Modeli podataka

Modeli podataka

Modeli podataka su matematič ke apstrakcije koje

se koriste za projektovanje modela realnog
sistema.
Formalno, model podataka je matematič ka
apstrakcija izražena uređenom trojkom (S,I,O):
n S – strukturalna komponenta modela, obezbeđuje
informacije o statič kim osobinama realnog sistema, tj. o
njegovoj strukturi.
n I – integritetna komponenta modela, pravila ponašanja
(poslovanja) sistema.
n O – operacijska komponenta modela. Ovde se opisuju
dinamič ke osobine realnih sistema, i odslikavaju promene u
realnom sistemu.
Strukturalna komponenta MP

Ova komponenta obezbeđuje informacije o

strukturi, tj. o statič kim osobinama realnog sistema.
Sastoji se od skupa primitivnih koncepata i skupa
pravila za izgradnju složenijih koncepata. Koncept
je apstraktna predstava jedne klase delova realnog
sveta (subjekata, objekata, događaja...)
U vezi sa strukturalnom komponentom č esto
koristimo dva pojma – pojam intenzije i ekstenzije.
Slič no kao i kod skupova: intenzija je definicioni
opis skupa (uslovi koje elementi treba da ispune da
se nađu u skupu), dok je ekstenzija jedna od
mogućih pojava skupa datog nabrajanjem
elemenata.
Integritetna komponenta MP
Pravila ponašanja (poslovanja) se iskazuju preko:
n ogranič enja mogućih vrednosti zajednič kih osobina skupa
č inilaca (ocena studenta je broj ne veći od 10 i ne manji od
5, ocena manja od 6 se ne evidentira);
n ogranič enja veza između konkretnih č inilaca (jedan
student može imati najviše jednu konač nu ocenu iz jednog
predmeta, jedan nastavnik može vršiti nastavu na više
predmeta i obrnuto);
n ogranič enja odnosa između realnog č inioca i njemu
pridružene vrednosti zajednič ke osobine (svaki student ima
jedan broj indeksa, koji je jedinstven).
Baza podataka mora biti usaglašena sa pravilima
ponašanja u realnom sistemu, i zato ova ogranič enja
ugrađujemo u bazu prilikom njene realizacije. Kada
je ona usaglašena sa realnim ogranič enjima, kažemo
da je konzistentna.
Pregled razvoja MP
Tokom poslednjih tridesetak godina razvijen je
veliki broj modela podataka. Neki od njih su bili
samo neuspeli pokušaji, drugi su zaživeli i teoretski i
praktič no. Najbitniji MP (hronološki gledano):
n mrežni model
n hijerarhijski model
n relacioni model
n model entiteta i poveznika
n funkcionalni model
n model semantič kih hijerarhija
n semantič ki model
n objektno orijentisani model
n logič ki model.
Pregled razvoja MP
Mrežni i hijerarhijski model osmišljeni su u drugoj polovini
šezdesetih godina, a prvi SUBP na osnovu ovih modela nastali
su poč etkom sedamdesetih.
Doneli su niz loših osobina: mali porast produktivnosti,
nedovljno razdvajanje logič kih od fizič kih aspekata BP,
kompleksnost struktura podataka, korišćenje proceduralnih i
navigacionih programskih jezika.
Prvi model koji je ponudio dobre performanse SUBP i zaobišao
loše osobine pomenutih implementacija jeste RELACIONI
MODEL PODATAKA, koji je i danas u upotrebi, najvećim
delom.
Nedostatak relacionog modela je taj što se ipak ne poklanja
dovoljna pažnja semantici (smislu, znač enju) podataka, zbog
č ega je korisniku teško da ovakve modele poveže sa realnim
sistemom. Taj nedostatak ispraviće semantič ki bogatiji MP,
poput ER modela podataka.
Pregled razvoja MP
Konkretni SUBP zasnovan na ER (č esto nazivan i
PMOV, prošireni model objekti-veze) modelu ne
postoji, nego se vrši prevođenje iz ovog semantič ki
bogatijeg u semantič ki siromašniji relacioni model.
Za geometrijsku reprezentaciju koncepata modela
koriste se grafovi (intenzija) i tabele (ekstenzija
modela).
Iako je ERM kompletan (postoje opisi sve tri
komponente MP), sam model je pre svega namenjen
projektovanju statič kog modela – zbog dijagramskog
prikaza i bogate semantike.
Model je smisaono (semantič ki) bogat ako se
njegovim konceptima mogu modelirati praktič no svi
realni sistemi.
ER model podataka
[ entity-relationship data model ]
Strukturalna komponenta ERM
Realni svet se u ERM prikazuje pomoću dva
koncepta:
ENTITET (lat. ens, entis – biće, bitnost) – nešto što
se može jednoznač no identifikovati, jedinica
posmatranja. Primer: student Maja Ristić sa brojem
indeksa 0335 je entitet. Predmet Baze podataka je
entitet. Polaganje ispita iz BP dana 07.06.2003. je
takođe entitet. Dakle, svaki realni subjekat,
objekat, pojava, događaj.
POVEZNIK – veza između dva ili više entiteta.
Primer: “student Jovan Božić sluša predmet BP”,
“student Momir Aćin položio predmet BP”; poveznik
može biti i između više entiteta (student NN položio
predmet XX na ispitu održanom 07.06.2003)
Tipovi entiteta i poveznika. Obelež ja
Entiteti se mogu klasifikovati u skupove slič nih
entiteta. Isti entitet može pripadati različ itim
klasama entiteta.
Na nivou intenzije, koncepti ERM su tip entiteta i
tip poveznika. Oni su složeni koncepti, sa
obeležjem kao osnovnim gradivnim elementom.
Svi entiteti jedne klase poseduju barem jednu
zajednič ku osobinu, na osnovu koje su i svrstani u
datu klasu. U opštem sluč aju, taj broj zajednič kih
osobina veći je od jedan. Ove osobine jesu obeležja
(atributi). Označ avaju se velikim latinič nim slovima,
ili mnemonikom.
Tipovi entiteta i poveznika. Obelež ja
Obeležje koje se dalje ne može (ili ne želi)
dekomponovati zove se elementarno obeležje. Skup,
niz ovakvih obeležja je složeno obeležje.
Primer:
n elementarno obeležje – nosivost, boja (kamiona)
n složeno obeležje – ADRESA = {mesto, ul, broj}; DATUM =
{dan, mesec, godina}
Svakom obeležju odgovara jedan skup svih mogućih
vrednosti koje to obeležje u konkretnom sluč aju
može imati. Taj skup zovemo domen obeležja
(dom(obelezje))
Domen može posedovati sopstveno ime, i možemo
ga pridružiti većem broju obeležja.
Tipovi entiteta i poveznika. Obelež ja
Primer:
n obeležje BOJA_AUTOMOBILA: dom(BOJA_AUTOMOBILA) =
{crvena, žuta, plava...}
Sa tač ke gledišta zadataka informacionog sistema,
nisu sva obeležja klase entiteta podjednako važna.
Od obeležja bitnih za realizaciju zadataka
informacionog sistema gradi se MODEL realne klase
entiteta – TIP ENTITETA. Kao i svaki model, i tip
entiteta je samo približna slika klase entiteta
realnog sistema.
Primer:
n STUDENT (BRI, IME, PREZIME, NAZFAKUL)
Tipovi entiteta i poveznika. Obelež ja
Skup poveznika je relacija između dva ili više
skupova entiteta.
Između dva ista skupa entiteta može postojati više
različ itih skupova poveznika.
Ako poveznik povezuje entitete jednog skupa, onda
je rekurzivan.
Dijagrami tipova entiteta i tipova poveznika
Model statič ke strukture realnog sistema se po
pravilu predstavlja tzv. ER dijagramima.
Tip entiteta: pravougaonik sa upisanim nazivom tipa
entiteta;
Tip poveznika: romb sa upisanim nazivom tipa
poveznika
Veze se crtaju neusmerenim potezima.
Skupovi vrednosti (domeni) se prikazuju kao ovali sa
upisanim nazivom domena i povezuju orijentisanim
potegom sa odgovarajućim tipom entiteta/
/poveznika. Orijentacija potega je prema ovalu.
Naziv obeležja se upisuje na na potegu samo ako se
ime obeležja razlikuje od imena domena.
Dijagrami tipova entiteta i tipova poveznika
Dijagrami se crtaju do dva nivoa detaljnosti: nivo
detaljnosti naziva i nivo detaljnosti obeležja. Prvi su
pregledniji, drugi informativniji.
Ukoliko između dva tipa entiteta postoji više
poveznika, moguće uloge pojedinih pojava tipa
entiteta ispisujemo uz odgovarajuće potege.
Ekstenzija ERM
Ekstenzija se predstavlja putem tabela, slič no kao u
relacionom modelu podataka.
Svakom tipu entiteta ili poveznika odgovara jedna
tabela sa svim obeležjima u zaglavlju i podacima o
entitetima u vrstama tabele.
Integritetna komponenta ERM
U ogranič enja spadaju:
n integritet domena
n kardinalnost tipa poveznika
n slabi tip entiteta
Integritet domena je ogranič enje svojstveno svim modelima
podataka. Obič no je trojka oblika: (tip podatka, dužina
podatka, uslov)
Primer:
n dom(ocena) = (integer, (2), <11)
n dom(ocena) = (integer, (2), >5 AND <11)
Nula-vrednost je specijalno ogranič enje domena – specificira
se da li obeležje može imati nedefinisanu vrednost. Nula-
vrednost ima jedno od sledeća dva znač enja:
n postojeća, ali nepoznata vrednost,
n neprimereno svojstvo.
Integritetna komponenta ERM
Kardinalnost tipa poveznika nastala je iz razloga što
se od modela realnog sistema č esto zahteva da pruži
informaciju ne samo o vezama između klasa
entiteta, već i o prirodi tih odnosa.
Kardinalnost se obeležava na potezima, navođenjem
gornje i donje granice. Postoji i nač in obeležavanja
navođenjem samo gornje granice kardinaliteta, kada
se restriktivnost donje granice kardinaliteta
naglašava upotrebom slabog tipa entiteta.