Мор или

Мор или (лат. morbilli — „мала олест“), мале

Морбили
огиње, оспице, је вирусно, веома заразно о ољење
из групе осипних грозница, које углавном погађа децу.
Болест се клинички манифестује општом сла ошћу,
малаксалошћу, грозницом, запаљенским променама
на вежњачи, слузокожи дисајних органа и појавом
оспе која се постепено шири по кожи од лица и врата,
према трупу и удовима. Инку ација код мор ила је
устаљена и износи 10-11 дана и ез икаквих је
симптома, а у последњој трећини инку ационог
периода олесник је инфективан. Клиничка слика
олест протиче кроз три стадијума а у неким
Осипне промене на кожи болесника
случајевима може се окончати и компликацијама као
што су запаљење плућа и мозга.[1] Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност заразна болест
Дијагноза мор ила се поставља на основу клиничке
Patient UK Морбили (https://patient.info/d
слике и откривањем антитела у крви. Специфична
octor/measles-pro)
терапија мор ила не постоји. Њена појава и
компликације могу се спречити, вакцинацијом деце од дванаестог месеца старости, захваљујући којој
је велики рој случајева у прошлости значајно смањен. У већини земаља олест подлеже о авезном
пријављивању.

Вирус малих огиња је веома заразан и шири се директним контактом и кроз ваздух. Заштита се може
до ити сигурном и ефикасном вакцином, али з ог „рупе” у имунизацији е а, овај вирус је и даље
један од најчешћих узрока смрти међу децом широм света.

Само у првој половини 2019. године у европском региону СЗО је за ележила око 90.000 случајева
малих огиња а широм света више од 365.000 случајева. То је више него што је евидентирано на
годишњем нивоу од 2006. године.

Садржај
Историја
Епидемиологија
Морталитет/Морбидитет
Пол и старост
Предиспозиција
Етиологија
Патофизиологија
Клиничка слика
Продромални, катарални стадијум
Осипни стадијум
 Стадијум љуштења и реконвалесценције
Атипични ток болести
Дијагноза и диференцијална дијагноза
Терапија
Превенција
Мере превенције у Србији
Врсте вакцина које се примењују у имунизацији против малих богиња
Вакцина која се користи у Србији
Компликације
Види још
Извори
Библиографија
Спољашње везе

Историја
Први поуздани опис морбила потиче од персијског научника, филозофа и лекара (Абу
Бакр Мухамед ибн Закарија Рази 850-925), познатог и као Ел Рази.[2]
Прва епидемија морбила описана је у Европи у 15. веку
Ф. Хом (1759.) пренео је морбиле на човека, скарлификацијом и преносом крви са
оболелих у раном стадијуму болести. Исти експеримент, убризгавање крви оболелих
особа у раној фази болести на здравог човека извршио је 1905. Хектоен.
Озбиљније епидемиолошке и клиничке студије болести извршио је Панум (Peter Ludvig
Panum 1846) на Фарским острвима.[3]
Коплик је 1896. на букалној слузокожи открио (по њему назване „Копликове мрље“)
патогномичне беле мрље (пеге) код особа оболелих од морбила.
У 1911. Андерсон и Голдбергер први су утврдили вирусну природу морбила након што су
извршили заражавање мајмуна (лат. Macacus mulartta), од бактерија очишћеном и
филтрираном крвљу болесника.
Пиблс и Ендерс су 1954. године, први изоловали вирус морбила (из носнождрелног
секрета и крви) његовим узгајањем на култури бубрежних ћелија човека,[4] док су Black,
Reissig и Melnick то исто обавили узгајањем вируса на канцероматозним ћелијама.
Након открића узрочника морбила 1958. је започет развој вакцине која је први пут 1963.
била доступна за имунизацију деце.

Епидемиологија
Мор или су једна од десет најзначајнијих заразних олести за људе. Године 1980, пре него што је
започета примена имунизације против мор ила, оне је ила широко распрострањена, са око 2,6
милиона смртних случајева у свету, посе но у Африци. Зато је СЗО као „Миленијумски развојни циљ“
се и поставила о авезу да смањи рој смртних случајева од мор ила међу децом, у укупном износу за
две трећине до 2015, у односу на ниво из 1990.

Препознајући потенцијал имунизације у суз ијању мор ила и смањењу смртност међу децом, њена
о ухваћеност се може сматрати маркером квалитета дечје здравствене заштите. Зато је покривеност
рутинском вакцинацијом против мор или СЗО иза рала као индикатор напретка у том правцу.[5]
 Покривеност рутинском вакцинацијом против морбили СЗО је изабрала као
индикатор квалитета здравствене заштите деце (табеларни приказа илуструје
пад броја оболелих са порастом процента извршених имунизација)

У земљама у развоју, мор или погађају око 30 милиона деце годишње и узрокују око 1 милион
смртних случајева. Такође мор или у свету, сваке годишне изазову 15.000-60.000 случајеве слепила.

Пријављени случајеви морбила, статистика СЗО [6]

СЗО-региони 1980 1990 2000 2005
Африка 1.240.993 481.204 520.102 316.224
Америка 257.790 218.579 1.755 19
Источни медитеран 341.624 59.058 38.592 15.069
Европа 851.849 234.827 37.421 37.332
Југоисточна Азија 199.535 224.925 61.975 83.627
Западни Пацифик 1.319.640 155.490 176.493 128.016
Широм света 4.211.431 1.374.083 836.338 580.287
Сједињене Америчке Државе

Од 1994, већина случајева морбила у САД је унет или повезане са миграцијом

становништва из других земаља света. У 2005. пријављено је 66 случајева морбила
Центру за контролу и превенцију болести (CDC) САД.[7] Од тог броја, 34 су регистрована
током једне епидемије у Индијани, која је била повезана са повратком невакцинисаног
17-годишњег Американца са путовања у Румунију.
Од јануара до јуна 2008, 131 случај малих богиња пријављено је CDC-у САД, што је било
значајно више у поређењу са просеком од 63 случајева годишње током 2000—2007.[8]
Немачка

У Немачкој, након увођења вакцинације против морбила у последњих 30 година, укупан

број оболелих је значајно смањен, али се болест још увек враћа у малим епидемијама.
Годишњи број пријављених случајева у Немачкој је опао са 6037 (2001) на 123 случајева
у 2004 (подаци од 02.03.2010), и мировао у наредним годинама (са изузетком 2006: Н = 2307
) са мање од 1.000 случајева болести годишње.[9]
За 2009. Институту Роберт Кох, пријављено је 574 случајева.[9]
Епидемиолошка ситуација у Немачкој карактераише се од 2003 појавом регионалних
епидемија које су се јављале на одређено време и у којима је регистровано до 75%
случајева годишње.[9]
Ср ија

Након увођења вакцине против малих богиња у Србији 1971, оболевање се јављало у
епидемијској форми на сваких 3-5 година, али са вишестуко мањим бројем оболелих у
односу на период пре увођења вакцине. Велике епидемије регистроване су 1986, 1989,
1993. и 1997. 2007. У епидемији морбила 1997., у којој је оболело око 4.000 особа,
регистровани су последњи смртни исходи од ове болести у Србији.[10]
Након 10 година од поменуте епидемије (2007) као последица импортовања вируса међу
невакцинисаном, претежно ромском децеом у Војводини, избила је епидемија у којој је
оболела 201 особа. Током 2008. и 2009. регистровани су појединачни импортован
случајеви оболевања код којих је утврђено порекло вируса из Немачке и Тајланда.[10]
Морбила у Србији није било уназад готово десет година, док се нажалост од 2010.
поново јављају случајеви ове болести који нису импортовани у Србију из других
земаља. На основу доступних података извори инфекције нису утврђени, што индиректно
указује на присуство вируса у циркулацији међу децом у Србији. Главни разлог за то је
пад броја невакцинисане школске деце...„У прилог томе иде и тренутна ситуација у
Србији. Ревакцинација за ММР вакцину (против малих богиња, рубеоле и заушака) у
школском узрасту износи 88 %, а чим падне испод 95 %, онда се током година накупи
број осетљивих. Кад се појави вирус, његово ширење је много брже и тада нема
теоретске могућности да не дође до епидемије.“[11]
Зато су од 4. јуна 2010., на територији целе Републике Србије на снази пооштрене мере
епидемиолошког надзора над морбилима, у складу са Планом активности за
одстрањивање ове болести у Републици Србији (пријава сумње, лабораторијска
дијагностика, изолација, лечење, здравствени надзор, епидемиолошки надзор,
вакцинација ...).[10]
Београд: ... Током спровођења активног епидемиолошког надзора над морбилима, а у
складу са Планом активности за елиминацију морбила у Р. Србији, на територији
 Београда је од маја до децембра 2010. регистровано 7 лабораторијски потврђених
случајева морбила. Међу оболелим особама највише је заступљен узраст од 0-5 година
– 3 оболела (43%), 15-19 година – 2 оболела (29%), 20-29 година – један оболели (14%) и
30-49 година - један оболели (14%)... Напомињемо последњи случајеви морбила у
Београду регистровани су 2007. Реч је о 3 импортована случаја вазана за епидемију
морбила у Војводини.
Од почетка октобра 2017. године, закључно са 14. мартом 2018. године на територији
Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље
Косовска Митровица, регистрована су укупно 3.654 случаја малих богиња. Најмлађа
оболела особа је стара 15 дана, а најстарија 70 година. Највећи број оболелих је у
узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа (95%)
је невакцинисана, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса. Од
укупног броја оболелих 32% је болнички лечено или је хоспитализација у току. Тешке
компликација малих богиња регистроване су код 400 болесника (398 — упала плућа 2
запаљење мозга). Код особа оболелих од малих богиња са компликацијама регистровано
је 13 смртних случајева.[12]
Македонија

У Македонији је априла 2011. проглашена епидемија морбила, након што је само у

Скопљу званично регистровано око 800 оболелих, са око 30 пацијента који су у животној
опасности. Зато је у Македонији у циљу спречавања даљег ширења епидемије, по
хитном поступку приступљено вакцинацији невакцинисаног становништва против
морбила, од беба старости 6 месеци до особа старих до 40. година. За сва лица и
родитеље прописане су казне ако се не одазову вакцинији или не вакцинишу децу.[13]

Морталитет/Морбидитет
Иако су морбили клинички значајна вирусна болест, она је обично бенигне природе и без
последица по оболеле, у земљама у којима се сваке године рализује висок провенат
имунизације деце.
Према подацима СЗО, морбили су водећи узрок смртности на глобалном светском нивоу
који је у првој деценији 21. века, већим делом спречен вакцинацијом деце у детињству.
Глобално, број смртних случајева ја пао за 60% од процењених 873.000 у 1999 на
345.000 у 2005. Подаци за 2008 показују да је смртност од морбила на глобалном нивоу
пала на 164.000, Од укупног броја смртних случајева у 2008. 77% се јавило у регионима
југоисточне Азије.[14]
Компликације морбила су најчешћи урок смртности, и најчешће се јављају код одраслих
и неухрањене деце са недостатком витамина у исхрани, невакцинисаних особа
интензивно изложених вирусу морбила, или код имунокомпромитованих особа.
Већина компликација је последица имуносупресије изазване вирусом морбила која слаби
имуни одговор домаћина и резултује реактивацијом латентне инфекције или бактеријске
суперинфекције патогенима присутним у организму оболеле особе.
Упала плућа, било да је изазвана вирусом морбила, туберкулозом, или некоим другим
бактеријским узрочником, је најчешћа компликација морбила.
Круп, енцефалитис, и упале плућа су најчешћи узроци смрти код оболелих са
морбилима.
Вирус морбила обично директно напада ЦНС, међутим, клиничке манифестације
енцефаломијелитиса се јављају код 1 на сваких 1000-2000 пацијената са морбилима.
Ова компликација је фатална за око 10% болесника.
Код деце са лимфоидним малигномом, одложени акутни облик морбилима изазваног
енцефалитиса може се развити 1-6 месеци после акутне инфекције и обично је фаталан.
Нешто ређе се јавља субакутни склерозирајући паненцефалитис, са латентним
 периодом болести од неколико година, код деце која су имала богиње када су била
млађа од 2 године.
Друге компликације су отитис медија, тромбоцитопенијска пурпура са крварењем,
миокардитис, хепатитис, перикардитис и тежак облик кератитиса који може напредовати
до слепила.
Претпоставља се да је број стварно оболелих од варичеле много већи, јер велики број
пацијената не лече лекари, а такође, чест је случај и да медицинске установе не
пријављују број оболелих.
Очекује се да ће морбидитет са повећањем стопе вакцинација и даље наставити да
пада.

Пол и старост
Морбили подједнако нападају особе оба пола.
Од 66 пријављених случајева малих богиња у Сједињеним Државама у 2005, 7 (10.6%) су
биле бебе, 4 (6,1%) деца узраста од 1-4 година, 33 (50%) особе старости 5-19 година, 7
(10,6%) одрасли млађег узраста 20-34 година, а 15 (22,7%) одраслих старији од 35
година.[7]
Морбили се у густо насељеним неразвијене земљама света најчешће јављају код деце
млађе од 2 године. Поред тога, учесталост пријављених случајева код деце испод једне
године је и даље висок (7,3 на 100.000 деце у 2009).[9]
Од 2006, уочено је повећањање пропорционалног удела старијих старосних група (> 10
годишње).[9]

Предиспозиција
Типична ризична подручја за о олевање од мор ила су:

Велика густина насељености;

Низак обухват имунизацијом против морбила (често и против других вакцинабилних
болести);
Присутан недостатак витамина A у исхрани;
Висока инциденца и смртност од морбила.
Типичне ризичне групе за о олевање од мор ила су:

Невакцинисана, сиромаша деца која живе у градовима (најчешће у сиромашним

градским предграђима);
Избеглице;
Популација која насељава неприступачне или тешко приступачне области;
Деца на лечењу у болници;
Одојачад чије су мајке ХИВ позитивне.
Урођена имунодефицијенција

Етиологија
Мор или су веома заразна олест (која се може спречити вакцином) изазвана вирусом мор ила
(малих огиња), рода мор илиформних вируса из породице парамиковиридае (лат. paramyxoviridae).
Вирус пролази кроз N филтер и на со ној температури је активан око 24 часа, а на температрури од
00C, неколико дана. У замрзнутом стању на -370C до -720C вирус може да задржи активност и до 15
дана. Брзо се инактивира на ниским вредностима pH.
Вирус је присутан у секрету носно - ждрелне слузокоже и
крви олесника за време продромалног и ране фазе осипног
стадијума олести. Преносисе преко капљица или
директним контактом са секретом носа или грла о олелих
осо а. Мор или су једна од нај рже преносивих заразних
олести из групе огиња, а вероватно и једна од
најпознатији и најсмртоноснијих осипних грозница у дечјем
узрасту.[15]

Осо е о олеле од мор ила се сматрају заразним четири дана

пре и четири дана у периоду појаве оспе. Период
инку ације пре појаве симптома је о ично 10-12 дана (у
распону 7-18 дана).[16]
Вирус морбила (електронска
Болест се углавном лечи симптоматском терапијом (јер за микроскопија)
њих не постији специфичан лек), а већина олесника се
опорави у року од 2-3 недеље. Мор или се најуспешније
спречавају вакцинацијом.[17] Веома висок ниво имунитета становништва у већем делу света
постигнут је вакцинацијом, која је довела до елиминације олести у многим земљама. Али ако се овај
ниво имунитета становништва стално не одржава на високом нивоу, могућа је поновна (циклична)
појава епидемија мор ила.[18]

Међутим, код потхрањене деце и осо а са смањеним имунитетом, мор или могу да доведу до
оз иљних компликација. Око 30% пријављених случајева мор ила укључује и једну или више
компликација. У развијеним земљама то је најчешће отитис медија (7-9%), запаљење плућа (1-6%),
дијареја (6%), слепило и постинфективни енцефалитис (1 на 1000 случајева). Ризик од оз иљних
компликација је већи код е а и одраслих осо а. Мање уо ичајена, али врло оз иљна компликација је
су акутни склерозирајући паненцефалитис (1 на 100.000 случајева).[16]

У многим европским земљама, за разлику од земаља у развоју, већи рој случајева мор ила се јавља
код адолесцената и одраслих осо а. У већини региона света, покривеност вакцинацијом и ниво
имунитета становништва у општој популацији је висок и о разац цикличне појаве мор ила се не
уочава. Међутим, још увек постоје осетљиве групе људи у већини земаља света. Док неке од
осетљивих осо а живи у заједници са становништвом високог нивоа имунитета на мор иле, оне су на
ниском ризику од импортованог (унетог) вируса из других земља, где је опасност од заразе међу
појединцима врло висока.[19]

Патофизиологија
Вирус мор ила се преноси директним контактом са о олелим осо ама преко респираторних капљица
(аеросола), кашљањем и кијањем или, ређе, ваздушним путем. Битне патолошке промене у току
мор ила одигравају се на кожи, крајницима, и слузокожи ждрела и дисајних путева. Она је одраз
реакције капиларне мреже у тим подручјима на инвазију вируса.

Почетна инфекција и умножавање вируса почиње на локалном нивоу у епителним ћелијама трахеје и
ронха у виду хиперемије, серозне ексудације те периваскуларног накупљања и пролиферације
мононуклеарних а делом и полиморфонуклеарних ћелија. Након 2-4 дана, вирус мор ила инфицира
локално лимфно ткиво, највероватније ношен плућним макрофагама. Након што вирус изврши
продор у регионалне лимфне чворове, у њима настаје хиперплазија, са појавом гигантских ћелија
величине и до 100 μ, које садржавају и до 100 језгара.
На укалној и ждрелној слузокожи настају Копликове мрље з ог ујања ендотелних ћелија и површне
некрозе. Даљим процесом виремије вирус мор ила продире у ћелије разних органа пре појаве кожне
оспе. На површини коже се запаљењска инфилтрација налази око лојних жлезда и и фоликула косе.

Код осо а са смањеним ћелијским имунитетом, вирус мор ила изазива прогресивно и често
смртоносно запаљење плућа з ог некрозе епитела и инфилтрације мононуклеарним ћелијама. Вирус
изазива имуносупресију типа појачане преосетљивости, производњу интерлеукина-12 и антиген-
специфични лимфопролиферациони одговор, који траје неколико недеља до неколико месеци после
акутне инфекције. Имуносупресија може предиспонирати појединце за оз иљне актеријске
инфекције, (нарочито ронхопнеумоније), која су и главни узрок смртности међу млађом децом
о олелом од мор ила.

Клиничка слика
Клиничка слика мор ила може имати више различитих клиничких о лика, а у склопу олести могу се
развити и различите компликације. У највећем роју случајева клиничка слика мор ила пролази кроз
следећа три стадијума развоја;

Продромални, катарални стадијум

Траје 3-4 дана (изузетно ретко и до 7 дана) и о ухвата време од појаве првих симптома олести до
из ијања карактеристичне оспе. Одликује се постепеноим почетком са знацима опште инфекције коју
прате катаралне промене на слузокожи вежњаче, носа и нижих делова дисајних путева. Симптоме у
катаралном стадијуме често је тешко разликовати од симптома о ичне прехладе.

Први симптоми су; температура која постепено расте, малаксалост, умор, нерасположење, гу итак
апетита често праћен повраћањем и проливом. Учестало повраћање понекад је праћено јаким
оловима у тр уху, најчешће у пределу слепог црева („псеудоапендицитис“). Ове тего е су
највероватније последица енантема слузокоже органа за варење.

Тего е се из дана у дан појачавају и при крају катаралног стадијума развијају се и специфични знаци
олести, као што су Копликове мрље, о ично 36 часа пре појаве оспе, и одржавају се 11-24 часова.
Копликове мрље су локализоване на укалној слузокожи устне дупље и имају изглед просутог гриза
по хиперемичној слузокожи. Брисањем се не скидају јер су чврсто спојене са слузокожом. мрље
понекад конфлуирају у веће „плаже“, тако да делују као почетни стоматитис.

О јективним прегледом, налази се упала вежњаче, ринитис, кожа лица је леда, слузокожа ждрела и
крајника је хиперемична. Лице о олеле осо е је под уло, „нечисто“, сивоцрвене оје, са мутним и
сузним очима. Није присутна оспа по кожи, али се не меком непцу може видети енантем.
 Енантем

Копликове мрље

Осипни стадијум
Осипни стадијум траје 5-6 дана. При крају првог стадијума настаје
краткотрајно по ољшање и пад температуре, које у рзо прелази у
погоршање симптома са порастом телесне температуре и
погоршањем општих симптома олести (диспнеја, катар слузокоже,
прекордијални (пресрчани) олови, езвољност или немир.

Оспа је водећи клинички симптом која настаје, о ично, четвртог

дана овог стадијума. Јавља се најпре на кожи главе иза ушију, а
затим истог дана захвата кожу лица и врат. Потом оспа настаје,
најпре иза ушију, и шири се од главе према доњим деловима тела
као капи вода приликом туширања. Оспа из ија два до три дана,
ефлоресценције су макуле и папуле, појединачне или удружене, а
између ефлоресценција види се непромењена кожа, која је на додир
( аршунаста) пријатна, топла, мека и влажна.

Код олесника су јективне сметње попуштају са појавом оспе, а

Осипни стадијум морбила
Копликове мрље ишчезавају (понекад и пре из ијања оспе). Оспа
се повлачи истим редом којим је из ијала, од главе и лица према
врату, трупу, горњим удовима и ногама, тако да се може догодити да на лицу оспа леди и повлачи се
а да на стопалима из ија.
Болесник је високо фе рилан (390C до 400C), адинамичан, цурење из носа је интезивније. Очи су
сузне са израженим конјунктивитисом. Лице је зажарено, а његов изглед се описује као „плачна
маска“ (лат. facies morbillosa).

Над плућима је присутно пооштрено везикуларно дисање праћено влажним ронхитичним

шушњевима. Срчана радња је у рзана и прати висину температуре.

На крају овог стадијума, петог или шестог дана, наступа повлачење симптома олести и постепени
пад температуре.

Стадијум љуштења и реконвалесценције

Овај стадијум траје 4-5 дана и карактерише се повлачењем оспе и по ољшањем општег стања
олесника. Температура која је у претходном стадијуму ила и до 400C, у овом стадијуму нагло,
критично, пада на нормалне вредности (па и испод нормалих вредности, и до испод 360C. Оспа
почиње да леди а на њеним местима јавља се пролазна хиперпигментација која траје 8-10 дана и
рашнасто перутање. Кожа се се лагано љушти (перута) у о лику ситних прашинастих љуспица
попут мекиња. Опште стање олесника се по ољшава, а даљи ток олести зависи од евентуалне
појаве компликација. Оспа се повлачи истим оним редоследом како се и јављала.

Мор или укупно трају око 2 недеље, али се стадијум реконвалесценције може продужити и на
неколико недеља.

Атипични ток олести

У типичним некомпликованим случајевима мор ила нестају сви симптоми отприлике 10 дана након
појаве температуре. А ортивни, лажи о лик тока мор ила са лаким катаралним стадијумом,
осредњим повећањем температуре и једва назначеним егзантемом, па чак и ез њега види се често
код новорођенчади од трећег до шестог месеца, тј у периоду када пасивни имунитет пада или у деце
која су примила профилактички реконвалесцентни серум или γ-гло улин.

Малигни случајеви мор ила се јављају код неке деце из непознатих можда конституцијалних разлога.
Болест се тада развија са тешком токсичном сликом, врло високом температуром, учесталом
несвестицом, колапсом, конвулзијама и знацима застоја циркулације. Смрт може да настане након
неколико сати.

Дијагноза и диференцијална дијагноза

Дијагноза мор ила се поставља на основу анамнезе, епидемиолошких података, клиничке слике и
тока олести. Клиничка слика мор ила се често може мешати са другим олестима као што је
ру еола, „пета олест“ - (лат. erythema infectiosum),[20] шарлах итд и зато је ла ораторијска
(серолошка) дијагностика најпоузданија.

Ла ораторијска дијагностика тре а да о ез еди доказе да се у конкретном случају ради о мор илима
и зато је све неопходнија у диференцијалној дијагностици. Неке од ла ораторијских метода које се
користе у дијагностици мор ила су инхи иција хемаглутинације (IH), реакција везивања
комплемената (RVK), тест неутрализације као и ELISA тест који се ради 10 дана од инфекције када се
јављају IgM антитела. Промене у крвној слици су карактеристичне. Јавља се леукопенија са
лимфоцитозом. Део анализа које се примењују у дијагностици мор ила наведене су у овој та ели;

Препоруке и предлози за ла ораторијску дијагностику мор ила[21]

 Метода -тест Врста материјала Време тестирања Напомена

Болест,
У 30% пацијената
Реконвалесценција IgM је негативан до
Откривање Серум, плазма,
специфичних вирусних 3 дана после оспе.
антитела Контрола
Ликвор (евентуално)
(IgM, IgG) вакцинације Потребно време: 1
(минимум 4 недеље дан
после вакцинације)

Секрет из устију
Потребно време за
Откривање вируса: Размаз: секрета из анализу:
ПЦР детекција вируса
носа и грла • секрета
ПЦР детекција:
РНА генотипизација из вежњаче • 2 дана
На почетку или одмах
Култивација вируса бронхијалног секрета после појаве симптома РНА генотипизација:
Директна детекција • лимфоцита крви • 2-4 недеље
вируса мокраће • ликвора • Раст у култури:
(флуоресцентна- 2-3 недеље
микроскопија) биопсије • осталог Директна детекција:
материјала 1 дан

Диференцијална дијагноза мор ила[22]

Продромална фаза
Знаци и симптоми
болести
Грип Због температуре и лаког катара респираторних путева и вежњаче.
Због катара вежњаче, горњих респираторних путева и обилног серозног секрета
Обична прехлада
из носа.
Осипна фаза болести Знаци и симптоми
Код рубеоле као и код морбила поред катара вежњаче и респираторних путева
Рубеола
постоји и оспа, која може много личити на оспу код морбила.
Уколико код шарлаха постоји местимична оспа (лат. Scarlatina variegata), или
Шарлах оспа по лицу, што је веома ретко, онда у диференцијалној дијагностици морбила
може доћи у обзир и шарлах.
Токсоалергијски,
медикаментозни и Због морбилиформне оспе, могу јако личити на морбилозни егзантем.
поствакцинани егзантем
Код пегавог тифуса, поред температуре, катара вежњаче и респираторних
Пегави тифус путева. четврти дан болести јавља се оспа, која има велику сличност са оспом
код хеморагичног облика морбила.
Због умереног катара слузокоже респираторних путева и оепе која може бити
Паратифус
морбилиформна.
Велике богиње У првој фази болести због оспе која може бити слична морбилиформној.

Терапија
Како за мор иле не постоји специфичан лек, и данас је лечење још увек симптоматско.
 У акутном стадијуму болести неопходна је изолација болесника у топлој али добро
проветреној просторији и примена хигијенско дијететског режима исхране.
Због надражајног упале веђњаче и фотофобије светлост у болесничкој соби треба
пригушити. Повишена температура и надражајни кашаљ сузбијају се антипиретицима,
седативима. антитусицима и удисањем пара чаја од камилице.
Исхрана болесника мора бити квалитетна и квантитативно задовољавајућа, са лако
сварљивим намирницама и довољним количинама витамина, млечних напитака, воћних
сокова, течности (чајева), соли. У складу са препорукама СЗО терапија се може допунити
парентералним растворима који садрже главне елементе који се губе проливом и
повраћањем.
Код сумње на појаву секундарне инфекције (нпр запаљења средњег ува, плућа или ока),
лечење се може допунити и антибиотицима.
Разне студије спроведене у земљама у развоју показују повољан ефекат примене две
дозе витамина А унутар 24 часа, које превенирају оштећења ока и настанак слепила, али
и редукују број смртних исхода од ове болести за 50%.[23] Механизам деловања је
нејасан. СЗО препоручује примену витамина у случају болести код све оболеле деце у
земљама у развоју и другим регионима у којима је природан унос витамина А
недовољан, или где је стопа смртности изнад једног процента. Студије о позитивном
учинку употребе витамина А у западним индустријализованим земљама нису откриле
значајно смањење укупне смртности код морбила, али су утицале на њено смањење код
деце узраста испод две године.[24][25][26] Препоруке Института Роберт Кох у Немачкој не
наводе примену витамина у лечењу морбила.[27][28]
Антивирусна терапија рибавирином код болесника са имуносупресијом и тешког
обликаболести, у комбинацији са имуноглобулином код неких пацијената се може
применити.[29]

Превенција
Када је Светска здравствена
Став здравственог комесара ЕУ о избегавању
организација (СЗО) 1974. покренула вакцинације против морбила
Про ирени ро рам имунизације, у
свету је мање од 5% деце ило Неприхватљиво је слушати чињеницу да деца и
имунизовано против 6 циљних одрасли умиру од болести против којих постоје
безбедне и приступачне вакцине.
заразних олести (ту еркулоза,
дифтерија, тетануса, велики кашљ, Вирус малих богиња је веома заразан и шири се
дечја парализе и мор ила). „Данас
директним контактом и кроз ваздух.
се у све у реко 80% еце
вакцини е ро ив ових олес и ре Заштита се може добити сигурном и ефикасном
навр ено рво рођен ана - у вакцином, али због „рупе” у имунизацији беба, овај
ројкама, вакцини е се реко 130 вирус је и даље један од најчешћих узрока смрти
милиона еце о и ње. Резул а и међу децом широм света.
с ровођења ово Про рама су
им озан ни - роцењује се а се на Витенис Андријукаитис, здравствени комесар ЕУ
овај начин о и ње с аси живо
најмање 3 милиона еце, и а се с речава инвали нос (сле ило, мен ална ре ар ација ...) о а них
750.000 еце.“ [30]

Зато је једна од најпоузданијих мера превенције против мор ила је имунизација. Према подацима
СЗО мор или су један од водећих узрока смртности деце (млађе од пет година) у свету, која се може
ефикасно спречити вакцином која је доступна већ више од 40 година. Мада је смртност од мор ила на
гло алном нивоу редукована за око 75% у односу на 2000, у 2008. чак 38% смртних исхода од свих
олести које су могле ити спречене вакцинацијом чинили су мор или.

Према најновијим подацима, проценат вакцинације другом дозом вакцине против малих огиња
(ММР вакцином) је мањи од 95 процената у 15 од 23 земаља Европске уније и Европског економског
подручја.[31]

Мере превенције у Србији

Након увођења вакцине против мор ила (малих огиња) у Ср ији 1971, о ољевање се јављало у
епидемијској форми на сваких 3-5 година, али са вишеструко мањим ројем о олелих у односу на
период пре увођења вакцине.[32]

Стратегијским планом Европског региона СЗО за период 2005-2010, предвиђена је елиминација

мор ила у Европи. На основу плана СЗО усвојен је и План ак ивнос и за елиминацију мор ила у
Ре у лици Ср ији који је тежишно усмерен на:[33]

Достизање и одржавање високог нивоа обухвата

Овај циљ је остварен ако је о ухват вакцинацијом ≥ 95%, са две дозе ММР вакцине (вакцина против
мор ила, ру еле и паротитиса.

Обезбеђивање допунске имунизације

Реализује се ММР вакцином за популацију осетљиву на мор иле или осо а које су из ило ког
разлога пропуштене да се вакцинишу / ревакцинишу.

Успостављање и одржавање система активног надзора

Овај циљ остварује се истраживањем и ла ораторијским испитивањем сваког суспектног случаја

мор ила

Повратно информисање здравствених радника и јавности

Овај циљ се реализује кроз упознавање здравствених радника и јавности о користима и ризицима који
се односе на вакцинацију против мор ила.

Врсте вакцина које се примењују у имунизацији против малих

огиња
Вакцина против малих огиња данас се ретко даје као посе на вакцина, већ се даје у ком инацији са
вакцинама против заушака, ру еоле и/или варичеле. Тренутно су доступне две врсте ком инованих
вакцина које у се и садрже и вакцину против малих огиња.

ММR-II

Ова ком инована, тровалентна, вакцина примењује се за имунизацију против заушака, малих огиња
и ру еоле. Ова вакцина је жива осла љена вирусна вакцина која се користи да индукује имунитет код
вакцинисане осо е против малих огиња, заушака и ру еоле.

ProQuad®
Ова ком инована, четворовалентна. вакцина примењује се за имунизацију против заушака, малих
огиња, ру еоле и вируса овчијих огиња. Ова вакцина користи се за активну имунизацију за деце
против наведених олести старости од 12 месеци до 12 година.

На гло алном нивоу ове вакцине је примило при лижно 85% деце до 2013.[34] Најмање 192 земље
вакцинацију је спроволо са две дозе у 2008. години.

Први пут је авакцина уведена 1963. и налази се на списку есенцијалних лекова СЗО, најважнијих
лекова који су неопходни у основном здравственом систему.[35] Ова вакцина није много скупа и њена
великопродајна цена је износила око 0,70 америчких долара по дози до 2014. године.[36]

Вакцина која се користи у Србији

Вакцинација и ревакцинација против мор ила у Репу лици Ср ији врши се ком инованом живом,
атенуисаном MMR вакцином (мор или, заушке, ру еола) континуирано у складу са Правилником о
имунизацији и начину за и е лековима Ср ије [37] - деце од навршених 12 месеци живота и
ревакцинацијом претходно вакцинисане деце до навршених седам година живота.

Сву деца узраста од навршених 12 месеци живота до навршених 14 година живота која су
невакцинисане и непотпуно вакцинисана морају се вакцинисати, односно ревакцинисати.

Минимални размак између две дозе вакцине може ити четири недеље.

Компликације
Најчешће компликације мор ила су отитис медиа (запаљење средњег ува), запаљење плућа,
енцефалитис и смрт.

Види још
Осипне грознице
Епидемија малих богиња у Србији 2017.
Вакцина против малих богиња
Велике богиње
Варичела
Рубеола
Вакцинација
Оспа
ProQuad vakcina

Извори
1. Forni AL, Schluger NW, Roberts RB. Severe measles pneumonitis in adults: evaluation of
clinical characteristics and therapy with intravenous. Clin Infect Dis Sep. 1994;19(3):454-62.
2. (на језику: енглески)Otri AM, Singh AD, Dua HS (2008). „Abu Bakr Razi” (http://bjo.bmj.com/c
gi/pmidlookup?view=long&pmid=18815419). The British Journal of Ophthalmology. 92 (10):
1324. PMID 18815419 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18815419). Приступљено
3. 5. 2011.
 3. Pagel: Biographisches Lexikon hervorragender Ärzte des neunzehnten Jahrhunderts. Berlin,
Wien 1901, Sp. 1256-1258. (http://www.zeno.org/Pagel-1901/A/Panum,+Peter+Ludwig),
Приступљено 13. 4. 2013.
4. Enders JF, Peebles TC.: Propagation in tissue cultures of cytopathogenic agents from patients
with measles. Proc Soc Exp Biol Med. 2:277-86. (1954) PMID 13177653
5. Weekly epidemiological record Relevé épidémiologique hebdomadaire, Global reductions in
measles mortality 2000–2008 and the risk of measles resurgence, 4 december 2009, 84th
year/4 décembre 2009, 84е année No. 49, 2009, 84, 505–516 World healt organization
Geneva (http://www.who.int/wer/2009/wer8449.pdf), Приступљено 13. 4. 2013.
6. WHO: Global summary on measles (http://www.who.int/immunization_monitoring/diseases/me
asles/en/), 2006
7. (на језику: енглески) MMWR. Morbidity & Mortality Weekly Report. Centers for Disease
Control and Prevention. Measles--United States, 2005. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Dec 22
2006;55(50):1348-51. Full Text (http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5733a1.htm).
8. (на језику: енглески) Centers for Disease Control and Prevention. Update: measles--United
States, January-July 2008. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Aug 22 2008;57(33):893-6.Full Text
(http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5733a1.htm).
9. (на језику: немачки) Masern RKI-Ratgeber für Ärzte, Vorkommen, Robert Koch-Institut (http://
www.rki.de/cln_048/nn_196658/DE/Content/Infekt/EpidBull/Merkblaetter/Ratgeber__Mbl__Mas
ern.html) Приступљено 13. 4. 2013.
10. Маlе bоginје – акtuеlnа еpidеmiоlоšка situаciја u Rеpublici Srbiјi zzjzle.org.rs (http://www.zzjzl
e.org.rs/pdf/2011-01/morbili-vakcinacija.pdf), Приступљено 10. мај 2011
11. Прети епидемија малих богиња, на blic.rs (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/193207/Preti-epid
emija-malih-boginja), Приступљено 10. јун 2010
12. Актуелна епидемиолошка ситуација малих богиња (морбила) у Европи и Републици
Србији (http://www.batut.org.rs/index.php?content=1629) Извештај ИЗЈЗС: Батут, од
14.3.2018.
13. Epidemija malih boginja hara Makedonijom, на 021 Novi Sad (http://www.021.rs/Zivot/Zdravlje/
Epidemija-malih-boginja-hara-Makedonijom.html), Приступљено 12. април 2011.
14. WHO Weekly Epidemiology Record, 4th December 2009 WHO.int (http://www.who.int/wer/200
9/wer8449/en/index.html), Приступљено 13. 4. 2013.
15. Measles, Immunization surveillance, assessment and monitoring who,2010. (http://www.who.in
t/immunization_monitoring/diseases/measles/en/), Приступљено 13. 4. 2013.
16. Strebel PM, Papania MJ, Dayan GH, Halsey NA. Measles vaccine. In: Plotkin SA, Orenstein
WA, Offit PAg eds. Vaccines. 5th ed. Philadelphia, Pa: Elsevier Inc; 2008:353-398.
17. Measles who (http://www.who.int/topics/measles/en/), Приступљено 13. 4. 2013.
18. Surveillance Guidelines for Measles, Rubella and Congenital Rubella Syndrome in the WHO
European Region euro.who (http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0018/79020/E9303
5.pdf), Приступљено 13. 4. 2013.
19. Progress towards measles elimination in WHO’s European Region, 2005–2008. Weekly
epidemiological record. No. 8, 2009, 84, 57–64
20. (на језику: енглески)Erythema infectiosum (http://www.netdoctor.co.uk/diseases/facts/erythem
ainfectiosum.htm)
21. Tischer A, Santibanez S, Siedler A, Heider A, Hengel H: Laboratory investigations are
indispensable to monitor the progress of measles elimination—results of the German Measles
Sentinel 1999–2003. J Clin Vir 2004, 31: 165-178
22. (на језику: хрватски) Morbilli – ospice на Zdravstveni portal (http://medicinabih.info/medicina/i
nfektologija/morbilli/)
23. Huiming Y, Chaomin W, Meng M: Vitamin A for treating measles in children. Cochrane
Database Syst Rev. 2005 Oct 19;(4):CD001479. PMID 16235283
24. Huiming Y, Chaomin W, Meng M (2005). „Vitamin A for treating measles in children”. Cochrane
Database Syst Rev (4): CD001479. PMID 16235283 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16
235283). doi:10.1002/14651858.CD001479.pub3 (https://doi.org/10.1002%2F14651858.CD00
1479.pub3).
25. D'Souza RM, D'Souza R (2002). „Vitamin A for treating measles in children”. Cochrane
Database Syst Rev (1): CD001479. PMID 11869601 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11
869601). doi:10.1002/14651858.CD001479 (https://doi.org/10.1002%2F14651858.CD001479).
26. D'Souza RM, D'Souza R (2002). „Vitamin A for preventing secondary infections in children with
measles--a systematic review” (http://tropej.oxfordjournals.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmi
d=12022432). J. Trop. Pediatr. 48 (2): 72—7. PMID 12022432 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pu
bmed/12022432). doi:10.1093/tropej/48.2.72 (https://doi.org/10.1093%2Ftropej%2F48.2.72).
27. Bekhor David, Barinaga Jorge, Skolnik Paul: Prevention and treatment of measles. Review,
UpToDate v15.1, 2007
28. Masern. RKI-Ratgeber Infektionskrankheiten – Merkblätter für Ärzte. Robert-Koch-Institut.
Stand 08/2006 Robert-Koch-Institut, online (http://www.rki.de/cln_048/nn_196658/DE/Content/I
nfekt/EpidBull/Merkblaetter/Ratgeber__Mbl__Masern.html) Posećeno 19. maj 2011
29. Forni, AL, Schluger, NW, Roberts, RB. Severe measles pneumonitis in adults: Evaluation of
clinical characteristics and therapy with intravenous ribavirin. Clin Infect Dis 1994; 19:454.
PMID 7811865
30. Imunizacija spašava živote djece Unicef — Novosti i resursi (https://www.unicef.org/bih/ba/med
ia_12383.html).
31. „EPIDEMIJA malih boginja u Evropi, ugroženi i odrasli” (http://www.blic.rs/vesti/svet/epidemija-
malih-boginja-u-evropi-ugrozeni-i-odrasli/8tkfr5g). Srna, objavljeno u Blic novine od 24.4.2017.
Приступљено 10. 11. 2017.
32. Male boginje. U: Imunološke osnove za imunizaciju, prošireni program za Imunizaciju, Svetska
zdravstvena organizacija, Ženeva, Švajcarska 1993.
33. Rezultati sprovo|enja obaveznih imunizacija na teritoriji republike Srbije u 1997. godini. Institut
za zaštitu zdravlja Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Beograd 1998.
34. „Measles Fact sheet N°286” (http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs286/en/). who.int.
новембар 2014. Приступљено 4. 2. 2015.
35. „WHO Model List of EssentialMedicines” (http://apps.who.int/iris/bitstream/10665/93142/1/EML
_18_eng.pdf?ua=1) (PDF). World Health Organization. октобар 2013. Приступљено
22. 4. 2014.
36. „Vaccine, Measles” (http://erc.msh.org/dmpguide/resultsdetail.cfm?language=english&code=M
EA00X&s_year=2014&year=2014&str=&desc=Vaccine%2C%20Measles&pack=new&frm=VIA
L&rte=INJ&class_code2=19%2E3%2E&supplement=&class_name=%2819%2E3%2E%29Vac
cines%3Cbr%3E). International Drug Price Indicator Guide. Приступљено 6. 12. 2015.
37. Сл. гласник Републике Србије 06/11

Би лиографија
1. Masern. (https://web.archive.org/web/20101220161253/http://www.rki.de/cln_048/nn_196658/
DE/Content/Infekt/EpidBull/Merkblaetter/Ratgeber__Mbl__Masern.html) RKI-Ratgeber
Infektionskrankheiten – Merkblätter für Ärzte. Robert-Koch-Institut. Stand 08/2006
2. Measles. In: Epidemiology & Prevention of Vaccine-Preventable Diseases – “The Pink Book”,
9th Edition, Public Health Foundation, S. 129–148 – PDF (englisch), 522 kB (http://www.cdc.go
v/vaccines/pubs/pinkbook/downloads/meas.pdf)
3. M. Dietel, N. Suttorp, M. Zeitz, T. R. Harrison: Harrisons Innere Medizin. Abw
Wissenschaftsverlag. 2005. ISBN 978-3-936072-29-7..
4. W. Köhler et al.: Medizinische Mikrobiologie. Urban & Fischer-Verlag München/Jena 2001.
ISBN 978-3-437-41640-8..
 5. DGPI-Handbuch: Infektionen bei Kindern und Jugendlichen: 5. izdanje., Thieme-Verlag,
Stuttgart: 2009: 364-367
6. Heymann DL (ed): Control of Communicable Diseases Manual. American Public Health
Association 2008; 402-408
7. Bellini WJ, Rota JS, Lowe LE et al.: Subacute Sclerosing Panencephalitis: More Cases of This
Fatal Disease Are Prevented by Measles Immunization than Was Previously Recognized. J
Infect Dis 2005; 192 (10): 1686–1693
8. Konzept für ein nationales Programm zur Eliminierung der Masern in der Bundesrepublik
Deutschland (September 1999). Epid Bull 1999; 45: 335–341
9. Masern-Surveillance mit zwei Erfassungssystemen – erster Vergleich der Meldedaten nach
dem IfSG und dem Sentinel der Arbeitsgemeinschaft Masern (AGM). Epid Bull 2001; 39: 295–
298
10. Empfohlene immunprophylaktische Maßnahmen bei Auftreten von Erkrankungen an Masern,
Mumps oder Röteln in Kindereinrichtungen oder Schulen. Epid Bull 2001; 29: 222–223
11. Bekämpfung der Masern und konnatalen Röteln: WHO-Strategie in der Europäischen Region
und aktueller Stand in Deutschland. Das WHO-Labornetzwerk für Masern und Röteln in der
Europäischen Region. Epid Bull 2004; 10: 79-84
12. Erkrankungen an Masern im Jahr 2004 und Ausbrüche in Hessen und Bayern in der ersten
Häfte des Jahres 2005. Epid Bull 2005; 29: 247–251
13. Gerike E, Tischer A: Masernimpfung in Deutschland. Monatsschr Kinderheilkd 2000; 148: 623–
633
14. Hinweise für Ärzte, Leitungen von Gemeinschaftseinrichtungen und Gesundheitsämter zur
Wiederzulassung in Schulen und sonstigen Gemeinschaftseinrichtungen. Aktualisierte
Fassung vom Juli 2006. Robert Koch Institut, Berlin, 2006 (Erstveröffentlichung im
Bundesgesundheitsblatt 44 (2001): 830–843).
15. Impfempfehlungen der Ständigen Impfkommission (STIKO) am Robert Koch-Institut / Stand:
Juli 2009. Epid Bull 2010; 30: 279–298
16. Mitteilung der STIKO am RKI: Änderung der Empfehlungen zur Impfung gegen Masern. Epid
Bull 2010; 32: 315–322
17. Mitteilung der STIKO am RKI: Neuerungen in den aktuellen Empfehlungen der STIKO am RKI
vom Juli 2010. Zur Impfung gegen Masern im Erwachsenenalter. Epid Bull 2010; 33: 332–333
18. Tischer A, Siedler A, Rasch G: Masernüberwachung in Deutschland. Gesundheitswesen 2001;
63: 703–709
19. Tischer A, Santibanez S, Siedler A, Heider A, Hengel H: Laboratory investigations are
indispensable to monitor the progress of measles elimination—results of the German Measles
Sentinel 1999–2003. J Clin Vir 2004, 31: 165-178
20. WHO: Nomenclature for describing the genetic characteristics of wild-type measles viruses
(update). WER 2001; 32: 242–247 and 33: 249–251
21. WHO: Surveillance Guidelines for Measles, Rubella and Congenital Rubella Syndrome in the
WHO European Region. 2009. [1] (http://www.euro.who.in)

Спољашње везе
WHO.int (http://www.who.int/vaccine_research/diseases/measles/en/) - 'Initiative for Vaccine
Research (IVR): Measles', World Health Organization (WHO) (на језику: енглески)
Measles FAQ (https://web.archive.org/web/20110522113252/http://www.cdc.gov/vaccines/vpd-
vac/measles/faqs-dis-vac-risks.htm) from Centers for Disease Control and Prevention in the
United States (на језику: енглески)
Case of an adult male with measles (facial photo) (http://news.bbc.co.uk/1/hi/health/7385020.st
m) (на језику: енглески)
Clinical pictures of measles (http://www.skinsight.com/child/rubeolaMeasles.htm)
Virus Pathogen Database and Analysis Resource (ViPR): Paramyxoviridae (http://www.viprbrc.
org/brc/home.do?decorator=paramyxo) (на језику: енглески)
Класификација ICD-10: B05 (htt
p://apps.who.int/c
lassifications/icd1
0/browse/2016/e
n#/B05) · ICD-9-
CM: 055 (http://w
ww.icd9data.com/
getICD9Code.as
hx?icd9=055) ·
MeSH: D008457
(https://www.nlm.
nih.gov/cgi/mesh/
2015/MB_cgi?fiel
d=uid&term=D00
8457) ·
DiseasesDB:
7890 (http://www.
diseasesdatabas
e.com/ddb7890.h
tm)
Спољашњи MedlinePlus:
ресурси 001569 (https://w
ww.nlm.nih.gov/m
edlineplus/ency/a
rticle/001569.ht
m) · eMedicine:
derm/259 (http://
www.emedicine.c
om/derm/topic25
9.htm) emerg/389
(http://www.emed
icine.com/emerg/t
opic389.htm#)
ped/1388 (http://
www.emedicine.c
om/ped/topic138
8.htm#) · Patient
UK: Морбили (ht
tp://patient.info/d
octor/measles-pr
o)

Молимо
Вас,
обратите
пажњу на
важно
 упозорење
у вези са
темама из
области
медицине
(здравља).

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морбили&oldid=22137777”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 15. септембар 2019. у 12:44 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.