PSIHOLOGIJA, 2006, Vol. 39 (4), 491-507 UDC 159.928.

23:51

INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI I OSOBINE LIČNOSTI

KAO PREDIKTORI USPEŠNOSTI MATEMATIČKI
DAROVITIH SREDNJOŠKOLACA

Jasmina Štula1
Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Novi Sad

Osnovni problem rada tiče se uspešnosti matematički darovitih učenika u

ovladavanju domenom matematike na srednjoškolskom nivou, pri čemu su
razmatrana dva njegova aspekta. U prvom delu istraživanja akcenat je stavljen
na utvrđivanje strukture matematičke uspešnosti, a u drugom delu na
iznalaženje najpogodnijih modela predikcije ove varijable, na osnovu
intelektualnih sposobnosti i osobina ličnosti. Varijabla matematičke uspešnosti
operacionalizovana je preko tri grupe indikatora: 1. ocene iz relevantnih
nastavnih predmeta, 2. učešće i nagrade na takmičenjima, 3. nastavničke
procene kvaliteta izvedbe. Prediktorske varijable su operacionalizovane preko
postignuća na kibernetičkoj bateriji testova inteligencije KOG 3, odnosno
bazičnih dimenzija i specifičnih crta ličnosti iz Petofaktorskog modela.
Dobijeni rezultati sugerišu kompozitnu prirodu varijable matematička
uspešnost, pri čemu je na osnovu latentne strukture ove varijable umesno
govoriti o postojanju dva njena nivoa označena kao: „matematička uspešnost
višeg reda“ i „matematička uspešnost nižeg reda“. Kad je reč o predikciji
matematičke uspešnosti na oba utvrđena nivoa, određene konstelacije
prediktorskih varijabli pokazale su se podesnim za predviđanje varijabiliteta
kako matematičke uspešnosti višeg reda, tako i matematičke uspešnosti nižeg
reda.

Ključne reči: matematička darovitost, uspešnost u matematici, KOG 3,

Petofaktorski model

1
Adresa autora: stula@unsff.ns.ac.yu
Jasmina Štula

UVOD

Od pionirskih razmatranja darovitosti Goltona i Binea, te nešto kasnije i

Termana, koja su postavila temelje tradicionalnih koncepcija, pa do raznolikih
savremenih shvatanja ove problematike, darovitost doživljava očitu konceptualnu
ekspanziju specifikacijom novih oblasti u kojima se može ispoljiti. Naime,
prvobitni, opšteuvreženi stav izjednačavanja darovitosti sa visokom opštom
intelektualnom sposobnošću koji je nagovestio dug pravac istraživanja ovog
fenomena, docnije biva ocenjen kao nepodoban za svrhu opisivanja kompleksne
prirode darovitosti, što rezultira brojnim pokušajima potpunijeg definisanja ovog
pojma. Ovakve tendencije imale su za ishod proširivanje repertoara postojećih
definicija darovitosti, za koje neki smatraju da ih ima koliko i samih autora (Starko,
2000), što implicira izvesnu obeshrabrenost pojedinih izučavalaca ove problematike
u pogledu mogućnosti „uvođenja reda“ u postojeće obilje definicija. No, savremena
literatura predočava Renzulijevu (Renzulli, 2005) sugestiju da se postojeće prilike u
aspektu određenja darovitosti urede raspoređivanjem definicija ovog pojma duž
kontinuuma omeđenog polovima konzervativno-liberalno, uzimajući u obzir stepen
restriktivnosti u operacionalizovanju fenomena darovitosti. U terminima postojećih
koncepcija darovitosti, pomenuti kontinuum bi zapravo podrazumevao razmeštanje
određenja darovitosti između Termanove unidimenzionalne koncepcije i savremenih
multidimenzionalnih pristupa darovitosti. Ovakvo rešenje pruža nam ne samo bolji
pregled raznovrsnih koncepcija darovitosti, nego i olakšava uvid u supletorne
sadržaje koji predstavljaju ekstenziju prvobitno razrađenog restriktivnog pristupa.
Na ovom kontinuumu, ekstremna konzervativnost bila bi „rezervisana“ za
hronološki najstariji pristup koji promoviše mogućnost operacionalizovanja
darovitosti kao visoke opšte intelektualne sposobnosti, pri čemu se testovi
inteligencije proglašavaju za glavno oruđe identifikacije darovitih. No, kako su
mnogi primeri izuzetnih postignuća u različitim domenima, sa stanovišta ovog
pristupa, ostali neobjašnjivi (npr. muzička darovitost ne podrazumeva nužno visoku
opštu inteligenciju (Winner, 1996)), postupno se uobličavaju koncepcije koje
naznačavaju domenospecifičnost kao glavno obeležje fenomena darovitosti.
Približavanje koncepcija darovitosti polu „liberalno“ ostvaruje se, između ostalog,
preko kritičkih osvrta Holingvortove koja među prvima dozvoljava mogućnost
ekstenzije ovog pojma i na oblasti mehaničkih i umetničkih sposobnosti
(Hollingworth, 1951, prema McClellan, 1985), odnosno Marlendovog izveštaja u
kome se darovitost određuje kao visoki učinak i/ili potencijal u jednoj ili više
sledećih oblasti: 1) opšta intelektualna sposobnost, 2) specifične akademske
sposobnosti, 3) kreativno ili produktivno mišljenje, 4) vođstvo, 5) likovne i scenske
umetnosti, 6) psihomotorna sposobnost (Marland, 1972), da bi se 80-tih godina
prošlog veka uobličila brojna savremena multidimenzionalna shvatanja darovitosti.
Kad je reč o potonjim, jednom od najpoznatijih savremenih teorija darovitosti
smatra se Renzulijeva koncepcija tri prstena koja darovitost posmatra kao interakciju
492
 Intelektualne sposobnosti i osobine ličnosti kao prediktori uspešnosti matematički darovitih ...

tri grupe osobina: natprosečna sposobnost, posvećenost zadatku i kreativnost

(Renzulli, 2005). Uticajnom se smatra i pentagonalna implicitna teorija Sternberga i
Zangove, koja postulira pet kriterijuma darovitosti: izuzetnost, produktivnost,
demonstrabilnost, vrednost i retkost (Sternberg i Zhang, 1995). Feldhuzenova
kompozitna koncepcija darovitosti ovaj fenomen opisuje u terminima visoke opšte
inteligencije, visoke motivacije, specifičnih talenata i pozitivnog self-koncepta,
posebno akcentirajući potonji momenat (Feldhusen, 1986). Tanenbaumov
psihosocijalni pristup darovitosti, pored psiholoških činilaca darovitosti (opšta
intelektualna sposobnost, specifične sposobnosti, neintelektualna sfera ličnosti),
naglašava značaj socijanih činilaca (Tannenbaum, 1986). Ganjeov diferencirani
model darovitosti i talenta bavi se darovitošću sa aspekta progresivne transformacije
urođenog potencijala u manifestovani izuzetni učinak u određenom domenu, pod
dejstvom tzv. katalizatora (personalne i sredinske karakteristike) (Gagné, 1991,
prema Trost, 2000). Minhenski model darovitosti Helera i saradnika darovitost
raščlanjuje na nekoliko komponenti: specifične sposobnosti/talenti koji predstavljaju
svojevrsne antecedense, nekognitivne personalne karakteristike, odnosno sredinski
uticaji koji imaju status moderatora, te raznorodne manifestacije specifičnih
sposobnosti u vidu izuzetnih postignuća u odgovarajaćim domenima, koji su
predstavljeni kao konsekvence (Heller i sar., 2005) i dr. Rasvetljavanju sadržaja
pojma darovitosti svakako su doprinele i neke od savremenih teorija inteligencije, u
prvom redu Gardnerova teorija višestrukih inteligencija ili talenata koja
podrazumeva postojanje nekoliko nezavisnih tipova inteligencije: lingvistička,
logičko-matematička, spacijalna, muzička, interpersonalna, intrapersonalna, telesno-
kinestetička inteligencija (Gardner, 1993), pri čemu ovaj autor u skorije vreme
postulira i tzv. naturalističku inteligenciju kao osmi tip inteligencije , te još dva nova
tipa o kojima govori u terminima „kandidata“ za inkluziju u postojeći model, a to su
egzistencijalna i spiritualna inteligencija koje nose simbolično obeležje „8½“
(Ziegler i Heller, 2000).

Osnovne odrednice matematičke darovitosti

Sa razmatranjem problematike matematičke darovitosti, u terminima

sposobnosti koje generišu visoka postignuća na polju matematike, unekoliko se
otpočelo u kontekstu proučavanja inteligencije. Naime, psihometrijski orijentisani
autori su u svojim faktorskim modelima strukture intelekta razradili i mesta koja
nude svojevrsno objašnjenje matematičke darovitosti, čime su ustanovljeni neki
opšti konstituenti ovog fenomena, poput: sposobnosti apstrahovanja konkretnih
problema, sposobnosti generalizacije, fleksibilnosti u mišljenju, reverzibilnosti
misaonih operacija, fluentnosti ideja i sl. (Wieczerkowski i sar., 2000). No,
zapažanje da se pomenute sposobnosti mogu sa punim pravom proglasiti i
konstituentima darovitosti u nekom drugom akademskom domenu, što podrazumeva
izostanak njihovih domenospecifičih odrednica, navelo je pojedine autore da se
podrobnije pozabave kognitivnim aspektima matematičke darovitosti.
493
Jasmina Štula

Jedno od objašnjenja izuzetnih postignuća u oblasti matematike sa apekta

kognitivnih sposobnosti, ističe tri krucijalna kognitivna procesa: prijem, obradu i
retenciju matematičkih informacija, pri čemu se segment obrade informacija
najdetaljnije elaborira, obuhvatajući nekolicinu specifičnih sposobnosti (sposobnost
da se razmišlja u matematičkim simbolima, sposobnost brze generalizacije
matematičkih relacija i operacija, fleksibilnost mentalih procesa tokom vršenja
matematičkih aktivnosti, stremljenje jednostavnosti, jasnosti i logičnosti u rešavanju
problema, reverzibilnost mentalnih operacija u kontekstu matematičkog
rezonovanja) (Krutetskii, 1976, prema Wieczerkowski i sar., 2000). Pojedini autori
se na ovom mestu slažu u shvatanju da matematička darovitost predstavlja
sistematsko organizovanje uvida i zapažanja o matematičkim problemima u
mentalne strukture višeg reda, pri čemu se u osnovi ovakve aktivnosti nalazi veliki
broj metakognitivnih sposobnosti, poput: preispitivanja ispravnosti vlastitog
razumevanja matematičkog problema, planiranja strategije u rešavanju
matematičkog problema, usmeravanja pažnje na relevantne aspekte matematičkog
problema, praćenja vlastitog procesa napredovanja u rešavanju i sl. (Kiesswetter,
1992; Resnick i Resnick, 1992; Zimmermann, 1993, prema, Wieczerkowski i sar.,
2000).
Iako su značajno doprineli izoštravanju slike o prirodi matematičke darovitosti,
pokušaji teorijskog konceptualizovanja ove problematike isključivo sa stanovišta
specifičnih kognitivnih sposobnosti, unekoliko su bili u raskoraku sa empirijskim
nalazima. Naime, u istraživanju u kojem su 63-ajtemskim upitnikom ispitivani
polaznici specijalnog programa za matematički darovite učenike (Hamburg Tutorial
Program in Mathematics) ustanovljena je mnogo veća heterogenost ovog fenomena,
u smislu involviranosti i nekognitivnih karakteristika (najveću korelaciju sa
faktorom ostvarivale su specifične matematičke sposobnosti, ali su se značajno
povezanim sa ekstrahovanim faktorom pokazali i mnogi afektivno-motivacioni
činioci, tipa: posvećenost zadatku, istrajnost u rešavanju zadatka, nivo aspiracija,
senzitivnost, emocionalna stabilnost, saosećajnost i sl.) (Mönks, 1992; Mönks i
Mason, 1993, prema Trost, 2000). Osim toga, dalja istraživanja strukture
matematičke darovitosti, uz uvažavanje i nekognitivnih aspekata, ukazala su na
značaj pozitivnog stava prema matematici, te pozitivnog self-koncepta u apektu
procene vlastitih sposobnosti bavljenja matematikom (Wieczerkowski, 1998, prema
Wieczerkowski i sar., 2000).
Ove različite linije ispitivanja rezultirale su značajno upotpunjenim shvatanjem
matematičke darovitosti, u odnosu na polazna saznanja uobličena u kontekstu raznih
faktorskih teorija inteligencije. Stoga se u savremenoj literaturi o ovoj problematici
nailazi na shvatanja matematičke darovitosti kao kompleksnog fenomena u okviru
kojeg je moguće naznačiti nekoliko definišućih dimenzija: specifične matematičke
sposobnosti, afektivno-motivacioni faktori, pozitivni stavovi prema matematici i
pozitivni self-koncept (u aspektu procene vlastitih sposobnosti bavljenja
matematikom) (Wieczerkowski i sar.,2000).

494
 Intelektualne sposobnosti i osobine ličnosti kao prediktori uspešnosti matematički darovitih ...

Uspešnost u kontekstu darovitosti

Uspešnost darovitih pojedinaca najčešće je ispitivana u akademskoj, odnosno

profesionalnoj sferi, pri čemu je u literaturi moguće naići na različite
operacionalizacije ove varijable (Trost, 2000). Kad je reč o akademskoj uspešnosti,
kao najčešći indikatori pominju se ocene iz relevantnih nastavnih predmeta,
nastavničke procene, te rang u odeljenju utvrđen na osnovu procena uspešnosti od
strane ostalih učenika. U jednom domaćem istraživanju uspešnosti u učenju muzike
na ranom osnovnoškolskom uzrastu, ova varijabla je operacionalizovana preko
nekoliko grupa indikatora: školsko postignuće (ocena iz instrumenta i solfeđa),
izvođačka uspešnost (javni nastupi i takmičenja), nastavničke procene uspešnosti
(ovladavanje programskim zahtevima, procena ispitnog izvođenja, čitanje sa lista),
pri čemu su postupkom faktorske analize u latentnom prostoru ove varijable
izdvojene dve dimenzije: faktor školske uspešnosti koji je najviše zasićen
varijablom „ovladavanje školskim sadržajima“ i faktor izvođačke uspešnosti sa
kojim najveću korelaciju ostvaruje varijabla „učešća i nagrade na takmičenjima“
(Radoš i sar., 2003).
Metaanalize brojnih stranih studija koje se bave ovom problematikom, ukazuju
na podatak da je interes istraživača u ovom segmentu najviše bio usmeren na
iznalaženje optimalnog modela predikcije uspešnosti darovitih pojedinaca u
akademskom domenu. Varijable koje su se, prvobitno, najčešće pojavljivale u
svojstvu prediktora bile su operacionalizovane preko skorova na testovima
inteligencije, odnosno skorova na testovima akademskih sposobnosti (tzv. SAT-
Scholastic Aptitude Test), pri čemu je u hamburškoj studiji matematički darovitih
učenika utvrđen nešto veći parcijalni doprinos skora na SAT iz oblasti matematike
(0.43), u odnosu na skor na testu opšte inteligencije (0.37), u objašnjavanju
varijabiliteta nastavničkih procena kao kriterijumske varijable (Birx, 1988, prema
Trost, 2000). Premda se ovakav model predikcije uspešnosti u brojnim
istraživanjima pokazao prihvatljivim, preostali procenat neobjašnjene varijanse
kriterijumske varijable sugerisao je mogućnost proširenja repertoara prediktora
varijablama iz nekognitivnog domena (Schiefele i sar., 1992, prema, Trost, 2000).
Zahvaljujući ovakvim tendencijama, uspešnost darovitih pojedinaca u raznim
akademskim domenima u skorije vreme se opisuje u terminima interakcije različitih
intrapsihičkih obeležja (kognitivnih, konativnih i afektivnih), odnosno rezultat
interakcije pomenutih obeležja i sredinskih uticaja (porodica, vršnjaci, škola, mediji
itd.) (Feldhusen, 1986; Gagné, 1991; Heller, 1989; Tanenbaum, 1986, prema Trost,
2000). U skupu prediktorskih varijabli koje su poticale iz svih gore navedenih
aspekata, različita istraživanja su utvrdila da se kognitivne sposobnosti dosledno
pokazuju kao najrelevantniji prediktori (Albert i Runco, 1986, prema Trost, 2000),
ali da značajan doprinos ostvaruju i različite personalne karakteristike poput:
introverzije, istrajnosti u radu, visoke frustrativne tolerancije, visokog nivoa
aspiracija, doživljaja vlastite kompetentnosti, kompetitivnosti, ambicioznosti,
istrajavanja u okončavanju određenog zadatka i pored delovanja distraktora i sl.

495
Jasmina Štula

(Mabe i West, 1982; Steinkamp i Maehr, 1983; Schiefele, Krapp i Winteler, 1992,
prema Olszewski-Kubilius i sar., 1989).
Ovaj rad problematiku uspešnosti darovitih učenika stavlja u kontekst
matematike, kao jednog od domena akademske darovitosti, razmatrajući ovu
varijablu dvojako: najpre sa stanovišta njene strukture, a potom i sa stanovišta
predikcije ove varijable na osnovu karakteristika iz domena inteligencije i ličnosti.
Pitanja na koje ovaj rad pretenduje da ponudi odgovor, prema tome, glase: kakva je
struktura varijable matematička uspešnost (u smislu provere jednodimenzionalnosti
ovog konstrukta), te koje kombinacije intelektualnih sposobnosti i osobina ličnosti
predstavljaju pogodne modele predikcije uspešnosti matematički darovitih učenika.

METOD

Varijable

Varijabla koja se u različitom statusu pojavljuje u oba istraživačka koraka je

varijabla matematičke uspešnosti, koja je na ovom mestu shvaćena kao uspešnost u
ovladavanju domenom matematike na srednjoškolskom nivou, uzimajući u obzir
adolescente koji su identifikovani kao matematički daroviti. Po uzoru na domaća
istraživanja uspešnosti u učenju muzike (Radoš i sar., 2003), matematička uspešnost
je operacionalizovana preko tri grupe indikatora: 1. školske ocene iz relevantnih
nastavnih predmeta (Geometrija, Linearna algebra i analitička geometrija, Analiza sa
algebrom i Numerička matematika), 2. učešća i nagrade na takmičenjima (školsko,
opštinsko, okružno, republičko, savezno, međunarodno), 3. nastavničke procene
kvaliteta izvođenja matematičke aktivnosti, tj. aktivnosti rešavanja matematičkih
problema (spretnost u izvođenju računskih operacija, tačnost repliciranja naučenih
strategija rešavanja problema, tačnost primene matematičkih formula, isprobavanje
različitih pristupa u rešavanju matematičkih problema, originalnost u rešavanju
matematičkih problema, brzina u rešavanju matematičkih problema, preferencija
kompleksnih matematičkih problema). Skor ispitanika na varijabli „učešće i nagrade
na takmičenjima“ utvrđen je s obzirom na nivo takmičenja, pri čemu se vodilo
računa o tome da li je ispitanik pored učešća osvojio i neku od prve tri nagrade.
Naime, za učešće na nekom od šest nivoa takmičenja dobijala se odgovarajuća
vrednost boda, pri čemu se za svaki naredni nivo vrednost boda povećavala za 1
(ako je bilo reči o učešću na najnižem nivou takmičenja (školsko takmičenje)
ispitanik je dobijao 1 bod, na sledećem nivou (opštinsko takmičenje) ispitanik je
dobijao 2 boda itd.). Ako je ispitanik učestvovao na više nivoa, u obzir je uziman
samo najviši nivo takmičenja. Ovoj vrednosti boda dodavani su i bodovi za osvojene
nagrade, pri čemu je za prvu nagradu na određenom nivou takmičenja ispitanik
dobijao 0,3 boda, za drugu 0,2 boda, a za treću 0,1 bod. Kad je reč o varijabli
„nastavničke procene kvaliteta izvedbe“ ispitanik je dobijao bodove na svakom od

496
 Intelektualne sposobnosti i osobine ličnosti kao prediktori uspešnosti matematički darovitih ...

sedam specifikovanih kriterijuma, pri čemu je vrednost boda odgovarala jednom od

pet stepeni numeričke skale na kojoj je nastavnik procenjivao dati aspekt učenikove
matematičke izvedbe.
U drugom istraživačkom koraku, u svojstvu nazavisnih, odnosno prediktorskih
varijabli pojavljuju se:
• intelektualne sposobnosti, operacionalizovane preko postignuća na
testovima Kibernetičke baterije KOG 3. Reč je, naime, o tri vrste sposobnosti:
perceptivne sposobnosti, sposobnosti verbalnog razumevanja i sposobnosti vizuelne
spacijalizacije (Wolf et al., 1992);
• bazične dimenzije i specifične crte ličnosti postulirane u okviru
Petofaktorskog modela ličnosti Koste i Mekrea (Costa & McCrae, 1985), koji
pretpostavlja da se prostor bazične strukture ličnosti može opisati duž sledećih pet
širokih dimenzija: neuroticizam, ekstraverzija, otvorenost, saradljivost, savesnost,
pri čemu je sadržaj svake od bazičnih dimenzija bliže određen posredstvom
specifičnih crta ličnosti (Costa &McCrae, 1985, prema Knežević et al., 2004);
U svojstvu kontrolne varijable pojavljuje se pol ispitanika.

Instrumenti

U istraživanju je primenjeno nekoliko instrumenata. U ispitivanju

intelektualnih sposobnosti primenjena je Kibernetička baterija testova inteligencije
KOG 3. Baterija sadrži tri subtesta: Test upoređivanja slika IT-1, koji meri
perceptivnu sposobnost, odnosno efikasnost perceptivnih funkcija, Test sinonima-
antonima AL-4, koji meri sposobnost verbalnog razumevanja, odnosno efikasnost
funkcija serijalnog procesora i Test spacijalizacije S-1, koji meri sposobnost
vizualizacije prostornih odsnosa, odnosno efikasnost funkcija paralelnog procesora
(Wolf i sar., 1992).
U ispitivanju bazičnih dimenzija i specifičnih osobina ličnosti iz
Petofaktorskog modela, upotrebljen je inventar ličnosti NEO-PI-R, koji predstavlja
pokušaj operacionalizacije ovog modela, autora Koste i Mekrea, a koji su kod nas
standardizovali Knežević i saradnici. Inventar sadrži pet skala koje mere pet
bazičnih faktora ili domena ličnosti (neuroticizam, ekstraverzija, otvorenost,
saradljivost, savesnost), te trideset subskala koje mere specifičnije crte ili facete
ličnosti (Costa i McCrae, 1985, prema Knežević i sar., 2004).
Za potrebe dobijanja nastavničkih procena pojedinih indikatora matematičke
uspešnosti konstruisane su skale procene u okviru kojih su predmetni nastavnici
procenjivali učenike na svakom od naznačenih kriterijuma u aspektu kvaliteta
izvedbe, na petostepenoj numeričkoj skali.

Uzorak

497
Jasmina Štula

Gore navedenim instrumentima ispitano je 200 učenika Matematičke gimnazije

u Beogradu, odnosno specijalnih odeljenja gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u
Novom Sadu, koja rade po nastavnom planu i programu Matematičke gimnazije.
Uzorak je bio prigodan i ujednačen po polu (109 dečaka i 91 devojčica) i uključivao
je učenike iz sva četiri razreda.

REZULTATI I DISKUSIJA

Struktura varijable matematička uspešnost

U prvom koraku istraživanja, koji realizuje istraživački cilj utvrđivanja

strukture varijable matematička uspešnost, primenjen je postupak faktorske analize
sa Promax rotacijom faktora. Na osnovu Guttman-Kaiser-ovog kriterijuma
izolovana su dva faktora sa vrednošću karakterističnog korena iznad 1, koji zajedno
objašnjavaju 56,667% varijanse skupa indikatora matematičke uspešnosti. Istu
sugestiju nudi i Cattel-ov scree test, dat u prilogu. U nastavku je prikazana tabela sa
vrednostima karakterističnih korenova i procentom ukupne varijanse svih merenih
varijabli koji je obuhvaćen zadržanim faktorima (pre obavljanja rotacije), te matrica
faktorske strukture koja sadrži korelacije naznačenih indikatora matematičke
uspešnosti sa oba ekstrahovana faktora.

Tabela 1. Ukupna varijansa objašnjena faktorima

Factor Eigenvalues % of Variance Cumulative %

1 3.141 34.903 34.903
2 1.959 21.764 56.667

Tabela 2. Izvod iz matrice strukture izolovanih faktora

Indikatori matematičke uspešnosti prvi drugi

faktor faktor
Školske ocene iz relevantnih nastavnih predmeta. .491 .688
Učešće i nagrade na takmičenjima. .636 .102
Procena spretnosti izvođenja računskih operacija. .291 .769
Procena tačnosti repliciranja naučenih matematičkih strategija. .098 .871
Procena ispravnosti primene matematičkih formula. .383 .676
Procena primene različitih pristupa rešavanja matematičkih problema. .852 .313
Procena originalnosti u rešavanju matematičkih problema. .879 .216
Procena brzine rešavanja matematičkih problema. .758 .508
Procena preferencije kompleksnih matematičkih problema. .863 .221

498
 Intelektualne sposobnosti i osobine ličnosti kao prediktori uspešnosti matematički darovitih ...

Vrednosti iz tabele 2 sugerišu da je prvi ekstrahovani faktor definisan

procenama kompleksnijih kvalitativnih aspekata izvođenja matematičke aktivnosti,
te učešćem i nagradama na takmičenjima, zbog čega bi se mogao imenovati kao
„matematička uspešnost višeg reda“. Iz iste tabele je, takođe, uočljivo da sa drugim
izdvojenim faktorom značajne korelacije ostvaruju nastavničke procene prostijih
kvalitativnih aspekata izvođenja matematičke aktivnosti, te postignuće iz relevantnih
nastavnih predmeta, zbog čega bi se mogao imenovati kao „matematička uspešnost
nižeg reda“. Ovakvo imenovanje proizilazi iz poznavanja visine korelacije između
faktora (r = 0.431) čime je sugerisano da izolovani faktori ne odražavaju nezavisne
kvalitete, konvergirajući ka generalnom faktoru matematičke uspešnosti. No, s
obzirom da je reč o umerenoj korelaciji faktora koji se prilično jasno diferenciraju,
mogli bismo ih tretirati kao dve komponente jedne dimenzije.
Dakle, istraživanjem latentnog prostora varijable matematička uspešnost u
kontekstu darovitosti, ustanovljeno je da se radi o kompozitnoj varijabli u okviru
koje je moguće naznačiti dva njena nivoa, pri čemu se prvi nivo odnosi na uspešnost
u kompleksnijim aspektima izvođenja matematičke aktivnosti koji dolaze do
izražaja na jednom naprednijem stupnju (takmičenja), a drugi nivo na uspešnost u
prostijim aspektima izvođenja matematičke aktivnosti vezanim za postignuće u
školskim okvirima. Na ovom mestu je, takođe, ustanovljeno da je matematička
uspešnost višeg reda najbolje reprezentovana nastavničkom procenom originalnosti
u rešavanju matematičkih problema, dok sa drugim, nižim nivoom ove varijable
najjaču vezu ostvaruje nastavnička procena tačnosti repliciranja naučenih
matematičkih strategija. Ovakvi nalazi u priličnoj meri korespondiraju sa
shvatanjem da se matematički talenat prvenstveno manifestuje u visokoj sposobnosti
matematičkog rezonovanja i generisanja novih ideja, a ne samo u umešnosti vršenja
računskih operacija i reprodukovanja naučenih principa (Fox, 1981).

Predviđanje varijable matematička uspešnost

U drugom koraku istraživanja realizovan je cilj iznalaženja pogodnih

modela predikcije matematičke uspešnosti, na osnovu karakteristika iz domena
inteligencije i ličnosti. S obzirom da je postojala intencija razmatranja prediktivne
moći pomenutih varijabli u kontekstu pojedinačnih nivoa matematičke uspešnosti sa
ciljem daljeg izučavanja njihove sličnosti, odnosno različitosti, primenjen je
postupak multiple regresije. Zbog namere ispitivanja mogućnosti predikcije
matematičke uspešnosti na oba ustanovljena nivoa, odustalo se od primene modela
kanoničke korelacione analize. Naime, kanonički faktori iz prostora indikatora
matematičke uspešnosti nisu se mogli jasno prepoznati kao viši i niži nivo
matematičke uspešnosti. Matrice strukture kanoničkih faktora mogu se dobiti na
uvid od strane autora. Pri tom treba naglasiti da je zbog opravdane pretpostavke da
su intelektualne sposobnosti neposrednije povezane sa matematičkom uspešnošću,
izbegnuto smeštanje svih prediktorskih varijabli u jedan model. Shodno tome, na
ovom mestu je, zapravo, proveravano koliko ličnosne varijable objašnjavaju
499
Jasmina Štula

uspešnost u kompleksnijim, odnosno, prostijim aspektima matematičke izvedbe

nakon što se objasni sve što se moglo objasniti preko sposobnosti.

Predviđanje matematičke uspešnosti višeg reda

Rezultati prve regresione analize koja proverava mogućnost predikcije

matematičke uspešnosti višeg reda na osnovu intelektualnih sposobnosti, prikazani
su u donjim tabelama.

Tabela 3. Koeficijent multiple korelacije (intelektualne sposobnosti kao prediktori)

R R2 Prilagođeni R 2 Standardna greška F Značajnost

.424 .180 .168 .971 14.308 .000

Tabela 4. Standardizovani regresioni koeficijenti

Prediktori Beta t Sig.

PERCEPTIVNE SPOSOBNOSTI .067 1.030 .304
VERBALNE SPOSOBNOSTI .200 3.043 .003
SPACIJALNE SPOSOBNOSTI .319 5.110 .000

Kao što nam relevantne vrednosti iz tabele 3 sugerišu, oko 18 % varijanse

matematičke uspešnosti višeg reda objašnjivo je intelektualnim sposobnostima. Pri
tome je ustanovljeno da se sposobnosti vizuelne spacijalizacije pokazuju
relevantnijim za svrhu predviđanja uspešnosti u matematici na višem nivou, od
sposobnosti verbalnog rezonovanja (vidi tabelu 4). Ovakav nalaz moguće je dovesti
u vezu sa stajalištem da se strategije rešavanja matematičkih problema mogu
oslanjati na verbalno rezonovanje, ali da su glavna odrednica izuzetnih postignuća
na polju matematike, u terminima intelektualnih sposobnosti, ipak vizuo-spacijalne
sposobnosti (Winner, 1996). Šta više, spacijalne sposobnosti ispitivane zadacima iz
DAT serije, pokazale su se superiornijim u predikciji akademske i profesionalne
uspešnosti matematički darovitih pojedinaca i u odnosu na specifične matematičke
sposobnosti merene Testom akademskih sposobnosti (SAT) iz oblasti matematike
(Shea i sar., 2001).
U nastojanju da se utvrdi doprinos varijabli iz domena ličnosti u objašnjavanju
varijabiliteta matematičke uspešnosti višeg reda, obavljena je još jedna regresiona
analiza. Sa namerom dobijanja što detaljnije slike o konstelaciji ličnosnih varijabli
koje omogućavaju objašnjavanje uspešnosti u kompleksnijim aspektima
matematičke izvedbe, u model su uključene facete iz domena ličnosti koji su se
prethodno pokazali značajno koreliranim sa kriterijumom (videti tabele 1 i 2 u
prilogu). Ovako sačinjenim prediktorskim modelom, moguće je objasniti oko 14 %
varijabiliteta matematičke uspešnosti višeg reda (tabela 5).

Tabela 5. Koeficijent multiple korelacije (crte ličnosti kao prediktori)

500
 Intelektualne sposobnosti i osobine ličnosti kao prediktori uspešnosti matematički darovitih ...

R R2 Prilagođeni R 2 Standardna greška F Značajnost

.384 .147 .062 .974 1.735 .037

Tabela 6. Standardizovani regresioni koeficijenti

Prediktori Beta t Sig.

TOPLINA -.009 -.166 .869
DRUŽELJUBIVOST -.014 -.190 .849
ASERTIVNOST .026 .661 .509
AKTIVITET -.116 -2.009 .045
UZBUĐENJE -.127 -2.053 .041
POZITIVNE EMOCIJE .013 .420 .675
FANTAZIJA -.102 -1.990 .047
ESTETIKA .062 1.279 .203
OSEĆANJA -.138 -2.093 .037
AKCIJA .142 2.202 .029
IDEJE .167 2.381 .018
VREDNOSTI -.054 -1.223 .223
KOMPETENCIJA .126 2.052 .041
RED -.083 -1.768 .078
DUŽNOST .094 1.923 .055
POSTIGNUĆE .121 2.036 .043
SAMODISCIPLINA .071 1.685 .094
PROMIŠLJENOST .034 .723 .471

Iz tabele 6 je uočljivo da facete iz domena Ekstraverzija (aktivitet i potraga za

uzbuđenjem), kao i facete iz domena Otvorenost koje aludiraju na pridavanje
važnosti emocionalnim sadržajima (fantazija i osećanja), ostvaruju negativnu
korelaciju sa kriterijumom. Dakle, moglo bi se reći da je prijemčivost za spoljašnje
podražaje, uz intenzivan emocionalni život, svojevrsna kontraindikacija za
postizanje uspešnosti u matematici na jednom višem stupnju. Međutim, kad je reč o
facetama iz domena Otvorenost čiji je zajednički imenitelj interes za novinu, tipa
akcije i ideja, predznak i veličina koeficijenata korelacije omogućava nam da ih
prepoznamo kao „uporišne tačke“ predikcije matematičke uspešnosti višeg reda, uz
odgovarajuće facete iz domena Savesnost (kompetencija i postignuće). Dobijeni
rezultati još jednom potvrđuju važnost introverzije i motivacionih činilaca u
predviđanju uspešnosti darovitih srednjoškolaca, s tim što se osobine ličnosti koje su
preduslov generisanja novih i neobičnih ideja pokazuju naročito važnim u
predviđanju matematičke uspešnosti višeg reda. Ovaj nalaz je u priličnoj meri
smislen, imajući u vidu saznanje da je glavni reprezent matematičke uspešnosti

501
Jasmina Štula

višeg reda procena originalnosti u rešavanju matematičkih problema, te da je u

nekim ranijim istraživanjima ustanovljena visoka povezanost domena Otvorenost sa
merama divergentnog mišljenja i kreativnosti (McCrea, 1987, prema Đurić-Jočić i
sar., 2004).

Predviđanje matematičke uspešnosti nižeg reda

Rezultati regresione analize koja je za skup prediktora imala intelektualne
sposobnosti, a za kriterijum matematičku uspešnost nižeg reda, prikazani su u
donjim tabelama.

Tabela 7. Koeficijent multiple korelacije (intelektualne sposobnosti kao prediktori)

R R2 Prilagođeni R 2 Standardna greška F Značajnost

.319 .102 .081 .986 7.448 .000

Tabela 8. Standardizovani regresioni koeficijenti

Prediktori Beta t Sig.

PERCEPTIVNE SPOSOBNOSTI .096 1.034 .215
VERBALNE SPOSOBNOSTI .293 4.745 .000
SPACIJALNE SPOSOBNOSTI .208 3.086 .002

Relevantne vrednosti iz tabela 7 i 8 ukazuju da je intelektualnim

sposobnostima moguće objasniti oko 10 % varijanse uspešnosti u prostijim
aspektima matematičke izvedbe, te da je parcijalni doprinos sposobnosti verbalnog
rezonovanja nešto veći u odnosu na sposobosti vizuelne spacijalizacije. Diskusija
ovakvog nalaza mogla bi da nađe eventualnu potporu u saznanjima da se verbalne
sposobnosti pokazuju boljim prediktorom školskog postignuća u odnosu na
neverbalne sposobnosti (Shea i sar., 2001). Budući da sa drugim ekstrahovanim
faktorom školske ocene iz relevantnih nastavnih predmeta ostvaruju visoku
korelaciju (videti tabelu 2), mogli bismo pretpostaviti da je na ovakav način
uspešnost u matematici u školskim okvirima moguće povezati sa izraženošću
verbalnih sposobnosti.
U ispitivanju udela ličnosnih varijabli u predviđanju varijabiliteta matematičke
uspešnosti nižeg reda, u analizu su uključene facete iz domena ličnosti za koje je
prethodno ustanovljeno da značajno koreliraju sa kriterijumskom varijablom (videti
tabele 3 i 4 u prilogu). Ovakav skup prediktorskih varijabli objašnjava oko 12 %
varijabiliteta matematičke uspešnosti nižeg reda (tabela 9).

Tabela 9: Koeficijent multiple korelacije (crte ličnosti kao prediktori)

R R2 Prilagođeni R 2 Standardna greška F Značajnost

.344 .119 .062 .978 2.097 .019

502
 Intelektualne sposobnosti i osobine ličnosti kao prediktori uspešnosti matematički darovitih ...

Tabela 10: Standardizovani regresioni koeficijenti

Prediktori Beta t Značajnost

TOPLINA .004 .038 .970
DRUŽELJUBIVOST -.011 -.129 .897
ASERTIVNOST .023 .382 .703
AKTIVITET -.123 -2.049 .042
UZBUĐENJE -.111 -.2.024 .044
POZITIVNE EMOCIJE -.054 -.467 .640
KOMPETENCIJA .073 1.273 .205
RED .081 1.302 .195
DUŽNOST .156 2.263 .024
POSTIGNUĆE .144 2.126 .035
SAMODISCIPLINA .184 2.715 .007
PROMIŠLJENOST .092 1.337 .183

Kad je reč o prediktivnim doprinosima osobina ličnosti, uočava se sličnost sa

predikcijom prvog faktora u pogledu prirode veze osobina aktivitet i potraga za
uzbuđenjem iz domena Ekstraverzija, te osobine postignuće iz domena Savesnost, sa
drugim ekstrahovanim faktorom. Naime, izgleda da je i u slučaju matematičke
uspešnosti nižeg reda predikcija moguća ukoliko se uzmu u obzir neka vrsta
rezistentnosti na spoljne podražaje koji podstiču na stalnu akciju, te naglašenost
motiva postignuća. Nadalje, kad je reč o domenu Savesnost, uočava se izvesna
različitost u načinu na koji ovaj domen učestvuje u predikciji dva nivoa matematičke
uspešnosti, u smislu da se u slučaju matematičke uspešnosti višeg reda visoke
aspiracije pojavljuju u konstelaciji sa visokim samopouzdanjem, a u slučaju nižeg
nivoa u konstelaciji sa jakom voljom. No, krucijalne razlike u predikciji dva nivoa
matematičke uspešnosti sadržane su u sledećem-dok se u slučaju predikcije
matematičke uspešnosti višeg reda najznačajnijima pokazuju osobine ličnosti koje
imaju predznak interesa za novinu i raznolikost, predikcija matematičke uspešnosti
nižeg reda najviše se oslanja na razvijenost osobina ličnosti koje reflektuju
disciplinovanu težnju ka postavljenim ciljevima. Dakle, uspešnost u matematici u
školskim okvirima prvenstveno je određena voljno-motivacionim činiocima iz

503
Jasmina Štula

domena Savesnost (dužnost, postignuće, samodisciplina) koji su višestruko

potvrđeni prediktori akademske uspešnosti uopšte (Knežević i sar., 2004).

ZAKLJUČAK

Uspešnost u ovladavanju domenom matematike, razmatrana na uzorku

matematički darovitih srednjoškolaca, predstavlja kompozitnu varijabluju koja
uključuje dva nivoa-prvi nivo, označen kao „matematička uspešnost višeg reda“
podrazumeva kompleksnije aspekte matematičke izvedbe koji dolaze do izražaja na
jednom naprednijem stupnju, te drugi nivo, označen kao „matematička uspešnost
nižeg reda“, koja se vezuje za školske okvire i prostije kvalitativne aspekte
matematičke izvedbe. Dobijeni nalaz unekoliko naglašava i važnost pravljenja
distinkcije između darovitih učenika koji uspešno ovladavaju domenom matematike
u aspektu složene matematičke izvedbe koja se evaluira u situaciji takmičenja, i
učenika koji se proglašavaju matematički darovitim na osnovu visokih ocena iz
ovog predmeta, što može da dobije primenu u području identifikacije darovitih.
Rezultati, nadalje, ukazaju na mogućnost uspešnog predviđanja oba nivoa
matematičke uspešnosti na osnovu određenih intelektualnih sposobnosti i osobina
ličnosti. Pri tome je ustanovljeno da se uspešnost u matematici na naprednijem
stupnju najpouzdanije predviđa na osnovu izraženosti vizuo-spacijalnih sposobnosti,
odnosno osobina ličnosti sa predznakom interesa za novinu i raznolikost, za razliku
od matematičke uspešnosti u školskim okvirima koju najbolje objašnjavaju verbalne
sposobnosti i voljno-motivacioni činioci. Dobijeni rezultati mogli bi se uzeti i kao
svojevrsna potvrda kvalitativne različitosti ustanovljenih nivoa matematičke
uspešnosti. Uspešnost u kompleksnijim kvalitativnim aspektima matematičke
izvedbe ne podrazumeva samo pretpostavljeni „višak“ određenih sposobnosti i
osobina ličnosti, već i njihovu, unekoliko, drugačiju organizovanost.

LITERATURA

Đurić-Jočić, D., Džamonja-Ignjatović, T. i Knežević, G. (2004). NEO-PI-R:

primena i interpretacija. Beograd, Društvo psihologa Srbije.
Feldhuzen, J. F. (1986). A conception of giftedness. U R. J. Sternberg & J. E.
Davidson (Eds.) Conceptions of giftedness. Cambridge, Cambridge University
Press.
Fox, L. (1981). Identification of the academically gifted. American Psychologist, 36,
1103-1111.
Gardner, H. (1993). Frames of mind. New York: Bantam Books.

504
 Intelektualne sposobnosti i osobine ličnosti kao prediktori uspešnosti matematički darovitih ...

Gardner, H., Kornhaber, M .L. i Wake, W. K. (1999). Inteligencija: različita

gledišta. Jastrebarsko, Naklada Slap.
Heller, K. A., Perleth, C. & Lim, T. K. (2005) U R. J. Sternberg & J. E. Davidson
(Eds.) Conceptions of giftedness. Cambridge, Cambridge University Press.
Knežević, G., Džamonja-Ignjatović, T. i Đurić-Jočić, D. (2004). Petofaktorski
model ličnosti. Beograd, Društvo psihologa Srbije.
Marland, S. (1972). Education of the gifted and talented. Report to Congress.
Washington (DC), U.S. Government Printing Office.
McClellan, E. (1985). Defining giftedness. Retrived June 12, 2005. from: http://
www.encdigest.org/pre-923/defining.htm.
Olszewski-Kubilius, P. & Kulieke, M. (1989). Personality dimensions of gifted
adolescents. Retrived August 15, 2005 from: http://www.geniusdenied.com/
Articles/Record.aspx..
Rados, K., Kovacevic, P., Bogunovic, B., Ignjatovic, T. & Acic, G. (2003). U R.
Kopiez, A. C. Lehmann, I. Wolther & C. Wolf (Eds.) Psychological
Foundations of Success in Learning Music at Elementary School Age: In
Proceedings of the 5th Triennial Conference of the European Society for the
Cognitive Science of Music (ESCOM) CD. Hanover University of Music and
Drama, BRD (str. 416-419).
Renzulli, J. S. (2005). The tree-ring conception of giftedness: A devalopmental
model for creative productivity. U R.J. Sternberg & J.E. Davidson (Eds.)
Conceptions of giftedness. Cambridge, Cambridge University Press.
Shea, D. L., Lubinski, D. & Benbow, C. P. (2001). Importance of assessing spatial
ability in intellectually talented young adolescents: a 20-year longitudinal study.
Journal of Educational Psychology, 93 (3), 604-614.
Starko, A. J. (2000). Finding the problem finders: Problem finding and the
identification and devalopment of talent. U R. C. Friedman & M. B. Shore
(Eds.) Talents unfolding: Cognition and development. Washington (DC),
American Psychological Association.
Sternberg, R. J. & Zhang, L. F. “What do we mean by giftedness? A pentagonal
implicit theory. Gifted Child Quarterly, 39 (2), 88-94
Tannenbaum, A. J. (1986). Giftedness: A psychosocial approach. U R. J. Sternberg
& J. E. Davidson (Eds.) Conceptions of giftedness . Cambridge, Cambridge
University Press.
Trost, G. (2000). Prediction of exellence in school, higher education and work. U K.
Heller, F. Mönks, R. Sternberg & R. Subotnik (Eds.) Giftedness and talent.
Oxford, Elsevier science.
Wieczerkowsky, W., Cropley, A. & Prado, M. (2000). Nurturing talents/Gifts in
mathematics. U K. Heller, F. Mönks, R. Sternberg & R.Subotnik (Eds.)
Giftedness and talent. Oxford, Elsevier science.
Winner, E. (1996). Gifted children. Myths and realities. New York, Basic Books.
Wolf, B., Momirović, K. i Džamonja, Z. (1992). KOG 3. Beograd, Savez društava
psihologa Srbije.

505
Jasmina Štula

506
 Intelektualne sposobnosti i osobine ličnosti kao prediktori uspešnosti matematički darovitih ...

PRILOZI

Predviđanje matematičke uspešnosti višeg reda

Tabela 1. Koeficijent multiple korelacije (dimenzije ličnosti kao prediktori)

R R2 Prilagođeni R 2 Standardna greška F Značajnost

.294 .086 .063 .988 3.654 .004

Tabela 2. Standardizovani regresioni koeficijenti

Prediktori Beta t Sig.

NEUROTICIZAM .062 .791 .430
EKSTRAVERZIJA -.158 -2.011 .046
OTVORENOST .229 3.147 .002
SARADLJIVOST .037 .529 .597
SAVEST .172 2.308 .022

Predviđanje matematičke uspešnosti nižeg reda

Tabela 3. Koeficijent multiple korelacije (dimenzije ličnosti kao prediktori)

R R2 Prilagođeni R 2 Standardna greška F Značajnost

.245 .060 .035 .992 2.457 .035

Tabela 4. Standardizovani regresioni koeficijenti

Prediktori Beta t Sig.

NEUROTICIZAM .101 1.342 .181
EKSTRAVERZIJA -.167 -2.094 .038
OTVORENOST .071 .891 .374
SARADLJIVOST -.013 -.187 .852
SAVEST .194 2.627 .009

507
Jasmina Štula

ABSTRACT

INTELLECTUAL ABILITIES AND PERSONALITY TRAITS

AS THE PREDICTORS OF SUCCESS
OF THE SECONDARY SCHOOL PUPILS GIFTED IN MATHE-
MATICS

Jasmina Štula
Department of Psychology, University of Novi Sad

The central problem of the paper deals with the success of the secondary
school pupils gifted in mathematics to master the mathematics domain at the secon-
dary school level, where the two aspects of the problem have been discussed. In the
first part of the research, the stress is put on the structure establishment of success in
mathematics, while the second part deals with finding out the most appropriate
model of the variable prediction, on the basis of the intellectual abilities and person-
ality traits. A variable of the success in mathematics has been implemented through
three groups of indicators: 1. Grades from the relevant subjects, 2. Participation and
rewards at the competitions, 3. Teacher’s evaluation of the performance quality. The
predictor variables have been implemented through the attainment at the cybernetics
battery of the KOG 3 intelligence tests and the basic dimensions and specific per-
sonality traits of the Five-factor model. The obtained results suggest composite na-
ture of the variable success in mathematics in the context of giftedness, where, on
the basis of the latent structure of the variable, it would be appropriate to discuss the
existence of its two levels marked as: „a success in mathematics of higher rank“ and
„a success in mathematics of lower rank“. When it concerns the prediction of both
levels of the variable success in mathematics, particular variable constellations of
the intelligence and personality domain appeared to be appropriate for predicting the
variance of both a success in mathematics of higher rank and a success in mathemat-
ics of lower rank.

Key words: giftedness in mathematics, success in mathematics, KOG 3, The

Five-Factor Model.

RAD PRIMLJEN: 4.10.2006.

508