О ПРИРОДИ ПРОЗОДШСКИХ ФЕНОМЕНА

Сам наслов овога прилога поставлю проблем: шта по-

дразумевамо под прозодЩским феноменима? Ова] термин
се може с правом интерпретирати на барем два начина.
Он се може односити на феномене коЩ се заснива]у на
интензитету и тoнcкoj висини гласа, или на исте феноме-
не плус оне ко]и се тичу тра]ан>а гласа. Наравно, дефини-
цЩа прозодЩских феномена у велико] мери зависи од на-
шег одговора на ово питан>е. По мом мипшешу, друго
решенье има великих предности. Феномени интензитета,
тра]ан»а и тонске висине су меЬусобно повезани на два
суштинска начина:
1. честом коварЩацЩом (нпр. у многим ]езицима се
истакнутост наглашеног вокала постиже истовременим
повеЬаньем интензитета, тра]акьа и тонске висине),
2. честим импликативним правилима дистрибуци]е
(т]. квантитет може бити дистинктиван само под нагла-
ском, или, тон може бити дистинктиван само под нагла-
ском, или само код дутих вокала).
Ове чин>енице нас обавезу]у да трагамо за за]еднич-
ким обележ]има свих ових феномена. Из наредног излага-
л а биЬе ]асно да они заиста има]у низ за]едничких сво]-
става. Реч ]е о следейим обележ]има:
1. У сва три случа]а ради се о димензщама акустич-
ког сигнала. Са чисто физичког гледипгга звучни сигнал
]е осцилаци]а и, као такав, има три димензи]е: амплитуду,
фреквенщуу и тра]ан>е. Стога, наша три типа феномена
покрива]у читав распон димензи]а акустичког сигнала.
(Под димензщама подразумевамо сво]ства из области вели-

100
чина Koje се могу приказати на континуирано] скали, тако
да нула на OBoj скали значи да дати ентитет не nocTojn.)
Због тога су феномени о ко]има се овде расправл>а неиз-
бежно присутни у сваком исказу (чак и у сваком гласу
говора, са извесним резервама када je у питакьу тонска
висина код опструената).
2. Дистинкцфе у домену интензитета, Tpajarta и тон-
ске висине HMajy квантитативни карактер. Оне не подра-
зумева]у присуство или одсуство феномена (уп. назалност,
звучност, аспирацфа, заобл>ен>е усана, итд.), вей варфаци-
jy у погледу количине.
3. Све три врсте дистинкцфа Koje се овде разматра]у
jecy релационе. БудуЬи да тонска висина, интензитет и
Tpajaae гласова веома Bapnpajy у зависности од индивиду-
алних особина говорника и од околности у KojHMa се од-
BHja комуникаци^а, по правилу je немогуЬе дати апсолутне
6pojHe вредности за ове феномене, генерално или за било
Kojn посебни je3HK. Оно што je низак тон у говору сопра-
на nocTaje висок тон у говору баса. Ненаглашени гласови
изговорени у jaBHOM предавагьу, пред великим аудиторфу-
мом, обично су ja4er интензитета него наглашени гласови
исказани у разговору два прфатехьа Kojn опуштено Ьаска-
jy у соби. Фонетски кратак вокал у свечаном говору може
бита дужи него фонетски дуг вокал у разговору две пи-
л>арице, Koje нестршьиво pa3Men>yjy последнее вести из
chronique scandaleuse CBojnx села. Стога, да бисмо одредили
je3H4Ky тонску висину, интензитет и Tpajaibe jeflHOr гласа,
морамо га упоредити са одреЬеним другим гласом/гласо-
вима.
4. Ово пореЬен>е уюьучу]е елеменат времена. Цен-
тралну улогу nrpajy односи измеЬу тачака на oflpebeHoj
BpeMeHCKoj удал>ености, по правилу у оквиру истог исказа.
Док инхерентне опозицфе укгьучу)у ]едноставно (парадн-
ей
гматско) пореЬен>е (уп. енглесюи $ ), прозод^ске опозн-
ай
цфе noflpa3yMeBajy Hajnpe синтагматска пореЬен>а унутар
говорног ланца, а тек онда парадигматска пореЬекьа са
другим речима. Ово се може илустровати следейим при-
мерима:

101
 р'ук’и »руке ([у] се изговара са
, (ном. мн.)« више интензитета
него [и])
Интензитет:
руски

рук 'и »руке ([и] се изговара са

(ген. jfl.)« више интензитета
него [у])

дел »послова (дугосилазни

(ген. мн.)« акценат; почетак
[е:] се изговара са
веЬом тонском
Тонска висина: висином него Kpaj)
српскохрватски
дщалекатски
(чакавски)

»део« (дугоузлазни
акценат; вейа
тонска висина на
Kpajy [е:])

Y оба orrynaja je, као предуслов за пореЬеше са дру-

гим планом фонолошке парадигме, неопходно утврдити
однос измеЬу две тачке унутар говорног ланца. Што се
типе ]езичких опозищца заснованих на Tpajaity, механизам
н>ихове перцепщф je jom cлoжeниjи:

vila »вила«, кратко [и] В И Л А

чешки

vfla »вйла«, дуто [и:] В И Л А

Очигледно je да квантитетске опозиц^е подразумева-

jy три релащф:
а) временску удагьеност измеЬу почетка и Kpaja дате
фонеме;

102
 б) размеру ове временске удалъености (= тра]ан>е) и
тра]ан>а других гласова унутар говорног ланца;
ц) контраст измеЬу ове размере и различите размере
у речи ко] а чини други члан опозивдце.
Чин,еница да прозоди]ски феномени има]у читав низ
за]едничких сво]става изискэде одговор на питан>е о хще-
рархэди тих сво]става. По нашем мишл>ену, фундаментал-
на чин>еница ]е она ко]а ]е наведена горе под 1: прозоди]-
ски феномени се заснива]у на вари]аци]и димензи]а звуч-
ног сигнала, ко]е су присутне у сваком гласу говора (или,
у случа]у тонске висине, у сваком гласу говора способном
да носи релевантне карактеристике тонске висине). Оста-
ле три чишенице произилазе из ове основне. БудуЬи да се
ради о феноменима ко]и су свакако присутни и ко]и су
димензще, апсолутне дистинктици]е (да или не) се исюьу-
чу]у, тако да су контраста обавезно квантитатавни. И, бу-
дуЬи да дати елементи варира]у и у зависности од окол-
ности у ко]има се одвфа комуникаци]а, као и од особено-
сти по]единачних лудских гласова, дистинкщце се не за-
снива]у на апсолутним бро]евима, веЬ на релащцама —
очигледно, у оквиру истог говорног ланца, т]. у говору
истог говорника и под истим условима комуникащуе. Ако
се узме у обзир линеарни характер говора, релаци]е уну-
тар говорног ланца су увек релащце измеЬу различитих
тачака у времену.
У овом излагану смо разматрали нека физичка сво]-
ства прозоди]ских феномена, као и нека логичка и пер-
цепци]ска обележ]а ко]а они п осещ у. Видели смо да ]е
друго условл>ено првим. Начин на ко]и они функционишу
у ]езичким системима такоЬе ]е одреЬен кьиховом приро-
дом. Засновани на варщ'ащци елемената присутних у сва-
ком исказу, без обзира на н>егов лексички контекст, про-
зодщ'ски феномени су далеко подесни]и од инхерентних
обележ]а за преношен>е информаци]а ко]е се тичу речени-
це као целине и односа измеЬу гьених констатуената. Та-
козвани инхерентни феномени не могу обавл>ати исту
функци]у ]ер ]е н,ихова по]ава одреЬена лексичким саста-
вом реченице. Када би требало да пренеси информаци]у
ко]а ]е надреЬена ово] композиции, морала би се проме-
нити сегментална обележ]а, или би се одреЬени сегменти
морали додати или одузети. То би веома повеЬало сложе-
ност ]езичких мод ела, а вероватно би и долазило у коли-
зи]у са лексичком поруком исказа.

103
 На]зад, апстрактни, релациони карактер прозодефких
феномена je одговоран за чишеницу да су говорници pebe
свесни Нзиховог присуства. Сегменти одреЬени инхерен-
тним обележ]има гласа су опишьиввди; по правилу, говор-
ник je у станку да опише сегменталну композицфу речи,
уколико се то од н>ега тражи. Што се тиче форми Koje су
диференциране само прозодэд'ским феноменима, говорник
обично »oceha« да су оне различите, али Hnje у стан>у да
ту разлику и опише. Наравно, то o6janiH>aBa посебну суд-
бину прозодщских феномена у системима писаиьа, ф то
што тако много алфабета игнорише прозод^ске чшьени-
це, иако обично noKa3yjy све дистинкцфе Koje се заснива-
jy на инхерентним oбeлeжjимa.

104
 МЕСТО ПРОЗОДШСКИХ ФЕНОМЕНА
У СТРУКТУРЫ 1ЕЗИКА*

Прво предаван>е

ПРИРОДА ПРОЗОДШСКИХ ФЕНОМЕНА

Н аш главны цшъ Де бита да размотримо прозодщске

феномене с аспекта ннхових функцща у ]езичким систе-
мима. Стога наш први задатак мора бита да об]аснимо
ко]е ]езичке чииьенице обухватамо годмом »прозоди]ски«,
и да дамо дефиницщу ко]а покрива све те читьенице. Мо-
рамо се определити за ]едан од многобро]них приступа.
МеЬутим, овде их не можемо све описати, нити расправ-
л я й о преимуДствима и машкавостима сваког по]единач-
ног гледишта. То би захтевало превыше времена, чак выше
од целокупног времена ко]е имамо на располагай^. Стога
се морамо ограничити на кратко об]ашн>ен>е нашег прис-
тупа.
»Прозоди]ским« Демо звати све ]езичке феномене ко-
]и се тичу интензитета, тра]ан>а и тонске висине гласа. Ти
феномены има]у низ важных за]едничких обележ]а:
1) У сва три случа]а се ради о димензщама акустич-
ког сигнала, ко]е неизбежно посто]е у свим исказима (па
чак и у свим гласовима говора, с извесном оградом ко] а
се тиче тонске висине). Насупрот овоме, инхерентни ф е-
номен може бита присутан или одсутан, у зависности од
фонолошког састава речи.

* П р ед авала одржана у Институту за докторске и постдокторске

студи]е ]ези к а у Тою цу, у августу 1968.

105
 2) Дистинкщуе у домену интензитета, тра]ан>а и тон-
ске висине има]у квантитативни карактер. Оне не подра-
зумева]у присуство или одсуство неког феномена (уп. на-
залност, звучност, аспиращца, заобл>ен>е усана, итд.), веЬ
варфацфу у погледу количине (веЬе или магье) феномена,
увек дуж континуиране скале.
3) Све овде обухваЬене дистинкщуе су релационе. С
обзиром на то да тонска висина, интензитет и тра]ахье
гласова веома варира]у у зависности од индивидуалних
сво]става говорника и од околности у ко]има се одвща
комуникацща, по правилу ]е немогуЬе дата апсолутне ну-
меричке вредности за ове феномене, чак и у датом ]езику.
Мала тонска висина у говору сопрана ]‘е велика тонска
висина у говору баса. Ненаглашени гласови, изговорени
у формалном ]авном говору пред великим аудитори]умом
обично су физички интензивнэди него наглашени гласови
изречени у разговору два при]ател>а кojи опуштено разго-
вараз'у у соби, итд. Стога, да бисмо одредили ]езичку тон-
ску висину, интензитет и тра]акье ]едног гласа, морамо га
упоредити са неким другим гласом/гласовима.
4) Овакво пореЬекье уюьучу]е елеменат времена; не-
опходно ]е упоредити тренутке на одреЬено] временско]
удагьености унутар истог исказа. Док инхерентне опози-
цф е уюьучу]у просто (парадигматско) пореЬехье (уп. ен-
Ш
глески ♦), прозодфске опозицще подразумева]у прво син-
М
тагматска пореЬен>а унутар датог говорног ланца, а тек
потом парадигматска пореЬена са другим речима. Размо-
тримо следеЬе примере:

м'ука »мука« ([у] изговорено

са ]ачим
интензитетом
Интензитет: руски него [а])

мук1а »брашно« ([а] изговорено

са ]ачим
интензитетом
него [у])

106
 суд (дугосилазни
акценат; почетак
Тонска висина: [у:] изговорен са
српскохрватски вейом донском
диуалекатски висином него Kpaj)
(чакавски)

суд (дугоузлазни
акценат; тонска
висина je веЬа на
KPajy [У-])
У оба случа] а пореЬенье измеЬу две тачке у говорном
ланцу претходи пореЬен>у са другим чланом фонолошке
парадигме. Када су у питаььу ]езичке опозищце Koje се
заснива]у на TpajaH>y, механизам н>ихове перцепщце je join
сложении:

nova »нова«, одреЬени облик, дуто [a:] N O V A

чешки I
nova »нова«, неодреЬени облик, кратко [а] N О V А

Видимо да квантитетске опозищце подразумева]у три

релаци^е:
а) временска удальеност измеЬу почетка и K p aj а датог
вокала,
б) однос ове временске удагьености (= Tpajaibe) и
TpajaH>a других гласова унутар истог говорног ланца,
ц) контраст измеЬу тог односа и различитог односа
у речи ко]и чини други члан опозищф.
П оставка се питание: Koje je од четири управо по-
менута cBojcTBa прозоди]ских феномена фундаментално?
Наш одговор гласи: фундаментална je чишеница да се
прозоди]ске дистинкцще заснива]у на димензщама звучног
сигнала, Koje су присутне у сваком исказу. Преостале три
чикьенице произилазе из ове основне. БудуЬи да се ради
о феноменима Kojn су свакако присутни, a Kojn су димен-
3Hje, апсолутне дистинкщце (да или не) се унапред исюъу-
4yjy, а опози щ ф су нужно квантитативне (више или ман>е

107
нечега). А будучи да дати елементи варира]у и у зависнос-
ти од околности под ко]има се одвща комуникацфа и осо-
бености индивидуалних хьудских гласова, дистинкщуе се
не заснива]у на апсолутним бро]евима, веЬ на релацфама
— очигледно, унутар истог говорног ланца, тр у говору
истог говорника и под истим околностима у ко]има се
одвща комуникацфа. Има]уЬи у виду линеарни карактер
говора, релавдуе унутар говорног ланца су увек релаци]е
измеЬу различитих тачака у времену.
Уз све то, феномени интензитета, тра]ан>а и тонске
висине су често меЬусобно повезани било коварфацфом,
било импликацфом или правилима инкомпатибилности.
Све ово нам да]е за право да их сврстамо за]едно (као
»прозодфска обележ]а«, насупрот »инхерентним обележ-
]има«). Алтернативно решенье би било да се издво]и тра]а-
н>е, ко]е у многобро]ним видовима чини прел аз измеЬу
прозоди)‘ских и инхерентних обележ]а. Релативна примере-
ност ова два решен>а варира у зависности од сво] става по-
]единачних ]езика.
Распон функцфа прозодфских обележ]а у ]езичким
системима обухвата практично све функцфе ко]е се могу
остварити било ко]им гласовним елементом. Тако ова] рас-
пон обухвата цело функционално пол>е инхерентних обе-
леж]а, као и одреЬени домен ко]и ]е особеност прозоди]-
ских феномена.
1езичке функцфе прозоди]ских феномена су тростру-
ке:
1) Они игра]у пресудну улогу у ономе цгго ]е позна-
то као реченична интонацфа.
2) Они служе да поделе исказе на речи (или синтак-
сичке трупе).
3) Они могу бита дистинктивни на нивоу фонологи-
]е речи (или морфеме).
ПриметиЬемо да у писаним текстовима прву функци-
]у обавл>а]у знаци интерпункцфе, а другу функцфу углав-
ном белине измеЬу речи. ТреЬу функци]у прозодфских
феномена показу]у само неки алфабети (нпр. грчки, чеш-
ки, маЬарски), док други алфабети не пружа]у ову врсту
података (руски, српскохрватски), или да]у само делимич-
не информащ ф (итали]ански, немачки).
Прва функцфа ]е исюъучиво домен прозоди]ских ф е-
номена. Истина, неке морфеме, као што су упитне заме-

108
нице или речце, могу преузети извесне функвдуе Koje ина-
че npnnaflajy реченично] интонации, али се овде ради о
морфемама, а не о инхерентним обелеэкуима гласа. Y дру-
roj ф ункции, прозодэд’ски феномени су раширенфи него
инхерентни. И ова друга обележ]а, меЬутим, могу служи-
те и као гранични сигнали (узгред, исти учинак се пости-
же и паузама, xj., прекидима ф онащ ф ). Што се тиче тре-
fre функцфе, она чини главни домен инхерентних обележ-
ja гласа. Y свим ]езицима света, ова обележ]а служе раз-
ликован,у речи или фонема, док само у неким ]езицима —
мада je н>ихов 6poj велик — ту функцфу обавл.а]у и про-
зодщски феномени. Али и у там ]езицима ова обележ]а
HMajy далеко ман>и дистинктивни домет него инхерентна.
Ако исте чигьенице посматрамо с друге тачке гле-
дишта, можемо реЬи след ehe: прва функцфа прозодфских
феномена je вероватно универзална, у flpyroj ф ункции
они се cpehy у скоро свим je3Hu;HMa, а у Tpehoj функцфи
у в е л и ^ веЬини je3HKa.
Иза описаних чин>еница крфе се лако разумжива ло-
гика. С аспекта функционисагьа je3H4KHX система, битна
уштеда се постиже коришЬеньем како инхерентних cBoj-
става гласова, тако и вар^ацирм кьихових димензэда. И н-
херентна oбeлeжja су прикладная од прозодэд'ских за ус-
поставл,ан>е разлике измеЬу лексичких значеша,1 Koja су у
сваком je3HKy изузетно 6pojHa док je ограничени скуп про-
зодфских модела, заснован на варфацир у увек присут-
ним феноменима, што га чини независним од сегменталне
композищце речи, доволен да означи неколико nocToje-
Ьих опозицфа у pe4eHH4Hoj фонологии (и такоЬе да обе-
лежи речи као такве, без обзира на н>ихово лексичко зна-
ченье и сегменталну композицфу).

1 Д одуш е, могу се замислити ]езици у KojnMa су дистинктивна само

прозодфска обележ]'а, чак и у ф о н о л о ги и речи. Морзеова азбука je у
ствари чисто прозодщ ски »je3HK«. МеЬутим, н а е д а й природни je3HK нема
такав ф онолош ки систем, jep инхерентна обележ ] а обезбеЬу]у далеко
шире могуЬности перцептибилности, ако се узме у обзир брзина кому-
никащуе. Д оста je карактеристично да je 6poj контрастних прозодщ'ских
jединица (као ш то су тонови или акцента, евентуално у комбинации са
квантитетом) увек маши (и обично далеко маши) него 6poj ф онема Koje
су одреЬене инхерентним cBojcTBHMa. Веома важан елеменат je неи збеж -
на улога временског фактора, Kojn ограничава брзину опажаша прозо-
дщских oбeлeж ja.

109
 Реченична иншонацща

Комплекс феномена познат као реченична интонаци-

ja обухвата сигнале Kojn означава]у неколико опозищца:
1) Потпуне према непотпуним реченицама,
2) Щ ав а према питашу,
3) Истицан>е према неутралном изговору.
За]едничка одлика категорща (1) и (2) je то што je
завршени чин комуникащ ф маркиран као такав. Kpaj из-
jaBHe (исказне) реченице означен je сигналима чфа je уло-
га да je paзликyjy од унутрапиьих делова H3jaBe и од Kpaja
питаша. Корист оваквих информацфа у процесу комуни-
кавдце очигледна je. Стога je интонацфа основно средство
за образована реченице.
Категорфе (2) и (3) су повезане чиььеницом да су у
питаньу дистинкцфе семантичке, а не позиционе. Истица-
н>е ове или оне речи одреЬу)е стварни caдpжaj поруке,
мада je florabaj о KojeM реченица саопштава исти. Уп. PE-
TER is here »ПЕТАР je овде« према Peter is HERE »Пешар
je ОВДЕ«. Y реЬим arynajeBHMa je чак и сам norabaj раз-
личит. Yn. She won’t consult one doctor »Hehe се консулто-
вати ни ca jeдним лекаром« vs. She won’t consult ONE doctor
»Hehe се консултовати ca (само) jeflHHM лекаром« (rj. k o h -
султоваЬе се ca више лекара), или руски радость ЛЮ-
БИТЬ »радост вол»ен>а« vs. РАДОСТЬ любить »волети ра-
дост«.
Уосталом, прозодфским феноменима се ocTBapyjy и
6pojHe експресивне функцфе. Они далеко више од инхе-
рентних обеле:я<уа гласова говора oдpaжaвajy душевно ста-
н>е говорника, а такоЬе и разне околности Koje се тичу
чина комуникацфе, као што су журба или осебан напор
да се буде разумл>ив. Они noKa3yjy узраст и пол говорни-
ка, а донекле и н>егов карактер, здравствено стан>е и соци-
jaлнo порекло, да и не говоримо о ньеговом регионалном
пореюгу. Али, веЬина ових црта не припада самом je3H4-
ком систему, а неке проистичу из контакта или интерфе-
ренцфе разних сощцалних или територф алних дщалеката,
Tj. делимично различитих зезичких система. Ипак, фено-
мени овога реда зacлyжyjy пажкьу истраживача на полу
лингвистике. Посебно je важан проблем yranaja емоцща
на прозодщске особине говорног чина. Какве модифика-
Hnje HacTajy под утишаем nojeflMHHX душевних станьа, KojH
нам знаци помажу да проценимо душевно станье свог са-
говорника, па чак и расположение особе чф и глас nyjeMO

110
преко телефона или на радщ'у, а да ]е при том и не види-
мо? До ко]е мере су ове по]аве културно условл>ене, а у
ко]о] мери се ради о л>удским универзалщама? Наша саз-
нан>а о овом фасцинантном пол»у додира психологи] е и
лингвистике су р ш увек недовольна.

Аналшиичка функцща ирозодщских феномена

Сигнали k o j h помажу слушаоцу да подели исказ на

речи битни су за разумеваьье вербалне поруке. Нще могу-
he схватите смисао говорниковог исказа уколико се не зна
колико речи он садржи и где су границе меЬу н>има. Про-
зодщски феномени служе овоме у основи на три начина,
остваривагьем следеЬих функцща:
1) кулминативна
2) делимитативна (или демаркативна)
3) конективна (или интегративна)
Кулминативна функцща, Kojy H ajn em h e обавл>а акце-
нат, cacTojn се у томе да се слушаоцу покаже да 6poj речи
у исказу одговара 6pojy акцената koj’h nyje, а да се грани-
ца измеЬу две речи увек налази измеЬу два акцента. На-
равно, механизам ове функцще се разлику]е у разним je-
зицима, у зависности од особености тьихових прозодщских
модела. Y неким се ]езицима, нпр. енглеском, MOpajy узети
у обзир различити степени нагласка. Y многим ]езицима
]една акценатска реч може обухватити више од ]едне гра-
матичке речи, тако да 6poj акцената показу]е да je у по-
руци присутно барем толико речи, или да je присутно
толико синтаксичких jединица датог ранга. Y ]езицима ко-
jn праве разлику измеЬу акцентованих речи и клитика,
што je у основи граматичка или семантичка дистинкцща,
дистрибуцща акцената у исказу такоЬе показу]е Kojoj од
те две категорще речи у гьему припада]у.
Прозодщска обел еж] а обавлщу делимитативну функ-
цщу углавном у ]езицима са сталним местом акцента.
Иницщални акценат, као у маЬарском, акценат на пенул-
тими, као у пол>ском, или финални акценат, као у фран-
цуском, jacHH су сигнали места границе речи.
Прозодщски феномени оствару)’у конективну или ин-
тегративну функцщу на нивоу фонологще речи, у приме-
рима као што су енглески his grandson »н>егов унук« према
his grand son »н>егов дивни син«, или шведски storman

111
[*stur:,man:] »магнат«, ca обавезно дисилабичним »акцен-
том 2« према stör man ['stu:r 'man:] »велики човек«, са два
акцента. У неким српскохрватским говорима на североис-
току 1угослави]е, у ко]има на ултими квантитет Hnje дис-
тинктиван (тако да je вокал на последнем слогу увек кра-
так), дужина вокала je сигнал да следейи слог припада
HCTOj aKneHaTCKoj речи као и дуг вокал. Сличан механизам
дeлyje и у другим српскохрватским говорима у KojnMa се
узлазни акценат, или, у другима, кратки акценат, не може
nojaBHTH на ултими. Конективна фушшцуа je у неким слу-
najeBHMa само негативни вид кулминативне или делимита-
тивне функцфе. УпрошЬено речено, ако присуство два
примарна акцента у grand son показу) е да се ради о две
речи, nocTojai-ье само jeflHor примарног акцента у grandson
yKa3yje на то да je то jeднa реч. МеЬутим, случа) северо-
источног српскохрватског диалекта je н етто сложении.
Захвал>у)уйи правилима дистрибуц^’е квантитета у том je-
зичком систему, дужина вокала означава само одсуство
границе речи, али не и н>ено присуство. Y наведеном при-
меру из шведског не само да се ради о контрасту измеЬу
двоакценатске и jeднoaкцeнaтcкe целине, Kojn je сличан
ономе у енглеском grandson, веЬ имамо и nojaBy акцента 2
у сложеници; будуйи да OBaj тип акцента речи нужно
обухвата два слога, негова интегративна функци]’а je очи-
гледна.

Дисшинкшивна функцща

Дистинктивна функцща прозодщских феномена по-

jaвл>yje се у опозищцама попут шпанског гуегтто »кpaj«
према 1егтЧпо »завршавам« према tегтт'о »завршио je«,
или у српскохрватском чакавском дан (са дугосилазним
акцентом), ном. jд. према дан (са дугоузлазним акцентом),
ген. мн., или стандардном српскохрватском к 1оса (придев)
према к'о:са (ген. )д. именице кос) према к'оса: (одр. вид
придева) према кос'а (на глави) према Ко:с'а (име) према
ко:с'а: (ген. мн. именице коса).
Функцща прозодщских феномена се у овом случа)у
може упоредити са нajoпштиjoм функцщом инхерентних
oбeлeжja. У )езицима у ко)има прозодщски феномени има-
)у дистинктивну улогу, дистинкцща измеЬу речи се )едним
делом заснива на инхерентним обележ)има, а другим де-

112
лом на прозодифким. МеЬутим, у неким случа]евима они
функционишу на различите начине. Ако неки прозодф-
ски феномен има кулминативни карактер, као што ]е то у
многим ]езицима случа] са акцентом речи, не ради се о
опозицщ'и измеЬу ш ф ве овог или оног прозодифког еле-
мента (што би одговарало по]ави различитих фонема, од-
носно инхерентних обележ]а), веЬ измеЬу различитих мо-
гуЬих места кулминативног обележф. Уколико оно не по-
стоф на неком месту, подразумева се да се по]авл>у]е друг-
де у речи, и обрнуто. У стандардном ]аланском, уколико
размотримо исходишне форме речи, акценат ]е кулмина-
тиван у само ]едном смислу: ако га ]едан слог носи, то
значи да се он не по]авл>у]е ни на ]едном другом слогу
исте речи, али уколико неки слог нще наглашен, не под-
разумева се да неки други слог ]есте.
Дистинктивна и делимитативна функцща прозодщ-
ских феномена у велико] мери се меЬусобно исюьучу]у.
На пример, уколико ]е акценат аутоматски, он показу] е
границу речи, али тада нще дистинктиван. Под посебним
околностима, меЬутим, чак и дистинктивни акценти могу
показивати границу речи. У руско] реченици попут чело-
век й'ахаеш »човек оре« агломерацща два узастопна ак-
цента показу] е да се измеЬу н>их налази граница речи.

О обносима три главне ]езичке функцще

йрозодщских феномена

Постоф велика разлика измеЬу реченичне интонащ ф

и друге две основне функцще прозодифких обележ]а. Ре-
ченична интонацща садржи знаке ко]и има]у независно
значение, док у друга два случа]а прозодифки феномени
делу]у као део знака (речи или морфеме).
У исказима се функцща раставл>ан>а реченица на ре-
чи и дистинктивна функцща никада меЬусобно не оме-
та]у. Прозодифки елементи сигнализу]у границе речи по
правилу само уколико су аутоматски, што значи неди-
стинктивни. Ова два начина функционисан>а се меЬусоб-
но исюъучу]у и н>ихова дистрибуцща ]е, с типолошке тач-
ке гледишта, комплементарна. Постоф ]езици са дистин-
ткивним и неделимитативним акцентом, и они у кофма ]е
акценат делимитативан, али не и дистинктиван. Што се
тиче кулминативне улоге, н>у обично има елеменат коф

113
обашьа и дистинктивну и делимитативну функпэду. На
пример, руски и шпански акценат ]е истовремено дистинк-
тиван и делимитативан. Ипак, ове две основне функцще
прозодфских обележ]а на нивоу речи место се сукобльава-
]у са реченичном интонаци]ом. Оба знаковна система ко-
рнете исто оруЬе — вари]аци]у тонске висине, интензитета
и тра]ан>а — а ньихови елементи су смештени у истом
домену, прозодфеком лику речи у реченици. Последице
овог сукоба су двоструке:
1) модификащца у реализации Ядног или оба си-
стема,
2) неутрализащца сигнала коЯ припада ]едном од си-
стема.
Наравно, фонологи]а речи Я слабли систем. Тако се
у немачком диалекту Келна тонови речи у неким окол-
ностима не разлику^у, рецимо код упитне интонацфе. Ис-
то тако се у неким српскохрватским чакавским говорима
опозищца измеЬу узлазног и силазног тона неутрализу]е
у финално] позиции у реченици. У француском се акцен-
та речи могу не остварити у синтаксичким групама, а у
старогрчком се губила окситонеза испред речи ко]а юце
енклитика. У стандардном српскохрватском се под снаж-
ном узлазном упитном интонациям неутралише дистинк-
ци]а измеЬу акцента на првом и другом слогу. У разним
српскохрватским говорима, дужине се могу скратити у
случа]у да реч у реченици доби]е само слаб нагласак, итд.
Изгледа да се реченични модели, будуЬи да су од огапти]е
важности, мора]у у сваком случа]у матери] ализовати. У
веЬини исказа ово не одмаже комуникащуи. Изузетак би
били случа]еви када неутрализаци]а прети дистинкци]и из-
меЬу два члана минималног пара, ко]и се могу ]авити у
истом контексту. Али у том случа]у, говорник прибегава
извесном истицан>у дате речи, и тако опет уводи одреЬени
елеменат реченичне интонаци)е.

Друго предавайте

МЕБУСОБНИ ОДНОСИ ПРОЗОДШСКИХ ФЕНОМЕНА

ПостоЯ очигледна веза измеЬу интензитета итонске

висине, ко]а се одражава на два начина:
1) Веома место се ]авл>а коварЯащца ова два феноме-
на, т]. они се дижу и спупгга]у истовремено. Понекад ]е

114
чак тешко реПи ко]и ]е од н>их релевантан, а ко]и конко-
митантан (пратилачки) у случа]у неке ]езичке дистинкци-
]е, нпр. акцента у неким ]езицима.
2) ЬЬихове вари]аци]е се ретко креНу у различитим
смеровима на истом нивоу фонолошког система (фоноло-
ги]а речи или фонологи]а реченице). Не постсуе, рецимо,
случа]еви у ко]има би се мала тонска висина и ]ак интен-
зитет по]авили истовремено на истом вокалу, с тим да
чине одво]ено сигнале дистинкцфе у фонологии речи.2
Тесна веза измеЬу интензитета и тонске висине тиче
се чак и саме природе ова два феномена. У оба случа]а
ради се о варфацфама одреЬених промешъивих у времену,
насупрот тра]ан>у ко]е ]е варфацфа мере времена. Отуда
]е тра]ан»е независни]е, мада често варира у корелацфи са
интензитетом и тонском висином (нпр. у многим ]езицима
акценат ]е окарактерисан скупом обележ]а, уюъучу]уЬи
]ачи интензитет, веПу тонску висину и дуже тра]ан>е).

Односи ирема инхереншним феноменима

Тра]ан>е има неке специфичне везе са инхерентним

фонолошким феноменима. У многим ]езицима тра]ан>е ни-
]е »супрасегментално«, док тонска висина и интензитет
]есу. Ово се своди на чшьеницу да одреЬена карактерис-
тика ]едног слога (или ]едног вокала) у погледу тонске
висине и интензитета имплицира н етто о другим слого-
вима, што не важи ]еднако за особине тра]ан>а. Нпр. пос-
то]ан>е акцента (= истакнутост у тонско] висини и/или
интензитету) на ]едном слогу значи да су остали слогови
исте акценатске речи неакцентовани, док дужина у ]едним
слоговима не исюьучу]е дужину у другим слоговима. На-
равно, ово важи само за неке ]езике, меЬу ко]има су ]апан-
ски и српскохрватски. МеЬутим, у неким другим ]езицима,
нпр. у многим источноазфским и (америчким) индфан-
ским ]езицима тон нф е кулминативан, тр он може варира-
ти независно на различитим слоговима. Посто]е и ]езици,

2 По правилу, у случа]'евима где ова два феномена вapиpajy у раз-

личитим правцима (нпр. где тонска висина пада али се истовремено по-
]ачава интензитет), )едан од ова два покрета ^е редундантан — или ти
покрети припада)у различитим нивоима, )едан ф онологии речи, а други
фонологи)и реченице.

115
попут словеначког, у ксцима Je квантитет кулминативан,
тако да посто]атье дужине у jeднoм слогу исюъучу]е ду-
жину у другим слоговима.
У многим ]езицима су слогови са дифтонзима екви-
валентни слоговима са дугим вокалима. То говори у при-
лог тумачетьу дужине као геминащце, што ]е посебно
оправдано у jeзицимa где морфологи] а подупире овакво
гледиште. Наравно, то би елиминисало квантитет са спи-
ска прозодщских обележ]а ]езика. Но, ово решение се не
може применити на све ]езике са дистинктивним тра]ан>ем,
тако да можемо рейи да тра]ан>е заузима средни положа]
измеЬу »чисто« прозоди]ских и инхерентних обележ]а.
Прозоди]ски и инхерентни феномени се ]авл>а]у си-
мултано у истим звуцима. По правилу, прозоди]ска обе-
леж]а игра]у дистинктивну улогу код вокала, или тачное,
носилаца слога. И сонанта, ко]и у неким ]езицима могу
бита носиоци слога, обично носе прозодфске дистинкци-
]е. На пример, у словачком слоговно г и / могу бита дис-
тинктивно дуги и кратки, српскохрватско слоговно р може
бита дуго или кратко, акцептовано или неакцептовано, а
у неким говорима чак узлазно или силазно. Поред тога,
тра]ан>е може бити дистинктивно уз опструенте (уп. ита-
ли]ански есо »ехо« према ессо »ево«), али се у многим
]езицима овакви случа]еви могу тумачити као секвенце два
]еднака консонанта.

Прозодщске дисшинкцще у фонолощ и речи

На нивоу фонологи]е речи, прозоди]ски феномени се

на]чешЬе по]авл>у]у као ]едно од следеЬа три обележ]а:
акценат, тон и квантитет.
Акценат ]е релативна истакнутост ]едног слога (или
слоговног ]езгра) у речи »или »акценатско] речи«, »про-
зодеми«). То може бити истакнутост по интензитету и(ли)
тонско] висини, обично праЬена дужим тра]ан>ем.
Тон ]е или унутарслоговни феномен (покрет, нпр. си-
лазни или узлазни, узлазно-силазни или силазно-узлазни,
унутар слога), или некулминативна меЬуслоговна дистинк-
щуа измеЬу виших и нижих нивоа (могуйе у комбинации
са падовима и(ли) успонима). Обе ове врсте тона разлику-
]у се од акцента по томе што подразумева]у више од пуког

116
одрейиваььа врхунца (или ]езгра) на неком слогу у речи.
У оба случа] а, релевантан елеменат за тонске дистинкщф
]есте тонска висина, а не интензитет. Човеково] психофи-
зиолошко] конституции очигледно ]е лаьсше да производи
и контролише брзе и комплексне систематске варщащф
тонске висине него интензитета.
Квантитет ]е контраст у погледу тра]ан>а (краткойа
према дужини).
Прозодфске опозицфе су у вейини случа]ева бинар-
не. Акценат значи опозищуу акцентованог (маркирани
члан опозицфе) и неакцентованог (немаркирани), а кван-
титет супротставл>а маркирану дужину немаркирано]
краткойи. Тонске опозицфе могу бити отворено бинарне
(узлазни : силазни, висок : низак, итд.), али се у многим
]езицима ]авл>а]у сложение опозицфе, уюьучу]уйи више
од два дистинктивна тона. Лингвистичка анализа, меЬу-
тим, може свести такве моделе на скупове бинарних опо-
зищца. Исто важи и за изузетно ретке случа]еве три дис-
тинктивна степена квантитета, као у естонском, а такойе
и за хщ'ерархизоване системе ]ачих и слабфих акцената,
као у германским ]езицима.
Акценат, квантитет и тон се могу ]авити у ]езичким
моделима самостално или у разним мейусобним комбина-
ци]ама. У овом погледу, велику разноврсност показу]е за-
падна трупа ]ужнословенских ]езика, ко]а обухвата срп-
скохрватске и словеначке диалекте. У ово] области нала-
зимо седам основних типова прозоди]ских система:

Дистинктивну улогу има:

Акценат Квантитет Тон

Подруч]е I да да да
Подруч]е II да да не
Подруч]е III да не да
Подруч]е IV не да да
Подруч]е V да не не
Подруч]е VI не да не
Подруч]е VII не не не

1едина могуйност ко]а ни]е застушъена ]есте сам тон. Ев-

ропски ]езици уопште не зна]у за такве системе, али се
они ]авл>а]у у многим тонским ]езицима ван Европе. Дру-

117
гим речима, у начелу нема ограниченна за могуйност ме-
Ьусобног комбиноваььа акцента, квантитета и тона на ни-
воу фонологи]е речи. Ипак, многи ]езици показу]у огра-
ниченна ко] а утичу на дистрибуцщу прозодфких обележ-
]а ко] а посто]е у н,иховим фонолошким системима. Та
ограниченна су кра]нье разноврсна; овде Йемо се ограничи-
т е на кратак преглед на]важни]их типова. Она могу бита
условлнена:
1) по]авом других ентитета ко]и припада]у истим
прозоди]ским обележ]има;
2) по]авом других прозоди]ских обележ]а;
3) по]авом инхерентних обележ]а;
4) положа] ем у односу на границу речи.
Типичан пример категорще 1) ]есу (иначе акцентова-
не) ]апанске речи у комбинации са акцентованим клити-
кама, попут #ц'гаг »колико (год)« или »као«? У так-
вим случа]евима присуство ]едног акцента захтева брисан>е
другог. У централним словачким говорима (и у стандард-
ном словачком) дужина не може дойи непосредно иза ду-
гог слога. У неким српскохрватским говорима у Банату
само ]едан слог у речи може имати дуг вокал. Када ]е
акцентовани вокал дуг, сви остали су кратки, али када ]е
акцентовани вокал кратак, вокал у следейем слогу може
бити дуг. У многим кинеским говорима се одреЬене тон-
ске секвенце исюъучу]у, што изазива тонске промене у
разним комбинащцама морфема.
Ограниченна у нашо] категории 1 налазе се увек на
оси узастопности, тр одреЬени елеменат се не може по]а-
вити испред или иза неког другог елемента. У категории
2 уз ова] тип ограниченна налазимо и она ко] а утичу на
истовремено ]авлнанне ентитета.
У ]езицима у ко]има су и акценат и квантитет дис-
тинктивни, квантитативне опозици]е могу бити ограниче-
не на акцентовани слог, или се могу ]авити и другде. На
пример, у словеначком само акцентовани вокали могу би-
ти дуги, док се у стандардном српскохрватском квантита-
тивне дистинкци]е ]авлна]у и у неакцентованим позицща-
ма. Српскохрватски говори у овом погледу показу]у доста
вари]аци]е. У малом подруч]у око Кварнерског залива у
разним локалним говорима налазимо следейу ситуаци]у:

118
 Квантитет )е дистинктиван у:

ГОВОРИ: предакценат- акцентовани послеакценат-

ски положа) слог ски положа)
Нови да да да
Пунат не да да
Крал>евица да да не
Бакар не да не
Прклог не не не

Показу) е се да )е акцентовани слог оптималан поло-

жа) за квантитативне дистинкци)е. То лако разушьиво.
Интензитетска истакнутост акцентованог слога допушта
додатне дистинкщце, попут квантитета или тона, или не-
ких посебних вокалских опозицфа.
Што се тиче односа измеЬу акцента и тона, централ-
но питакье )е да ли су тонске опозищце компатибилне са
неакцентованошЬу. У свим европским тонским )езицима
тонске опозици |е су ограничене на акцентовани слог, али
има много тонских )езика ван Европе где овакво ограни-
чение изоста)е. Овде )е опет реч о хщерархиц. У неким
]езичким системима тон )е дистинктиван и под акцентом
и у неакцентованим слоговима, у неким другим системима
ни у )едно) од ове две позищце. Поред тога, посто)е сис-
теми са тонским дистинкцфама само под акцентом, али
обрнута ситуацща — тон само у неакцентованим слогови-
ма — нще уобича)ена.
У )езицима са дистинктивним тоном и квантитетом,
могуЬа су два основна решеша: тонске опозицще су огра-
ничене на дуге слогове, или се )авл>а)у и у дугим и у
кратким слоговима. Пример за прво су старогрчки или
литавски, а за друго шведски и норвешки (уз опаску да
у овим )езицима дистинктивне тонске контуре обухвата)у
два слога), као и разни кинески говори. Модели са тон-
ским дистинкщуама само у фонолошки кратким слогови-
ма нису уобича)ени. Позадина ове хщерархфе )е очиглед-
на: дужина пружа више времена за произвоЬенье и опажа-
н>е тонских дистинкцфа.
СледеЬи тип меЬусобног условл>аван>а квантитета и
тона )есте по)ава да се дужина не може по)авити у сусед-
ству одреЬеног тона, нпр. иза силазног акцента у неким
српскохрватским говорима.
ТреЬи тип релацфе измеЬу квантитета и тона )авл>а
се у немачком говору Келна, где се квантитетске опози-

119
щ ф неутралишу под такозваним изоштреним акцентом
(= маркирани тон).
Р ф раш иреш ф тип дистрибуционе повезаности про-
зодщских и инхерентних феномена наЬен ]е у ^езицима
ко]и има]у два вокализма, ]едан под акцентом, а други у
неакцентованим позищфма, или, ]едан у дугим, а други у
кратким слоговима.
У италфанском се /е/ и /е/ разлику]у само под акцен-
том. Исто важи и за пар /о/ ~ /о/. У стандардном руском
се опозищ ф /е/ ~ /и/ и /о/ ~ /а/ неутралишу у неакценто-
ваним позищфма. Источнобугарски говори обично има]у
два вокалска система:

и э у и у

акцентовани неакцентовани

е а о а

У cBojoj веома инструктивно] кн>изи L'accent (Paris

1968, 57 —62) француски лингвиста Пол Гард (Paul Garde)
je предложио термин (и nojaM) »негативни акценатски по-
ступци«, ynyhyjyhH на неутрализащф извесних опозици]а
у неакцентованим слоговима. Ова nojaBa je заиста негатив-
на са становишта морфологще, с обзиром на то да исхо-
дишни облици морфема садрже дату дистинкщф, Koja се
онда губи ван акценатске позищф. МеЬутим, са стано-
вишта перцепци]е звука (дакле, у »граматици слушаоца«),
ради се о позитивним знацима, наравно, само у акценат-
CKoj позиции: одреЬене вокалске особине су сигнали да
дата слогови носе акценат. У вейини ]езичких типова, ова
врста сигнала има ограничену ф ункщ ф , будучи да се ти-
че само случа]ева у ко]има акцентовани слог садржи од-
реЬене вокале (осим уколико се у неакцентованим пози-
щ ф м а све вокалске особине осетно разлику]у од оних под
акцентом; у том случа]у било Koja вокалска вредност по-
cTaje позитивни сигнал било акцентованости било неак-
центованости).
Акцентовани вокализам je богатеи у дистинкщфма
него неакцентовани. Овакво правило се не може постави-
те када je у питагьу однос измеЬу дугих и кратких вокала.
У том домену се оба замислива решегьа ]авлфу у nocToje-
Ьим ]езичким моделима.

120
 У словеначком се /е/ од /е/ и /о/ од /о/ р а з л и ч у само
у дугим слоговима. У касном прасловенском, дуги вокали-
зам ]е, поред фонема ко]е су имале кратке парььаке, обух-
ватао и /и/, два назална вокала и четири слоговые ликвиде,
ко]и су увек били дуги. У неким српскохрватским говори-
ма дистинкцфа /е/ према /е/ ]авльа се само код дугих вока-
ла. Али, у неким другим српскохрватским говорима таква
дистинкщуа ]е особеност кратког вокализма. Ово друго
важи и за стандардни маЬарски. У словеначком ]е вокал
/э/ увек кратак, као и слоговно /1/ у четком и слоговно /г/
у неким чакавским говорима српскохрватског ]езика.
У многим ]езичким системима слику комплику]е чи-
теница да су неки вокали кратки у неким позицфама, а
дуги у другим. У српскохрватском говору Суска, акценто-
вано /а/, /е/ и /о/ )е кратко на ултими, а дуто у осталим
положа]има. МеЬутим, ньихови првобитни дуги парн>аци
р ш увек поск^е, али са промегьеним вокалским квалите-
тима, као /э/, /ие/ и /уо/. Симетрични систем

й у й у
ие уо + е б
э а

заметен ]е асиметричним, захвал>у]уЬи дужеиьу широких

и средкьих кратких вокала:

ДУГИ У свим КРАТКИ НА УЛТИМИ КРАТКИ У СВИМ

ПОЗИЦШАМА ДУГИ У ОСТАЛИМ ПОЗИЦШАМА
ПОЗИЦШАМА

И у е й у
ие уо
о

Исто тако, литавско акцептовано /а/ и /ае/ су се про-

дужили у слоговима ван финалне позицфе, нарушава]уЬи
симетри]у модела монофтонага (првобитни дуги партнеры
/а/ и /ее/ су /о:/ и /е:/). У холандском главни ударац
симетри|и задало скраЬивате дугих уских вокала ко]и су
сачували дужину само испред /г/. МеЬутим, скраЬено Л/,
/и/, и /и/ нису се из]едначили са cвojим кратким партнери-
ма, будуЬи да су ови много ман>е уски. Овде имамо посла
са тенденцфама ко^е се често ]авл>а]у, изазива]уЬи неку
врсту кружног кретатьа: сужавате дугих вокала, скраЬи-

121
вакье уских дугих вокала, ширекье кратких вокала, дужекье
кратких широких вокала.3 Ови процеси се могу симболич-
ки представити, схематски и донекле по]едноставл>ено,
следейим дщ'аграмом:

у ---------- ►у
\ I
б э
I I
а «----------- а

Акценат и дужина се понаша]у на исти начин. У го-

вору Галиполских Срба вокал /е/ се р а з л и в е од /и/ под
акцентом и у дугим неакцентованим слоговима; у кратким
неакцентованим слоговима ова дистинкцща се неутрали-
ше. Тако се вокализам слогова ко]и су прозоди]ски марки-
рани било акцентом било дужином разлику]е од вокализ-
ма немаркираних слогова.
Разни гласовни системи садрже дифтонге, ко]и се по-
наша]у као ] единице еквивалентне дугим вокалима. Ово
често доприноси асиметри]и дугог и кратког вокализма.
Када су дифтонзи монофонематски, обично су дуге во-
калске фонеме бро]ни]е од кратких. А када су дифтонзи
дифонематски, кратки вокализам обично има више ]еди-
ница.
Случа]еви меЬузависности тона и вокалског квалите-
та релативно су ретки. МеЬутим, могу се навести примери
у ко]има дифтонгизаци]а зависи од тона. У српскохрват-
ском говору Бедьье [ои] под силазним акцентом одговара
[и:] под узлазним. Прво потиче од силазног /и:/, а друго
од узлазног /и:/, и они алтернира]у у категори]ама где се
]авл>а]у тонске алтернаци]е. У неким другим српскохрват-
ским и словеначким говорима по]едини дуги вокали дола-
зе само под узлазним акцентом, што ]е последица истори]-
ског преношен>а акцента (ко]е ]е дало узлазни тон), ком-
бинованог са дужен>ем (чиме се у дуг вокализам уводе
вокалски квалитети ко]и су рани]е били особеност кратког
вокализма).
До сада смо разматрали типове дистрибуционих веза
измеЬу прозоди]ских феномена и инхерентних обележ]а

3 Наравно, могуйа су и кретан>а у супротним смеровима, али су

она далеко реЬа од овде набро]аних.

122
вокализма. МеЬутим, ]авл>а се, додуше реЬе, и повезаност
прозодще са консонантизмом. Релевантни фактор може
бита затворени карактер слога (тр чиненица да иза сло-
говног ]езгра долази барем ]едан таутосилабички консо-
нант) или квалитет консонанта. У старосрпскохрватском
су вокали у затвореним финалним слоговима у речима са
силазним акцентом били обавезно дуги (што ]е довело до
неутрализащф квантитетске опозищф у том положа]у);
поред тога, сви слогови са сонантом /р л л> н ьь м ]/ иза
слоговног ]езгра имали су дуг вокал. У неким северозапад-
ним руским говорима отворена ултима не може бита ак-
цептована, а у стандардном литавском она не може носи-
ти дугосилазни акценат, док у неким српскохрватским го-
ворима у Црно] Г ори у то] позиции не може да се по]ави
кратак акценат. У вебини североисточних српскохрватских
говора послеакценатски квантитет нще дистинктиван у
отворено] ултими.
Широко су распространена дистрибуциона ограниче-
н а у вези са границама речи, на]чеш1те са кра]ем речи.
У неким ]ужним словеначким говорима акценат не
може ста]ати на ултими, а у многим српскохрватским го-
ворима он се не ]авл>а на последно] мори. У стандардном
словеначком ]е кратак акценат могуй само на ултими или
на вокалу /э/. У српскохрватском говору Дубровника крат-
косилазни акценат се ]авл>а на првом слогу и на пенулти-
ми испред кратке ултиме, краткоузлазни у свим позищца-
ма осим ултиме и пенултиме иза ко]е кратка ултима,
дугосилазни само на првом слогу, а дугоузлазни свуда
изузев на ултими. У говору Магла]а по]ава краткосилазног
акцента )е ограничена на први слог, дугосилазни се ]авл>а
у свим позици]ама, а узлазни акценти свуда осим на улти-
ми. У говорима ]ужно од Загреба кратки и дугоузлазни
акценат се не ]авл>а]у на ултими, док ]е дугосилазни огра-
ничен на први слог и ултиму. РазуЬеност српскохрватских
и словеначких говора ]е у овом погледу веома сложена.
У старогрчком се акутски акценат среЬе на три по-
следкьа слога, а циркумфлекс само на последььа два. Но,
акут ]е могао ста]ати на антепенултими само ако ]е улти-
ма била кратка; дистрибуци]а ова два акцента на пенулти-
ми ]е такоЬе била условлена квантитетом ултиме: испред
дуге ултиме, пенултима ]е носила акутски аьсценат, а ис-
пред кратке ултиме циркумфлекс. Другим речима, вокал-
ске море измеЬу акцентоване и финалне море нису могле
припадати различитим слоговима. У стародорском ]е акце-

123
нат лежао на последы^ или претпоследььо] мори. У са-
временом грчком и савременом италэданском акценат je на
]едном од последньа четири слога, а у румунском на ]ед-
ном од последних пет.
До сада смо поменули одреЬени бро] ограниченна ко] а
се тичу по]аве тона, као и ограниченна у погледу акцента.
Дода]мо и то да ]е у касном прасловенском силазни тон
био могуЬ само на првом слогу, а да се у шведском и
норвешком такозвани акценат 2 не може по]авити на ул-
тими (што га исюьучу]е у ]едносложним речима). То на-
равно значи неутрализаци]у тонских опозищца у свим не-
почетним слоговима у прасловенском, а на ултими у на-
веденим скандинавским ]езицима.
И квантитетске опозици]е могу зависити од удал>е-
ности од кра]а речи. У последнем периоду прасловенског
ултима ]е била кратка, као и четврти слог од кра]а речи и
сви испред Нпега. У извесним савременим српскохрватским
говорима, углавном на североистоку, квантитет ни]е дис-
тинктиван на ултими, или само на отворено] ултими, док
]е у неким другим говорима исте трупе неутралисан и у
унутрашнним послетоничним слоговима, под разним усло-
вима, меЬу ко]е спада]у квантитет претходног слога и тон
претходног акцента.
Поред дистрибутивних ограниченна у погледу ди-
стинктивних прозодфских елемената, посто]е и разна
ограниченна ко] а управлна]у понашаннем таквих елемената
у ]езицима или у позицфама где дати елеменат ни]е дис-
тинктиван.
У многим ]езицима ]е место акцента аутоматски од-
реЬено. У таквим случа]евима два фактора могу играти
улогу: однос према граници речи и квантитет.
У маЬарском, финском, летонском, словачком, лу-
жичкосрпском и многим другим ]езицима, акценат се на-
лази на првом слогу. У француском ]е он нормално на
ултими, у полнском на пенултими, у стандардном македон-
ском на антепенудтими. У старогрчком лезби]ском он ]е
био на слогу ко]и се налази непосредно испред слога ко]и
]е носио претпоследниу мору, дакле, на пенултими када ]е
ултима била дуга, а на антепенудтими у речи са кратком
ултимом. У пенцаби]у ]е он на последнем унутраыпьем
слогу ко]и садржи дуг вокал, или, уколико у речи нема
таквог слога, на првом слогу. У класичном арапском лежи
на првом дугом слогу у речи, а ако таквих слогова нема,
на почетном слогу. У српскохрватском говору Вир]а акце-

124
нат пада на слог Kojn садржи претпоследььу мору, а у
говору Оштаргца на слог Kojn садржи трейу мору од Kpaja.
Y класичном латинском акценат je падао на слог Kojn
садржи претпоследхьу мору, пре Kpaja пенултиме.
Y многим je3H4HMa са у основи аутоматским акцен-
том nocToje и с л у ^ е в и Kojn су у супротности са општим
правилом о месту акцента. Поставл>а се питание како треба
анализирати овакве cлyчajeвe. Да ли говорити о суштин-
ски слободном акценту са HejeflHaKOM статистичком зас-
тугиьеношйу nocTojehnx могуйности? По мом мишл>е1ьу,
бохье je да се не жртву^е општа констатащца због малог
6poja посебних случ^ева; они се могу адекватнее трети-
рати као изузеци.
nocTojn барем четири врсте оваквих изузетака:
1) Примери као што je пол>ски рггекаг'аМту »преда-
ли смо«, Kojn су у супротности са принципом акцента
на пенултими, oдpaжaвajy присуство jyHKType одреЬеног
ранга. Наставак -šmy, Kojn означава прво лице множине
прошлог времена, oдвojeн je од остатка речи jyfficrypoM
Koja имплицира акценатску изолованост ове морфеме. До-
вол>но je идентификовати места оваквих jyfficrypa у исказу
да би се показало да je акценат и у оваквим е т д ^ ’евима
аутоматски.
2) Примери као што je македонски лишераш'ура »кььи-
жевност« или йлаш'о »плато« припада]у посебном cлojy
je3HKa: поза]мл,еницама са извесним структуралним особе-
ностима; ььихов акценат je Слободан, и он се мора назна-
ч и т у лексикону за одреЬене речи или одреЬене дерива-
ционе суфиксе.
3) Y польском w{ogole »уопште«, т'1игуka »музика«
итд. ради се о посебним cBojcTBHMa одреЬених морфема,
што такоЪе треба дати у лексикону.
4) Y cлyчajeвимa као што су македонски uoc'ejjcu »но-
сейи« или 2. л. мн. императива дон'есше < дон'есише у
српскохрватском говору Оштарфа, необичан акценатски
лик речи je последица гласовне промене KojoM je уклоньен
jeflaH слог. Y таквим cлyчajeвимa, у reHeparaBHoj грамати-
ци би се правило промене ее у ej у македонским герунди-
ма или правило о испадашу послеакценатског и под одре-
Ьеним условима у Оштарщама применило После општег
правила о месту акцента.
Поред акценатског врхунца, речи могу садржавати и
аутоматске пратейе акценатске феномене у осталим сло-
говима, попут високог тона у слоговима испред акценат-

125
ског je3rpa (осим првог слога) у стандардном janaHCKOM,
или слабли, такозвани секундарни нагласак, два слога ис-
пред акцента у енглеским примерима као што je ph^oto-
gr'aphic, или сличну nojaBy на TpeheM слогу у финском
или мешком (где први слог носи акценат), или вейи ин-
тензитет инищцалних делова речи у janaHCKOM. Као што
показу]е cлyчaj janaHCKor, тон и интензитет се могу пона-
шати различито на нивоу редундантних обележ]а.
Y многим српскохрватским говорима предакценатска
дужина има узлазно тонско кретагье, док je у другим об-
ластима оно силазно.
И понашаньем вокалског Tpajaita место управл^у ау-
томатска правила. Y италщ’анском су акцентовани вокали
много дужи у отвореним него у затвореним слоговима. Y
енглеском, вокали су дужи ако je иза н>их звучни консо-
нант; у француском су извесни вокали дужи испред фи-
налног /г/, М, /vr/, /z/ или /ž/. Y неким североисточним срп-
скохрватским говорима ултима je увек дуга ако иза н>е
долази енклитика, а претходи joj кратак слог, док je у
српскохрватском говору Бедгье пенултима обавезно дуга
уколико ултима носи кратак акценат.
Очигледно je да су околности Koje ycлoвл>aвajy ауто-
матску nojaey прозодфских елемената у основи исте при-
роде као и оне Koje orpaHH4aBajy дистрибуцфу тих елеме-
ната у flHCTHHKTHBHoj функции.

ТреДе предаван>е

ПРОЗОДШСКИ СИСТЕМ СТАНДАРДНОГ

СРПСКОХРВАТСКОГ 1ЕЗИКА

Од европских акценатских система, стандардном ja-

панском je типолошки нajближи систем стандардног срп-
скохрватског jeзикa.
МеЬутим, у традиционалном опису стандардне срп-
скохрватске акцентуацфе ова сличност се не види. ВеДина
српскохрватских акцентолога оперише са четири »акцен-
та«, два дуга и два кратка, два узлазна и два силазна, ю^и
су означени знацима л (= дугосилазни, нпр. у Правда), '
(дугоузлазни, нпр. у глава) , 44 (краткосилазни, нпр. у рана)
и ' (краткоузлазни, нпр. у магла). Силазни акценти се
jaвл>ajy само на почетном, а узлазни могу с ^ а т и на сва-
ком незавршном слогу. Из тога произилази да jeднocлo-

126
жне речи могу носити само силазне акценте, а да ]е опо-
зици|а измеЬу тонова ограничена на акцентовани први
слог вишесложних речи. Квантитет je дистинктиван у по-
слеакценатском положа]у (и, наравно, под акцентом), док
предакценатски слогови могу имати само кратке вокале.
Тако традиционална дескрипщц'а види стандардни
српскохрватски као тонски ]език, са дистинктивним ме-
стом акцента, квантитетом и тоном. Историйки, тонске
опозивдуе су настале такозваним штокавским акценатским
преношеььем ко]е се догодило око XV века. Пре тог пре-
ношена место акцента ]е било потпуно слободно, а н ф е
било дистинктивног тона. Преношекьем су сви непочетни
акценти пребачени на претходни слог, при чему су ство-
рени секундарни акценти са узлазним тоном, док се прво-
битни акценти, сачувани на пнищу алном слогу, сматра]у
силазним. Нпр. главй > глава, маглй > мйгла, ген.
главе > главе, маглё > маглё, док у примерима као Правда
или рйна нема промене.
Савршено ]е очуван однос измеЬу по]единих акценат-
ских типова у ова два система, тако да сваком старом типу
одговара по ]едан нови. Бро] могуЬих акценатских форми
речи ]е остао исти као и пре преношен>а. Ако занемаримо
квантитет, бро] акценатских могуЬности одговара бро]у
слогова. Тако Ьемо у четворосложним речима имати чети-
ри акценатска типа, представлена следеЬим примерима:
дёшелина, ййлешина, бабёшина, величина (у старом
акценатском систему, четири могуЬа акценатска типа су
била дёшелина, йилёшина, бабешйна и величина, ф д'еше-
лина, йил'ешина, бабеш'ина и величина).
Са гледишта ]едноставности, економичнще ]е описа-
ти стари систем, и на кра]у описа додати правило ко]е
каже да се непочетни акценти оствару]у као тонски успон
на претходном слогу. Предности оваквог решена су очи-
гледне:
1) Ово сманэде бро] дистинктивних феномена, тако
да се оперише само акцентом, а не и акцентом и тоном.
2) Опис дистрибуци]е акцената поста]е много ]еднос-
тавшуи: акценат се може по]авити на било ком слогу.
3) Морфолошки опис се, исто тако, знатно по]еднос-
тавл>у]е. Сада ]е ]асно да су акценатске алтернащуе у при-
мерима
ном. й'ой, ген. ]д. йой'а, али вок. ,)д. й'ойе,
ном. ]д. свед'ок, ген. сведок'а, али вок. св'едоче,
ном. Я кр'а:л>, ген. кра:л>'а, али вок. кр1а:л>у,

127
 ном. j'щ. jyn'a.-K, ген. ]уна:к'а, али вок. руна:че,
у ствари исте, иако се по традиционалном схватаььу чине
веома различите (уп. йдй, йдйа, йдйе; свёдок, сведдка, свё-
доче; кра/ь, крала, кралу; ]унак, ]унака, ууначе).
Говорни представници српскохрватског, укл>учу)‘у1ш
скоро све домаЬе лингвисте, ставиЬе примедбу да je nojefl-
ноставл>ени опис супротан истини, будуЬи да je »акценат
у йдйа на о, а не на а«, тако да се йдйа р азл и в е од
презимена Пдйа другом врстом акцента, а не различитим
местом акцента. Но, показу]е се да je овакво резоновагье
варл>иво.
Joni 1876. Леонард Мазинг je приметно да je такозва-
ни узлазни тон заправо двосложан. Y речима као йдйа тон
je висок на оба слога, док Пдйа има висок тон на првом
слогу и низак на другом. ДомаЬи научници су са жести-
ном одбацили ову теорфу, али je каснфе jeдaн 6poj других
аутора, углавном страних, исказао слична мигшъегьа. Спор
je Tpajao донедавно. Зajeднички рад професора Илсе Ле-
хисте и Moj, o6jaBH>eH 1963 (Accent in Serbocroatian, University
of Michigan Press, Ann Arbor), заснован на опсежном кор-
пусу rpafee обраЬеном спектографски, показао je да je тон
на слогу Kojn долази одмах иза такозваног узлазног акцен-
та обично висок барем колико и акцентовани слог. Поврх
тога, кратки акцентовани слог не носи тонску дистинкци-
jy. Слогови под такозваним краткоузлазним и краткоси-
лазним акцентима често су били физички идентични, тако
да je jедина дистинкцфа била она у следеЬем слогу. Ма-
зинг je, дакле, био савршено у праву.
МеЬутим, поставлю се питан>е: зашто говорници срп-
скохрватског и домаЬи истраживачи нису успели да запа-
зе ову истину? Мерегьа су дала одговор и на ово питаьье.
Такозвани акцентовани вокал je доста дужи од такозваног
неакцентованог вокала са истим фонетским квантитетом.
Однос je скоро 3 : 2. На пример, /о/ у йдйа, као и у Пдйа
Tpaje око 13 центисекунди, а /а/ само око 9, што /о/ у йдйа
и Пдйа чини истакнутфим од /а/. Тиме се ствара општи
утисак да je у оба cnynaja акцептовано /о/. Узгред, OBaj
утисак нфе погрешай: /о/ заиста носи акценат, чак и у
йдйа, али на другом нивоу. Акценат на /о/ у йдйа врши
кулминативну функцфу, док дистинктивну улогу игра
тонска висина другог слога.
Резултати фонетских испитивагьа flonymTajy нам да
говоримо о дистинктивном »акценту« на другом слогу у
речима као што je йдйа = /поп'а/, mmpa3yMeBajytm да »ак-

128
ценат« дефинишемо као »последней висок тон у речи«. У
случа]евима где он пада на нефинални слог, следеЬи део
речи има низак тон.
Од]еданпут, сличност са стандардним ]апанским пос-
та]е очигледна. Оба ]езика има]у за]едничко следеЬе:
1) Поред квантитета, дистинктивно ]е и место »ак-
цента« (или »]езгра«), али тон шуе.
2) Акценат (или ]езгро) треба дефинисати као по-
следней висок тон у речи.
3) Акценат може ста]ати на било ком слогу у речи.
4) Када ]е акцентовани слог дуг, акценат пада на н>е-
гову прву мору; друга мора на том слогу вей ]е ниска.
5) У одреЬеним непочетним положа]има акценат ]е
праЬен недистинктивним високим тоном у извесним дело-
вима речи ко]и му претходе.
Не знам ни за ]едан ]език у свету чи]и би модел ак-
центуащуе био сличили стандардном српскохрватском
од модела стандардног ]апанског. А од европских модела
акцентуаци]е ]апанском ]е на]ближи стандардни српско-
хрватски.
Разлике измеЬу ова два модела тичу се следеЬих ф е-
номена:
1) ПратеЬи висок тон се у српскохрватском ]авл>а у
свим речима ко]е нема]у акценат на првом слогу, а у ]г.~
панском у речима ко]е су акцентоване на треЬо] мори од
почетка и дал>е; у српскохрватском конкомитантна тонска
висина обухвата ]едну мору, а у ]апанском све море изме-
Ьу прве и оне ко] а ]е акцептована.
2) У српскохрватском се први слог са високим тоном
донекле дужи, тако да има кулминативну ф ункциу.
3) У ]апанском посто]и ]ош ]една прозодфска могуЬ-
ност, а то ]е одсуство акценатског ]езгра. Но, у речима са
кратким финалним вокалом изговореним без енклитике,
ова] тип се обично не разлику]е од акцента на ултими.
1асно ]е да се разлика под 1) тиче детал>а. Ако размо-
тримо ситуаци]у у ]апанским говорима ко]и припада]у ис-
то] групи као и стандардни ]език, чини се да ]е ова разли-
ка рш ман>е важна. Разлике измеЬу говора Тому а и Н а-
камуре у овом погледу су веЬе него оне измеЬу говора
Токи]а и стандардног српскохрватског. Треба додати да у
српскохрватском део речи испред две море са високим то-
ном нема низак тон, веЬ углавном средкьи, и да се та] ниво
на]чешЬе благо пенье од слога до слога. То подсеЬа на
говор Наго]е, ко]и ]е вероватно на]ближи типолошки сро-

129
дник стандардног српскохрватског ван српскохрватског ]е-
зичког пoдpYчja.
Посто]е и српскохрватски говори без такозваног што-
кавског преношен>а акцената, тр без редундантног висо-
ког тона на предакценатском слогу, и без дуженя тог
слога. Модел ]е веома сличая моделу говора Аките.
У ]едно] групи српскохрватских говора постов опо-
зици]а измеЬу узлазног и силазног кретаня тона у дугим
акцентованим вокалима, али без одговара]уЬе дистинкцщ'е
под краткоЬом, и без високог тона у слогу иза узлазног
акцента. Под таквим околностима, може се сматрати да
дуги вокали садрже две море. Силазни акценат се интер-
претира као врхунац на прво] мори, а узлазни акценат као
врхунац на друго] мори. Ово решение важи и за словенач-
ки, литавски и старогрчки модел. Сви ти ]езици образу]у
прелазну трупу измеЬу тонских ]езика и ]езика са дис-
тинктивним акцентом, али без тона. У ово] друго] скупи-
ни, спецификащца слога ко]и носи акценат ]е доволяа да
одреди прозоди]ски лик речи дате сегменталне структуре.
У нашо] прелазно] групи потребно ]е спецификовати мо-
ру, ] единицу маььу од слога, као место акцента. У правим
тонским ]езицима чак ни ово ни]е доволно, и неопходна
]е даля спецификащца. Од европских ]езика, оваква ситу-
аци]а ]е у шведском и норвешком, као и у неким западно-
немачким говорима, у ко]има се два дистинктивна кретаня
тонске висине не могу свести на опозицщу измеЬу узлаз-
ног и силазног кретан»а. И ]апански говори области Крта
захтева]у више спецификаци]а од пуког избора слога или
море ко]и носе акценат. У том смислу, ти говори припа-
да]у правим тонским ]езицима.

Акценшогене речи и клитике

Досад смо расправляли о прозоди]ским ликовима

српскохрватских речи Koje припада]у категории акценто-
ваних речи. У ствари, прецизни]е би било звати их акцен-
тогеним речима (термин je предложио Пол Гард: mots ас-
centogènes). Овакве речи не носе увек акценат, али шихово
присуство увек подразумева посто]аиье акцента. Када cToje
саме, акценат je на н>има; када се комбину]у са клитикама,
акценат се може под одреЬеним условима пребацити на
клитику. Што се тиче клитика, оне се ]авл>а]у само у ком-

130
бинащци са акцентогеним речима, и таква конструкций
има само ]едан акценат, тако да клитика не увейава бро]
акцената у исказу. У овом смислу су ]апанске »неакцен-
товане« именице, глаголи и придеви акцентогени, док су
морфеме као ^м'гаг или гая/1/ клитике.
У српскохрватском, као и у многим другим ]езицима,
дихотоми]а измеЬу акцентогених речи и клитика у основи
]е семантичка и граматичка. Класа клитика обухвата мор-
феме са превасходно граматичком функциям: везнике,
предлоге (чф а улога има много за]едничког са улогом
деклинационих наставака), помоЬне глаголе (функцио-
нално блиске кощугавдуским наставцима), и, на]зад, фор-
ме датива и акузатива личних заменица ко]е означава]у
граматичко лице директног и индиректног о&^екта глагол-
ске радн>е, у суштини на исти начин као што лични нас-
тавци показу] у граматичко лице суб]екта. Уп. да]ем ши га,
где -м указу] е на граматичко лице суб]екта, ши индирек-
тног об]екта, а 1а директног об]екта.
Српскохрватске енклитике, за разлику од ]апанских,
никад не доби]а]у акценат. Али српскохрватске проклити-
ке могу носити акценат. Уп. куНу, на куНу (= к'уЬу, на +
к'уЬу) према воду, нй воду (= в1оду, н‘а + воду). Понаша-
н>е проклитика открива да су изворишне акценатске фор-
ме речи са иницфалним акцентом дво]аке. У нашем првом
примеру ради се о акценту на датом слогу, а у другом
случа]у о такозваном рецесивном акценту, ко]и увек пада
на инищцални слог акценатске речи. Тако реч комбино-
вана са проклитиком може имати п + 1 акценатски лик
(ако ]е п бро] слогова), док реч без проклитике може има-
ти п таквих ликова. То ]е опет слично неким добро позна-
тим чин>еницама из ]апанског.
У многим ]езицима прозодфско понашан>е клитика
показу]е степей ]ачине шихове семантичке или синтаксич-
ке везе са акцентогеном реч]у. У пол>ском, где ]е акценат
на пенултими, енклитике не утичу на шегово место: гй'а]е
га/ зу »чини ми се«. Ово одражава прелазну позицщу из-
меЬу пуних речи и афикса. За разлику од пуних речи, оне
не носе акценат, али, за разлику од афикса, оне нису у
потпуности интегрисане у акценатску реч. МеЬутим, из-
гледа да ]е веза измеЬу проклитика и акценатских речи
]ача: й]о тте »мени« {тте ]е ]едносложна форма, [т п ’е]).
У српскохрватском се могу разликовати предлошке кон-
струкцфе чи]и су чланови тешн>е везани и оне у ко]има ]е
веза слабла. У ПлаНали су му сшо динара на дан, н'а

131
да:н je прилошки израз, али у нще ранунао на дан (= на
д'а:н, без преношен>а акцента), где je реч о апстрактнвд
релацщи измеЬу предлога на и именице дан, интервенише
jyHKTypa, cnpenaBajyhH да ове две речи оформе пуну акце-
натску целину. OBaj начин разврставан>а морфема у три
класе (акцентогене речи, непотпуно интегрисане клити-
ке и потпуно интегрисане клитике) joui je jeflHa MOryha
функщуа прозодщских феномена у je3HKy као систему
знакова.

Порекло йрозодщских дисшинкцща

Прозодщске дистинкщуе су дщахрошуски далеко не-

стабилн^е од дистинкщуа заснованих на инхерентним
oбeлeжjимa. Наравно, у истории разних jeзикa налазимо
многе cлyчajeвe да je неко инхерентно дистинктивно обе-
лeжje, попут звучности, палатализованости консонаната
или аспированости, нестало из система, или je унето у
систем. Но, ово се увек тиче само jeднoг дела инхерентних
oбeлeжja о д а пocтoje у датом jeзичкoм систему, док се из
система могу изгубити сва дистинктивна прозодщ’ска обе-
лeжja. То се, рецимо, догодило у пол>ском, горньолужич-
ком и донюлужичком, у многим западномакедонским го-
ворима, итд. Стандардни француски се креЬе у истом сме-
ру, уклан^’уйи опозищцу измеЬу /е/ и /е:/. Ова разлика у
диjaxpoнoм понашаььу везана je за чиььеницу да на нивоу
фонолооде речи само инхерентна oбeлeжja пocтoje уни-
верзално у jeзичким системима. Укидание свих инхерен-
тних фонолошких дистинкв^а у jeзикy вероватно би зна-
чило и кpaj тог jeзикa, што уклан>ан>е свих пpoзoдиjcкиx
oбeлeжja не би изазвало. Поврх тога, захвалэдуЬи н>ихо-
вом апстрактшфм карактеру, прозодщска oбeлeжja се те-
же oпaжajy. Лингвистички необразован говорник било
о д ег jeзикa обично je свестан о д е сегменталне звуке из-
говара у речи, али такав говорник jeднoг jeзикa са сложе-
ним прозодоцским моделом обично н ^ е у станьу да одреди
прозод^ске карактеристике речи. У веЬини cлyчajeвa, он
такоЬе може да независно изговори све инхерентно дефи-
нисане гласове, али се прозод^ски ентитет може матери-
jaлизoвaти само у комбинации са неким инхерентно де-
финисаним гласом/гласовима. Због свега овога, прозоди]-
ски феномени су ман>е приметни и подложной су проме-

132
нама. Ни]е чудо што у областима са сложении прозоди)'-
ским моделима (нпр. у ]апанском, кинеском, српскохрват-
ском, словеначком, летонском, фламанском, скандинав-
ском германском) структуралне разлике у домену прозо-
ди]е игра]у изузетно важну улогу у ди|алекатско] вари]’а-
вдци. Стиче се утисак да ]е просечни историйки живот
прозоди|ске дистинкщце много крайи од века инхерентне
дистинкцфе. Ову тему би вал>ало дал>е истраживати. Ве-
роватно би било вредно труда израчунати, на основу нама
познатих исторфа ]езика, приближне индексе просечног
века за свако дистинктивно обележ]е, и инхерентно и про-
зодиако; ово би подсейало на познате демографске стопе
морталитета.
Морталитет подразумева наталитет. Тачно ]е да про-
зоди]ске дистинкщ ф често неста]у, али ]е истина и да се
место по]авл>у]‘у као иноващце у ]езичким моделима. Ово
райа питание о пореклу прозодщских дистинкщца у ]ези-
цима.
Анализа случа]ева за ко]е имамо довол>но исторщских
података показу]е да извори нових прозодщ'ских дистинк-
цща могу бити и у датой ]езику и ван н>ега. Унутрашкьи
извори иновацщ'а, далеко шире застушьени него спол>аш-
н,и, обично су фонолошки, ретко морфолошки.
1една гласовна промена ]е изазвала ствараше новог
прозоди]ског ентитета, »изоштреног тона«, у немачком го-
вору Келна. Кра]н>и вокали су испали у примерима попут
дат. ]д. /Ь ю е/ »куЙа«, да]уйи /йигв/. Ипак, та форма нще
постала хомонимична са ном. ]д. Лике/. Разлика се састсуи
у томе да датив има »изоштрени тон«, ко]и се по]авио у
облицима где се изгубио финални вокал. Исто тако, у
средн>окинеском се низ нових дистинктивних тонова по-
]авио као компензащца за уклон>ену дистинкци]у звучно-
сти консонаната. Стари тонови били су нижи иза звучних
консонаната него иза безвучних; после из]едначаван>а ове
две сери]е консонаната, позиционе варианте тона постале
су дистинктивно супротставл>ене. У српскохрватском гово-
ру Оштари]а, нове акценатске опозици]е су створене када
су неки вокали ишчезли; пре те промене, место акцента ]е
аутоматски било одрейено удатьеношйу у морама од кра]а
речи. Акценатске опозици]е у раном романском су наста-
ле уклан>ан>ем вокалског квантитета (у латинском ]е акце-
нат зависио од квантитета пенултиме). У многим ]езицима,
дистинктивни квантитет ]е уведен стварашем дугих вокала
путем контракци]е. У четком се квантитетске опозици]е

133
изводе из рани)‘их донских опозищца: некаданньи силазни
аьсценти су претворени у вокалске краткоЬе, а узлазни ак-
цента у дужине. Свим овим случа]евима ]е за]едничко то
што се нове дистинкщуе jaвл>ajy само као компензацфа за
неку другу, изгубл>ену дистинкци]у, инхерентну или про-
зодиаку. Понекад се дистинктавно обележ]е »префоноло-
гизу]'е« у неко друго исте врсте (нпр. звучност -> тон, или
тон -> квантитет), а понекад се синтагматска реалност
претвара у парадигматску (нова ]единица у фонолошком
инвентару). По нашем миппьекьу, ово уопште важи за
стваране фонолошких дистинкци]а. Осим у случа]евима
уплитана ванфонолошких сила (морфологи] а или поза]-
мл>иван>е), сваки добитак ]е праЬен губитком.
Морфолошка аналоги] а, или, тачшце, тежгьа да се
одржи иста прозодфски лик дате морфеме у разним сло-
говним условима, понекад ствара нове акценатске могуЬ-
ности. У стандардном српскохрватском сложеница йо/ъо-
йрйвреда има акценат речи йрйвреда, упркос правилу да
се »краткосилазни« (") акценат може ]авити само у ини-
ци]ално] позиции.
У многим ]езицима прозодщске опозици]е се уводе са
сложеницама. У турски ]е квантитет дошао за]едно са по-
за]мл>еницама из арапског и перси]ског. У германским ]е-
зицима су се отвориле нове акценатске могуЬности када
су романске речи ушле у ове ]езике, чува]уйи изворно
место акцента. Исто тако, многе интернационалне речи
ко]е су у скораипье време ушле у пол>ски и македонски,
нарушиле су акценатска правила тих ]езика.

Четврто предаван>е

ФУНКЦИОНАЛНО ОПТЕРЕНЕЬЬЕ
ПРОЗОДШСКИХ ФЕНОМЕНА

Главни проблеми у вези са функционалним оптере-

йешем прозодщских дистинкци]а у ф онологии речи су
следейи:
1) Колико прозоди]ских могуЬности (= могуГшх про-
зодщских ликова) има у л-сложно] речи?
2) У ко]о] мери се ове могуЬности користе у оства-
риван>у морфолошких, а у кор] мери лексичких дистинк-
щуа?

134
 За многе ]езичке моделе могу се извести формуле
ко]е представл>а]у бро] прозодщских могуЬности као мате-
матичку функщцу бро]а слогова. У другим случа]евима ]е
неопходно дати одво]ена правила за речи са различитом
дужином (мереном у слоговима). Слободан акценат да]е
формуле попут Р„ = п (ф бро] прозодщских могуЬности
]еднак ]е бро]у слогова, дакле, аритметичка прогресса).4
То ]е, рецимо, случа] са руским или стандардним ]апан-
ским ]езиком (ако се у ]апанском занемари квантитет).
МеЬутим, исходишне форме речи у стандардном ]апан-
ском има]у п + 1 могуЬности (у неким говорима то се
односи и на облике изговорене без енклитика).
Слободан квантитет да]е Рп = 2П (сваки додати слог
удвостручу]е бро] могуЬности; дакле, геометри]ска прогре-
сса). Овакву ситуащцу налазимо, на пример, у маЬарском
и четком. У ]езицима са слободним акцентом и слобод-
ним квантитетом имаЬемо Рп = п • 2п. Али, тамо где ]е
квантитет дистинктиван само под акцентом, формула Ье
бита Р„ = 2п, што показу]е да квантитет не уноси геоме-
три]ску прогрессу, изузев када ]е дистинктиван на сваком
слогу независно.
Улогом тона управл>а]у у основи иста фактори као и
квантитетом. Тонске опозици]е ко]е се ]авл>а]у само под
акцентом, али без дал>их ограничена, удвостручу]у бро]
могуЬности ко]е обезбеЬу]е акценат (и квантитет, ако уоп-
ште посто]и у том моделу). У ]езику са слободним акцен-
том и слободним квантитетом то би дало Рп = п • 2П+1. Али
ако тон ш ф дистинктиван под кратким акцентом, удвос-
тручу]е се само бро] могуЬности у речима са дугим акцен-
том. У комбинации са слободним акцентом и слободним
квантитетом, то да]е Рп = Зп • 2п~К МеЬутим, због специ-
фичних дистрибуционих ограничена, у веЬини стварних
модела бро] могуЬих типова н етто мани од теори]ског
бро] а могуЬности. Стога старогрчки, стандардни литавски
и основни модел српскохрватских чакавских говора, иако
се одлику]у истим скупом прозодщских обележ]а, ко]и
обухвата дистинктивни акценат, квантитет (и у неакцен-
тованим слоговима) и тон (под дугим акцентом), има]у
следеЬе формуле:4

4 Р ]е у тим формулама бро] могубих прозоди]ских типова речи, а

п бро] слогова у речи.

135
класични Рп = 3 • 2П - 4 + 2"-1 (у тросложним и
старогрчки крайим речима)
стандардни Рп = (Зп - 1) • 2-1 (у речима са
литавски отвореном ултимом)
српско-
хрватски Рп = 9 (2 -0 ~ 6 •?? .
чакавски

Особености ових формула oдpaжaвajy специфична

ограниченна у по]ави грчког акута и циркумфлекса, непос-
то]анпе опозищце измеЬу два дуга акцента у отворено] ул-
тими у литавском, и чин>еницу да у вейини српскохрват-
ских чакавских говора предакценатски вокал може бити
дуг само ако ]е у слогу непосредно испред акцентованог.
Дистинктивни тон, ако се ]авл>а и у неакцентованим
слоговима, отвара много више могуйности. Слободна ди-
стрибуци]а бинарне тонске опозивдуе опет да]е Рп = 2"
(само за тон), док слободна дистрибуци]а четири дистинк-
тивна тона да]е Рп = 4П. МеЬутим, у моделима ове врсте
честа су дистрибуциона ограниченна, тако да ]е стварни
бро] посто]еЬих типова обично маньи.
1езици прилично варира]у у погледу употребе прозо-
дщских опозищца у морфологии и речнику. Место ак-
цента се у немачком и шишиуанском може у веЬини слу-
ча]ева предвидети на основу морфолошког састава речи.
Бро] обавезних правила ко]а се тичу могуБности акценто-
ванна по]единих морфема ]е прилично мали. Недавно ]е
показано да услови истог реда управлна]у дистрибуцирм
тонова у норвешком. Тако прозодирки лик речи сигнали-
зу]е Ннену морфолошку структуру. С друге стране, у ру-
ском, литавском и српскохрватском и лексичке морфеме
има]у сво]а сопствена акценатска свортва. Ситуаци]у ком-
плику]е и чинпеница да могу посто]ати разне врсте акце-
натских сво]става морфема. На пример, у српскохрватском
морфеме могу бити акценатске, предакценатске и после-
акценатске, или могу добити такозвани рецесивни акценат
(на иницщално] мори акценатске речи). У веома честим
случа]евима сукоблнаванпа акценатских сво]става морфема
ко]е сачиннава]у реч, одлучу]уЙа улога припада релативно]
»акценатско] снази« морфема. Стога се уз сваку морфему
у речнику ]едног ]езика тог типа мора обезбедити податак
о Нненим акценатским сво]ствима и снази. У веЬини мор-
фолошких категори]а у српскохрватском користе се све

136
или скоро све фонолошки замисливе могуйности. Под
таквим условима, прозодфски лик речи не може бита знак
гьене припадности дато] морфолошко] категории. С друге
стране, отворено ]е широко поле лексичких опозицфа.
МеЬутим, у неким категорфама бро] могуйности ]е огра-
ничении. То ]е обично показател» хферархфе чланова па-
радигме или флективних класа. Семантички базичне или
маьье маркиране форме или класе обично има]у шири из-
бор могуЬности, док ]е семантичка маркираност обично
сигнализована ближе спецификованим ликом речи.

KPATKA OHABPAHA EH EJIH OITAO H JA

Paul Garde, L ’accent, Paris 1968.

Roman Jakobson, Selected Writings J1, The Hague 1962 (noceÔHO erp. 117—136,
2 5 4 -2 7 1 ). ^
André Martinet, Éléments de linguistique générale4, Paris 1964 (noceÔHO CTp.
7 7 -9 0 ).
Kenneth Pike, Tone Languages1, Ann Arbor 1948.
N. S. Trubetzkoy, Grundzüge der Phonologie (= Travaux du Cercle linguistique
de Prague 7), Prague 1939 (noceÔHO norjiamte IV. 5).

137