Seminarski rad

1. Uvod

ES (Expert System - ekspertni sistem) je softverski sistem koji omogućuje stručno

rešavanje problema u datom polju ili primenjenoj oblasti izvoñenjem zaključaka iz baze
znanja, razvijene veštinom nekog stručnjaka - eksperta, u odreñenoj usko stručnoj oblasti. Oni
uspostavljaju unutar računara deo veštine nekog eksperta - stručnjaka, u odreñenoj usko
stručnoj oblasti, koja bazira na znanju. Znanje eksperta je u takvom obliku da računar može
da ponudi, ne samo rešenje problema već i, objašnjenje kako se došlo do rešenja i/ili
inteligentan savet i/ili da preduzme inteligentnu odluku o funkciji koja je u postupku. Najveći
efekat primene računara u oblasti ekspertnih sistema je kada je broj pravila velik (nekoliko
hiljada) i kad bi čoveku bilo vrlo teško izvesti tačan zaključak. Osnovni termini ekspertnih
sistema definisani su meñunarodnim standardom ISO/IEC 2382-28:1995. Ekspertni sistemi
upravljaju bazom znanja i bazama podataka. Osnovne metode obrade se ogledaju u
pretraživanju podataka na bazi razvijenih logističkih procesa pretraživanja. Baze podataka
ekspertnog sistema se ocenjuju analizom koncepta, kojim se vrši unošenje znanja eksperata u
računarski algoritam tj. predstavljanjem znanja eksperata u obliku programa (ili programskih
paketa) za rad. Time ovaj sistem postaje vrhunsko profesionalno sredstvo za rad. Znanje u
ekspertnom sistemu se sastoji iz: činjenica, mišljenja i heuristike. Opšta struktura ekspertnog
sistema novije generacije, kao softverskog proizvoda, sadrži šest elemenata i to: bazu znanja,
radnu memoriju, mehanizam za zaključivanje, modul za učenje, komunikacioni interfejs i
ulazno/izlazni modul.

Baza znanja (knowledge based) sadrži, na odreñen način predstavljena, znanja eksperata o
samoj oblasti primene. Znanje eksperata je smešteno u bazi podataka (zbirka činjenica i
odnosa meñu njima) kojoj je pridodat skup algoritama ili pravila koji omogućavaju rukovanje
bazom podataka radi dobijanja novih činjenica i odnosa koji nisu u njoj eksplicitno
pothranjeni.

Radna memorija (working memory) omogućava smeštanje, brisanje i izmenu padataka i

činjenica za jedan konkretan slučaj, u toku rada jednog ekspertnog sistema.

Mehanizam za zaključivanje (inference mechanism) je zapravo procesor koji usklañuje

činjenice sadžane u radnoj memoriji sa znanjima iz oblasti koja se nalaze u bazi znanja i na
osnovu toga izvodi odreñene zaključke u vezi problema ili stvara nove činjenice na bazi

1
Seminarski rad
činjenica i pravila koja su implicitno pothranjena u bazi znanja. Mehanizmi za zaključivanje
su univerzalni, opšti ili nezavisni od oblasti primene. Mehanizam za zaključivanje za nove
aplikacije ostaje nepromenjen, dok se baza znanja menja sa promenom aplikacije.

Modul za učenje (module for learning) je kvalitativna razlika novije generacije ekspertnih
sistema i njegova karakteristika jeste automatska sinteza pravila i drugih elemenata baze
znanja putem mašinskog učenja.

Komunikacioni interfejs (meñuveza) ili modul za vezu sa korisnikom (communications

interface) omogućava korisniku udobnu interakciju u sistemu čovek-računar i uvid u proces
zaključivanja (donošenje zaključaka, objašnjenje ili pak navoñenje ukupne procedure
zaključivanja ekspertnog sistema). Ulazno/izlazni modul, odn. modul za vezu sa radnim
okruženjem (input/output module) je, takoñe, kvalitativna razlika novije generacije ekspertnih
sistema, bez obzira na postojanje modula za vezu sa korisnikom. Ovaj modul ima poseban
značaj u slučajevima kada ekspertni sistem radi kao sastavni deo nekog složenijeg sistema. U
tim slučajevima ovaj modul ima zadatak da prilagodi ulazno/izlazne podatke izmeñu
ekspertnog sistema sa jedne i ostalih delova tog složenog sistema sa druge strane.

Ekspertni sistemi predstavljaju jednu od najznačajnijih oblasti istraživanja i primene

veštačke inteligencije i najznačajniji su u komercijalnoj primeni rezultata istraživanja
veštačke inteligencije. Prvi i najuspešniji ekspertni sistem DENDRAL razvijen je na
Univerzitetu u Stanfordu još 1965. godine za oblast hemije. Ekspertni sistem DENDRAL
omogućuje pomoću ugrañenog znanja i pravila da se odredi struktura hemijskih jedinjenja na
osnovu spektrografske analize. Ekseprtni sistem INTERNIST asimilira simptome i pravila po
kojima se dolazilo do dijagnoze. U oblasti medicine razvijen je sredinom 1970-tih godina na
Stenfordskom Univerzitetu i ekspertni sistem MYCIN za dijagnozu infektivnih bolesti, odn.
identifikaciju mikro organizama izazvanih bakterijama, s preporukom terapije za lečenje.
Takoñe, 1970-tih godina veliki američki proizvoñač računarske opreme DEC suočio se s
problemom sastavljanja velikih računarskih sistema tipa VAX po narudžbi. Tako su
programeri DEC-a razvili ekspertni sistem R1 (kasnije razvijen u XCON) za automatsko
odreñivanje optimalne konfiguracije VAX računara koji je apsorbirao sva pravila sastavljanja
VAX računara, koji je imao izuzetnu primenu.

2
Seminarski rad

5. Zaključak

Razlog za primenu ekspertskih sistema je težnja da znanje, iz raznih specifičnih oblasti

ljudske delatnosti, postane dostupnije kroz primenu računarskih programa. Omogućeno je da
u svakom trenutku zaključivanja bude na raspolaganju celokupno znanje iz odreñene oblasti.
Zahvaljujući velikoj brzini računara iz tog znanja za kratko vreme je moguće izvući
zaključke.

Razlike izmeñu konvencionalnog programa i ekspertnog sistema se sastoje u tome što,

ekspertski sistem ima sposobnost zaključivanja i objašnjavanja, može da objasni svoje akcije,
opravda svoje zaključke i obezbedi korisniku informacije o znanju koje poseduje.

Čovek ne može potpuno biti zamenjen, naročito u pogledu kreativnosti i korišćenja opšteg
znanja. Prednost ekspertskih sistema nad ljudima je što se ljudsko znanje vremenom gubi
naročito ako se često ne koristi.

Ekspertski sistemi omugućavaju korisnicima da odgovore na specifična ili hipotetička

pitanja koja eventualno rezultiraju dobijanjem specifičnih, relevantnih informacija. Na višem
nivou mogu planirati budžete nacija, simulirati ratne situacije, anticipirati promene u
prirodnom okruženju i slično, kao "asistenti" ljudskim ekspertima.

Komponente ekspertskog sistema

Ekspertski sistemi imaju tri komponente:

1. baza znanja
2. mehanizam izvoñenja
3. upravljački mehanizam

Postupak prikupljanja znanje počinje tako što inženjer znanja nastoji da od experta dobije
heurističko znanje, da ga kodira i unese u eksperski sistem. Korisnik sa ekspertskim sistemom
komunicira preko terminala.

18
Seminarski rad
Osnovni elementi eskpertskog sistema pored baze znanja, mehanizam zaključivanja, su i
radna memorija i interfejs prema korisniku, kao i pomoćni moduli: podsistemi za prikupljanje
znanja, posebni interfejsi, sistem za objašnjenja.

Baza znanja je specijalizovana i jedinstvena za konkretni sistem koji sadrži znanje

eksperata iz odreñene ooblasti a koje je uneto putem sistema za prikupljanje znanja i ne menja
se tokom vremena. Radna memorija sadrži trenutne podatke o problemu koji se rešava. Oni su
prmenljivi i odražavaju trenutno stanje u procesu rešavanja. Mehanizam zaključivanja na
osnovu tih promenljivh podataka i fiksnog znanja iz baze znanja rešava problem. Preko
interfejsa prema korisniku odvija se komunikacija.

Učesnici u razvoju ekspertnih sistema

Učesnici u razvoju ES su:

1. ekspert (osoba koja poseduje znanje, veštinu i iskustvo na osnovu kojih rešava
probleme iz odreñenog domena bolje i efikasnije od drugih ljudi)
2. inženjer znanja (koji dizajnira, implementira i testira ekspertski sistem, zna koji je
softverski alat pogodan za rešavanje problema koji definiše, intervjuiše eksperta,
identifikuje koncepte, organizuje i formalizuje znanje koje se predstavlja, identifikuje
metode, vrši izbor softverskog okruženja za razvoj, implementira, testira i revidira,
instalira i održava ekspertski sistem).
3. krajnji korisnik (koji radi sa eksperskim sistemom, unosi ulazne podatke i činjenice
zahteva objašnjenja, definiše zahteve vezane za korisnički interfejs).

19
Seminarski rad

6. Literatura

1. Draganesc M. Broadband Internet and the knowledge society. Studies in

Informatics and Control Journal, 2002.

2. Biočanin R. Ekspertsko ocenjivanje u funkciji odlučivanja, Vojni informator, NIC

“VOJSKA”, Beograd, 2004 .

3. Ranñelović M., Ekspertni sistemi i njihova primena, Novi Sad, 2004.

4. Biočanin R. Ekspertsko ocenjivanje naučnih projekata i programa razvoja, XXX

Jubilarno savetovanje proizvodnog masinstva SCG sa meñunarodnim ucescem,
01-03. septembar 2005. Vrnjačka Banja.

20
Seminarski rad

Sadržaj

1. Uvod .......................................................................................................................................1

2. Ekspert i ekspertni sistemi......................................................................................................3

2.1. Struktura i osobine...........................................................................................................6
2.2. Ekspertsko ocenjivanje ........................................................................................................8

3. Da mihi facta, dabo tibi ius?...................................................................................................9

4. Ekspertni sistem u pravu na komparativnom primeru..........................................................12

4.1. Primena ekspertnog sistema van sudnice: ka dokaznoj upotrebljivosti pravnih nauka.....16

5. Zaključak ..............................................................................................................................18

6. Literatura ..............................................................................................................................20

21