8 K.br.

3098/10

OSNOVNOM SUDU U NIŠU

ZA
APELACIONI SUD U NIŠU
NIŠ

ŽALBA
oštećenih kao tužioca Stanković Saše – vlasnika DOO „Star lend“ Gadžin Han i TR
„Star“ Gadžin Han i Milenković Dragana – vlasnika DOO „Balkanis“ Niš i DOO
„San ekip“ Niš protiv presude Osnovnog suda u Nišu 8 K.br.3098/10 od 14.6.2011.godine
3 primerka, bez priloga

Presudom Osnovnog suda u Nišu 8 K.br.3098/10 od 14.6.2011.godine okrivljena Panić Suzana

iz Popovca oslobođena je od optužbe za krivično delo prevare iz čl.208 st.1 KZ na osnovu čl.355 st.1
tač.2 ZKP-a. Takođe, navedenom presudom odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret
budžetskih sredstava.

Nezadovoljni ovom presudom, oštećeni kao tužioci, preko punomoćnika, blagovremeno istu
pobijaju iz svih zakonskih razloga, s predlogom da Apelacioni sud u Nišu uvaži žalbu oštećenih kao
tužioca i pobijanu presudu ukine, te predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i
odlučivanje.
Obrazloženje

Prvostepeni sud je u konkretnom slučaju učinio bitnu povredu iz čl.368 st.1 tač.11 ZKP-a, jer
su razlozi o odlučnim činjenicama nejasni, nerazumljivi i protivrečni sami sebi i pisanim dokazima
koji se nalaze u spisima predmeta, zbog čega se pobijana presuda sa sigurnošću ne može ispitati.

Tako, prvostepeni sud u pobijanoj presudi zanemaruje činjenicu da u konkretnom slučaju ima
više oštećenih lica, a ne jedno oštećeno lice Milenković Dragan, zbog čega i nije dao razloge o svim
odlučnim činjenicama za sva oštećena lica.

Konkretan krivični postupak kao supsidijarni tužioci pokrenuli su oštećeni Stanković Saša –
vlasnik DOO „Star lend“ Gadžin Han i TR „Star“ Gadžin Han, kao i Milenković Dragan – vlasnik
DOO „Balkanis“ Niš i DOO „San ekip“ Niš, a što se utvrđuje i podignutog optužnog predloga.
Naime, oštećeni u konkretnom predmetu nisu samo fizička lica kako to zaključuje prvostepeni sud, već
i privredna društva i radnje, čiji su vlasnici Stanković Saša i Milenković Dragan, jer su privredna
društva i radnje bili žiranti po kreditu koji je odobren okrivljenoj.

Ovu odlučnu činjenicu – ko je sve oštećeni u ovom predmetu prvostepeni sud nije utvrdio, niti
je dao razloge za istu, imajući u vidu da u obrazloženju presude samo navodi da je okrivljena bila u
vanbračnoj zajednici sa Milenković Draganom i da je po osnovu te zajednice uzela porodičan kredit,
koji potom nije vratila. Šta je prvostepeni sud zaključio u vezi oštećenog Stanković Saše i njegove
radnje i privrednog društva, a koji nije bio u nikakvoj zajednici sa okrivljenom, iz pobijane presude ne
može se videti.
 Naime, iz pisanih dokaza koji se nalaze u spisima predmeta nesumnjivo se utvrđuje da je
okrivljena kod NLB LHB banke AD Beograd uzela kredit po ugovoru broj 260170458000034360 od
8.8.2006.godine, da je ugovor lično potpisala, da je po ugovoru stekla određena prava i obaveze, među
kojima je i obaveza da kredit vrati u ugovorenom iznosu i ugovorenom roku, kao i da nigde na
ugovoru ne stoji da se radi o porodičnom kreditu i ko čini tu porodičnu zajednicu.

Zatim, iz pisanih dokaza nesumnjivo se utvrđuje da je okrivljena lično uzela novac po

odobrenom kreditu, kao i da kredit nije vratila, iako je znala koje su njene obaveze po kreditu.

Činjenica na koji način je okrivljena potrošila predmetni novac ne oslobađa okrivljenu obaveze
da kredit vrati, niti odgovornosti za sve preduzete radnje.

Na ove odlučne činjenice, a imajući u vidu pisane dokaze, prvostepeni sud nije dao razloge, već
odluku donosi na bazi prepostavki da je neko bio sa nekim u vanbračnoj vezi i da je novac dobijen po
konkretnom kreditu potrošen u toku trajanja te vanbračne veze, a što presudu čini nejasnom i
nezakonitom.

Čak i da je okrivljena novac potrošila u toku trajanja vanbračne veze sa oštećenim Milenković
Draganom, prvostepeni sud ne daje razloge u vezi oštećenog Stanković Saše i njegove radnje i
privrednog društva, koji su takođe bili žiranti po konkretnom kreditu i koji su predmetni kredit vratili u
pretežnom delu.

Zbog učinjenih bitnih povreda postupka i činjenično stanje u konkretnom slučaju je pogrešno i
nepotpuno utvrđeno zbog čega je došlo i do pogrešne primene materijalnog prava.

Naime, u konkretnom slučaju prvostepeni sud je propustio da utvrdi ko je sve bio žirant po
kreditu koji je okrivljena uzela kod NLB LHB banke AD Beograd po ugovoru broj
260170458000034360, što je odlučna činjenica, zatim ko je i u kom iznosu vratio predmetni kredit, da
li okrivljena u celosti ili neko od žiranata i ako su žiranti vratili kredit ko od žiranata i u kom iznosu
tačno. U pogledu utvrđivanja ovih odlučnih činjenica prvostepeni sud je morao izvesti dokaz
veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, imajući u vidu da su oštećeni deo kredita
vratili nakon podnošenja krivične prijave, odnosno nakon pokretanja krivičnog postupka, a što se
utvrđuje i iz samo podnetog optuženog predloga.

Takođe, prvostepeni sud je propustio da utvrdi i činjenicu da li je između okrivljene i nekog

žiranta postojao dogovor da okrivljena kredit ne vrati, već da neko od žiranata isti vrati banci, te ako je
takav dogovor postojao između koga. Na ove okolnosti prvostepeni sud je posebno morao da sasluša
oštećenog Stanković Sašu, čija radnja i privredno društvo su u pretežnom delu vratili kredit, a koji nije
bio ni u kakvoj zajednici sa okrivljenom, pa ni u porodičnoj zajednici, tako da i porodični kredit koga
je sud našao da postoji u ovoj pravnoj stvari, na njega nije mogao da se odnosi. Takođe, ni uplata
privrednom društvu DOO „Balkanis“ Niš na koju se poziva okrivljena, ne utiče na donošenje odluke
prema oštećenom Stanković Saši, jer isti nije ni vlasnik, ni direktor ove firme.

U pogledu napred navedenih odlučnih činjenica, prvostepeni sud je zanemario iskaz oštećenog
Stanković Saše iz koga se utvrđuje da je isti prevaren od strane okrivljene, da mu nikada nije
predočeno da će on morati da vraća tuđi kredit i dug ili da uopšte postoji takva mogućnost, da on
nikada ne bi pristao da bude žirant u takvoj situaciji i da mu je poslovanje privrednog društva i radnje
zbog ovakvog nezakonitog postupanja okrivljene ugroženo.

Takođe, prilikom odlučivanja sud je zanemario činjenicu da okrivljena sada izbegava oštećene,
da neće da razgovara sa njima, niti da novac koji je dobila po kreditu vrati, a što potvrđuje da je kod
iste postojala prevarna namera radi sticanja protivpravne imovinske koristi.
 Činjenica da su oštećeni znali prava i obaveze žiranata ne znači da kod okrivljene nije postojala
prevarna namera radi sticanja protivpravne imovinske koristi, kako to pogrešno zaključuje prvostepeni
sud, imajući u vidu da su oštećeni pristali da budu žiranti okrivljenoj pošto im je okrivljena lažno
prikazala činjenice da će predmetni kredit vratiti, a što se nesumnjivo utvrđuje na osnovu iskaza
oštećenih i to posebno na osnovu iskaza Stanković Saše. Čak i na osnovu iskaza svih salušanih
svedoka, pa i svedoka Stanković Dragana koji je bio uključen u dobijanje kredita za okrivljenu, ne
može se utvrditi da su oštećeni znali da okrivljena kredit neće vratiti, kao i da je uopšte postojala takva
mogućnost.

Imajući u vidu napred navedeno, proizilazi da u spisima predmeta postoje dokazi koji
nesumnjivo ukazuju da je okrivljena izvršila krivično delo koje joj se stavlja na teret i da je kod iste
postojala prevarna namera za sticanje protivpravne imovinske koristi, jer kredit koji je lično primila
nije vratila, niti je oštećenima pričinjenu štetu nadoknadila, niti je izrazila spremnost da novac vrati,
već naprotiv na sve načine izbegava oštećene, a kako bi protivpravna sredstva koja je prisvojila
zadržala za sebe.

Stoga, oštećeni kao tužioci, imajući sve napred navedeno u vidu, a posebno da je odluka doneta
na bazi predpostavki i bez razloga o odlučnim činjenicama, predlažu da Apelacioni sud u Nišu uvaži
žalbu oštećenih kao tužioca i pobijanu presudu ukine, te predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno
suđenje i odlučivanje.

U Nišu, dana 5.10.2011.godine

PUNOMOĆNIK

Troškovnik:
-sastav žalbe ……………….. 15.000,oo din.