SAŽETAK REZULTATA MONITORINGA MEDIJA

ZA VREME PREDIZBORNIH KAMPANJA 2008-2017.

Novosadska novinarska škola (NNŠ) je organizacija civilnog društva koja se od 1996.

godine bavi razvojem i profesionalizacijom medijske sfere u Srbiji i regionu. NNŠ se
monitoringom medija bavi od 2006. godine, a monitoringom izveštavanja o predizbornim
kampanjama od 2008. godine. Organizacija je godinama radila na jačanju svog monitoring tima,
koji predvode četiri doktora nauka (dr Dubravka Valić Nedeljković, dr Rade Veljanovski, dr
Jovanka Matić i dr Dejan Pralica), uz četiri magistra i dvanaest novinara.
Iako su dosadašnja istraživanja imala različite korpuse, katkad sa fokusom na vojvođanske
medije, a katkad sa težnjom da se analizira rad najvećih medija u Republici Srbiji, iz rezultata koje
na ovom mestu sažeto predstavljamo možemo zaključiti da su mediji tokom prethodnih deset
godina za vreme predizbornih kampanja uvek favorizovali stranke na vlasti. Međutim, intenzitet
favorizacije je s godinama primetno rastao, kulminirajući na poslednjim predsedničkim izborima.
Budući da smatramo da je ravnopravna medijska zastupljenost izbornih učesnika jedan
od ključnih preduslova svakih poštenih izbora u 21. veku, verujemo da bi osvrt na rezultate
prethodnih monitoringa mogao da doprinese dijalogu o jačanju medijskog profesionalizma, koji
bi se za vreme kampanje – ali i van nje – ogledao u nepristrasnosti i odupiranju izveštavanju kroz
praćenje pseudodogađaja, državni marketing i prikriveno oglašavanje. Tom cilju doprinela bi
izmena opšteg obavezujućeg uputstva REM-a za izveštavanje o kampanjama, profesionalniji i
promptniji rad samog regulatornog tela, bilateralni i multilateralni razgovori sa urednicima
informativnih redakcija u medijima, kao i treninzi za novinare koji prate predizborne kampanje.
Celokupne rezultate istraživanja, čiji sažeci slede na narednim stranicama, možete pronaći
na sajtu Novosadske novinarske škole: www.novinarska-skola.org.rs.

1
 2008. godina – Parlamentarni i pokrajinski izbori

Kada je reč o parlamentarnim izborima 2008. godine, Novosadska novinarska škola

pratila je samo izveštavanje Radio-televizije Vojvodine, i to tokom dve poslednje nedelje
predizborne kampanje, od 25. aprila do 8. maja 2008. godine.
TV programi na mađarskom i na romskom jeziku su favorizovali političke partije svojih
etničkih zajednica, dok su svi ostali programi kao poželjnog izbornog pobednika predstavili
koaliciju “Za evropsku Srbiju”/Vojvodinu/Novi Sad, kako time što su ovom izbornom učesniku
dali najveći publicitet u izbornim prilozima, tako i načinom na koji su, u redovnim vestima, van
izbornog bloka, definisali centralnu izbornu dilemu.
Kvantitativna nejednakost u prezentaciji izbornih aktivnosti kandidata ostvarena je u
korist koalicije “Za evropsku Srbiju”/Vojvodinu (ZES) u četiri od šest TV programa i u svih pet
radio programa. TV program na mađarskom jeziku, od svih učesnika, favorizovao je Mađarsku
koaliciju, a TV program na romskom jeziku Romsku partiju Srđana Šajna. Sadržajem vesti,
naročito onih izvan izbornog bloka, odnosno definisanjem tematske okosnice kampanje i njene
centralne kontroverze, svih 11 analiziranih programa sugerisalo je biračima da treba da glasaju za
koaliciju “Za evropsku Srbiju”/Vojvodinu.
TV program na srpskom jeziku izveštavao je o aktivnostima 13 izbornih učesnika. Od
ukupnog trajanja izbornih priloga 16,9% odnosilo se na koaliciju ZES, a 14,5% na listu “Zajedno
za Vojvodinu – Nenad Čanak”, čiji je lider Liga socijaldemokrata Vojvodine bila član koalicije ZES
na republičkim izborima. Njihovi glavni rivali, Srpska radikalna stranka i koalicija DSS-NS, dobili
su po 12% minutaže. Ostalim partijama posvećeno je manje pažnje – 10% izbornog bloka za LDP,
8,7% za SPS-PUPS/JS, 6,5% za koaliciju “Vojvodina je snaga Srbije – Igor Kurjački”, te između 2
i 4% za ostale pomenute kandidate.

2012. godina – Opšti izbori

Novosadska novinarska škola je tokom kampanje za opšte izbore 2012. godine pratila TV
stanice sa nacionalnom frekvencijom - RTS, Pink, B92, Avala i Prva, kao i izveštavanje dnevnih
listova Politika, Dnevnik, Blic, Danas i Kurir. Analiza je pokazala i da su nacionalne televizije
najviše vremena ustupile izveštavanju o predizbornim aktivnostima članova Demokratske
stranke. Kao ličnosti koje su se najčešće pojavljivale na državničkoj funkciji, a u svrhu promocije
svoje partije, prema ovom istraživanju bili su tadašnji predsednik Republike Boris Tadić (DS) i
gradonačelnik Beograda Dragan Đilas (DS).

2
 Kada smo posmatrali stranačku pripadnost subjekata, zabeležili smo da su članovi
Demokratske stranke bili najčešći subjekti na B92 (30%), Avali sa 20% i RTS-u sa 16%, dok su
jednako bili zastupljeni sa članovima Srpske napredne stranke na Pinku i Prvoj TV sa po 27%,
odnosno 15%. Najbalansiraniju zastupljenost stranaka imale su Prva TV i RTS. U Dneviku RTS-a
na drugom mestu sa 12% je Socijalistička partija Srbije, a treće mesto sa 11% dele Ujedinjeni
regioni Srbije, Srpska napredna stranka i Liberalno demokratska partija.

Analiza je pokazala da su štampani mediji takođe najviše prostora ustupili izveštavanju o

predizbornim aktivnostima članova Demokratske stranke. Kao ličnost koja se najčešće
pojavljivala na državničkoj funkciji, a u svrhu promocije svoje partije, prema ovom istraživanju,
bio je tadašnji predsednik Republike Boris Tadić.
Subjekat je u svim novinama najčešće kadar Demokratske stanke i to s najvećim
procentom u Danasu (32%), Politici (31%), Kuriru (29%), Blicu (25%), a najmaje u Dnevniku
(15%). Novinari Dnevnika su demokratama ustupile jednak prostor kao i Srpskoj naprednoj i
Srpskoj radikalnoj stranici (po 15%). Politika je, na primer, dvostruko manje prostora ustupila
drugoplasiranoj Liberalno demo kratskoj partiji (15%), Danas Srpskoj radikalnoj stranici (12%),
Kurir Srpskoj naprednoj stranci (24%), a Blic Socijalističkoj partiji Srbije (11%).

3
 2014. godina – Parlamentarni izbori

Tokom predizborne kampanje 2014. godine, Novosadska novinarska škola pratila je

izveštavanje medija na sedam jezika, sa fokusom na vojvođanske medije.
Analiza je pokazala da su svi monitorovani dnevni listovi (Politika, Blic, Kurir, Mađarso)
u određenoj meri prednost u izveštavanju davali vladajućoj SNS. Analiza je pokazala da je od četiri
manjinska lista (tri nedeljnika – Hlas ljudu, Ruske slovo i Libertatea i dnevnik Mađar so), Mađar
so bio najdalje od svih profesionalnih standarda kada je u pitanju izveštavanje o predizbornoj
kampanji. Ovaj dnevnik je, prema analizi, zbog neskrivene pristrasnosti prema SVM-u, više ličio
na politički bilten te partije, nego na dnevni list koji je namenjen građanima Vojvodine mađarske
nacionalnosti i onima koji znaju mađarski jezik.
Kada je reč o izveštavanju Radio-televizije Vojvodine, analiza je pokazala kako se urednici
ovog javnog servisa trude da objektivno izveštavaju o svim političkim opcijama. U Vojvođanskom
dnevniku je posebnom predizbornom bloku dat prostor svim strankama. Ipak, mala je prednost
Srpske napredne stranke i koalicije SPS-JSPUPS sa po 16 subjekata, nakon čega sledi koalicija
oko Demokratske stranke sa 14 subjekata, te koalicija NDS i LSV sa LSV 8 subjekata. Srpska
radikalna stranka imala je 4 subjekta, LDP 3, DSS, Dveri, SVM i DJB po dva subjekta. I
informativni program na mađarskom jeziku pokazao je izbalansiranost prilikom izveštavanja, bez
drastičnih odstupanja od profesionalnih standarda.
Lokalni elektronski mediji bili su manje profesionalni od javnog servisa kada je u pitanju
ravnomerna zastupljenost političkih subjekata u kampanji. Analiza je pokazala da su lokalni
mediji favorizovali one stranke koje su na vlasti u tim opštinama, odnosno koje i utiču na
uređivačku politiku tih medija, budući da su im lokalne samouprave bile osnivači.

2016. godina – Parlamentarni izbori

Tokom kampanje za parlamentarne izbore 2016. godine, Novosadska novinarska škola

pratila je izveštavanje oba javna servisa. Komparativna analiza centralnih informativno-političkih
(ukupno 2427 minuta) i debatnih emisija RTS-a i RTV-a pokazala je nesrazmeru u zastupljenosti
političkih opcija, kao i široko zastupljen državni marketing.
Srpska napredna stranka bila je ubedljivo najzastupljenija partija na CIPE javnih servisa
tokom predizbornog perioda, a ta pozicija ostvarena je mahom u okviru vanizbornog bloka, u
kojem je imala monopolističku poziciju. U celokupnom korpusu gotovo svaki treći politički akter
(30%) pripada redovima SNS-a. Druga vladajuća stranka – SPS – imala je petostruko manji udeo

4
u dnevnicima, dok je najvidljivija opoziciona stranka bila DS (prosečno 10%). Među partijama
koje su u parlament ušle prelaskom cenzusa, najmanje prostora u dnevnicima javnih servisa bilo
je za pokret Dosta je bilo (prosečno 2%).

2017. godina – Predsednički izbori

Trendovi koji su uočeni tokom kampanje za parlamentarne izbore 2016. godine ojačani su
u toku kampanje za predsedničke izbore naredne, 2017. godine. Ovoga puta Novosadska
novinarska škola pratila je centralne informativno-političke emisije pet televizijskih kanala: RTS
1, RTV 1 i 2 (program na srpskom i mađarskom jeziku), Pink i N1.
Uočena je apsolutna nadzastupljenost kandidata vladajućih stranaka Aleksandra Vučića,
koji je u Dnevniku 2 RTS-a, mereno u sekundama, imao osmostruko veću zastupljenost od
najprisutnijeg opozicionog kandidata, Saše Jankovića. Pokazatelji za najgledaniju komercijalnu
televiziju, TV Pink, ukazuju na apsolutno stavljanje ove televizije u službu vladajuće stranke:
Aleksandar Vučić imao je 17.334 sekunde tonskih inserata u periodu od 9. do 29. marta, a prvi
naredni kandidat bio je Vojislav Šešelj (SRS) sa samo 65 sekundi.

5
 U okviru ovog monitoringa praćena je, od 1. februara do 1. marta, i ukupna zastupljenost
političkih aktera. Najveći balans uočen je na N1, a najmanji na Pinku, gde su predstavnici SNS-a
pričali gotovo 16.000 sekundi, tj. 260 minuta, tj. zbirno posmatrano čitavih devet "Nacionalnih
dnevnika". U jednom od izdanja Nacionalnog dnevnika na TV Pink (17. februar) emitovana su tri
minuta i 46 sekundi aplauza Aleksandru Vučiću, bez ikakvog pratećeg verbalnog sadržaja.