Историјски развој школских библиотека

Школске библиотеке представљају посебан тип библиотека.

Односе се на библиотеке које су основане при основним и средњим школама, а

које су део двојног система – библиотечко-информационог и васпитно-
образовног.

Иако су школске библиотеке кроз векове саставни део васпитно–образовног

процеса, о њиховој историји није много писано, а уколико је то и чињено углавном
су разматране с аспекта дечије литературе.

Поједини теоретичари претече школских библиотека везују за античку Грчку.

Библиотеке су постојале у Платоновој Академији око 385. године пре нове ере, на
Аристотеловом Лицеју 336. године пре нове ере, у школи Епикура 306. године пре
нове ере – оне се могу сматрати коренима вискошколских, а не школских
библиотека:

„Све те библиотеке су биле повезане с гимнасионом, установом која је била

уобичајена у грчким градовима, као агора или позориште. На почетку, у 5. веку
пре Христа, гимнасион је био само простор где су градски младићи обучавани у
атлетици и војним вештинама, функције из којих је изведен модерни израз
„гимнастичка сала“. У хеленистичко доба то је постало и средиште учења и
образовања, са учионицама, опремом за држање наставе и скупова и тако даље.
Библиотека је била прикладан додатак једног таквој институцији, и поуздано
знамо да је у Атини бар један гимнасион имао библиотеку.“ (KASON 2004:60)

Настанак и развој школских библиотека, попут развоја свих просветних и

културних установа, условљен је првенствено друшвено– политичким приликама,
те се овај тип библиотека најпре среће у развијеним земљама тога доба –
Француској, Енглеској и Немачкој.

У нашој, као и у светској стручној литератури постојање школских библиотека,

када је реч о периоду пре 1815. године, везује се за манастире. У Енглеској током
XVI и XVII века школске библиотеке могли су да користе наставници и
свештеници, а њихов даљи развој текао је паралелно са развојем првих јавних
библиотека у Енглеској.

Мери Александер је давне 1921. указазала на оскудне податке из историје

школских библиотека. Разматрала је њихову улогу управо од XIX века – од 1835.
године у Француској, од 1870. у Америци и од 1884. у Енглеској (Alexander 1922:
14).

Џон Гејтс настанак школске библиотеке повезује са подршком наставном процесу

(GATES 1976: 166).
Елмер Д. Џонсон (Elmer D. Johnson), амерички историчар библиотекарства, у
другом издању дела Communication: an introduction to the history of the alphabet,
writing, printing, books and libraries дао је кратак осврт на школске библиотеке у
Енглеској, Пољској, Румунији, Италији и Шведској. Посебну пажњу посветио је
школским библиотекама у Америци и њиховом развоју током XIX века. Упркос
чињеници да је у XIX веку било много библиотека, Е. Д. Џонсон истиче да су
школске библиотеке, као што су данас познате у Сједињеним Америчким
Државама, готово у потпуности творевина XX века.

Школске библиотеке у србији

Србија са увиђањем значаја и оформљавањем библиотека не касни за светским

токовима. Код нас су школске библотеке установљене половином 19. века,
захваљујући заједничкој акцији државних министарстава, општинских одбора,
просветних власти и институција и самосталних културних организација, попут
„Друштва Свети Сава“ у 19. или 20. веку Културне лиге, омогућавале су непосредно
помагање одвијању наставно-оразовног процеса у школи, продубљивању
стручног знања одређених наставних области и развијању систематског
коришћења референсне збирке, научне литературе и белетристике.

Значајан помак у школском образовању и библиотекарству настаје доласком

Доситеја Обрадовића 1807. године у Београд. Као први директор основних школа
стварајући основу за савремено образовање код Срба отворио је врата европској
култури. Свестан значаја књиге „почео је био оснивати књигохранилиште“ у
„Народноме бјелоградском училишту“ којем је и завештао своје књиге
(ДУРКОВИЋ-Јакшић1963: 140).

Успостављање установа културе и образовања текло је параралелно са јачањем

српске државе.

У првој половини XIX века култура и просвета доживљавају успон. Уз основне

школе основана је Гимназија (1830), Богословија (1836), Лицеј (1838).

У том периоду развија се српско библиотекарство као ослонац образовном,

културном и научном раду. Као потпора образовном и културном напретку
развија се издавачка делатност – Државна штампарија издаје Новине Србске
(1834), а пар година касније појављују се и Урания (1837), Голубица (1839)...

Три године након што је Србија Султановим Хатишерифом добила аутономију

којом је предвиђено да ће „Срби имати власт постављати у земљи својој печатње
књига, болнице и школе ради васпитанија деце своје“ донет је први Закон о
основним школама 1833. године који је, по узору на школски систем Аустрије,
припремио Димитрије Тирол.
За време владавине кнеза Милоша Обреновића, 1837. године донет је план за
школе „како оне имају постојати“ и наредба којом су богаћни школски фондови.

Наредбом од 30. маја 1837. године свака општина која је имала школу, у то време
било је око седамдесет школа у Србији, морала је да се претплати на Новине
србске.

Први општи Закон о школама кнежевине Србије „Устројеније јавног училиштног

наставленија“, донет 23. септембра 1844, допринео је настанку јединственог
школског система: „Да би се нараштаји Србски воспитали, изобразити и поленима
наукама за своје и Отечства свога срећу обогатити могао решили смо тога ради
постановити Устројенија за училишта: а) основна, б) послено-трговачка, в)
гимназиална и в) лицеум или велика школа.”

Иако се у другој половини XIX века све већа пажња поклања образовању, учитељ
Јован Голубовић забележио је да „настава тог доба беше и неприродна и назадна,
јер место сувременог реализма у њој владање средњевековни формализам...“
(1895: 7).

Још увек су ретко наменски зидане школске зграде, углавном су „преправљате од

општинских судница, механа и приватних кућа и с тога су биле вечито за школе
неподесне“, те није било ни услова за издвојену библиотеку и смештај
публикација.

Јован Голубовић се на крају 19. века залагао да уз основне школе постоје и

школске библиотеке: „Да би знање које ђаци из појединих наставних предмета у
школи стеку постала њихова права својина и да би исто пошто изађу из школе
проширивала и да би се још у школи заинтересовали књигом и кад изађу и ње
читали је, требало би уз сваку основну школу (нарочито сеоску) завести ђачку
читаоницу и књижницу, у читаоници требало би да има дечијих листова а у
књижницама књига за децу, написатих популарно, патриотске, моралне и поучне
садржине, ове књижнице биле би од особите важности за проширење дечијег
образовања.“ (1895: 43)

Посебна заслуга за развој школских библиотека припада – истакнутом дипломати,

историчару, библиографу, књижевнику, библиотекару националне српске
библиотеке – Стојану Новаковићу. Заслужан је за доношење „Наредбе министра
просвете и црквених послова старешинама свију виших и средњих школа о
сређивању школских библиотека“. Том наредбом се налаже свим руководиоцима
библиотека у вишим и средњим школама вођење инвентара, стручног и азбучног
списка (каталога), што представља зачетак установљења стручних библиотечких
послова и модерног библиотечког пословања у школским библиотекама.

За школске библиотеке значајан је Закон о основним школама донет 31. децембра

1882. године за време краља Милана Обреновића, међутим, заслуге за
укључивање библиотека у закон у виду посебног члана (члан 27) припадају
тадашњем министру просвете и црквених послова Стојану Новаковићу који се
залагао да основне школе у Србији буду „српске по настави“, а „јевропска и
космополитска по начину, којим се она у целини служи“.

Према овом закону основна школа има шест разреда, од првог до четвртог су
нижи, а пети и шести виши разреди, и свако дете које живи у Србији дужно је да
похађа основну школу. Закон прописује да се у основној школи могу
употребљавати само оне књиге које је прописао министар просвете, као и да је
свака основна школа дужна да има библиотеку, да је редовно попуњава, да има
засебан буџет за набавку књига и часописа.

На почетку XX века образовни систем захватају процеси реформисања. Оснивање

школа у Србији, продор књига у школе и тенденција формирања библиотека има
сталну узлазну линију.

Након Другог светског рата основна школа одиграла је најзначајнију улогу у

развоју културе и просвете.

Реформе образовно-васпитног система подстакле су рад постојећих и убрзале

формирање нових школских библиотека. Свака реформа19 указивала је на
значајну улогу школске библиотеке у наставном процесу и истицала се да се
савремени наставни процес не може ни замислити без добро опремљене
библиотеке.

Библиотечка удружења

У првој половини XX века у Америци су се организовано питањем школских

библиотека бавили Америчка библиотечка асоцијација, Библиотечко одељење
Националног просветног удружења (1896–1924) и Секција за библиотеке
Националног савета наставника енглеског језика (1913–1919).

У свом извештају за 1914, Америчка библиотечка асоцијација износи податак да је

формиран одбор који је разматрао предлог да школске библиотеке добију своју
секцију. Међутим, тек 1951. школске библиотеке добијају довољну аутономију у
оквиру организационе структуре Америчке библиотечке асоцијације и могућност
да испуне обећања дата 1914. године.

Америчка библиотечка асоцијација (ALA)

Током првих година свог постојања у Америчкој библиотечкј асоцијацији, Секција

за школске библиотеке није била довољно снажна и активна у раду. Много већи
утицај, до 1920, имало је Библиотечко одељење Националног просветног
удружења. Тридесетих година прошлог века, након реорганизације удружења,
многе секције су добиле већу самосталност и финансијску подршку, а самим тим и
већу моћ.
До 1941. многе секције су подељене. Секција за школске библиотеке постала је
једна од библиотечких одељења за децу и младе. Гломазна двострука
организациона структура није пружала могућност да школске библиотеке
спроводе сопствене значајне програме и проузроковала је нову реорганизацију.

Америчка асоцијација школских библиотека

Америчка асоцијација школских библиотека (American Association of School

Librarians – AASL) 1950. године добија статус посебног одељења и годину дана
касније започиње нову фазу у своме раду – издаје часопис који се бави актуелним
темама из области школског библиотекарства и доноси стандарде за професију и
квалитет услуга које се пружају корисницима услуга школских библиотека.

Школски библиотекар –сарадник у настави

Ставови теоретичара и одговорних институција о професији библиотекара, једној
од најстаријих у историји цивилизације, доста су се разликовали.

Чињенице у историјској ретроспективи сведоче о значајној улози библиотекара.

У XVII веку, када се од библиотекара очекивало да поседује универзално знање,

John Dury у делу The reformed librarie-keeper описује библиотекара као чувара
блага, али и као особу која подстиче на стицање знања.

Тридесетих година прошлог века Пирс Батлер (BUTLER 1933: XVI) библиотекару
приписује прагматичност: „За разлику од његових колега у другим пољима
друштвене активности, библиотекар је зачуђујуће незаинтересован за теоретске
видове професије ... Библиотекар по свој прилици стоји усамљен у једноставности
свога прагматизма...“ Ово виђење није потпуно основано, јер теоријско утемељење
библиотекарства као научне дисциплине не може се ни формално ни садржински
оспорити.

У историји библиотекарства многи библиотекари дали су допринос теоријском

утемељењу библиотекарства као науке у виду упутства за формирање библиотека
(Gabriel Naude 1600–1653), правила за стручну обраду (Аntonio Panizzi 1797–1879),
оснивања прве школе за библиотекаре (Melvil Dewey 1851–1931), златних
библиотечких правила (Shily Ramamrita Ranganathan 1892–1972), начела
библиотекарства (Donald John Urquhart 1909-1994)...

Библиотекари су, посебно са развојем савремене информационо комуникационе

технологије, поред прагматичне, развили комплексну улогу у друштву заснованом
на знању.

Данас у модерној, реформисаној школи библиотекарство представља

мултидисциплинарну професију које пред стручним кадром поставља широк
дијапазон послова.
У доба суверене владавине информација библиотекар има могућност, као никада
пре, да се афирмише у новом светлу. У стручној литератури појављују се и нови
називи за школског библиотекара. Шерил Кроу (КРОУ 2006: 46) себе назива
„едукатором за библиотечке технологије.“ У Русији је од 2011. године установљена
нова образовна професија - „педагог библиотекар“ (ПЕНКОВ 2013)

Према актуелном Закону о основама васпитања и образовања, школски

библиотекар заједно са психологом и педагогом има статус стучног сарадника
који „својим компетенцијама, саветодавним и другим облицима рада унапређује
образовно-васпитни рад и сарадњу са родитељима, односно старатељима у
установи, да прати остваривање утврђених стандарда постигнућа, пружа подршку
наставницима и васпитачима за унапређивање њиховог образовно-васпитног
рада, у складу са принципима, циљевима и стандардима постигнућа, помоћ
наставницима у развијању индивидуалних образовних планова и помоћ деци,
ученицима, родитељима, наставницима и васпитачима, по питањима која су од
значаја за образовање и васпитање и развој професионалне каријере ученика.“
(Службени гласник РС бр. 72/2009)

IFLA/UNESCO Смернице (2005: 398) школског библиотекара дефинишу као

„припадника стручног, квалификованог особља, одговорног за планирање рада и
управљање школском библиотеком. У томе му, ако дозвољавају новчана средства,
помаже одговарајуће особље. Он сарађује са осталим учесницима у образовном
процесу школе и одржава везе са јавном библиотеком и другим организацијама и
појединцима.“

За рад у школској библиотеци, уз високо образовање, школски библиотекар мора

да поседује лиценцу за рад. Испит за лиценцу полаже према Правилнику о дозволи
за рад (Сл. гласник РС, бр. 22/2005 и 51/2008). Обавезу увођења у посао и
полагање испита за лиценцу има приправник, односно стручни сарадник са
оствареним радним стажом без лиценце.

Пре полагања од приправника се очекује да савлада стручни програм, у чему му

помаже ментор пружањем помоћи у припремању и извођењу образовно-
васпитног рада; присуствовањем образовно-васпитном раду (најмање 12 часова у
току приправничког стажа); анализирањем образовно-васпитног рада у циљу
праћења напредовања приправника и пружањем помоћи у припреми за проверу
савладаности програма.

На крају приправничког стажа библиотекар треба да је упознат са структуром

наставног плана и програма, као и са прописима из струке. Такође, треба да је
оспособљен да самостално планира, остварује и вреднује образовно-васпитни рад,
прати развој и постигнућа ученика, сарађује са колегама, породицом и локалном
заједницом.
Након испуњења суштинских и формалних услова, односно након менторовог
извештаја о оспособљености приправника за самосталан рад и навршених годину
дана увођења у посао следи провера савладаности програма пред комисијом.
Стручни део испита се састоји из писаног рада и усменог дела, односно одбране
есеја на задату тему и полагања закона и педагошких ситуација у Министарству.

Библиотекар с лиценцом оспособљен је да се бави стручним пословима – уређење

фонда, рад са ученицима, сарадња са наставницима, информационо-
документациони рад, васпитно-образовни и културно-јавни рад.

Библиотекарима, као и свим актерима укљученим у васпитно-образовни рад,

више није довољна потврда о највишем формалном степену образовања као
доказу о компетентности за обављање стручних послова.

Правилником о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника,

васпитача и стручних сарадника (Сл. гласник РС 13/2012) дефинисани су облици
усавршавања:

 1) програми сталног стручног усавршавања који се остварују извођењем

обуке;

 2) акредитовани програми високошколских установа као облика

целоживотног учења;

 3) стручни скупови: конгрес; сабор, сусрети и дани; конференција;

саветовање; симпозијум; округли сто; трибина; летње и зимске школе;
стручна и студијска путовања.

Стручно усавршавање подразумева стицање нових и усавршавање постојећих

компетенција важних за унапређивање васпитно-образовног и стручног рада.
„Иако су библиотеке одувек постојале као део школског образовно-васпитног и
културног амбијента, испуњавајући своју традиционалну функцију обезбеђивања
уџбеничке литературе и других наставних средстава, у већини европских и
ваневропских земаља се тек крајем 20. и у првој деценији 21. века започело са
озбиљнијим промишљањем места и улоге школског библиотекара у изградњи
информационе писмености ученика и развијању културе континуираног
(целоживотног/доживотног) учења.“ (ПЕНКОВ 2013)

Васпитне, образовне и културне активности школске библиотеке треба

посматрати у контексту образовних промена. Ове активности одређују место и
улогу библиотеке у образовном процесу, као и специфичан рад библиотеке у
школи.

Према Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године школске

библиотеке „интензивно се користе у редовној настави као простор за учење, за
спровођење релевантних активности ученика за поједине предмете и медијско
описмењавање ученика. Библиотеке и библиотекари треба да буду ресурс-центри,
помоћ наставницима и ученицима у реализацији наставе и ваннаставних
активности“.

Школски библиотекар, осим школског програма и годишњег плана рада, на

основу којег дефинише оперативне (месечне, недељне и дневне) планове, треба да
има и план професионалног развоја (што је део портфолија професионалног
развоја), који обухвата план стручног усавршавања у установи (44 сата на
годишњем нивоу) и ван установе (24 сата присуства одобреним програмима обука
и стручним скуповима).

Послови школског библиотекара

 1. Уређеност фонда:
1.1. Обезбеђује библиотечку грађу којом се подржава целокупан наставни
процес;
1.2. Планира набавку наслова у складу са испитним и утврђеним потребама
и интересовањима ученика и наставника;
1.3. Прати текућу издавачку продукцију у складу са потребама школе;
1.4. Изналази разноврсне начине за обнову књижног и некњижног фонда;
1.5. Уводи у фонд нове носаче информација;
1.6. Брине о заштити и очувању књижне и некњижне грађе;
1.7. Ради на аутоматизацији укупног библиотечког пословања.

 2. Рад са ученицима:
2.1. Прати индивидуална интересовања ученика у циљу подстицања
њиховог развоја;
2.2. Оспособљава ученике за самостално коришћење извора знања;
2.3. Подстиче иницијативу и слободу исказивања мисли, ставова и уверења
код ученика;
2.4. Уважава и поштује интересовања ученика приликом избора наслова;
2.5. Континуирано ради на навикавању ученика на пажљиво руковање
књижном и некњижном грађом;
2.6. Укључује посебно заинтересоване ученике у рад библиотеке;
2.7. Помаже ученицима у налажењу и избору литературе за израду
различитих задатака;
2.8. Гради атмосферу међусобног поверења;
2.9. Уважава дечју приватност;
2.10. Заступа најбољи интерес детета у образовно-васпитном раду;
2.11. Оспособљава ученике за стално образовање након завршеног
школовања;
2.12. Помаже ученику да развије критички однос према изворима знања.

 3. Сарадња са наставницима:
3.1. Истражује посебне потребе образовно-васпитног рада у школи у циљу
 набавке уже и шире литературе;
3.2. Уважава потребе и интересовања наставника;
3.3. Укључује се у израду развојног плана школе;
3.4. Препоручује наставницима различите нове носаче информација;
3.5. Помаже наставницима у избору и примени различите литературе за
наставу;
3.6. Остварује различите видове стручног усавршавања за наставнике;
3.7. Организује часове у сарадњи са наставницима.

 4. Информационо-документациони рад:
4.1. Систематски информише кориснике о новим издањима;
4.2. Припрема тематске изложбе библиотечко-информацијске грађе;
4.3. Промовише коришћење различитих извора знања у наставном процесу;
4.4. Обучава кориснике у коришћењу каталога и претраживању базе
података по различитим параметрима;
4.5. Израђује и ажурира каталоге у складу са изменама библиотечке
класификације.

 5. Културни и јавни рад:

5.1. Организује сарадњу са позориштима, музејима, галеријама и другим
установама и организацијама из области културе;
5.2. Укључује се у библиотечко-информациони систем;
5.3. Организује књижевне сусрете и трибине;
5.4. Сарађује у организовању смотри и такмичења у литерарном
стваралаштву;
5.5. Активно учествује у организацији приредби које се припремају у школи
или друштвеној заједници;
5.6. Сарађује са родитељима у вези са изналажењем заједничких интереса и
могућностима за побољшање рада библиотеке.

Сарадња школског библиотекара и наставог кадра

Улога школске библиотеке детерминисана је наставним планом и програмом.

Растерећење ученика од многобројних школских обавеза могуће је остварити
интердисциплинарним приступом темама кроз сарадњу са школским
библиотекарем. Корелацијска настава омогућава повезивање наставног градиава
из више предмета што омогућава ученику да на различите начине сагледа исте
чињенице. Школски библиотекар припрема и организује корелацијску наставу
бирањем садржаја, предмета и медија и учествује у реализацији часа (KOVAČEVIĆ,
LASIĆ-LAZIĆ i dr 2004: 119).

Сарадња школског библиотекара и

наставог кадра
Mеђу дужностима библиотекара је и да се упозна са потребама и могућностима
свих предмета и омогући њихово правилно функционисање и унапређење у
простору библиотеке. Имајући у виду чињеницу да је библиотекар упућен на
целокупан наставни процес, па самим тим и на све предмете и наставнике, од њега
се очекује да поред знања о библиотечко-информационој делатности, буде
стручан и у педагошко-методичкој области.

Сарадња школског библиотекара и наставника српског језика и

књижевности

У пракси школска библиотека најчешће подржава наставу српског језика и

књижевности.

Заједничким радом школски библиотекар и наставник језика и књижевности

настоје да ученицима омиле књигу, да их заинтересују за наставу, да им помогну
да боље разумеју књижевно дело, обогате речник, да обуче ученике изражајном
казивању и интрепретативном читању...

Циљеви наставе књижевности на пољу васпитања су: развијање љубави према

књижевности, стварање читалачких навика, богаћење маште, јачање језичког
сензибилитета. Основни циљ наставе књижевности је да ствара поуздане читаоце
и да развија уметнички укус. Школска библиотека, такође, жели својим
корисницима, првенствено ђацима, да помогне да лакше и успешније савладају
градиво, али и да од ученика створи своје трајне кориснике који ће се увек радо
враћати књизи.

Заједничким напорима библиотекар и наставник кроз наставне и ваннаставне

активности развијају: опажање, пажњу, говор, памћење, мишљење, машту,
осећање, вољне радње, способности и личност ученика.

Сарадња са наставницима одвија се у оба смера, као помоћ наставника

библиотекару и као помоћ библиотекара наставнику у његовом стручном
усавршавању и приликом извођења наставе.

Библиотекар помаже наставнику при:

 Проналажењу и понуди потребних публикација и извора информација;

 Извођењу и реализацији часова из појединх наставних области у

библиотеци;

 Организацији, припремању, извођењу као и вредновању различитих облика

наставе;

 Приказу и пројекцији нових извора знања у различитим програмима –

изборна настава;
  Реализацији ваннаставних активности – секције у школи (литерарна,
драмска, новинарска, фото секција, секција информатичара итд).

Васпитно-образовни процес заснива се не само на сардњи наставног и стручног

кадра, већ и на сарадњи ученика и запослених у школи.

У настави наставник има главну улогу, он води и управља васпитно-образовним

процесом, док је често у ваннастваним активностима главна улога остављена
библиотекару. Од њиховог става и понашања зависи улога ученика у интеракцији.
Учитељ и библиотекар утичу на тај однос свесно и плански, али и несвесни
ставови и мишљења уплетени су у васпитно-образовни процес. На млађим
узрастима утицај наставника и библиотекара је јачи и заједно представљају један
од најзначајнијих фактора деловања школе на дете.

Могу се издвојити две врсте интеракција:

I. педагошка и

II. дијагностичка.

Педагошка представља ситуације када се нешто учи у интеракцији, док

дијагностичка када се проверава да ли је нешто стечено или развијено. У
педагошкој интеракцији помоћ одраслог се смањујење да би на крају
потпуно нестала.

У дијагностичкој помоћ расте све док дете не реши задатак. Када деца
овладају неком активношћу, наставник односно библиотекар поставља
нове циљеве. Посебно је изражено да библиотекари помажу и када помоћ
можда није потребна, сматрајући ту грешку мање опасном, него потпуно
ускратити помоћ.

Кроз интеракцију између наставног и стручног кадра и ученика долази до

когнитивног развоја ученика, при томе је неопходно следеће:

 ученик треба активно да учествује;

 треба формирати заједничку активност у којој учествују ученик, наставник,

и библиотекар;

 задатак који се решава кроз заједничку активност треба да буде у зони

наредног развоја (Ковачевић 2004: 104);

 наставник и библиотекар заједно треба да омогуће ученику да постепено

преузима контролу над стратегијом коју су формирали.

Најбоље је да се формирају хетерогене групе, где један број ученика може

самостално да реши задатак, а остали део групе уз помоћ другова. Овај начин рада
за припрему и организацију часа је најтежи, али даје најбоље резултате. Задатак
наставника и библотекара код оваквог облика рада је да ствара подстицајну
средину за ученикову активност, да бира погодну тему и осмишљава ситуацију
учења, да уводи ученике у активност учења, даје потребне инструкције, мотивише,
усмерава ученике једне на друге, води, допуњава и усмерава ученике током учења,
укључује се у рад група, организује размену искустава појединих група итд.

Активности библиотекара и наставника усмерени су на ученика, на развој

његових компетенција и потеницајала као и креирање његовог укуса што и јесте
циљ образовања.

Успешна сарадња библиотекара и наставника омогућава ученицима да освесте

своје поступке и овладају мисаоним процесима. Заједничким радом поставиће
интелектуалне захтеве тако да сваки ученик може постићи најбољи могући успех,
примерен својим могућностима.

Часови у школској библиотеци

У библиотеци се могу организовати различити облици наставе: час излагања

(излаже наставник, ученик или група ученика), дијалошки час, час самосталног
рада ученика, истраживачки рад на часу, час тестирања, квиз-час, час-концерт,
час-књижевни сусрет, позоришни час, филмски час... У функцији учења могу се
користити различити облици рада који имају подстицајну улогу. Разноврсношћу
часова и облицима рада наставно градиво ученицима постаје емотивно и мисаоно
ближе и привлачније.

Креативне радионице у школској библиотеци

 Заједнички циљ свих креативних радионица је развој когнитивних

способности, стицање искуства и развој различитих вештина у непосредној
комуникацији између саме деце, с једне стране, као и између деце и
водитеља радионице, с друге стране.Овакав облик рада са ученицима је
додатни извор социјализације.
Примери креативних радионица

 Читалачка радионица  Упознај своју земљу

(прилагођена узрасту ђачке
 Примери креативних
популације)
радионица
 Радионица креативног писања
 Библиотечка радионица
 Радионица естетске анализе
 Природњачка радионица
књижевних дела
 Водич за одрастање
 Радионица-промоција
мултикултуралности  Радионица новинарства
 Радионица информационе  Музичка радионица
писмености
 Филмска и позоришна
 Радионица страних језика уметност
 Уметничко-занатска  Психолошка радионица
радионица
 Педагошка радионица – како се
 Енглески кроз забаву учи.
 Лингвистичка радионица  Еколошка радионица
 Светска митологија и религија

Све ове креативне радионице, као и многе друге промовишу модеран, стваралачки
приступ учењу и усвајању вештина, остварујући психолошке и педагошке циљеве
сваке ваљане наставе обогаћене тимским радом у којој се поштује посебност
сваког члана.

Креативне радионице, оваквим тематским садржајем, доприносе да ученички

живот буде садржајнији и богатији, да се развија здрава социјализација младих
личности, негује се здрава емотивна стабилност, негује се критичко мишљење,
буди се радозналост без која нема истраживачког ни креативног мишљења, а и
само усвојено знање постаје трајније.

При осмишљавању креативног часа или радионице мора се водити рачуна о

следећем:

 избор садржаја или теме часа/радионице;

 припрема материјала и извора сазнања;

 одређјивање критеријума за успостављање циљне групе;

  избор носилаца радова;

 дељење главне теме на подтеме или радне задатке.

ШКОЛСКИ БИБЛИОТЕКАР –САРАДНИК У НАСТАВИ

Ставови теоретичара и одговорних институција о професији библиотекара, једној

од најстаријих у историји цивилизације, доста су се разликовали.

Чињенице у историјској ретроспективи сведоче о значајној улози библиотекара.

У XVII веку, када се од библиотекара очекивало да поседује универзално знање,

John Dury у делу The reformed librarie-keeper описује библиотекара као чувара
блага, али и као особу која подстиче на стицање знања.

Тридесетих година прошлог века Пирс Батлер (BUTLER 1933: XVI) библиотекару
приписује прагматичност: „За разлику од његових колега у другим пољима
друштвене активности, библиотекар је зачуђујуће незаинтересован за теоретске
видове професије ... Библиотекар по свој прилици стоји усамљен у једноставности
свога прагматизма...“ Ово виђење није потпуно основано, јер теоријско утемељење
библиотекарства као научне дисциплине не може се ни формално ни садржински
оспорити.

У историји библиотекарства многи библиотекари дали су допринос теоријском

утемељењу библиотекарства као науке у виду упутства за формирање библиотека
(Gabriel Naude 1600–1653), правила за стручну обраду (Аntonio Panizzi 1797–1879),
оснивања прве школе за библиотекаре (Melvil Dewey 1851–1931), златних
библиотечких правила (Shily Ramamrita Ranganathan 1892–1972), начела
библиотекарства (Donald John Urquhart 1909-1994)...

Библиотекари су, посебно са развојем савремене информационо комуникационе

технологије, поред прагматичне, развили комплексну улогу у друштву заснованом
на знању.

Данас у модерној, реформисаној школи библиотекарство представља

мултидисциплинарну професију које пред стручним кадром поставља широк
дијапазон послова.

У доба суверене владавине информација библиотекар има могућност, као никада

пре, да се афирмише у новом светлу. У стручној литератури појављују се и нови
називи за школског библиотекара. Шерил Кроу (КРОУ 2006: 46) себе назива
„едукатором за библиотечке технологије.“ У Русији је од 2011. године установљена
нова образовна професија - „педагог библиотекар“ (ПЕНКОВ 2013)

Према актуелном Закону о основама васпитања и образовања, школски

библиотекар заједно са психологом и педагогом има статус стучног сарадника
који „својим компетенцијама, саветодавним и другим облицима рада унапређује
образовно-васпитни рад и сарадњу са родитељима, односно старатељима у
установи, да прати остваривање утврђених стандарда постигнућа, пружа подршку
наставницима и васпитачима за унапређивање њиховог образовно-васпитног
рада, у складу са принципима, циљевима и стандардима постигнућа, помоћ
наставницима у развијању индивидуалних образовних планова и помоћ деци,
ученицима, родитељима, наставницима и васпитачима, по питањима која су од
значаја за образовање и васпитање и развој професионалне каријере ученика.“
(Службени гласник РС бр. 72/2009)

IFLA/UNESCO Смернице (2005: 398) школског библиотекара дефинишу као

„припадника стручног, квалификованог особља, одговорног за планирање рада и
управљање школском библиотеком. У томе му, ако дозвољавају новчана средства,
помаже одговарајуће особље. Он сарађује са осталим учесницима у образовном
процесу школе и одржава везе са јавном библиотеком и другим организацијама и
појединцима.“

За рад у школској библиотеци, уз високо образовање, школски библиотекар мора

да поседује лиценцу за рад. Испит за лиценцу полаже према Правилнику о дозволи
за рад (Сл. гласник РС, бр. 22/2005 и 51/2008). Обавезу увођења у посао и
полагање испита за лиценцу има приправник, односно стручни сарадник са
оствареним радним стажом без лиценце.

Пре полагања од приправника се очекује да савлада стручни програм, у чему му

помаже ментор пружањем помоћи у припремању и извођењу образовно-
васпитног рада; присуствовањем образовно-васпитном раду (најмање 12 часова у
току приправничког стажа); анализирањем образовно-васпитног рада у циљу
праћења напредовања приправника и пружањем помоћи у припреми за проверу
савладаности програма.

На крају приправничког стажа библиотекар треба да је упознат са структуром

наставног плана и програма, као и са прописима из струке. Такође, треба да је
оспособљен да самостално планира, остварује и вреднује образовно-васпитни рад,
прати развој и постигнућа ученика, сарађује са колегама, породицом и локалном
заједницом.

Након испуњења суштинских и формалних услова, односно након менторовог

извештаја о оспособљености приправника за самосталан рад и навршених годину
дана увођења у посао следи провера савладаности програма пред комисијом.
Стручни део испита се састоји из писаног рада и усменог дела, односно одбране
есеја на задату тему и полагања закона и педагошких ситуација у Министарству.

Библиотекар с лиценцом оспособљен је да се бави стручним пословима – уређење

фонда, рад са ученицима, сарадња са наставницима, информационо-
документациони рад, васпитно-образовни и културно-јавни рад.

Библиотекарима, као и свим актерима укљученим у васпитно-образовни рад,

више није довољна потврда о највишем формалном степену образовања као
доказу о компетентности за обављање стручних послова.

Правилником о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника,

васпитача и стручних сарадника (Сл. гласник РС 13/2012) дефинисани су облици
усавршавања:

 1) програми сталног стручног усавршавања који се остварују извођењем

обуке;

 2) акредитовани програми високошколских установа као облика

целоживотног учења;

 3) стручни скупови: конгрес; сабор, сусрети и дани; конференција;

саветовање; симпозијум; округли сто; трибина; летње и зимске школе;
стручна и студијска путовања.

Стручно усавршавање подразумева стицање нових и усавршавање постојећих

компетенција важних за унапређивање васпитно-образовног и стручног рада.
„Иако су библиотеке одувек постојале као део школског образовно-васпитног и
културног амбијента, испуњавајући своју традиционалну функцију обезбеђивања
уџбеничке литературе и других наставних средстава, у већини европских и
ваневропских земаља се тек крајем 20. и у првој деценији 21. века започело са
озбиљнијим промишљањем места и улоге школског библиотекара у изградњи
информационе писмености ученика и развијању културе континуираног
(целоживотног/доживотног) учења.“ (ПЕНКОВ 2013)

Васпитне, образовне и културне активности школске библиотеке треба

посматрати у контексту образовних промена. Ове активности одређују место и
улогу библиотеке у образовном процесу, као и специфичан рад библиотеке у
школи.

Према Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године школске

библиотеке „интензивно се користе у редовној настави као простор за учење, за
спровођење релевантних активности ученика за поједине предмете и медијско
описмењавање ученика. Библиотеке и библиотекари треба да буду ресурс-центри,
помоћ наставницима и ученицима у реализацији наставе и ваннаставних
активности“.
Школски библиотекар, осим школског програма и годишњег плана рада, на
основу којег дефинише оперативне (месечне, недељне и дневне) планове, треба да
има и план професионалног развоја (што је део портфолија професионалног
развоја), који обухвата план стручног усавршавања у установи (44 сата на
годишњем нивоу) и ван установе (24 сата присуства одобреним програмима обука
и стручним скуповима).

ПОСЛОВИ ШКОЛСКОГ БИБЛИОТЕКАРА

 1. Уређеност фонда:
1.1. Обезбеђује библиотечку грађу којом се подржава целокупан наставни
процес;
1.2. Планира набавку наслова у складу са испитним и утврђеним потребама
и интересовањима ученика и наставника;
1.3. Прати текућу издавачку продукцију у складу са потребама школе;
1.4. Изналази разноврсне начине за обнову књижног и некњижног фонда;
1.5. Уводи у фонд нове носаче информација;
1.6. Брине о заштити и очувању књижне и некњижне грађе;
1.7. Ради на аутоматизацији укупног библиотечког пословања.

 2. Рад са ученицима:
2.1. Прати индивидуална интересовања ученика у циљу подстицања
њиховог развоја;
2.2. Оспособљава ученике за самостално коришћење извора знања;
2.3. Подстиче иницијативу и слободу исказивања мисли, ставова и уверења
код ученика;
2.4. Уважава и поштује интересовања ученика приликом избора наслова;
2.5. Континуирано ради на навикавању ученика на пажљиво руковање
књижном и некњижном грађом;
2.6. Укључује посебно заинтересоване ученике у рад библиотеке;
2.7. Помаже ученицима у налажењу и избору литературе за израду
различитих задатака;
2.8. Гради атмосферу међусобног поверења;
2.9. Уважава дечју приватност;
2.10. Заступа најбољи интерес детета у образовно-васпитном раду;
2.11. Оспособљава ученике за стално образовање након завршеног
школовања;
2.12. Помаже ученику да развије критички однос према изворима знања.

 3. Сарадња са наставницима:
3.1. Истражује посебне потребе образовно-васпитног рада у школи у циљу
 набавке уже и шире литературе;
3.2. Уважава потребе и интересовања наставника;
3.3. Укључује се у израду развојног плана школе;
3.4. Препоручује наставницима различите нове носаче информација;
3.5. Помаже наставницима у избору и примени различите литературе за
наставу;
3.6. Остварује различите видове стручног усавршавања за наставнике;
3.7. Организује часове у сарадњи са наставницима.

 4. Информационо-документациони рад:
4.1. Систематски информише кориснике о новим издањима;
4.2. Припрема тематске изложбе библиотечко-информацијске грађе;
4.3. Промовише коришћење различитих извора знања у наставном процесу;
4.4. Обучава кориснике у коришћењу каталога и претраживању базе
података по различитим параметрима;
4.5. Израђује и ажурира каталоге у складу са изменама библиотечке
класификације.

 5. Културни и јавни рад:

5.1. Организује сарадњу са позориштима, музејима, галеријама и другим
установама и организацијама из области културе;
5.2. Укључује се у библиотечко-информациони систем;
5.3. Организује књижевне сусрете и трибине;
5.4. Сарађује у организовању смотри и такмичења у литерарном
стваралаштву;
5.5. Активно учествује у организацији приредби које се припремају у школи
или друштвеној заједници;
5.6. Сарађује са родитељима у вези са изналажењем заједничких интереса и
могућностима за побољшање рада библиотеке.

Сарадња школског библиотекара и

наставог кадра

Улога школске библиотеке детерминисана је наставним планом и програмом.

Растерећење ученика од многобројних школских обавеза могуће је остварити
интердисциплинарним приступом темама кроз сарадњу са школским
библиотекарем. Корелацијска настава омогућава повезивање наставног градиава
из више предмета што омогућава ученику да на различите начине сагледа исте
чињенице. Школски библиотекар припрема и организује корелацијску наставу
бирањем садржаја, предмета и медија и учествује у реализацији часа (KOVAČEVIĆ,
LASIĆ-LAZIĆ i dr 2004: 119).

Сарадња школског библиотекара и

наставог кадра
Mеђу дужностима библиотекара је и да се упозна са потребама и могућностима
свих предмета и омогући њихово правилно функционисање и унапређење у
простору библиотеке. Имајући у виду чињеницу да је библиотекар упућен на
целокупан наставни процес, па самим тим и на све предмете и наставнике, од њега
се очекује да поред знања о библиотечко-информационој делатности, буде
стручан и у педагошко-методичкој области.

САРАДЊА ШКОЛСКОГ БИБЛИОТЕКАРА И НАСТАВНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И

КЊИЖЕВНОСТИ

У пракси школска библиотека најчешће подржава наставу српског језика и

књижевности.

Заједничким радом школски библиотекар и наставник језика и књижевности

настоје да ученицима омиле књигу, да их заинтересују за наставу, да им помогну
да боље разумеју књижевно дело, обогате речник, да обуче ученике изражајном
казивању и интрепретативном читању...

Циљеви наставе књижевности на пољу васпитања су: развијање љубави према

књижевности, стварање читалачких навика, богаћење маште, јачање језичког
сензибилитета. Основни циљ наставе књижевности је да ствара поуздане читаоце
и да развија уметнички укус. Школска библиотека, такође, жели својим
корисницима, првенствено ђацима, да помогне да лакше и успешније савладају
градиво, али и да од ученика створи своје трајне кориснике који ће се увек радо
враћати књизи.

Заједничким напорима библиотекар и наставник кроз наставне и ваннаставне

активности развијају: опажање, пажњу, говор, памћење, мишљење, машту,
осећање, вољне радње, способности и личност ученика.

Сарадња са наставницима одвија се у оба смера, као помоћ наставника

библиотекару и као помоћ библиотекара наставнику у његовом стручном
усавршавању и приликом извођења наставе.

Библиотекар помаже наставнику при:

 Проналажењу и понуди потребних публикација и извора информација;

 Извођењу и реализацији часова из појединх наставних области у

библиотеци;
  Организацији, припремању, извођењу као и вредновању различитих облика
наставе;

 Приказу и пројекцији нових извора знања у различитим програмима –

изборна настава;

 Реализацији ваннаставних активности – секције у школи (литерарна,

драмска, новинарска, фото секција, секција информатичара итд).

Васпитно-образовни процес заснива се не само на сардњи наставног и стручног

кадра, већ и на сарадњи ученика и запослених у школи.

У настави наставник има главну улогу, он води и управља васпитно-образовним

процесом, док је често у ваннастваним активностима главна улога остављена
библиотекару. Од њиховог става и понашања зависи улога ученика у интеракцији.
Учитељ и библиотекар утичу на тај однос свесно и плански, али и несвесни
ставови и мишљења уплетени су у васпитно-образовни процес. На млађим
узрастима утицај наставника и библиотекара је јачи и заједно представљају један
од најзначајнијих фактора деловања школе на дете.

Могу се издвојити две врсте интеракција:

 педагошка и

 дијагностичка.

Педагошка представља ситуације када се нешто учи у интеракцији, док

дијагностичка када се проверава да ли је нешто стечено или развијено. У
педагошкој интеракцији помоћ одраслог се смањујење да би на крају потпуно
нестала.

У дијагностичкој помоћ расте све док дете не реши задатак. Када деца овладају
неком активношћу, наставник односно библиотекар поставља нове циљеве.
Посебно је изражено да библиотекари помажу и када помоћ можда није потребна,
сматрајући ту грешку мање опасном, него потпуно ускратити помоћ.

Кроз интеракцију између наставног и стручног кадра и ученика долази до

когнитивног развоја ученика, при томе је неопходно следеће:

 ученик треба активно да учествује;

 треба формирати заједничку активност у којој учествују ученик, наставник,
и библиотекар;
 задатак који се решава кроз заједничку активност треба да буде у зони
наредног развоја (Ковачевић 2004: 104);
 наставник и библиотекар заједно треба да омогуће ученику да постепено
преузима контролу над стратегијом коју су формирали.
Најбоље је да се формирају хетерогене групе, где један број ученика може
самостално да реши задатак, а остали део групе уз помоћ другова. Овај начин рада
за припрему и организацију часа је најтежи, али даје најбоље резултате. Задатак
наставника и библотекара код оваквог облика рада је да ствара подстицајну
средину за ученикову активност, да бира погодну тему и осмишљава ситуацију
учења, да уводи ученике у активност учења, даје потребне инструкције, мотивише,
усмерава ученике једне на друге, води, допуњава и усмерава ученике током учења,
укључује се у рад група, организује размену искустава појединих група итд.

Активности библиотекара и наставника усмерени су на ученика, на развој

његових компетенција и потеницајала као и креирање његовог укуса што и јесте
циљ образовања.

Успешна сарадња библиотекара и наставника омогућава ученицима да освесте

своје поступке и овладају мисаоним процесима. Заједничким радом поставиће
интелектуалне захтеве тако да сваки ученик може постићи најбољи могући успех,
примерен својим могућностима.

Часови у школској библиотеци

У библиотеци се могу организовати различити облици наставе: час излагања

(излаже наставник, ученик или група ученика), дијалошки час, час самосталног
рада ученика, истраживачки рад на часу, час тестирања, квиз-час, час-концерт,
час-књижевни сусрет, позоришни час, филмски час... У функцији учења могу се
користити различити облици рада који имају подстицајну улогу. Разноврсношћу
часова и облицима рада наставно градиво ученицима постаје емотивно и мисаоно
ближе и привлачније.

Креативне радионице у школској библиотеци

Заједнички циљ свих креативних радионица је развој когнитивних способности,

стицање искуства и развој различитих вештина у непосредној комуникацији
између саме деце, с једне стране, као и између деце и водитеља радионице, с друге
стране.Овакав облик рада са ученицима је додатни извор социјализације.

Примери креативних радионица

 Читалачка радионица (прилагођена узрасту ђачке популације)

 Радионица креативног писања

 Радионица естетске анализе књижевних дела

 Радионица-промоција мултикултуралности

 Радионица информационе писмености

 Радионица страних језика

  Уметничко-занатска радионица

 Енглески кроз забаву

 Лингвистичка радионица

 Светска митологија и религија

 Упознај своју земљу

 Примери креативних радионица

 Библиотечка радионица

 Природњачка радионица

 Водич за одрастање

 Радионица новинарства

 Музичка радионица

 Филмска и позоришна уметност

 Психолошка радионица

 Педагошка радионица – како се учи.

 Еколошка радионица

Све ове креативне радионице, као и многе друге промовишу модеран,

стваралачки приступ учењу и усвајању вештина, остварујући психолошке и
педагошке циљеве сваке ваљане наставе обогаћене тимским радом у којој се
поштује посебност сваког члана.

Креативне радионице, оваквим тематским садржајем, доприносе да ученички

живот буде садржајнији и богатији, да се развија здрава социјализација младих
личности, негује се здрава емотивна стабилност, негује се критичко мишљење,
буди се радозналост без која нема истраживачког ни креативног мишљења, а и
само усвојено знање постаје трајније.

При осмишљавању креативног часа или радионице мора се водити рачуна о

следећем:

 избор садржаја или теме часа/радионице;

 припрема материјала и извора сазнања;

 одређјивање критеријума за успостављање циљне групе;

 избор носилаца радова;

  дељење главне теме на подтеме или радне задатке.

Улога и значај високошколске библиотеке

Место високошколских библиотека у савременом образовању

Историјски развој универзитетских библиотека у Србији

Универзитетске библиотеке својим фондовима и услугама шире образовање,

помажу извођење наставе и доприносе научно-истраживачком раду.

Овај тип библиотека настаје у релативно развијеним земљама. Крајем XIII и у XIV
веку јављају се прве високошколске библиотеке на универзитетима и колеџима
Европе – у Француској, Италији, Немачкој, Енглеској...

Универзитетске библиотеке као институције јављају се крајем XVIII и почетком

XIX века. Доживљавају брзи развој и дефинишу своје задатке у Европи и Америци.

После Другог светског рата овај тип библиотека доживео је експанзију. Паралелно
са развојем високошколског образовања оснивају се универзитетске библиотеке
за праћење потреба наставе, образовања и научно-истраживачког рада.

Значај високошколских библиотека

Значај библиотеке на универзитету истакнут је низом званичних докумената,

међу којима је, свакако, свим библиотекарима познат University Grants Committee
Report из 1921. године: „Карактер и ефикасност универзитета може се проценити
према третману његовог централног органа - библиотеке. Библиотека је
неопходна као примарна и највиталнија потреба ‚у опреми универзитета.” (према
ВРАНЕШ 2010)

 Atkinson Repport из 1976. године, чија је прва реченица стекла скоро

карактер пословице: „Библиотека је срце универзитета. Као извор она
заузима централно и примарно место, јер подржава све функције
универзитета - образовну, истраживачку, креирање новог знања, трансфер
знања и културе, садашњости и прошлости новим генерацијама.”

ПОЈАМ И ФУНКЦИЈЕ ВИСОКОШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКА

Формирају се при универзитетима, високим и вишим школама и другим

институцијама при универзитету и учествују у образовању и
научноистраживачким процесима на универзитету.
Високошколске библиотеке у оквиру једног универзитета граде властити
библиотечко-информациони систем тј. мрежу библиотека.

Њу чине:

 универзитетска библиотека (каоцентрална библиотека)

 библиотеке при факултетима (катедрама и семинарима / департманима)

 библиотеке при вишим школама

 библиотеке при институтима и студентским домовима

Све ове библиотеке чине БИС универзитета и система научно-техничких

информација (НТИС).

Њихов основни задатак је да омогуће студентима, професорима, научним

радницима и сарадницима који су укључени у образовање и научно-истраживачке
процесе, информације и публикације потребне за студирање, научни, стручни и
истраживачки рад.

Библиотеке при факултетима, вишим школама и институтима су специјализоване,

док су библиотеке при студентским домовима општеобразовне.

Фондови високошколских библиотека одговарају научним подручјима

факултета у чијем су саставу, а обимом и садржајем морају да омогуће одвијање
образовних и научноистраживачких процеса.

Фондови ових библиотека морају да садрже:

 основна и специјализована дела одговарајућег научног подручја;

 специјализоване домаће и стране периодичне публикације;

 уџбенике, обавезну и допунску литературу прописану програмом наставе;

 библиотечки материјал неопходан за научноистраживачки рад;

 У својим фондовима оне садрже и све оно што настаје као резултат
научноистраживачког и образовног рада: научне радове, докторске
дисертације, магистарске радове итд.

Универзитетска библиотека је самостална и централна библиотека

општенаучног карактера.

Својим фондовима обухвата сва подручја науке. Пре свега прикупља:

 приручнике за потребе информационо-рефералне делатности;

 радове који представљају основ науке и културе;

  домаће и стране периодичне публикације;

 публикације универзитета из земље и иностранства (докторске и

магистарске радове одбрањене на матичном и другим универзитетима);

 радове изложене на симпзијумима, све радове настале на матичном

универзитету, изворна документа на разним медијима који су потребни у
образовном и научноистраживачком раду.

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”је библиотечки, информационо-

документациони и реферални центар Универзитета у Београду. Оснивач
Библиотеке је Универзитет у Београду.

У оквиру основне делатности, Библиотека:

• Преко својих фондова и база података доприноси одвијању високошколске
наставе, научно-истраживачког рада и образовања студената;
• обавља матичну функцију;
• обавља функцију координатора библиотечке мреже универзитета у систему
научно-технолошких информација Србије и информационог система
Универзитета;

 прати текућу домаћу и страну издавачку продукцију и набавља литературу

у складу са потребама наставног и научног рада на Универзитету; прати
текућу домаћу и страну издавачку продукцију и набавља литературу у
складу са потребама наставног и научног рада на Универзитету;

 комплетира раније набављене значајне серије, као и појединачне

публикације, збирке рукописа, старих и ретких књига и часописа;

 као депозитна библиотека, прима рукописне и штампане докторске

дисертације одбрањене на универзитетима у Србији, стране докторске
дисертације и представља реферални центар за докторске дисертације;

 размењује публикације са библиотекама и другим институцијама у земљи и

иностранству у циљу комплетирања фондова и ширења знања о нашој
култури и науци;

 даје на коришћење библиотечку грађу;

 обрађује библиотечку грађу, израђује јавне каталоге и формира базе

података о својим фондовима;

 чува целокупну библиотечку грађу и предузима мере њене заштите;

 посебно чува и заштићује библиотечку грађу са својствима културног

добра, сходно одредбама Закона о заштити културних добара;
  обавља рефералну делатност и функцију центра за научне и технолошке
информације Универзитета у Београду;

 прикупља и омогућава коришћења домаћих и страних база података и

пружа научне информације;

 обавља истраживања у области библиотечке информационе делатности;

 израђује библиографију радова наставника и сарадника Универзитета у

Београду;

 израђује библиографију докторских дисертација одбрањених у Србији;

 израђује библиографије, билтене приновљених публикација и друге

публикације информативног карактера;

 издаје штампане каталоге појединих делова библиотечких грађа;

 објављује рукописе и другу библиотечку грађу ради упознавања јавности са

својим фондовима;

 објављује фототипска издања публикација;

 објављује научно-истраживачке и стручне радове из области

библиотекарства, информатике и других научних области;

 организује научне и стручне скупове, изложбе, академске вечери и сличне

манифестације у складу са програмима посебних образовних, научних и
културних активности Библиотеке;

 одржава и развија сарадњу са библиотекама, универзитетима и другим

институцијама у земљи и иностранству, преко размене и позајмице
публикација, пружања научних информација и других видова сарадње;

 одржава и развија међународну сарадњу у складу са међународним

уговорима;

 обавља и друге послове предвиђене законом.

Стандарди

Стандарди за библиотеке универзитета у Србији доносе се ради утврђивања

објективних и примењивих мерила за осигурање квалитетних библиотечких
служби и услуга као основе за научну и наставну делатност на универзитетима у
Србији.

Стандарди за библиотеке универзитета односе се на све типове библиотека у

саставу универзитета.
Одређују: организацију библиотека универзитета у Србији, њихово повезивање у
мрежу, аутоматизацију, пословање, услове рада, фондове и простор.

Oрганизација и рад универ библио. регулисани су стандардима, који су усклађени

са међународним стандардима исте врсте и следе препорку УНЕСКА да свакa
земља, односно регион треба да сачини прописе који су код нас комплетни јер
обухватају и квалитативне и квантитативне норме.

Стандарди за библиотеке универзитета први пут су донети 1975. у Сарајеву.

Направљене су за чист облик универзитетских библиотека иако је тада постојало
много библиотека са двојном функцијом, образложење радне групе савеза
друштва библиотекара која је радила на стандардима је да ови стандарди
првенствено треба да послуже оснивању и организовању нових универзитетских
библиотека.

Нацрт нових стандарда утврђен је фебруара 1986, одлука о прихватању нових

стандарда није донета.

Појављују се два термина:

стандард из 1975. - универзитетске, а из 1986. – високошколске

библиотеке.

Правилник о националним стандардима за обављање библиотечко-

информационе делатности

 Правилник је донет 2013. године.

 Прописује националне стандарде за обављање библиотечко-информационе

делатности свих типова библиотека: јавних, школских, специјалних и
високошколских.

 Неопходно је разматрати све стандарде јер су то показатељи развоја

библиотечке делатности на универзитетима.

Остали стандарди који регучишу положај високошколских библиотека

 Правилник о стандардима и поступку за акредитацију високошколских

установа и студијских програма;

 Правилник о стандардима и поступку за спољашњу проверу квалитета

високошколских установа;

 Правилник о стандардима за почетну акредитацију високошколских

установа и студијских програма;

 Уредба о нормативима и стандардима услова рада универзитета и

факултета за делатности које се финансирају из буџета.
Кадар у високошколским библиотекама

 Структура кадра у високошколским библиотекама директно је условљена

структуром фондова и корисника.

 Ваља имати у виду не само њихове стручне квалификације везане за

одређену научну област, већ ширину комуникације коју свакодневно морају
остваривати: са студентима, научним радницима и колегама, са
припадницима различитих националних групација, са корисницима са
специјалним потребама, у циљу утемељења и промовисања учења.

Улога библиотеке у акредитацији факултета

 Интегралност и еквивалентност наставних програма, флексибилност и

транспарентност наставе, истовремено конкурентност и компатибилност
на локалној и интернационалној сцени захтеви су које су донели
флуктуација наставног кадра и студената, технолошки развој, међународна
сарадња.

 Заједно са претходно успостављаном регулативом, са већ примењиваним

облицима институционалне (чији је предмет статус, легитимитет и
квалитет високошколске институције у целини) и професионалне
акредитације (која обухвата образовне програме и научне степене), оно је у
Европи водило организовању Мреже независних националних агенција за
евалуацију и акредитацију ENQA (European Networks of Quality Assurance
Agencies), а потом формулисању и усвајању три документа: Лисабонске
конвенције о признавању квалификација у високом образовању у земљама
Европе (11. априла 1997), Сорбонске декларације (25. маја 1998) и Болоњске
декларације (19. јуна 1999).

 Акредитациона процедура представља одраз потребе за међусобном

интензивнијом сарадњом универзитета, која је истицана и у формалним
документима од шездесетих до деведесетих година прошлог века.

 „Акредитација је формална, јавно публикована изјава о квалитету

институције или програма, а која следи из цикличне евалуације засноване
на прихваћеним стандардима.” (према Вранеш 2009: 242)

 На квалитет и континуитет високошколског образовања утичу библиотеке,

од којих се очекују јасно дефинисана мисија и циљеви, функције и задаци
библиотеке, њен организациони и материјални статус. Библиотека јесте
активан и директан учесник у процесу наставе на универзитету:

1. Библиотечки фондови и библиографске информације његова су неопходна

подршка.
 2. У библиотеци се могу организовати курсеви за едукацију корисника, о
основним принципима технике научног рада, о савременој технологији
претраживања информација, као и специјализовани ужестручни часови,
предавања или дискусионе трибине. За такав вид активности може се предвидети
одговарајући број кредита којим се библиотека непосредно укључује у наставни
процес.

 Без добро организоване библиотеке факултет не може добити

акредитацију, која му омогућава прихватање у оквире европског
образовног простора, што је видљиво из прегледа критеријума за
оцењивање високошколске установе, којем припадају: „1. мисија, визија,
циљеви, тежње; 2. нацрт програма (савременост, разноврсност програма и
сарадња, итд); 3. план рада; 4. адекватан број студената; 5. предавање и
учење; 6. библиотечке и информатичке услуге; 7. сарадња са радном
средином; 8. сарадња са осталим високошколским институцијама; 9.
међународна сарадња; 10. регионална сврсисходност институције; 11.
систем обезбеђивања квалитета.” (НИКОЛИЋ, МАЛБАША 2002:53).

 “Библиотечка делатност развијана у окриљу високошколске установе, по

својим историјским, правним и професионалним одређењима може, а по
друштвеној одговорности треба да одговори захтевима евалуације и
акредитације универзитета у чијем је саставу.“ (ВРАНЕШ 2009: 13)

Фонд и услуге школске библиотеке

школске библиотеке

Школске библиотеке оснивају се при основним и средњим школама. Намењене су

ученицима, наставницима и стручним сарадницима. Помажу својим корисницима
у стицању знања, стручног усавршавања и унапређивање васпитно- образовног
процеса.

Сматра се да је у XX веку два пута дошло до великих промена у школским

библиотекама: „Prvi put tokom 1960-tih kada su biblioteke počele da u svoj rad
uključuju novi talas audiovizuelnih sredstava i softvera. Drugi je počeo 1980-tih sa
brzim napretkom mikroračunara, računarskih mreža i Interneta. Prvo redizajniranje
zahtevalo je samo promenu u sadržaju. Drugo zahteva potpunu promenu mišljenja
(LOERTSCHER 2005: 1-2)”.

Фонд школске библиотеке

Богати фондови и разноврсне услуге у служби наставе помажу ученицима у
савлађивању наставног градива, проширивању знања, развијању вештина.

Наставницима пружају подршку у раду, омогућавају стручно усавршавање и

побољшавање начина извођења наставе из свих школских предмета.

У савременој школи библиотека својим фондом и услугама допуњује и подржава

наставу и тиме представља ослонац васпитно- образовном процесу. Иако је пре
четрдесет година Радмила Шуљагић изнела да се од библиотеке очекује да „пружи
ученику илустрације знања које он стиче на часовима, да му занимљивом
литературом учини јаснијим и ближим извесне апстрактне појмове; да подстакне
његову машту и изазове ватромет асоцијација које ће допринети да код предмета,
наоко тако различитих, уочи сличности, да код других на први поглед сличних,
схвати разлике, и на основу свега запаженог, доживљеног и прочитаног створи
своју слику света која неће бити далеко од реалности“ (1972: 68) данас је још увек
у многим школама однос према библиотеци често рестриктиван и
елиминантиван.

Мајкл Горман наводи да су за јако јавно образовање које је стуб демократије

неопходне школске библиотеке. Школска библиотека мора да прати реформисано
образовање и сходно томе да се трансформише у библиотеку у којој ће корисници
бити активни учесници у учењу и трагању за информацијама (GORMAN 2007: 102).

Код нас оне још увек нису довољно укључене у наставни план и програм:
„Темељне одреднице школске библиотеке у васпитно-образовном процесу увек су
довођене у релацију с фондом, школским библиотекаром и програмом, али оне
никада нису биле уграђене у обавезни део наставног плана и програма (као што су
то, на пример, у школама у Канади, где је сваки разред обавезан да једном
седмично одржи час у школској библиотеци, уз сарадњу школског библиотекара
са наставником, прим. аут.) и тако су остајале по страни, препуштене личном
ангажману и ентузијазму школских библиотекара ... Нова кретања утицала су и на
промену делатности школске библиотеке.“ (ИЛИЋ, ГАЈИЋ и др. 2007: 57)

Фонд је сређен по УДК групама, односно тематско-садржајним целинама које су

ради веће прегледности одвојене међашима.

УДК (универзална децимална класификација којом је људско знање подељено у

групе од 0 до 9).

0 Општа група

1 Филозофија. Психологија

2 Религија. Теологија

3 Друштвене науке
5 Математика. Природне науке

6 Примењене науке. Медицина. Техника

7 Уметност. Спорт. Разонода

8 Књижевност. Филологија

9 Географија. Биографије. Историја

функције школске библиотеке

библиотечко-информациона,

васпитно-образовна и

културно-рекреативна.

библиотечко-информациона делатност

 Планирана набавка, инвентарисање, сигнирање, каталогизација,

класификација, ревизија ,
 евиденција и статистика (вођење дневне, месечне и годишње статистике),
 израда програма рада и извештаја о раду
 уређење фонда и смештај публикација (по UDK систему или према
формалном принципу: према инвентарном броју, формату...)
 развијање каталога и
 пружање стручних услуга.

Информациона делатност

обједињује три функције:

1. информациону,
2. рефералну и
3. стручно-научну.
Информациона функција обухвата:

 претраживање информација и проналажење извора

 сакупљање, обрада и чување информација и извора као грађе;
 производња информациј а и инструмената претраживања у самој школи;
 повезивање у шире библиотечке и информационе мреже;
 обавеза информационог описмењавања

Васпитно-образовне активности

Остварују се на основу програма. Реализацијом часова у школској библиотеци, у

сарадњи са наставницима, унапређује се и повећава квалитет образовно-
васпитног рада, проширује се знање ученика, ствара се могућност за испољавање
креативности и активно учешће ученика у социјалном и културном окружењу.
Васпитни циљеви школске библиотеке односе се на стицање врлина и позитивних
навика, на развијање ваљаних моралних судова и усвајање културног понашања.

Образовне активности пружају сазнања која се могу применити и у практичном

животу и оспособљавају ученика да се боље снађе у стварности.

Образовно-васпитна функција

У односу на ученике:

 пружа услове за самосталан рад ученика,

 омогућује непосредан једноставан и брз приступ информацијама и
коришћењу библиотечеке грађе,
 обезбеђује јавност употребе и доступност расположивим ресурсима и
информацијама,
 упознаје ученике са начинима коришћења библиотечке грађе и
информација и облицима њихове презентације,
 омогућава ученицима да користе библиотечке ресурсе у складу својим
могућностима, знањима и интересовањима,
 упознаје ученике са могућношћу коришћења различитих метода и
средстава.

Образовно-васпитна функција

У односу на наставнике и организацију наставе омогућава:

 развијање концепта савремене организације наставе уз примену

различитих метода, облика и средстава рада (индивидуални, групни и
тимски рад, проблемски облик рада, истраживачки рад итд.),
 планирано коришћење ресурса библиотеке у процесу наставе и учења у
библиотеци и ван ње,
 коришћење библиотечких ресурса у процесу припреме наставе,
 коришћење библиотечких ресурса и после редовне наставе, организације
допунске наставе и различитих облика додатног рада,
 буђење радозналости и интересовања за учење и истраживање код ученика
и
 усавршавање наставника.

културно-рекреативна функција

 Учешће у планирању културне и јавне делатности школе, посебно

планирање културне и јавне делатности школске библиотеке,
 организовање семинара, саветовања и предавања,
 промоција младих стваралаца (уметника и научника) и помоћ при
објављивању њихових првих књига,
 покретање и урађивање школског часописа, билтена или web сајта,
  организовање различитих активности и садржаја: прослава дана школе,
трибине, такмичења, размена гостовања, сусрети, фестивали, промоције,
изложбе...
 сајмови књига (уџбеника, приручника, стручних часописа или
белетристике) као и сајмови других врста некњижне грађе (цд, плоча,
постера)

Законска, подзаконска регулатива, стандарди и смернице за рад школске

библиотеке

Рад школскe библиотекe регулишу Министарство културе и медија и

Министартво просвете, науке и технолошког развоја.

Статус и положај школске библиотеке мора се посматрати с аспекта двојне правне

регулативе – из области библиотекарства и просвете, који су комплементарни у
својој просветитељско–културној мисији.

Прописи из области образовања примењују се када је реч о простору и опреми

школских библиотека, степену и врсти школске спреме, стицању лиценце за рад.

У стручним областима рада примењују се законски пропоси из библиотекарства.

Законом о библиотечко–информационој делатности

Данас је рад школских библиотека, када је реч о стручним пословима, регулисан

Законом о библиотечко–информационој делатности (Сл. гласник РС бр 52/2011).
Према члану 14 овог Закона „васпитно–образовна и научна установа обавезна је
да организује школску, високошколску, универзитетску библиотеку, односно
библиотеку научноистраживачког института и установе и да обезбеди све
потребне услове за њен рад.“

Законом о библиотечко–информационој делатности

Законом је регулисано да су школске библиотеке део јединственог библиотечко–

информационог система Републике Србије и као такве представљају
организационе јединице образовне установе, с циљем да помажу и унапређују
образовно–васпитни процес.

Стандарди

Библиотеке се у раду поред закона руководе стандардима који указују на

параметре неопходне за успешно функционисање библиотеке. По угледу на ISО
(International Organisation for Standards) у нашој земљи непосредно након Другог
светског рата донета је Уредба о стандардима и формирању Савезне комисије за
стандарде. Први Закон о стандардима усвојен је 1960. године, када је основан и
Савезни завод за стандардизацију.
Стандарди

Школске библиотеке у свом раду до недавно су примењивале стандарде из 1973.

године. Од маја 2013. године, на снази је нов Правилник о националним
стандардима за обављање библиотечко-информационе делатности јавних,
школских, специјалних, високошколских и универзитетских библиотека и
библиотека научно-истраживачких института и установа који је, на основу члана
36. став 2. Закона о библиотечко-информационој делатности (Службени гласник
РС, бр. 52/11), донео Министар културе и информисања (Сл. гласник РС бр. 39/13).

У Правилнику су садржани стандарди у погледу врсте послова и активности који

се односе на задатке школске библиотеке, образовно–васпитни рад са ученицима,
образовно–васпитну делатност школске библиотеке, сарадњу с директором
школе, наставницима, стручним сарадницима и родитељима и на библиотечко–
информациону делатност школске библиотеке. Стандарди у погледу услова и
ресурса који одређују простор и опрему школске библиотеке ближе се утврђују
прописима из области образовања и васпитања.

међународне препоруке

У циљу побољшања статуса и унапређења делатности, школске библиотеке поред

домаћих закона и стандарда примењују и међународне препоруке које су
несумњиво утицале на доношење нових и ревизију постојећих националних
стандарда.

међународне препоруке

Након доношења стандарда за средње школе и високошколске установе,

захваљујући напорима Националног просветног удружења и Америчке
библиотечке асоцијације, 1925. године донети су први стандарди за библиотеке
основних школа. За рад библиотека након Другог светског рата значајни су
стандарди које је такође Америчка библиотечка асоцијација донела 1945. године –
School Libraries for Today and Tomorrow, на 43 стране предочене су квантитативне
и квалитативне норме на основу којих су касније у свету настали многи
национални стандарди.

међународне препоруке

Америчко удружење библиотека под под покровитељством Америчке

библиотечке асоцијација развија и објављује Standards for School Library Program
(1960). Са розвејем информација на новим медијима развијају се и нови стандарди
– Standards for School Media Program, објавили су их Америчка асоцијација
школских библиотека и Одељење за аудиовизуелне упутства Националног
просветног удружења 1969, године, у којима су први пут обухваћени термини
попут медијатекар, медијатека, медијски центар, медијски програм. У наредним
деценијама у више наврата доношени су стандарди који се посебно односе на
медијатеке.

Један од актуелнијих стандарда донет је 2007. године под називом Standards for
the 21st-Century Learner.

IFLA/UNESCO Манифест и Смернице за развој школских библиотека

Међународна асоцијација библиотечких удружењ (International Federation of

Library Associations – IFLA) и Уједињене нације за образовање, науку и културу
(UNESCO) донеле су 2000. године Манифест за школске библиотеке, на основу
којег су годину дана касније, 2001. године, настале Смернице за школске
библиотеке ради „обавештавања оних који доносе одлуке на националном и
локалном нивоу у целом свету и за подршку и оријентацију библиотечке
заједнице. Написане су да би помогле школама да примене принципе изнете у
Манифесту.“

IFLA/UNESCO Манифест за школске библиотеке

IFLA/UNESCO Манифест за школске библиотеке уз указивање на значајну улогу

овог типа библиотеке у „учењу и подучавању намењеном свима“ издваја задатке и
циљеве неопходне за учење, развијање стваралачке маште и критичког мишљења,
унапређивање писмености и подизање културног нивоа.

Према Манифесту циљеви школске библиотеке су:

 „подршка и побољшање образовних циљева наведених у наставном плану и

програму школе;
 развијање и неговање навике и уживања у читању и учењу код деце, као и
навике коришћења библиотеке током читавог живота;
 пружање прилике да се искуси стварање и коришћење информација у циљу
стицања знања, познавања, развијања маште и уживања;
 подстицање свих ученика да стичу и користе вештине вредновања и
коришћења информација, без обзира на облик, формат или медиј, као и да
овладају начинима друштвене комуникације;
 обезбеђивање приступа локалним, регионалним, националним и
глобалним изворима и могућностима, што оне који уче доводи у додир са
различитим идејама, искуствима и ставовима;
 организовање активности које јачају друштвену и културну свест;
 сарадња са ученицима, наставницима, управом и родитељима да би се
остварили циљеви школе;
 заступање начела да су слобода мишљења и приступ информацијама
неопходни предуслови за делотворно и одговорно учешће у грађанском
демократском друштву;
 промоција читања и извора и услуга школске библиотеке у школској и
широј друштвеној заједници.“
Модел програма за стицање вештина учења и информатичке писмености не
доноси само смернице за информатичку писменост, већ настоји да упозна ученике
са процесом учења који се може примењивати у различитим областима и
ситуацијама на основу којих ће се развити:

 „вештине учења помоћу којих ученик сам себе усмерава,

 вештине сарадње,
 вештине планирања,
 вештине проналажења и прикупљања,
 вештине бирања и оцењивања,
 вештине организовања и бележења,
 вештине комуницирања и саопштавања и
 вредновање.

Библиотеке у настави
Дидактика

 Дидактика (старогрчки didaskein - поучавати) је педагошка дисциплина

која се бави питањима образовања и наставе.

 Она проучава опште законитости наставног процеса: циљ и задатак

наставе, садржај наставног процеса, врсте наставе, наставне принципе,
наставне методе, наставна средства, организацију наставе, основне
чиниоце наставе.

Методика

 Методика (грчки metodos - поступак или начин рада) је дидактичка

дисциплина

 Методика је мултидисциплинарна наука, истовремено и теоријска и

практична.

 Основу наставног процеса представљају дидактички принципи којих се сви

актери укључени у наставни процес морају придржавати да би настава
била успешна.

 Дидактички принципи међусобно су повезани и у пракси их треба

комбиновати.

Дидактички принципи

У литератури се обично наводи 9 дидактичких принципа:

1. принцип научне и васпитне 2. принцип усклађености наставе

усмерености наставе према узрасту ученика
3. принцип индивидуализације 6. принцип систематичности и
наставног рада поступности

4. принцип рационализације и 7. принцип очигледности у настави

економичности
8. принцип повезаности теорије и
у настави праксе

5. принцип свесне активности 9. принцип трајности знања

ученика
Предметност методике (по Милији Николићу):

 шта? - наставно градиво;

 коме? – ученицима;

 зашто? - наставни циљеви;

 ко? - наставници и писци уџбеника;

 чиме? - наставна средства и извори сазнања и

 како? - начин и облик рада, наставни поступци.

 Ова основна питања заједничка су настави и њеној методици.

Методика

Најважнија одлика методике је њена примењивост у наставној пракси, односно

способност да се успешно реализују методичка правила. То подразумева
оспособљеност предавача да их практично примени.

Методика није збир правила која се увек могу идентично примењивати. Од

предавача се очекује да методичка правила прилагођава ситуацији и потребама
наставе/ученика

Ваш основни задатак као методичара је да приближите књигу ученицима, да

пробудите ученичку радозналост, жељу за читањем...

Питања која се постављају су:

 Како то учинити?

 Које су методе и поступци којима треба постаћи љубав за читањем и

уживањем у читању?

Читање

 Доживљајно – естетско читање које пружа задовољство. Остварује се

првенствено читањем уметничких текстова
  Истраживачко – усмерено на разумевање најбитнијих вредности текста

 Изражајно и интерпретативно – када се текст тумачи током читања и када

је интерпретатор/читач казивач који буди емоције слушалаца

 Читање са записивањем - бележење најважнијих елемената ради бољег

памћења

 Критичко читање – приликом читања доноси се суд о прочитаном

 имагинативно читање – предуслов је способност апстрактног мишљења;

буђење маште и стврање властитих доживљаја и слика на основу
прочитаног текста.

 Литерарна имагинација зависи од врсте текста

Методички подаци о часу

 Наставна тема

 Наставна јединица

 Тип часа

 Облици рада

 Циљеви и задаци часа

 Наставне методе

 Наставна средства и потребан материјал

 Активности ученика

 Активности наставника

 Резултати часа – исходи

 Корелација

 Коришћена литература

 ПРЕДМЕТ : Библиотеке у настави

 НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Назив дела

 ТИП ЧАСА: Обрада (може бити понављање, представљање...)

 ОБЛИЦИ РАДА: Фронтални, индивидуални, групни

 МЕТОДЕ РАДА: Дијалошка, писана, илустративна

  НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наведите све оно што користите као помоћ при раду,
лектиру, књигу или текст, плакат...

 КОРЕЛАЦИЈА: Овде наводите само ако је час у вези са неким предметом нпр:
музичка култура, ликовна уметност

 ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЧАСА: Самостално читање и анализа књижевног дела,

доживљавање и разумевање текста...

 Ток часа

 Припрема за извођење одређене наставне јединице

 Три основна дела:

 Уводни део (око 5 минута)

 Главни део (30-35)

 Завршни део (провера закључака, евалуација)

 Образовни циљеви

 Представљају усвајање и разумевање информација

 Обогатити новостечено знање, повезивање са раније усвојеним појмовима,

подстаћи ученике на самостално закључивање и развијање критичког
мишљења

 Васпитни циљеви

 Односе се на усвајање, прихватање моралних вредности

 Циљ образовања је да на прави начин усмери васпитање младе особе

 Практични циљеви

 Када је реч о библиотекама у настави – стицање практичних вештина и

умења;

 ученик је оспособљен да јасно и прецизно изражава своје мисли , стиче

властити став, постаје оспособљен да разуме и друге појаве (историјске,
културне, друштвене...)

Методе

Дијалошка метода

 Разговор између библиотекара / наставника и ученика

 Циљ дијалога је мотивисање ученика на запажање и доношење закључака

 Сучељавање мишљења – пожељна ситуација; мотивисаност ученика

 „Наставна јединица се не може успешно обрадити ако се дијалог сведе само

на питања и одговоре. Питањима треба да претходе одговарајући радни
налози, а одговорима ваља да следе докази. Тако се остварује целовит
сазнајни круг.“ (М. Николић, 2006: 38)

Монолошка метода

 индивидуална усмена активност – излагање наставника и ученика

 Временско ограничење (укњучити и остале, што чешће прекидати монолог)

 Исказивање унапред припремљене анализе...

 Истраживачки или радни задаци

 Радни налози

 Упутста ученицима за рад

 Објасните, опишите, протумачите, анализирајте, запазите, илуструјте,

докажите...

 Формулишу се тако да подстакну на размишљање, дуже излагање, а да се

избегну кратки одговори. У зависности од тежине обезбеђује се
одговарајуће време.

 Избегавати репродуктивне задатке (препричавање)

 Задаци који буде радозналост и жељу за усвајањем нових знања

 Групни рад

 Групни рад (2 до 5 ученика)

 Добар начин да се сви укључе и мотивишу; ствара се интеракција унутар

група

 Групе решавају исти задатак - полемички амбијент

 Групе према намени - решавају различите задатке, а на крају се добија

целина

 У оквиру једне групе свако може да има посебан задатак

Улога школске библиотеке у подучавању и учењу намењеном
свима

Школска библиотека пружа информације и сазнања који су неопходни за успешно

учествовање у савременом друштву заснованом на информацијама и знању.
Школска библиотека омогућава ученицима да овладају вештинама за учење током
читавог живота, развија њихову стваралачку машту, и оспособљава их да буду
одговорни грађани.

Задаци школске библиотеке

Школска библиотека нуди помоћ при учењу, књиге и изворе који свим
учесницима образовног процеса у школи омогућавају да развију критичко
мишљење и да делотворно користе информације у свим облицима и на свим
медијима. Школске библиотеке се повезују

у ширу библиотечко-информациону мрежу, у складу са принципима Унесковог

Манифеста за јавне библиотеке.

Библиотечко особље омогућава коришћење књига и других извора информација,

у распону од уметничких до документарних, од штампаних до електронских, на
лицу места и на даљину. Ти извори допуњују и обогаћују садржај уџбеника,
наставних материјала, и методику наставе.

Доказано је да ако библиотекари и наставници међусобно сарађују ученици

достижу виши ниво писмености, боље овладавају вештинама читања, учења,
решавања проблема, као и информационим и комуникационим вештинама.

Школска библиотека треба да пружа своје услуге подједнако свим учесницима

образовног процеса у школи, без обзира на узраст, расу, пол, веру, националност,
језик, професионални или друштвени статус. Онима који не могу да користе
уобичајене библиотечке услуге и грађу треба обезбедити посебне услуге и
материјале. Могућност коришћења услуга и колекција треба да се заснива на
Општој декларацији УН о људским правима и слободама и не сме да подлеже било
каквој идеолошкој, политичкој или верској цензури, као ни комерцијалним
притисцима.

Финансирање, правни прописи и мреже

Школска библиотека је од пресудног значаја за сваку дугорочну стратегију развоја

писмености, образовања, снабдевања информацијама, економског, друштвеног и
културног развитка. За школске библиотеке су одговорни локални, регионални и
државни органи управе, који зато морају донети одговарајуће прописе и
програмске документе. Школским библиотекама обавезно се обезбеђује
одговарајуће финансирање и довољно средстава за стручно особље, грађу, опрему
и нове технологије. Њихове услуге обавезно су бесплатне.

Школска библиотека је неизоставни учесник у локалним и регионалним мрежама,

као и у националној библиотечко-информационој

мрежи.

Ако школска библиотека дели простор, опрему и/или изворе са другим типовима
библиотека, на пример са јавном библиотеком, морају се уважити и очувати
јединствени циљеви школске библиотеке.

Циљеви школске библиотеке

Школска библиотека је саставни део образовног процеса. Следећи циљеви су

неопходни за унапређивање писмености, информатичке писмености, подучавања,
учења и за подизање културног нивоа и представљају основне услуге школске
библиотеке:421

• подршка и побољшање образовних циљева наведених у наставном плану и

програму школе;

• развијање и неговање навике и уживања у читању и учењу код деце, као и

навике коришћења библиотеке током читавог живота;

• пружање прилике да се искуси стварање и коришћење информација у циљу

стицања знања, познавања, развијања маште и уживања;

• подстицање свих ученика да стичу и користе вештине вредновања и коришћења

информација, без обзира на облик, формат или медиј, као и да овладају начинима
друштвене комуникације;

• обезбеђивање приступа локалним, регионалним, националним и глобалним

изворима и могућностима, што оне који уче доводи у додир са различитим
идејама, искуствима и ставовима;

• организовање активности које јачају друштвену и културну свест;

• сарадња са ученицима, наставницима, управом и родитељима да би се остварили

циљеви школе;

• заступање начела да су слобода мишљења и приступ информацијама неопходни

предуслови за делотворно и одговорно учешће у грађанском демократском
друштву;

• промоција читања и извора и услуга школске библиотеке у школској и широј

друштвеној заједници.
Школска библиотека остварује ове циљеве тако што побољшава своју политику и
услуге, бира и набавља изворе, пружа физички и интелектуални приступ
одговарајућим изворима информација, обезбеђује капацитете за подучавање и
запошљава обучено особље.

Особље

Школски библиотекар је припадник стручног, квалификованог особља, одговоран

за планирање рада и управљање школском библиотеком. У томе му, ако
дозвољавају новчана средства, помаже одговарајуће особље. Он сарађује са
осталим учесницима у образовном процесу школе и одржава везе са јавном
библиотеком и другим организацијама и појединцима.422

У оквиру националних законских и финансијских услова, улога школског

библиотекара разликоваће се у зависности од расположивог буџета и наставног
програма и методологије рада одређене школе. Без обзира на тај појединачни
контекст, постоје општа знања која су неопходна да би школски библиотекари
могли да осмисле и пружају делотворне услуге школске библиотеке: о изворима,
библиотеци, управљању информацијама и подучавању. У окружењу које је све
више умрежено, школски библиотекари морају умети да планирају увођење
новина и да подучавају наставнике и ученике разним вештинама у вези са
руковањем информацијама. Због тога морају непрекидно да се стручно обучавају
и усавршавају.

Рад и управљање

Да би рад био делотворан и бројчано мерљив потребно је следеће:

• формулисати програмски документ о услугама школске библиотеке; у њему се

дефинишу задаци, приоритети и услуге, у складу са наставним програмом школе;

• школска библиотека мора да се организује и води у складу са стандардима

струке;

• услуге морају бити доступне свим учесницима у образовном процесу школе и

одвијати се у складу са контекстом локалне заједнице;

• мора се подстицати сарадња са наставницима, управом школе, одговарајућим

органима управе, родитељима, другим библиотечко-информационим
стручњацима и групама у друштвеној заједници.

Примена Манифеста

Позивају се владе да преко својих министарстава одговорних за образовање

осмисле стратегије, програме и планове рада у којима ће бити уграђена начела из
овог манифеста. Планови треба да обухвате и ширење овог манифеста кроз
основне програме образовања библиотекара и наставника, као и кроз програме
континуираног образовања.

ИСПИТНА ПИТАЊА
1. Историјски развој школских библиотека
2. Фонд школске библиотеке
3. Услуге школске библиотеке
4. Положај и улога школских библиотека
5. Извори информација у школској библиотеци
6. Улога школске библиотеке у развијању читалачких интересовања ученика
7. Радионице у школској библиотеци
8. Час у школској библиотеци
9. Библиотека као место учења и разоноде
10. Остваривање наставног плана уз помоћ школске библиотеке
11. Библиотечки фондови и услуге у служби наставе
12. Улога лектире, литературе и слободног избора у развијању читалачких
интересовања
13. Сарадња школског библиотекара са наставницима (српског језика и
књижевности, страног језика...)
14. Рад школског библиотекара са децом са посебним потребама
15. Рад школског библиотекара са надареном децом
16. Рад школског библиотекара са тинејџерима
17. Улога библиотекара у припреми ученика за такмичења
18. Школски библиотекар, настава и интернет
19. Улога и значај високошколске библиотеке
20. Место високошколских библиотека у савременом образовању
21. Извори информација у високошколској библиотеци
22. Библиотечки сервиси на универзитетима
23. Улога библиотеке у акредитацији факултета