Матурски рад из географије

Краљевина Норвешка
 1. УВОД

Северна Европа се налази на крајњем северу континента, између Атлантског океана,

Северног мора, Балтичког мора и Северног леденог океана. Обухвата Скандинавско
полуострво, континентални простор између Ботничког и Финског залива до Баренцовог
мора на северу, полуострво Јиланд и острво Исланд. Регија има површину од око 1,3
милиона км2. На Скандинавском полуострву, чија површина износи 1.680.000 км²,
налазе се Норвешка, Шведска и део Финске.

Краљевина Норвешка (нор. Kongeriket Norge) припада групи нордијских земаља и

заузима западни део Скандинавског полуострва. Име је добила по географској позицији
и кад се преведе значи ''северни пут''. Главни град Норвешке је Осло. Њена површина
износи 323 758 км2. У њен састав улази и архипелаг Свалбард у Северном леденом
океану, острво Јан Мајен (373 км2) у Норвешком мору, Сења, Лангеј, Серај, Квалеј и
хиљаде мањих острва, међу којима су највећа Лофотска. На североистоку се граничи с
Русијом и Финском, а на истоку са Шведском. Мореуз Скагерак на југу је одваја од
Данске. Западне обале излазе на Атлантски океан (Норвешко море), а северна обала на
Северни ледени океан. Њена обала је најразуђенија на свету с бројним фјордовима.
Норвежани су германски народ који потиче од викинга, храбрих помораца северног
Атлантика, чиме се Норвежани поносе. Сматра се да је због њихове посвећености
пловидби норвешка флота данас шеста по величини на свету. Поморска традиција се
одржала до данас и има велики национални значај. Најбројнији становници земље су
Норвежани. Остали народи су: Лапонци, Финци, Швеђани и др. Укупан број
становника износи 4 660 539, а густина насељености 14.4 стан./км2. Планинска
унутрашњост је слабо насељена, а највећу густину насељености има шире подручје
Осла, где живи трећина укупног становништва земље, односно 521 886 становника.
Поред тога што је главни град, Осло је и привредни, саобраћајни и културни центар и
лука Норвешке. Осим Осла већи градови су и Берген и Трондхајм.
По уређењу Норвешка је парламентарна монархија (краљевина), а службени језик је
норвешки. Званична валута је норвешка круна (НОК). Национални празник земље је
Дан Устава, који се обележава 17. маја. Норвешка застава је црвене боје са плавим
крстом који има бели обод и простире се до ивица заставе. Вертикални део крста је
померен ка јарболу. Исту заставу користе и норвешке зависне територије Свалбард и
Јан Мајен. Застава Норвешке носи епитет и „мајка свих застава” зато што се унутар
њене заставе налазе и заставе Холандије, Пољске, Тајланда, Индонезије, Француске и
Финске. Грб је представљен овалним штитом са златним, крунисаним, пропетим лавом
са секиром на црвеном пољу. Грб је крунисан и круном на штиту. Ова круна означава
да је Норвешка монархија, а лавља круна је историјски симбол средњовековне
Норвешке. Секира представља историјску повезаност са викинзима и израдом дрвених
бродова. Грб Норвешке је један од најстаријих у Европи и према неким подацима
датира из 13. века. Сам изглед је временом трпео одређене измене (нпр. дужина
секире), али је генерална композиција остајала иста. Мотив лава са секиром је главни
мотив и грба норвешке краљевске породице, уз још неке додатне елементе. ,,Да, ми
волимо ову земљу“ је химна Норвешке коју је 1859. године написао Бјернстјерне
Бјернсон, а музику за химну је компоновао Рикард Нурдок 1864. године. Прво извођење
ове химне је било 17. маја 1864. године поводом обележавања 50 година од усвајања
устава.

Слика 1. Застава Норвешке Слика 2. Грб Норвешке

2. ИСТОРИЈА
Археолошка открића показују да су на територији данашње Норвешке прва насеља
настала око 6 000 година пре нове ере. Касније су на ове просторе дошла Германска
племена, позната у раном средњем веку као Викинзи или Нормани, који су се стапали
са староседеоцима и тако су настали Норвежани. За то време на овим просторима ничу
мала и примитивна краљевства, на чијем челу се налазио вођа (јарл) који се саветовао
са племством. Касније је створен савез норвешких племена , која су своја питања
решавала у заједничкој скупштини. Главни представник у тој скупштини био је краљ
савеза. Норвешка је у свом развоју заостајала иза осталих Скандинавских представника,
па је због тога у њој сачувано више старинских установа и обичаја који омогућавају да
се реконструише овај поредак који је раније постојао и у осталим деловима
Скандинавије.

Норвежани су се делили на мноштво племена, такозваних филка, која су била расута по

фјордовима. На челу сваког племена је био јарл. Даље уједињавање племена довело је
до стварања четири регије, са посебним месним обичајима и законима. Нормани су још
у VIII веку направили флоту и почели се бавити морепловством. Становништво се
углавном бавило ловом и риболовом зато што услови за развијање земљорадње нису
били могући. Самим тим се развило морепловство и трговина, где су најбитнији
елементи трговине били производи као што су сушена риба, крзно и слично.

Данци, Швеђани и Норвежани су нападали подручја Ирске у IX веку. На неким

местима су чак успоставили своја насеља. Скандинавци (Викинзи) су открили Исланд и
Гренланд у X веку. Викинзи су се ширили на исток и на север, на подручја Финског
народа, где су освајали све пред собом. У IX и X веку су нападали и земље јужно од
њих. На удару су биле Енглеска и Француска, где их је предводио вођа Ролон. Били су
толико упорни да су дошли и до Шпаније и Средоземног мора. Норвешка краљевина се
образовала 885. године када је Харолд Харфагер приступио уједињавању племена и
протерао месне јарлове. За време владавине његовог праунука Олафа II Дебелог
дефинитивно је извршено уједињавање Норвешке, а титула јарла је укинута.

У XIX веку, тачније 1905. године, Норвешка је мирним путем тј. референдумом
изборила независност. Након свих сукоба и помирења са суседима, Норвешко
савремено доба карактерише период после Првог светског рата. Иако је током Првог
светског рата била неутрална претрпела је знатне губитке у морнарици и незапамћену
привредну штету. У Другом светском рату је окупирана од стране Немаца 1940. године,
а 1942. године је основана окупаторска влада. Држава се ослободила 1945. године, а
1949. године се придружила алијанси, НАТО пакту, упркос традиционалним
схватањима народа да буду неутрални. Савез Скандинавских земаља, Норвешке,
Шведске, Данске, Исланда и Финске, основан је 1952. године. Бивши премијер
Норвешке, Јанс Столтенберг, изабран је за генералног секретара НАТО пакта, док је
његово место у Влади Норвешке преузела премијерка Ерна Солберг.

3. ОСНОВНЕ ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

3.1. Положај

Норвешка се протеже у правцу југозапад - североисток у дужини од 1 750км од 57-81°

СГШ и 4-32° ИГД. Уједно се и најсевернија тачка Европе налази на норвешкој
територији, врх острва Магереја, односно рт Нуркин. Норвешка се налази у западном и
северном делу Скандинавског полуострва. Граничи се са Русијом (196 км), Финском
(727 км), Шведском (1 619 км), и Данском преко мореуза Скагерак. Својом територијом
излази на два океана и три мора: Атлантски океан (Северно и Норвешко море) и
Северни ледени океан (Баренцово море). У саставу Норвешке су Шпицбершко острво,
познатије као Свалбард (62 049 км2), од 1929. године острво Јан Мајен (373 км2) у
Норвешком мору, Сења (1 586 км2), Лангеј (850 км2), Серај (811,4 км2), Квалеј (737 км2)
и хиљаде мањих острва, међу којима су највећа Лофотска. Површина Норвешке је 323
641 км2, а са територијалним водама и претежно ненасељеним острвима у Северном
леденом океану површина износи 386 641 км2. Јужни део земље се налази у северном
умереном појасу, док се северни део налази у северној поларној регији.

3.2. Рељеф

Норвешка је претежно планинска земља изграђена од веома старих стена Балтичког

штита. Подински слојеви су прекамбријске старости, а планине припадају каледонској
орогенези. У рељефу се истичу стрме и разуђене обале, које су рашчлањене
фјордовима. Савремене рељефне форме изграђене су током плеистоцена. Леднички
валови потопљени су трансгресијом мора и тако су настали фјордови. За Норвешку се
каже да је земља фјордова. Највећи фјордови су: Осло, Согне, Тронхејм, Хардангер и
Западни фјорд. Норвешка обала је једна од најразуђенијих на свету. Укупна дужина
њене обале је 21 000 км. Управо велики број фјордова и око 150 000 острва је један од
разлога што туристи у великој мери одлазе тамо. Планинска унутрашњост је пуста са
бројним заравнима које се у стручној терминологији називају фјелд. Скандинавске
планине стрмо се спуштају ка атлантској обали. На крајњем северу земље и на
највишим деловима Скандинавских планина има ледника. Ледник Јостелдасбрен, поред
тога што је највећи у земљи, уједно је највећи и у континенталној Европи. Снежна
граница је у просеку од 1 200м до 2 000м апсолутне висине.
За Норвешку се може рећи да је планинска земља зато што Скандинавске планине
заузимају скоро целу територију Норвешке, иако нису веома високе. Пружају се од
висоравни Финмарк на северу до крајњег југа земље. Највиши врх Скандинавског
полуострва, Глитертин, се налази на њеној територији и има висину од 2 472м.
Глитертин се налази на масиву Јутенхејмен. Ту се налазе и многобројни врхови и
висоравни преко 2 000м. Највиши су Галдхопиген (2 469м) и Глитертинг (2 465м).
Галдхопиген је највиши планински врх у Норвешкој, Скандинавији и Северној Европи.
Налази се у општини Лом у планинском подручју Јотунхеимен. Раније је Галдхопиген
био оспораван као највиши врх Норвешке у корист Глитертинга јер су нека мерења
показала да је висина Глитертинга била мало већа, укључујући и глечер на самом врху.
Међутим, временом се тај глечер смањио, па је на крају доказано да је Галдхопиген
ипак виши. На врху ове планине је изграђена мала колиба где су се продавале
разгледнице и остали сувенири. Ту се налазила и мала пошта која се налазила на
највећој надморској висини у Северној Европи.
Слика 3. Мапа Норвешке Слика 4. Планински врх Галдхопиген

3.3. Воде Норвешке

Што се тиче речне мреже у Норвешкој, може се рећи да је прилично густа. Реке су
кратког тока и имају велики број брзака и слапова. Сливају се са планина у фјордове
према југоистоку. Реке које теку са западне стране Скандинавских планина су краће и
не залеђују се у односу на оне које теку са источног дела и сливају се у Скагерак. Оне
реке које се уливају у мореуз Скагерак некад могу бити залеђене и до 4 месеца
годишње, а оне које се уливају у Баренцово море од 5 до 7 месеци. Најдуже реке
Норвешке се налазе на југоистоку земље. Најдужа је Глома са дужином тока од 598 км,
а друга по дужини је Гудбрандсдалслеген која је дуга 204 км. Језера Норвешке
заузимају око 4 % површине и налазе се у долинама на југу и у планинима. Постоји око
450 000 језера. Највећа језера су Мјоса (362 км2) и Ресватн (219 км2). Најдубље језеро је
Хорниндалсватнет, дубоко 514 м. Ово језеро је истовремено и најдубље језеро Европе.
Оно што је занимљиво је то да Норвешка има више језера од Финске која се назива
земљом хиљаду језера.

Слика 5. Река Глома Слика 6. Језеро Мјоса

 3.4. Флора и фауна

Шуме прекривају 27% површине Норвешке. Има око 88 100 km² шума, односно 24 %
површине. Од тога је 80% игличастих и 20% лиснатих. На југозападу се јављају
листопадне шуме (храст лужичњак, буква, храст китњак, млеч), које са порастом
надморске висине и географске ширине прелазе у четинарске шуме смрче и бора. На
крајњем северу је заступљена тундра. У овим шумама живе грабљивице као што су
вукови, медведи и рисови. Овим животињама прети потпуно истребљење због
дугогодишњег лова. Горња граница шума на југу је на отприлике 1.100 m, а према
северу се постепено спушта до висине 300-500 m. Према северу шуме се шире најдаље
до 70° CГШ, где се налази Национални парк Стабурсдален. Планине које имају висину
преко хиљаду метара су углавном прекривене тундром. Раније је Норвешка имала
много више шума него данас које су уништене сечом у превеликој мери и киселим
кишама које су настале индустријским загађењем. Данас се на тим местима налазе баре
и мочваре. Данас држава улаже велика средства у узгој шума, пошумљавање и
изградњу шумских путева. Осим шума, међу богатом и разноликом вегетацијом могу се
издвојити европске боровнице, бруснице и патуљаста жалосна бела мурва чији су
плодови скандинавска посластица

3.5. Климатски услови

Клима ове нордијске земље много варира у зависности од географске ширине, рељефа
и утицаја океана. Приморје Норвешке има благу океанску климу због утицаја топле
Голфске струје, тако да се луке зими не леде. На југу је влажна и умерена клима, у
унутрашњости земље влада планинска клима с оштрим зимама, а на крајњем северу
субартичка. Средња температура ваздуха креће се у јануару од −4 °C на северу до 2 °C
на југу, а у јулу од 10 °C на северу до 17 °C на југу. На високим планинама или на
крајњем северу просечне температуре у јануару падају на -5 °C, а у јулу достижу тек 10
°C. Падавине су у јужним областима обилне (2 000 мм), а ка северу њихова количина
опада. Западни ветрови са атлантског океана доносе падавине које се излучују на
падинама Скандинавских планина. Снежни покривач Норвешке траје око седам месеци
годишње на северу, од девет до десет месеци на планинама, а од три до четири месеца
на југоистоку. Због високе географске ширине Норвешке, постоје велике сезонске
промене дневног светла. Јужни део земље се налази у северном умереном појасу, док се
северни део земље налази у северној поларној регији. Захваљујући оваквом
географском положају у Норвешкој се појављују три природна феномена: поларна ноћ,
поларни дан и поларна светлост. Од краја маја до краја јула, сунце се никада у
потпуности не спушта иза хоризонта у подручјима северно од Арктичког круга, а
остатак земље има до 20 сати светла дневно. Насупрот томе, од краја новембра до краја
јануара, сунце се никад не диже изнад хоризонта на северу, а дневно светло врло кратко
траје у остатку земље. Норвешка се због овога назива и „Земља поларног сунца”. У
граду Тромсу се може видети и поноћно сунце и поларна ноћ.

Јан. Феб. Мар Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Год.
 −4,3 −4,0 −0,2 4,5 10,8 15,2 16,4 15,2 10,8 6,3 0,7 −3,1 5,69
Просек °C
(24,3) (24,8) (31,6) (40,1) (51,4) (59,4) (61,5) (59,4) (51,4) (43,3) (33,3) (26,4) (42,24)
Количина падавина 49 36 47 41 53 65 81 89 90 84 73 55 763
(мм) (1,93) (1,42) (1,85) (1,61) (2,09) (2,56) (3,19) (3,5) (3,54) (3,31) (2,87) (2,17) (30,04)
Дани са падавинама 6 4 6 5 5 7 7 8 7 8 8 6 77
Сунчани сати
40 76 126 178 220 250 246 216 144 86 51 35 1,668
(месечни просек)
Табела 1. Клима за град Осло

4. СТАНОВНИШТВО

4.1. Демографски подаци

У другој половини 19. века и на почетку 20. века Норвешка је имала веома висок
природни прираштај, али број становника је због великог исељавања (1866-1916.
године око 750 00 људи, највише у Англоамерику), споро растао због великог
исељавања (иселило се око 750.000 људи, највише у Северну Америку). Данас је
норвешка дијаспора у Англоамерици бројнија од популације саме Норвешке (4,4
милиона у САД и 521 000 у Канади). Норвешка је током целе своје историје имала везе
с другим земљама, па су се у њу досељавали морепловци, трговци, рудари,
грађевинари, али и јавни службеници. Већина досељеника потиче из суседних земаља.
Многи Норвежани су потомци досељеника који су се тамо доселили пре више
генерација. При поређењу с другим европским земљама, у Норвешку се у новије време
доселило мало људи, па је зато норвешко становништво прилично хомогено.
Норвежани чине 94% становништва државе. Остало становништво чине Лапонци,
Финци и Швеђани. Укупан број становника износи 4 660 539. Норвешка демографија
већ неколико деценија има прилично ниску стопу прираштаја. Стопа наталитета износи
11% што је прилчно ниско и то је довело до старења становништва, а што се тиче стопе
морталитета она износи 9,3%. Просечна старост становништва је 38 година.
Становништво Норвешке је према демографским критеријумима старо. Према попису
1999. године 15 % је било у доби до 14 година, 65% у доби 15-65 година и 20% старијих
од 65 година. Према званичним пописима за 2017. годину 19% је било у доби до 15
година, 66% у доби 16-66 година и 14,6% старијих од 67 година, што значи да је
данашња популација нешто млађа. Густина насељености је мала, просечна густина
насељености износи 14,4 стан./км2. Становништво је углавном сконцентрисано на југу
и у обалским појасевима. Што се тиче севера, ту живи 20 000 Лапонаца и 12 000
Финаца. Популационо највећи градови у Норвешкој су Осло, Берген, Трондхајм,
Ставангер, Кристијансанд, Фредрикстад, Тромсо, Нарвик и Хамфест.

4.2. Писменост

У Норвешкој се говори 10, односно 11 језика с обзиром на то да сам норвешки језик,

као макројезик обухвата два индивидуална језика (букмол и нинорск) као представник
германске групе. Осталих 9 језика су представници ромских, финских и лапонских
група, плус један мешани језик и један знаковни језик. Ти језици су: јужнолапонски,
квенски фински, лулејсколапонски, норвешки знаковни језик, питејсколапонски, роди,
севернолапонски, таврингерски ромски и влашки ромски. Писменост у Норвешкој је 99
%. Постоје два службена језика: норвешки букмол (ближи данском) и норвешки
нинорск (ближи шведском). Оба језика су званично једнака и у службеним списима
једнако заступљена. Такође се и у школама уче оба језика. Међутим, у пракси букмол
броји далеко већи број говорника, а и управо се он најчешће учи када се норвешки учи
као страни језик.

4.3. Религија

Што се тиче религије битно је рећи да су у средњем веку Норвежани, као и остали
Скандинавци, били следбеници германског паганства. Највећи број Норвежана, 79,4 %
њих, данас су лутеранци (црква којој аутоматски приступају рођењем), протестаната и
католика има око 1,7 %, а остало су неопредељени. У новембру 2011. било је око 98.000
регистрованих католика у Норвешкој. Међутим, постоји доста католика који нису
регистровани са својим идентификационим бројем; тако је реална бројка вероватно око
230.000 католика, од којих је 70 % рођено ван граница Норвешке. Истраживања
показују да је Норвешка ’најкатоличкија’ земља у Северној Европи.

4.4. Значајни књижевници и уметници

У Норвешкој има велики број веома значајних књижевника. Међу њима су Хенрик
Ибсен и Ханс Онруд. Хенрик Ибсен је драмски писац који је у својим делима
анализирао моралне недостатке модерног друштва. Нека од његових значајних дела су
Претенденти на престо, Луткине куће, Дивља патка и Народни непријатељ.
Књижевник Ханс Онруд је писао комедије, приповетке, књижевну и позоришну
критику. С обзиром на то да потиче из сеоске породице у његовим делима има доста
приказа сеоског живота. Од драма је написао Рода и Петао, а од збирки приповедака
Зимска ноћ и друге приче и Наследни сељак и друге приче. Најпознатији норвешки
ликовни уметник је Едвард Мунк. Мунк је типичан представник експресионизма у
сликарству. Мунк се служи линијама које се издужују и повијају, као и тоновима боја
које делују меланхолично. Такву атмосферу створио је на сликама „Крик“, „Тескоба“,
„На мосту“. Приликом сликања његове најпознатије слике „Крик“ био је инспирисан
црвеним небом од ерупције вулкана Кракатау у Индонезији 1883. на другом крају
света.

5. ПОЛИТИКА

По уставу донесеном 17. маја 1814. године, Норвешка је унитарна уставна монархија са
парламентарним системом власти где је краљ Харалд V најважнија особа у целој
држави, а премијерка Ерна Солберг у влади. Народ Сами ужива одређен степен
самоуправе путем сопственог парламента над традиционално познатим територијима.
Власт је подељена на законодавни, извршни и судски огранак. Монарх службено
задржава извршну власт, међутим његове дужности су временом постале строго
репрезентативне и церемонијалне. Монарх је врховни ауторитет норвешке цркве и
службено земљу представља у иностранству као симбол јединства норвешког народа.
Парламент обавља законодавну власт. Има 169 чланова, али овај број се мења у
зависности од броја бирача. Парламент се бира на 4 године, а бирају га грађани са
навршених 18 година. Постоји 19 изборних округа. Влада обавља извршну власт.
Састављена је од коалиције странака са већином гласова на парламентарним изборима.
Уз премијера има још најмање 7 чланова, а за свој рад је одговорна парламенту.

Слика 7. Краљ Харалд V и краљица Сонја Слика 8. Народна скупштина у Ослу

Иако је норвешки народ два пута на референдумима одбио улазак своје државе у
Европску унију, Норвешка уско сарађује са овом заједницом, земљама чланицама, као и
са Сједињеним Државама. Такође је један од главних финансијских покровитеља ОУН
(неретко учествује у мисијама, посебно у Авганистану, на Косову и у Судану) па је
земља-саоснивач ОУН, НАТО-а, Савета Европе и Нордијског савета, као и чланица
ОЕСР1. Норвешка је подељена на 20 административних регија (кантона) названих
'окрузима' (норв. fylker). Краљ и Влада заступљени су у сваком округу путем 'гувернера
округа'. Окрузи су додатно подељени на другом нивоу на 426 општина (норв.
kommuner), којима управљају директно изабрана општинска већа на чијем је челу
градоначелник или начелник и мали извршни кабинет. Главни град Осло сматра се и
округом и општином. Норвешка има у свом саставу и две прекоморске интегралне
територије: Јан Мајен и Свалбард. Постоје и три антарктичке и субантарктичке
колоније: острво Буве, острво Петар I и Земља краљице Мод. Статус града има 96
насеља. У већини случајева границе града подударају се с границама општина, а
општине норвешких градова често обухватају велика неизграђена подручја (на пример,
општина града Осло обухвата подручја великих шума смештених северно и
југоисточно од града, а више од половине општине града Бергена су планине). Што се
тиче међународних односа, Норвешка има амбасаде у 84 земље, 344 конзулата у 125
земаља и једно представништво у Палестини. С друге стране, 69 земаља има амбасаде у
Норвешкој које су све смештене у престоници Ослу. Поред амбасада има и 209
конзулата 73 земље и по једно представништво Палестине и Тајвана.

5.1. Војска

1
Организација за економску сарадњу и развој
Норвешке оружане снаге (норв. Forsvaret2) основане 1905. године тренутно броје око
16.048 активних чланова, укључујући 4.587 цивилних запосленика. Број се готово
преполовио током последње деценије. Према садашњим плановима мобилизације,
снага током пуне мобилизације је отприлике 80.000 војно способних људи. Норвешка
има обавезан војни рок за мушкарце (6-12 месеци обуке) и добровољно служење војске
за жене. Оружане снаге су подређене Министарству одбране и главном заповеднику,
краљу Харалду V. Норвешка војска подељена је на родове: војска, краљевска
морнарица, краљевске ваздушне снаге и резервне снаге добровољаца. Норвешка је била
једна од оснивачица војног савеза НАТО, 4. априла 1949. године. Данас суделује у
Међународним снагама за сигурносну помоћ у Авганистану, Ираку, Малију и Јужном
Судану. Осим овога, Норвешка је суделовала и у неколико мисија у склопу Уједињених
нација, НАТО-а и Заједничке сигурносне и одбрамбене политике Европске уније.

6. ЕКОНОМСКИ РЕСУРСИ

Норвешка је данас једна од најбогатијих земаља на свету. По БДП-у3 по глави

становника шеста најбогатија држава. Више од 70% територије је неплодно и због тога
се веома мали део земљишта користи за пољопривреду (2,28%). Земљорадња је због
неповољне климе и неплодног земљишта развијена само на југу земље. Главни
производи су јечам, којег се годишње произведе 645 000 тона и зоб, којег се годишње
произведе око 380 000 тона за сточну храну. Од културних биљака издвајају се
пшеница, раж, кромпир и уљана репица. Развијено је млечно и месно говедарство,
овчарство и специфичне гране сточарства на северу (узгој ирваса и крзнаша ). На
крајњем северу Сами узгајају собове, којих у Норвешкој има око 150.000. Важно је
гајење животиња попут говеда, оваца и ирваса (у Лапонији), као и гајење лисица и
визона, које су битне због добијања крзна.

6.1. Риболов

Традиционална активност која држави прибавља доста прихода је риболов, нарочито

кад је у питаљу бакалар и харинга, као и рибњаци лососа. Норвешка је други највећи
извозник рибе на свету (одмах после Кине) зато што има бројне погодности које
становништву омогућавају бављење риболовом. Велики број фјордова који задиру
дубоко у копно, погодна су места за мрешћење риба. Дно мора уз обалу прекривено је
муљем, што је повољан фактор за развој ситних морских организама који су храна
рибама. Рибарска флота има 14.200 рибарских бродова; број рибара опада, нарочито
оних за које је рибарство само допунска делатност (има их око 23.000). Улов је 1995.
износио 2,63 мт рибе, што државу чини 10. на свету по количини улова. Главне
рибарске луке су Трондхејм, Хамерфест, Берген, Олесунд и друге. У северним
деловима, пре свега на Лофотима, преовладава лов на бакаларе. Јужније лове највише

2
Овај назив се на српски преводи као „Одбрана”
3
БДП (бруто домаћи производ) је сума финалних добара која су произведена и услуга (производних и
непроизводних) које су пружене у једној земљи у одређеном временском периоду (најчешће годину
дана).
слеђеве, а на подручју Ставангера на југу срделе. Уз то се још лове лососи, шкампи и
шкољке. На захтев Међународне комисије за китолов, Норвешка је 1986. престала да
лови китове. Међутим, године 1992. упркос међународним просведима китолов је
поново почео. Све се више уводи марикултура, и то у првом реду узгој лососа и
пастрмки.

6.1 Рударство, енергетика и индустрија

По завршетку Другог светског рата, Норвешка доживљава нагли привредни раст који је
у прве две деценије отпочео индустријализацијом поморског саобраћаја и трговине, да
би се од раних 1970-их наставио експлоатацијом великих налазишта нафте и природног
гаса у Северном и Норвешком мору. Норвешка је богата енергетским изворима и
рудама: хидроенергија (хидроелектране производе око 98-99% електричне струје у
Новршкој и прва у свету по производњи електричне енергије по глави становника);
нафта и природни гас (Северно и Баренцово море), гвоздена руда и др. Откриће
великих резерви нафте и природног гаса у Северном мору је дало велики подстрек
индустрији, посебно сектору хемије, петрохемије и металургије. Пети је највећи
извозник нафте, а нафтна индустрија отприлике заузима четвртину БДП-а. Добро су
развијене црна и обојена металургија, хемијска, прехрамбена и дрвна индустрија,
индустрија папира, бродоградња итд. Најважнија је производња алуминијума у
великим фабрикама у Мушеену, Сундалсери, Ордалу, Хеијангеру, Кармеију и Листи.
Остала обојена металургија налази се у Сулитјелми и у Кристијансанду, где се
производи цинк и бакар. У Норвешкој има и дрвне индустрије, за коју има највише
сировине у шумама јужне Норвешке. По броју запослених најважнија је прехрамбена
индустрија, у којој је запослено 50.000 људи. На првом месту је прерада рибе тј.
сушење бакалара и конзервисање ситне рибе на чијем усавршавању раде бројни
стручњаци. Конзервисана риба се у великим количинама извози у Немачку, Аустрију,
Чешку, Словачку, Пољску и Мађарску. Од друге прехрамбене индустрије истиче се
прерада млека у сир и маслац врхунске квалитете, производња пива и чоколаде.
Производе и дуванске производе за које се сировине морају увозити. Текстилна
индустрија се базира претежно на увезеним сировинама, док хемијска индустрија
производи калцијум-карбид и уметни азот у фабрикама у Нотодену и Рјукану. На
другом месту по броју запослених је графичка индустрија, са 36.000 делатника, а на
трећем машинство са 22.000 радника.
6.2. Саобраћај

Што се тиче саобраћаја важно је поменути да Норвешка има велике потешкоће у

изградњи путева због природних препрека. Једна од тих препрека су фјордови који
задиру дубоко у копно. Данас укупна дужина цеста у Норвешкој износи 90 269 км, од
чега их је 70% са савременим коловозом, а 500 км чине двотрачни и четворотрачни
ауто-путеви. Што се тиче железничког саобраћаја, Норвешка има 3 999 км железничке
пруге. Најважније је железничко чвориште Осло, из којег воде пруге према Шведској,
Ставангеру, Бергену и на север преко Трондхејма до Бодеа. Важан облик саобраћаја у
Норвешкој је и бродски саобраћај. У два норвешка бродска регистра 1997. године је
било регистровано 1 138 трговачких бродова. Због дугогодишње кризе у класичном
превозништву, бројни норвешки бродари су се успешно специјализовали за делатности
повезане са искоришћавањем нафте и земног гаса у мору, као што су снадбевање
платформи, ронилачки бродови, бродови за градњу подморских нафтовода и гасовода,
покретне нафтне платформе и сл. Главне луке су Осло, Берген, Трондхајм, Мо, Нарвик
и Киркенес. Лука Нарвик се користи за извоз гвоздене руде из Шведске, а лука
Киркенес за утовар норвешке гвоздене руде. Последњи саобраћаја који не треба
изоставити је ваздушни саобраћај. Норвешка има 38 аеродрома с редовним путничким
линијама. Међународни аеродроми су Осло, Берген и Ставангер. Највећи ваздушни
превозници су DN и SАFЕ.

7. ОСЛО

Осло је главни град и највећа лука у Норвешкој. То је једини самостални град-округ у

држави. Врши улогу управног седишта округа Акерсху који окружује Осло и обухвата
његова предграђа. Град је основао краљ Харалд III Сигурдсон 1050. године на јужној
обали истоименог фјорда. После страдања у пожару 1624 године, Осло је обновио краљ
Кристијан, по коме је град назван Кристијанија. Град је 1925. године поново добио
старо име. Осло је политички, економски, културни и образовни центар Норвешке који
се налази на рубу истоименог фјорда Осла. Демографски подаци показују да је Осло
2014. године имао 634 460 становника (агломерација 1 502 000 становника) на подручју
од 115км2. У ширем подручју Осла живи трећина укупног становништва земље. Осло се
развио као морска лука. Залив није отворен ка мору, већ се ту налазе 22 мања острва, од
којих је највеће Малмеја. У градским границама постоје две мање реке, Акерселва и
Ална, као и 343 мањих језера. Од језера највеће је Маридалсванет, које је истовремено
највећи извор питке воде за западни део Осла. Клима у Ослу је умерено континентална.
Њу одликују благе зиме (-1°C до -7°C) и хладнија лета (од 20°C до 22°C). Годишња
количина падавина је 763 мм/м2. Што се тиче економских ресурса, Осло има развијену
трговину, банкарство и прерађивачку индустрију.

7.1. Знаменитости Осла

Највећа концентрација знаменитости Осла налази се на окосници града, око пешачке

улице Карла Јохана. Последњих неколико деценија Осло је постао и центар савремене
архитектуре, па је последњих неколико година подигнуто много нових четврти и
величанствених ,,хај тек“ зграда. Једна од таких зграда је Опера која се налази у луци
града. Тврђава Акершус је изграђена крајем 13.века и унутар ње се налази Музеј
норвешког отпора где се може пронаћи велики број информација о немачкој окупацији
од 1940. до 1945. године. Једна од најпознатијих знаменитости овог града је Градска
скупштина. Ова коцкаста зграда направљена од цигала има два торња, од којих је један
са огромним сатом, а друти има 38 звона која се могу чути у читавој лучној области.
Поред фасцинантне фасаде са скулптурама и рељефима, градска скупштина поседује и
импресивну унутрашњост са фрескама чувених норвешких уметника. У Ослу се налази
велики број паркова. Један који би се могао издвојити је Вигеланд парк скулптура, који
је уједно и највећи парк те врсте на свету. Овај парк представља животно дело Густава
Вигеланда и садржи 650 његових динамичних скултпура од бронзе, гвожђа и гранита.
Што се тиче музеја издваја се Национални музеј историје са ботаничком баштом који
садржи и зоолошки врт. Тамо се могу видети различити минерали, драгоцени метали,
метеорити, скелети диносауруса, али и преко 7 500 различитих биљних врста из свих
крајева света. Град је познат и по Краљевској палати (19. век), универзитету, музејима
(Историјски музеј, Музеј примењене уметности, Музеј савремене уметности, Музеј
Едварда Мунка, Норвешки музеј, Викиншки музеј и Бродски музеј), галеријама
(Национална галерија) и базилици. Осло је један од градова са највишим квалитетом
живота у целом свету, али истовремено и један од најскупљих градова.

Слика 9. Тврђава Акершус Слика 10. Парк Вигеланд

8. ПРИРОДНЕ И КУЛТУРНЕ ЗНАМЕНИТОСТИ НОРВЕШКЕ И ЗАНИМЉИВЕ

ЧИЊЕНИЦЕ

У Норвешкој постоји велики број културних и природних знаменитости што у највећој

мери доприноси развоју туризма. Највећи број туриста (3,3 милиона) из целог света је
забележено 1996 године. Највише туриста има из Швајцарске, САД, УК и Немачке.
Оно што највише привлачи туристе су крстарења по фјордовима, планинарења,
сплаварења по дивљим водама и скијање. Неке од најважнијих културних и природних
знаменитости су највећа древна црква Хедал, Урнешка дрвена црква на фарми Орнес,
један од најсликовитијих фјордова Геирангерфјорд који има најлепше видике са врха
Далсниба (1 495 m) и архипелаг Лофоти који се састоји од низа острва са купастим
врховима и сликовитим рибарским насељима у заливима. Важно је поменути и
Тролтунгу, једну од најсликовитијих литица у Норвешкој која се уздиже 700 м изнад
језера Ригедалсватнет. Постоји велики број националних паркова као што су
Национални парк и глечер Јостедалсбрен, Национални парк Хардангервида ког красе
бројна планинска језера и слап Верингфос висок 183 м, Национални парк Евре
Анарјека и Национални парк Салтфјелет-Свартисен који се налази на истоименој
висоравни.

Градови који могу издвојити поред Осла су Алта, Берген, Лилехамер, Хамерфест и
Рерос. Град Алта се налази у северној Норвешкој, на ушћу реке Алте у Алтафјорд. У
њему се оналази око 3 000 преисторијских цртежа на стенама из 4200 г. п. н. е. Ти
цртежи су део Унескове Светске баштине. Берген, други највећи град у Норвешкој
налази се у заливу Бифјорд. У луци је стара трговачка четврт Бриген или Тискебриген4

4
У преводу на српски језик значи ''Немачко пристаниште''
са старим трговачким кућама и Ханзеатским музејем, који је део Унескове Светске
баштине. Град се истиче и по некадашњој тврђави Бергенхус која се налази на улазу у
луку, Маријиној цркви из 12. века, и музеју Гамле Берген, који је на отвореном. Ово је
један од најстаријих али и најмодернијих градова Норвешке. Некада је био највећи и
најживахнији норвешки град, а од 1445. до 1545. и немачка колонија. По својој
духовној култури сврстава се одмах иза Осла. Град Лилехамер се налази на северном
крају језера Мјеса на реци Леген. Представља велики центар зимских спортова и
поприште XVII Зимских олимпијских игара 1994 године. Такође га краси музеј на
отвореном, Маихауген, са старим кућама из целе Норвешке. Најсевернији град европе
је Хамерфест, а неки га сматрају и најсевернијим градом света. Налази се на острву
Квалеи. Налази се 70º 39′ СГШ и важна је рибарска лука и полазиште за Нордкап.
Сунце овде не излази од 17. маја до 28. јула, па је град лети веома живахан. Вегетација
је врло оскудна, тако да на градском тргу успева једва неколико стабала. У граду се
налази фабрика која од бакалара производи рибље уље па од тога цели град неугодно
заудара. Град Рерос је рударски град који се налази у унутрашњости Норвешке, на реци
Реа. Красе га старе рударске куће из 17. и 18. века, рударски музеј и рудник
Кристијанус сехтус. Цели град је заштићен као део Светске баштине Унеска.

Слика 11. Геирангерфјорд Слика 12. Тролтунга

Лонгјир је највећи и главни град норвешке прекоморске територије Свалбард. Насеље

се налази на Шпицбергену, највећем острву Свалбарда тј. Шпицбершких острва. То је
најсеверније насеље на свету до кога се може доћи без икаквих проблема будући да се у
његовој околини налази аеродром, до кога се може доћи редовним летовима из
норвешких градова Осла и Тромса. Пошто се налази северно од арктичког круга, у
насељу, од краја октобра до средине фебруара влада потпуни мрак, познат и као
поларна ноћ. Зато многи долазе овде да би видели прелепу поларну светлост. Са друге
стране, поларни дан у овом градићу траје од средиле априла до средине августа.
Најнижа температура која се може осетити је минус 30 степени и због тога је немогуће
возити аутомобил, па се за превоз углавном користе санке које вуку пси. У овом
градићу живи оки 2 000 људи а са њима и преко 3 000 поларних медведа. Због тога су
свуда по острву распоређени знаци за опрез од медведа и противзаконито је напустити
град, а да нисте добро наоружани. Оно што је још занимљиво је то да се нигде не може
ући обувен. Да се не би уносио снег, на улазу у сваки објекат имате папуче у које се
мора преобути.
Како би осигурали све врсте биљака, Норвежани су направили генетску банку која чува
око 860 000 узорака различитих врста семена из скоро сваке земље. Замрзнута семена
су се чувала у Свалдбарду у напуштеном руднику. Семена су упакована у специјалне
кесе које задржавају топлоту. Временом је имала више од десет хиљада узорака и
јавила се потреба за новим простором. Нова банка се отворила у јануару 2008. године
на острву Спитсберген, унутар пешчане планине. Ова банка биљака је позната под
називом „Трезор судњег дана“ јер је његов циљ да сачува важне пољопрвредне усеве.
Семење није власништво Норвешке, а уколико неко жели да му приступи мора да прође
разне провере и безбездносне фазе. У овом граду није сахрањен ниједан човек
последњих 80 година јер се тела не могу распасти у замрзнутом тлу, па се посмртни
остаци, или враћају породици у другом граду или се кремирају.

Слика 13. ,,Норвешка кућа“ у Горњем Милановцу Слика 14. Краљевски пингвин Нилс Олаф

,,Норвешка кућа“ је отворена 1987. године и налази се у Горњем Милановцу. Кућа је

изграђена донацимаја Друштва југословенско-норвешког пријатељства, Општине
Горњи Милановац, Владе и Амбасаде Краљевине Норвешке. Добила је Борбину
награду за најбоље архитектонско остварење. Грађена је од норвешког дрвета по
мерама послатих са севера Европе. ,,Норвешка кућа“ представља комбинацију српске
брвнаре и викиншког брода и на тај начин симболично представља пријатељство
српског и норвешког народа. Унутар куће се налази музејска постава која је посвећена
српском народу који је страдао у нацистичким логорима у Норвешкој, конгресна сала
од 120 места и угоститељски објекат од чијег је прихода кућа издржавана.
У једном од зоолошких вртова који се налази у Единбургу живи пингвин Нилс Олаф
који је добио чин врховног пуковника у Норвешкој краљевској гарди. Сер Нилс Олаф је
трећи пингвин у единбуршком зоолошком врту са официрским чином, а традицију је
иницирао норвешки поручник Нилс Егелин 1972. године. Пингвини представљају
симбол блиских односа Норвешке и Шкотске. Норвешка је поклонила Зоолошком врту
у Единбургу краљевског пингвина 1913. године кад је и отворен.

9. ЗАКЉУЧАК
За Норвешку се може рећи да је прелепа земља са доста природних лепота, а то се
између осталог приписује и начину живота Норвежана јер сви воде доста рачуна о
својој земљи. Норвешка је постигла један од највиших стандарда живота на свету,
захваљујући делимично и томе што има огромне количине природних ресурса с
обзиром на број становништва. Мноштво фјордова и око 150 хиљада острва привлаче
туристе из целог света. У овој земљи је социјални програм посебно развијен и због тога
многи кажу за Норвешку да је савршена земља за живот јер је степен сиромаштва веома
мали. Стопа запослености у овој земљи је веома велика и износи 75,3%. Ниво
продуктивности по сату, као и просечна зарада по сату, највећи су на свету управо у
Норвешкој. Упркос тешким периодима, Норвешка је израсла у веома стабилну државу,
која представља сигурно уточиште за многе становнике и представља земљу која има
највиши индекс хуманог развоја у Европи. За Норвежане се може рећи да су јако
гостопримљиви и мирољубиви, а то доказује и чињеница да је Норвешка 2007. године
оцењена најмирољубивијом државом на свету према индексу глобалног мира.
Истраживање Уједињених нација из 2013. год. показало је да је ова земља на другом
месту од 156 испитаних земаља када је у питању срећа људи.
ПРИЛОГ
 БИБЛИОГРАФИЈА

1. Вујадиновић Снежана, Голић Рајко, Уџбеник географије за шести разред

основне школе, Нови Логос, Београд, 2017.

2. Група аутора, Географски атлас света, Пи Прес, Пирот, 2009.

3. Давидовић Раде, Регионална географија Европе, Универзитет у Новом Саду-

Природно-математички факултет, Нови Сад, 2004.

4. Натек Карел, Натек Марјета, Државе света, Младинска књига, Љубљана, 2000.

5. Шабић Дејан, Вујадиновић Снежана, Регионална географија Европе,

Универзитет у Београду- Географски факултет, Београд, 2014.

6. https://www.nationalgeographic.rs/reportaze/galerije/5238-norveska-banka-cuva-
semena-retkih-
biljaka.html?fbclid=IwAR37dYgxI6IlhtCxQSE6gn1tkWDUKDkF6O7XHBKJxaXwF
EXHiuakHNOmMx8 (31.3.2019)

7. https://sites.google.com/site/norveska93/istorija (1.4.2019.)

8. https://sr.wikipedia.org/sr-
ec/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%B0
(12.4.2019.)

9. http://edukacija.rs/putovanja/norveska/oslo (11.4.2019)
Датум предаје: __________________

Комисија:

Председник _____________________________

Испитивач _____________________________

Члан _____________________________

Коментар:

Датум одрбане: __________________________ Оцена: ______________ (______)