Ilija Glogovac (http://imenjak.

com/prezimena/glogovac/,
https://www.facebook.com/ilija.glogovac.1)
Po predanju porikalo prezimena Glogovac potice sa Kosova tada selo Glogovac danas
gradic i opstina ,
Odprilike prije 400-500 godina ljudi iz tog sela ubise neke turke i tada se
spremase velika turska
vojska za osvetu , tako svi mjestani izbjegnu iz sela Glogovac prvo u C,G, a odatle
u podrucje istocne
hercegovine zvano Zarijecje region izmedju Trebinja i Bilece na obali rijeke
Trebisnjice i oforme selo
Glogovaca koje se zvalo Miruse koje je danas potopljeno Bileckim Jezerom, okolnom
stanovnistvu je
receno dase zovu Glogovci ,medjutim na Kosovu su imali drugcije prezime koje je do
danas zaboravljeno ,
u Mirusama Glogovci su postali dobri domacini bogati , vrijedni i posteni , Tako
prije 300-350 godina
naidje neka epidemija neznase tacno kuga ili malarija tako vise od polovine
stanovnistva tog sela izumre
a ostatak se iseli iz Mirusa i selo ostane prazno , nakon nestanka epidemije druga
prezimena su naselila
napusteno seo , Raselise se pud Trebinja ,Gacka , Nevesinja i na selo Mosko platou
Ljubomiskom , Ovu
pricu sam cuo od svog pok.oca Milosa Glogovca rodjen 1907 g, zandara Kraljevine
Jugoslavije a moj ocac
je to cuo od oca Tripa i djeda Jova-Kulja , pored ovog istu pricu sam cuo od
sabrata plemstva Glogovaca
pok, Dusana Glogovca s Moska , te Rista Lecica iz Ljubomira uzornog vrijednog i
postenog oca krasne
porodice od 9-ero zlatne djece te ga Bog dade i za gusle i pjesmu najomiljeniji
covjek Zarijecja ,
Pored ovog kazivanja zahvaliobih se akademiku i pjesniku sabratu Bozidaru Glogovcu
na izradi rodoslova
plemena Glogovaca s Moska , Na Mosko je dosao Risto Glogovac koji je imao 3 sina te
sva trojica imase
veliki porod i od njih smo najbrojniji Glogovci - nek su svi zivi i zdravi
dabogdase hiljadili A M I N ;

Jovan Joca Ivanov (http://imenjak.com/prezimena/glogovac/,

https://www.facebook.com/joca93po)
Stari ljudi iz ovog sela i susjednog Ljubomira znali su porijeklo imena, a to je
ovako: i danas na
Kosovu postoji selo Glogovac gdje su pretci zivjeli i tamo ubise neke turske
osvajace. Silna osveta je
krenula tada svi izbjegnu u c.g. a potom se nasele i osnuju selo Miruse ispod
Bilece gdje bijahu uspjesni
i postovani od susjeda. Na Kosovu su imali drugo prezime koje nemamo zapisano. Kad
su rekli komsijskim
selima odakle su dosli tako ih i prozvase. U tom selu Glogovac su sve siptari osim
jedne srbske kuce.
Otprilike prije 350-400 godina naidje kuga koja unisti skoro pola sela, tada cijelo
selo se iseli prema
Trebinju, Mosku, Bileci, Gacku i Nevesinju. Poslije te epidemije druga plemena se
tu nasele. Krsna slava nam
je Sv. Georgije. Po predanju znamo da su danasnji Glogovci od pretka RISTA koji je
imao 3 sina: Djuro,Peso
i Trifko i tako danas ima Glogovaca po cijelom svijetu. Na kraju bih zahvaio
akademiku i pjesniku Bozidaru
Glogovcu na ogromnom trudu i izradi rodoslova Glogovaca kada rece: kakvi smo da smo
dabogda se hiljadili
-hvala rodjo na mnogaja ljeta, amin

Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke

Republike 1701. godine
Аутор: Fazileta Hafizović Датум издавања: 2016, 335
Selo drugi Orah i Meusko (Mosko)
Sada su padišahovi podanici:
Lazo, sin Rajka?/Ranka?, kuća r.
Sava, sin Vujina, kuća I.
Bajo Glogovac, kuća 1.

МИЛE СТАНИЋ
СТРАДАЊА СВЕШТЕНСТВА
ЗАХУМСКО–ХЕРЦЕГОВАЧКЕ
ЕПАРХИЈЕ У ПРВОМ
СВЕТСКОМ РАТУ
Зборник за историју БиХ 06 (241-305)
Година: 06 Датум издавања: 2009, 293 (26)
Перо Парежанин тутор овога манастира и веома угледна особа у
овоме мјесту и Милован Глоговац оба из Паника су објешени 1/ 14. сеп–
тембра 1914. год[ине]. Саво Инић из Делеуше објешен је 1918. год[ине]
у Требињу.

Попис жртава рата 1941-1945 (Босна и Херцеговина)

Датум издавања: 2008
218, Bileća
Glogovac (Pavle) Žarko, rođen 1913. Srbin, ubijen od Italijana 1942.
u logoru, Prevlaka kod herceg novog (1421001002)
231, Panik
Glogovac (Nikola) Duro, rođen 1919. Srbin, ubijen 1943. u NOBu,
Bileća (1423049005)
1410, Dražljevo
Glogovac (Krsto) Aleksa, rođen 1914. Srbin, poginuo 1944. u
NOBu, Dobrelja avtova (1433019002)
Glogovac (Krsto) Veljko, rođen 1920. Srbin, poginuo 1943. u NOBu,
Gornja bijela (1433019001)
1414, Gračanica, Gacko
Glogovac (Stevan) Gojko, rođen 1919. Srbin, poginuo 1942. u
NOBu, 10 hercegovačka brig (1435063024)
1613, Obrnja
Glogovac (Mirko) Petra, rođena 1890. Srpkinja, ubijena od ustaša
1942. kod kuće, Obrnja (5015s00584)
Glogovac (Pero) Petar, rođen 1867. Srbin, ubijen 1942. u direktnom
teroru, Zaseok bukve (1514057006)
1615, Trešnjevica
Glogovac (Marko) Ljubica, rođena 1906. Srpkinja, ubijena 1942. u
direktnom teroru, Trešnjevica (1514041002)
Glogovac (Mihajlo) Spasoje, rođen 1896. Srbin, ubijen 1942. u
direktnom teroru, Trešnjevica (1514041001)
1669, Čičevo/Konjic
Glogovac (Boško) Mara, rođena 1943. Srpkinja, ubijena od Muslima
1943. u nemačkoj ofanzivi, Cičevo (1439029002)
Glogovac (Obren) Žarko, roden 1939. Srbin, ubijen od Muslima
1943. u nemačkoj ofanzivi, Cičevo (1439029003)
Glogovac (Save) Todor, rvođen 1882. Srbin, poginuo 1943. prilikom
borbi ili bombardovanja, Cičevo (1439029004)
Glogovac (Savo) Todor, rođen 1942. Srbin, ubijen od Muslima
1943. u nemačkoj ofanzivi, Cičevo (1423029004)
1673, Konjic
Glogovac (Ilija) Momčilo, rođen 1921. Srbin, poginuo 1942. u NOBu,
Lužani (0483020004)
1857, Mostar
Glogovac (Jovan) Spasoje, rođen 1905. Srbin, ubijen od ustaša
1941. u logoru, Jadovno (1457052028)
1878, Rodoč
Glogovac (Pelo) Lazo, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u
logoru, Jadovno (1456048076)
1923, Bratač/Nevesinje
Glogovac (Ćetko) Aleksa, rođen 1925. Srbin, poginuo 1944. u
NOBu, Capljina (1460002027)
Glogovac (Ćetko) Danilo, rođen 1922. Srbin, poginuo 1942. u
NOBu, Trtine (1460002026)
Glogovac (Nikola) Dušan, rođen 1899. Srbin, ubijen 1944. u
direktnom teroru, Bratač (1460002005)
Glogovac (Vaso) Sava, rođen 1878. Srbin, ubijen 1944. kod kuće,
Bratač (1460002037)
1925, Dramiševo
Glogovac (Boško) Savo, rođen 1912. Srbin, ubijen 1941. u NOBu,
Mostar (1462027002)
Glogovac (Marko) Ilija, rođen 1914. Srbin, poginuo 1941. u NOBu,
Mostar (1462027001)
Glogovac (Milan) Miloš, rođen 1920. Srbin, poginuo 1941. u NOBu,
Mostar (1462027003)
1928, Nevesinje
Glogovac (Nn) Petar, rođen 1905. Srbin, ubijen od ustaša 1941. kod
kuće, Mostar (5021 s00657)
2641, Mosko
Glogovac (Blagoje) Luka, rođen 1920. Srbin, poginuo 1941. prilikom
borbi ili bombardovanja, Nepoznato (1471049007)

Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије

(1918-1941)
Аутор: Драга В. Мастиловић Датум издавања: 2013, 782
Милисав Глоговац из Невесиња се, јула мјесеца 1936. године,
питао зашто „сви раде, само радикали не раде“, тврдећи да ће то имати тешке
последице по Радикалну странку у Херцеговини.219

Српски добровољци из Херцеговине и Босне 1912-1918

Аутор: Илија Петровић Датум издавања: 2010
38,
Глоговац, Васиљ Борђев – 1892, Дражљево земљорадник
54,
Глоговац, Јован Лукин – 1881, Драмишево земљорадник
Глоговац, Ристо Лукин – 1887, Драмишево земљорадник
67,
Глоговац, Борђе Буричин – 1896, Моско иослужиШељ

Нико C. Мартиновић, Грађа за историју народне власти

Историски записи 03, свеска 1 (јануар 1949) (323-330)
Година: 3 Аутор: Група аутора Датум издавања: 1949, 328
1942, Паник:
Друг Ђорђе Глоговац из Паника.

Četrnaesta hercegovačka omladinska brigada

Датум издавања: 1988, 249
GLOGOVAC Milan, rođen u selu Gračanica (Gacko)
GLOGOVAC K. Božidar, rođen u selu Dramiševo (Nevesinje)
GLOGOVAC J. Zoran, rođen 1925. Volujac (Trebinje)
GLOGOVAC D. Ščepo, rođen 1925. Volujac (Trebinje)

Borci Sutjeske
Аутор: Viktor Kučan Датум издавања: 1996, 604
GLOGOVAC Jovana BOSILJKA, bo-
rac 1. bataljona, rođena 1918, Srđevići, Gacko,
domaćica, Srpkinja.
GLOGOVAC Ilije BOŽIDAR BOJKO,
borac 4. bataljona, rođen 1899, Bra-
tač, Nevesinje, zemljoradnik, Srbin, u
NOB od 1941, član KPJ od 1941, kra-
jem rata predsednik Sreskog NOO
Nevesinje. Umro 1980. godine.
GLOGOVAC-VULIĆ Božidara DRA-
GINJA, bolničarka 1. čete 4. bataljo-
na, rođena 1925, Bratač, Nevesinje,
domaćica, Srpkinja, u NOB od 1941,
član KPJ od 1942. godine.
GLOGOVAC Stevana MILAN, koman-
dir 1. čete 1. bataljona, rođen 1918,
Gračanica, Gacko, zemljoradnik, Sr-
bin, u NOB od 1941, član KPJ.
GLOGOVAC Ćetka VASO, borac 4. ba-
taljona, rođen 1921, Bratač, Neve-
sinje, zemljoradnik, Srbin, u NOB od
1941. Umro 1972. godine.
GLOGOVAC TODOR, ekonom briga-
dne bolnice, rođen 1903, Gračanica,
Gacko, zemljoradnik, Srbin.
GLOGOVAC Laze VELIMIR, desetar
u 4. bataljonu, rođen 1920, Bratač, Ne-
vesinje, zemljoradnik, Srbin, u NOB
od 1941. godine.

Породице Поповац из Метковића - Далмација од око 1300. до 1995.

Аутор: Лука Ш. Поповац Датум издавања: 1995, 113
Најстарији син Марков, Бошко, оженио је
Зору Глоговац са Ћумрука, некадашњој граници између
Турске и Венеције, а сада Далмације и Херцеговине, на
самој периферији Метковића. Зора је имала двије сестре
и брата Вељка, кога су усташе 1941. године убиле. Вељко
је имао седам ћерки.

Срби у доњој Неретви

Аутор: Лука Ш. Поповац Датум издавања: 1998, 191
1. Убијени:
Из Метковића
ГЛОГОВАЦ ВЕЉКО пк. Ристе, р. 1888. Габеоско поље

Попис жртава рата 1941-1945 (Хрватска)

Датум издавања: 2008
1098, Metković
Glogovac (Risto) Veljko, rođen 1888. Srbin, ubijen od ustaša 1941.
nepoznato, Opuzin (5015s02040)
Glogovac (Risto) Veljko, rođen 1888. Srbin, ubijen od ustaša 1941.
u direktnom teroru, Opuzen-topola (2654048002)

Uloški Borač
Аутор: Mr Blagoje Tunguz - LJiljana Tunguz Датум издавања: 2007, 181
Na Obrnji pri kraju XIX i početkom XX vijeka živi 17 porodica. To su:
Anteljević, Ćeklić, Elek, Glogovac, Golijanin, Kujačić, Kunčić, Poljak, Radulović,
Remeta, Salatić, Samardžić, Skočajić, Vučinić i Zarmehmedović.
182
Glogovac (p): Jovan, Sava год. Gušić, Vukosav (1901), Petar (1847), Stana rođ.
Samardžić (1847), Milovan (1903), Janko (1900), Petra rođ. Okuka (1904), Goja,
Milan,
Mirko, Radovan.
261
U Trešnjevici su od kraja XIX vijeka živjele sljedeće porodice: Biber,
Drašković, Glogovac, Govedarica, Ivanišević, Kovačević, Lukovac, Macan, Muratović,
Prorok, Samardžić, Telebak, Tomanović, Šarović, Šljivo i Višnjevac.
...
Glogovac (p): Mitar (1876), Milica год. Tomanović (1878), Krstinja (1902),
Jevto (1904), Zorko (1908), Obrad (1911-1980), Milosava rođ. Bejat (1905), Risto,
Sofija, Sava год. Višnjevac (1914), Mileva, Milan, Milivoje, Milorad, Mihajlo
(1874),
Stana rođ. Domazet (1875), Вогдо (1903), Cvijeta (1905-1986), Вогдо (1907), Вигда
(1909), Stoja (1911), Boko (1911), Sava rođ. Dabarčić (1909), Manojlo, Danojlo,
Slavojka, Veljko (1892), Toda год. Zubac (1891), Rajko, Kosa, Anđa, Mirko, Nikola
(1890), Simana rođ. Savić (1890), Nikola—Biljan, Виго (1931–1981), Vasilija rođ.
Luketa (1900), Milovan (1934-1992), Stana rođ. Savić (1904), Radivojka, Radovan,
Spasoje (1898), Вигда год. Telebak (1900), Staka, Ljuba, GOjko (1933-2001).
293-294
Krajem XIX vijeka i do sredine XX vijeka u Ulogu su živjele sljedeće porodice:
Andrić, Arsović, Bajević, Balbozan, Bašalić, Bešić, Bojičić, Čaušević, Dejanović,
Doder, Dragičević, Drašković, Galić, Glogovac, Govedarica, Guzina, Huseinagić,
Kapo,
Kečo, Klimek, Kršo, Kujačić, Lončarević, Mardžanić, Mićić, Mijanović, Milošević,
Mižonjić, Mučibabić, Mužijević, Pandžo, Panjer, Pavličić, Pehilj, Perović, Piplaš,
Popovac, Pušina, Radulović, Rožić, Savić, Smailhodžić, Spahić, Stoisavljević,
Stojnić,
Šačić, Šekara, Telar,_Tunguz, Valadžić, Vegara, Vranović, Vilogorac, Vučetić i
Zoran.
...
Glogovac (p): Risto, Stana rođ. Grahovac, Mirko (1901-1964), Mićo (1863),
Anđa rođ. Šarović (1871), Novica (1904), Božica (1906), Durđa (1911), Jovan (1869),
Sava rođ. Gušić (1872), blizanci, Vida (1904) i Milica ( 1904), Jovana rođ. Prorok
(1874), Spasoje ( 1905), Vaso (1906), Spasenija (1908), Petar (1859), Stana rođ.
Samardžić (1860), Milka (1906-1975), Darinka (1910), Marko (1863), Petra rođ.
Ćeklić
(1873), Vladimir (1906), Anđa (1909), blizanci, Branko (1910) i Janko (1910-1983),
Petra rođ. Okuka (1904), Ljubica, Miloš (1892), Ruža rođ. Kujačić (1900), Slavko.

Адресар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Датум издавања: 1927
347, Билећа
Кафане - Глоговац, Павле (Glogovac Pavle)
Knjižare - Глоговац, –·Томана
(Glogovac, Tomana). _ , .
378, Гацко
Ugljenl majdani
Глоговац, Петар
471, Требиње
Мешовита роба
Глоговац, Јефто (Glogo-
vac, Jefto)

Обрен Ђурић-Козић - Шума, Површ и Зупци y Херцеговини

547-548, Волујац
У селу има 21 кућа, од којих су: Шиљкут (1), Грујичић (1), ћукило (1),
Наерице (2), Пујо (1), Бубали (2), Кукавичићи (2), Елаковић (1), Глоговац (1),
Игњатићи (2), Кудрови (3), Дупер (1), Галеб (1), Вујић (1) и Ћенановић.
...
Глоговац је доселио пре 50 година из Придвораца. Слави Ђурђев–дан.

Породице далматинских Срба

Аутор: Александар Бачко Датум издавања: 2008, 122
Глоговац Метковић (Неретва) 7 (1) Несумњиво представљају огранак
херцеговачког рода Глоговаца. У Херцеговини овај православни род живи
на више места: у Зарјечју и Мирушама у Билећким Рудинама, Дражељеву
и Грачаници y Гатачком Пољу, затим y Братачу (Невесиње), Придворцима
и Волујцу код Требиња, Главатичеву код Коњица, као и у Мостару.
Глоговци су y Дражиљево досељени из гатачке Цернице, где их више
нема. Дражиљево им је раније био катун. У билећким Мирушама се ова
породица сматра најстаријим становницима општиме (мирушке). Одатле
су се Глоговци расељавали y Зарјечје, Братач и другде. У Волујац су се
доселили средином 19. века из Придвораца. Херцеговачки Глоговци славе
'Бурђевдан. 42:106; 151:191; 171:355

На попису 1991. било их је још и у:

Gacko Lipnik Glogovac 2
Konjic Borci Glogovac 4
Konjic Bradina Glogovac 4
Konjic Glavatičevo Glogovac 8
Konjic Kašići Glogovac 1
Konjic Mladeškovići Glogovac 4
Konjic Polje Bijela Glogovac 5
Mostar Humilišani Glogovac 13
Mostar Potoci Glogovac 10
Mostar Vrapčići Glogovac 7
Nevesinje Bojišta Glogovac 9
Nevesinje Kifino Selo Glogovac 9
Nevesinje Luka Glogovac 1
Trebinje Donje Čičevo Glogovac 7

Ровца и Ровчани у историји и традицији

Аутор: Стеван Поповић Датум издавања: 1997, 78
O TOM догађају је Дубровчанин Тома Рајовић поднио извјештај Малом
вијећу 25. јуна 1786. г. Рајовић је био у манастиру Косјереву и Добрићеву код
калуђера од којих је дознао да је Стјепан Глоговац био у Никшићу за сво ври–
јеме док се Махмут–паша тамо налазио. Пошто је овај дубровачки ухода
пронашао Глоговца, овај му је испричао како се све то догодило. Наиме,
Махмут—паша је дошао у Никшић почетком јуна са пратњом од 1.200 Арнаута
и тимариота који нијесу знали ниједну српску ријеч. Пред пашу су изашли
представници Никшића и изјавили му покорност као свом господару. У град
је паша ушао са својом пратњом, док је у пољу оставио осталу војску под
шаторима.

Херцегновски ћирилични пописи (1750 - 1826.)

Аутор: Горан Ж. Комар Датум издавања: 2011, 59
У Подима се Глоговци помињу 1758. године.

Boka Kotorska u doba Venecije - na izvorima mletačkih arhiva

Аутор: Đorđe Milović Датум издавања: 2009, 212
Mada sačuvana arhivska građa Hercegnovskog arhiva iz mletačkog
razdoblja ne sadrži mnogo materijala pomoću kojeg bi se dalo pratiti ovo pitanje
za duži period, ipak i ono malo sačuvanog materijala može nam baciti nešto
svjetla. Stoga ćemo na ovom mjestu izložiti i te, makar koliko oskudne, podatke.
U lipnju 1759. godine prodavač Anton Gvera podnio je na pregled: jednu
vagu od bakra, jedan drveni metar, l polukonatu za ul je i 1 sud za mjerenje oriza
(27. lipnja 1759. god.);251 prodavač Zuane Barbeta (30. lipnja iste godine): 2
vage od bakra, ] drveni metar, 2 mjere za oriz, l polukonatu i jednu četvrtinu
konate od ulja.252 Istog dana i iste vrste mjera donijeli su na pregled trgovci:
Antonio Polpeta, Vrban Perković, Dorđe Tripković, Pero Glogovac, Nikola
Raguzeo, Виго Ozrinić, Klemente Ugolini, Mitar Milanović idrugi.253

Презимена у Црној Гори

Аутор: Вукота Миљанић и Аким Миљанић Датум издавања: 2007, 111
ГЛОГОВАЦ, Мируше, уз лијеву обалу Требишњице.
Преселили су у Броточ (Невесоње); Подруг, Мрежице,
код Билеће и на Паник (Требиње), гдје су и
као: КАПИЧИћ; Б: БР 807, 837; Херцег–
Нови, а други су по мајци; Б: Х-2, Х 2а,
Х–9, Х 210; Велимље (Бањани), досељени
од Требиња; Б: БР 52, Бни 348.

Бањани
Аутор: Светозар Томић Датум издавања: 1949, 348
Велимље:
Глоговац једзна кућа из Требиња, слави Арханђелов дан;

Српско Сарајевско поље

Аутор: Јово Божић Датум издавања: 1997, 141
ГЛОГОВАЦ
Доселили из Невесиња у Рељево.
Славе крсну славу · Светог Борђија.

Презимена Срба у Босни

Аутор: Ђорђе Јањатовић Датум издавања: 1993, 94
ГЛОГОВАЦ 'БУР'БЕВДАН ОСЈЕК-БЛАЖУЈ САРАЈЕВСКИ

Српске породице Војводства Светог Саве

Аутор: Новак Мандић Студо Датум издавања: 2000, 377
ГЛОГОВАЦ су старинци из Мируша код Билеће. Даљим поријеклом су из
Глоговца на Космету одакле су доселили крајем XIV вијека. У Мирушама
се помињу у XV вијеку и за њих се каже да су цијеле Мируше биле њихово
имање. Дедијер каже да су дијелом изумрли, а дијелом се раселили.
Има их у Братачу и у Невесињу. у Грачаници и у Дражљеву у Гацку. Неко
вријеме су живјели у Церници одакле су их Турци истјерали у Дражљево,
а неки су одселили у Босну. Сада живе у овим мјестима и у расијању.

Земља звана Гацко 1

Аутор: Новак Мандић Студо Датум издавања: 1995, 868
GLOGOVCI su starinom iz Miruša odakle su se "zemanile"
preselili u Zarečje. Cijele si Miruše bile imanje Glogovaca,
koji su "dijelom izumrli, a dijelom se raselili". Dedijer, ka—
že, da"o SVOm porijeklu ne znaju ništa dalje". Više Perasta i—
ma mjesto Glogovac, koje se naZValo po ovoj srednjevjekovnoj ро—
rodici. Glogovac ima i na Kosmetu, gdje je OVa porodica živjela
u XIV vijeku.
U miruškom predanju, Glogovci su najstarija porodica u o—
vom kraju. Od njih su Muslimani Kapidžići u Bileći.109)
SlaVe Durđev dan. U Panik su došli početkom XVII vijeka, jer De—
dijer, piše, da su u OVa sela došli prije 500 godina.
Glogovci su imali na Dražljevu katunište, odakle su u Ago—
vića kupili zemlju i nastanili se u Maloj Gračanici."Jedan dio
stare Glogovčeve porodice" — piše Dedijer — "preselio je u Panik,
a jedan je dio primio islam. Poislamljeni potomci starijeh Glogo—
vaca jesu današnji Kapddžiči". 110)

Дедијер
149, Зарјечје
Старији људи памте, кад на Моску није било више него седам кућа (Бутулиja 4
куће, Глоговаца једна кућа, Атаљевића 1 кућа и Вукићевића 1 кућа). Ако
успоредимо овај број са данашњијем бројем кућа, онда видимо да се села у XIX.
вијеку множило много више арираштајем становништва него досељавањем.
150
Глоговци су доселили прије 300 година из Мируша. О свом поријеклу не знају
ништа даље. У Мирушама мисле, да су Глоговци најстарији стновници опћине. Од
њих су Муслимани Капичићи у Мрежици и у Билећи. Славе Бурђев дан.
174-175, Мируше
Као најстарији мирушки становник спомиње се онај Калањ Бан, који је
живио у Калањевићима и држао цијеле Мируше. Послије Калањ Бана цијеле су
Мируше биле имање породице Глоговаца, који су дијелом изумрли, а дијелом се
раселили прије триста година (по народном рачуну).
...
Један дио старе Глоговчеве породице преселио је у Паник, а један је дио
примио Ислам. Поисламљени потомци старијех Глоговаца јесу данашњи Капичи–
ћи. О њиховом се поријеклу говори опширније у опису Билеће. На Мрежицу су
прешли из ближег села Мале Куле.
Најстарији досељеници су Дрињаци. Поријеклом су Калуђеровићи с Чева, у
Црној Гори. Одатле су се разселили има више од триста и педесет година. Неко су
вријеме стали у Сливљу код Требиња. У то вријеме била је у Окиљенића у Гацку
врло лијепа дјевојка, коју су ради љепоте звали Бљелогрла. Нико није смио њу
запросити зато, што је било „одвеће лијепа", па би му сваки час Турци додијавали–
Најпослије запросе је Калуђеровићи и одведу у Сливње. Послије неколико год.?!на
умре Бљелогрлин домаћин и она се с дјецом врати оцу у Гацко. Њезину дјецу
прозову Бљелогрлићима. Кад је једном Глоговац на Мируша гонио преко Гацко
стоку из планине, Бљелогрлић му уграби кћер и вјенча је за се. Те године би
породица те у народу настаде глад. Ради тога Бљелогрлић оде са својом младом да
презиму у Дрину. Око Божића крене Глоговац из Рудине кћери у „поди" па пошто
не нађе ни кћери ни зета, оде за њиме у Дрину и доведе их у Рудине да с њима
живе, Али Блоелогрлићу бијаше срамота да живи на женину имању, те се настани на
Баљддма, Од тога времена прозову га Дрињаком ради тога, што је ишао на прерану
У ДРИНУ. Послије смрти старога Глоговца Дрињак наслиједи његово имање и пресе~
„, се у Мируше. За труског времена сви одраслији Дрињаци хајдуковаху, зато се ова
породица није размножила и ако Је доста стара.
187, Билећа
Капичићи су поријеклом од Глоговаца, најстаријих запамћенијех становника
у Мирушама. О њима се прича, да је неки њихов стари примио давно Ислам,
отишао у Цариград и био капиџија на царскијем дворима. Пошто се је обогатио,
вратио се је у своје рођено мјесто.
231, Дражљево
Село је првобитно било катун Глоговаца из Цернице који се овдје стално настанише
кад их Турци истјераше. Њиховог рода има у Грачаници, Невесињу и у Босни.
Славе Бурђев дан. — Поаовићи су поријеклом од Кисића из Пријевора (Рудине);
дошао један Глоговцима у најам, загледао се с њиховом дјевојком и оженили га. Син
тог
најамника био је поп, а иза њега, веле, било је десет попова из тога племена. Још
их има
у Грачаници, у Босни (Каменици и Тутњевцу). Славе Никољ дан.
232, Баори
Сељаци не знају од чега је село добило име. Прије двјеста до 300 година
Баори били удут села Маленице; у њима живио некакав Керо, чији син Дако
потпише своје имање под манастир Косијерево. Доцније се овдје из села Грабови–
це у Дробњацима населио некакав Грабовица, који се „потурчио“, отео мана–
стирску земљу, и прије пет кољена се овдје населио. — Иза неког времена
„потурчио се" некакав Глоговац из Дражљева, па се насели у Баори. Звали су га
Батином, и његови су потомци данашњи Батинићи.

Завође
Аутор: Неђељко- Неђо Паовица Датум издавања: 2005, 115
Паник
Глоговци. — Породица Глоговац се у Паник доселила из Мируша. Нај–
ближи су род са Глоговцима са Моска. Глоговци су стара српска пор0дица и
било би врло пожељно детаљније сагледати њихову етногенезу и сачинити
родослов, односно хронику пор0дице Глоговац. (Види породицу Глоговац на
Моску.) Глоговци у Панику су славили Ђурђевдан.
132
И Божидар Глоговац, члан Удружења књижевника Србије и истакнути песник,
такође је са Моска.
135
Глоговци. – Постоје различити подаци и мишљења о времену досеља–
вања пор0дице Глоговац на Моско. Јевто Дедијер, Билећке Рудине, Београд,
1903, стр. 807 истиче да су Глоговци на Моско доселили негде око 1600. голи-
не. Међутим, предање садашњих Г логоваца са Моска се прилично разликује
од Дедијерове констатације. Предање вели да су се Глоговци заиста доселили
из Мируша, али тек око 1800. године. Први је на Моско са фамилијом доселио
Ристо Глоговац, а приближно у исто време је преселио и његов брат из Мируша
у Паник. Г логовци са Моска кажу даје за око два века међу Глоговцима изброја–
но седам колена (пасова) са преко 300 грана потомака у земљи и иностранству.
У Мирушама се први Пут Г логовци спомињу у XV веку и за њих се каже да
су целе Мируше биле њихово имање. Према истраживањима Новака–Студа
Мандића, Српске породице војводства Светог Саве, Гацко, 2000, стр. 377,
„Глоговци су даљим пореклом са Косова, а у Мируше су се доселили из Гло–
говца крајем XIV века.“ Судећи по многим чињеницама, изгледа да је реч о
старој властеотској породици средњовековне Српске државе. Има више раз–
лога који упућују на то да је пожељно свестраније сагледати етногенезу ове
бројне и угледне фамилије. Глоговци славе Ђурђевдан.

Саво Пујић, Ономастика Придворица Требињских,

19-20 Ономатолошки прилози (523-618)
Година: 19-20 Датум издавања: 2009, 566
Глоговац, познат и имућан придворачки род током XIX вијека. Имали су
своју кулу у средишту села 14 љетну кућу на Кадрми. Доселили си из Мируша
(Билећа) незнано кад (најстарији познати им предак у Придворцима био је Са-
во, рођен почетком ХIХ вијека) задржавши се извјесно вријеме у Полицама код
Бранковића куле. Већином су се бавили трговином, па кад су новије саобраћај–
нице почеле заобилазити Придворце, 14 они су се почели расељавати: једни сре–
дином Х1Х вијека у Волујац (Пујић: Површ, 327), други, почетком наредног ви–
јека, на Алексину Међу, а посљедњи, шездесетак година касније, у Требиње.
Јевто Глоговац био је тутор приликом изградње цркве 1905––1906. године.
Оставили су трага у придворачкој микротопонимији. Слава: ћурђевдан.
611
Глоговац. 1. Формирањем Алексине Међе, придворачка кућа Марка Глоговаца
са Кадрме припојена је новом насељу (в 2.2.2.1). Његови потомци су
средином 60-их година прошлог вијека преселили у Требиње. 2. Јевто, трго-
вац, преселио крајем прве деценије ХХ вијека из Придвораца (в. 2.221) у
Кантину на Алексину Међу, гдје мује породица самрла 20-ак година касније,
пошто су му синови одселили у Београд. Слава: "ћурђевдан.

Hercegovačka prezimena
Аутор: Risto Milićević Датум издавања: 2005, 355
GLOGOVAC (p), porodice ovog prezimena nastanjene su u raznim
krajevima Hercegovine: u Zarječju i Mirušama (Bileća), Draželjevu
i Gračanici (Gacko), Brataču (Nevesinje), Pridvorcima i Volujcu
(Trebinje). Živjeli su i u gatačkoj Cernici, odakle su preselili u
Drazeljevo koje je bilo "katun Glogovaca". U Mirušama misle da
su Glogovci "najstariji stanovnici opštine". Iz Miruša su se raselja—
vali u Zarječje, Bratač i druga mjesta. U Volujac su došli polovi—
nom XIX vijeka iz Pridvoraca. Slave Duđevdan (59:132,l54,
201,213; 75: 1226, 1228). Ima ih u Glavatičevu (Konjic) i u Mosta-
ru.
407
KAPIDŽIĆ (m), u Bileći i susjednim selima: Maloj Kuli i Mrežica-
ma. Na Mrežice su doselili iz Male Kule. Porijeklom su od Glogo-
vaca "najstarijih zapamćenih stanovnika u Mirušama". Priča se
da je neki Glogovac "primio davno islam, otišao u Carigrad i bio
kapidžija na carskim dvorima. Pošto se obogatio, vratio se u svoje
rodno mjesto" (59:155,168,166). Vjerovatno su današnji Kapi-
džići potomci toga kapidžije (vratara). Dedijer ih registruje kao
Kapičiče. Iz porodice bilećkih Kapidžića potiče i dr. Hamdija Ka-
pidžić (1904—1974), istaknuti naučni radnik—istoričar. Kapidžići
danas Žive i u Mostaru.

Д–р Тих. Р. Ђорђевић: О народном певању у Гацком и. Јајцу

01 Гласник Етнографског музеја у Београду 1926 (99-108)
Година: 1 Датум издавања: 1926, 106
108. Има ли народних djeca/wa које Постају у наше вријеме? ·—
Имаде. Поједини гуслачи сами спјевају читаве епове о разнијем Дога–
ђајима. Познавао сам некога Гају Глоговца са Дражљева у Гацку, који
је у време устанка и рата 1876—1878 спјевао више пјесама о ратовима
из тога доба. Било је случајева, када би био по ваздан у боју, а у ве–
пјева догађаје Имаде једна пјесника

Славно доба Мостара

Аутор: др Јован Радуловић Датум издавања: 2010, 264
19 У тој области њега су нарочито интересовале варијанте пјесме о Бановић Страхињи.
Код Гаја Глоговца из Гацка он је био изнашао једну варијанту те песме коју, нажа-
лост, није одмах забележио. Он каже да у њој долази до борбе између Страхињића и

Стари српски записи и натписи 02

Година: 2 Аутор: Љубомир Стојановић Датум издавања: 1983, 313
Год. 1798:
3749 Нека се чисто (зна) како писа и рече Степан'в
Глоговацгв поп8 Андри ћзракгв каде Змре, и да нема
нико драги Взети, и негов'в пресгв притише „Игла.
на рождаство пресвете мати богоро(ди)це 8 манастир8
Носиеревв.
Запис у рук. Беч. Б. бр. 54. — Спом. III, 202.

Drago ĆUPIĆ (Titograd)

PREZIMENA SA SUFIKSOM -ac/—ica
U CRNOGORSKOJ ANTROPONIMIJI
Onomastica jugoslavica 8 (93-100)
Година: 8 Датум издавања: 1979, 95
Glogovac (Crataegus, C. Oxyacantha — divlji glog, Simonović
146) kao prezime ne bi se jednostavno moglo dovesti u vezu sa ime—
nom biljke glog, ukoliko se ne radi o osobini nosilaca prezimena — da
su otporni, tvrdi kao glogovo drvo. Prije će biti da je prezime ablativ—
nog karaktera, da se radi o ljudima koji su došl' iz mjesta Glogovo.
Tragom prezimena Dučić
Аутор: Vladimir Dučić, 124
Osnovnu školu Jovan Dučić je završio u Trebinju. Zbog vrlo teških
uslova za život, Jovan sa majkom napušta Trebinje i prelazi u Mostar,
gdje ga prihvata njegov polubrat Risto Glogovac.

01 Биографије, Срби западно од Дунава и Дрине А-З

Година: 1 Аутор: Јован С. Радојчић Датум издавања: 2009, 821-822
ГЛОГОВАЦ С. ВАСО, добровољац, официр српске војске и страних
војски
Крушевљани, Невесиње, 1891 — Послије 1940.
Један од шесторице синова старог херцеговачког устаника
Спасоја Глоговца. Године 1911, Васо је, као 20–годишњак, на регру–
тацији оспособљен за војску и упућен у Беч на војну службу. Када је
избио Први свјетски рат 1914, послан је на Руски фронт. У вези с тим
каже да ни послије првог борбеног крштења „Никако нисам могао да се
помирим с тим да ратујем против Руса. И једне ноћи, са још неколико
својих другова, побегао сам Русима.“ (Политика, 29. XII 1940 / 16).
Послије преласка к Русима његова ратна путешествија настављена су и
личила су на најмаштовитији авантуристички роман. Најприје осумњи–
чен код Руса да је шпијун, једва је остао жив и упућен у заробљенички
логор. Кад је у Русији почело сакупљање српских добровољаца, међу
првима сејавио за добровољца. Ратовао је по Добруџи све док није лик-
видиран тај фронт. За своје борбено држање на том фронту Одликован
је сребрном медаљом за храброст, једним руским одликовањем и
унапређен у чин каплара. Желећи у српску војску упутио се преко Русије
за Солун. На путу су га заробили руски бољшевици, али је побјегао из
заробљеништва. Путујући од Урала, на разне начине, кроз Сибир према
обали Тихог океана, заробили су га бјелоармејци. Ту су га спасили Од
ликвидације наши људи који су већ били у њиховим редовима, те је
примљен у царску војску и добио чин каплара. Због заслуга које је
стекао у једној војној операцији, командант Сибира, атаман Семјонов,
унапредио га је у чин потпоручника и одликовао га. Међутим, вре–
меном су бјелоармејци све слабије стајали и октобра 1922. године, у
Владивостоку, који су још до тада држали, укрцали су се на руске
бродове и под пратњом јапанских разарача искрцали се у Кореји, међу
њима и Глоговац. Након извјесних лутања по Кореји и тражећи посла,
Глоговац је ускоро постао потпоручник јапанске војске, која је гушила
побуне Корејаца. Кад су немири у Кореји престали, сви странци —
војници ујапанској војсци, отпуштени су. Тако се Глоговац опет нашао
на улици. Тражећи рјешење за преживљавање, у прољеће 1924. године,
нашао се у Харбину, похађао курс за возаче, положио испит и постао
шофер. Знао је више језика и возећи по Харбину стекао доста пријате–
ља. У то вријеме Јапанци су по Кини врбовали људе за армију кинеског
генерала Чанг Цу Лина, који се борио против Чанг Кај Шека. Као
ранији војник Глоговац је пристао, ступио у Чанг Цу Линову војску,
добио чин официра и високу плату. У саставу коњичких јединица исти–
цао се у борбама. У напредовању те војске судјеловао је и у освајању
Нанкинга. Међутим, Чаг Кај Шекове јединице брзо су повратиле
Нанкинг, и потукле снаге Чанг Цу Лина. Глоговацје преживио ту битку
и даље напредовао у Чанг Цу Линовој војсци. У једној од наредних
битака, у којој је погинуо командант коњичког ескадрона, Глоговац је
постављен за команданта ескадрона и унапређен у чин мајора. Кад су
се те јединице касније нашле у Тјенцину и, кад су грађани тога града,
команданту дивизије Семјонову додијелили свилени сунцобран, доди–
јелили су и Г логовцу свилену заставу са посветом исписаном на
кинеском језику: „Мајору Г логовцу грађани Тјенцина дарују ову зас-
таву за његово јунаштво“ (u6uq.). У коначним ратним обрачунима у
Кини армија генерала Чанг Цу Лина је поражена, а Глоговац се с
великом свотом новца, коју је стекао као официр, и свиленом заставом
нашао у Шангају. Ту се укрцао на један брод и преко Индијског океана
и Средоземног мора стигао у Европу, а потом, и у родни крај, након 16
година. Живот је наставио у роденом крају као напредни земљорадник.
Свилену заставу из Тјенцина, веома оштећену имао је још 1940. године.
када је своју ратну ,.одисеју“ испричао сараднику листа Политика.

Небојша Глоговац (Требиње, 30. август 1969 — Београд, 9. фебруар 2018) био је
српски филмски, телевизијски и позоришни глумац.[3]
Стеван „Стево“ Глоговац (Билећа, 9. јануар 1973) је бивши српски фудбалер.

Божидар М. Глоговац (Дубровник, 1939 — Београд, 2019) био је српски песник.

Рођен је 1939. године у Дубровнику, где је с родитељима живео две године.
По доласку усташа на власт, 1941. године, породица се спашава одласком у
Херцеговину.
Детињство је провео у селу Моско крај Требиња. Основну школу завршио је у Љубомиру,

гимназију у Требињу, а студије филозофије у Београду.

Радни век је провео у НИС Југопетролу, а са шездесет година, подстакнут Дучићевом
поезијом,
почео је да пише песме. Гостовао је у Торонту 2009. године.[2]
У браку са супругом Смиљаном има два сина и кћерку, као и унучад. У Београду је
живео од 1961. године.
Умро је 21. октобра 2019. године у Београду.

371. Глоговац, Паник, Билећа, Ђурђевдан

Резултат на 23 маркера по ФТДНА распореду (без смањивања Гата-Х4):
13 22 14 10 14 16 11 13 11 29 15
16 20 11 14 16 21 10 25 12 11 21 12
По свему судећи припада хаплогрупи I1-М227. Од претходно тестираног Глоговца из
Невесиња се разликује на 2 од упоредива 23 маркера.

Капиџић, муслиман, Билећа, Херцеговина, I2-S17250

I1 > I-DF29 > I-Z2336 > I-Y3866 > I-S4767 > I-Y4781 > I-S4770 > I-M227 > I-A11380
Према Милићевићу, ови Капиџићи воде поркело од неке старе породице Глоговац из
Мируше. Дедијер их бележи и као Капичиће.

Карактеристична вредност DYS385b = 16. Јавља се код обојице Глоговаца и једино код
њих.
Такође DYS481=26 код Глоговаца из Братача је јединствено.