saznanjima,

je uslov da izvršilac moţe da ispuni oĉekivanja u radu na radnom mestu.
 PERMANENTNO OBRAZOVANJE

Tehnologija obrazovnog procesa nalaţe, što se ĉesto unapred spreĉava

u nastavnim krugovima, utvrĊivanje:
potreba za znanjima;
oblika transfera znanja;
programa obrazovanja po pojedinim oblicima.

Permanentno obrazovanje, kao i svako drugo, a ovo posebno u prvom

koraku, je individualizovano.
U sledećem koraku, racionalnosti radi, moguće je formirati grupe koje
imaju istovetne potrebe.
 OBUĈAVANJE
Pod obuĉavanjem se razume sticanje znanja i veština sa potrebnim
uveţbavanjem, radi ispunjenja zahteva na radnom mestu koje neko lice
treba da poseduje.
Potreba za obuĉavanjem nastaje u sledećim sluĉajevima:
kod prijema novog zaposlenog;
kod izmena u naĉinu i uslovima rada;
kod premeštaja ili unapreĊenja.

Program obuĉavanja je najĉešće individualizovan, ali se ne iskljuĉuje

mogućnost delimiĉnog, izuzetno, grupisanja korisnika odreĊenog
programa.
Izrada programa obuke poĉiva na utvrĊivanju:
zahteva radnog mesta (opis poslova za radno mesto),
stanje relevantnih znanja izvršioca (dosije zaposlenog, posebno
ispitivanje),
sugestije nadleţnog menadţera.
 ORGANIZACIJA OBRAZOVANJA KADROVA U PREDUZEĆU
Prvi zadatak obrazovanja deli se u tri podjednako vaţna delimiĉna
zadatka:planiranje,izvršenje i kontrola.
Podloga za planiranje jeste utvrĊivanje potrebe tj. utvrĊivanje
nedostataka u obrazovanju na temelju uporeĊivanja stvarnog i
potrebnog stanja.
Identifikacija potreba se sprovodi tako što se najpre ustanovi stanje
putem:
sprovoĊenja direktnog ispitivanja stanja zaposlenih u pogledu
relevantnih novih saznanja u odgovarajućoj oblasti nauke,
struke,praćenja korišćenja knjiga, ĉasopisa, zatim mogućnosti koje
pruţa INTERNET,
uvida u programe obrazovanja (seminari, kursevi, poslediplomske
studije i dr.) koje je zaposleni uspešno pohaĊao.
Potom se angaţuje tim kompetetnih struĉnjaka koji na bazi:
poznavanja dostignuća u odgovaraju}im oblastima nauke, struke, uvida
u stanje znanja zaposlenog, odreĊuje ĉime ga treba dopuniti i proširiti
kod svakog zaposlenog.i
poznavanja prirode posla .
 UNAPREĐENJE KADROVA

Snaţna ”poluga” za liĉno radno angaţovanje većine zaposlenih je

perspektiva razvoja i napredovanje u okviru preduzeća.
Mogućnosti za unapreĊenje u okviru preduzeća nastaju u
sluĉajevima:odlaska u penziju, izmena u organizacionoj strukturi,i
napuštanja preduzeća.
Sluĉajevi odlaska u penziju i izmene u organizacionoj strukturi spadaju
u kategoriju predvidivih potreba, dok je napuštanje preduzeća u većini
sluĉajeva nenadano i sa nedovoljno vremena za odgovarajuće pripreme.
ObezbeĊenje kandidata za upraţnjena radna mesta u svim pobrojanim
sluĉajevima je moguće:
iz okvira raspoloţivih kadrova preduzeća i van preduzeća.
UnapreĊenje kadrova iz preduzeća stvara neku vrstu ”sigurnosti”, za
unapred obezbeĊeno napredovanje, što se ne mora pozitivno odraziti na
njihovo zalaganje, ali moţe. Odsustvo prakse unapreĊivanja sopstvenih
kadrova, svakako destimulativno deluje u pogledu razvojne perspektive
kadrova.
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU-
FAKTORI,PRAVA,OBAVEZE I PREVENTIVNE MERE

Radnu sredinu saĉinjavaju svi uslovi u kojima ĉovek radi. Pod

ovim uslovima podrazumevaju se svi elementi kao što su fiziĉki
faktori (vazduh, osvetljenje, temperatura, itd.), kao i drugo sa
ĉime ĉovek neposredno ili posredno dolazi u dodir, kao što su
materijal, alati, mašine, instalacije. To sve zajedno oblikuje
uslove radne sredine. I , baš, zahvaljujući razliĉitosti svih tih
elemenata, dolazi do razlike izmeĊu pojedinih radnih sredina. U
nekoj sredini, na primer, u ţeljezari, gde je pretoplo i buĉno, nije
toliko prijatno za ĉoveka. Od uslova zavisi koliko će ĉovek biti
izloţen nezgodama i ugroţen.
To će se odraziti prvenstveno na njegovo zdravstveno stanje, a
samim tim i na radne rezultate.
KARAKTERISTIĈNI UTICAJNI FAKTORI U RADNOJ OKOLINI

Prvu grupu takvih faktora saĉinjavaju fiziĉki faktori radne, i u izvesnom

smislu, ţivotne sredine. Tu spadaju:
vazduh i mikroklima (temperatura, vlaţnost, strujanje vazduha),
osvetljenje,
buka i vibracije i
zraĉenja.

U drugu grupu se svrstavaju faktori koji proizilaze iz rada mašina,

korišćenja alata i dejstva elektriĉne struje.
POSLEDICE DEJSTVA UTICAJNIH FAKTORA NA ZAPOSLENOG

Trenutno ili trajno delovanje navedenih uticajnih faktora, zavisno od niza

okolnosti meĊu koje prvenstveno treba ubrojati:
jaĉinu dejstva,
otpornost organizma i
zaštitne mere,
uslovljava štetne posledice na ĉoveka.

Najrasprostranjenije posledice su:

povrede i nesreće na radu i
profesionalne bolesti.

Povrede i nesreće na radu

Povrede i nesreće na radu nastaju kada su ili ĉovek ili sredstvo u

datim uslovima korišćenja trajno ili trenutno meĊusobno
neprilagoĊeni.
 POVREDE I NESREĆE NA RADU

Povreda na radu je svaki oblik oštećenja tela i zdravlja radnika

nastao tokom obavljanja radnog zadatka. šire shvaćeno, to su i
oštećenja nastala dok se izvršava taj zadatak, na putu za posao i
sa posla, kao i za vreme sluţbenog putovanja. Štetne posledice
povreĊivanja na radu su velike. Više ili manje trajna telesna i
zdravstvena oštećenja su neposredna posledica za ĉoveka kao
jedinku.
Smanjena radna sposobnost i odsustvovanje sa posla odraţavaju
se kako na pojedinca, tako i na preduzećea a indirektno i na
zajednicu u celini.
Zbog toga je veoma znaĉajna borba protiv povreĊivanja na radu.
Najefikasniji put borbe protiv povreĊivanja je otklanjanje uzroka
povreda na radu.
Smrt ili teško doţivotno oštećenje organizma ĉoveka, spadaju
takoĊe u kategoriju nesreća na radu.
 PROFESIONALNE BOLESTI
Profesionalnom bolešću se smatra bolest za koju se dokaţe da je posledica
delovanja štetnosti u procesu rada ili u radnoj okolini, odnosno bolest za koju je
poznato da moţe biti posledica delovanja štetnosti koja su u vezi sa procesom
rada ili radnom okolinom,a intenzitet štetnosti i duţina trajanja izloţenosti toj
štetnosti je u granicama za koju je poznato da uzrokuje oštećenje
zdravlja.Pojedini poslovi se obavljaju u teškim uslovima opasnim po zdravlje
ĉoveka.
U radnom prostoru nastaju otrovni gasovi ili prašina koji uslovljavaju trajna
oštećenja ĉovekovog organizma. Na primer, rad u livnicama metala obavezuje
radnike da provode vreme u prostorijama gde se u većoj ili manjoj meri stvara
silicijumska prašina. Dugotrajnije udisanje vazduha zagaĊenog silicijumskom
prašinom uzrokuje oštećenje, odnosno oboljenje disajnih organa, prvenstveno
pluća. Radnik dobija bolest silikozu.
U profesionalne bolesti ubrajaju se pored silikoze, i tzv. kseonska bolest koja se
javlja kod radnika u kseonima (specijalne komore za rad pod vodom), kao i
trovanja izvesnim otrovima koji su sastavni deo odreĊenih hemijskih procesa u
industriji.
MeĊutim, ima poslova ĉije obavljanje takoĊe oštećuje ĉovekov organizam.
Zavisno od otpornosti, ĉvrstine i drugih svojstava organizma (kao i uslova ţivota)
do trajnih oboljenja moţe, ali i ne mora da doĊe. Primer, pekarski radnici zbog
udisanja sitnih ĉestica brašna dobijaju astmu (oboljenje disajnih organa praćeno
oteţanim disanjem). U širu grupu profesionalnih bolesti spadaju: reumatiĉna
oboljenja, bronhitis, alergije, oboljenja kiĉme, proširene vene i tome sliĉno.
 VAZDUH
Vazduh je neophodan uslov za ţivot i rad ĉoveka.
Do nepovoljnog sastava i štetnog dejstva vazduha dolazi tek kada se u
vazduhu naĊe nedozvoljena koliĉina raznih opasnih gasova i otrovnih
materija, kao što je: ugljendioksid, ugljenmonoksid i drugi štetni gasovi i
strane materije.
Razni štetni elementi u vazduhu radne prostorije negativno utiĉu
direktno na radnika, izazivajući izvesna hroniĉna oboljenja, malaksalost,
zamor i opšte pogoršanje zdravlja radnika. Sve to dalje utiĉe na
smanjenje radnih sposobnosti i radnog efekta, odnosno na smanjenje
produktivnosti rada.
Prisustvo nedozvoljenog procenta štetnih gasova i otrovnih materija u
vazduhu navodi na potrebu preduzimanja raznih organizacionih mera, u
cilju obezbeĊenja normalnog sastava vazduha. U nekim prostorijama
provetravanje i dovoĊenje sveţeg vazduha moţe se obezbediti i
prirodnim putem - otvaranjem vrata i prozora. U radionicama gde to
predstavlja ozbiljniji problem (usled karakteristika tehnološkog procesa,
ili kada su prostorije ispod površine zemlje) koriste se razni mehaniĉki
ureĊaji za promenu vazduha i direktnu zaštitu radnika (ventilatori,
respiratori i sl.).
 VAZDUH

Izbor mehaniĉkih sredstava za veštaĉku promenu vazduha zavisi

od koncentracije štetnih sastojaka u vazduhu i od terenskih
uslova. Cilj je obezbediti dovoljno sveţeg vazduha u odnosu na
jednog radnika.
Smatra se da je za jednog radnika dovoljno 7 do 10 kubnih
metara vazduha, s tim da se u toku svakog ĉasa promeni 20
kubnih metara vazduha. Izuzetno je potrebno intenzivnije
provetravanje, naroĉito kada je u pitanju veći procenat vlage u
radnoj prostoriji.
Najrasprostranjenije liĉno zaštitno sredstvo koje se koristi je
respirator ili maska. Respirator se primenjuje u sluĉajevima kada
je dovoljno zaštititi nos i usta kroz koje ulazi zagaĊeni vazduh, a
maska kad postoje štetni uticaji na oĉi, kao na primer u sluĉaju
radnih prostora zagaĊenih prašinom.
 MIKROKLIMA

Pod mikroklimom radne sredine podrazumeva se:

temperatura vazduha,vlaţnost vazduha i strujanje vazduha.
Optimalna temperatura radne sredine je ona koja najviše odgovara
fiziološkim potrebama radnika, odnosno, koja najmanje odstupa od
temperature ljudskog organizma.
Ako je spoljna temperatura niţa od temperature tela, organizam gubi
više toplote i pojaĉava proizvodnju toplote da bi se razlika
nadoknadila. Ukoliko se to ne ostvari dolazi do drhtavice u mišićima.
Kada je temperatura sredine veća, suvišne koliĉine toplote organizma
trošiće se putem isparavanja i znojenja. Cilj primene organizacionih
mera - usklaĊivanje temperature radne sredine sa temperaturom tela i
to su:
-Izdvajanje izvora toplotnih zraĉenja, odavanja vlage i strujanja
vazduha kao najefikasnije zaštitne mere je postavljanje izvora štetnog
dejstva u potpuno zasebnu prostoriju, primer, peć za ţarenje odvojiti
posebnim zidom, a pristup otvoru zaštititi hladnom strujom vazduha,
 MIKROKLIMA
-Normalizovanje uslova uz pomoć posebnog klima-ureĊaja koji odrţava
ţeljenu normalnu temparaturu, vlaţnost i brzinu strujanja vazduha.
Jedan od takvih ureĊaja za pojedinaĉne prostorije ugraĊuje se na
prozor ili zid,
-Liĉna zaštitna sredstva, u koje spadaju azbestna odela u sluĉaju
visokih temperatura radne prostorije, kao i topla odela, bunde, u
sluĉajevima rada na niskim temperaturama i
-odgovarajuće visokokaloriĉne materije za niske temperature i razna
bezalkoholna pića ili obiĉna voda, u uslovima visokih temperatura.
 VLAŢNOST VAZDUHA

Nepovoljni stepen vlaţnosti stvara uslove za poremećaje u organizmu i

mogućnost za lakša oboljenja radnika. Na primer, visoki stepen
vlaţnosti, uz povišenu temperaturu, oteţava znojenje i spreĉava proces
oslobaĊanja suvišne toplote i hlaĊenja tela, a veća vlaţnost, uz sniţenu
temperaturu, smanjuje otpornost organizma i dovodi do raznih oboljenja
(nazeb, grip, reumatiĉna oboljenja i oboljenja od astme, naroĉito u
tekstilnoj industriji). Nedovoljno vlage u vazduhu je takoĊe štetno za
normalan rad ljudskog organizma.
Sem direktnog uticaja na zdravlje i fiziĉku kondiciju radnika, dejstvo
vlage odraţava se i na efekat u radu. Gubici usled bolesti i smanjenje
radne sposobnosti, dovode do odgovarajućeg sniţenja produktivnosti
rada.
Na osnovu prouĉavanja utvrĊeno je da ĉoveĉijem organizmu najviše
odgovara 70% relativne vlaţnosti vazduha u prostoru u kome ţivi i radi.
Izmena vazduha u prostoru gde ĉovek boravi je bitna da bi se ĉovek
osveţio, dostigao normalan sastav i vlaţnost, i da bi se smanjila
koncentracija štetnih materija.
 OSVETLJENJE

U cilju obezbeĊenja povoljnog osvetljenja treba obratiti paţnju

na:jaĉinu,konstantnost i ujednaĉenost svetla.
Jaĉina svetla u radnim prostorijama zavisi od vrste delatnosti i prirode
posla na pojedinim radnim mestima. Jedinica za merenje jaĉine svetla
je luks, a potrebno osvetljenje kreće se izmeĊu 10 i 2000 luksa:
za poslove bez posebnih zahteva u pogledu preciznosti 50 - 100 luksa,
za poslove u radionicama i kancelarijama sa srednjim zahtevima u
pogledu preciznosti 100 - 300 luksa,
za obavljanje preciznih i vrlo preciznih poslova 300 - 2000 luksa.
Jaĉina svetla mora biti konstantna.
Ukoliko se uoĉene teškoće i problemi vezani za osvetljenje ne mogu
razrešiti izborom pogodnog svetlosnog izvora, treba primeniti posebne
zaštitne mere.
 BUKA I VIBRACIJE
Uticaj buke odraţava se: na zdravstveno stanje radnika i na radnu
sposobnost i produktivnost rada.Dejstvo buke na radnika zavisi od
intenziteta buke i od osetljivosti radnika. Posebno negativno utiĉu jaki
zvuci visoke frekvencije, koji se iznenada javljaju. Buka dovodi do
oštećenja ĉula sluha, a dugotrajna izloţenost dejstvu buke jaĉeg
intenziteta izaziva i potpunu gluvoću. Profesionalna gluvoća javlja se u
fabriĉkim halama bez odgovaraju}ih zaštitnih mera i sredstava.
Posledice buke su još izraţenije u odnosu na psihološko stanje i nervni
sistem radnika.
Jedinica za merenje intenziteta buke je decibel (dB). Prema podacima ISO
sporazumevanje meĊu ljudima je još moguće pri buci od 50 - 60dB, a pri
frekvenciji od 1000Hz na rastojanju od 1-2 metra, što je i prema našim
propisima isto, ali su data manja rastojanja za veći nivo buke ( na primer
0,4m pri 70dB).
Negativni efekti buke naroĉito su izraţeni u mašinogradnji i u pojedinim
preduzećima tekstilne industrije. Na primer, pri buci od 90dB posle tri
meseca produktivnost rada opada za 10%, a posle godinu dana rada u
takvim uslovima za 15%, a posle pet godina za 20%.
 ZRAĈENJE
Dele se prema talasnim duţinama na: infracrvena zraĉenja,
ultraljubiĉasta zraĉenja i jonizujuća zraĉenja (rendgenska i gama
zraĉenja).
Zaposleni je izloţen zraĉenju na RM:rad na poslovima
zavarivanja,rukovanje rentgen aparatima u zdravstvu, kontrola
materijala i rad sa ureĊajima gde su ugraĊeni aktivni izotopi.
Mere za zaštitu su: potpuna izolacija izvora zraĉenja u zasebnu
prostoriju ĉiji su zidovi od materijala odgovarajuće debljine, koji
potpuno onemogućuju prodor jonizujućeg zraĉenja,mehanizacija i
automatizacija radova u zoni zraĉenja, kako bi se izbeglo prisustvo
ĉoveka (mehaniĉke ruke u kombinaciji sa zaštitnim ekranom) i
korišćenje liĉnih zaštitnih sredstava, kao što su olovne kecelje, zaštitne
rukavice, specijalna odela, posebni štitnici sa zatamnjenim staklima
(zaštita od infracrvenih i ultraljubiĉastih zraĉenja).Dodatne
mere:skraćeno radno vreme u toku radnog dana, kako bi se umanjila
opasnost od prijema veće koliĉine zraĉenja,dodatni broj dana u okviru
godišnjeg odmora u cilju uspešnije regeneracije organizma i
beneficirani radni staţ za penziju, ĉime se predupreĊuju posledice na
dugoroĉnoj osnovi.
 PRAVA I OBAVEZE POSLODAVACA I ZAPOSLENIH U VEZI SA
ZAŠTITOM NA RADU

Prava i duţnosti poslodavca i zaposlenih u oblasti bezbednosti i

zdravlja na radu odreĊena su Zakonom o bezbednosti i
zdravlja(Sluţbeni glasnik RS.br 101/2005 ),donet je na osnovu ĉlana.72
stav 1,taĉka 4 Ustava Repblike Srbije.
Na osnovu, i u okviru opštih zajedniĉkih odredaba i rešenja u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, svako preduzeće propisuje obezbeĊenje
i unapreĊuje bezbednosti i zdravlja na radu. U ovim aktima se bliţe
odreĊuje bezbednost na radu za svako radno mesto koje je izloţeno
utvrĊenim štetnim uticajima. Razvijenija preduzeća donose posebna
akta o zaštiti na radu.
U okviru bezbednosti i zdravlja na radu menadţeri snose odgovornost
za sprovoĊenje zaštitnih mera. Pored toga, oni su duţni da spreĉe
upotrebu neispravnog oruĊa za rad, odnosno neispravnog sredstva za
bezbednost i zdravlje na radu.
U ostvarenju ove svoje uloge, menadţeri se oslanjaju i tesno saraĊuju
sa struĉnom sluţbom za bezbednost i zdravlje na radu.
Treba istaći, na njima leţi teret odgovornosti za sprovoĊenje mera za
bezbednost i zdravlje na radu.
 ULOGA INSPEKCIJE RADA
SprovoĊenje mera bezbednosti i zdravlja na radu nailazi na mnoge
prepreke.
U tom cilju organizuje se Inspekcija rada u okviru Ministarstva
rada,zapošljavanja i socijalne politike.
Osnovna uloga Inspekcije rada sastoji se:
Stalnom nadzoru primene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu,
Pruţanju pomoći u otklanjanju slabosti u primeni propisa zaštitnih mera i
Izricanju kazni za nesprovoĊenje propisanih zaštitnih mera.
Inspektori vrše neposredni uvid u stanje i obavezno pregledaju svako
preduzeće.
Znaĉi Inspekcija rada zaduţena da pomogne i ukaţe preduzećima na
sprovoĊenje zaštitnih mera,ali i da koristi zakonska ovlašćenja prinude
ukoliko na drugaĉiji naĉin nije moguće sprovesti bezbednost i zdravlje
na radu.
 PLANIRANJE
Funkcija planiranja je pogled u budućnost i pripremanje za buduće
dogaĊaje.
Postoje dva osnovna kriterijuma koja se koriste pri klasifikaciji
planova:vremenski period, i nivo planiranja.
Ukoliko koristimo prvi kriterijum (vremenski period), sve planove
moţemo razvrstati na:
dugoroĉne planove, koji se rade za vremenski period duţi od 5
godina,srednjeroĉne planove, rade se za period do 5 godina, i
kratkoroĉne planove, rade se za period do jedne godine.
Klasifikacija planova na nivou planiranja je na:
strategijske planove, gde se akcenat stavlja na kljuĉne odluke kojima
se obezbeĊuje harmonija izmeĊu sadašnjih i budućih aktivnosti
preduzeća, planove razvoja, kojima se definiše naĉin funkcionisanja
preduze}a u odnosu na zadovoljenje osnovnih ekonomskih principa
poslovanja (produktivnost, ekonomiĉnost i rentabilnost) u
kratkoroĉnom i dugoroĉnom vremenskom periodu, i operativne
planove, gde se plan razvoja konkretizuje u odreĊene
aktivnostiOptimalno postavljen operativni plan treba da sadrţi obe
komponente (vreme i nivo planiranja) i da prilagodi proizvodnju samoj
traţnji.
 DUGOROĈNI PLAN

Dugoroĉno planiranje na nivou preduzeća obuhvata sledeće vrste

planova:
plan proizvodnje,
plan realizacije,
plan razvoja proizvoda,
plan kadrova,
plan investicija, i
plan troškova i ekonomskih rezultata.
Plan proizvodnje
Plan proizvodnje preduzeća predstavlja vrednosni i fiziĉki izraz planirane
proizvodnje preduzeća za duţi niz godina.
On se sastavlja saglasno sa programom proizvodnje, predviĊenim
potrebama trţišta, a odreĊen je obimom (veliĉinom) i strukturom
(asortimanom) proizvoda.
 DUGOROĈNI PLAN
Plan realizacije
Na osnovu plana proizvodnje i predviĊanja o uslovima plasmana
proizvoda na trţi{tu, izraĊuje se plan realizacije, koji obuhvata dinamiĉki
razraĊen i specificiran priliv finansijskih sredstava koji se oĉekuje kroz
prodaju odgovarajućih koliĉina proizvoda.
Plan razvoja proizvoda obuhvata: osvajanje novih proizvoda, i
usavršavanje već osvojenih proizvoda. Da bi se plan uspešno ostvario
potrebno je isplanirati:istraţivaĉko razvojni rad, projektovanje,izradu
radioniĉke dokumentacije,razradu tehnologije,razradu dokumentacije za
alate i njihovu izradu, i sl.
Plan kadrova obuhvata: predviĊanje potreba, i planiranje naĉina
obezbeĊenja utvrĊenih potreba u kadrovima.
Plan investicija zavisi od: obima proizvodnje,potreba
trţišta,proizvodnih mogućnosti preduzeća, razvoja novih proizvoda,
iuvoĊenje nove i usavršavanje postojeće tehnologije.
Dugoroĉan plan investicija obuhvata:plan poslova, i
plan finansijskih sredstava. Plan troškova i ekonomskih rezultata
Izraĉunati profit po godinama daće grubu orijentaciju o oĉekivanom
ekonomskom rezultatu, koji moţe potvrditi ili podstaći na preispitivanje
usvojene planirane elemente.
 GODIŠNJI PLAN
Godišnji plan (osnovni plan) se donosi za period od godinu dana i
obuhvata komponentne i operativne planove.
Rade se planovi:radne snage, po zanimanju i
kvalifikaciji,materijala,korišćenja kapaciteta,odrţavanja
mašina,kooperacije,troškova, i novĉanih sredstava (finansijski plan).
Plan radne snageproizvodni program,normativi radne snage,
raspoloţivi fond radnog vremena po izvršiocu, i ostala dokumentacija u
vezi sa organizacijom i sistematizacijom radnih mesta.
Ukupan fond dana po jednom radniku se izraĉunava po sledećem obrazcu:
F=(365-113- t go)ηg (dana po jednom izvršiocu/god)
365 - broj dana u godini,113 - broj neradnih dana u godini (subota i nedelja,
104 dana i drţavni i verski praznici, 9 dana).tgo- proseĉno trajanje
godišnjih odmora po izvršiocu, podatak dobijen od kadrovske sluţbe, ηgo-
koeficijent smanjenja broja radnih dana zbog raznih gubitaka (bolovanje,
zakašnjenje, obavljanje privatnih poslova, neplaćeno odsustvo i sl.)
 GODIŠNJI PLAN
Plan materijala
Za izradu plana koristi se:proizvodni program,
normativi materijala po proizvodima, i specifikacija materijala.
Plan korišćenja kapaciteta
Kapacitet je potencijalna veliĉina koja izraţava sposobnost ili
mogućnost da se nešto uradi, na primer koliĉina proizvoda koju neka
mašina ili proizvodna organizaciona jedinica moţe proizvesti ili obraditi
u odreĊenom vremenu.
Postoje tehniĉki (projektovani kapacitet shodno tehniĉkim
karakteristikama), eksploatacioni (projektovani kapacitet shodno
eksploatacionim i organizacionim uslovima) i ostvareni kapacitet.
Plan odrţavanja mašina
Za izradu plana odrţavanja mašina koristi se:
proizvodni program, evidencije o stanju mašina, i
postojeći normativi za odgovarajuće vrste poslova.
Plan kooperacije
Definisanje proizvodnog programa pretpostavlja saradnju sa drugim
preduzećima. Zadaci proistekli iz ove saradnje posebno su specificirani
i ĉine komponentni plan kooperacije.
 GODIŠNJI PLAN
Plan troškova
U strukturu troškova spadaju:materijal,energija i fluid,
amortizacija,kamate na obrtna sredstva,kamate na osnovna sredstva, i
ostali troškovi.
Finansijski plan (plan novĉanih sredstava)
Finansijski plan sadrţi:
Plan obrtnih novĉanih sredstava, koji obuhvata predviĊanje potrebnih
novĉanih sredstava. Sa što manje obrtnih novĉanih sredstava ostvariti
proizvodni program.
Plan prodaje proizvoda, predviĊa dinamiku priliva novĉanih sredstava
na bazi prodaje.
Plan raspodele dobiti sadrţi predviĊanje u pogledu novĉanih sredstava
za potrebe: plata, formiranja fondova preduzeća i podmirenje obaveza
prema drţavi.
Nedostatak kod ovih planova je što su bazirani na vremenskoj podeli i
ne daju dovoljno jasnu sliku zavisnosti izmeĊu pojedinih planova, kao
što je veoma teško mnoge aktivnosti uklopiti u odreĊene vremenske
intervale.
 RAZVOJ I PROUĈAVANJE PROIZVODA

Preduzeće kao deo poslovnog sistema bilo kojeg radnog sadrţaja

predstavlja osnovnu ćeliju, podsistem privrede neke zemlje kao sistema.
Kompletna aktivnost unutar preduzeća usmerena je na proizvod, i on
preuzima centralnu ulogu unutar preduzeća i u odnosu na okruţenje.
Osobine proizvoda opredeljuju tehnologiju (kontinuirana,
diskontinuirana), što uslovljava radikalne razlike u opremi, strukturi
radne snage i funkcionisanju organizacije proizvodnje.
Proizvod je sve ono što se moţe ponuditi trţištu da bi izazvalo paţnju,
nabavku, upotrebu ili potrošnju, prvenstveno zadovoljavajući potrebe
kupaca po kvalitetu, ceni i roku isporuke, odnosno vremenu. To
podrazumeva fiziĉke predmete, usluge, distribuciju, organizaciju i ideje.
U okviru preduzeća dugoroĉni i kratkoroĉni proizvodni program definiše
zadatke. Usvojena struktura asortimana proizvoda i odgovarajuće
koliĉine u najvećoj meri predodreĊuju zadatke i pojedinih
organizacionih jedinica u okviru realizacije prihva}enih programa.
 RAZVOJ I PROUĈAVANJE PROIZVODA
Dinamiĉan karakter navedenih determinanti tokom vremena, kao i
prisutna uzajamna uslovljenost, uzrokuju izuzetno sloţen proces u kome
se raĊa, proizvodi, inovira, prodaje i odumire proizvod.
U I fazi - idejna razrada i razvoj novog proizvoda - dolaze do izraţaja
kreativni potencijali preduzeća sa osnovnim ciljem da se doĊe do rešenja
koje na optimalan naĉin usaglašava potrebe korisnika i poslovne,
tehniĉko-tehnološke i proizvodne mogućnosti datog preduzeća.
U II fazi - uvoĊenje proizvoda - razvijen proizvod se suoĉava sa
korisnicima jer putem prodaje dospeva u eksploataciju.
U III fazi - rast - obim proizvodnje pokazuje izraziti porast, što ima za
posledicu i prihod od prodaje ĉime se manifestuje prihvatanje proizvoda
od strane novih korisnika.
U IV fazi - zasićenje - dati proizvod dostiţe kulminaciju prihvatanja od
strane korisnika bez tendencija daljeg rasta.
U V fazi - odumiranje - proizvod biva postepeno potisnut pojavom novih
kvalitetnijih proizvoda ili usled postupnog stagniranja potreba korisnika,
a što se izraţava padom prihoda i konaĉno, prestankom proizvodnje date
varijante proizvoda.

Sl. 9
 RAZVOJ I PROUĈAVANJE PROIZVODA

Relativno je usamljen sluĉaj da proizvod proţivi svoj vek u poĉetnoj

varijanti.
OSNOVNI PRINCIPI I ZADACI RAZVOJA PROIZVODA
(1) princip svestranosti - svestrano posmatranje proizvoda sa stanovišta
svih faza ţivotnog veka, (2) princip celovitosti - tretiranje proizvoda i
procesa razvoja proizvoda kao sistema - celine (nešto je onoliko dobro,
koliko je dobar njegov najslabiji deo), (3) princip metodiĉnosti - postupak
razvoja proizvoda zasnivati na nauĉnim osnovama, a ne prvenstveno na
liĉnom, pojedinaĉnom ili grupnom iskustvu, (4) princip neophodnog
minimuma - (a) potrebnu funkciju proizvoda ostvariti uz minimalnu
sloţenost proizvoda, (b) minimalno trošenje raspoloţivih resursa
(sirovinski, energetski, informatiĉki, finansijski, ljudski) pri razvoju i
proizvodnji proizvoda, kao i u procesu funkcionisanja i upotrebe
proizvoda i (c) minimalne ekološke implikacije (zagaĊenje okoline) pri
korišćenju proizvoda, (5) princip identiteta - prepoznatljiv i prihvatljiv
imidţ proizvoda i same kompanije, (6) princip konkurentnosti - po
kvalitetu, po ceni i po rokovima isporuke, (7) princip modularnosti
(grupnosti) - primena grupnog prilaza znaĉi: (a) sa manje polaznih
materijala i delova iz kooperacije proizvesti širu lepezu gotovih
proizvoda, (b) manja angaţovana sredstva za odvijanje proizvodnje i niţi
tro{kovi proizvodnje i (c) više znanja uloţenog u razvoj, pripremu i
proizvodnju proizvoda.
 PROCES RAZVOJA PROIZVODA
Na osnovu znaĉaja razvoja proizvoda za trţišni i sveobuhvatni poslovni
uspeh kompanije se mogu definisati osnovni zadaci razvoja proizvoda:
(1) uvoĊenje novih proizvoda i usluga u proizvodni program, kojima će
kompanija na trţištu ostvariti konkurentsku prednost, boljim
zadovoljavanjem potreba i ţelja plateţno sposobnih kupaca i/ili
rentabilnijom proizvodnjom, (2) usavršavanje postojećih proizvoda i
usluga u cilju njihovog usklaĊivanja sa zahtevima kupaca, sa zahtevima
trţišta, sa novim nauĉno-tehnološkim dostignućima i sa tehnološkim i
proizvodnim mogućnostima kompanije i (3) eliminisanje zastarelih
proizvoda i usluga, koji su izgubili kupce ili više nisu, u postojećim
proizvodnim mogućnostima kompanije, rentabilni za proizvodnju.
Osnovne faze razvoja proizvoda su
1. prikupljanje,2. selekcija i izbor ideja sa postavljanjem zadataka razvoja
proizvoda,3.konstrukcija proizvoda,4. tehnološko i proizvodno osvajanje
proizvoda (izrada tehnoloških procesa, konstrukcija i izrada alata,
naprava i pribora),5.ispitivanje uzoraka (modela, prototipova, proizvoda
nulte i probne serije) i6. lansiranje i promocija proizvoda.
PROCES RAZVOJA PROIZVODA
MERE U PRAĆENJU,PLANIRANJU I USAVRŠAVANJU
PROIZVODA

(a) mora tradicionalna proizvodna orjentacija naših kompanija

supstituisati trţi{nom, marketinškom orjentacijom, (b) razvoj proizvoda
nije samo briga konstruktora, nego isto tako tehnologa,
komercijaliste…, odnosno u realizaciji procesa razvoja moraju se
ukljuĉiti sve relevantne poslovne funkcije, (c) upotrebljive ideje ne
”padaju s neba”, nego su rezultat sistematiĉnog, strpljivog i upornog
profesionalnog rada tima struĉnjaka, (d) postavljanje zadataka mora
imati za rezultat specificiranje uslova kvaliteta proizvoda (zahteva na
proizvod, ali ne samo sa stanovišta korisnika, nego i tehnologije i
organizacije izrade, trţišta, socijalne i kulturne okoline, projekciju
troškova i rokova razvoja po osnovnim fazama, (e) priprema proizvodnje
mora biti ukljuĉena od postavljanja zadatka u proces razvoja, a ne tek
nakon verifikacije prototipa (priprema i izrada prototipa u sluĉaju
serijskih proizvoda treba da se tretira bar kao priprema i proizvodnja
pojedinaĉnog proizvoda) itd.
KONCEPT ORGANIZACIJE RAZVOJA PROIZVODA
(a) konstruktori najĉešće sami sebi zadaju zadatke, (b) korišćenje
postijećih rešenja zavisi od liĉnog afiniteta konstruktora, nije rezultat
sistema rada, (c) priprema proizvodnje deluje na razvoj proizvoda ”post
festum”, (d) servisne informacije se ne dobijaju pravovremeno, niti su
sistematizovane, (e) razvoj proizvoda je relativno izolovan sistem za
proizvodnju podataka, (f) razvoj proizvoda se tretira kao mesto tro{ka,
(g) ostvarenje planova razvoja je vrlo teško i izuzetak je.
 UPROŠĆAVANJE PROIZVODA
Uprošćavanje proizvoda i njegovih delova treba usresrediti na sledeće
sluĉajeve:
zameniti sloţene sklopove ili delove sa drugim prostijim, uz obezbeĊenje
zahtevane funkcije
za obavljanje iste funkcije koristiti po mogućstvu manji broj jednostavnih
delova,
sloţena i komplikovana konstruktivna rešenja pojednostaviti sa
stanovišta fabrikacije,
zameniti ili izmeniti delove koji se teţe nabavljaju,
skupe materijale zameniti jeftinijim, i sl.
Da bi rešili postavljene probleme treba:
prouĉiti proizvod kao celinu,
razbiti proizvode na sastavne delove (podsklop, sklop) i
sklopiti celinu od izmenjenih delova, da zadovolji funkcionalnost i
kvalitit.
 STANDARDIZACIJA
”Standardizacija je sporazumno ili zakonsko utvrĊivanje normi i uslova
koje mora da zadovolji odreĊeno rešenje u privredi i van nje”.
Sa stanovi{ta prouĉavanja proizvoda standardizacija, pod kojom se
podrazumeva tipizacija, unifikacija i uopšte bilo kakva normalizacija, se
obavlja paralelno sa uprošćavanjem, pri ĉemu se uzajamno
upotpunjavaju ostvarujući racionalnije rešenje proizvoda.
SprovoĊenje standardizacije u odnosu na jedan proizvod ili više
proizvoda treba kanalisati u dva smera:
standardizovanje oblika i
standardizovanje materijala, postupaka izrade, kontrole i drugog.
 BRZ RAZVOJ PROIZVODA (RPD)
Osnovni ciljevi ovog pristupa su:
Skraćenje vremena komercijalizacije novog proizvoda, od prve ideje do
lansiranja na trţište,
Razvoj inovativnih proizvoda uz poštovanje vremena, troškova,
kvaliteta i okruţenja, i povećanje kvaliteta rada u smislu principa
kompleksnosti.
Integralni sistem brze izrade prototipa koji je razvijen na Temasek
Politehnici u Singapuru, pruţa mogućnost da se izrada prototipa novog
proizvoda sprovede integralno sa odgovarajućim proraĉunima za
mehaniĉke delove i elektronske komponente, te da se kao celina
podvrgne ispitivanju.
Optimalno uklapanje svih potrebnih aktivnosti, znaĉajno skraćenih
korišćenjem metoda i tehnika brzog razvoja i kompjuterske podrške, uz
punu sinhronizaciju i simultano obavljanje, postiţe se primenom
Tehnike mreţnog planiranja. Na taj naĉin, vreme potrebno za izlazak na
trţište se znaĉajno skraćuje u fazi razvoja novog proizvoda.
 ISTRAŢIVANJE I RAZVOJ
Osnovni cilj istraţivanja je:
sticanje novih znanja iz oblasti baziĉnih nauĉnih disciplina koja se
odnose na delatnosti preduzeća,
pronalaţenje novih i rentabilnijih sirovina i materijala,
usavršavanje postojećih proizvoda,razvoj novih proizvoda i
usluga,unapreĊenje proizvodnog procesa (postupaka i metoda, mašina i
ureĊaja), ispitivanje novih mogućnosti upotrebe proizvoda i razvoja
novih trţišta,poboljšanje kontrole kvaliteta,
usavršavanje postojećih i iznalaţenje novih metoda istraţivanja.
Polazeći od osnovnih ciljeva, istraţivanja mogu biti fundamentalna i
primenjena. Nastavak primenjenih predstavljaju razvojna istraţivanja,
ĉiji se rezultati koriste u praktiĉnom sprovoĊenju mera za usavršavanje
proizvodnje i tehnoloških metoda. Svrha fundamentalnih (baziĉnih)
istraţivanja jeste sticanje novih znanja opšteg karaktera u odreĊenoj
oblasti. Primenjena istraţivanja su neposredno vezana za poslovanje,
odnosno za obezbeĊenje znanja koja će doprineti unapreĊenju
proizvodnog procesa i dobijanju novih proizvoda.
 TEHNOLOŠKE INOVACIJE

Rutinska tehnološka poboljšanja, to jest neznatne tehnološke promene

za ĉije projektovanje, konstruisanje i realizacija nije potreban dopunski
istraţivaĉko-razvojni rad.
Znaĉajna tehnološka unapreĊenja, kojima se unose bitnije promene u
postojeću tehnologiju. Za njihovu realizaciju dovoljna su postojeća
teoretska znanja, ali je za rešavanje tehniĉkih detalja potreban razvojni
ciklus.
Radikalne tehnološke promene, ĉije ostvarenje zahteva dodatna nauĉna
znanja, to jest primenjena, a eventualno i baziĉna istraţivanja i razvojni
rad.
Dalekoseţni i baziĉni istraţivaĉki projekti, pri ĉemu su konaĉna rešenja i
rezultati nepoznati. Takvi projekti zahtevaju širi obim fundamentalnih i
primenjenih istraţivanja. U sluĉaju uspeha imaju šire tehnološke i
ekonomske implikacije (na primer: atomska energija,
kompjuteri,mobilna telefonija itd.).
 ZADACI RAZVOJA
Na osnovu rezultata primenjenih istraţivanja podrazumevaju se
praktiĉne mere u cilju usavršavanja ili uvoĊenja novih proizvoda.
Steĉena nauĉna saznanja koriste se za unapreĊenje postojeće
proizvodnje, odnosno za izradu prototipa proizvoda, za pripremu nove
proizvodnje i stvaranje Pilot fabrika. Ako je u pitanju novi proizvod
izraĊuje se prototip i to u sistemu izdvojene proizvodnje, a ne u
postojećim ”redovnim” pogonima. Za serijsku i masovnu proizvodnju,
pored izrade prototipa, normalno je da se nova proizvodnja i putem
probne serije proveri - u tehniĉkom i ekonomskom smislu. Najpre se
proveravaju tehniĉke karakteristike i tehnološki postupak, a zatim
norme i normativi, kao neophodni elementi za utvrĊivanje troškova
proizvodnje.
Posle provere u Pilot-fabrici i izvršenih eventualnih korekcija, pristupa
se pripremi za redovnu proizvodnju, koja obuhvata pripremu osnovnih
faktora proizvodnje i prodaje. Redovna proizvodnja poĉinje tek kada
proizvodni sektor dobije kompletnu tehniĉku dokumentaciju od
istraţvaĉko-razvojne organizacione jedinice.
 ORGANIZACIJA ISTRAŢIVANJA I RAZVOJA

Kao samostalna organizaciona jedinica moţe imati razne organizacione

delove u skladu sa specifiĉnim zahtevima konkretnog preduzeća.
To mogu biti, kao primer, sledeće jedinice:
odeljenje istraţivanja,
odeljenje za projektovanje i konstruisanje,prototip,
laboratorija, odeljenje kooperacije, dokumentacija i dr.
Delatnost istraţivaĉko - razvojne organizacione jedinice obuhvata:
istraţivanje,projektovanje i proraĉun proizvoda,
konstruisanje sklopova i delova,
izradu, umnoţavanje i odrţavanje tehniĉke dokumentacije,
sprovoĊenje izmena u tehniĉkoj dokumentaciji i
kontrolu tehniĉke dokumentacije.
ORGANIZACIJA ISTRAŽIVAČKO - RAZVOJNE ORGANIZACIONE
JEDINICE
 SASTAVNICA

Sastavnica se izraĊuje na osnovu projektno-konstrukcijskih rešenja za

proizvod i sadrţi:
nazive svih delova koji ĉine proizvod, razvrstani po sklopovima,
podsklopovima,
oznaku crteţa i šifru koja omogućava identifikaciju svakog dela,
podsklopa i sklopa, koliĉinu u odgovarajućoj celini,specifikaciju
materijala,osnovne dimenzije, odnosno karakteristike dela,
koliĉinu potrebnog materijala i druge podatke u skladu sa specifiĉnim
svojstvima proizvoda.
Sastavnica omogućava uvid u strukturu celine proizvoda, hijerarhijski
poredak sklopova, podsklopova i delova. Kao popis, rekapitulativni prikaz
svih sastavnih delova, predstavlja podlogu za:izraĉunavanje potrebnih
koliĉina gotovih delova i reprodukcionog materijala i planiranje montaţe.
 KOOPERACIJA
Kooperacija u industrijskoj proizvodnji predstavlja poseban vid saradnje
koji se zasniva na podeli poslova pri proizvodnji nekog ili nekih
odreĊenih proizvoda. Kooperacija se moţe javiti u okviru jednog
preduzeća ili u okviru razliĉitih preduzeća. Odnosi izmeĊu kooperanata
se mogu temeljiti na uzajamnim interesima. Osnovne prednosti
kooperacije su: bolje korišćenje kapaciteta,poboljšanje kvaliteta
proizvoda,lakše i brţe obezbeĊenje kadrova, uz osetno povećanje
produktivnosti,osetno povećanje racionalnosti proizvodnje, odnosno
sniţenje proizvodnih troškova itd.
Za uspešnu kooperaciju postavljaju se sledeći osnovni zahtevi:
precizno regulisanje odnosa izmeĊu kooperanata, koji se moraju
temeljiti na zajedniĉkom interesu,temeljno poznavanje trţišta
(mogućnost plasmana gotovih proizvoda, mogućnost snabdevanja i
sl.),detaljno preciziranje tehnologije rada i pravilan izbor kooperanata u
smislu proizvodnog potencijala i drugih mogu}nosti.
 RADNO MESTO
Radno mesto je najmanja tehnološki i organizaciono zaokruţena celina u
okviru koje se odvija jedan taĉno odreĊen deo procesa.
Radno mesto se sastoji iz pet radno pokazanih a tehnološki i
organizaciono meĊuzavisnih faktora:Radni predmet, proizvod ili usluga,
kao polazni faktor na osnovu koga se radno mesto stvara.
Posao radnog mesta, taĉno odreĊeni deo celovitog proizvodnog procesa
koji treba u okviru njega da se izvršava. Posao radnog mesta je celovit
samo tada kada su za radno mesto odreĊeni:
radni zadatak, materijal,alat idokumentacija. Sredstva za
rad:mašine,ureĊaji i instalacije.
Prostor za rad koji ima odgovaraju}e: veliĉinu, oblik, mikro klimu i
psihosociološke uslove.Pod veliĉinom se podrazumeva kvadratura i
kubatura prostora radnog mesta koji moţe imati razliĉite oblike.
Mikro klima je sloţena veliĉina i obuhvata veći broj parametara, a
najvaţniji su: temperatura vazduha, vlaţnost vazduha, brzina kretanja
vazduha, osvetljenje, buka i vibracije i ĉistoća.
Ĉovek kao najvaţniji faktor radnog mesta objedinjava sve ostale faktore
sa znanjem, sposobnosti,psihofiziološke osobine,
psihosociološke osobine i dr.
 RASPORED MAŠINA (RADNIH MESTA)

Mašne, odnosno radna mesta, u okviru proizvodnog odeljenja mogu biti

rasporeĊeni na jedan od sledećih naĉina:
grupni,linijski i kombinovani.
Grupni raspored : Mašine su rasporeĊene u grupe prema vrstama
(strugovi, glodalice, brusilice)
Grupni raspored mašina primenjuje se najĉešće u pojedinaĉnoj i
maloserijskoj proizvodnji, odnosno gde se javlja veći broj razliĉitih
proizvoda.
Linijski raspored :Mašine su poreĊane u skladu sa projektovanim
redosledom operacija za izradu jednog komada, proizvoda. Na svakoj
mašini obavlja se jedna ili više operacija, a radni predmet se kreće od
mašine do mašine u istom smeru po najkraćoj mogućoj putanji. Takav
raspored mašina najĉešće je u primeni u masovnoj, odnosno lanĉanoj
proizvodnji.
Kombinovani raspored :Varijabilnost faktora koji utiĉe na izbor
rasporeda mašina nekada uslovljava potrebu kombinovanja grupnog i
linijskog rasporeda mašina.
RASPORED MAŠINA (RADNIH MESTA)
 TIPOVI PROIZVODNJE
Podela na tipove proizvodnje izvr[ena je prema koliĉini proizvoda u
ciklusu proizvodnje i prema tome da li se tehniĉki postupak ponavlja i u
kojoj meri.
Organizacija, na bazi kriterijuma kvantiteta, poznaje tri tipa
proizvodnje:pojedinaĉni,serijski i masovni vid proizvodnje.
Pojedinaĉna proizvodnja sastoji se u izradi jednog proizvoda u okviru
ĉitavog proizvodnog ciklusa. Tehnološki postupak ne ponavlja, Radna
mesta nisu specijalizovana, Organizaciji pojedinaĉne proizvodnje
najĉešće se pristupa na osnovu porudţbine. Male su mogućnosti
planiranja elemenata proizvodnje, jer ne postoje precizno utvrĊeni
normativi poslova i materijala.
Kod serijske proizvodnje istovremeno se proizvodi odreĊena koliĉina
istovrsnih proizvoda (serija) ili njihovih delova u jednom ciklusu
proizvodnje. Ciklus proizvodnje poĉinje prvom operacijom na novom
proizvodu, a završava se poslednjom operacijom na poslednjem
proizvodu. U uslovima ponavljanja tehnološkog postupka izvršena je
striktna podela poslova, tako da se na pojedinim radnim mestima
obavljaju samo odreĊene radne operacije. Radnici su, prema tome,
specijalizovani samo za odreĊene poslove.
 SERIJSKA PROIZVODNJA
Priprema radnih mesta vrši se u odnosu na ĉitavu seriju.
Relativno niski troškovi tehniĉke pripreme proizvodnje.
Realno postavljanje operativnih planskih zadataka omogućuje pravilno
utvrĊivanje zaliha materijala i racionalno korišćenje obrtnih sredstava.
Troškovi tehniĉke pripreme manji su po jedinici proizvoda, jer se
troškovi konstrukcije i razrade tehnološkog procesa rasporeĊuju na
veću koliĉinu proizvoda, zavisno od obima serije.
MASOVNA PROIZVODNJA
Za masovnu proizvodnju karakteristiĉan je neprekidan tok
procesa proizvodnje, na osnovu stalnog priliva materijala i
neposrednog dobijanja gotovih proizvoda. Masovna proizvodnja
je dobila naziv po tome što se stalno ubacuje masa materijala i
sirovina u proizvodnju i stalno izlazi masa proizvoda.
Karakteristike masovne proizvodnje su:
Relativno niski troškovi tehniĉke pripreme i pripreme radnih
mesta po jedinici proizvoda.
 MASOVNA PROIZVODNJA

Sva radna mesta su specijalizovana za obavljanje odreĊenih radnih

operacija, a samim tim i radnici i same mašine i ureĊaji, s obzirom na
detaljnu podelu poslova.
Pošto je raspored mašina i radnih mesta prilagoĊen toku tehnološkog
postupka, to se gubitak vremena u proizvodnom procesu svodi na
najmanju meru, ĉime se obezbeĊuje bolje korišćenje obrtnih sredstava,
jer materijal za izradu prolazi najkraći put pri izvršenju procesa
proizvodnje.
Masovna proizvodnja omogućuje potpuno korišćenje kapaciteta
raspoloţivih mašina i ureĊaja i svoĊenje ciklusa proizvodnje na vreme
koje je tehnološki neophodno za obavljanje pojedinih operacija.
U uslovima masovne proizvodnje unutrašnji transport i opsluţivanje
mašina zahtevaju visok stepen mehanizacije.
Masovna proizvodnja omogućuje sniţenje troškova planiranja, kontrole
procesa proizvodnje, kontrole kvaliteta i obraĉuna troškova proizvodnje,
jer su ovi poslovi jednostavniji i ne zahtevaju visok stepen struĉnosti
proizvodnih radnika.
 PROIZVODNA TRAKA - LANĈANA PROIZVODNJA
Proizvodna traka - lanĉana proizvodnja obuhvata takav sistem organizacije
proizvodnog procesa u okviru koje se proizvodnja odreĊenog proizvoda
ostvaruje preko operacija koje se odvijaju jedna za drugom na
odgovaraju}im tehnološkim opremljenim radnim mestima.Prvi put
proizvodnu traku srećemo kod:
proizvodnje sandala (Ksenofon, Stara Grĉka u V veku pre n.e.),
proizvodnje igala (Perronet, XVII vek), i ĉikaških klanica (krajem prošlog
veka). Henri Ford uveo je proizvodnu traku u svoje radionice1913. godine
koja će imati za posledicu brzi razvoj automobilske industrije.Cilj uvoĊenja
proizvodne trake:
sniţavanja troškova proizvodnje i zadovoljavanja ţelja kupaca kroz niţu
prodajnu cenu i kvalitet proizvoda,
sniţavanje troškova proizvodnje neispunjavanjem pojedinaĉnih ţelja kupaca
i pojednostavljenje tehnike i tehnologije proizvodnje, ugradnja što više
tipiziranih elemenata, niţe prodajne cene, proširivanje broja kupaca,
uvoĊenje specijalizovanih mašina sa višim uĉincima, uvoĊenje radne snage
sa niţim struĉnim i opštim obrazovanjem, mehanizovani dotok delova,
materijala, podela rada na operacije a time oslobaĊanje ĉoveka od suvišnih
naprezanja i niţe satnice.
U SISTEMU PROIZVODNE TRAKE PODELA RADA DOSTIŢE VRHUNAC. NI SAM FORD NIJE SLUTIO DO KOGA
KRAJNJEG STEPENA TA PODELA MOŢE DOĆI. DANAS JE ONA OTIŠLA VRLO DALEKO I SASVIM SIGURNO DA
RADNIK MOŢE VIŠE DOPRINETI NEGO ŠTO SE PRETPOSTAVLJA. ULOGA ĈOVEKA NA PROIZVODNOJ TRACI JE
”DEHUMANIZIRANA”.

Proizvodna traka je stekla loš glas i dospela u ćor sokak.

Nedostaci koji joj se pripisuju su:monotonija,ţurba i prinudni ritam
rada,”osiromašen” rad radnika, razbijen na najjednostavnije moguće
operacije i repetitivan,jednostavnost pokreta, rad zahteva malo struĉnosti ili
skoro nikakvu,taĉno utvrĊeni radni postupak, alati i mašine, i neprestana
paţnja, što iskljuĉuje razgovor na traci.
Posledice svih tih nedostataka su:psihiĉki i fiziĉki zamor radnika,
odsustvovanje sa posla,bolovanje,fluktuacija radne snage,niţi proizvodni
uĉinak, i slabiji kvalitet rada.
U SAD, Švedskoj i Nemaĉkoj otpor podeli rada je veliki i u tim zemljama već
sada se mogu sresti ”humane fabrike”.Pravi se novi koncept radnog mesta:
zaobići mehaniĉki monotoni rad ponavljanja, probuditi u radnicima veći
stepen odgovornosti i dati im veću mogućnost samodokazivanja, omogućiti
radniku identifikaciju sa proizvodom, poboljšati socijalnu interakcionu
struktura, mere organizacije rada i raspored daju radnu okolinu koja
radnicima treba da pruţi ugodan osećaj prijatnih uslova okoline u kojoj
rade.
 ORGANIZACIJA PRIPREME PROIZVODNJE
Operativna priprema proizvodnje ima za cilj da omogući nesmetan -
kontinuirani proizvodni proces i ĉine je:operativno
planiranje,terminiranje,obezbeĊenje potrebnih
resursa,lansiranje,dispeĉiranje i praćenje usklaĊivanja aktivnosti
proizvodnog procesa.
Operativno planiranje je deo godišnjeg planiranja, koje obuhvata kraći
vremenski period.
Terminski plan obuhvata plan rada svakog radnog mesta za 3 do 5 dana
unapred.
Terminiranje se obavlja uz pomoć raĉunara koji je umreţen na sistem
CAP-CAM i tako funkcioniše upravljanje celokupnim sistemom.
Lansiranje proizvodnje, podrazumeva kompletiranje tehniĉko-tehnološke
dokumentacije za nesmetani proizvodni proces.
Dokumentaciju ĉine:radninalog,radnalista,trebovanje,povratnica,
znaĉka materijala,propratnica,predajnica i nalog za doradu.
Dispeĉiranje proizvodnje odnosi se na otklanjanje smetnji u izvršenju
operatuivnog plana proizvodnje koji mogu dovesti do zastoja, ĉekanja ili
nekorisnog rada u procesu
 PRIPREMA I OBEZBEĐENJE PROIZVODNJE ALATIMA

Za izvršavanje proizvodnih zadataka, znaĉajnu komponentu

predstavljaju alati, pribori i njima sliĉne naprave.
Klasifikacija alata ima za cilj da iste razvrsta po istorodnim grupama, s
tim da svaka vrsta alata dobije poseban indeks (uslovnu oznaku).
Sa stanovišta izvora obezbeĊenja alati i pribori se dele na:
Standardne, i Specijalne. Standardni alati i pribori su obuhvaćeni JUS-
om ili nekim drugim standardima, i kao takvi se mogu kupiti na trţištu
po ceni niţoj od specijalnih alata.Specijalni alati i pribori su namenjeni
za jednu konkretnu operaciju pri izradi odreĊenog dela.
Prema nameni alati i pribori se dele na: proizvodne, i kontrolne.
U metalopreraĊivaĉkoj industriji postoje tri tipa šifriranja alata:
brojĉani,slovni, i kombinovani.Specijalni alati šifriraju se prema datumu
izrade ili serijom brojeva ”KNJIGA zaduţenja alatom” sadrţi:broj knjige
zaduţenja,naziv i šifra OJ u okviru preduzeća,ime i prezime radnika i
njegov broj iz matiĉne evidencije,naziv radionice i dr.(markice)
 KONTROLA KVALITETA PROIZVODA
”Kvalitet je skup svih svojstava i karakteristika proizvoda, procesa ili
usluge koje se odnose na mogućnost da zadovolje utvrĊene ili indirektno
izraţene potrebe”.
Organizacija kontrole sprovodi se preko kontrole:
uslova za proizvodnju, procesa proizvodnje i kvaliteta proizvoda.
Kontrola uslova za proizvodnju obuhvata kontrolu: mašina, ureĊaja, alata
i materijala.
Kontrola procesa proizvodnje obuhvata kontrolu:
proizvodnog procesa, i toka procesa proizvodnje.
Kontrola toka procesa proizvodnje se svodi na evidenciju izvršenja
operativnog plana proizvodnje. Kontrola kvaliteta proizvoda ima za
cilj:odrţavanje kvaliteta proizvoda, koji će biti u stanju da bude aktuelan
na trţištu,obezbeĊivanje takvog kvaliteta delova proizvoda, koji će
omogućiti njihovu uzajamnu zamenljivost pri sklapanju u
proizvod,povećanje ekonomiĉnosti proizvodnje, preko otkrivanja uzroka
defektnosti proizvoda, i pruţanje informacija o mestima i razlozima zbog
kojih je došlo do proizvodnje defektnih proizvoda. NALAZ kontrole treba
da bude:jednoznaĉan,dat odmah po završetku operacije, i na vreme
prezentiran sluţbi ili sektoru zaduţenom za otklanjanje grešaka
konstruktivne prirode.
 METODE KONTROLE KVALITETA
U pogledu kontrolnih metoda i postupaka treba razlikovati:
empirijske, i statistiĉke. Empirijske metode obuhvataju takozvanu 100%
kontrolu svakog proizvoda .
Omasovljavanje proizvodnje uslovilo je primenu kontrole preko uzoraka.
S razvojem matematiĉke statistike stvoreni su uslovi za uvoĊenje metode
statistiĉke kontrole.
Organizacija sluţbe kontrole kvaliteta.Sluţba kontrole kvaliteta je struĉno i
disciplinski samostalna OJ, koja nesme biti podreĊena proizvodnji.
Sluţba kontrole kvaliteta mora biti organizaciono prilagoĊena proizvodnom
procesu, tako da ne prouzrokuje zastoje ili bilo koje druge smetnje u
proizvodnom procesu.
Sluţba kontrole kvaliteta je u vrhu centralizovana, tako da je ocenjivanje
kvaliteta i politika kvaliteta jedinstvena za celo preduzeće, i Nivo autoriteta
sluţbe kontrole kvaliteta treba da je visok, da bi bila osloboĊena
nerazumnog pritiska zaposlenih, koje bi moglo ţrtvovati kvalitet za
postizanje svojih ciljeva u proizvodnji. Toyota, :svaki izvršilac kontroliše
sam svoju operaciju, i uĉestvuje u krugovima kvaliteta na unapreĊenju
kvaliteta proizvoda.
 ORGANIZACIJA FUNKCIJE RUKOVOĐENJA
Upravljanje, predstavlja izbor jednog iz mnoštva mogućih rešenja, odnosno
odluke kojom se utvrĊuje cilj i naĉinnjegovog ostvarivanja.
Upravljanje u preduzećima, mora biti usmereno na ostvarivanje potreba i
ţelja zaposlenih u preduzeću, imajući u vidu ciljeve preduzeća, izbora
naĉina njihovog ostvarivanja, podela poslova na nosioce, kontrolu
ostvarivanja utvrĊenih ciljeva i naĉin usavršavanja procesa u savremenim
uslovima.
Procesi usmeravanja radnih aktivnosti zaposlenih u preduzeću, koja su
zasnovana na nekom od oblika vlasništva, od strane imenovanih, odnosno
postavljenih rukovodilaca od strane vlasnika preduzeća, nazivaju se
rukovoĊenje.
Rad organa upravljanja je utvrĊen ciljevima preduzeća, izborom naĉina za
ostvarenje tih ciljeva i kontrolom ostvarenih ciljeva. Organi rukovoĊenja
preuzimaju realizaciju upravljaĉkih odluka i njihov rad je ograniĉen sa
ovlašćenjima koje im dodele vlasnici sredstava za rad.
Uloga direktora (glavni, generalni) u preduzeću je rukovodna, i ona
obuhvata voĊenje poslovne politike i strategije razvoja preduzeća,
organizovanje preduzeća i kontrolisanje sprovoĊenja planiranih aktivnosti u
okviru ostvarivanja ciljeva preduzeća, kao i izvršenje odluka Upravnog
odbora.
 DIREKTOR MORA DA POSEDUJE SLEDEĆE OSOBINE:

1) kod donošenja odluka: inteligenciju, analitiĉki duh, sposobnost

predviĊanja, odluĉnosti, optimizam, prihvatanje odgovornosti,
doslednost i samokritiĉnost;
2) kod komuniciranja: opšta kultura, komunikativnost, veština
izraţavanja, liĉni autoritet i civilizovanost;
3) kod izbora saradnika: poznavanje ljudi, sposobnost planiranja i
poznavanje organizacione strukture preduzeća;
4) kod koordiniranja: sposobnost sagledavanja celine, sposobnost
uoĉavanja kretanja i tendencija, iskustvo u radu sa ljudima i iskustvo u
struci;
5) kod kontrole: disciplinovanost, smisao za rad, osećanje mere i
poznavanje kriterijuma za dozvoljeno odstupanje, poznavanje zahteva
kontrole kvaliteta, bezbednosti, produktivnosti i rentabilnosti;
6) kod unapreĊenja kadrova: radne navike, ekspeditivnost, struĉni
autoritet, skromnost, umerenost, psihiĉka stabilnost, sposobnost
prenošenja znanja;
7) kod stimulisanja: inicijativnost i industrijska psihologija.
ZADACI DIREKTORA I NJEGOVA PRAVA:
predstavlja i zastupa preduzeće,brine o zakonitosti rada,koordinira
rad podreĊenih rukovodilaca,stara se o izvršenju odluka Upravnog
odbora,
potpisuje i zastupa preduzeće, zakljuĉuje ugovore i stupa u druge
pravne i poslovne odnose,podnosi Upravnom odboru obrazloţenje
oko godišnjeg plana i tekuće poslovne politike,
prati, usmerava i koordinira rad na izvršenju programa i plana od
interesa za preduzeće,pokreće postupak zbog povrede radne
obaveze, itd.

DIREKTOR MOŢE BITI SMENJENi :

pre isteka mandata za koji je izabran,pod uslovom predviĊenim
zakonom,kada Upravni odbor utvrdi negativno poslovanje,ako vrši
poslove suprotne poslovnoj politici preduzeća,ako ne sprovodi
odluke Upravnog odbora,ako u okviru datih ovlašćenja zakljuĉi
ugovor kojim se nanosi šteta preduzeću,po svom sopstvenom
zahtevu.
 MARKETING
Skup mera koje preduzeće preduzima radi ostvarenja ţeljenog obima
prodaje svojih proizvoda, i to od momenta kada je proizvodni proces
okonĉan pa do momenta kada bude ostvarena njegova stvarna prodaja.
Sve aktivnosti koje realizuju potencijalne trţišne odnose izmeĊu
proizvoĊaĉa i korisnika ekonomskih roba i usluga.
Marketing je stvaranje potrošaĉa.
Markerting je stvaranje ili pruţanje ţivotnog standarda.
Sistem marketinga podrazumeva povezanost marketing funkcija,
preduzeća i potrošaĉa, preduzeća i njegovog okruţenja ili marketing
sistem, obuhvata odgovarajuće smerove, zahteve i akcije izmeĊu
preduzeće i trţišta.
Organizacionu strukturu sektora ĉine sledeće sluţbe:
Istraţivanje trzišta
Nabavka
Prodaja i
Izvoz i uvoz.
 ORGANIZACIJA SEKTORA MARKETINGA
ISTRAŢIVANJE TRŢIŠTA
- Analiza trţišta na nivou potrošaĉa;
- Analiza trţišta na nivou trgovine na veliko;
- Uporedna analiza rentabilnosti nastupa na nekoliko trţišta;
- Analiza i interpretacija opštih podataka o izvesnom trţištu;
- Procena veliĉine apsorpcionog potencijala trţišta;
- Procenjivanje kolika će biti traţnja za jedan novi proizvod;
- Analiza trţišta po teritorijalnim podruĉjima;
- UtvrĊivanje granica zona koje će obraĊivati pojedini istraţivaĉi trţišta;
- UtvrĊivanje prodajnih kvota;
- Istraţivanje konkurencije na trţištu;
- PredviĊanje prodaje;
- Analiza apsorpcionog trţišnog potencijala novih trţišnih podruĉja;
- Analiza apsorpcionog trţišnog potencijala novih trţišnih podruĉja koja
preduzeće već obraĊuje i iskorišćava.
 NABAVNA SLUŢBA
Funkcija nabavke ima zadatak da obezbedi potreban materijal i opremu za
nesmetano obavljanje procesa proizvodnje. Saĉinjavaju je poslovi:
Istraţivanje trţišta;
Planiranje nabavke;
Izbor dobavljaĉa i ugovaranje;
Prijem materijala i
Evidencija dobavljaĉa.
Jedan od stalnih zadataka nabavne sluţbe jeste istraţivanje trţišta. Radi
uspešnog obavljanja poslova nabavke, nuţno je praćenje trţišnih
kretanja, ispitivanje ponude i potraţnje materijala i sirovina, u pogledu
koliĉine, kvaliteta i cene. Ispitivanje trţišta odnosi se, na postojeće i
poznate izvore nabavke i dobavljaĉa, u cilju utvrĊivanja mogućnosti i
ostalih uslova, da bi se izdvojili dobavljaĉi sa najpovoljnijim ekonomskim
i tehniĉkim uslovima.
Plan nabavke materijala definiše pojedine vrste materijala po koliĉini,
kvalitetu i rokovima nabavke. Za uspešno izvršenje nabavke od posebnog
je znaĉaja pravilno utvrĊivanje:
- koliĉine i kvaliteta materijala.
.
 NABAVNA SLUŢBA MORA DA VODI ODGOVARAJUĆU POLITIKU ZALIHA MATERIJALA

Na osnovu rezultata istraţivanja trţišta, nabavna sluţba vrši izbor

dobavljaĉa i pristupa sklapanju ugovora. Ugovor o kupoprodaji treba da
sadrţi osnovne elemente u odnosu na asortiman i koliĉinu materijala, cenu,
rok i mesto isporuke, naĉin plaćanja itd.
Prilikom prijema materijala treba utvrditi da li materijal kvalitativno i
kvantitativno odgovara zakljuĉenom ugovoru ili drugim dokumentima koji
ga prate. Prijem vrši komisija, a svoj nalaz konstatuje u posebnom
zapisniku.
Evidencija dobavljaĉa sluţi za obezbeĊenje informacija o dobavljaĉima, o
njihovim proizvodnim mogućnostima, o kvalitetu i cenama njihovih
proizvoda, o rokovima isporuke itd. Podaci iz baze podataka dobavljaĉa
doprinose pravilnoj orijentaciji pri izboru dobavljaĉa.
Nabavna sluţba saraĊuje uglavnom sa sledećim sluţbama:
planskom sluţbom, pripremom proizvodnje, finansijskom sluţbom
Da bi nabavna sluţba mogla da izvrši pravilan izbor dobavljaĉa, mora da
koristi rezultate prouĉavanja trţišnih kretanja, kojima raspolaţe sluţba
razvoja i istraţivanja. Saradnja sa sluţbom istraţivanja ostvaruje se preko
odeljenja za istraţivanje trţišta, ukoliko postoji u sastavu nabavne sluţbe.
 PRODAJNA SLUŢBA
Osnovni zadatak prodajne funkcije predstavlja uspešno realizovanje
isporuke i prodaje proizvoda. Opšti cilj prodaje ukljuĉuje uglavnom
sledeće bliţe konkretizovane zadatke:
1. Istraţivanje trţišta,
2. Planiranje prodaje,
3. Propaganda,
4. OdreĊivanje prodajnih cena,
5. Prodaja i fakturisanje,
6. Evidencija kupaca i dr.
Istraţivanje trţišta obuhvata:
Istraţivanja koja se odnose na politiku prodaje:
Prouĉavanje struktura cena proizvoda;
Prouĉavanje pojedinih metoda ili politike prodaje;
Prouĉavanje politike privredne propagande;
Analiza uzroka storniranja porudţbina;
Analiza uzroka povraćaja proizvoda;
PROUĈAVANJE POLITIKE KREDITIRANJA KUPACA, ODNOSNO POTROŠAĈA;
PROUĈAVANJE POLITIKE ODOBRAVANJA SKONTA I DRUGIH BONIFIKACIJA;
PROUĈAVANJE ODNOSA SA JAVNOŠĆU;
PROUĈAVANJE ODNOSA SA TRGOVINOM NA MALO;
PROUĈAVANJE PROBLEMA TRANSPORTA PROIZVODA;

Prouĉavanje marţi trgovine na veliko i trgovine na malo;

Istraţivanje kretanja cena sirovina;
Istraţivanje i praćenje nivoa zaliha.
Istraţivanja koja se odnose na metode prodaje:
Analiza primenjivane tehnike prodaje i naĉina propagiranja u
poreĊenju sa onim koju praktikuju konkurentska preduzeća;
Istraţivanje i prouĉavanje troškova prodaje;
Istraţivanje kvaliteta programa obrade trţišta i metoda planiranja
prodaje;
Istraţivanja radi racionalnog izbora propagandnih medija;
Istraţivanja radi iznalaţenja najracionalnijih distributivnih kanala;
Testiranje pojedinih metoda i tehnika prodaje;
Istraţivanje nivoa struĉnosti izvršilaca u prodaji.
 PRODAJA

Plan prodaje sastavlja se za odreĊeni vremenski period (operativni,

godišnji planovi) na osnovu rezultata do kojih se došlo u okviru
istraţivanja trţišta i na osnovu izvršenja plana u ranijim periodima.
Planiraju i troškovi prodaje u istom periodu.
3. Za pravilno odreĊivanje prodajnih cena, rukovodioci prodajne sluţbe
moraju prouĉiti i upoznati sve spoljnje i unutrašnje faktore od kojih
zavisi nivo cena. Spoljni faktori su: društveni sistem i ekonomska
politika, trţišni uslovi i stepen razvoja nauke i tehnike.
4. Propaganda sluţi za bliţe upoznavanje kupca sa asortimanom i
kvalitetom proizvoda. Cilj propagande je povećanje plasmana proizvoda.
Planom propagande treba predvideti:
- najuspešnija sredstva propagande i
- efekat propagande u odnosu na ulaganja.
Najĉešće korišćena sredstva propagande jesu:
oglasi u dnevnoj i struĉnoj štampi,radio i televizijske reklame,
internet,prospekti,katalozi,propagandne plakate i sl.
 POSLOVI U VEZI NEPOSREDNE PRODAJE OBUHVATAJU:

a) zakljuĉivanje ugovora,b) isporuku i c) fakturisanje prodate robe.

a) Kada je na osnovu svih prethodnih radnji došlo do saglasnosti sa
kupcem u pogledu uslova prodaje, pristupa se sklapanju ugovora o
kupoprodaji. Ugovor mora da sadrţi sve bitne i formalne elemente, da
ne bi kasnije došlo do eventualnih nesporazuma u pogledu uslova
prodaje - u pogledu kvaliteta, rokova isporuke, plaćanja, itd.
b) U okviru izvršenja ugovornih obaveza potrebno je, pre svega,
isporuĉiti robu kupcu u predviĊenom roku. U tom smislu prodavac vrši
pakovanje robe u odgovarajuću ambalaţu i šalje je kupcu sa odreĊenom
dokumentacijom.
c) Po otpremi robe ispostavlja se faktura (raĉun) i to odvojeno od same
robe (posebnom poštom). Na osnovu fakture kupac vrši plaćanje
kupljene i preuzete robe.
6. Evidencija kupaca vodi se u bazi podataka - za svakog kupca
odvojeno. Cilj ove evidencije sastoji se u prikupljanju informacija u
odnosu na kupce, u pogledu koliĉine i asortimana robe, plaćanja i
evidentnih reklamacija. To moţe posluţiti za analizu efekata realizacije
prema vrstama kupaca i pojedinim prodajnim podruĉjima.
 SARADNJA SA OSTALIM SLUŢBAMA

- Sa sluţbom istraţivanja i razvoja, u cilju dobijanja informacija o

trţišnim kretanjima i uslovima realizacije.
- Sa pripremom proizvodnje, radi obezbeĊenja podataka o tehniĉkim i
drugim karakteristikama proizvoda.
- Za dobijanje planskih elemenata i utvrĊivanje plana realizacije, sluţba
prodaje mora se obratiti planu proizvodnje.
- Sa finansijskom sluţbom, u cilju dobijanja podataka o raspoloţivim
finansijskim sredstvima za organizaciju prodajne mreţe i uopšte za
troškove prodaje.
- Sa finansijskom operativom, u vezi naplate faktura.
-Sa skladištenjem finalnih proizvoda, radi sagledavanja stanja u
skladištu i prilikom isporuke iz skladišta, što se obavlja na osnovu
naloga prodajne sluţbe.