ПОЉОПРИВРЕДНА И МЕДИЦИНСКА ШКОЛА

БИЈЕЉИНА

МАТУРСКИ РАД
Предмет: Хирургија
Тема: Преоперативна припрема

Ментор: Ученик:
Драгица Симеуновић Тамара Џакић

Бијељина, 2018. година.

 САДРЖАЈ

УВОД ............................................................................................................................................. 3
1.Преоперативна припрема пацијента ........................................................................................ 4
1.1.Индикација за операцију .................................................................................................... 4
1.2.Контраиндикација за операцију ......................................................................................... 5
2.Преоперативна припрема хитних хируршких болесника ...................................................... 6
2.1.Психичка припрема ............................................................................................................. 6
2.2.Лабораторијска припрема................................................................................................... 6
2.3.Медикаментозна припрема ................................................................................................ 7
2.4.Преоперативна санитарна обрада ...................................................................................... 7
2.5.Премедикација ..................................................................................................................... 7
3.Преоперативна припрема хроничних хируршких болесника (за елективне операције) .... 8
3.1.Психичка припрема ............................................................................................................. 8
3.2.Лабораторијска припрема................................................................................................... 9
3.3.Узимање крви з одређивање седиментације еритроцита ................................................ 9
3.4.Клиничка припрема........................................................................................................... 11
3.5.Медикаментозна припрема .............................................................................................. 11
3.6.Санитарна обрада и физичка припрема .......................................................................... 12
3.7.Премедикација ................................................................................................................... 12
4.Улога медицинске сестре у преоперативној припреми болесника ..................................... 13
5.Специфичности преоперативне припреме ............................................................................ 14
Закључак ...................................................................................................................................... 21
Практични дио..............................................................................Error! Bookmark not defined.
Литература ................................................................................................................................... 23

2
 УВОД

Преоперативна припрема започиње у разговору са љекаром, када пацијент доноси одлуку

о операцијском захвату, усаглашава термин операције те добија све потребне податке
потребне за квалитетну преоперативну припрему.

Овисно о врсти оперативног захвата, пацијент добива упуте о потребним лабораторијским

и дијагностичким претрагама које нужно мора обавити прије предвиђеног операцијског
захвата, а који не смију бити старији од 30 дана.

Пошто се постави дијагноза и индикација за операцију поступа се преоперативној

припреми болесника. Благовремена и стручна припрема скраћује вријеме, олакшава
операцију као и постоперативни период. Она траје краће или дуже вријеме што зависи од
врсте и обима операције и здраственог стања болесника.

По пријему у болницу пацијент добија преоперативни упитник, који испуњава и даје уз

медицинску документацију. Упитник обухвата претходне операције, анестезије, алергије
на лијекове, редовну терапију коју узима. Поред тога, пацијент добија све информације
везано за хируршку интервенцију, анестезију, евентуалне могуће компликације и исход.

Након тога потписује и даје свој пристанак за операцију анестезију и трансфузију крви у
случају потребе. За малољетна лица потписују родитељи.

3
 1.Преоперативна припрема пацијента

Преоперативна припрема обухвата читав низ поступака и мијера са циљем да се добром

дијагностиком и терапијом отклоне сва стања која угрожавају пацијента у току операције
и у постоперативном току.

Преоперативна припрема може се дидактички подијелити у два сегмента и то :

 Процјена општег стања пацјента, дијагноза пратећих болести и процјена функције

виталних органа као и корекција поремећаја до којих је довело хируршко обољење.
 Оптимизирање хируршких услова за извођење операције.

Терапија у хирургији може бити:

 Конзерватнана (медикаментозна),
 Оперативна и
 Комбинована ( најчешће).

Операције могу бити:

 Ургентне (хитне) и
 Елективне (планиране).

1.1. Индикација за операцију

Индикација за операцију је став донијет на основу постављене дијагнозе болести или

повреде, до које се долази анализом тражених прегледа и претрага, да је хируршка
интервенција (операција) најадекватнији начин лијечења и да би сваки други начин
лијечења био неадекватан или мање адекватан.

Апсолутно (витално) индиковане су операције у случајевима акутних хируршких

обољења: перфорација улкуса желуца, илеус, перитонитис, апендицитис, уклештенаа
кила,ванматерична трудноћа, унутрашња крварења и друго или повреда унутрашњих
органа, односно унутрашњих или спољашњих крварења. Дакле, то су сва стања која би се
завршила летално уколико не би приступило оперативном (хируршком) лијечењу.

Релативне индикације за операцију се односе на болести и повреде за које је пожељно

урадити операцију јер у противном може доћи до нежељених компликација, иако оне
директно не угрожавају живот.

4
1.2.Контраиндикација за операцију

То значи да се операција не смије обавити јер може да представља непосредну опасност

по живот болесника због могућих поремећаја његовог општег стања, респираторних
поремећаја, кардиоваскуларних болести, поремећаја метаболизма и електролитног
дисбаланса.

Контраиндикацију углавном простављају интернисти и педијатри у преоперативној

припреми у договору с анестезиологом.

Исход операције зависи од више фактора: тежине основне болести (трајање, почетак итд.),
старости болесника, његовог општег стања, пратећих нехируршких болести итд.

Пошто је постављена индикација за оперативно (хируршко) лијечење, од тог момента

почиње преоперативна припрема болесника, уз предуслов да је и болесник сагласан за
такву врсту лијечења. Најчешће дан пред операцијом анестезиолог обилази пацијента,
упознаје се са здраственим стањем и документацијом, а након обављеног прегледа даје
сагласност за анестезију.

Слика 1. Формулар за операцију

5
 2.Преоперативна припрема хитних хируршких болесника

Преоперативну припрему чини више компоненти:

 Психичка припрема,
 Лабораторијска припрема,
 Медикаментозна припрема,
 Преоперативна санитарна обрада
 Премедикација.

2.1.Психичка припрема

Психичка припрема се одвија кроз разговор љекара и медицинске сестре са болесником,

ако је са њим могућа сарадња. Ако није могућа сарадња (без свијести, дезорјентисани,
конфузни и са тежим психијатријским дијагнозама) разговор се обавља са најужим чланом
породице: отац, мајка, брат, сестра, брачни пар и пунољетни син или кћерка.

Разговор треба увијек у позитивном правцу како би се болесник убиједио да пристане на

захват. Потребно је објаснити о каквој повреди или обољењу се ради, о каквој операцији
се ради, какав исход се очекује.

Пристанак на операцију пацијент или ужи члан родбине потвржује потписом на формулар
о пристанку на оперативну интервенцију са пуним именом и презименом. Ако пацијент
или саговорник не пристане на оперативни захват послије обављеног разговора потребно
им је дати податке које су последице и у каквом правцу ће се развијати болест или
повреда.

Психичке припреме нема код витално угрожених болесника како би се спасио живот
болесника. Разговор се обавља и послије операције при чему се објашњава какав је
оперативни налаз.

2.2.Лабораторијска припрема

Сваком болеснику се прије операције узимају лабораторијске анализе у циљу стицања

увида у здраствено стање. Пацијент долази у установу са готовим резултатима лаб.анализе
које треба да су до мјесец дана старе.

Контролишу се: седиментација (ЅЕ), ККЅ, биохемија (гликемија, електролити, уреа,

креатинин, хепатограм), преглед урина, хемостаза ( вријеме крварења, коагулације, INR).

6
Обавeзно се одређује крвна група и интеракција. Уколико се ради операција на штитној
жлијезди, неопходан је и налаз хормона штитне жлијезде.

2.3. Медикаментозна припрема

Односи се на лијекове које пацијент редовно узима због хроничних обољења која лечи.
Савремена анестезија подразумјева „прилагођавање анестезије пацијенту, а не пацијента
анестезији“.

Лијечење неких хроничних обољења које болесник има, регулација шећера (глукозе) код
пацијента са дијабетесом, регулација притиска (TA) код особа са повишеним притиском,
регулација тјелесне тежине код гојазних редукционом исхраном и дијетама, лијечење
евентуалне инфекције.

Највајажније је да пацијент не прекида своју редовну терапију, сем у случају када је на

пероралним антидијабетицима и антикаогулантним лијековима ( најчешће након неких
кардиоваскуларних операција).

Пожељно је да пацијент вече пред операцију попије седатив, да би што мирније провео
ноћ, пред саму операцију.

2.4.Преоперативна санитарна обрада

Санитарна обрада подразумјева бријање и прање регије планиране за рез. Преоперативна

припрема болесника се обавља упоредо с претходним поступцима да се не би губило
драгоцјено вријеме.

2.5. Премедикација

Упоредо са свим претходним поступцима примјењује се и премедикација, а циљ је

смиривање болесника, уклањање страха и бола, као и смањивање секреције жлијезда
респираторних путева и пљувачке како би се лакше пацијент увео у анестезију.

7
 3.Преоперативна припрема хроничних хируршких болесника (за елективне
операције)

Будући да се ради о планираним (тзв. хладним) операцијама хроничних хируршких

обољења (нпр. препонска кила, хронична жучна калкулоза и сл.), припрема се спроводи
без журбе, а може се спроводити болнички (да болесник леге на кревет на хируршко или
интерно одјељење неколико дана прије операције) или поликлинички (амбулантно).

У том случају када болесник обави све тражене прегледе и анлизе, јавља се на хируршко
одјељење дан прије операције.

3.1.Психичка припрема

Принципи психичке припреме су исти као и код хитних сучајева само овдје болесник
може боље да се припреми и опусти пред оперативни захват. То се посебно односи на
дјецу јер главну улогу у њиховој психичкој припреми и смирењу имају сами родитељи.

Слика 2. Психичка припрема пацијента

8
3.2. Лабораторијска припрема

Преоперативна припрема подразумјева минимум налаза: крвна слика (број еритроцита,

леукоцита, хемоглобин, хематокрит, а код дјеце и вријеме крварења и коагулације),
анализа урина, уреа, креатинин, шећер у крви, седиментација, евентуално хепатограм
(билирубини, трансаминазе и алкална фосфатаза код хепатобилијарних обољења. Прије
већих оперативних захвата у абдомену потребно је урадити и анализе електролита,
укупних протеина.

Слика 3. Лабораторијска припрема

3.3.Узимање крви за одређивање седиментације еритроцита

Метода по Вестергрину:

План рада обухвата:

 Припрему болесника,
 Припрему медицинске сестре односно техничара,
 Припрему материјала,
 Одређивање технике извођења радње,
 Збрињавање болесника,
 Распремање материјала,
 Постављање пипета у Вестергринов сталак.

Припрема болесника почиње дан раније, када се обајештава да не доручкује. При томе му
треба објаснити сврху узимања крви и технику рада.

9
Припрема медицинског техничара подразумјева уредну, чисту униформу, прилагођену
фризуру, која не смета у току рада, уредне руке са подсеченим ноктима без накита и
коришћење заштитних рукавица.1

Од материјала треба припремити:

 Бризгалицу за једнократну употребу од 2 мл са одговарјућим иглама за

једнокаратну употребу,
 Брисеве од вате ( у стакленој затвореној посуди),
 Дезинфекционо средство (74%-тни алкохол или друго),
 Стерилан раствор 3,8%-тног натријум-цитрата,
 Бубрежњак,
 Заштитну мушему са компресом или папирном ватом,
 Гумену повеску
 Вестергринов сталак и пипете

Техника извођења:

Болесник лежи или сједи са руком постављеном на чвстој подлози. Инспекцијом и

палпацијом одреди се вена за пункцију. Испод руке боленсика постави се мушема, а преко
ње компреса или папирна вата. У стерилну бризгалицу од 2мл увуче се 0,4мл 3,8%-тног
стерилног натријум-цитрата, промјени се игла, остави штитник на игли и одложи на ноћни
ормарић. Медицински техничар такође заузима удобан положај.

Убодно мјесто и околина се дезинфикују брисевима вате натопљеним дезинфекционим

средством. Затим се постави гумена повеска 10цм изнад убодног места и стегне, а
болесник се замоли да стисне песницу. Поново се дезинфикује убодно мјесто, затим скине
штитник са игле, одложи на ноћни ормарић, левом руком се фиксира вена, а десном убада
у вену и аспирира крв до ознаке 2мл. Потом се повеска отпусти, болесник отвори шаку,
игла се извуче из вене, а на убодном месту са чистим брисем направи компресија.

Болесник се замоли да другом руком притисне брис и да 5-10 минута држи руку
испружену у лакту. Клип бризгалице се мало повуче, благим покретима се помеша
натријум-цитрат са крвљу, а на иглу стави штитник. На бризгалицу се стави налепница са
именом и презименом болесника, болесник се постави у удобан положај.

Крв из бризгалице убаци у пипету која се ставља у Вестергринов сталак. Потом се у

свеску која служи за бележење узимања крви за одређивање седиментације еритроцита

1
Бољозовић А., Јојкић К., Хити Р., Баљозовић Н., Здраствена нега, Београд, 1999.год.,стр. 101.

10
азбучним редом упишу имена болесника којима је узета крв. Упише се датум, а тек када се
пипете поставе у Вестергринов сталак уписује се вријеме очитавања.

Крц се у стерилну пипету убризгава на сљедећи начин: левом руком се држи пипета тако
да кажипрст буде слободан за њено затварање када се крв из бризгалице убаци од ознаке
200 до ознаке 0. Бризгалица се држи десном руком тако што се малим прстом фиксира
игла, палцем и средњим прстом придржава цилиндар, а кажипрст истискује крв из
бризгалице преко игле која се налази на почетку пипете код ознаке 200мл. Пипета се
испуни крвљу до ознаке 0.

Кажипрстом леве руке затвара се пипета и постави сталак. Седиментација се изражава у

милиметрима плазме изнад слоја наталожених еритроцита у виду разломка:

1. сат
СЕ =
2. сат

3.4. Клиничка припрема

Спроводи се код свих болесника и подразумјева додатне клиничке показатеље здраственог

стања пацијента:

 Преглед интернисте, педијатра, хирурга, хематолога, неуропсихијатра итд.

 ЕКG,
 RTG плућа (код операције штитне жлиједзде и RTG трахеје).
 Допунски дијагностички поступци: за преглед срца (EHO, Доплер крвних судова,
Холтер) плућа (спирометрија, гасне анализе крви) додатна испитивања бубрега,
јетре, налаз ендокринолога. ORG преглед код операције штитне жлијезде. Уколико
је неопходно UZ абдомена, CT абдомена, карице, грудног коша, или неуклеарна
магнетна резонанца (NMR).

3.5.Медикаментозна припрема

Прије сваке операције потребно је санирати евентуалне инфекције уста, респираторног

тракта, коже, потом срчане и бубрежне дисфункције, евентуалну опстипацију или
дијареју. Уколико је менструални циклус у току, треба сачекати да прође, па тек онда
предузети операцију.2

2
Комљеновић З., Ранђеловић Т., Хирургија са негом, Београд, 2006.год.стр.93.

11
3.6. Санитарна обрада и физичка припрема

Прије сваке операције је неопходно купање, шишање, подрезивање ноктију, скидање лака
с ноктију и ружа с усана, бријање оперативног поља и клизма ако је операција на
цријевима. Вече прије операције пацијенту се даје лаган оброк и седатив. Шест до осам
часова прије операције пацијент не треба ништа да једе, а на дан операције ујутру ни да
пије ни да пуши. Сат прије операције треба испразнити мокраћну бешику или ставити
уринарни катетер ако ће операција трајати дуже или обухвата мокраћне путеве. Пацијенту
треба извадити зубну протезу, ако је има, и скинути метални накит (наушнице, прстење,
наруквице и сл.).

3.7.Премедикација

Око 45 минута прије операције или у одељенској соби, односно соби за премедикацију у
склопу оперативног блока даје се премедикација. Пацијент припремљен за операцију се у
колицима или на покретном лежају пребацује до операционе сале и поставља на
операциони сто у положај који одређује хирург оператор. Најчешћи положај је
хоризонтални на леђима за операције на трбуху, операције у аноректалној регији
захтјевају гинеколошки положај, операције на бубрезимабочни итд.

Интрамускуларна апликација- припрема болесника је иста као и за супкутану

апликацију. Болесник обавезно лежи. Спољни горњи квадрант глутеуса или натколенице
треба пажљиво палпирати да би се открило евентуално присуство отеклина, хематома или
инкапсулинарног лијека у глутеалном мишићу. Убодно мјесто се добро дезинфикује у
пречнику од 10 до 15 цм са неколико туфера. Лијевом руком фиксира се мишић, а десном
се под углом од 90 о уведе игла у мишић, аспирира се и уколико се не појави крв, лијек се
полако убризгава. Туфером натопљеним дезинфекционим средством направи се лака
компресија убодног мјеста.

Након увода у анестезију и давање анестезије, припрема се оперативно поље (чишћење,

прање, гарнирање стерилним компресама и чаршафима), а затим почиње оперативни
захват. По завршетку операције пацијент се буди из анестезије и када почне спонтано да
дише, пребацује се с операционог стола на покретни кревет и у јединицу интезивне његе,
гдје започиње постоперативна њега.

12
 Слика 5. Давање анестезије

4.Улога медицинске сестре у преоперативној припреми болесника

Медицинска сестра, односо техничар активан је члан хируршког тима на чијем је челу
најодговорнија личност-хирург-оператор. Медицинска сестра, односно техничар је у
сталном контакту с пацијентом, као и члановима његове фамилије, како у процесу
преоперативне припреме, тако и у постоперативној њези и лијечењу, па су дужни да им
пружају тачне информације о природи болести и врсти лијечења и операције којим ће
бити подргнути. Тиме задобијају повјерење пацијента што им омогућава да дјелују на
успостављене њихове психичке равнотеже.

Слика 6. Медицинска сестра у операционој сали

Тако су медицинска сестра или техничар од почетка укључени у све фазе припреме
болесника за операцију.

Лабораторијске анализе обухватају крв, мокраћу, сокове тјелесних шупљина и брисеве.

Обављају се по налогу љекара. Добијени налази одлажу се у историју болести.

13
Клинички преглед организује и спроводи медицинска сетсра. Води пацијенте на
рендгенска снимања, ендоскопију, ултарзвук, итд.

Медикаментозну припрему, терапију по налогу љекара, укључујући и преоперативну

трансфузију крви, инфузије, разне лијекове и друго, спроводи сестра.

Психичку припрему примарно спроводи хирург, а по потреби психијатар и психолог.

Санитарна припрема: купање, прање косе, бријање оперативне регије и слично, код
тешких и непокретних болесника организује и спроводи медицинска сестра.

Премедикацију, по налогу анестезиолога медицинска сестра даје медикаменте за

премедикацију, ставља браонилу у вену прије операције и др.

5.Специфичности преоперативне припреме

Неке болести и неке врсте оперативних захвата имају специфичну припрему.

Навешћемо најчешће примјере:

 Неурохируршке болести и операције захтјевају посебне припреме. Најважније је

обријати главу и дезиинфиковати оперативно поље.
 Преоперативна припрема дјеце је специфична будући да су и дјеца специфична
категорија пацијената. Метаболички процеси код дјеце могу да се поремете јер
дјеца нису навикла на болнички режим исхране, па може лако доћи до
потхрањености у случају дужег боравка у болници. Потхрањена дјеца теже трпе
оперативни захват, као и губитак течности па су склонија дехидратацији која даље
погоршава опште стање. Улога техничара или сестре је да дјеци посвете више
пажње и такта, воде рачуна о унетој количини хране и течности.
 Преоперативна припрема старијих особа је специфична будући да старији
болесници често имају ослабљене функције појединих органа услед страости.

Сва ова стања могу да компромитују операцију, па их је потребно кориговати

одговарајућим припремама у смислу додатних налаза и прегледа, клизми, медикаментозне
терапије, трансфузије крви, одговарајуће исхране итд.

Преоперативна припрема гојазних болесника подразумјева редукцију тјелесне тежине.

Гојазне особе теже поднесе оперативне захвате због сметњи у кардиоваскуларном
систему. Срчани мишић је млитав, прожет масним ткивом и функционално мање способан

14
да издржи напоре везане за операцију. Склоност гојазних особа ка инфекцији ране и упали
плућа је већа. Зато се таквим особама савјетује редукција тјелесне тежине прије операције,
као и исхрана богатија витаминима, протеинима, минералним солима и течности.

Преоперативна припрему срчаних болесника спроводи кардиолог у сарадњи с

хирургом и медицинским сестрама, односно техничарима. Заснива се на медикаментозној
терапији и физикалним вјежбама дисања.

Вјежбе дисања су важне исто колико и промјене положаја у кревету и вјежбање

екстремитета у циљу спречавања постоперативних компликација. Пожељно је пацијента
оспособити за ове вјежбе јођ прије операције.

Циљ вјежби, после операције је да се повећа капацитет плућа и спријечи колапс алвеола,
тј. ателектаза. Вјежбе почињу од 12 до 24 часа после операције, уколико то дозвољава
опште стање, и трају 15 минута, сутредан два пута по 15 минута. Треба настојати да
издисај буде дужи од удисаја и да се удише преко носа.

Једна врста вјежби је да пацијент сам уради издисај, а да му медицински техничар на крају
притисне рукама доњи дио грудног коша (чиме се смањује волумен торакса и тако
постиже максималан експиријум).

Другу врсту вјежби изводи сам пацијент тако што полусједећи у кревету максимално
испружи ноге у току удисаја, а приликом експиријума ноге максимално савије. То је
тзв.вјежба покретања дијафрагме чиме се смањује запремнина грудног коша и појачава
експиријм и реекспанзија (ширење) плућа и спречава ателектаза.

Такође је важно стимулисати пацијента на искашљавање накупљеног секрета да би се

спречила пнеумонија. Пацијенте треба охрабрити на то јер се боје да им не пукну конци.
Зато им се сугерише да ставе свој длан на рану, а потпомаже им се благим лупкањем
шакама по леђима и давањем бронхосекретолитика и експекторанса.

Преоперативном припремом болесника са дијабетесом руководи ендокринолог у

сарадњи с хирургом и анестезиологом. Дијабетичари су веома ризична група за
оперативне захвате, па је неопходна добра преоперативна припрема. Дијабетес мелитус је
праћен генерализовано лошом микроциркулацијом, која оставља бројне последице на
готово свим органима (срце, мозак, екстремитети). Дијабетичари су склони инфекцијама,
гангренама прстију и стопала. Због тога све те компликације дијабатеса треба санирати и
лијечити прије операције уз регулацију нивоа шећера у крви (инсулином, медикаментима,
антибиотицима, правилном дијетом богатом протеинима, витаминима, поврћем итд.).

Супкутана апликација – прије извођења овог захвата треба провјерити име и презиме
болесника, тачан назив лијека и дозу на температурној листи као и вријеме апликације
лијека.

15
Мјесто за апликацију треба дезинфиковати употребом најмање два туфера. Лијевом руком
кожа се набере, а десном се под углом од 30 до 40о улази иглом у растресито поткожно
ткиво надлактице или натколенице, бокова, трбуха, грудног коша и др. Лијевом руком
преузме се бризгалица а десном аспирира. Уколико се не појави крв, лијек се може
убризгати. Код оболелих од шећерне болести мјесто апликације обавезно се мијења да не
би дошло до локалних промјена на поткожном ткиву. На мјесту апликације треба
задржати туфер са дезинфекционим средством најмање пет минута, али без масирања како
не би дошло до истискивања лијека.

Преоперативну припрему болесника с болестима штитне жлијезде такође руководи

ендокринолог. Штитна жлијезда лучи хормоне који регулишу тјелесни метаболизам а у
току операције и после ње може доћи до поремећаја њиховог лучења, што се неповољно
одражава на метаболизам. Болесници с болестима штитне жлијезде су психички
осјетљивији, па их треба санирати и смирити прије операције. Хормонска активност се
регулише медикаментима. Исхрана треба да буде богатија угљеним хидратима и
течностима, а мање протеинима.

Преоперативна припрема за операцију на жулуцу је специфична. Ако је у питању

стеноза пилоруса, увече прије операције ставља се назогастрична сонда да евакуише
садржај из желуца, а ујутру клизма. Пацијент не смије ништа да једе ни да пије.

Постављање назогастричне сонде

Увођење сонде кроз нос предстваља одговаран подухват и проводи га љекар или искусни
медицински техничар. Најтежа комликација која се може десити код увођења ове сонде,
нарочито код болесника у несвјести и недоношчади, јесте опасност да сонда не уђе у
дисајне путеве. Зато се и уношење хране кроз сонду врши тек онда када се претходно
провјери да ли је сонда у желуцу. Ако је сонда отишла у дисајне путеве, десиће се
сљедеће:

 Ако је болесник свјестан, он ће бурно да реагује,

 Ако се појави цијаноза, знак је да су дисајни путеви закрчени,
 Ако се слободи крај сонде приближи уху, осјетиће се струјање ваздуха,
 Ако се на крај сонде постави огледало, оно ће се замаглити,
 Ако се на крај сонде постави танак папир, он ће треперити итд.

Сонда мора да буде стерилна , претходно намазана стерилним вазелином (пред увлачење)
а пошто се увуче, она се фиксира леукопластом за нос болесника. Храна треба да буде
течна или кашаста, да има одговарајућу хранљиву вриједност и да буде топла.

Она се може давати бризгалицом или специјалним системом, који констриусан за ту

сврху.

16
Ако се сонда не мјења за свако храњење, онда слободни крај сонде море бити запушен,
подигнут и фиксиран леукопластом за болесниково чело.

Медицински техничар има за задатак прво да објасни поступак пацијенту, да пацијента

постави у одговарајући положај тј. сједећи положај, ако због повреда не може сједити,
онда се поступак изводи у лежем положају.

Медицински техничар која уводи сонду у желудац стоји са болесникове десне стране.
Болесник се поставља у високи сједећи положај са главом флектираном према напријед.

Сонду прије увођења треба овлажити водом, а врх намазати лидокаин гелом (2%). Носна
шупљина се попрска лидокаин спрејом.

Медицински техничар лијевом руком придржава главу пацијента, а десном уводи сонду.
Сонда се уводи у ширу носницу сталним благим притиском и по потреби ротирањем, све
до уласка у ждријело.

Након уласка у ждријело, пацијент мора стално гутати, јер се током гутања затвра улаз у
душник. Уколико сонда уђе у дисајни пут, јавља се рефлекс кашља, афонија и на сонди
излази зрак. Сонда је у желуцу након увођења око 50 цм.

Положај сонде се провјерава тако што се великом шприцом од 50 мл убризгава зрака у

желудац, што се чује аускултацијом изнад епигастрија. Уколико је желудац је пун одма
на сонду отпочиње истицање желудачног садражаја, што је још једна потврда да је сонда
правилно постављена.

Преоперативна припрема болесника за операцију на танком и дебелом цријеву траје

два до три дана. Средства за чишћење (лаксативи) дају се per os. Ујутро и увече два дана
прије операције пацијент добија клизме за чишћење цријева, антибиотике широког
спектра због дезинфекције цријева, као и инфузионе растворе кристалода да не би
дехидрирао. Вече прије операције ставља се назогастрична сонда, а ујутро уринарни
катетер.

Постављање клизме:

 Припрема система,
 Постављања болесника у одговарајући положај,
 Давање клизме и
 Сређивање болесника , употребљивог материјала

Постављање болесника у одговарајући положај, као и увођење ректалног наставка у

ректум, исто је као и код давања клизме за чишћење.

17
Када је наставак увучен, он се на свом слободном дијелу обавије парчетом леукопласта и
фиксира за поречни чаршав. Помоћу штипаљке и стакленог контролника одреди се брзина
отицања ( око 30 капи у минути), болесник се покрије, а отицање течности с времена на
вријеме контролише. Храњење овим путем траје дуже ( 1 до 2 сата), што зависи од
количине течности. Брже отицање може да дјелује надражајно као клизма за чишћење,
што би довело до враћања течности.

Хранљива клизма се данас ријетко примјењује, баш због тога што са сигурношћу не може
рачунати да ће се сва течност ресорбовати, као и зато што се не могу давати други облици
хране, јер дебело цријево не посједује ферменте за њихово разлагање.

Преоперативна припрема за операцију жучне кесе, слезине, панкреаса је уобичајена.

Увече се дају клизма, назогастрична сонда и инфузиони раствори.

Припрема давања инфузије

Поступак давања интравенске инфузије мора бити изведен по свим правилима асепсе.
Раствори се који се дају налазе се у стакленим или пластичним боцама различитог
капацитета (50- 500ml). Врсту раствора, брзину капања и количину одређује љекар,
медицинска сестра мора да зна да се прије примјене инфузиони раствори оптички
провјеравају да ли су замућени, има ли нерастворених честица или пахуљастог талога, па
се такве боце не смију користити. За давање инфузионог раствора из боце користи се
ситем за инфузију који се састоји из капаљке, гуменог црева са конусом и уређаја који
регулише број капи.

Прво треба припремити боцу, и то тако што се заштитник са затварача скида, затварач
дезинфикује, а онда припрема и монтира систем. Кроз припремљен систем пропусти се
мало течности у бубрежњак и тако истисне ваздух и провјери исправност система, а затим
се систем затвара. На боцу се монтира корпица – носач и окачи за дно пластичне боце.

Преоперативна припрема гинеколошке операције траје неколико дана током којих се

испира вагина антисептичним средствима, а увече се даје клизма.

Преоперативна припрема за уролошке операције и простату подразумјева да се дан

прије операције стави уринарни катетер. Мокраћна бешика се вишекратно испира
стерилним физиолошким растворима.

Испирање катетера се врши само ако је катетер запушен.

Од материјала је потребно:

 Физиолошки раствор,
 Шприца од 50ml,
 Рукавице.

18
Поступак:

 Навући рукавице и објаснити пацијенту поступак,

 Ставити мушему како би се заштитила постељина,
 У шприцу навући до 50 мл физиолошке отопине,
 Раздвојити катетер и цијев за дренажу,
 Шприцом убацити физиолошки раствор,
 Склонити шприцу и повратни млаз усмјерити из катетера у намјенску посуду
 Поново вратити цијев за дренажу на катетер.

Преоперативна припрема за ортопедске операције обухвата, прије свега, локалну

припрему на мјесту реза. Оперативно поље се обрије, очисти антисептичним растворима и
превије неким антисептиком. Ако у близини постоји нека кожна инфекција, она се мора
санирати прије операције.3

Низ поступака за припрему операционог поља:

 На гарнираном столићу припремају се шољице у које се сипа дезинфекционо

средство.
 Опрана инструментарка додаје оператору или члану хируршке екипе срчасту клему
па Фоестеру и одређену количину газе потребне за прање операционог поља.
 Газу натопи дезинфекционим средством из патене помоћна инструментарка са
одређене висине, водећи рачуна да не дестерилизира газу и инструмент, сипајући
дезинфекционо средство директно на газу.
 Идући од средине оперативног поља прем периферији брише се најчешће прво
провидон јодид пјеном, затим се сухом газом покупе остаци пјене, а онда на исти
начин обрише повидон јодид раствором.
 Води се рачуна да дезинфекционо средство не подлије испод пацијента, да
пацијент у току операције не би лежао на мокром и да не би дошло до стварања
опекотина због употребе дијатермије у току рада.

3
Комљеновић З., Ранђеловић Т., Хирургија са негом, Београд, 2006.год.стр.97.

19
 Закључак

Свака операција доводи до низа хормоналних и метаболичких промјена, које повећавају

енергетску потрошњу о организму. Успостављање нормалне хомеостазе посл
интервенције могуће је само уз одговарајућу исхрану (оралну, енетералну и или
парентералну).

Ентерална исхрана подразумјева уношење материја оралним путем, преко назогастричне

сонде, гастростоме или јејуностроме.

Дужност одговорног медицинског техничара је да на правилан начин организује

прописану исхрану.

Медицинска сестра посматра процјењује тјелесно и психичко стање те понашање својих

пацијената. Стрпљивост и осјетљивост за проблеме пацијента су саставни дио сваког
сестринског поступка, а све то ради стварања односа повјерења са пацијентом.
Медицинска сестра, након што стекне повјерење пацијента мора указати на значај здраве
исхране након операције.

Примјењивањем савјета од медицинске сестре о здравој и уравнотеженој прехрани може

побољшати здраствено сатње пацијента као и убрзати процес опоравка након операције.

20
 Практични дио

Практичну наставу смо обављали у болници „Свети Врачеви“ у Бијељини, имали смо
прилику да гледамо и учествујемо у сљедећим радњама:

 прављење кревета,
 припрема лијекова,
 мјерење крвног притиска,
 храњење болесника.
 извођење EKG,
 давање кисеоника,
 прикључивање инфузије,
 интрамускуларна апликација.

Детаљно ћу описати сљедеће радње:

Снимање ЕКG

Материјал потребан за снимање:

 ЕКG апарат,
 eлектроде,
 гел,
 папирни убрус.

Припрема пацијента:

Осигурати пацијенту приватност, објаснити пацијенту разлог и поступак снимања,

упутити пацијента да ослободи грудни кош и екстемитете од одјеће и накита, смјестити
пацијента у удобан положај, постављање електрода уз претходно наношење гела (у
недостатку гела користи се вода).

Постављање електрода на екстремитете:

 унутрашња страна десног ручног зглоба –црвена,

 унутрашња страна левог ручног зглоба- жута,
 унутрашња страна десног глежња-зелена,
 унутрашња страна левог глежња-црна.

Постављање електрода на прсима:

21
  V1 - четврти интракостални простор парастернално десно
 V2 - четврти интракостални простор парастернално лево
 V4 - иктус један прст медиално од медиокадвикуларне линије
 V3 - између V2 и V4
 V5 - пети интракостални простор у предњој аксиларној линији

Приликом покретања ЕКG апарата следити упуства коришћења притиском на дугме,

апарат ће аутоматски снимити све одводе. Када апарат заврши снимање, електроде
скинути, очистити их од гела и уредно их склонити, на ЕКG записник уписати име и
презиме пацијента, годиште и датум снимања, збринути пацијента.

Мјерење тјелесне температуре

избор мјеста за мјерење температуре зависи од обољења, година, навика и обичаја.

За мјерење тјелесне температуре медицинска сестра припрема потребан материјал и

болесника.

Од материјала треба припремити:

 Посуду са дезинфикованим термометрима,

 Посуду са тампонима вате,
 Бубрежњак са употребљене туфере,
 Посуду са дезинфекционим средством,
 Бубрежњак за одлагање употребљених термометара,
 Шпатуле и стерилан вазелин ( за ректално мерење тјелесна температуре).

Дезинфикован и сух термометар, са живом која се налази у резорвоару, поставља се у

аксилу. Аксила се претходно осуши тупфером, пешкиром или компресом. Рука болесника
постави се испред грудног коша, у правцу супротног рамена.

Интрамускуларна апликација

Припрема болесника је иста као и за супкутану апликацију. Болесник обавезно лежи.

Спољни горњи квадрат глутеуса или натколенице треба пажљиво палпирати да би се
открило евентуално присуство отеклина, хематома или инкапсулираног лијека у
глутеалном мишићу.

Убодно мјесто се добро дезинфикује и у пречнику од 10 до 15 цм са неколико туфера.

Лијевом руком фиксира се мишић, а десном се под углом од 90 о уведе игла у мишић,
аспирира се и уколико се не појави крв, лијек се полако убризгава. Туфером натопљеним
дезинфекционим средством направи се лака компресија убодног мјеста.

22
 Литература

1. Комљеновић З., Ранђеловић Т., Хирургија са негом, Београд, 2006.година.

2. Баљзговић А., Јојкић К., Хити Р., Баљозговић Н., Здраствена нега, Београд,
1999.год
3. http://rs.med.over.net/
4. http://rs.med.over.net/

23