Ми смо пали прошлост крунишући

Мојковцу” Радована Бећировића) И бранећи Душаново царство

И витешко људско достојанство“.
“…Па тако ви Бога и Божића
Кад је војска добила поруку,
И двоглавог орла Немањића,
Видјеше се јунаци на муку,
И тако ви гроба Његошева,
Није шала хоће да се гине
И љутога мача Милошева,
И да кости узиђују њине
И Граховца и Царева Лаза,
У темеље нове домовине.
И јуначке части и образа,
Црногорци шпартанске нарави
И мраморја с Кома до Благаја,
Сваки на свој живот заборави,
И јунаштва Пивљанина Баја,
Укрстише пушке и барјаке
И тако ви Никчевије рана,
А ставише руке на бадњаке,
И Косова и Видова дана,
Па на томе ухватише вјеру
И тако ви српскије гусала,
Као некад Милош на вечеру,
И тако вас прошлост не губала,
Да се неће издат код Мојковца
Не пустите Нијемце и Швабе
Док једнога траје Црногорца.
Да Руговску клисуру уграбе.
Па сердара поздрављају Јанка
Немојте се плашити, јунаци,
Да немају у војсци јунака
Ако буду крвави бадњаци,
Да га може препанути ишта
Из ваше ће крви кроз времена,
Да утече сјутра са бојишта.
Синут зора Јужније Словена,
Сад ми причај нагоркињо вило
А вјекови славне ваше жртве,
Шта је даље на Мојковцу било.
Никад неће бројити у мртве,
„Причаћу ти мој Србине брате,
Јер ми ћемо због једнога дана
Гледала сам војске како рате,
Опет постат’ врата од Балкана,
Али било у свијету није
А с Мојковца једна чаурица,
Загријане такве војске двије.
Биће скупља него хаубица;
Кад су швапске угледале трупе,
Нека ви се покољења диве,
Гдје се мрки Црногорци купе,
Вашој слави ђе покојни живе.
Да су пуне горе и потоци,
Па сад ето, како ви је драго,
Гдје је Јанко, гдје су Црногорци.
Српска надо и велика снаго,
Виде швабе копају се шанци
Ваша воља - то је ваша влада.
Да се пјева и беру бадњаци,
Ваша борба — то је српска нада.
Мирбожа се и разговор води
Ко год неће нагона му нема,
Ми гинемо: - Христос да се роди
Кога мушко срце не опрема,
Јер ће ове витлејемске ноћи
Коме опште добро није мило
Црногорци на Голготу поћи.
Нека бјежи и просто му било,
Ноћас славе Божић и распеће,
Нека каже кад код дома дође
Славе Васкрс који чамат неће…”
За нас што смо останули овђе,
ХРИСТОС СЕ РОДИ! ДОГОДИНЕ
Нека нам се не надају кући,
У ПРИЗРЕНУ.