Upuceni citalac je kaže on neko ko (1) potpuno vlada jezikom na kojem je

tekst napisan, (2) u potpunosti poseduje semantičko znanje, (3) poseduje

knjiž sposobnost. Tj. on je dovoljno iskusan kao čitalac (jer je internalizovao
svojstva književnog govora, od najlokalnijih postupaka (govornih figura itd.)
do celih žanrova.)

Fišov upućeni čitalac je dakle neko ko je kompetentan na svim ovim

nivoima, on nije identičan ni sa jednim konkretnim čitaocem, već je poput
Rifater ovog arhičitaoca, konstruk cija sastavljena od empirijskog i
teorijskog. Ili po Fišovim rečima „on nije ni apstrakcija ni stvarno živo biće
već hibrid, stvarni čitalac (ja) koji čini sve što je u njegovoj moći da postane
upućen.“11 Fiš pretpostavlja da će svi upućeni čitaoci koji raspolažu istom
knjiž sposobnošću 12 dati tekst doživeti manje više isto. (fusnota12- Fišov
pojam upućenog čitaoca koncipiran je dijahronijski Fiš pretpostavlja
poput Rifatera, da svaka književnoteorijska epoha konstituiše svog
upućenog čitaoca. Primenjen moj metod će biti radikalno istorijski, kaže Fiš.
„Kritičar ima odgovornost da postane ne jedan već više upućenih čitalaca, a
svakog od njih određivaće matrica političkih, kulturnih i književnih
determinant

Interpretativna strategije je skup koherentnih pravila i postupaka

tumačenja koji ako se dosledno primene na knjiž tekst proizvode njegovo
značenje.
Po Fišu tekst objektivno ne postoji, on se piše u svakom novom čitanju- pa
zato ne može ni ograničavati interpretacije niti isključiti neku od njih .