Motori sa unutrašnjim sagorevanjem

o  Osnovu rada savremenih SUS motora čine termodinamički ciklusi

o  Proučavanje stvarnih ciklusa pruža mogućnost sagledavanja

nesavršenosti kao i mogućnosti daljeg poboljšanja
ekonomičnosti

o  Utvrđivanje radnih karakteristika motora

o  Osnovne pretpostavke:

o  Radni medijum je idelni gas sa konstantnom specifičnom toplotom nezavisnom od temperature
čiji se sastav ne menja u toku procesa

o  Cilindar je ispunjen konstantnom količinom radne materije

o  Razlika temperatura između toplotnih rezervoara i radne materije je beskonačno mala

o  Dovođenje toplote radnom telu vrši se od spoljašnjeg toplotnog izvora

o  Odvođenje toplote se vrši predajom toplote hladnjaku

o  Procesi kompresije i ekspanzije su bez razmene toplote sa okolinom

o  Uobičajene vrednosti sabijanja kod Otto motora kreću se od 6 do 9, odnosno pritisaka
6-12bara, temperature 300-400°C

o  Kod Dizel motora uobičajene vrednosti stepena sabijanja su od 14 do 22, pritiska od
25-40bar, a temperature od 550°C do 650°C

o  Maksimalni pritisak na kraju procesa sagorevanja kod Otto motora 25 do 50 bara a
kod Dizel motora 50 do 90bar

o  Na kraju procesa sagorevanja temperatura je oko 2000°C

Podela motora
o  Prema načinu ostvarenja radnog ciklusa:
n  Dvotaktni
n  Četvorotaktni
o  Prema principu paljenja
n  Otto
n  Dizel
o  Prema mestu obrazovanja smeše
n  Sa spoljašnjim obrazovanjem smeše (karburatorski i gasni Otto
motori)
n  Sa unutrašnjim obrazovanjem smeše
o  Podela prema načinu punjenja:
n  Motori sa prirodnim punjenjem
n  Motori sa veštačkim punjenjem
o  Podela motora prema konstrukciji:
n  U zavisnosti od položaja osa cilindara
o  Vertikalni
o  Horizontalni
o  V motori
o  Bokser motori
o  W motori
o  Zvezdasti motori
Bokser motor

Zvezdasti motor
Izgled W motora Izgled V motora
Izgled zvezdastog
motora
o  Prema broju cilindara
n  Jednocilindrični
n  višecilindrični
o  Prema tipu dejstva klipa
n  Motori jednostrukog dejstva
n  Motori dvostrukog dejstva
o  Podela prema nameni
o  Podela prema vrsti korišćenog goriva
o  Podela prema načinu hlađenja
n  Sa vazdušnim hlađenjem
n  Sa vodenim hlađenjem
 Osnovni elementi
motora SUS
o  Osnovni elementi motora SUS su cilindar 5, u kome
se kreće klip 4, vezan posredstvom klipnjače 6 za
kolenasto vratilo 7. Radni prostor formiran je od
cilindra 5, koji je sa jedne strane zatvoren
cilindarskom glavom 1, u kojoj se nalaze usisni 2 i
izduvni ventil 3, a sa druge strane samim
pomerljivim klipom. Klip, klipnjača i kolenasto
vratilo čine glavni motorni mehanizam čiji je
zadatak da pravolinijsko oscilatorno kretanje klipa,
nastalo kao rezultat ekspanzije produkata
sagorevanja, pretvori u obrtno kretanje kolenastog
vratila. Na taj način se mehanički rad koji motor
dalje predaje potrošačima preko kolenastog vratila
u vidu obrtnog momenta. Kolenasto vratilo je
smešteno u motornoj kućici 8.
 Radni ciklus

o  Radni ciklus se ostvaruje u cilindru motora ponavljanjem niza uzastopnih, relativno
laganih širenja odredjenih količina radne materije izmedju krajnjih položaja klipa. Ti
položaji, u kojima se vrši promena smera njegovog kretanja, nazivaju se mrtvim
tačkama.
o  Krajnji položaj, pri kome je rastojanje od klipa do ose kolenastog vratila najveće,
naziva se spoljna mrtva tačka (SMT). Pri tom položaju klipa zapremina izmedju klipa i
cilindarske glave je minimalna i naziva se kompresiona zapremina (VC) ili prostor
sagorevanja.
o  Krajnji unutrašnji položaj klipa, kada je on najbliži osi kolenastog vratila, naziva se
unutrašnja mrtva tačka (UMT), a odgovarajuća zapremina iznad klipa je maksimalna i
naziva se ukupna zapremina cilindra (Vmax).
Stepen kompresije
o  Pomeranja klipa iz jedne u drugu mrtvu tačku naziva se njegovim hodom (S).
Hod klipa (S) jednak je dvostrukom poluprečniku puta ose kolena kolenastog
vratila. Deo radnog procesa koji se obavi za jedan hod klipa naziva se takt
motora. Zapremina Vh, koju opiše čelo klipa pri kretanju od jedne do druge
mrtve tačke naziva se radna zapremina cilindra. Na taj način ukupna zapremina
cilindra Vmax je jednaka sumi radne zapremine Vh i kompresione zapremine VC.
Odnos ekstremnih zapremina, definiše jedan važan parametar motora, Radni
ciklus ε :

Vmax Vh + VC Vh
ε= = = 1+
VC VC VC
I takt-usisavanje

Linija usisavanja započinje od tačke r, završne

tačke prethodnog radnog ciklusa kojoj odgovara
pritisak izduvavanja. Kretanjem klipa od SMT ka
UMT, u cilindru se stvara podpritisak koji
omogudava da se usisava smeša goriva i
vazduha (kod oto motora) ili čist vazduh (kod
dizel motora). Pri tome je otvoren usisni, a
zatvoren izduvni ventil, kako se izduvni gasovi iz
predhodnog ciklusa ne bi vraćali u cilindar.
Pritisak usisavanja je nešto niži od atmosferskog,
te je linija usisavanja r-a.
 II takt-sabijanje
Sabijanje nastaje pri obratnom kretanju klipa odUMT ka SMT. U tom periodu su oba ventila
zatvorena, te kretanje klipa povećava pritisak gorive smeše (kod oto motora), odnosno svežeg
vazduha (kod dizel motora). Na dijagramu proces sabijanja je pretstavljen krivom a-c. U blizini SMT
celokupna sveža radna materija je sabijena u prostor sagorevanja V , te su odgovarajući pritisci i
temperature veoma visoki

Nešto pre SMT, u tački p, dolazi do paljenja gorive smeše električnom varnicom (kod oto motora),
odnosno do ubrizgavanja goriva u zažareni i sabijeni vazduh (kod dizel motora). Proces sagorevanja
se obavlja u neposrednoj blizni SMT, pri čemu pritisak naglo raste po liniji p-z, dostižući u tački z
maksimalnu vrednost (kod oto motora od 25 do 50 bar, a kod dizel motora od 50 do 90 bar).
Sagorevanjem se oslobadja znatna količina toplote koja se predaje produktima sagorevanja tako da
njihova temperatura dostiže i 2000°C. Proces sagorevanja u motoru u zavisnosti od osobina goriva i
brzohodnosti motora traje od 0,01 do 0,001 sec. Zbog toga je i potrebno da se omogući što bolja
priprema gorive smeše, njen što homogeniji i rasprašeniji sastav, kako bi se omogućilo da svaki
molekul goriva dobije dovoljnu količinu vazduha, odnosno kiseonika za potpuno sagorevanje.
 III širenje -ekspanzija
Već je naglašeno da se proces sagorevanja
završio u tački z, nešto iza SMT, na početku
takta širenja. Energetski opterećeni
produkti sagorevanja potiskuju klip ispred
sebe, pri čemu dolazi do širenja produkata
sagorevanja, povećanja njihove zapremine i
pada pritiska. Potiskivanjem klipa ostvaruje
se rad koji se putem motornog mehanizma
predaje kolenastom vratilu i dalje
potrošačima. Ovo je jedini radni takt koji
omogućuje pokrivanje sopstvenih gubitaka
motora tokom ostala tri takta i predaju
mehaničke energije potrošačima. Proces se
odvija po liniji z-b, U toku takta ekspanzije
zatvorena su oba ventila.
IV takt - izduvavanje

Nešto pre dolaska klipa u UMT otvara se izduvni

ventil,te dolazi do pada pritiska produkata
sagorevanja, kako bi se oni odstranili pod što
manjim pritiskom. U toku takta izduvavanja klip
se kreće od UMT ka SMT potiskujući ispred sebe
energetski iskorišćene produkte sagorevanja u
izduvni vod, a zatim u spoljnu atmosferu. Na
dijagramu proces izduvavanja je predstavljen
krivom b-r, sa pritiskom koji je nešto viši od
atmosferskog (1,05 do 1,25 bar), te je za
izduvavanje gasova potrebno utrošiti izvestan
rad.
Dvotaktni motori
o  Kod četvorotaktnog motora više od polovine vremena
trajanja radnog ciklusa se koristi za izmenu radne materije.
o  U cilju smanjenja vremena potrebnog da se obavi ciklus,
razvijen je dvotaktni motor.
o  Izmena radne materije treba da se obavi za 20-30%
raspoloživog vremena
o  Potrebno je predsabijanje radne materije i posebni načini
ispiranja
o  Radni takt motora z-bʺ″. U isto vreme vrši se predsabijanje
radne materije u motorskoj kućici
o  Izmena radne materije bʺ″-bʹ′-b i b-aʹ′-a
o  Period naknadnog isticanja aʹ′-a
o  Rad po dvotaktnom ciklusu dovodi do značajnog povećanja
snage
o  Umesto očekivane dvostruko veće snage, litarska snaga
motora je veća 50-60% u odnosu na četvorotaktni motor
o  Prednosti dvotaktnih motora:
n  Jednostavnija konstrukcija
n  Bolja ravnomernost obrtnog momenta
n  Mirniji rad
o  Nedostaci:
n  Veće termičko opterećenje motora
n  Gubitak sveže radne materije
n  Potreba za kompresorom
 I takt-sabijanje ili kompresija
o  Pri svom kretanju od UMT ka SMT, od trenutka kada su zatvoreni i izduvni i ulazni
kanal (tačka a, u p-v dijagramu) klip svojom čeonom stranom vrši sabijanje radne
materije (gorive smeše kod oto motora, a čistog vazduha kod dizel motora), pri čemu
se u motorskoj kućici stvara potpritisak koji omogućuje otvaranje automatskog ventila
i ulaz sveže radne materije. Isto kao i kod četvorotaktnog motora, tako se i kod
dvotaktnih motora vodi računa o maksimalnim vrednostima pritiska i temperature na
kraju procesa sabijanja, kako ne bi došlo do pojave detonacije (kod oto motora)
odnosno kako bi se obezbedilo sigurno samoupaljenje goriva (kod dizel motora). Takt
sabijanja ide po krivoj a-c.

o  Nešto pre SMT, isto kao i kod četvorotaktnih motora, u tački p dolazi do paljenja
gorive smeše (kod oto motora), odnosno započinje proces brizganja (kod dizel
motora). Proces sagorevanja ide po krivoj p-z pri čemu se u tački z postiže
maksimalni pritisak i temperatura.
II takt-širenje ili ekspanzija
o  Klip se pod dejstvom energetski opterećenih produkata sagorevanja kreće od SMT ka
UMT, pri čemu se dobija rad koji se putem motornog mehanizma prenosi potrošačima.
Ovo je radni takt dvotaktnog motora, predstavljen linijom z-b". Dok se u cilindru vrši
ekspanzija produkata sagorevanja, donjom stranom klipa se vrši sabijanje prethodno
usisane sveže radne materije u motorskoj kućici. Na taj način se vrši predsabijanje sveže
radne materije, čime se omogućuje da se izvrši brza izmena radne materije.

o  Izmena radne materije se, kao što je naglašeno, vrši u završnom delu takta širenja (linija
b"-b'-b) i početnom delu takta sabijanja (linija b-a'-a), tako da čisto sabijanje traje od a
do p, a čisto širenje od z do b". Nailaskom klipa u položaj b", on započinje gornjom
svojom ivicom da otvara izduvni kanal i produkti sagorevanja počinju da izlaze iz cilindra
motora. Iako je pritisak u tački b" dosta visok (3 do 5 bar), usled malog protočnog
preseka i velikog prigušivanja, pritisak ne pada naglo, sve dok se ne poveća protočni
presek.
o  U tački b' započinje otvaranje ulaznog kanala. Dok smo u periodu b"-b' imali period čistog isticanja,
otvaranjem ulaznog kanala nastaje period ispiranja tokom koga su otvorena oba kanala (linija b'-b-a'). Ovo
nameće potrebu da ulazeća sveža radna materija bude tako usmerena da se onemogući njeno mešanje sa
produktima sagorevanja ili isticanje kroz otvoreni izlazni kanal. Zato se na čelu klipa postavlja deflektor ili se
ulazni otvori postavljaju sa odgovarajućim nagibom. Pri ovome je važno da se stvori takva struja sveže
radne materije koja bi kao neki "gasni klip" potiskivala ispred sebe produkte sagorevanja i samim tim
doprinela što boljem ispiranju cilindra motora, a da se pri tome izgubi što manja količina sveže radne
materije, jer od toga u prvom redu zavise snaga i ekonomičnost dvotaktnih motora.
o  Pri dolasku klipa u tačku a' zatvara se ulazni kanal, ali je još uvek otvoren izlazni kanal. Samim tim prestaje
doticanje sveže radne materije, ali sve do tačke a postoji mogućnost isticanja pomešanih produkata
sagorevanja i sveže radne materije. Taj period se naziva periodom naknadnog isticanja i ima veliku važnost,
jer omogućava hladjenje termički jako opterećenih površina kod dvotaktnih motora, ali negativno utiče na
ekonomičnost rada.
o  Nakon tačke a klip će započeti proces sabijanja narednog radnog ciklusa. Rad dvotaktnog motora se sastoji
u periodičnom ponavljanju radnih ciklusa za čije obavljanje je, kao što se vidi, potrebno samo dva takta,
odnosno jedan obrt kolenastog vratila.
o  Rad motora po dvotaktnom ciklusu dovodi do znatnog povećanja njegove snage. Uzimajući u obzir
povećanje broja radnih ciklusa, mogli bi se očekivati da će se snaga povećati za dva puta. Medjutim, zbog
lošije izmene radne materije i zbog korišćenja jednog dela radnog takta za izmenu radne materije, litarska
snaga je veća za 50 do 60% od litarske snage četvorotaktnog motora, pri jednakim dimenzijama cilindra i
jednakim brojevima obrta razmatranih motora.
Karakteristike rada motora
o  Za ocenu rada motora primenjuju se određeni tehno-ekonomski parametri. Oni
određuju mogućnosti motora u pogledu razvijanja snage, njegove efikasnosti i
ekonomičnosti pri različitim uslovima rada.Postoje tri osnovne grupe parametara:
n  Indikatorski pokazatelji rada motora
n  Efektivni pokazatelji rada motora
n  Kompleksni pokazatelji rada motora
o  Indikatorski pokazatelji rada motora su:
n  Srednji indikatorski pritisak
n  Indikatorska snaga
n  Indikatorski stepen korisnosti
n  Specifična indikatorska potrošnja goriva
Karakteristike rada motora
o  Efektivni pokazatelji rada motora su:
n  Srednji efektivni pritisak
n  Efektivna snaga
n  Efektivni stepen korisnosti
n  Specifična efektivna potrošnja goriva
o  Kompleksni pokazatelji rada motora su:
n  Litarska snaga
n  Klipna snaga
n  Specifična snaga
n  Specifična masa
Indikatorski pokazatelji rada motora
o  Srednji indikatorski pritisak je fiktivni pritisak konstante vrednosti koji bi delujući na
klip u toku jednog hoda, izvršio isti rad dobijen delovanjem promenljivih pritisaka u
toku odvijanja jednog ciklusa
o  Indikatorska snaga je snaga koju motor razvija u cilindrima motora kao rezultat
odvijanja radnih ciklusa
o  Specifična indikatorska potrošnja goriva predstavlja količinu goriva u gramima
utrošenu po jednom indikatorskom kWh. Karakteristika je ekonomičnosti odvijanja
radnog procesa
o  Indikatorski stepen iskorišćenja predstavlja odnos toplote ekvivalentne indikatorskoj
snazi prema toploti dovedene gorivom
n  Kod Otto motora 0.25-0.37
n  Kod Diesel motora 0.38-0.50
Efektivni pokazatelji rada motora
o  Efektivna snaga je snaga koja je raspoloživa na spojnici motora
o  Srednji efektivni pritisak je fiktivni pritisak konstantne vrednosti analogan srednjem
indikatorskom pritisku koji bi delujući na klip u toku jednog hoda radnog ciklusa
obavio efektivni rad ciklusa
o  Specifična efektivna potrošnja goriva predstavlja količinu goriva koju motor troši po
jednim efektivnom kilovatčasu
o  Efektivni stepen iskorišćenja predstavlja odnos toplote ekvivalentne efektivnoj snazi
prema količini toplote dovedene gorivom

o  Indikatorska snaga koja se razvija u cilindrima motora delimično se troši na razne
gubitkre, pa je snaga na vratilu motora koja se predaje potrošačima manja od
indikatorske za vrednost tih gubitaka.
Kompleksni pokazatelji rada motora
o  Litarska snaga predstavlja merilo iskorišćenja radnog prostora motora, odnosno odnos
efektivne snage motora i ukupne zapremine motora. Pokazatelj je efektivnosti motora
o  Klipna snaga motora je odnos efektivne snage jednog cilindra i površine klipa.
Pokazatelj je forsiranosti motora
o  Specifična snaga motora predsatvlja odnos efektivne snage i mase motora (važna je
kod avionskih motora)
o  Specifična masa motora predstavlja odnos mase motora i njegove efektivne snage