VIŠA TEHNIČKA ŠKOLA – SUBOTICA

Dorman Lajos

MAŠINSKA MERENJA

SUBOTICA 2000
Sadržaj
I. POGLAVLJE..................................................1
UVODNA RAZMATRANJA............................1
1. OSNOVNI POJMOVI ...................................1
1.1. Pojmovi vezani za metod merenja.............................1
1.2. Pojmovi u vezi merila................................................1
1.3. Osnovne metrološke karakteristike merila ................2
1.4. Faktori koji utiču na rezultat merenja........................3
1.4.1. Greške merenja ...................................................3
1.4.1.1. Stalne greške.................................................3
1.4.1.1.1. Greške merila .........................................3
1.4.1.1.2. Lične greške ...........................................5
1.4.1.1.3. Greške usled uticaja okoline...................5
1.4.1.2. Slučajne greške ................................................6
2. POMOĆNI PRIBOR .....................................6
2.1. Ploče.........................................................................6
2.2. Prizme za oslanjanje..................................................7
2.3. Šiljci i trnovi..............................................................7
2.4. Kontrolni lenjiri.........................................................7
2.5.Merni blokovi.............................................................8
2.6. Držači merila .............................................................8
II. POGLAVLJE ................................................9
MERENJE DUŽINA .........................................9
3. JEDNOSTRUKA MERILA ..........................9
3.1. Uporedne merke ........................................................9
3.2. Granična merila .........................................................9
3.2.1.Granična merila za kontrolu kružnih otvora ......10
3.2.2. Granična merila za kontrolu osovina kružnog
poprečnog preseka................................................10
3.3. Šabloni i kalibri .......................................................11
4. MEHANIČKA MERILA ............................12
4.1. Lenjiri......................................................................12
4.2. Merila sa nonijusom ................................................12
4.2.1. Pomična merila .................................................13
4.2.2. Dubinomeri .......................................................14
4.2.3. Visinomeri ........................................................14
4.2.4. Merilo za rupe ...................................................14
4.3. Mikrometri ..............................................................15
4.3.1. Mikrometri za određivanje spoljnih mera .........15
4.3.2. Dubinomer sas navojnim vretenom ..................16
4.3.3. Mikrometar - visinomer ....................................17
4.3.4. Mikrometri za određivanje unutrašnjih mera ....17
5. KOMPARATORI ........................................18
5.1. Mehanički komparatori ...........................................18
5.1.1. Komparatori za kontrolu spoljnih mera ............18
5.1.1.1. Polužni komparatori ...................................18
5.1.1.2. Zupčani komparatori...................................19
5.1.1.3. Opružni komparatori...................................20
5.1.1.4. Kombinovani komparatori..........................20
5.1.2. Komparatori za kontrolu unutrašnjih mera .......21
5.1.3. Višenamenska merila sa komparatorom ...........24
5.2. Optički komparatori ................................................25
5.3. Električni komparatori.............................................26
5.3.1. Kontaktni električni komparatori ......................26
5.3.2. Induktivni električni komparatori .....................27
5.3.3. Kapacitivni električni komparatori ...................29
5.4. Pneumatski komparatori..........................................30
5.4.1. Sistemi niskog pritiska ......................................30
I
5.4.2. Sistemi visokog pritiska....................................30
6. OPTIČKA MERILA ...................................................33
6.1. Merne mašine..........................................................33
6.1.1. Univerzalna horizontalna merna mašina...........35
6.2. Mikroskopi ..............................................................36
6.2.1. Merni mikroskop ..............................................36
6.3. Profilprojektori........................................................39
6.4. Merenja dužina interferencijom svetlosti ................41
6.4.1. Nastajanje interferencije primenom
planparalelne ploče ..........................................41
6.4.2. Interferometri....................................................42
III. POGLAVLJE ............................................43
7. MERENJE UGLOVA I KONUSA.............43
7.1. Uvodna razmatranja ................................................43
7.2. Uporene metode ......................................................43
7.2.1.Uporene merke...................................................43
7.2.2. Granična merila ................................................43
7.2.3. Ugaonici............................................................44
7.2.4. Šabloni ..............................................................44
7.3. Trigonometrijske metode ........................................45
7.3.1. Sinusni lenjir.....................................................45
7.3.2. Tangentni lenjir.................................................45
7.3.3. Primena mernih pribora ....................................46
7.3.3.1. Određivanje veličine ugla spoljnjeg konusa ..
pomoću dva para kolutova..........................46
7.3.3.2. Određivanje veličine ugla spoljnjeg konusa ..
pomoću para valjčića ..................................47
7.3.3.3. Određivanje veličine ugla spoljnjeg konusa ..
pomoću dva prstena ....................................47
7.3.3.4. Određivanje veličine ugla unutrašnjeg
konusa pomoću dva koluta ........................47
7.3.3.5. Određivanje veličine ugla unutrašnjeg
konusa pomoću dve kugle ..........................48
7.4. Goniometrijske metode ...........................................48
7.4.1. Uglomeri...........................................................48
7.4.1.1. Mehanički uglomer.....................................48
7.4.1.2. Optički uglomeri.........................................49
7.4.2. Libele ................................................................49
7.4.2.1. Mašinska (bravarska) libela........................50
7.4.2.2. Okvirna libela .............................................50
7.4.2.3. Uglomer sa libelom ....................................50
7.4.2.4. Koincidencna libela ....................................51
IV. POGLAVLJE.............................................52
GREŠKE POVRŠINA I OBLIKA .................52
8. KONTROLA KVALITETA OBRAĐENIH .
POVRŠINA....................................................52
8.1. Uvodna razmatranja ................................................52
8.2. Merenje površinske hrapavosti................................53
8.2.1. Topografske metode .........................................53
9.KONTROLA OBLIKA I MEĐUSOBNOG
POLOŽAJA POVRŠINA .............................54
9.1. Kontrola uravnjenosti (pravosti) .............................54
9.1.1. Metoda mrlje.....................................................54
9.1.2. Metoda svetlosnog procepa ..............................54
9.1.3. Kontrola pomoću lenjira ...................................54
9.1.4. Optička metoda.................................................55
9.1.5. Metoda interferencije svetlosti..........................55
 9.2. Kontrola kružnosti .................................................. 55
9.3. Kontrola paralelnosti............................................... 55
9.4. Kontrola upravnosti ................................................ 56
9.5. Kontrola kružnosti i ravnosti obrtanja..................... 56
9.6. Kontrola kućica zupčanih prenosnika ..................... 57
V. POGLAVLJE .............................................. 58
10. KONTROLA NAVOJA ............................ 58
10.1. Osnovni pojmovi................................................... 58
10.2. Granična merila..................................................... 59
10.2.1. Kompleksna konrola unutrašnjih navoja ........ 59
10.2.1.1. Navojni čepovi ......................................... 59
10.2.2. Kompleksna konrola spoljnih navoja ............. 59
10.2.2.1. Navojni prstenovi ..................................... 59
10.2.2.2. Navojne račve........................................... 60
10.3. Simpleksna kontrolaspoljnjeg navoja ................... 60
10.3.1. Kontrola velikog prečnika navoja................... 60
10.3.2. Kontrola srednjeg prečnika navoja ................. 60
10.3.2.1. Mikrometar sa izmenljivim pipcima ........ 60
10.3.2.2. Brza kontrola srednjeg prečnika............... 61
10.3.2.3. Određivanje srednjeg prečnika pomoću ......
kalibrisanih đica ....................................... 61
10.3.2.3.1. Mera preko tri žice ............................. 61
10.3.2.3.2. Merne žice.......................................... 65
10.3.2.4. Određivanje srednjeg prečnika optičkim .
putem .................................................... 66
10.3.2.4.1. Određivanje srednjeg prečnika primenom
krsta končića uglomerne glave ........... 66
10.3.2.4.2. Određivanje srednjeg prečnika
pomoću mernih nožića ....................... 67
10.3.3. Kontrola malog prečnika navoja ................. 67
10.3.4. Kontrola koraka navoja ............................... 67
10.3.4.1. Šabloni .................................................. 68
10.3.4.2. Merila sa komparatorom ....................... 68
10.3.4.3.Određivanje koraka navoja na Cajsovoj ...
mernoj mašini ....................................... 68 Literatura ....................................................... 107
10.3.4.4. Određivanje koraka navoja na ..................
mikroskopu............................................ 68 12. PRILOG ................................................... 108
10.3.5. Kontrola ugla profila navoja........................ 69
10.4. Simpleksna kontrola unutrašnjeg navoja ........... 69
10.4.1. Kontrola velikog prečnika navoja ............... 69
10.4.2. Kontrola srednjeg prečnika navoja.............. 70
10.4.2.1. Mikrometar sa izmenljivim pipcima ..... 70
10.4.2.2. Brza kontrola srednjeg prečnika ........... 70
10.4.2.3. Kontrola srednjeg prečnika pomoću ........
kuglica................................................... 70
10.4.2.4. Kontrola srednjeg prečnika pomoću ........
specijalnih metoda................................. 71
10.4.2.4.1. Određivanje srednjeg prečnika
pomoću otiska................................ 71
10.4.2.4.2. Određivanje srednjeg prečnika
pomoću rentgenovih zraka............. 72
10.4.3. Kontrola malog prečnika navoja ................. 72
10.4.4. Kontrola koraka navoja ............................... 72
10.4.5. Kontrola ugla profila navoja........................ 72
II
VI POGLAVLJE ............................................. 73
11. KONTROLA CILINDRIČNIH ...................
ZUPČANIKA ............................................. 73
11.1. Uvodna razmatranja.............................................. 73
11.2. Kontrola tela zupčanika ........................................ 73
11.3. Kompleksna kontrola zupčanika........................... 73
11.3.1. Radijalna (dvoprofilna) kontrola sprezanja .... 74
11.3.2. Tangencijalna (jednoprofilna) kontrola
sprezanja........................................................ 74
11.3.3. Upoređivanje metoda kontrole sprezanja ....... 75
11.4. Simpleksna kontrola ........................................... 775
11.4.1. Kontrola profila zubaca ................................. 76
11.4.2. Kontrola pravca bočne linije zupca ................ 78
11.4.3. Kontrola koraka profila zubaca ...................... 79
11.4.3.1. Kontrola podeonih koraka profila ............ 79
11.4.3.2 Kontrola osnovnih koraka profila ............. 82
11.4.3.3. Kontrola ugaonih koraka profila .............. 83
11.4.3.4.Upoređivanje različitih metoda kontrole ......
koraka ...................................................... 84
11.4.4. Kontrola debljine zubaca................................ 84
11.4.4.1. Merenje tetivne debljine zubaca............... 85
11.4.4.2. Merenje konstantne tetive zubaca ............ 87
11.4.4.3. Mera preko zubaca ................................... 88
11.4.4.4. Mera preko valjčića, odnosno kuglica...... 92
11.4.4.5. Upoređivanje različitih metoda kontrole .....
debljine zubaca ........................................ 94
11.4.5. Kontrola centričnosti i aksijalnosti o
zubljenja ........................................................ 95
11.4.6. Kontrola tačnosti ugranje ............................... 96
11.4.6.1. Greške osnog rastojanja ........................... 96
11.4.6.2. Greške paralelnosti osa obrtanja
zupčanika ................................................. 96
11.5. Savremene merne 3D mašine za kontrolu ............
zupčanika........................................................... 97
11.6. Tolerancija zupčanika i ozubljenja .................. 100
 nioca i oznake osnovne jedinice i pišu se zajedno (napr.
I POGLAVLJE 1000 m = 1km - kilometar).
Tablica 1.01. Činioci za obrazovanje decimalnih mernih
jedinica
UVODNA RAZMATRANJA
Naziv Oznaka Vrednost Naziv Oznaka Vrednost
Eksa E 1018 Deci d 10-1
1. OSNOVNI POJMOVI Peta P 10 15
Centi c 10-2
12
U proizvodnom procesu mašinogradnje jedna od najvaž- Tera T 10 Mili m 10-3
9
nijih oblasti je kontrola ostvarenih mera i oblika radnih Giga G 10 Mikro µ 10-6
6
predmeta, bez obzira da li se radi o medjufaznoj ili o za- Mega M 10 Nano n 10-9
vršnoj kontroli. U toku kontrole utvrđuje se ispravnost od- Kilo k 103 Piko p 10-12
nosne mere i predmeti se razvrstavaju na grupe ispravnih i Hekto h 10 2
Femto f 10-15
neispravnih, a neispravni se dalje dele na škart koji se od- Deka da 10 1
Ato a 10-18
bacuju i na predmeta za doradu, kod kojih se neispravne
mere još mogu dovesti na traženu veličinu.
1.1. POJMOVI VEZANI ZA METOD ME
Metrologija je nauka o merenjima, zbir teorijskih i prak- RENJA
tičnih saznanja. Ona tretira metode i postavke merenja svih
N e p o s r e d n o ( d i r e k t n o ) m e r e n j e : na merilu se
fizičko - tehničkih veličina. U mašinogradnji, to je prime-
direktno očitava merna veličina.
njena nauka o kontroli mera.
P o s r e d n o ( i n d i r e k t n o ) m e r e n j e : merilom se
Merenje je uporedjivanje prihvaćene jedinice mere sa veli- određuje neka veličina koja je u matematičkoj funkciji sa
činom koja se meri, radi dobijanja brojne vrednosti merne mernom veličinom.
veličine. Znači: merna veličina - Q je proizvod brojne vred- S i m p l e k s n o m e r e n j e : određivanje veličine ili odstu-
nosti - q merne veličine (merni broj) i jedinice mere - M. panja samo jedne mere.
K o m p l e k s n o m e r e n j e : istovremeno određivanje
Q=qM (1.01.)
vrednosti i međusobnog položaja više mernih veličina ili
Kontrola je proces, pomoću kojeg se utvrđuje ispavnost njihovih odstupanja kod jednog mernog predmeta.
mernog predmeta. Ako se mere tog predmeta nalaze u M e r e n j e s a d o d i r o m : merna površina elementa me-
propisanim granicama (koje su određene zadanim toleranci- rila je u kontaktu sa površinom mernog predmeta, što se
jama), predmet je dobar, dok je u protivnom loš. ostvaruje silom određene veličine. Ona se zove m e r n a
s i l a , koja izaziva tzv. m e r n i p r i t i s a k . Dodir po mo-
Što se tiče jedinica mera, danas se isključivo mogu prime-
gućnosti treba ostvariti u tački, pošto to obezbeđuje veću
niti one koje su određene međunarodnim sistemom mera, tj.
tačnost merenja. Zbog toga kod ravnih povrina mernih
osnovne, dopunske i izvedene SI jedinice, odnosno, čije
predmeta primenjuju se merni pipci sa sferičnim za-
upotrebe taj sistem još dozvoljava .
vršetkom, a kod zaobljenih površina se koriste merni pipci
Od svih jedinica mera, predviđenih SI sistemom, u tehnici sa ravnim završetkom (sl.1.01.).
merenja dužina i uglova upotrebljava se samo nekoliko. To
su:
• za dužinu: metar (m),
• za površinu: kvadratni metar (m2 ),
• za silu: njutn (1N = 1 kgm/s2, gde je kg – kilogram,
jedinica za masu a s – sekunda, jedinica za vreme),
• za pritisak: paskal (1Pa = 1 N/m2 ), odnosno bar, Slika 1.01. Primena različitih mernih pipaka
(1bar = 105 Pa ),
M e r e n j e b e z d o d i r a : merilo nije u kontaktu sa mer-
• za temperaturu: stepen celzijusa (1oC= 1K, gde je K - nim predmetom. Ovakvo merenje je izvodljivo samo kod
kelvin, jedinica apsolutne termodinamičke temperature optičkih, laserskih i pneumatskih mernih uređaja.
T=t + 273,15, t je temperatura u oC ), i U p o r e d n o m e r e n j e : merilom se određuje odstupanje
• za ugao u ravni: radijan (rad) i prav ugao (└ ), od- od etalona ili etalonom podešene mere.
nosno, stepen (1o = π/180 rad) i njegovi manji delovi: P a s i v n o m e r e n j e : merilom se samo određuje mera,
minuta (1’ = 1/60 o) i sekunda (1” = 1/60’), kao i gra- odnosno njeno odstupanje, ali merilo se ne meša u proiz-
dus ili gon (1g = π/200 rad) i njegovi manji delovi: no- vodni proces.
va minuta (1c = 1/100g) i nova sekunda (1cc = 1/100c ). A k t i v n o m e r e n j e : merilo prati ostvarivanje propisane
mere predmeta i u slučaju da postoji opasnost od pojave
Neke jedinice u određenom slučaju mogu biti premale ili grešaka, umeša se u proizvodni proces: ili zaustavlja radnu
prevelike. Zbog toga su uvedeni standardni činioci za obra- mašinu, ili koriguje njen rad.
zovanje decimalnih mernih jedinica. Činioci se izražavaju
brojkom 10 na određenom stepenu, kao što je navedeno u
tablici 1.01. Svaki činioc ima određeni naziv i oznaku. Oz-
naka za decimalnu mernu jedinicu se sastoji od oznake či-

1
1.2. POJMOVI U VEZI MERILA
M e r i l o je telo, instrument ili uređaj koji služi za repro-
dukovanje jedne ili više mera u određenoj oblasti. Merila
mogu biti:
• jednostruka ili
• višestruka.
J e d n o s t r u k a m e r i l a služe za reprodukovanje jedne
određene mere. Ova se merila koriste za uporedna merenja.
Izrađuju se bez skale i zbog toga pomoću njih se može
odrediti samo jedna mera, odnosno njeno odstupanje. U
ovu grupu merila spadaju:
• uporedne merke,
• granična merila i
• šabloni i kalibri.
V i š e s t r u k a m e r i l a služe za određivanje bilo koje
mere u granicama merne oblasti dotičnog merila. U ovu
grupu spadaju sva univerzalna merila i u mašinogradnji ona
se najviše primenjuju. Merila, koja pokazuju samo odstu-
panje od nominalne (odnosno bilo koje podešene) mere, ali
ne omogućavaju očitavanje same mere, nazivaju se k o m -
p a r a t o r i m a . Višestruka merila su veoma raznovrsna. Na
osnovu načina registrovanja mernih veličina, mogu biti:
• mehanička,
• optička,
• električna,
• elektronska,
• pneumatska i
• hidraulična.
Često puta postoji i kombinacija ovih osnovnih tipova.
Primena elektronike u mernoj tehnici stvorila je moguć-
nost usavršavanja postojećih merila. Veliki broj mehaničkih
i električnih merila se danas izrađuju i kao kombinovana, sa
dodatkom elektronskih delova, čime je povećana njihova
osetljivost i tačnost.
1.3. OSNOVNE METROLOŠKE KARAK
TERISTIKE MERILA
Pravilan izbor merila za ostvarivanje određenog metrološ-
kog zadatka (merenja), može se izvršiti samo na osnovu po-
znavanja metroloških karakteristika merila. Odabiranje od-
govarajućeg merila iz grupe prikladnih, vrši se na osnovu
propisane tolerancije mernog predmeta. Preporučuje se, da
najveća greška merenja ne bude veća od 1/10 (ali nikako
veća od 1/5) veličine tolerancije. Metrološke karakteristike
merila uslovljene su konstruktivnim rešenjima i prime-
njenim dodatnim priborom.
P o k a z i v a č je deo merila, na kome se očitava merna
veličina koja može da bude sama mera ili njeno odstupanje.
Pokazivanje merne veličine može da bude analogno ili digi-
talno.
Kod a n a l o g n o g (kontinualnog) p o k a z i v a n j a , merna
veličina se određuje nekom analognom veličinom. Takav je
slučaj kod merila sa s k a l o m i k a z a l j k o m , odnosno, sa
d v e s k a l e , od kojih je jedna pokretna.
Kod d i g i t a l n o g p o k a z i v a n j a , merenje se vrši po-
moću niza impulsa, pa zbog toga promene merne veličine
2
se ne mogu očitati kontinualno, već se brojke pojavljuju na
pokazivaču u skokovima.
S k a l a služi za pokazivanje izmerene vrednosti, pomoću
kazaljke (ili druge skale), i sastoji se iz niza oznaka.
O z n a k a s k a l e je znak (crta, linija, tačka, i sl.) koji od-
govara nekoj posebnoj vrednosti merne veličine. Kod oz-
nake se redovno nalazi i neka brojka. U zavisnosti od tipa
skale, brojka moe da bude kod svake, odnosno kod svake
druge, pete ili desete oznake. Nulta tačka je uvek označena,
a ona može da bude na početku ili na sredini skale.
Debljina oznake zavisi od tačnosti merila, sa povećanjem
tačnosti ta debljina treba da se smanjuje. Ona obično iznosi
1/10 veličine podeoka skale. Radi lakšeg očitavanja vred-
nosti, svaka druga, peta i/ili deseta oznaka je duža.
V e l i č i n a p o d e o k a s k a l e (a) je rastojanje između osa
dvaju susednih oznaka (sl.1.02.). Veličina podeoka može
da bude jednaka po celoj skali ili različita i treba da iznosi
0,7...2,5 mm, što obezbeđuje mogućnost tačnijeg procen-
jivanja desetina te podele. Kod digitalnih skala, veličina
podeoka je interval između dve susedne najmanje brojke
koje se skokovito pojavljuju na ekranu.
Slika 1.02. Veličina podeoka skale
V r e d n o s t p o d e o k a s k a l e (c) je promena merne
veličine koja odgovara premeštanju kazaljke za veličinu
jednog podeoka. Vrednost podeoka može da bude konstant-
na po celoj skali, ili promenljiva. Kod nekih tipova merila,
promena veličine podeoka skale se usaglašava sa
promenom vrednosti podeoka, čime se obezbeđuje kon-
stantna vrednost podeoka po celoj skali. Kod digitalnih
skala vrednost podeoka odgovara razlici dve susedne na-
jmanje brojke koje se skokovito pojavljuju na ekranu.
D o n j a g r a n i c a m e r e n j a je najmanja mera koja se
može odrediti merilom.
G o r n j a g r a n i c a m e r e n j a je najveća mera koja se
može odrediti merilom.
O b l a s t p r i m e n e je razlika između gornje i donje gra-
nice merenja merila. Sastoji se od oblasti pokazivanja ska-
le, odnosno oblasti merenja i oblasti pomeranja podešljivog
mernog pipka.
O b l a s t p o k a z i v a n j a s k a l e je ukupna merna veličina
koja se može očitati na skali i određena je donjom i gorn-
jom granicom očitavanja.
O b l a s t m e r e n j a je ona oblast u kojoj se vrednosti oči-
tavaju sa utvrđenom tačnošću. To znači da greške merenja
u toj oblasti ostaju manje od maksimalnih dozvoljenih
vrednosti. Oblast merenja je obično jednaka oblasti po-
kazivanja skale.
Oblast pomeranja podešljivog mernog pipka
je uslovljena konstrukcijom. Podešavanje tog pipka za
određeni merni zadatak se vrši pomoću merila veće tačnosti
ili etalona tako, da kazaljka pokazuje nulu. Ako merilo nije • konstrukcijom, izradom i montažom merila,
snabdeveno podešljivim pipkom, ova oblast je ravna nuli. • greškama baždarenja,
P r a z a n h o d je mogućnost pomeranja mernog pipka iz- • uticajima okoline,
van oblasti pokazivanja skale. • ličnim osobinama operatora (merioca, kontrolora) i
• dejstvom merne sile
O s e t l j i v o s t (e) predstavlja odnos relativnog pomeranja
kazaljke ili skale prema stvarnoj promeni merne veličine, U k u p n a g r e š k a je ustvari razlika između stvarne i na-
koja je izazvala to relativno pomeranje. Osetljivost je oso- zivne mere.
bina koja govori o sposobnosti reagovanja merila na
promenu merne veličine. Kod veće osetljivosti, očitavanje ∆M = Mst - Mn (1.04)
je tačnije. Osetljivost se može matematički izraziti na sle- gde je:
deći način (a - veličina podeoka skale, c - vrednost podeoka ∆M - greška merenja,
skale): Mst - stvarna mera,
e=a/c (1.02a) Mn - nazivna (nominalna) mera.
Primer: Kolika je osetljivost mernog sata, ako je veličina R e l a t i v n a g r e š k a je jednaka odnosu ukupne greške i
podeoka skale: a=1 mm, a vrednost podeoka: c=10 µm ? nazivne mere.
Rešenje: e = a / c = 1 / 0,010 = 100 ∆M M st − M n
∆M r = = (1.05)
K o d p o l u ž n i h m e r i l a , osetljivost je jednaka prenos- Mn Mn
nom odnosu:
P r o c e n t u a l n a g r e š k a je relativna greška, izražena u
e=R/L (1.02b) procentima.
gde je: R - veći krak poluge, L - manji krak poluge. M st − M n
∆M % = ∆M r ⋅ 100 = ⋅ 100 (1.06)
Ako se izjednače desne strane jednačina (1.02), dobija se: a Mn
/ c = R /L, pa će vrednost podeoka biti:
Najvažniji princip merenja je postavio prof. Ernst Abe
c = a ( L / R ). (1.03)
(Abbe) 1893.g. koji je poznat pod imenom A b e o v p r i n -
Primer: Kolika je vrednost podeoka skale minimetra (vrsta c i p (ili komparatorski princip) me r e n j a koji glasi: merni
polužnog komparatora) kod kojeg je veličina podeoka skale predmet se mora nalaziti u produžetku merne skale. Već
- a = 1 mm, veličina većeg kraka poluge - R = 100 mm, a pri konstrukciji merila treba težiti da se ispuni ovaj uslov,
manjeg - L = 0,5 mm? koji je šematski prikazan na slici 1.03.
Rešenje: c = a( L / R )=1( 0,5 / 100 )= 0,005 mm = 5 µm.
P o s t o j a n o s t m e r i l a je osobina merila da sačuva svoje
metrološke karakteristike tokom dužeg vremena.
R a d n i v e k m e r i l a je kalendarsko vreme eksploatacije
merila do granične istrošenosti koja je određena tehničkim
propisima, odnosno do zastarelosti.
M e r n a s i l a je sila koja priljubljuje mernu površinu me-
rila uz merni predmet. U zavisnosti od konstrukcije merila,
ona potiče od dejstva opruge ili gravitacije. Njena vrednost
može biti konstantna ili promenljiva u mernoj oblasti. Radi
određivanja uticaja na rezultate merenja, potrebno je poz-
navati njene ekstremne vrednosti. Slika 1.03. Šematski prikaz Abeovog principa merenja

M e r n i p r i t i s a k se javlja na dodirnim površinama me-
rila i mernog predmeta, a izazvan je dejstvom merne sile.
Vrednost tog pritiska je ravna količniku merne sile i veli-
čine površina u dodiru.
Odstupanje mernih površina od ravnosti i
p a r a l e l n o s t i utiče na kvalitet merila, jer prouzrokuje
pojavu određenih grešaka merenja.
1.4. FAKTORI KOJI UTIČU NA REZUL-
TAT MERENJA
1.4.1. Greške merenja
Greška koja nastaje u toku merenja je složena greška. Ona
se sastoji iz niza parcijalnih grešaka koje su prouzrokovane:
Greške koje utiču na rezultat merenja, mogu biti:
• stalne (sistematske) i
• slučajne (nesistematske)
1.4.1.1. Stalne greške
U toku merenja, pri datim okolnostima, stalne greške se u-
vek javljaju na isti način i imaju istu veličinu i predznak.
Njihovi uzroci se mogu utvrditi i zbog toga se te greške
mogu i odkloniti, uglavnom računskim putem. Većina stal-
nih grešaka se određuju pri laboratorijskim uslovima, pri-
menom drugog merila i drugog načina merenja. Stalne
greške koje se najčešće pojavljuju su sledeće:
• greške merila,
• lične greške i

3
• greške usled uticaja okoline. ljivo), odnosno, merilo se odstranjuje iz upotrebe. Kod sav-
remenih merila, merne površine su izrađene od tvrdog
1.4.1.1.1. Greške merila metala, što mnogostruko uvećava radni vek tih mernih po-
Na pojavu i veličine ovih grešaka, najviše utiču: vršina u odnosu na čelične elemente.
• konstrukcija merila, P a r a l a k s a utiče najviše
• netačnost položaja mernih površina, na tačnost očitavanja. Ona
• netačnosti izrade (tolerancije) elemenata merila, se javlja u slučaju kada
• netačnosti merne skale, nisu dve skale (osnovna i
• istrošenost pojedinih delova, uglavnom mernih nonijus) merila, odnosno,
površina u toku eksploatacije, merna skala 1 i kazaljka 2
• paralaksa, u istoj ravni, i ako pravac
• dejstvo merne sile, očitavanja nije upravan na
• veličina mernog pritiska, ravni skale. Veličina te
• odstupanje mernih površina od ravnosti i paralelnosti, greške zavisi od ugla oči-
tavanja i od međusobnog
• promena smera merenja i
rastojanja dve skale (t),
• nepridržavanje Abeovog principa merenja (ima najveći
odnosno, skale i kazaljke Slika 1.05. Paralaksa
uticaj).
(sl.1.05.).
K o n s t r u k c i o n e g r e š k e m e r i l a potiču od same ki-
)
h = t ⋅ tg ϕ ≅ t ⋅ ϕ (1.08)
nematike uređaja, uglavnom zbog oblika poluga i ostalih
prenosnih elemenata. U konstukcione greške spadaju još i
greške izazvane zazorima u vođicama i ležištima. Greška usled paralakse se može smanjiti, odnosno odstran-
iti:
N e t a č a n p o l o ž a j m e r n i h p o v r š i n a prouzrokuje
određene greške u merenju koje se geometrijski lako mogu • dovođenjem dve skale u jednu ravan, kao što pokazuje
definisati. Pri tome potrebno razlikovati merila: slika 1.06.
• upravnim očitavanjem.
• sa mernim pipkom (vretenom) i
• sa paralelnim mernim površinama.
Neparalelnost mernih površina se može javiti napr. kod
pomičnog merila. Ako je zazor između lenjira i klizača
preveliki (bilo zbog netačnosti izrade, bilo zbog istroše-
nosti), projeciranje mere na skalu neće biti upravno. Zbog
otvaranja kljunova, dobiće se manja mera od stvarne (slika
1.04). Zbog malih uglova može se uzeti: tgα ≅ αrad, pa će
veličina greške biti:
)
∆M = M − M ′ = xtgα ≅ xα (1.07) a) b)
Slika 1.06. Odklanjanje greške očitavanja usled
parlakse (b), dok slike (a) pokazuju ista merila
pre rekonstrukcije.
Kod nekih mernih instrumenata (uglavnom električnih) u
ravni merne skale, ili neposredno iza nje je postavljeno og-
ledalo koje omogućuje očitavanje bez paralakse, jer kod
očitavanja se lik kazaljke u ogledalu ne sme videti.
Prisutnost m e r n e s i l e je potrebna kod merenja, da bi se
merne površine merila priljubile uz merni predmet bez za-
zora, odstranivši eventualno prisutnu mast ili ulje. Njena
Slika 1.04. Greška usled neparalelnosti mernih površina veličina ne sme da prekorači jednu određenu vrednost, da
Slič ne greške izaziva i o d s tu p a n j e me r n e p o v r š in e
o d r a v n o s ti.
N e t a č n o s t i z r a d e elemenata merila je neizbežna, s
obzirom da se ne može postići apsolutno tačna mera, ali se
u ovu grupu izvora grešaka ubraja i netačnost etalona, ko-
rišćenog za baždarenje merila.
I s t r o š e n j e m e r n i h p o v r š i n a merila u toku eks-
ploatacije je normalna pojava. Maksimalna dozvoljena
vrednost te istrošenosti je određena za svako merilo, posle
čega se merne površine moraju zameniti (ako je to izvod-

4
ne bi izazvane deformacije postale plastične. Kod tačnijih tako i merila. Ovaj uticaj treba uzeti u obzir čak i kod
merenja ove deformacije svakako treba uzeti u obzir. jednostavnijih (manje tačnih) merenja. Promena temperatu-
re povlači sa sobom promenu dimenzija predmeta. Međuna-
Kod većina mehaničkih merila, p r o m e n o m s m e r a
rodno je usvojena osnovna temperatura prilikom merenja,
m e r e n j a menja se i očitana vrednost na merilu. To znači,
čija vrednost iznosi: to = 20 oC. Sva merila su pripremljena
da nije svejedno, da li se merna površina merila približava
za upotrebu na toj temperaturi i propisane mere radnih
mernom predmetu sa manjih ili sa većih vrednosti. Razlike
predmeta treba da se ostvare na toj temperaturi.
u očitavanju se javljaju usled postojanja unutrašnjih zazora
između pokretnih elemenata merila i promene veličine i Promena iste dužine predmeta, izrađenih od različitih mate-
smera otpora klizanju (sile trenja) između njih, zbog rijala usled iste promene temperature je različita i zavisi od
različitih vrednosti merne sile i zbog promene debljine sloja vrednosti koeficijenta linearnog toplotnog širenja materijala
maziva između pokretnih elemenata. Greške usled promene - α. Ta promena je:
smera merenja se mogu odkloniti istim načinom upotrebe
merila kod postavljanja i kod merenja. Kod određivanja ∆l = l ⋅ α ⋅ ∆t (1.09)
veličine ove greške, treba izvršiti veći broj merenja u oba gde je:
smera i izračunati razliku između srednjih vrednosti.
∆l - promena dužine u mm,
Nepridržavanje Abeovog principa merenja l - dužina na osnovnoj temperaturi u mm,
najviše utiče na ukupnu grešku merila, ali je to u većini α - koeficijent linearnog toplotnog širenja materijala po-
slučajeva posledica same konstrukcije merila. smatranog predmeta,
∆t - razlika temperature u odnosu na osnovnu.
1.4.1.1.2. Lične greške
∆t = t − t o (1.10)
Lične greške operatora potiču od njegovih ličnih osobina:
• fizioloških osobina očiju, Poželjno je da se merenje vrši na osnovnoj temperaturi da
• umešnosti procenjivanja, ne bi došlo do greške usled temperaturskih promena. Ako
• umora, to nije izvodljivo, potrebno je poznavati temperaturu mer-
nog predmeta i merila, kao i njihove materijale, odnosno
• napetosti (nervnog stanja) i
koeficijente linernog toplotnog širenja, i izvršiti korekciju.
• uvežbanosti.
Merenje na temperaturi, različitoj od osnovne, bez korekci-
Pre postavljanja neke osobe na mesto operatora (kontrolo- je je moguće samo u slučaju, ako je temperatura mernog
ra), potrebno je ispitati njene fizioloke osobine, zahtevane predmeta i merila ista, i ako su izrađeni od istog materijala,
za uspešno obavljanje zadataka u vezi sa merenjem. odnosno, ako im koeficijenti linearnog toplotnog širenja i-
maju istu vrednost.
Umešnost procenjivanja
manjih delova osnovne ve- Ako se meri na temperaturi različitoj od osnovne, korekcija
ličine podeoka skale je vrlo se vrši na sledeći način.
važna osobina u pogledu
l to = l t − K (1.11)
tačnosti očitavanja izmere-
ne veličine. Najveće greške gde je:
kod procenjivanja se jav-
lto - vrednost dužine na osnovnoj temperaturi “to”,
ljaju kod 0,2 i 0,8 vrednosti
lt - vrednost dužine na temperaturi “t”,
podeoka, a najmanja kod
0,5 , kako to slika 1.07. K - vrednost korekcije koja u opštem slučaju (kada tp ≠ tm
pokazuje. i αp ≠ αm) iznosi:
osnovna podela
Obavljanje mernih zadata- Slika 1.07. Greške K = lt ( αp ∆tp - αm ∆tm ) (1.12)
ka zahteva češći (aktivan) procenjivanja gde je:
odmor radi odlaganja poja-
lt - vrednost dužine na tempereturi “t”,
ve umora. Napete osobe treba osloboditi zadataka u vezi sa
merenjem do stabilizacije njihovog nervnog stanja. Po- αp - koeficijent linearnog toplotnog širenja mernog pred-
četnicima treba davati lakše zadatke, i postepeno ih uvesti u meta,
sve komplikovanija merenja, kod kojih već vrlo važnu ulo- ∆tp - temperaturska razlika mernog predmeta,
gu igra verziranost. αm - koeficijent linearnog toplotnog širenja merila,
∆tm - temperaturska razlika merila.
1.4.1.1.3. Greške usled uticaja okoline P r i m e r : Određivanje neke mere izvršeno je slogom upo-
Od spoljnih faktora, na rezultat merenja najviše utiču: rednih merki i utvrđeno je:
• temperetura, lt = 250,020 mm
• vlažnost vazduha, tm = 21 oC αm = 11,5.10-6 mm/mm oC
• prašina i
• potresi. tp = 22 oC αp = 18,0.10-6 mm/mmoC

Od ovih faktora najvažniji je u t i c a j t e m p e r a t u - Odrediti vrednost mere na osnovnoj temperaturi.

r e , odnosno, promena temperature, kako mernog predmeta,

5
Rešenje: Temperaturske razlike su: Ukupna veličina stalnih grešaka se dobija algebarskim sa-
o biranjem veličina parcijalnih stalnih grešaka:
∆tm = tm - to = 21 - 20 = + 1 C
n
∆tp = tp - to = 22 - 20 = + 2 oC ∆Mst = ∑ ∆Mst,i (1.13)
Vrednost mere na osnovnoj temperaturi, prema (1.11) i =1

lto = lt - K Ovom veličinom treba korigovati izmerenu vrednost.

Korekcija na osnovu (1.12)
1.4.1.2. Slučajne greške
K = lt ( αp ∆tp - αm ∆tm ) =250,020 ( 18,0.2 - 11,5.1) 10-6 =
Može se uočiti da kod ponovljenih merenja istog mernog
0,006125 ≈ 0,006 mm
predmeta, uvek se dobijaju različiti rezultati, ako je merilo
lto = 250,020 - 0,006 = 250,014 mm dovoljno osetljivo. Ova pojava se naziva rasipanjem rezul-
tata merenja i posledica je slučajnih grešaka. Izvori slu-
Predhodni zadatak se može formulisati i na sledeći način:
čajnih grešaka su:
Nazivna mera je: lto = 250 mm. Na temperaturi “t” je na-
đena razlika ∆lt = + 20 µm. Odrediti vrednost razlike na • variranje vrednosti otpora klizanju (sile trenja) između
osnovnoj temperaturi to = 20 oC. Ostali podaci se ne me- pokretnih elemenata merila, u malim vremenskim in-
njaju. tervalima,
• mali promenljivi uticaji okoline koji se ne mogu re-
gistrovati,
Rešenje: • mala međusobna pomeranja elemenata merila usled
zazora,
∆lto = ∆lt - K
• male temperaturske promene koje se ne mogu izmeriti,
K = 250 (18,0.2 - 11,5.1) 10-6 = 0,006125 ≈ 0,006 mm = • opadanje i variranje pažnje operatora.
= 6 µm
Zbog postojanja slučajnih grešaka, jedno merenje ne daje
∆lto = 20 - 6 = 14 µm pouzdani rezultat, pa po pravilu treba izvršiti veći broj me-
Znači: dobijeni rezultat je identičan sa predhodnim. renja i izračunati aritmetičku sredinu (srednju vrednost) iz-
merenih veličina, čime se uticaj slučajnih grešaka može
Vrednost koeficijenta linearnog toplotnog širenja za naj- znatno smanjiti (ovo ne važi za stalne greške, ali se njihov
češće primenjivane materijale u mašinogradnji, date su u uticaj odklanja algebarskom korekcijom).
tablici 1.02.
Tablica 1.02. Vrednost koeficijenta linearnog toplotnog Tačniji rezultati se dobiju računom verovatnoće.
{irenja α za neke materijale u mm/mmK
Materijal α . 10-6 Materijal α . 10-6 2. POMOĆNI PRIBOR
Čelik 11,5 Mesing 18,4 Elementi pomoćnog pribora imaju zadatak da pozicioniraju
Cr - čelik 10,0 Olovo 29,2 merne predmete i da ih održavaju u potrebnom, nepro-
Ni - čelik 12,0 Liveno gvožđe 10,4 menjenom položaju za celo vreme merenja. Na taj način oni
Aluminijum 23,8 Vidija 5,3 omogućuju sigurnije i preciznije merenje. Od tih elemenata
Dur-aluminijum 23,5 Jena staklo,normal 8,0 najčešće se primenjuju:
Bronza 17,5 Jena staklo - 20 4,8 • ploče,
Srebro 19,5 Kvarcno staklo 0,5 • prizme za oslanjanje,
Bakar 18,5 Tvrda guma 77,0 • šiljci i trnovi,
R e l a t i v n a v l a ž n o s t v a z d u h a prilikom merenja tre- • kontrolni lenjiri,
ba da iznosi oko 55 % (50...60), pri atmosferskom pritisku • merni blokovi i
101324 Pa (760 mmHg stuba) • držači merila.
P r a š i n a koja dospeva između površine mernog predmeta
i merne površine merila prouzrokuje dobijanje veće vred- 2.1. PLOČE
nosti merenja od stvarne. Zbog toga, te površine moraju biti Imaju zadatak da obezbede ravnu baznu površinu za mere-
dobro očišćene pre merenja. Prostorija u kojoj se vrši mere- nje. Prilikom merenja, merni predmet i merilo, odnosno,
nje, po mogućnosti treba da bude klimatizovana i da u nju držač merila se postavljaju na tu ploču. Postoje dve vrste
dospeva filtrirani vazduh. ploča:
P o t r e s i koji potiču od proizvodnih hala ili iz drugih iz- • tušir ploče za merenje u radionicama i
vora (železnička pruga i sl.), vrlo negativno utiču na ceo tok • merne ploče za merenje u laboratorijumima.
merenja kao i na krajnji rezultat merenja. Imajući u vidu to, Tušir ploče (sl.2.01a) se izrađuju od livenog gvoždja sa la-
prostorije za merenje potrebno je locirati na većoj udalje- meliranim grafitom. Merna površina se oblikuje rendisa-
nosti od izvora potresa i na određeni način izolovati ih od njem, odnosno dubljenjem ili glodanjem i nakon toga gre-
tih smetnji. banjem (brusiti se ne sme). Veličina im se kreće od 160 x
100 do 2000 x 1000 mm. Merne površine mogu biti ravne
ili sa T - žlebovima. Veće ploče treba da se oslanjaju u tri

6
tačke, radi lakšeg dovođenja merne površine u vodoravan
položaj. Ako nisu u upotrebi, treba ih tankim slojem masti
namazati i zaštititi pokrivačem od drveta.
Merne ploče (sl. 2.01b) su izrađene od granita i imaju
znatne prednosti u odnosu na prethodnih:
• nemaju unutrašnje napone pa se ne deformišu,
• tvrđe su od livenog gvožđa i imaju duži radni vek,
• ne mogu se magnetisati i ne provode struju,
• ne korodiraju i
• održavanje im je vrlo jednostavno.
Slika 2.01. Tušir ploča (a) i merni sto (b)
Imaju pravougaoni ili kvadratni oblik, do dužine 2500 mm.
Mogu biti ravne ili sa T - žlebovima. Veće ploče su obliko-
vane kao stolovi. Merne površine moraju biti brušene i le-
povane.
2.2. PRIZME ZA OSLANJANJE
Primenjuju se za oslanjanje i pozicioniranje mernih pred-
meta cilindričnih oblika, kada površina omotača tih tela
predstavlja bazu za merenje. Žlebovi prizme se obično iz-
rađuju sa uglom od 90; 108 i 120o.
Postoje različiti tipovi prizmi, od kojih slika 2.02. prika-
zuje najviše primenjivane.
a) b) c) d)
Slika 2.02. Prizme za oslanjanje
Prizme sa stezačem (sl.2.02a) se primenjuju u parovima za
oslanjanje mernih predmeta malih dimenzija. Ugao žlebova
je 90o i nalaze se na suprotnim stranama prizme.
Dugačke prizme (sl.2.02b) se primenjuju za oslanjanje du-
žih mernih predmeta. Uglavnom se izrađuju u dužinama od
100; 150; 200 i 250 mm.
Unakrsne prizme (sl.2.02c) se primenjuju u parovima. Je-
dan blok sadrži četiri žleba od po 90o, različitih širina.
Magnetne prizme (sl.2.02d) se izrađuju sa uglom žleba od
90 i 120o. U telu prizme se nalazi jedan jak permanentni
magnet. U zatvorenom položaju magnetne linije prolaze
kroz merni predmet i oslonu površinu, čime obezbeđuju je-
dan celoviti zatvoreni sistem. Ako se dugme okrene u polo-
žaj “otvoreno”, magnetne sile se zaokrenu za 90o i zatvaraju
se kroz vazduh, čime prestaje priljubljivanje između priz-
me, mernog predmeta i oslonca. Merni predmeti se postav-
ljaju u prizmu u položaju magneta “otvoreno”, pa se mag-
net posle zatvara.
7
2.3. ŠILJCI I TRNOVI
Šiljci se koriste za prihvatanje mernih predmeta tipa osovi-
na kada se baza merenja poklapa sa osom predmeta. Postoji
više vrsta šiljaka i svi se primenjuju u parovima. Merni
predmet se postavlja između šiljaka, koji se fiksiraju u
držaču. Na taj način je omogućeno određivanje mera mer-
nog predmeta, kao i njegova kontrola u pogledu kružnosti i
koaksijalnosti.
Jedan od tipova šiljaka je prikazan na sl.2.03a koji pripada
standardnom priboru mernog mikroskopa. Na jednom kraju
je izrađen šiljak ugla konusa 60o, a na drugom konusni
otvor, ugla takođe 60o. Na taj način je omogućeno merenje
predmeta, izrađenih sa središnim gnezdom, ili sa konusnim
završetkom.
Na sl.2.03b je prikazan konusni trn sa unutrašnjim konu-
som, a na sl.2.03c sa šiljkom. Primenjuju se kod mernih
predmeta sa glavčinom. Prečnik ovih trnova se bira na taj
način, da on obezbeđuje zaglavljivanje mernog predmeta na
sredini trna, pa se posle trn, zajedno sa mernim predmetom,
prihvata između šiljaka.
Slika 2.03. Šiljci i konusni trnovi
Šiljci i trnovi moraju biti izrađeni veoma tačno, da ne bi
njihove greške bitno uticale na rezultat merenja.
2.4. KONTROLNI LENJIRI
Ovi lenjiri se izrađuju od legiranog čelika, izloženog veš-
tačkom starenju. Merne površine su otvrdnute i fino bruše-
ne. Služe za kontrolu pravosti i ravnosti površina mernih
predmeta, eventualno za uporedno merenje. Postoje lenjiri
sa oštricom i lenjiri sa širokom mernom površinom.
Lenjiri sa oštricom mogu biti sa :
• jednom oštricom, - to su nožasti lenjiri (sl.2.04a),
• tri oštrice, - trouglasti (sl.2.04b) i
• četiri oštrice, - četvorouglasti (sl.2.04c)
Lenjiri sa oštricom se primenjuju kod metoda kontrole po-
moću svetlosnog procepa. Nožasti lenjiri se izrađuju u du-
žinama od 75...500, trouglasti od 100...500, a četvorouglasti
od 150... 1000 mm.
Lenjiri sa širokom mernom površinom izrađuju se u obliku:
• pravougaonog poprečnog preseka, dužina od 500..
..1500 mm (sl.2.04d) i
• sa dvostrukim T - profilom, dužina od 2000...5000 mm
(sl.2.04e).
 pomerati, pa se učvršćuje u potrebnom položaju navrtkom
(zavrtnjem) 8.
8

3 4 5 6 2
Slika 2.04. Kontrolni lenjiri
7
2.5. MERNI BLOKOVI 2
1
8 1
Merni valjak (slika 2.05a), merni stub (slika 2.05b) i merni
blokovi (slike 2.05c, d, e, f) služe za kontrolu upravnosti.
Imaju dve merne površine, fino grebane koje međusobno
a) b)
zaklapaju prav ugao.
Slika 2.06. Univerzalni držač merila, laki (a)
i teški (b)
Precizni držači merila su prikazani na sl.2.07.,gde se vidi
držač sa navojnim stubom 3 koji je postavljen upravno na
postolju 1. Na postolju se nalazi sto 2 za prihvatanje mer-
nog predmeta. Neki tipovi imaju izmenljive stolove, prila-
gođene oblicima mernih predmeta. Po stubu se vertikalno
pomera konzola 4 posredstvom navrtke 5. Fiksiranje kon-
zole u željenom položaju se vrši pomoću zavrtnja 6. Na
kraju konzole se nalazi otvor za prihvatanje merila, preč-
nika vodeće čaure 8 ili 28 mm. Čvrst položaj merila obez-
beđuje zavrtanj 7.
6
8

7 5
4 3
2
Slika 2.05. Merni blokovi 1 1
Prilikom kontrole merni predmet se postavlja na mernu ili
tušir ploču, a merni blok se prislanja uz predmet. Upravnost a) b)
se ocenjuje na osnovu svetlosnog procepa.
Merni blokovi na sl.2.05c se koriste kod većih predmeta i Slika 2.07. Precizni držači merila
za oslanjanje, kada služe i kao pomoćne baze. Blokovi na
sl.2.05e i f su snabdeveni T-žlebovima, odnosno elipsastim Slika 2.07b prikazuje precizni držač kod kojeg se visinsko
otvorima koji omogućuju pričvšćenje predmeta, ako je to podešavanje vrši spregom zupčanice koja je ugrađena u
potrebno. stub i zupčanika 6. Merilo se fiksira zavrtnjem 8. Otvor za
prihvatanje merila ima prečnik 8 ili 28 mm, a izabere se na
2.6. DRŽAČI MERILA osnovu veličine prečnika vodeće čaure komparatora.
Držači su potrebni kod primene komparatora, radi obezbe-
đenja njihovog čvrstog položaja u toku merenja. Držači o-
mogućuju podizanje, spuštanje, zakretanje i približavanje
komparatora mernom predmetu, u zavisnosti od potrebe.
Postoje više tipova.
Na sl.2.06. prikazan je univerzalni držač lakog (a) i teškog
(b) tipa. Sastoje se od postolja 1 i stuba 2 po kome se može
okretati u horizontalnoj ravni i visinsko pomerati ogrlica 3.
Ona prihvata stožer 5, čiji položaj se fiksira pritezanjem
zavrtnja 4. Na kraju stožera se nalazi rasečeni stezač 6 u
koji se postavlja merilo koje se pritezanjem zavrtnja 7
fiksira u željenom položaju. Stub se može u žlebu postolja

8
 II POGLAVLJE
MERENJE DUŽINA
3. JEDNOSTRUKA MERILA
3.1. UPOREDNE MERKE
Uporedne merke u većini slučajeva su prizmatičnog oblika.
Imaju dve, međusobno paralelne merne površine, čije
rastojanje daje nazivnu meru na temperaturi od 20 oC. Po-
prečni presek im je pravougaoni. U nekim slučajevima ko-
riste se merke cilindričnog oblika, prečnika 20 mm.
Uporedne merke su najtačnija merila koja se upotrebljavaju
u mašinogradnji. Pored merenja i kontrole dužinskih mera,
primenjuju se još i za kontrolu i podešavanje drugih merila.
Materijal im je najčešće legirani čelik koji je otporan na
habanje i koroziju. Kaljen je i odpušten na 62...70 HRC. Za
specijalne svrhe merke se mogu izrađivati i od tvrdog
metala ili kvarcnog stakla. Svi materijali moraju imati
sposobnost za poliranje. Kod takvih površina i posle
mehaničkog čišćenja ostane tanak film maziva, što je ne-
ophodno za rastavljanje merki bez oštećenja, ako su bile
ranije sastavljene u slog. Od tvrdog metala se obično prave
samo zaštitne merke, debljine 1 ili 2 mm, koje se po-
stavljaju na krajeve slogova merki U nekim slučajevima
merke su obložene tvrdim metalom. Kvarcno staklo ima
vrlo mali koeficijent linearnog toplotnog širenja i zbog toga
mu je toplotna dilatacija zanemarljivo mala.
Na osnovu ostvarenih odstupanja mera i oblika mernih po-
vršina, merke se razvrstavaju u pet klasa tačnosti: 00; 0; 1;
2; i 3.
• 00 i 0 klasa tačnosti: koriste se za regulisanje mašina za
merenje, preciznih komparatora i drugih tačnijih me-
rila, kao i za kontrolu etalona merila,
• 1 klasa tačnosti: koriste se za kontrolu kontrolnika me-
rila,
• 2 klasa tačnosti: koriste se za podešavanje radioničkih
merila,
• 3 klasa tačnosti: koriste se za podešavanje mašina alat-
ki i pri izradi pribora i merila manje tačnosti.
Uporedne merke se nabavljaju u garniturama. Razne firme
proizvode garniture sa razaličitim brojem merki, ali je sva-
ka garnitura sastavljena od nizova merki u kojima je skok
mera (razlika mera između susednih merki u nizu) kon-
stantne veličine. Ako ne postoji merka za kontrolu neke
dužine, kombinacijom pojedinih merki iz garniture, uvek se
može sastaviti slog željene mere. Treba težiti da se mera
ostvari sa mogućim najmanjim brojem merki, jer to obez-
beđuje nešto veću tačnost, vreme sastavljanja sloga je kraće
i habanje merki je smanjeno. Što je garnitura veća, željena
mera se po pravilu može ostvariti sa sve manjim brojem
merki.
Tablica 3.01. sadrži garnituru uporednih merki 0 klase ta-
čnosti Karl Cajs od 86 komada.
Tablica 3.01. Garnituru uporednih merki Karl Cajs
Komada Skok mera Min.mera Maks.mera
9 0,001 1,001 1,009
49 0,01 1,01 1,49
19 0,5 0,5 9,5
9 10 10 90
9
Uporedne merke se čuvaju u kutijama. Merne površine u-
vek moraju biti tanko namazane medicinskim vazelinom.
Pre upotrebe treba ih dobro očistiti čistim lanelnim plat-
nom, jelenskom kožom i na kraju mekanom četkicom. U-
potreba hemijskih sredstava nije dozvoljena. Operator uvek
treba da koristi tanke končane rukavice, a merke treba da
hvata specijalnim hvatačem (sl.3.01).
Slika 3.01. Hvatanje sloga merki
Kod sastavljanja slogova, krajevi merki se priljube pod ma-
lim uglom, pa se slepljivanje izvrši klizanjem i zaokreta-
njem pod malim pritiskom (sl.3.02a). Kod rastavljanja,
merke se zaokrenu unakrsno, pa se “lome” preko zaobljene
ivice (sl.3.02b).
a) b)
Slika 3.02. Sastavljanje (a) i rastavljanje merki (b)
Kod sastavljanja slogova, odabiranje merki uvek treba po-
četi od najmanjih vrednosti, jer to obezbeđuje primenu mi-
nimalnog broja merki iz raspoložive garniture.
Primer: Sastaviti slog merki za dužinu 86,965 mm, koristeći
garnituru od 86 člana.
Rešenje: Postupak nalaženja potrebnih merki iz Cajsove
garniture od 86 ćlanova je sledeći:
Prvo se uzima merka, čija je tačnost odredjena sa 5/1000
mm. To je merka nazivne mere 1,005 mm. Ova veličina se
oduzima od tražene dužine: 86,965 - 1,005 = 85,96 mm.
Sada se uzima merka koja sadrži meru od 6/100 mm, po
mogućstvu tako, da ostatak u desetinama bude merljiv po-
moću neke postojeće merke. Bira se merka nazivne veličine
1,46 mm koja se oduzima od 85,96 mm: 85,96 - 1,46 = 84,5
mm. Očigledno je da se ostatak može ostvariti zbirom mer-
ki 4,5 i 80 mm. Znači: 84,5 - 4,5 = 80 - 80 = 0.
Kontrola: 1,005 + 1,46 + 4,5 + 80 = 86,965 mm
3.2. GRANIČNA MERILA
Ova grupa obuhvata veliki broj raznovrsnih merila kojima
se kontrolišu granične veličine tolerisanih mera. Primenjuju
se u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Graničnim merilima
se ne mogu odrediti same mere, ni njihova odstupanja od
nazivne vrednosti, već samo, da li se ostvarena mera nalazi
u granicama tolerancije. Ako jeste, mera je dobra, u protiv-
nom je loša. Zbog toga ova merila se uvek izrađuju sa dva
elementa za merenje, kod manjih merila zajedno, dok kod
većih odvojeno, pa se ona koriste u parovima. Dobra gra-
nična mera se kontroliše stranom IDE, dok se loša granična
mera određuje stranom NE IDE. Strana NE IDE uvek se
obeležava crvenom bojom.
Kod oblikovanja mernih elemenata graničnih merila, pot-
rebno je ispuniti Tajlorov (Taylor) princip merenja. Na os-
novu toga, stranom IDE, pored dužnskih mera, istovremeno
se kontroliše i oblik, tj. cela površina naleganja, dok se stra-
nom NE IDE posebno kontroliše svaka veličina.
Upotreba graničnih merila je veoma ekonomična, jer je vre-
me kontrole relativno kratko, a kontrolu mogu da vrše i pri-
učene osobe.
U daljnjem izlaganju biće reči samo o graničnim merilima,
kojima se kontroliše ispravnost kružnih otvora i elemenata
tipa osovina, izrađenih sa tolerancijama po ISO sistemu.
Materijal za izradu mernih elemenata ovih merila je legirani
čelik ili čelik za cementaciju.Kale se i odpuštaju na ~ 62
HRC. Ako se merne površine tvrdo hromiraju, merila se
mogu izraditi i od manje kvalitetnog čelika. Tvrdo hromi-
rane površine imaju oko 5 puta duži radni vek od kaljenih
čelika. Posle istrošenja ponovo se mogu hromirati i dovesti
do ispravne mere. Nisu podložni koroziji. Merne površine
se mogu izrađivati i od tvrdog metala. Radni vek ovih me-
rila može da bude i 50 puta duži u odnosu na kaljeni čelik.
Za izradu graničnih merila može se primeniti i specijalno
staklo, tvrđe od običnog koji ima znatne prednosti u odnosu
na čelik:
• jevtiniji su,
• otporniji su na habanje,
• lakši su,
• ne deformišu se i održavaju izrađenu meru,
• ne korodiraju, pa zbog toga ne zahtevaju nikakvo o-
državanje,
• ako padnu i ostanu čitava, mogu se dalje upotrebiti bez
kontrole, dok se čelična moraju prekontrolisati zbog
mogućih deformacija.
Na osnovu namena, granična merila mogu biti izrađena
kao:
• radionička,
• prijemna i
• kontrolna (reviziona ili protumerila)
Sva merila se izrađuju sa vrlo strogim tolerancijama, u za-
visnosti od tolerancije kontrolisanog predmeta.
Radionička merila služe za kontrolu radnih predmeta u pro-
cesu proizvodnje od strane radnika.
Prijemna merila služe za prijem gotovih radnih predmeta.
Koriste ih članovi fabričke kontrole i predstavnici naručio-
ca. Ova merila se ne izrađuju, već se istrošena radionička
merila koriste kao prijemna, kod kojih se dodatak za tro-
šenje istrošio za 2/3 svoje vrednosti.
Kontrolna (reviziona) merila služe za kontrolu radioničkih
merila, radi određivanja tačnosti kod novih i istrošenosti
kod upotrebljavanih. Reviziona merila postoje samo u grupi
merila za kontrolu spoljnih mera (račvi) i to u obliku čepa.
10
3.2.1. Granična merila za kontrolu kružnih
otvora
Granična merila za kontrolu kružnih otvora imaju oblik če-
pa. Izrađuju se kao radionička i prijemna merila. Stranom
IDE kontroliše se donja granična mera. Ako taj čep ne ulazi
u otvor, predmet se podvrgava doradi. Ako čep IDE pod
dejstvom sopstvene težine ulazi u otvor, dok strana NE IDE
ne ulazi, mera je dobra. Stranom NE IDE kontrološe se loša
granična mera, pa ako taj čep ulazi u otvor, predmet se od-
bacuje kao škart. Kod ovih merila ne sme se upotrebiti ve-
lika sila, jer to može izazvati deformacije, pa merni pred-
meti mogu biti pogrešno ocenjeni. Kod vrlo velikih merila
već i sama težina može izazvati deformacije, pa se kod njih
upotrebljavaju protivtegovi za smanjenje dejstva sopstvene
težine. Takva merila u toku vršenja kontrole, moraji biti o-
kačeni.
Oblik i dužinske mere čepova zavise od veličine prečnika a
određene su standardima. Kod manjih vrednosti (do 50
mm) imaju oblik specijalnih cilindričnih čivija. Čepovi NE
IDE se izrađuju u dva oblika. Oblik “C” je cilindričan, dok
je oblik ”S” sa smanjenom cilindričnom površinom
(sl.3.03). Drugi kraj čepova je izrađen je u vidu konusa 1:50
i utiskuje se u dršku, koja je okrugla i nareckana, ili šesto-
strana. Ova merila za mere od 1...50 mm, mogu biti
dvostrana, što znači da se na jednoj dršci nalaze oba merna
elementa, strana IDE i strana NE IDE; ili jednostrana, po-
sebno strana IDE i posebno strana NE IDE.
C
S
Slika 3.03. Dvostrano granično merilo za rupe
Za kontrolu mera od 40...65 mm primenjuju se dvostrana
merila, kod kojih se čepovi pričvršćuju zavrtnjem na dršku
(sl. 3.04.).
Slika 3.04. Dvostrano merilo za mere od 40...65 mm
3.2.2. Granična merila za kontrolu osovina
kružnog poprečnog preseka
Granična merila za kontrolu osovina ili sličnih elemenata
kružnog poprečnog preseka, imaju uglavnom oblik račve, a
ponekad prstena. Merila u obliku prstena se primenjuju
samo za kontrolu kratkih predmeta vrlo malih prečnika i ce-
vastih elemenata sa tankim zidovima. Zbog toga u daljnjem
izlaganju biće reči samo o račvama. Izrađuju se kao radio-
nička, prijemna i kontrolna (reviziona) merila. Ova posled-
nja su u obliku čepa.
Stranom IDE kontroliše se gornja granična mera. Ako ona
ne nailazi na osovinu, predmet se upućuje na doradu. Ako
nailazi, a strana NE IDE ne nailazi, predmet je dobar. U
slučaju da i strana NE IDE nailazi, predmet se odbacuje kao
škart. Merila pod uticajem sopstvene težine treba da nailaze
na merni predmet. Sila se ne sme upotrebiti, jer u tom slu-
čaju račva se otvara, što dovodi do neispavnog merenja.
Kontrola radioničkih merila revizionim merilom takođe se
obavlja bez upotrebe sile.
Oblik račvi uglavnom zavisi od kontrolisanog prečnika.
Kod prečnika malih vrednosti (do 5 mm) primenjuju se
sastavljene račve, prikazane na sl.3.50. Mogu biti sa oblo-
gom od veštačkih presovanih materijala ili bez nje. Stan-
dard određuje dva oblika ove račve:
• oblik A - dvostrana račva,
• oblik B - jednostrana račva, kod koje se obe mere na-
laze na istoj strani,
Oblik A Oblik B
Slika 3.05. Oblici račvi do 5 mm
Za kontrolu prečnika osovina > 5...160 mm izrađuju se
okrugle račve u obliku potkovice. Ove račve su jednostrane,
sa merama IDE i NE IDE. Snabdevene su oblogom od veš-
tačkog presovanog materijala. Postoji dva oblika (sl.3.06.):
• oblik A sa punom mernom površinom i
• oblik B sa smanjenom mernom površinom
А B
Оbloga Оbloga
Slika 3.06. Okrugle ra~ve za mere >5...160 mm
3.3. ŠABLONI I KALIBRI
Ova grupa merila se primenjuje za kontrolu:
• složenih profila,
• veličina zazora,
• veličina poluprečnika zaobljenja
• debljina žica, limova i sl.
Šabloni služe za proveru složenih kontura radnih predmeta.
Postoji dva tipa šablona. Jednо je uporedno merilo, a drugo
naslono merilo.
Uporedno merilo (sl.3.07a), čija je kontura istovetna sa
konturom mernog predmeta, naslanja se uz taj predmet, pa
se njihove konture upoređuju. Primenjuje se kod pljosnatih
mernih predmeta, manje tačnih profila, sa tolerancijom iz-
rade > 0,4 mm.
11
Naslono merilo (3.07b) ima obratni profil u odnosu na pro-
fil mernog predmeta. Prilikom kontrole merilo se nasloni na
merni predmet i na osnovu veličine svetlosnog procepa koji
se javlja između njih, ocenjuje se ispravnost profila pred-
meta. U zavisnosti od oblika i kvaliteta površine mernog
predmeta, svetlosni procep se već može javiti kod veličine
zazora od 0,003...0,005 mm, pa se ovim načinom mogu
kontrolisati predmeti sa tolerancijom izrade od 0,1...0,4
mm. Naslono merilo, pored pljosnatih, može se koristiti i
kod rotacionih radnih predmeta.
merni
predmet
a) b)
Slika 3.07. Šabloni u obliku uporednog (a) i
naslonog merila (b)
Kontrola oba tipa merila se vrši protumerilom koji ima ob-
ratni profil od samog merila. Tako napr. ako se smatra, da
je na slici 3.07a prikazano merilo, njegovo protumerilo je
dato na slici 3.07b.
Tolerancija izrade ovih merila zavisi od tolerancije mernih
predmeta. Preporuke su takve, da se za tolerancije izrade
dužinskih i uglovnih mera šablona uzimaju 10...20 % od
tolerancije izrade mernih predmeta, a kod protumerila 2,5..
..5 %. Materijal za izradu šablona je čelik za cementaciju ili
legirani alatni čelik. Kale se i odpuštaju na 63...66 HRC.
Merila zazora (listići, špijuni) služe za kontrolu veličine za-
zora kod vođica, ležišta i sl, odnosno za podešavanje u-
napred određenog zazora kod tih elemenata. Prikazani su na
sl.3.08. Izrađuju se od legiranog alatnog čelika sa otvrd-
nutim i brušenim mernim površinama. Debljina im se obič-
no kreće izmedju 0,002 i 2 mm, a dužina 50; 100 ili 200
mm. Slažu se u garniture tako, da tanji budu u sredini. Sva-
ka garnitura mora imati zaštitne korice. Na merkama naz-
načena je nazivna mera u mm. Poluprečnik krivine na po-
četnom kraju je ≥ 3 mm.
Slika 3.08. Merke za kontrolu veličine zazora
Merke za kontrolu veličine poluprečnika zaobljenja takođe
se izrađuju u garniturama (sl.3.09.). Na jednoj strani su šab-
loni za kontrolu konkavnih, a na drugoj za kontrolu kon-
veksnih zaobljenja. Postoje garniture za proveru veličine ra-
dijusa od 1...6,5; od 7...14,5 i od 15...25 mm. U svakoj gar-
nituri se nalaze 32 merke, po 16 sa svake strane. Kontrola
se vrši pomoću svetlosnog procepa.

Slika 3.09. Merke za kontrolu veličine radijusa zaobljenja
Kalibri služe za kontrolu debljine lima, prečnika žica i tome
slično. Mogu biti vrlo različiti. Jedno ovakvo merilo prika-
zuje sl.3.10.
Slika 3.10. Kalibar za proveru prečnika žica
4. MEHANIČKA MERILA
4.1. LENJIRI
Lenjiri su merila sa crticama koje sačinjavaju skalu. Izra-
đuju se od čeličnih šipki ili traka. Merenje se vrši upoređi-
vanjem na taj način, što se predmet prisloni uz lenjir (ili ob-
ratno), a mera se očita na skali. Mogućnost pojave greške o-
čitavanja usled paralakse je velika.
Lenjiri mogu biti:
• radionički,
• probni i
• uporedni.
Čelina traka u kutiji od čelika ili
veštačkog materijala, koriste se za
orijentaciona merenja. U prometu
se obično nalaze u dužinama od 1;
2; 3 ili 5 m. Imaju vrednost po-
deoka od 1 mm, po čitavoj dužini.
Mernu traku u kutiji od čelika
prikazuje sl.4.02.
Slika 4.02. Merna traka
4.2. MERILA SA NONIJUSOM
Nonijus je pomoćna skala koja umesto procenjivanja, o-
mogućuje tačno očitavanje manjih delova od vrednosti po-
deoka osnovne skale. Pronalazač je bio matematičar Peter
Vernier (ili Werner) 1631.g, ali je naziv dobio pogrešno po
portugalcu Pedro Nunez-u.
Dve skale, osnovna i nonijus, postavljaju se paralelno, jed-
na do druge, najbolje u istoj ravni, jer u protivnom postoji
opasnost od pojave grešaka očitavanja usled paralakse. Ako
se skale ne mogu postaviti u istu ravan, najveće dozvoljeno
odstojanje može iznositi 0,3 mm. Nonijus je obično
pokretna skala.
Nonijus redovno ima manje veličine podeoka od osnovne
skale. Ako se početna oznaka nonijusa poklapa sa jednom
oznakom osnovne skale, mora se i zadnja oznaka nonijusa
poklopiti sa nekom oznakom osnovne skale.
Slika 4.03. Odnos osnovne i nonijus skale
Na osnovu slike 4.03. može se napisati:

Radionički lenjiri (sl.4.01a) se koriste u radionicama. Mogu m⋅a = n ⋅b (4.01)

se izrađivati sa jednostrukom ili sa dvostrukom skalom, do gde je:
dužine od 5 m. Poprečni presek im je pravougaoni od 5 x a -veličina podeoka osnovne skale (obično je a = 1 mm),
25 do 14 x70 mm. b - veličina podeoka nonijusa,
a) c) m - broj podeoka osnovne skale između poklopljenih oz-
naka,
n - ukupan broj podeoka nonijusa.
b) U praksi se obično koriste vrednosti za “m” i “n” koje su
date u tablici 4.01.
Tablica 4.01. Vrednosti za “m” i “n”
m n n - m tačnost očitavanja u mm
9 10 1 0,1 (1/10)
Slika 4.01. Lenjiri: radionički (a), probni (b)
i uporedni (c) 19 20 1 0,05 (1/20)
49 50 1 0,02 (1/50)
Probni lenjiri (sl.4.01.b) služe za kontrolu radioničkih le-
njira. Izrađuju se do 2 m dužine, kvadratnog poprečnog pre- Razlika između veličina podeoka skala predstavlja tačnost
seka 15 x 15; 20 x 20 ili 25 x 25 mm. očitavanja.
Uporedni lenjiri (sl.4.01.c) se primenjuju za kontrolu prob-
m n−m
nih lenjira. Izrađuju se u četiri dužine: 100; 200; 500 i 1000 a−b = a− a=a (4.02a)
mm, preseka “H”, “I” ili “X”. Skala treba da leži u neut- n n
ralnoj ravni, gde po čitavoj dužini lenjira prolaze dve među- m
jer je iz jednačine (4.01): b = a
sobno paralelne linije, na rastojanju od 0,3 mm. Očitavanje n
skale se vrši pomoću lupe ili odgovarajućeg mikroskopa. Ako je n - m = 1 i a = 1; biće:

12
 1
a−b= (4.02b)
n
Merila tačnosti očitavanja 0,1 i 0,05 mm se koriste uglav-
nom u radionicama, dok merila veće tačnosti očitavanja se
više primenjuju u laboratorijumima, jer zbog malih veliči-
na podeoka slobodnim okom se merne veličine teško mo-
gu pravilno očitati, pa se zbog toga preporučuje korišćenje
lupe.
Očitavanje mere se sastoji iz dva dela (slika 4.04.)

Slika 4.05. Osnovni oblik pomičnog merila

Merna oblast ovih merila je 150 mm, a tačnost očitavanja
je obično 0,1 ili 0,05 mm
Postoje i drugačiji oblici pomičnog merila.
Kod preciznijih merila (sl.4.06.) se izostavlja produžetak
za merenja dubina i obično postoji samo donji par mernih
Slika 4.04. Očitavanje merne veličine pomoću nonijusa kljunova, čiji je vrh, širine 5 mm sa spoljne strane zaobljen
i predstavlja mernu površinu za određivanje unutrašnjih
Prvo se očita vrednost L’, što odgovara oznaci osnovne
mera, i u tom slučaju očitanoj vrednosti treba dodati i
skale koju je nulta oznaka nonijusa prešla. Posle se očita
dimenzije vrha kljunova, tj. 10 mm. Ako postoje gornji
vrednost L”, što je razmak između krajnje oznake osnovne
kljunovi, oni su nožastog oblika i služe za određivanje
skale za L’ i nulte oznake nonijusa i iznosi:
spoljnih mera. Tačnost očitavanja je redovno 0,02 mm i
L” = k.a - k.b pridodat je mikropodešivač za finu regulaciju.
gde je “k” redni broj oznake nonijusa koja se poklapa sa
nekom oznakom osnovne skale.
Merna veličina prikazana na slici 4.04., ima vrednost :
L = L ′ + L ′′
L′ = 5
a
L ′′ = ka − kb = k (a − b ) = k
n
a = 1 mm, n = 10, k = 7 Slika 4.06. Pomično merilo tačnosti očitavanja 0,02 mm,
1 sa mikropodešivačem
L ′′ = 7 = 0,7
10 Firma Karl Mar izrađuje jedno
L = 5 + 0,7 = 5,7 mm specijalno merilo sa nonijusom
U grupu merila sa nonijusom spadaju: za određivanje osnih rastojanja
dvaju kružnih otvora pod
• pomična (kljunasta) merila,
nazivom “centri-metar” Merni
• dubinomeri i
pipci su cilindričnog oblika,
• visinomeri.
prečnika 1,5 ili 5 mm,
pričvršćeni na posebne klizače,
4.2.1 Pomična merila od kojih je desni sa nonijusom.
Pomično (kljunasto) merilo je najviše rasprostranjeno me- Merenje se vrši na sledeći na-
rilo sa nonijusom koje se koristi u radionicama. Osnovni čin:
oblik ovih merila je prikazan na slici 4.05. Izrađuje se od 1. Fiksira se levi klizač u nul-
legiranog čelika, koji ne sme da bude magnetisan. Merne tom položaju i pomeranjem
površine su kaljene na 50±3 HRC, lepovane. desnog klizača izmeri se naj-
veća mera -sl.4.07.1. Na skali
Elementi pomičnog merila su: se očita vrednost “A”.
Najveća mera je: L1 = A + d
• merni lenjir 1 sa osnovnom, nepokretnom skalom i sa (d je pečnik mernog pipka) Slika 4.07. Način merenja
nepokretnim kljunovima, Rastojanje osa otvora: centri-metromi
• klizač 2 sa nonijusom, pokretnim kljunovima i zavrt- L = L1 - (D1 + D2 )/2 = A + d -(D1 + D2 )/2 (1)
njem za fiksiranje 6,
D1 i D2 su prečnici otvora.
• donji merni kljunovi 3, za određivanje spoljnih mera,
• gornji merni kljunovi 4, za određivanje unutrašnjih 2. Posle prvog merenja pomeri se levi klizač do desnog
mera (sl.4.07.2.), fiksira se i ponovnim pomeranjem desnog kli-
zača određuje se najmanja mera -sl.4.07.3. Na skali se o-
• produžetak (šip) 5, za određivanje dubinskih mera.
čita vrednost “B” (ustvari vrednost “A + B”).

13
Najmanja mera je: L2 = B – d, a rastojanja osa otvora:
L = L2 + (D1 + D2 )/2 = B - d + (D1 + D2 )/2 (2)
Jednačine (1) i (2) se saberu:
2L = A + d - (D1 + D2 )/2 + B - d + (D1 + D2 )/2 =
=A+B
Odavde je rastojanje osa:
L = (A + B)/2 (3)
Sa dva pomeranja desnog klizača dobijena je mera “A +
B”, a da ne bi trebalo vršiti deljenje, vrednost podeoka
skale iznosi 2 mm. To znači, da drugi put očitana vrednost
predstavlja traženu veličinu, tj. rastojanje između osa
otvora. Merna oblast ovih merila iznosi 100; 200 ili 300
mm.
Centri-metar je prikazan na sl.4.08.
Slika 4.08. Centri - metar firme MAR
Elektronska pomična merila. Najnoviji tip pomičnih me-
rila je elektronski. Snabdeven je digitalnim pokazivačem
(tečni kristal) koji pokazuje 5 cifara, od kojih su poslednje
2 decimalne. To znači da je tačnost očitavanja 0,01 mm.
Izmerene vrednosti se pamte i mogu se pojaviti u mm ili u
colovima, što zavisi od položaja preklopnika za izbor sis-
tema mera. Moguće je nulovanje u celoj oblasti merenja,
što znači da merilo može da registruje i razliku i zbog toga
mogu se vrednosti pojaviti i sa negativnim predznakom.
Merna oblast je 115 mm. Ovo merilo je prikazano na sl. 4
09.
unutrašnja mera
smeštaj baterije
ekran
skala
dubinomer
nulovanje
preklopnik za
spoljna mera mm - col
Slika 4.09. Elektronsko pomično merilo Mitutojo
4.2.2. Dubinomeri
Dubinomer (sl.4.10.) služi za mere-
nje dubina otvora, visina ispusta,
stepenastih prelaza i sl. Sastoji se od
mernog mosta 3 sa izmenljivim na-
slonom 4 (samo kod tačnijih merila
postoji) i lenjira 2 sa osnovnom ska-
lom. Most obezbeđuje pravilan po-
ložaj merila. U njemu klizi lenjir u
pravcu upravnom na oslonu povr-
šinu. U mostu je napravljen jedan
otvor, kroz koji se očitava izmerena
veličina. Tu je postavljen i nonijus 1 Slika 4.10.
koji je kod ovog merila nepokretan i Dubinomer
14
obezbeđuje tačnost očitavanja od 0,1; 0,05 ili 0,02 mm.
Dužina lenjira obično se kreće od 150...300 (500) mm, dok
dužina naslona iznosi 150...320 mm. Zavrtanj 6 služi za
fiksiranje položaja lenjira. Precizniji dubinomeri imaju i
mikropodešivač 5, koji obezbeđuje fino podešavanje po-
moću navrtke 7. Pre finog podešavanja mikropodešivač
treba fiksirati posredstvom zavrtnja 8.
Postoji specijalan dubinomer za određivanje dubine žle-
bova za klin u vratilima i osovinama, odnosno drugih ele-
menata kružnih poprečnih preseka (sl.4.11.).
Merni most je izlomljen i krakovi mo-
sta međusobno zaklapaju prav ugao
(1). U mostu klizi nosač (2) lenjira sa
prozorom (3), gde je postavljen noni-
jus. Most se naslanja na vratilo gde
nema žleba (ali je istog prečnika kao i
deo vratila gde se žleb nalazi), pa se
nosač lenjira pusti do vratila, čime se
dobija nulti položaj nonijusa. Nosač
se fiksira u ovom položaju pomoću
zavrtnja 4. Zatim se most prisloni na
deo vratila sa žlebom tako, da vrh le-
njira bude iznad žleba, pa se lenjir
spusti do njegovog dna, i u tom polo-
Slika 4.11. Dubi-
žaju se fiksira zavrtnjem 5. Tada je
nomer za žlebove
merilo spremno za očitavanje.
Kod dubinomera Abeov princip merenja je ispunjen. Mer-
nu silu obezbeđuje operator, pritiskom ruke na merni most.
4.2.3. Visinomeri
Visinomeri služe za određivanje i o-
beležavanje visinskih mera. U poje-
dinačnoj proizvodnji (na odlivcima)
visinske mere se obeležavaju pomo-
ću ovih merila, kada se za držač
mernog pipka pričvrsti igla za obe-
ležavanje.
Od visinomera sa nonijusom najviše
se primenjuju merilo sa postoljem
(sl.4.12), čija debljina iznosi 40 mm. Slika 4.12.
Lenjir može da ima dve skale. Jedna Visinomer sa
počinje sa nulom, za određivanje postoljem
mere “a”, dok druga počinje sa 40, za određivanje mere
“l”. Ako se koristi izlomljeni merni pipak, sa visinom
stepenice od 40 mm, lenjir je snabdeven samo jednom
skalom. Merilo ima mikropodešivač za fino podešavanje.
Dužina lenjira može biti 300; 500; 750 ili 1000 mm, a
tačnost očitavanja je 0,1; 0,05, ili 0,02 mm.
4.2.4. Merilo za rupe
Služi za određivanje veličine prečnika kružnih otvora, kao
i drugih unutrašnjih mera. Na sl.4.13. prikazano je merilo
sa nonijusom za rupe, proizvod švajcarske firme Tehnika
A.G., koje je snabdeveno sa dva merna pipka, jedan nas-
pram drugog. Jedan pipak je nepokretan, ali je izmenljiv,
dok je drugi pokretan i vezan sa staklenim lenjirom, na
kojoj se nalazi osnovna skala, vrednosti podeoka od 0,1
mm. Nonijus je čvrsto ugrađen u mernu glavu, a očita-
vanje merne veličine se vrši pomoću lupe koja uvećava 23
puta. Tačnost očitavanja je 5 µm (na sl.4.13b. - vrednost je
46,055 mm). Oblast merenja se kreće između 5 i 25 mm, u
zavisnosti od veličine merila. Izmenom nepokretnog mer-
nog pipka merna oblast se povećava na 30...150 mm.
Prilikom merenja merilo se iskosi, postavlja se merna gla-
va u otvor i pritiskom na dugme 1 kočnice oslobađa se po-
kretni merni pipak. Kada je glava u otvoru, odpusti se dug-
me kočnice (kočnica je klinastog oblika i sprečava samo
izlaz mernog pipka, dok je njegov ulaz slobodan) i izvrši
se jedno klaćenje. Najmanja mera predstavlja traženi preč-
nik otvora i pokretni pipak, pod dejstvom kočnice, ostaje u
tom položaju, koji je zauzeo, kada je osa pipaka bila up-
ravna na osu otvora. Nakon vađenja merila iz otvora oči-
tava se izmerena veličina.
a) b)
1 nice čaure. Iznad te linije su oznake za cele mm, a ispod za
Slika 4.13. Merilo za rupe sa nonijusom (a) i način
očitavanja izmerene veličine (b)
4.3. MIKROMETRI
Prilikom merenja mikrometrom, merne veličine se odre-
đuju pomoću precizno izrađenog navojnog vretena (mik-
rometarskog zavrtnja), koje obezbeđuje veću tačnost mere-
nja od merila sa nonijusom. Korak navoja vretena obično
iznosi 0,5 mm, ili ređe 1 mm. Prvi ima merni doboš sa 50
podeoka, a drugi sa 100 i zbog toga oba tipa merila imaju
tačnost očitavanja od 0,01 mm. Pored ovih običnih, proiz-
vode se i neki specijalni mikrometri kod kojih tačnost
očitavanja iznosi 0,001 mm.
Postoje mikrometri za određivanje:
• spoljnih mera,
• dubinskih mera,
• visinskih mera i
• unutrašnjih mera.
4.3.1. Mikrometri za određivanje spoljnih
mera
Ova merila (sl.4.14) imaju telo 3 u obliku potkovice (mer-
na račva) sa velikim otpornim momentom da bi se što ma-
nje deformisalo u toku merenja. Obloženo je pločicama,
presovanih od veštakih materijala radi toplotne izolacije u
toku upotrebe. Na krajevima merne račve su ugrađeni mer-
ni pipci. Jedan je nepokretan (merni oslonac) 11, dok je
drugi pokretan (1) i izrađen je izjedna sa mernim vrete-
nom. Merne površine pipaka mogu biti različito oblikova-
ne, što zavisi od namene mikrometra i od materijala mer-
nog predmeta. Za kontrolu metalnih delova najčešće su ra-
vne, u obliku kruga, prečnika 6,5 (ređe 8) mm. Kod kont-
role uzanih delova one su smanjene, dok kod mernih pred-
meta izrađenih od mekanih materijala, primenjuju se pipci
sa povećanom mernom površinom. Za kontrolu debljine
15
savijenih delova, merne površine su sferične ili zašiljene.
Kod modernijih merila merne površine su redovno oblo-
žene tvrdim metalom, što obezbeđuje duži radni vek.
Slika 4.14. Mikrometar za odredjivanje spoljnih mera
Na merno vreteno u srednjem delu je navučena čaura 4 sa
dvostrukom osnovnom skalom. Ona je smeštena pored
jedne uzdužne crte (indeksa) koja prostire u pravcu izvod-
pola mm. Kod gornjeg dela skale, početak i svaki peti po-
deok je označen brojkom. Doboš 6 ima 50 podeoka koji
određuju desete i stote delove mm-a u preseku sa indek-
som na čauri. Fino podešavanje se vrši posredstvom toč-
kića 12 koji je u vezi sa uređajem za regulisanje veličine
merne sile. Ta regulacija se ostvaruje ili preko mehaničke
spojnice sa oprugom (skakavica, čegrtaljka), ili preko ko-
nusa trenja. Ovo je potrebno zbog sprečavanja pojave ne-
potrebnih prevelikih deformacija - otvaranja potkovičastog
tela mikrometra. Veličina merne sile treba da bude od 5..
..10 N. Kočnica 10 služi za fiksiranje mernog vretena u že-
ljenom položaju. Radi smanjenja veličine greške usled pa-
ralakse, doboš se završava konusno, a debljina pri kraju ne
sme da bude veća od 0,4 mm.
Merna oblast mikrometara je 25 mm do 500 mm mernih
veličina, a preko toga je 50 mm. Tako postoje mikrometri
za mere od 0...25, od 25...50, od 50...75, mm itd. Oblik
merne račve se prilagođava mernoj oblasti merila. “Prava”
potkovica je za oblast od 0...25 mm (sl.4.14), “duguljasta”
potkovica je kod većih mernih
oblasti (sl.4.15a), dok kod
mikrometara za mere preko
500 mm telo je izrađeno u a)
obliku lake konstrukcije (sl.-
4.15b). Oblik i dubina merne
račve moraju biti takvi da o-
mogućuju merenje cilindrič-
nog predmeta, čiji prečnik b)
odgovara gornjoj granici mer- Slika 4.15. Oblici tela
ne oblasti mikrometra. mikrometra
Regulisanje mikrometra se vrši tačnim podešavanjem na
vrednost donje granice merenja. Za oblast od 0...25 mm,
merni pipci se priljube kod oznake skale “0”, dok je kod
ostalih mikrometara pridodata jedna tačno izrađena merka
veličine donje merne granice, koja se kod regulisanja po-
stavlja između mernih pipaka.
Na slici 4.16 je prikazan elektronski mikrometar japanske
firme Mitutojo, tzv. DIGIMATIC. Tačnost mu je 0,001
mm. Nulovanje se može izvršiti po celoj mernoj oblasti i
zbog toga je omogućeno i merenje razlike. Postoji prik-
ljučno mesto za štampač.

Slika 4.16. Elektronski mikrometar DIGIMATIC
Mikrometar sa komparatorom. Ako se na mesto nepokret-
nog mernog pipka ugradi jedan komparator, dobija se me-
rilo koje je jako pogodno za kontrolisanje tolerisanih mera
u maloserijskoj proizvodnji. Nazivna mera se podešava na
mikrometru, a na komparatoru se očitava odstupanje. Po-
moću pokretnih tolerancijskih oznaka nameste se granična
odstupanja, pa kontrolu može da vrši i priučeni radnik.
Takvo merilo je prikazano na sl.4.17., proizvod firme Karl
Mar koje se obično izrađuje za merne veličine od 0...25 i
25...50 mm. Tačnost očitavanja zavisi od osetljivosti ugra-
đenog komparatora, što redovno iznosi 0,002 ili 0,001
mm.
Slika 4.17. Mikrometar sa komparatorom
Kod upotrebe mikrometra u malo-
serijskoj proizvodnji, oni se obično
stavljaju u specijalan držač (sl.
4.18.) koji umnogome olakšava rad.
Stezač se može zaokrenuti u posto-
lju, što omogućuje postavljanja mi-
krometra u optimalni položaj za me-
renje. Mikrometri za velike mere
treba da se okače da ne bi uticaj nji-
hove mase ometao pravilno rukova- Slika 4.18. Držač
nje. mikrometra
Mikrometar sa ugradjenim komparatorom (sl.4.19.) liči na
običan mikrometar. Umesto nepokretnog mernog pipka,
ugrađen je pokretan pipak 1, potisnut oprugom 2 i vezan
sa prenosnim elementima komparatora: zupčanim seg-
mentom 3, koji pokreće zupčanik 4 i sa njim zajedno i ka-
zaljku 5. Mrtvi hod odstranjuje spiralna opruga 6. Pre me-
renja se pritiskom na dugme isključnog mehanizma 7 pov-
lači se merni pipak 1, da bi merni predmet nesmetano mo-
gao postaviti u merni položaj. Ovo merilo firma Cajs izra-
đuje u dve veličine, i to sa gornjom granicom merenja od
25, odnosno 50 mm. Vrednost podeoka skale komparatora
je 0,002 mm, dok merna oblast iznosi ± 0,020 mm. Prili-
kom podešavanja priljube se merni pipci (kod većih merila
se postavlja kontrolni kalibar između pipaka) kod položaja
“0” i posmatra se kazaljka komparatora koja takođe treba
da pokazuje nulu. Ovaj mikrometar je pogodan za kontrolu
tolerisanih mera u maloserijskoj proizvodnji, kada može
zameniti čitav niz račvi. Postavljanjem tolerancijskih
indeksa na granične mere, kontrolu može vršiti i priučeni
radnik. Predhodno merilo treba podesiti na nazivnu meru,
pomoću uporednih merki, odnosno primenom skala
16
mikrometra, a komparator služi za određivanje odstupanja
od te nazivne mere. Zbog olakšanja rada, merilo se posta-
vlja u držač. Ovo merilo, za razliku od običnih mikrome-
tara, nema uređaj za ograničavanje veličine merne sile, već
mernu silu obezbeđuje opruga 2.
Slika 4.19. Mikrometar sa ugradjenim komparatorom
Pasametar, proizvod firme Karl Cajs (sl.4.20.), liči na
predhodno merilo, ali navojno merno vreteno nije snabde-
veno skalom i dobošem i zbog toga se ne može primeniti
za određivanje neke mere, već samo za njeno odstupanje
koje se čita na skali komparatora. Izrađuje se u šest veliči-
na, sa mernim oblastima od po 25 mm, tako da cela garni-
tura merila pokriva oblast merenja od 0...150 mm. Za me-
renje do 100 mm, oblast pokazivanja skale je ± 0,080 mm,
a vrednost podeoka 0,002 mm; dok za merenje od 100..-
..150 mm merna oblast je ± 0,160 mm, a vrednost podeoka
0,005 mm. Pre merenja merilo se mora podesiti na nazivnu
meru, pomoću etalona ili uporednih merki. Pokretanje
mernog vretena 1 se vrši navrtkom 2, a posle nameštanja
se fiksira posredstvom kontra navrtke 3. Pomoćni pipak 4,
koji je izmenljiv, služi za oslanjanje mernog predmeta.
Slika 4.20. Pasametar, proizvod firme Karl Cajs
4.3.2. Dubinomer sa navojnim vretenom
Dubinomer sa navojnim mernim vre-
tenom (sl.4.21.) služi za kontrolu du-
bina otvora i žlebova, visina ispusta,
mera stepenastih elemenata, i sl. Sa-
stoji se iz tela (deo sa mernim vrete-
nom, čaurom i dobošem), mernog
mosta i garniture izmenljivih mernih
pipaka. U garnituri postoji četiri
pipka, dužina od 25...100 mm, sa
skokovima od po 25 mm, čime je o-
bezbeđena ukupna veličina merne
oblasti od 0...100 mm. Merni pipci Slika 4.21. Mikro-
se vežu sa mernim vretenom pomoću metar-dubinomer
navojnog spoja, kada se navojni završetak pipka uvrne u
navojnu rupu vretena. Merna sila iznosi 3...7 N, koja se
obezbeđuje pomoću skakavice, s tim da se merni most
mora priljubiti uz merni predmet silom koja je veća od
merne sile. Ovo merilo ima obrnuto postavljene skale u
odnosu na mikrometar za merenje spoljnih mera, jer se
uvrtanjem doboša mera povećava. Kontrola podešenosti
dubinomera, kod merne oblasti 0...25 mm, vrši se
naslanjanjem mernog mosta na ravnu podlogu, a kod većih
mernih oblasti, pomoću specijalnih kontrolnih kalibara.
4.3.3. Mikrometar - visinomer
Ovo merilo se koristi za podešavanje određene mere, koja
se može pomoću komparatora, privršćenog na držač (sl.
4.22b), preneti na merni pedmet, odnosno sa predmeta na
merilo. Za direktna merenja se ne mogu primeniti. Na
sl.4.22a je prikazan visinomer, proizvod firme Mitutojo,
nazvan HEIGHTMASTER.
a) b)
Slika 4.22. Mikrometar - visinomer Mitutojo (a) i
držač sa komparatorom (b)
Postoji više tipova ovih merila. Mogu biti sa jednostrukim
ili sa dvostrukim stubom uporednih merki. Kod jednostru-
kog stuba merke su razmaknute za veličinu, koliko iznosi i
mogućnost visinskog pomeranja stuba pomoću navojnog
mernog vretena. U slučaju dvostrukog stuba, merke su jed-
na pored druge, ali se susedne merke nalaze u različitim
stubovima. Merke su obično 10 ili 20 mm nazivnih mera, a
mogućnost visinskog pomeranja merki posredstvom na-
vojnog vretena iznosi 20 ili 25 mm. Glavne skale se nalaze
pored stubova merki, vrednosti podeoka 10, 20 ili 25 mm.
Grubo podešavanje se vrši u odnosu na glavne skale, preko
mehaničkog ili elektronskog pokazivača, a fino podešava-
nje pomoću mikrometarskog navojnog vretena. Pokazivač
može pokazati hiljadite ili stote delove milimetara. U dru-
gom slučaju, hiljaditi delovi se očitavaju na skali doboša
mikrometra. Merna oblast je od 5 (6)...300 mm, koja se
garniturom specijalnih postolja može povećati do 900 mm.
Korišćenjem specijalnih mernih kljunova, koji se monti-
raju na merke, ova merila se mogu osposobiti za podeša-
vanje drugih preciznih merila, uglavnom za određivanje,
odnosno kontrolu unutrašnjih mera.
4.3.4. Mikrometri za određivanje unutraš-
njih mera
Oblik im može biti veoma različit, u zavisnosti od veličine
prečnika kontrolisane rupe. Najmanji prečnik koji se može
odrediti mikrometrom, iznosi 2 mm. Vrednost podeoka
skale je 0,01, 0,002 ili 0,001 mm.
Prečnici otvora malih vrednosti se određuju pomoću mik-
rometra, nazvan MINI - HOLTEST, proizvod firme Mitu
17
tojo, koji je prikazan na slici 4.23.
Izrađuje se u 5 veličina, mernih
oblasti: 2...2,5; 2,5..3; 3...4; 4...5 i
5...6 mm, vrednosti podeoka 0,001
mm. Kontrolni prstenovi za ova
merila su prečnika rupe 2,5; 4 i 5
mm.
U mernoj glavi 1 mikrometra, kug-
lica 2 od tvrdog metala se naslanja
na čiviju 6, takođe od tvrdog metala,
koji je uglavljen u merni čep7, u čiji
drugi kraj je učvršćena igla 4 sa
konusnim završetkom. Obrtanjem
mernog vretena, čep 6 se aksijalno
pomera, zajedno sa iglom 4 i njihovi
konusni završeci raširiće merne po-
vršine 5, pomoću opruga za vođenje
3.
Slika 4.23. Mikrometar MINI-
HOLTEST
Za merenje prečnika otvora koji se nalaze u mernim ob-
lastima od 3...30 i od 25...50 mm, primenjuju se kljunasti
mikrometri, od kojih je jedan, proizvod firme Cajs, prika-
zan na sl.4.24.
Slika 4.24. Kljunasti mikrometar
Kljun 1 je nepokretan, a kljun 2 je pokretan i spojen sa ča-
urom 3 koja se pri povećanju merne veličine uvlači u do-
boš 4, pa je osnovna skala postavljena obrnuto, u odnosu
na mikrometre za spoljne mere. Zajednička debljina vrho-
va mernih kljunova, gde su formirane merne površine od
tvrdog metala, iznosi 3, odnosno 5 mm (u zavisnosti od
merne oblasti koja može biti 3...25 ili 5...30 mm), što je
već uzeta u obzir prilikom postavljanja osnovne skale, pa
kod merenja nije potrebno dopunsko računanje. Među-
sobni položaj kljunova obezbeđuje čep za vođenje 5 koji je
u nepokretan kljun čvrsto ugrađen, dok u žlebu pokretnog
kljuna klizi sa malim zazorom. Fiksiranje pokretnog kljuna
je moguće posredstvom zavrtnja 6. Merna sila se obezbe-
đuje preko skakavice 7.
Kod ovih mikrometara Abeov princip merenja nije ispu-
njen, dok kod ostalih jeste.
Otvori većih prečnika se određuju pomoću štapastih mik-
rometara (sl.4.25.). Kod njih je konstrukcija mernog vre-
tena i doboša je ista kao i kod ostalih mikrometara, ali je
bez skakavice. Vrlo važan element ovih merila je kočnica
kojom se merno vreteno fiksira u mernom položaju, da se
ono ne bi pomeralo u toku vađenja merila iz rupe, jer kod
dubljih rupa nije moguće očitavanje mernih veličina, dok
se merilo ne izvadi.
 • kombinovani.
Na pokaznim elementima se očitava vrednost izmerene ve-
ličine.
Svi komparatori se mogu podeliti u dve velike grupe: za
kontrolu spoljnih i za kontrolu unutrašnjih mera, a razlika
а) između njih je uglavnom u konstrukciji kontaktnih a po-
Na mesto zaštitne navrtke treba postaviti
nekad i prenosnih elemenata.
produživač

5.1. MEHANIČKI KOMPARATORI

b) Mehanički komparatori imaju mehaničke prenosne ele-
mente. Prema načinu, na koji se ostvaruje prenos, oni mo-
Slika 4.25. štapasti mikrometar (a) i produživač (b)
gu biti:
Merna oblast je obično 8; 13 ili 25 mm, počevši od ve- • polužni,
ličine 30, odnosno 38 mm. Vrednost podeoka iznosi 0,01 • zupčani,
mm. Oblast merenja se može povećati pomoću produži-
• opružni i
vača. U garnituri firme Karl Cajs se nalaze produživači
šest različitih veličina: 13; 25; 50; 100 (2 kom); 150 i 200 • kombinovani.
(2 kom), koji povećavaju mernu oblast do 900 mm. Posto-
je i specijalne garniture koje mogu povećati mernu oblast 5.1.1. Komparatori za kontrolu spoljnih mera
do 3000 mm. Ova grupa merila sadrži sve tipove komparatora.
Nakon izbora potrebnih produživača, sa mikrometra se
skine zaštitna navrtka zajedno sa mernim pipkom i na nje-
5.1.1.1. Polužni komparatori
no mesto se navrne produživač, a na njegov drugi kraj se Minimetar (sl.5.01.) služi za kontrolu vrlo tačnih predme-
postavljaju delovi, koji su bili ranije skinuti sa mikrometra. ta. Najvažniji deo minimetra je klackalica 1 koja je uležiš-
tena pomoću dva nožasta elementa. Donji nožasti element
5. KOMPARATORI 2 je vezan sa mernim pipkom 7 i prenosi njegovo kretanje
do klackalice koja se može nagnuti oko oštrice gornjeg no-
Komparatori su merila koja pokazuju odstupanje od po-
žastog elementa 6. Za klackalicu je vezana kazaljka 3, du-
dešene mere, ali ne omogućuju očitavanje vrednosti te me-
žine L, čiji vrh se pomera u odnosu na skalu 8, pokazajući
re, izuzev, ako je merna veličina manja od merne oblasti
izmerenu vrednost, kada pomeranje mernog pipka prouz-
tog komparatora.
rokuje naginjanje klackalice. Mernu silu obezbeđuje opru-
Komparatori se primenjuju u serijskoj, velikoserijskoj i ga 4. Stalni kontakt između mernog pipka, odnosno ele-
masovnoj proizvodnji za kontrolu radnih predmeta, tj. za menta 2 i klackalice, ostvaren je dejstvom opruge 5.
određivanje veličina odstupanja dužinskih mera, kružnosti
i ravnosti obrtanja i sl. U pojedinačnoj proizvodnji koriste
se pri kontroli upravnosti i paralelnosti površina, pri po-
dešavanju mašina alatki, pri proveri konusa itd. Stoga se
može reći, da su komparatori najviše primenjivana merila
u mašinogradnji.
Po konstrukciji su relativno jednostavni. Tačnost im je naj-
češće 0,01; 0,002 ili 0,001 mm. Osnovni delovi kompa-
ratora su:
• kontaktni elementi,
• prenosni elementi i
• pokazni elementi sa skalom.
Kontaktni elementi - merni pipci ili merne glave, dolaze u
dodir sa površinom mernog predmeta. Njihovo pomeranje
se pomoću prenosnih elemenata povećava i prenosi do po-
kaznih elemenata.
Prenosni elementi služe za povećanje i prenos pomeranja
kontaktnih elemenata. Na osnovu vrste ovih elemenata
razlikuju se tipovi komparatora. Tako postoje komparatori:
• mehanićki, Slika 5.01. Minimetar, izgled (a) i
• optički, šematski prikaz mehanizma (b)
• električni, Rad minimetra zasniva se na dvokrakoj poluzi, čiji kraći
• elektronski, krak predstavlja razmak između osa oštrica elemenata 2 i 6
• pneumatski (označen je sa “a”), a duži krak poluge je sama kazaljka,
• hidraulični i dužine “L”. Povećanje (prenosni odnos) merila zavisi od

18
dužina krakova i iznosi: e = L/a. Duži krak je konstantne
veličine (L = 100 mm), dok veličina kraćeg kraka zavisi
od tipa merila i iznosi 0,1; 0,2; 0,5 ili 1 mm. Ove vrednosti
daju prenosne odnose: 1000; 500; 200 i 100. Veličina
merne oblasti je ±0,030 do ±0,300 mm, a vrednost pode-
oka skale se kreće od 0,001 do 0,010 mm.
Minimetar za upotrebu postavlja se u držač, prečnika otvo-
ra φ 28 mm. Podešavanje se vrši pomoću etalona ili upo-
rednih merki. Veoma je pouzdano merilo i u radionicama,
ali zbog relativno velike dužine se danas malo upotreb-
ljava.
5.1.1.2. Zupčani komparatori
Kod ovih merila, glavni prenosni elementi su zupčanici i
zupčanica ili puž.
Merni sat je najviše upotrebljavano merilo od mehaničkih
komparatora. Dobio je naziv po skali sa kazaljkom, izra-
đenoj u obliku sata. Postoji dva tipa: Slika 5.02. Merni sat
• sa zupčanicima i zupčanicom i Principijelna šema mehanizma mernog sata sa zupčani-
• sa zupčanicima i pužem. com, data je na sl.5.03a.
Merni sat je prikazan na slici 5.02, na kojoj se vide sledeći
elementi mernog sata:
1. Kućište (oklop) povezuje sve delove merila u jedin-
stvenu celinu i omogućuje njihov rad.
1. Uška čini sastavni deo kućišta i služi za pričvršćivanje
merila pri merenju, ako se to ne obavi preko vodeće
čaure.
2. Vodeća čaura je sastavni deo kućišta i služi za vođe-
nje mernog pipka i za pričvršćivanje merila pri mere-
nju.
3. Merni pipak (merno vreteno) je nosač kontaktnog ele-
menta (vrh mernog pipka, kao poseban deo) i prenosi
njegov merni hod u pravcu ose mernog pipka, na pre-
nosne elemente.
4. Završetak mernog pipka služi da primi kretanje u pra- Slika 5.03. Šema mehanizma mernog sata sa
vcu ose mernog pipka, što predstavlja merni hod, od- zupčanicom (a) i sa pužem (b)
nosno mernu veličinu. Merni pipak 1, spojen je sa zupčanicom 2 koja je spreg-
5. Kazaljka je deo mernog sata koji služi za neposredno nuta sa zupčanikom 5. Prilikom pomeranja mernog pipka,
očitavanje pokazivanja. zupčanica pokreće zupčanik 5 i sa njim spojen zupčanik 6,
6. Skala je deo mernog sata sa kružnom podelom i bro- koji je spregnut sa međuzupčanikom 4, na koji je pričvrš-
jevima koji označavaju vrednosti od 0,01 mm. Skala ćena kazaljka 8. Obrtanjem zupčanika 4, pokreće se i ka-
sa kazaljkom služi za neposredno očtavanje merne zaljka, čiji vrh na skali merila pokazuje mernu veličinu u
vrednosti. desetim i stotim delovima milimetra. Pun obrtaj kazaljke 8
7. Pomoćna skala sa pomoćnom kazaljkom služi za po- odgovara pomeranju mernog pipka za 1 mm. Sa zupčani-
kazivanje pređenih celih obrtaja kazaljke, odnosno kom 4 je u sprezi i zupčanik 7. Na njegovo vratilo pričvrš-
celih milimetara mernog pipka. ćena je pomoćna (mala) kazaljka 9 i spiralna opruga 10,
8. Zaštitna pokrivka služi za zaštitu pokaznih elemenata čiji je zadatak da odstrani mrtvi hod mehanizma. Prenosni
merila od spoljnih uticaja. Ona može biti izrađena od odnos zupčanog para 4 - 7 izabran je tako, da se za pun o-
stakla, pleksi-stakla i sl. brtaj kazaljke 8, vrh kazaljke 9 pomera za jedan podeok
9. Nareckani prsten služi za podešavanje položaja skale, pomoćne skale, na kojoj se očitavaju celi milimetri. Mernu
okretanjem cele skale u željeni položaj. silu obezbeđuje zavojna opruga 11 koja deluje na merni
10. Pomerljivi tolerancijski indeksi mogu biti izrađeni kao pipak posredstvom lučno oblikovane poluge 3. Ova
klizni reperi ili kazaljke i služe za vizuelno pokaziva- konstrukcija obezbeđuje mernu silu konstantne veličine:
nje graničnih odstupanja nominalne mere. F=Fo r/a, koja se kreće od 0,3...1,5 N. Kako raste sila u op-
11. Zavrtanj za fiksiranje kazaljke ili skale u željenom po- ruzi zbog izduženja, proporcionalno se smanjuje krak te si-
ložaju. le, tako da je Fo r = const. Vrednost podeoka skale je naj-
12. Podizač mernog pipka sa nareckanom glavom, služi češće 0,01 mm, ali kod preciznih mernih satova može biti i
za podizanje mernog vretena prilikom njegovog po- 0,002 ili 0,001 mm (fini merni sat). Ako je vrednost pode-
stavljanja u radni položaj, ako se merenje vrši izvla- oka 0,01 mm, skala po celom obimu ima 100 podeoka. Po-
čenjem mernog pipka. moćna skala obično ima 10 podeoka. To znači, da ovakav

19
merni sat može registrovati mernu veličinu do 10 mm. Po- Mikrokator je komparator sa uvijenom oprugom, proizvod
stavljanje na nulu se vrši okretanjem skale pomoću narec- švedske firme Johanson. Ovo merilo je prikazano na sl.
kanog prstena, čija se nulta oznaka dovede do vrha miru- 5.05 u dva pogleda, a u sredini je uvećani prenosni meha-
juće kazaljke. nizam.
Na slici 5.03b je prikazana šema rada mernog sata sa pu-
žem. Kod ovog merila, deo 2 mernog vretena 1 je obliko-
van kao puž. On je spregnut sa zupčanikom 6, koji je spo-
jen sa zupčanikom 7. Zupčanik 7 je spregnut sa međuzup-
čanikom 4, sa kojim je spojena velika kazaljka 9 za poka-
zivanje merne veličine u delovima milimetra. Zupčanik 4
spregnut je i sa zupčanikom 8, na čije vratilo je pričvršće-
na mala kazaljka 10 za pokazivanje merne veličine u celim
milimetrima. Spiralna opruga 11 odstranjuje mrtvi hod, jer
mu je jedan kraj vezan za vratilo zupčanika 8, a drugi za
telo merila. Vođenje mernog pipka i prenos merne sile od
opruge 12, obezbeđuje mehanizam 3, pomoću vođice 5.
Merna sila se menja u uskim granicama, ali proizvodnja
ovih merila je jevtinija od predhodnih. Nulovanje merila
se vrši obrtanjem mernog pipka, tj. puža, pomoću točkića,
postavljenog na gornji kraj mernog vretena.
Kod finih mernih satova unutrašnji mehanizam je isti, sa-
mo je pridodat još jedan par zupčanika ili poluga za ostva-
rivanje traženog dodatnog uvećanja prenosa (10:1 ili 5:1).
Kod ovih merila oblast merenja je manja i obično iznosi ±
0,060, odnosno ± 0,120 mm i skala ne prostire po celom o-
bimu kruga. Pomoćna skala i kazaljka nisu potrebne, pošto
se celi milimetri ne mogu registrovati.
Kod serijske kontrole tolerisanih veličina, tolerancijskim
indeksima se obeležavaju vrednosti graničnih odstupanja, Slika 5.05. Mikrokator
pa u tom slučaju kontrolu mogu vršiti i priučene osobe. Glavni element merila je opružna traka 1 koja je uvijena o-
Vrh mernog pipka predstavlja kontaktni element merila i ko podužne ose. Na sredini opruge je zalepljena kazaljka
on se obično pravi kao poseban deo koji se pomoću navoj- 2, izrađena od stakla. Jedan kraj opruge je pričvršćen za u-
nog spoja veže sa mernim pipkom, uvrtanjem navojnog gaonu polugu 4 koja je u vezi sa mernim pipkom 3. Drugi
kraj opruge je vezan za pljosnatu oprugu 6 koja je zavrt-
kraja u odgovarajuću navojnu rupu na kraju mernog pipka.
njima za pritezanje 7 pričvršćena za nosač 5. Prilikom po-
Postoji veliki broj tih elemenata, različitih oblika i u zavi-
dizanja mernog pipka 3, zateže se opruga 1, posredstvom
snosti od mernog zadatka bira se najpogodniji. Slika 5.04.
poluge 4. Srazmerno veličini zatezanja, menja se uvijenost
prikazuje nekoliko oblika vrha pipaka mernih satova.
opruge, što povlači sa sobom skretanje kazaljke 2, što se
vrednuje na skali 8. Kap masti u prstenu 9 služi kao amor-
tizer kazaljke. Merna oblast mikrokatora je ± 0,015 ili
± 0,030 mm, a vrednost podeoka je obično 0,5; odnosno
1 µm. Merna sila iznosi 2,5 N. Greške povratnog hoda,
zbog elastičnog svojstva opruge, ne postoje. Granična od-
stupanja se mogu označiti indeksima 11, a za nulovanje se
skala može obrtati, zavrtnjem 10. Vodeća čaura je prečni-
ka φ 28h6 mm.
5.1.1.4. Kombinovani komparatori
Prenosni mehanizam ovih komparatora se sastoji od polu-
ga i zupčanika, odnosno zupčanih segmenata.
Ortotest je proizvod firme Karl Cajs. Prikazan je na sl.
5.06, gde je data i šema prenosa.
Slika 5.04. Oblici vrha mernog pipka mernih satova Merni pipak 1 prenosi mernu veličinu na dvokraku ugaonu
polugu 2, na čijem se dužem kraku nalazi zupčani segment
5.1.1.3. Opružni komparatori 3 koji je spregnut sa zupčanikom 4. Kazaljka 5 je vezana
za zupčanik 4, tako da u slučaju obrtanja zupčanika,
Kod ovih komparatora za prenos merne veličine, od mer- okreće se i kazaljka i svojim vrhom registruje mernu
nog pipka do kazaljke, iskorišćavaju se elastična svojstva veličinu na skali 6. Silu merenja od 2 N obezbeđuje op-
savijene opruge. ruga 7, dok mrtvi hod odstranjuje opruga 8. Merna oblast

20
je ± 0,100 mm, a vrednost podeoka iznosi 0,001 mm.
Greška povratnog hoda je 0,5 µm, a ukupna greška merila
može iznositi najviše ± 1 µm. Merilo je snabdeveno sa dva
tolerancijska indeksa za označavanje graničnih odstupanja.
Ovi indeksi se pokreću ručno. Nulovanje se vrši okre-
tanjem skale, pomoću zavrtnja 9, smeštenog na desnoj
strani podnožnog dela kučišta. Prečnik vodeće čaure je φ
28h6 mm.
a) b)
Slika 5.06. Ortotest
Milimes (Millimess), proizvod firme Mar je sličan ortote-
stu. Šema prenosa i izgled su prikazani na sl.5.07.
Sa mernog pipka 1, pomeranje preko dvokrake ugaone po-
luge 2 i zupčanog segmenta 3, prenosi se na zupčanik 4.
On je vezan sa zupčanim segmentom 5, preko kojeg se
kretanje dalje prenosi na zupčanik 6, pa na kazaljku 7, koja
je vezana za zupčanik 6. Pomeranjem vrha kazaljke se re-
gistruje merna veličina na skali 8. Mrtvi hod eliminiše spi-
ralna opruga 9. Silu merenja od 2,5 N obezbeđuje opruga
10. Merna oblast je ± 0,050 mm, vrednost podeoka 0,001
mm, prenosni odnos 900 : 1. Greška povratnog hoda je za-
nemarljivo mala. Ukupna greška merila je ± 1 µm. Nulo-
vanje se vrši pomoću zavrtnja, smeštenog na podnožnom
delu kućišta na levoj strani merila.
a) b)
Slika 5.07. Šema prenosa (a) i izgled (b) milimesa
Pupitast (Puppitast) je komparator sa zakretnim mernim
pipkom. Prvi put ga je proizvela švajcarska firma Tesa.
Danas postoji više tipova ovih komparatora i izrađuju ih
sve firme za proizvodnju merila. Kinematska šema pupita-
sta je data na sl.5.08.
Zakretni merni pipak 1 (ugla podešavanja od ± 110o-120o),
čije se pomeranje prenosi posredstvom zupčanog segmenta
2 na zupčanik 3 i sa njim zajedno i na zupčanik 4, sa kojim
je čvrsto vezan. Zupčanik 4 je spregnut sa zupčanikom 5,
koji je spojen sa kazaljkom 6, pa okretanjem zupčanika 5,
21
pokreće se i kazaljka koja pokazuje izmerenu veličinu na
skali 7. Ovo merilo je veoma pogodno za kontrolu kruž-
nosti i ravnosti obrtanja, paralelnosti, upravnosti i sl. Mer-
na oblast se kreće od ± 0,100 do ± 0,400 mm. Vrednost
podeoka skale iznosi 0,01 ili 0,002 mm. Veličina merne si-
le je 0,10...0,15 N.
Slika 5.08. Kinematska šema i primena pupitasta
Postoji dva osnovna tipa. Kod jednog, pipak se kreće u ra-
vni paralelnoj sa skalom, a kod drugog u ravni upravnoj na
ravan skale. Ovaj tip i jedan način primene prikazuje sl.
5.09.
a) b)
Slika 5.09. Pupitast (a) i jedan primer primene (b)
5.1.2. Komparatori za kontrolu unutrašnjih
mera
Po principu, ovi komparatori se ne razlikuju bitno od kom-
paratora za kontrolu spoljnih mera, ali konstruktivno iz-
vođenje prenosnih elemenata je otežano, jer kretanje mer-
nog pipka potrebno je zaokrenuti za 90o. Merenje je takođe
otežano, naročito u slučaju malih prečnika rupa, zbog
nepristupačnosti. Problem prenosa kretanja se najčešće re-
šava pomoću konusa ili ugaone poluge. Idejna rešenja su
prikazana na sl.5.10.
Slika 5.10. Idejna rešenja prenosa kretanja kod
komparatora za rupe
Na osnovu načina registrovanja merne veličine, postoji
dva osnovna tipa merila:
• merilo sa dva merna pipka ( merenje sa dodirom u dve
tačke) i
• merilo sa tri merna pipka (merenje sa dodirom u tri
tačke).
Izuzetak čine merila sa iglom.
Merila sa dva merna pipka, pored kontrole veličine odstu-
panja prečnika rupa, primenjuju se još i za određivanje o-
valnosti i konusnosti tih otvora. Merilom sa tri merna pip-
ka određuju se ostale greške koje se javljaju u obliku od-
stupanja od kružnosti (trouglasti otvor).
Pre merenja merila se moraju podesiti na nazivnu veličinu,
postavljanjem kazaljke na nulu. Podešavanje može da se
izvede na više načina.:
• pomoću kontrolnog kalibra (prstena),
• pomoću mikrometra za spoljne mere (kod manje tač-
nih merila), ili
• pomoću uporednih merki.
Slika 5.11. prikazuje način merenja i sva tri načina pode-
šavanja merila.
c)
a)
b) d)
Slika 5.11. Način merenja komparatorom za rupe (a) i
podešavanje merila (b,c,d)
Kod merenja, kao i kod podešavanja, merilom treba izvr-
šiti jedno klaćenje (sl.5.11a) i potražiti najmanju meru, jer
ona predstavlja prečnik otvora. Ovu meru označava pre-
vojna tačka u kretanju kazaljke. Svakako, pre krajnjeg oči-
tavanja, potrebno je izvršiti nekoliko probnih klaćenja.
Slika 5.12. prikazuje tri osnovna tipa merne glave ovih
paratora:
• sa iglom (a),
• sa rasečenom čaurom i konusnim umetkom (b), i
• sa ugaonom polugom (c).
a) b) c)
Slika 5.12. Oblici mernih glava komparatora za rupe
Komparator sa iglom (sl.5.13.) se koristi za određivanje
odstupanja kod prečnika kružnih otvora od 0,1...8 mm.
Glavni deo je igla 1, malog ugla konusa. Pod uticajem
opruge, igla ulazi u otvor do veličine prečnika konusa koji
22
odgovara prečniku otvora. Zbog malog ugla konusa, maloj
veličini promene prečnika otvora odgovara relativno
veliko aksijalno pomeranje igle, koje
se registruje na mernom satu. Pra-
vilno vođenje igle obezbeđuju opru-
žni oslonci 2 koji se prilikom mere-
nja naslanjaju na gornju površinu
mernog predmeta. Pre merenja treba
dobro očistiti okolinu otvora. Tačno
merenje zahteva koaksijalno postav-
ljanje igle u otvor, tj. upravnost me-
rila na gornju površinu, jer kod ovog
merila klaćenje nije izvodljivo.
Firma Sul izrađuje ovo merilo
(sl.5.13) sa četiri merne igle koje
obezbeđuju kontrolu prečnika otvora
od 0,15...2; 2...4; 4...6 i od 6...8 mm.
Tačnost očitavanja je 0,01 mm.
Slika 5.13. Kompara
tor sa iglom
Firma Sul izrađuje familiju komparatora za rupe pod
nazivom INTO, tipa D, C i B.
INTO D je komparator, čija je merna glava izvedena u
obliku rasečene čaure (sl.5.14). Zbog termičke obrade, ova
čaura se ponaša kao opruga i u neopterećenom stanju se
širi. U čauri se nalazi konusni umetak koji je u kontaktu sa
mernom glavom preko dve kuglice, učvršćene sa
unutrašnje strane čaure i koje naležu na odgovarajuće
žlebove umetka. Na gornjem kraju čaure je izrađen navoj,
preko kojeg se spaja sa držačem mernog sata. Prilikom
stiskanja merne glave, umetak se potiskuje, i pošto je
njegov drugi kraj u kontaktu sa pipkom mernog sata, to
kretanje se prenosi na kazaljku sata. Ovo merilo se
izrađuje u četiri veličine, mernih oblsati: 2…4; 4…10;
9,5…19,5 i 19,5.. ..30,5 mm. Svakom merilu je pridodata
garnitura izmenljivih mernih glava, radi pokrivanja cele
merne oblasti. Tačnost očitavanja zavisi od korišćenog
mernog sata i obično iznosi 0,010 ili 0,002 mm. Merilo je
snabdeveno nosačem koji obezbeđuje pravilan položaj
merila u toku merenja i omogućava postavljanja merne
glave na potrebnu dubinu, pošto postoji mogućnost
visinskog regulisanja.
Slika 5.14. Komparator INTO D

23
INTO C ima mernu glavu prikazanu na sl.5.12c. Pomeranje
pokretnog mernog pipka 1, prenosi se na ugaonu polugu 2,
pa dalje na merno vreteno 3, koji je u kontaktu sa pipkom
mernog sata. Stalni kontakt između elemenata obezbeđuje
opruga 4. Pipak 5 je nepokretan, ali je izmenljiv i svakom
merilu je pridodata garnitura ovih pipaka, da bi se obez-
bedila kontrola u celoj predviđenoj oblasti merenja. Ovaj
komparator se izrađuje u dve veliine: C 35 i C 60. Tačnost
očitavanja zavisi od mernog sata.
Za Into C 35, merna oblast je od 17,5...35,5 mm, dubina
merenja od 20...160 mm. Ima 9 izmenljivih pipaka, sa sko-
kovima od po 2 mm, i pridodat je jedan merni prsten, deb-
ljine 1 mm, koji se stavlja kao podloška kod montiranja
mernog pipka za kontrolu prečnika međuvrednosti. Merna
sila je 4 N. Slika 5.16. Komparator SUBITO
Za Into C 60, merna oblast je od 35...60 mm, dubina me-
Za određivanje većih prečnika otvora, od 200...1400 mm
renja od 20...160, 20...400 ili 20...1000 mm. Ima 5 izmen-
koristi se merilo UNITEST, proizvod švajcarske firme Tesa
ljivih pipaka i 2 merna prstena. Merna sila je takođe 4 N.
(sl.5.17). Deo merila za registrovanje mernih veličina se
Izgled mernih glava dat je na sl.5.15.
sastoji od mikrometarskog zavrtnja 1, merne oblasti 25 mm,
i mernog sata 2, tačnosti očitavanja 0,01 mm. Ovom delu se
dodaje izmenljivi produžetak sa mernim uloškom 4 i zaš-
titnom čaurom 3. Opruge 5 imaju zadatak da odstranjuju u-
nutrašnje zazore u kinematskom lancu merila. Razlika u ve-
ličini susednih mernih uložaka u garnituri iznosi 25 mm,
a) b) c) koja veličina se premošćava po potrebi mikrometrom.
Slika 5.15. Merna glava kod INTO C 35 (a), C 60 (b) i
INTO B (c)
INTO B ima mernu glavu u kombinaciji sa štapastim mik-
rometrom koji predstavlja nepokretni pipak, kako to sl.
5.15c prikazuje. Izrađuje se u 3 veličine: B 150, B 300 i
B 500. Dubina merenja za sva merila je ista. Najmanja du-
bina je 20 mm, a najveća može biti 160; 400; 1000 ili 1600
mm.
Za Into B 150, cela merna oblast je od 60...150 mm, dok je
Slika 5.17. Merilo UNITEST (a) i
oblast za mikrometar 10 mm, tačnosti 0,01 mm.
njegova principijelna šema (b)
Za Into B 300, cela merna oblast je od 150...300 mm, a
mikrometra 25 mm, tačnosti 0,01 mm. Od merila sa dodirom u tri tačke, najpoznatije je PASIME-
Za Into B 500, cela oblast merenja je od 300...500 mm, TAR, proizvod firme Karl Cajs koji je prikazan na sl. 5.18.
oblast mikrometra 25 mm, tačnosti 0,01 mm. Tačnost oči- Izrađuje se u pet veličina (numerisane su od 4 do 8), za od-
tavanja i kod ovih merila zavisi od tačnosti mernog sata. ređivanje prečnika rupa od 11...18; 19...30; 32...50; 52...80 i
od 85...120 mm. U izmenljivoj mernoj glavi 1 nalazi se dva
Jedan od najviše primenjivanih komparatora za rupe sa me-
nepokretna i jedan pokretan merni pipak. Veličina central-
renjem u dve tačke je SUBITO proizvod nemačke firme
Hahn & Kolb (sl.5.16). U mernoj glavi se nalazi nepokretan nog ugla između nepokretnih pipaka (α) iznosi 72o. U prav-
merni pipak 1 koji je izmenljiv. Merilu je pridodata cu simetrale ovog ugla se nalazi pokretan pipak 2 koji je u
garnitura ovih pipaka, radi pokrivanja predviđene merne kontaktu sa konusnim završetkom dvokrake poluge 4 koja
oblasti. Pomeranje pokretnog mernog pipka 3 se preko ku- se može obrtati oko ose 5. Poluga 4 je u vezi sa zupčanim
glice i kose ravni prenosi do pipka, odnosno kazaljke mer- segmentom 6 koji pokreće zupčanik 7 zajedno sa kazaljkom
nog sata. Most (konstrukcija sa oprugom) 2 služi za cent- 8. Ona svojim vrhom označava mernu veličinu na skali 9.
riranje merne glave. Postoji više tipova, koji pokrivaju mer- Dugme 10 služi za uvlačenje pokretnog mernog pipka, pre
nu oblast od 4,5...100 (sedam veličina), odnosno od 18.. stavljanja merne glave u otvor. Zavrtanj 3 služi za ograniča-
..800 mm (šest veličina). Merila za veće rupe imaju podeš- vanje kretanja poluge 4. Pokretni pipak je izmenljiv i garni-
ljivi nepokretan pipak. Tačnost očitavanja je najčešće 0,01 tura tih pipaka obezbeđuje pokrivanje cele merne oblasti
ili 0,001 mm. jedne glave. Merna oblast, za veličine 4 i 5 je ± 0,070 mm,
za veličine 6 i 7 ± 0,140 mm, dok za veličinu 8, ± 0,170
mm. Tačnost očitavanja, za veličine 4 i 5 iznosi 0,002 mm,
a za ostale 0,005 mm. Podešavanje merila na nulu se obav-
lja pomoću kontrolnog kalibra. Na mernim glavama je naz-
načena veličina oblasti merenja i veličina centralnog ugla α.

23

Pogled merne
glave odozdo
Slika 5.18. Pasimetar
Merenje prečnika otvora sa dodirom u tri tačke, omogućeno
je primenom dva nepokretna i jednog pokretnog mernog
pipka. Pipci su izrađeni sa sferičnim dodirnim površinama,
što omogućuje merenje bez dodatnih grešaka i pri malom
naginjanju merila. Greška merenja nastaje zbog različitih
vrednosti prečnika otvora prstena za podešavanje i
kontrolisanog otvora.
5.1.3. Višenamenska merila sa komparatorom
Neki proizvođači izrađuju jednostavna višenamenska meri-
la koja mogu uspešno zameniti veći broj specijalnih ili gra-
ničnih merila. Primena ovih merila u pojedinačnoj i malo-
serijskoj proizvodnji je veoma ekonomična, jer se brzo po-
dešavaju, vreme kontrole je kratko pa se troškovi proiz-
vodnje smanjuju
Slika 5.19. Merilo MARAMETAR
Firma Karl Mar, pod imenom MARAMETAR (sl.5.19.) iz-
rađuje merilo sa komparatorom, koje liči na mikrometar.
Pokretan merni pipak 1 je u vezi sa komparatorom, po-
sredstvom ugaone poluge. Na gornjoj površini nepokretnog
pipka 3 su formirani zupci koji se sprežu sa navojnim
kolutom 4, čije obrtanje izaziva aksijalno pomeranje pipka
3 u toku podešavanja. Posle podešavanja, pomoću uporedne
merke 2, pipak 3 se fiksira zavrtnjem 5. Krajevi mernih
pipaka su obloženi tvrdim metalom. Tačnost očitavanja za-
24
visi od primenjenog komparatora, i obično iznosi 0,01 ili
0,001 mm. Ovo merilo se izrađuje u pet veličina, mernih
oblasti od 0...25; 25...60; 50...100; 100...150 i od 150...200
mm. Poseban tip marametra je sa mernim vretenima koji
imaju konusni otvor za prihvatanje izmenljivih mernih pi-
paka različitih oblika.
Firma Mar izradjuje i merilo za brzu kontrolu unutrašnjih
mera, složenih oblika, pod nazivom INVI, koji je prikazan
na sl.5.20a. Merna glava se sastoji od dva nepokretna (3) i
jednog pokretnog (2) mernog segmenta, koji se uvlači pri-
tiskom na jezičak 1 u pravcu strelice. Merni segmenti su
izmenljivi i njihov oblik se prilagođava mernom predmetu.
Izrađuje se u četiri veličina, za merne oblasti od 2...5;
5...26; 26...52 i od 52…120 mm. Tačnost očitavanja zavisi
od primenjenog komparatora. Podešavanje na nulu se vrši
pomoću kalibriranog prstena. Na slici su prikazani i tipični
oblici mernih predmeta i odgovarajući merni segmenti: b –
kontrola prečnika unutrašnjeg žleba, c - kontrola mera la-
stinog repa, d - kontrola oblog navoja, e - kontrola unut-
rašnjeg žleba sferičnog oblika.
Slika 5.20. Uređaj za brzu kontrolu INVI
Univerzalno merilo, takođe proizvod firme Mar, pod ime-
nom MULTIMAR (sl.5.21.) služi za određivanje odstupa-
nja, kako spoljnih, tako i unutrašnjih mera. Izrađuje se u če-
tiri veličine, mernih oblasti od 25...110; 100...260;
250...610 i od 600...1010 mm. Merila se isporučuju u
kompletima, koji sadrže razne merne kljunove za spoljne i
unutrašnje mere, kao i garnituru izmenljivih mernih pipaka
različitih oblika koji doprinose univerzalnosti ovih merila.
Podešavanje se vrši kontrolnim kalibrom, a tačnost očita-
vanja zavisi od komparatora. Najčešće se primenjuju kom-
paratori tačnosti 0,01 i 0,001 mm. Ovo merilo se može upo-
trebiti i za kontrolu paralelnosti površina.

Slika 5.21. Merilo MULTIMAR za spoljne i
unutrašnje mere
5.2. OPTIČKI KOMPARATORI
Kod optičkih komparatora deo prenosnih elemenata je za-
menjen svetlosnim zracima, pa su ta merila ustvari kombi-
novana, mehanićko - optčička. Kod njih se mehanički delo-
vi uglavnom ne dodiruju i zbog toga nepostoji habanje u
toku merenja, što obezbeđuje veću tačnost. Najčešći tipovi
optičkih komparatora su optimetri.
Optimetar. Princip rada optimetra je prikazan na sl.5.22a.
a) b)
Slika 5.22. Princip rada optimetra (a) i
vidno polje okulara (b)
Pre merenja, ogledalo 2 leži na trima sferičnim površinama,
upravno na pravac glavne optičke ose NM. Od oslonih
površina dve (3) čine osu obrtanja, dok treća predstavlja
gornji kraj mernog pipka 1. Ogledalo pod dejstvom dve op-
ruge 4 čvrsto leži na osloncima. Svetlosni zraci koji polaze
iz fokusa (nisu nacrtani), dolaze do objektiva 5, prolazeći
kroz njega prelamaju se i međusobno paralelno padaju na
ogledalo. Odbijaju se od njega i vraćaju se u fokus A. U
slučaju promene merne veličine merni pipak se pomera za
vrednost “x” i zaokrene ogledalo za ugao α. Tada svetlosni
zraci se odbijaju od ogledala pod uglom 2α, prolazeći kroz
objektiv prelamaju se i nastavljaju svoj put. Izuzetak je
centralni zrak CB koji spada u pravac sporedne optičke ose
25
i koji bez prelamanja prolazi kroz objektiv i u žižnoj ravni
se seče sa ostalim zracima u tački B, koja je udaljena od ta-
čke A za veličinu “y”. U žižnoj ravni je postavljena stak-
lena ploča sa skalom koja se pomera (ustvari lik skale se
pomera) za odgovarajuću veličinu, u odnosu na nulti indeks
(sl.5.22b).
Mehanički prenosni odnos optimetra je: e = y/x. Na njega
ne utiče rastojanje između ogledala i objektiva, jer su zraci
između njih međusobno paralelni.
Pošto je y = f tg 2α i x = a tg α, prenosni odnos će biti:
e = (f tg 2α)/(a tg α) ≅ 2 f/a
Zbog malih vrednosti uglova: tgα ≅ αrad i tg2α ≅ 2αrad.
Uobičajene vrednosti parametara su:
f = 203 mm, a = 5,075 mm, pa će prenosni odnos (uve-
ćanje) biti: e = 2.203/5,075 = 80.
To znači, da pomeranju mernog pipka za veličinu od 1 µm,
pomeranje skale će biti 80 µm. Veličina podeoka skale iz-
nosi 0,08 mm, što se teško može videti golim okom. Zbog
toga skala se uvećava okularom 12,75 puta, što će dati u-
kupno uvećanje: 80.12,75 = 1020, pa će uvećana veličina
podeoka biti 1,02 mm, što omogućuje i procenjivanje 1/10
vrednosti, tj. 0,1 µm, ako je vrednost podeoka 1 µm. Merna
oblast optimetra iznosi ± 100 µm. Merna sila je 2N.
Ultraoptimetar. Ako se kod optimetra, naspram pokretnog
ogledala postavi jedno nepokretno ogledalo, dobija se ult-
raoptimetar, čiji je princip rada prikazan na sl.5.23a.
b) а)
Slika 5.23. Princip rada ultraoptimetra
Svetlosni zraci iz izvora 1, kroz sistem sočiva 2 (konden-
zor) i zeleni filtar 3, osvetljavaju staklenu ploču 4 sa skalom
veličine ± 83 µm, i prolazeći kroz nju dospevaju do sočiva
kolimatora 5. Pošto se skala nalazi u žižnoj ravni sočiva 5,
zraci sa likom skale napuštaju to sočivo u paralelnom snopu
i padaju na pokretno ogledalo 9. Ako se zbog promene
merne veličine za vrednost “a” ogledalo 9 zaokrene za ugao
α, zraci će se od njega odbiti pod uglom 2α, stižu do
nepokretnog ogledala 10, od kojeg se odbijaju pod istim
uglom, ponovo dospevaju do pokretnog ogledala, od kojeg
se tada odbijaju pod uglom 4α i u paralelnom snopu stižu
do objektiva 11. U žižnoj ravni objektiva se nalazi staklena
ploča 13 sa indeksom, na kojoj će se pojaviti lik skale sa
ploče 4 tako, da kod indeksa će se nalaziti vrednost
promene merne veličine. U početnom položaju pokretnog
ogledala 9a (crtano je isprekidanom linijom), nulta tačka
skale se nalazi kod indeksa, što je slučaj nakon podešavanja
merila etalonom veličine “l1”. Ako se na sto 6 postavi merni
predmet 7, veličine “l2”, merni pipak 8 će se podići, i zbog
zaokretanja pokretnog ogledala za ugao α, kod indeksa će
se pojaviti vrednost + 83 µm koja je ravna razlici mera l2 i
l1:a = l2 - l1 = + 83 µm.
Uvećanje ultraoptimetra je: e = (f tg 4α)/(b tgα) ≅ 4f/b
Ako je žižna daljina f = 355 mm, b = 5 mm, brojna vred-
nost uvećanja će biti: e = 4.355/5 = 284
Povećanje okulara (15) je obično 18, tako da je ukupno u-
većanje merila iznosi 284.18 ≅ 5100, tj. pet puta veće nego
kod optimetra. Promeni merne veličine za 0,2 µm, u vid-
nom polju okulara odgovara pomeranje za oko 1 mm. Iz-
oštravanje vidnog polja okulara vrši se obrtanjem prstena
14. Vidno polje okulara ultraoptimetra prikazuje sl.5.23b.
Oblast merenja je ± 83 µm, a vidno polje okulara pokazuje
oko 25 µm pri veličini prečnika vidnog polja od 90 mm. Do
merne veličine ± 10 µm, vrednost podeoka je 0,2 µm, a kod
većih mernih veličina (do 83 µm), 1 µm. Merna sila je oko
2,5 N.
Ultraoptimetar se najviše primenjuje u laboratorijumima za
kontrolu uporednih merki više klase tačnosti i drugih pre-
cizno izrađenih predmeta. Zbog svoje velike osetljivosti
postavlja se u staklenu kutiju, radi zaštite od toplotnog zra-
čenja operatora. Izmena etalona i merki se vrši pomoću du-
že ručice, takođe zbog izključenja uticaja toplotnog zrače-
nja. Merni predmeti treba da imaju temperaturu 20 ± 1 oC, a
razlika između temperatura etalona i merke može iznositi
najviše 0,05 oC.
5.3. ELEKTRIČNI KOMPARATORI
Princip merenja kod električnih merila se sastoji u tome, što
se mehanićka promena merne veličine pretvara u električni
signal koji se može registrovati na pokazivaču, ili pretvoriti
u zvučni efekat, odnosno, u procesu aktivne kontrole direkt-
no se može iskoristiti za automatsko upravljanje mašinama
alatkama. Kod ovih merila postoji mgućnost razdvajanja
mesta očitavanja od mesta merenja. Električni komparatori,
u zavisnosti od konstrukcije davača impulsa, mogu biti:
• kontaktni,
• induktivni i
• kapacitivni.
5.3.1. Kontaktni električni komparatori
Ova merila označavaju granična odstupanja davanjem od-
govarajučeg signala. Pokazivač je redovno snabdeven trima
sijalicama različitih boja, od kojih se u toku merenja uvek
jedna svetli za označavanje ostvarene mere, odnosno
odstvarenog odstupanja mernog predmeta:
• žuta (bela) sijalica označava dobru meru, jer je ona ost-
varena u granicama dozvoljenih odstupanja,
26
• zelena sijalica označava meru za doradu, jer nije ostva-
rena vrednost dobre granične mere (kod spoljnih mera
to je gornja granična mera, a kod unutrašnjih to je do-
nja granična mera),
• crvena sijalica označava škart meru, jer je prekoračena
loša granična mera (kod spoljnih mera to je donja gra-
nična mera, a kod unutrašnjih to je gornja granična me-
ra).
Postoji dva tipa ovih merila. Kod jednog tipa merila ne po-
stoji mogućnost očitavanja vrednosti stvarnog odstupanja,
dok kod drugog tipa ta mogućnost postoji, jer ta merila po-
red sijalica, imaju i skalu. Zbog svojih dobrih osobina, ova
merila se rado koriste u svim oblastima mašinogradnje.
Prednosti su im:
• jednostavni su i zbog toga mala je opasnost od kvara,
• tačnost im redovno zadovoljava zahteve tehnologije,
• u procesu aktivne kontrole mogu se koristiti kao upra-
vljačke jedinice,
• jevtini su i ne zahtevaju skupe pokazivače.
Pored ovih prednosti, imaju i mane:
• nisu pogodni za registrovanje manjih veličina od 1 µm,
• zbog same konstrukcije i zbog eventualne oksidacije
kontaktnih elemenata (električnih), imaju veće rasipa-
nje od ostalih tipova električnih komparatora,
• nisu pogodni za sortiranje mernih elemenata u slučaju
masovne kontrole (sem nekih izuzetaka)
Merna glava merila je snabdevena sa dva mikrometarska
zavrtnja sa dobošem i skalom za postavljanje graničnih od-
stupanja. Krajevi ovih zavrtnjeva predstavljaju podešljive e-
lektrične kontaktne elemente sa kojima dolazi u dodir jedna
ugaona poluga, u slučaju dostizanja ili prekoračenja veliči-
na graničnih odstupanja. Ovi komparatori mogu biti za kon-
trolu spoljnih ili unutrašnjih mera.
Sva ova merila se sastoje od:
• kontaktnog elemeta koji dolazi u dodir sa mernim pred-
metom,
• elementa za emitovanje električnih signala,
• pokazivača sa sijalicom, i
• elementa za napajanje jednosmernom strujom, napona
6, odnosno ređe 12 ili 24 V.
Kontaktni električni komparator za kontrolu spoljnih mera.
Šemu ovog komparatora prikazuje sl.5.24.
3а 1 3b
2
10
4
7
t1 t2 t3 9
8
5
6
Slika 5.24. Šema električnog kontaktnog
komparatora za spoljne mere

Glavni deo komparatora je kontaktna ugaona poluga 4, pre-
ko kojeg se ostvaruje kontakt sa vrhovima mikrometarskih
zavrtnjeva 3, u slučajevima nedozvoljenih stvarnih odstupa-
nja mernih predmeta. Napon iz mreže, preko transformatora
i ispravljačke jedinice za napajanje, dospeva do električnih
kontaktnih elemenata. Jedan kraj sekundernog namotaja je
vezan za telo merila. Mikrometarski zavrtnjevi su izolovani
od tela prstenovima 1 u kojima se nalaze metalni prstenovi
2 sa navojem, preko kojeg struja dospeva do zavrtnjeva 3.
Ako merni predmet 6 ima veću meru od dozvoljene maksi-
malne, merni pipak 5 se podiže, a ugaona poluga 4 se zaok-
rene pod dejstvom opruge 10, do ostvarivanja kontakta sa
vrhom zavrtnja 3a, čime se strujni krug zelene sijalice zat-
vara, jer se tranzistor T1 otvara pod dejstvom negativnog
napona. Upaljena zelena sijalica označava meru za doradu.
Ako je ostvarena mera manja od dozvoljene minimalne
vrednosti, merni pipak se spušta, povuče polugu 4 i ostva-
ruje se kontakt sa vrhom zavrtnja 3b, čime se zatvara strujni
krug crvene sijalice, jer se tranzistor T2 otvara i propušta
struju. Upaljena crvena sijalica označava škart meru. U
slučaju, kada se ostvarena mera nalazi u dozvoljenim grani-
cama, ugaona poluga 4 zauzima srednji položaj, tranzistori
T1 i T2 su zatvoreni, struja kroz njih ne teče, a ni kroz pri-
padajućih otpornika. Tada baza tranzistora T3 postane nega-
tivna, pa će se on otvoriti, čime se zatvara strujni krug kroz
žutu sijalicu. Upaljena žuta sijalica označava da je kon-
trolisana mera dobra. Merni pipak je snabdeven amortize-
rom 7 za sprečavanja preopterećenja ugaone poluge. Amor-
tizer se sastoji od čaure 8 za vođenje mernog pipka i opruge
9, koja omogućuje postavljanja mernog pipka na donju
graničnu meru. Kod strarijih tipova ovih komparatora, elek-
trični deo je rešen samo sa otpornicima.
b)
a) c)
Slika 5.25. Električni kontaktni komparator i pokazivači
Električni kontaktni komparator “elektro-compar”, br. 4010
(sl.a) proizvod firme Sul, i pokazivač sa sijalicama, prika-
zuje sl.5.25. Merna oblast ± 0,2 mm, vrednost podeoka
skale 2 µm, merna sila 1,5 N. Prečnik vodeće čaure je φ8
mm. Priključuje se na osnovnu jedinicu pokazivača (sl.b),
ili u slučaju složene kontrole može se priključiti na dodatnu
27
ćeliju (sl.c) koja se priključuje na osnovnu jedinicu. Do-
datne ćelije se mogu nastaviti do potrebnog broja.
Kontaktni električni komparatori za unutrašnje mere. Za
kontrolu otvora se koristi specijalna merna glava u obliku
čepa sa pokretnim mernim pipkom. Uprošćena električna
šema ovih komparatora je data na sl.5.26.
Merna glava
Uređaj za pokazivanje
Uključenje u Signalne lampe
mrežu
A В
a b
z ž c
Osigurač Utična kutija za Utična kutija za up-
fini pokazivač ravljački priključak
Slika 5.26. Električna šema kontaktnih komparatora za
unutrašnje mere
Ako je prečnik kontrolisanog otvora izrađen u granicama
tolerancije, relejni kontakti “a” i “b” su u položaju kako je
na šemi nacrtano, i pali se žuta sijalica. Ako je prečnik rupe
manji od donje granične mere, merni pipak više ulazi u gla-
vu. Njegovo kretanje se prenosi na kontaktnu polugu, zat-
vara se levi kontakt i relejni kalem “A” dobije napon, pa će
se relejni kontakt “a” prekopčati ulevo. Time se zatvara
strujni krug preko zelene sijalice, ona se pali i označava
meru za doradu. Ako veličina prečnika otvora prekorači
gornju graničnu meru, merni pipak više izlazi iz glave, a
kontaktna poluga, prateći kretanje pipka, zatvoriće desni
kontakt, pa će relejni kalem “B” dobiti napon, što će izaz-
vati prekopčavanje relejnog kontakta “b” udesno. Time se
zatvara strujni krug preko crvene sijalice koja se pali i oz-
načava škart meru.
Na pokazivač električnih kontaktnih komparatora postoji
mogućnost priključivanja i uređaja za zvučnu signalizaciju
koji može stvarati tonove različitih frekvencija. U tom slu-
čaju kontrolu mogu vršiti i slepi operatori koji će sortirati
komade na osnovu visine tona.
5.3.2. Induktivni električni komparatori
Prvi tipovi ovih komparatora pojavili su se 1940-tih godina,
ali pravi značaj su dobili tek razvojem elektronike. Ma-
sovna proizvodnja elektronskih elemenata učinila ih jevti-
nijim i ulaskom tih elemenata u sistem za merenje i poka-
zivanje, pouzdanost ovih merila je porasla. Prednost im je u
odnosu na kontaktne električne komparatore, što konti-
nualno pokazuju promenu merne veličine i što se mogu
priključiti na računar koji omogućuje brzu obradu podataka.
Induktivni sistem merenja sastoji se od dva dela:
• induktivne merne glave i
• elektronske jedinice za napajanje i pokazivanje.
Sam pokazivač može biti analogni ili digitalni. Drugi tip se
sve više primenjuje, jer pokazuje vrednost merenja bez
greške usled paralakse.
U mernoj glavi ovih komparatora indukuje se napon, sraz-
merno veličini pomeranja mernog pipka. Indukcija se može
ostvariti pomoću:
• indukcionih kalema ili
• transformatora.
Indukovana struja ima frekvenciju od 5...50 kHz, što proiz-
vodi jedan generator.
Postoji dva tipa merne glave sa indukcionim kalemom:
• sa promenljivom veličinom vazdušnog prostora (sl.
5.27a) i
• sa promenljivom veličinom aktivne površine (sl.
5.27b).
Slika 5.27. Principijelne šeme mernih glava
a) indukciona merna glava sa promenljivim vazdušnim
prostorom
b) indukciona merna glava sa promenom aktivne površine
U praksi najviše se primenjuju varijante sa diferencijalnim
kalemovima. Ove imaju prednost u odnosu na sistem sa
jednim kalemom, jer se u kalemovima indukuju naponi
različitih smerova, što ih čine osetljivijim. Diferencijalni
kalemovi se vežu u most, kada se druga dva otpora nalaze u
jedinici za pokazivanje. Šeme idejnih rešenja ovih merila
prikazuje sl.5.28.
a) b) c)
Slika 5.28. Idejna rešenja mernih glava
sa diferencijalnim kalemovima
a) sa promenljivom veličinom vazdušnog prostora
b) sa promenljivom veličinom aktivne površine
c) vezivanje ovih merila u most
28
Pokazivači za merne glave sa jednim kalemom daju vred-
nosti od nule, nezavisno od smera kretanja mernog pipka.
Kod tih pokazivača nulta tačka je obično na levoj strani
skale. Kod diferencijalnih kalemova registruje se i smer
kretanja mernog pipka, pa se nulta tačka nalazi na sredini
skale.
Merne glave sa transformatorom takođe mogu biti izvedene
sa jednostrukim (sl.5.29a) ili sa diferencijalnim trans-
formatorima (sl.5.29b).
Slika 5.29. Merna glava sa transformatorom,
jednostrukim (a) i diferencijalnim (b)
Pokazivači mogu imati prekidače graničnih mera koji se ak-
tiviraju u slučaju dostizanja tih mera i tada se upale signal-
ne sijalice ili se šalje upravljački signal do mašine alatke.
U pokazivač se može ugraditi mali računar koji će po odre-
đenom programu pamtiti vrednosti dobijene u okviru se-
rijske kontrole i obraditi ih veoma brzo, i ako se priključi i
štampač, on može odmah odštampati i rezultate merenja.
Najčešći oblici indukcionih mernih glava za kontrolu spo-
ljnih mera, dati su na sl.5.30, dok sl.5.31. prikazuje mernu
glavu u obliku čepa sa dva merna pipka, za kontrolu unut-
rašnjih mera.
Na sl.5.30a. su merne glave prečnika φ 8 mm, zahtevaju
malo mesto. U zavisnosti od pristupačnosti mesta merenja,
primenjuje se varijanta sa izlaskom kabela pravo ili sa stra-
ne. Na sl.5.30b. su glave sa zakretnim pipkom, čiji se po-
ložaj može podešavati obrtanjem oko dve, međusobno up-
ravne ose. Smer merne sile, u zavisnosti od položaja po-
vršine mernog predmeta, bira se dugmetom za selekciju.
Veličina merne sile kod ovih komparatora kreće se od
0,25...1,5 N.
a) b) c)
 Slika 5.30. Induktivne merne glave za spoljne mere
Slika 5.31. Induktivna merna glava za kontrolu
kružnih otvora
Pokazivači (sa pojačivačem) mogu imati veoma različite
oblike. Jedan tip pokazivača, proizvod firme Fajnprif
(Feinprüf), nazvan militron, prikazuje sl.5.32.
Slika 5.32. Pokazivač MILITRON
Pokazivač ima dve dvostruke analogne skale 1 sa nultom
tačkom u sredini. Samo pokazivanje se vrši pomoću dioda
(LED) u obliku svetlećeg stuba, između dvostruke skale.
Maksimalne vrednosti na skalama su obeležene sa ± 10,
odnosno sa ± 3. U zavisnosti od uvećanja, ove vrednosti
odgovaraju mernim oblastima od ± 10; ± 100 ili ± 1000
µm, odnosno, ± 30 ili ± 300 µm. Položaj dugmeta 3 za se-
lekciju merne oblasti, aktivira odgovarajuće uvećanje. Fino
podešavanje se vrši dugmetom 4 potenciometra. Na zad-
njem delu pokazivača se nalazi četiri priključka A B C i D
za merne glave (davače impulsa). Ako se priključe dve
merne glave za jednu skalu, mogu se dobiti sumarne (A+B)
ili diferencijalne (A-B) mere, što zavisi od položaja prek-
lopnika 5. Uređaj se uključuje, odnosno isključuje pomoću
prekidača 6. Neki tipovi pokazivača militron snabdeveni su
trima sijalicama različitih boja, smeštenih na gornjem delu
prednje strane, radi signaliziranja graničnih mera. Pre mere-
nja, pokazivač treba podesiti na nulu, pomoću uporednih
merki ili etalona pri najvećem uvećanju, a posle se bira uve-
ćanje na osnovu veličine odstupanja. Kod kontrole složenih
mernih predmeta, na jedan nosač se postavlja potreban broj
pokazivača, koji će istovremeno pokazati odstupanja na
svim mernim mestima.
29
5.3.3. Kapacitivni električni komparatori
Osnova funkcionisanja kapacitivnih komparatora je konde-
nzator kod kojeg se kapacitet menja u funkciji pomeranja
mernog pipka. Mogu biti obični (jednostruki) i diferen-
cijalni. Jednostavne su konstrukcije, a funkcionisanje im
mali broj faktora može poremetiti. Principijelne šeme mo-
gućih konstrukcija mernih glava kapacitivnih komparatora,
date su na sl.5.33.
Slika 5.33. Moguće konstrukcije mernih glava
kapacitivnih komparatora
a,b,c su sa jednostrukim kondenzatorom;
d,e,f su sa diferencijalnim kondenzatorom
Kapacitet kondenzatora - C u pF se određuje jednačinom
C = ε A/d
gde je:
ε - dielektrična konstanta (za vazduh ε = 1,0006);
A - uticajna površina u cm2;
d - razmak između ploča u cm.
Promena kapaciteta kondenzatora može biti izazvana pro-
menom veličine vazdušnog prostora (sl.5.33. a,e,f) ili pro-
menom veličine uticajne površine (sl.5.33.b,c,d). Diferenci-
jalni kondenzatori se mogu vezati u most. Oni, pored vred-
nosti, daju i smer promene merne veličine. Merna glava
kapacitivnih komparatora je izvedena u obliku jakog gvoz-
denog prstena, neosetljivog na uticaje okoline. Mogu se
koristiti i u sistemu aktivne kontrole. Rade sa frekvencijom
od 50...500 kHz. Napon napajanja iznosi najviše 50 V. Ka-
pacitivni električni komparatori reaguju već i kod vrlo male
promene merne veličine. Vrednosti podeoka skale kreću se
od 0,01µm, pa naviše. Merna oblast obično iznosi ± 5, ± 10
ili ± 20 µm.
5.4. PNEUMATSKI KOMPARATORI
Kod pneumatskih komparatora promena merne veličine se
obično registruje na osnovu promene veličine pritiska ili
količine isticanog vazduha. Ova merila mogu se primeniti
za kontrolu prečnika otvora i osovina, konusa, rastojanja
osa otvora, pravosti, ravnosti, upravnosti, itd. Pogodni su i
za aktivnu kontrolu. U velikoserijskoj i masovnoj proiz-
vodnji uspešno obavljaju sortiranje radnih predmeta. Veći-
na pneumatskih komparatora radi bez kontakta, pa je veliči-
na mernog pritiska ravna nuli. Merne glave koje rade sa ko-
ntaktom, za ostvarivanje tog kontakta snabdevene su jed-
nim ili sa dva merna pipka, a merna sila male vrednosti, se
ostvaruje zajedničkim dejstvom opruge i pritiska vazduha.
Habanje mernih površina merila je svedeno na minimum,
pa im je radni vek duži. Merne površine su obično tvrdo
hromirane (naričito kod mernih glava za kontrolu unutraš-
njih mera), koje se posle istrošenja ponovo hromiraju i bru-
se, pa se na taj način lako dovedu na ispravnu meru. Ova
merila su relativno jevtina. Uvećanje im se kreće obično od
15000 : 1 do 100000 : 1, ali kod nekih tipova merila već je
postignuto 200000 : 1.
U zavisnosti od pritiska korišćenog vazduha, postoji dva
merna sistema:
• sistem niskog pritiska i
• sistem visokog pritiska.
U oba sistema postoje sledeći elementi:
• prečistač (filtar) za odstranjivanje nečistoća iz vazduha
koji ulazi u sistem,
• regulator pritiska za obezbeđivanje konstantne veličine
pritiska vazduha u sistemu,
• pokazivač koji je baždaren za direktno očitavanje pro-
mene merne veličine u dužinskim mernimjedinicama,
• napojna mlaznica za stvaranje unutrašnjeg otpora, pot-
rebnog za ostvarivanje razlike pritiska u sistemu
• uređaj za finu regulaciju za postavljanja merila na nulu,
• merna mlaznica koja se nalazi u mernoj glavi i kroz
koju ističe vazduh u atmosferu u zavisnosti od veličine
mernog zazora, stvorenog između čeone površine mla-
znice i površine mernog predmeta.
5.4.1. Sistem niskog pritiska
Najstariji pneumatski metod za merenje dužina patentiran je
1929. g. u Francuskoj, od strane firme Soleks (Solex) koji
je poznat pod imenom “soleksov metod”. Merila niskog
pritiska rade sa pritiskom vazduha od 0,05...0,1 bar (500...
..1000 mm vodenog stuba), zahtevaju dobro očišćenu povr-
šinu mernog predmeta, pa zbog toga pogodnija su za labo-
ratorijska merenja. Potrošnja vazduha je mala što povlači sa
sobom i relativno male veličine merne oblasti koja najčešće
iznosi ± 50 µm.
Regulator pritiska je vodeni stub, visine H (500 ili 1000
mm). Taj stub se stvara u posudi 1, napunjenoj vodom, u
koju uranja cev 2, relativno velikog preseka, kroz koju ulazi
vazduh, čiji višak preko vodenog zatvarača odlazi u at-
mosferu. Visina vodenog stuba određuje pritisak vazduha
koji kroz napojnu mlaznicu 3 (površine otvora At), ulazi u
mernu komoru 4. Pritisak vazduha u ovoj komori zavisi od
30
a) b)
Slika 5.34. Šema starijeg (a) i novijeg (b)
soleksovog uredjaja
pritiska ulaznog vazduha i količine vazduha koji ističe kroz
mernu mlaznicu 5 (površine otvora Am) i predstavljen je vi-
sinom “h” u manometarskoj cevi 6 koja je vezana za komo-
ru 4, zajedno sa cevi 7 merne glave. Visina “h” je određena
razlikom nivoa vode u posudi 1 i manometarskoj cevi 6, čiji
presek je zanemarljivo mali u odnosu na presek posude,
tako da nivo vode u cevi 6 praktično ne utiče na nivo vode
“H” u posudi. Količina vazduha koji ističe kroz mernu
mlaznicu, u tesnoj vezi je sa veličinom mernog zazora “s”
između merne glave i mernog predmeta. Ako se taj zazor
smanjuje, pritisak u mernoj komori raste i veličina “h” se
povećava, i obratno. Šema ovog soleksovog uređaja prika-
zana je na sl.5.34a.
Pogodnim izborom veličina odnosa Am/At i zazora “s”, mo-
že se postići da podela skale merila bude ravnomerna koja
je postavljena uz manometarsku cev i baždarena je za direk-
tno očitavanje dužinske mere. Uvećanje može biti do
100000 : 1. Vreme potrebno za smirivanje nivoa vode u
toku merenja, iznosi 1...3 s. Potrošnja vazduha je 200 l/h po
mernoj glavi.
Ovi komparatori su veoma glomazni, pa je firma Soleks
proizveo noviji tip ovog merila, znatno manjih dimenzija u
odnosu na predhodni (sl.5.34b). Kod ovog merila merni
pritisak se obezbeđuje pomoću zatvarača sa tegom. Posuda
1 sa vodom, snabdevena je zatvaračem 2 sa tegom koji
održava pritisak vazduha na stalnoj vrednosti. U mernu ko-
moru 3 vazduh ulazi kroz napojnu mlaznicu, površine pre-
seka otvora At , i izlazi kroz mlaznicu 5 do merne mlaznice
(koja nije nacrtana), čije funkcionisanje je isto, kao kod
predhodnog tipa merila. Merna komora je vezana i sa cevi 4
manometra. Pored nje se nalazi skala 6, na kojoj se ozna-
čava promena merne veličine promenom visine stuba vode
u cevi 4, zavisno od promene veličine mernog zazora “s”,
između merne glave i mernog predmeta. Napojna mlaznica
razdvaja uređaj na dva dela: na napojnu jedinicu pritiska po
i na mernu jedinicu. Promena pritiska u mernoj jedinici ne
utiče na veličinu pritiska po u napojnom delu zbog otpora
napojne mlaznice. Ovaj uređaj je okarakterisan većom sta-
bilnosti vodenog stuba u odnosu na stariji tip.
5.4.2. Sistemi visokog pritiska
Za rad sistema visokog pritiska, potreban je pritisak vazdu-
ha u mreži od 5...10 bara, što se u samom uređaju obično
smanjuje na potrebnu veličinu. Merenje ne zahteva čistu
površinu mernog predmeta, jer vazduh oduva nečistoću, pa
se ova merila mogu koristiti i u radionicama.

U okviru sistema visokog pritiska, promena merne veličine
se može registrovati na više načina. Različita idejna
rešenja prikazana su na sl. 5.35.
Slika 5.35a prikazuje način određivanja promene merne
veličine merenjem pritiska. Ulazni vazduh prolazi kroz
prečistač i redukcionu jedinicu 1 i dolazi do napojne 3 i
merne mlaznice 4. Veličina pritiska između ovih mlaznica
zavisi od veličine mernog zazora s čija se vrednost
određuje indirektno, merenjem pritiska vazduha pomoću
manometra 2. Skala manometra je baždarena za direktno
očitavanje, u dužinskim mernim jedinicama.
Na slici 5.35b se vidi merenje razlike pritiska, između
mernog 3 i regulacionog ogranka 4. Ulazni vazduh se prvo
prečišćava u filtru 5 i svede na potreban pritisak u
redukcionoj jedinici 6. Nakon ulaska u merni sistem,
vazduh se jedinici 6. Nakon ulaska u merni sistem, vayduh
se račva. Jedan deo odlazi u merni, a drugi u regulacioni
ogranak. Prilikom podešavanja merila na nulu, pritisak se
izjednačuje u ograncima pomoću konusnog ventila 7,
kojim se reguliše količina izlaznog vazduha kroz mlaznicu
1. Veličina pritiska u mernom ogranku zavisi od veličine
zazora s između merne glave i mernog predmeta. U
slučaju promene merne veličine, menja se i zazor, pa sa
njim zajedno i pritisak u ogranku 3. Nastala razlika se
registruje na pokazivaču manometra 2 u dužinskim
mernim jedinicama.
među plovka i zida cevi a ona pak zavisi od veličine zazo-
ra s između merne glave i mernog predmeta. Na skali 3 se
direktno očitava promena merne veličine u odnosu na nulu
koja se podešava pomoću ventila 7. Veličina podeoka ska-
le određuje se eksperimentalno. Ulazni vazduh se prečišća-
va u filtru 4, a pritisak se održava na konstantnoj vrednosti
pomoću regulacione jedinice 5.
M e r n e g l a v e mogu obavljati svoju funkciju bez dodira
i sa dodirom.
U slučaju merenja bez dodira (sl.5.36a), merna veličina,
odnosno, promena merne veličine se određuje indirektno,
preko veličine mernog zazora s, između mernog predmeta
1 i čeone površine mlaznice 2.
Kod drugog tipa (sl.5.36b), merna glava je snabdevena
jednom ili više mernih pipaka koji dolaze do kontakta sa
površinom mernog predmeta 1. Zazor s, koji je potreban
za određivanje promene merne veličine, nastaje unutar me-
rne glave, između čeone površine merne mlaznice 2 (ili
sedišta ventila) i ploče 3 ventila, koji je u vezi sa mernim
pipkom. Ploča ventila je priljubljena uz sedište pod dejst-
vom opruge, koja preko te ploče stalno deluje i na merni
pipak u smeru manjih mera.

a)
b)

c) d)
Slika 5.36. Tipovi mernih glava
Slika 5.35. Šeme idejnih rešenja za
Osnovni uslov mogućnosti obavljanja merenja je, da po-
određivanje promene merne veličine
vršina otvora merne mlaznice bude veća od površine o-
Na slici 5.35c data je šema određivanja promene merne motača valjka, visine s, kroz koji vazduh ističe.
veličine pomoću izjednačavanja pritiska. Između dva og-
dm π s ≤ π dm2 /4 odnosno: s ≤ 0,25 dm
ranka nalazi se membrana koja je u vezi sa gornjim izlaz-
nim ventilom. U slučaju promene merne veličine, odnosno gde je: dm prečnik otvora merne mlaznice.
zazora s, membrana se pokrene u pravcu manjeg pritiska,
U zavisnosti od mernog zadatka, merne glave se mogu ob-
sve dotle, dok se pritisci ne izjednače, što zavisi od količi-
likovati na različite načine, ali svaka treba da ispuni os-
ne isticanog vazduha, odnosno položaja konusnog zatvara-
novni uslov, da otpori strujanju vazduha i gubici koji nas-
ča 1 izlaznog ventila. Pošto je on u vezi sa pokazivačem 2,
taju u glavi i oko nje, ne smeju bitno uticati na rezultat me-
na njemu se očitava promena merne veličine.
renja. Svi delovi merne glave, zajedno sa vodovima i ska-
Slika 5.35d daje šemu rotametra kod kojeg se promena lom, čije su veličine podeoka utvrđene eksperimentalno,
merne veličine određuje na osnovu promene količine iz- čine jedinstvenu celinu, u kojoj su usaglašene mere napoj-
laznog vazduha kroz mernu mlaznicu 6. Osnova ovog na- ne i merne mlaznice, pa ni jedan deo se ne može zameniti
čina merenja je konusna staklena cev 1 koja se širi naviše. drugim sličnim, da se ne bi poremetila ravnoteža sistema.
Vazduh koji prolazi kroz cev, održava plovak 2 na visini,
čija je veličina srazmerna količini vazduha koja prolazi iz-

31

Oblikovanje mernih glava.
M e r e n j e b e z d o d i r a . Za kontrolu kružnih otvora
merna glava je u obliku čepa. Razne tipove oblika i pre-
seka čepova prikazuje sl.5.37.
Slika 5.37. Merne glave u obliku čepa
Oblik merne glave zavisi od dimenzija kontrolisanog ot-
vora sa ciljem da se masa glave svede na minimum. Važno
je oblikovanje kanala za odvođenje vazduha, da bi taj
vazduh mogao brzo napustiti mesto merenja, bez stvaranja
otpora. Zbog toga, mlaznice se stavljaju u žleb, što o-
lakšava strujanje vazduha. Čep je obično snabdeven sa dve
merne mlaznice, jedne naspram druge, a veličina ukupnog
zazora je jednaka zbiru veličina pojedinačnih zazora:
s = s1 + s2
U glavni vazdušni vod merne glave može se postaviti jed-
na pomoćna mlaznica, pre mernih mlaznica, radi reduko-
vanja pritiska. Kod kontrole slepih rupa, na čepovima se
izrađuju dublji kanali za odvođenje vazduha, što kod pro-
laznih rupa nije toliko bitno, jer vazduh odlazi u suprot-
nom smeru, gde je otpor manji.
a) b)
Slika 5.38. Merne glave u obliku račve (a) i prstena (b)
Za kontrolu osovina kružnih poprečnih preseka, merna
glava može biti u obliku račve ili prstena. Račva (sl.5.38a)
je snabdevena sa dvema podešljivim mernim površinama
2, u svakoj po jednom mlaznicom. Širina mernih površina
je 20 mm. Podešavanje merila se vrši pomoću uporednih
32
merki ili etalona. Kao pokazivač redovno se koristi rota-
metar. Pomoćni pipak 1 služi za oslanjanje mernog pred-
meta.
Sl.5.38b prikazuje merni prsten, pomoću kojeg se mogu
kontrolisati prečnici kružnih osovina. Sastoji se od dva de-
la. U unutrašnjem delu se nalaze kanali za vazduh i mlaz-
nice, dok spoljašnji deo služi za zatvaranje tih kanala. Mo-
gu biti izrađeni sa dve ili tri merne mlaznice.
M e r e n j e s a d o d i r o m . Slika 5.39 prikazuje nekoliko
tipova pneumatskih mernih glava za kontrolu sa dodirom.
d) e)
c)
a) b)
Slika 5.39. Pneumatske merne glave
koje rade sa dodirom
Na sl.5.39a. se vidi merna glava za kontrolu spoljnih mera.
Merni pipak pokreće ploču ventila koji je pritisnut vaz-
duhom uz sedište. Prilikom povećanja merne veličine,
ploča ventila se odiže i izmeúu nje i sedišta nastaje merni
zazor. Vazduh napušta glavu uz merni pipak i ujedno čisti
površinu mernog predmeta. Veličina merne sile se kreće u
granicama od 1,5...2 N, koja nastaje zajedničkim dejstvom
opruge i pritiska vazduha.
Merna glava, prikazana na sl.5.39b služi za kontrolu kru-
žnih otvora manjih prečnika. Formirana je od rasečene
čaure u kojoj se nalazi konusni umetak. Merni zazor na-
staje u unutrašnjosti glave, kada se usled promene merne
veličine, umetak se pomera.
Na sl.5.39c i d su prikazana ista rešenja, sa opružnim je-
zičcima, čiji konusni vrh predstavlja merni pipak koji
dolazi u dodir sa omotačem kontrolisanog otvora. U za-
visnosti od promene merne veličine, menja se i položaj
mernih pipaka i sa tim zajedno i veličina mernog zazora.
Tip glave na sl.5.39c se koristi za kontrolu slepih rupa
(kanali za odvodjenje vazduha su dublji), dok tip glave na
sl.5.39d se primenjuje kod prolaznih otvora.
Često primenjeno rešenje prikazuje sl.5.39e sa čeličnim
kuglicama. U gnezdima se nalaze labavo postavljene kug-
lice koje vazduh pritiskuje do površine mernog predmeta.
Položaj kuglica što zavisi od kontrolisane mere, određuje
veličinu mernog zazora. Veličina mernog zazora utiče na
promenu veličine pritiska vazduha, na osnovu koje se od-
ređuje promena merne veličine.
P o k a z i v a č i u sistemima visokog pritiska mogu biti u
obliku manometra ili rotametra.
Ako se merna veličina, odnosno promena merne veličine
određuje na osnovu promene veličine pritiska, ili na osno-
vu razlike pritiska, kao pokazivač, koristi se manometar.
Ovakav pokazivač je u obliku zatvorene kutije u kojoj je
smešten manometar sa membranom ili sa elastičnom
membranskom cevi, tzv. silfonom. Na prednjoj strani kuti-
je se nalazi skala sa kazaljkom. Skala je baždarena u
dužinskim mernim jedinicama za direktno očitavanje pro-
mene merne veličine. Ispod skale se nalazi dugme za fino
podešavanje, odnosno nulovanje merila, i priključak za
mernu glavu. Na zadnjoj strani merila se nalazi cev sa sla-
vinom, preko koje se merilo priključuje na vazdušni vod.
Ovakav pokazivač, nazvan milipneu 1020, proizvod firme
Fajnprif, prikazuje sl.5.40. Osnovni element komparatora
je membranska cev - silfon koji radi na osnovu razlike pri-
tiska vazduha. Kod porasta pritiska vazduha u cevi, ona se
izdužuje i obratno, pa se ta promena uvećano prenese do
kazaljke 2 merila, koja svojim kretanjem registruje prome-
nu merne veličine na skali 1, merne oblasti ±25 µm i vred-
nosti podeoka 1 µm. Pre merenja, koristeći kalibrirani
prsten, kazaljka se postavlja na nulu, pomoću dugmeta 3.
Na navojni priključak 7 se pričvršćuje crevo merne glave.
Merilo je snabdeveno tolerancijskim indeksima 4, u obliku
crvenih kazaljki, kojima se obeležavaju granična
odstupanja u slučaju serijske kontrole. Dugmetom 5 se po-
mera leva kazaljka za određivanje veličine tolerancijskog
polja, dok, dugme 6 služi za postavljanje položaja tog
polja. Uvećanje merila je 5000 : 1.
Slika 5.40. Diferencijalni komparator “MILIPNEU”
Slika 5.41. Šema rotametra
33
Za određivanje promene merne veličine na osnovu prome-
ne količine vazduha, primenjuje se princip rotametra, koji
se sastoji od jedne vertikalne konusne staklene cevi koja se
naviše širi i u kojoj se slobodno može kretati gore-dole je-
dan plovak. Kada počinje strujanje vazduha u cevi, plovak
se podiže i lebdi na visini koja odgovara količini vazduha,
isticanog kroz mernu mlaznicu. Ta količina je u direktnoj
vezi sa veličinom mernog zazora. Ako zazor raste, plovak
se sve više diže, jer to omogućava prolaz veće količine
vazduha, zbog širenja cevi naviše.
Šema pokazivača sa rotametrom prikazana je na sl.5.41.
Kroz redukcione jedinice 1 i 3 i prečistač 2, vazduh do-
speva u redukcioni ventil 4 gde se pritisak podešava na ve-
ličinu koja je potrebna za funkcionisanja sistema (3,5...10
bara). Vazduh posle dospeva u postolje 5 pokazivača, pro-
lazi kroz krajnji filtar 6, i nakon toga se račva. Veći deo
odlazi u cev 7 rotametra, a manji deo ide prema regulatoru
protoka 8. Vazduh koji struji u cevi, podiže plovak 9 i kod
konstantne veličine mernog zazora drži ga na određenoj
visini. Položaj gornje ivice plovka određuje promenu mer-
ne veličine koja se direktno očitava na skali merila. U gor-
njem delu cevi 7 se nalazi opružni amortizer 11 koji spre-
čava udaranje plovka u zatvarač cevi, gde bi on mogao
sprečiti prolaz vazduha, dok amortizer ne predstavlja pre-
preku za vazduh. U glavi 12 pokazivača se nalazi ventil
13, koji služi za regulaciju visine plovka, odnosno za pos-
tavljanje merila na nulu koja se nalazi na sredini skale. Iz
glave 12 polazi vod za priključivanje merne glave 14.
6. OPTIČKA MERILA
Korišćenje optike u merenju, povlači sa sobom smanjenje
broja mehaničkih prenosnih elemenata u merilu, čime se
postiže veća tačnost merenja i očitavanja rezultata mere-
nja. U zavisnosti od načina primene optike, razlikuje se
nekoliko tipova optičkih merila.
Kod m e r n i h m a š i n a primenjuje se Abeov optički ure-
đaj sa spiralnim nonijusom (spiralni mikroskop) za tačnije
očitavanje mernih veličina.
Kod m i k r o s k o p a merne veličine se utvrđuju na uve-
ćanoj senci mernog predmeta, a očitavanje se vrši na ska-
lama mikrometara za pomeranje stola, odnosno spiralnog
mikroskopa (kod univerzalnog mernog mikroskopa) ili
pomoću specijalne optičke glave sa okularom.
Kod p r o f i l p r o j e k t o r a se uvećana senka mernog pred-
meta upoređuje sa uvećanim tačnim crtežom tog predmeta,
a veličina dužinske mere se određuje pomeranjem mernog
predmeta zajedno sa stolom, za određenu veličinu, čija se
vrednost očitava na skali mikrometra uzdužnog i/ili pop-
rečnog klizača stola. Uglovne mere se određuju zaokre-
tanjem stola.
Za određivanje vrlo malih veličina, koristi se i n t e r f e -
rencija svetlosti.
6.1. MERNE MAŠINE
Prvu mernu mašinu za određivanje dužinskih mera, velike
tačnosti očitavanja, konstruisao je prof. Ernst Abe 1890. g.
koja je vremenom postala modernija, dobila je savremeniji
oblik, ali funkcija njenih glavnih delova i način merenja su
ostali isti. Ta prva merna mašina je bila vertikalna, a kas- deoka kružne skale: c = a/N = 0,1/100 = 0,001 mm
nije su se pojavile i univerzalne horizontalne merne maši- (N = 100 - broj podeoka kružne skale).
ne, sa mnogo širim mogućnostima, zahvaljujući raznovrs-
nim dodatnim priboru. Na mernim mašinama očitavanje
mere se vrši pomoću Abeovog optičkog uređaja, na spiral-
nom mikroskopu. Šematski prikaz preseka ovog uređaja je
dat na sl.6.01.

Slika 6.02. Arhimedova spirala (a) i vidno polje

okulara u nultom položaju (b)
Staklena ploča 4 se može obrtati pomoću para konusnih
zupčanika, posredstvom točkića 6 i dovesti u položaj za
očitavanje merne veličine. Očitavanje se može vršiti samo
u položaju, kada se vertikalna crta za označavanje celog
milimetra nalazi u sredini, između dvostruke linije spirale.
Slika 6.01. Šematski prikaz preseka
Abeovog optičkog uređaja Sl.6.02b prikazuje vidno polje okulara, kada je optički u-
ređaj za očitavanje podešen na nulu. Očitavanje merne
Spiralni mikroskop omogućuje očitavanje mere do tri de- veličine obavlja se na sledeći način:
cimale, dok se četvrta decimala procenjuje. Celi milimetri
su predstavljeni skalom na pokretnom staklenom lenjiru 1 Kada je optički uređaj, odnosno spiralni mikroskop pode-
koji je smešten u mernom vretenu. Uvećani deo ove skale šen za očitavanje, prvo se očitava vrednost celih milime-
je označen brojem 8. Veličina skale je 100 mm, vrednosti tara koja je predstavljena većom uspravnom brojkom iz-
podeoka 1 mm. Sve oznake su numerisane od 0...100 koje nad oznake - vertikalne crte, koja se nalazi između dvo-
se pojavljuju u vidnom polju okulara 3 spiralnog mikros- strukih linija spirale. Prvu decimalu daje manja uspravna
kopa u obliku većih uspravnih brojki. Slika ove skale, za- brojka koju je oznaka očitanih celih milimetara prešla, tj.
jedno sa brojkama, pomoću objektiva 2 se prebacuje u ra- čija oznaka se nalazi sa leve strane oznake celih milime-
van kružne skale 4. Deseti delovi milimetra se određuju tara. Druga i treća decimala se dobija sa kružne skale. One
pomoću skale 7, koja je ugravirana u nepokretni stakleni su predstavljene rednim brojem oznake te skale, koju je
lenjir 5. Dužina ove skale je 1 mm, vrednosti podeoka 0,1 strelica prešla, pa se ona nalazi ispod vrha te strelice. Čet-
mm. Svaka oznaka je numerisana, od 0...10. One su manje vrta decimala se procenjuje i zbog toga kod ispisivanja re-
uspravne brojke u vidnom polju okulara, ispod (ili iznad) zultata merenja, ona se stavlja u zagradu. Ako se vrh stre-
kojih se nalazi dvostruka horizontalna linija koja se na lice poklapa sa nekom oznakom kružne skale, četvrta deci-
levoj strani završava strelicom. Vrh ove strelice služi za o- mala je ravna nuli. Na sl.6.03 je prikazano vidno polje o-
značavanje stote i hiljadite delove milimetra na kružnoj kulara spiralnog mikroskopa sa podešenim uređajem za
skali koja se nalazi na obrtnoj staklenoj ploči 4. Kružna očitavanje kod vrednosti merne veličine od 53,175(5) mm.
skala ima sto podeoka (sl. 6.02b), vrednosti 0,001 mm.
Svaki peti podeok je označen dužom crtom i numerisan od
00...95. Ako se vrh strelice nalazi između dve oznake kru-
žne skale, desetohiljaditi delovi milimetra se procenjuju.
Da bi se mogao izvršiti očitavanje kroz okular spiralnog
mikroskopa, sistem staklenih lenjira se mora prosvetljavati
iz izvora svetlosti 9.
Na staklenoj ploči 4 se nalazi i spiralni nonijus koji je u-
stvari dvostrukom linijom nacrtana Arhimedova spirala od
deset zavojaka, u rasponu od 1 mm, pa zbog toga razmak
između susednih zavojaka spirale iznosi 0,1 mm.
Polarna jednačina spirale je: ρ = a ϕ
Diferenciranjem se dobija: dρ = a dϕ; dρ/dϕ = a = const
Kod Abeovog spiralnog nonijusa za konstantu spirale je u-
zeta vrednost: a = 0,1 mm, da bi se dobila vrednost po-

34
Slika 6.03. Vrednost merne veličine od 53,175(5) mm

35
 Pre merenja, merni predmet treba pričvrstiti na sto i visin-
6.1.1. skim pomeranjem stola dovesti u položaj za merenje. Spolj-
ne mere do 100 mm se mere direktno, a preko toga, maksi-
malno do 450 mm, kada se pre merenja merni pipci po-
6.1.1. Univerzalna horizontalna merna ma- stavljaju na potrebno međusobno rastojanje uz pomoć upo-
šina rednih merki. Merni predmeti koji se postavljaju između
šiljaka, mogu imati prečnik do 200 mm. Kod određivanja
Ova mašina, proizvod firme Karl cajs, prikazana je na unutrašnjih mera primenjuju se specijalne merne poluge (sl.
sl.6.04. Mašina ima veoma masivno liveno postolje 1 koje 6.05). Postoji dva para ovih poluga. Manji omogućuju me-
nosi na sebi sve ostale delove i obezbeđuje potrebnu krutost renje od 10...200 mm, do dubine 10 mm, a veći od 30...200
celoj konstrukciji. mm, do dubine 50 mm. Kod unutrašnjih mera kanap za te-
gove 8 treba okačiti na ispust 22, radi promene smera mer-
ne sile.
Kod određivanja spoljnih mera, može se vršiti apsolutno i
diferencijalno merenje. Kod apsolutnog merenja, pokazivač
mernog uređaja se postavlja na nulu pre merenja, pa se po-
sle određuje merna veličina, direktnim očitavanjem te mere.
Kod diferencijalnog merenja, merni pipci se dovedu u kon-
takt u proizvoljnom položaju, očita se vrednost na pokazi-
vaču, pa se posle merni predmet postavlja između pipaka,
ponovo se očita vrednost na pokazivaču, a mernu veličinu
daje razlika između dva očitavanja.
Pošto se kod unutrašnjih mera ovi postupci ne mogu pri-
meniti, mere se određuju na osnovu dva merenja, u proiz-
Slika 6.04. Univerzalna horizontalna merna mašina voljnom položaju mernih pipaka (sl.6.06).
Na sredini se nalazi sto 2 za prihvatanje mernih predmeta. Prvo se izmeri prečnik otvora jednog kalibrisanog prstena,
Sto se može podešavati visinski od 0...105 mm, posred- poznate veličine (D), i na spiralnom mikroskopu se očita
stvom točkića 10, a poprečno od 0...25 mm, mikrometar- vrednost “A”. Zatim se izmeri veličina tražene mere, pri is-
skim zavrtnjem 11. Po potrebi, sto se može nagniti oko po- tom položaju nepokretnog mernog pipka, i na spiralnom
prečne ose za ± 3o, pomoću ručice 12, odnosno zaokrenuti u
horizontalnoj ravni za ± 4o, polugom 13. Gornja ploča stola
se slobodno kreće uzdužno do 25 mm, da bi merni predmet a)
mogao zauzeti najpovoljniji položaj za merenje. Na desnoj
strani postolja postavljeno je sedlo 3, sa nosačem 4 nepok-
retnog mernog pipka 14. Položaj nosača 4 se fiksira po-
moću zavrtnja 15. U nosač 4 je ugrađen zavrtanj 16 za fino
regulisanje pipka 14. Sedlo 3 se može pomerati po vo-
đicama postolja do 200 mm i nakon postavljanja u željeni
položaj, učvršćuje se zavrtnjem 17.
b)
Na levoj strani postolja se nalazi nosač 18 mernog vretena
(pinole) 5. U to vreteno je ugrađen stakleni lenjir 19, dužine
skale 100 mm, vrednosti podeoka 1 mm (pozicija 1 na sl.
6.01). Na desni kraj pinole se pričvršćuje pokretni merni pi-
pak 20 koji je izmenljiv (zajedno sa pipkom 14) i odgova-
rajući se bira iz pridodate garniture, na osnovu mernog za-
datka. Merna veličina se očitava pomoću Abeovog optičkog
uređaja. Pre merenja okular 21 spiralnog mikroskopa 7, o-
perator treba da podesi prema sopstvenom vidu. Postav-
ljanje spiralnog nonijusa za očitavanje se vrši obrtanjem to- Slika 6.05. Merne poluge, manje (a) i veće (b)
čkića 6. Fino podešavanje položaja mernog vretena se o- za određivanje unutrašnjih mera
bavlja pomoću točkića 9, kada se dugme za regulaciju kre-
tanja mernog vretena nalazi u položaju “crveno”, dok u po-
ložaju “crno”, vreteno se slobodno kreće. Dugme za regula-
ciju je postavljeno na gornjem delu nosača 18, koje se ne
vidi na crtežu, jer je zaklonjeno spiralnim mikroskopom.
Pored ovog dugmeta sa desne strane je kočnica mernog vre-
tena, koja se takođe ne vidi. Mernu silu, veličine 1,5...2,5
N, obezbeđuju tegovi (ne vide se na crtežu) koji su okačeni
na kanap 8.

35

Slika 6.06. Princip određivanja unutrašnjih mera
mikroskopu se očita vrednost “B”. Tražena merna veličina
iznosi:
d = B - X = B - A + D; jer je X = A - D.
Horizontalna univerzalna merna mašina je snabdevena ve-
likim brojem dodatnog pribora, što omogućuje izvršavanje
specijalnih mernih zadataka, uglavnom u oblasti kontrole
navoja. U redovnom priboru se nalazi i garnitura iz-
menljivih mernih pipaka, iz koje se uvek bira najpovoljniji,
u zavisnosti od mernog zadatka. Pri izboru ovih pipaka tre-
ba se držati opštih principa, navedenih u uvodnom delu.
6.2. MIKROSKOPI
Glavni delovi mikroskopa koji se koriste za merenje u ma-
šinogradnji, su:
• optički sistem (mikroskop i elementi za osvetljavanje),
• kruto telo (postolje i stub za držanje mikroskopa), i
• sto za prihvatanje mernog predmeta (sa uzdužnim i po-
prečnim klizačem).
U mikroskopskoj tubi se nalazi sistem sočiva. Optička šema
mikroskopa data je na sl.6.07. Sočivo 1, koje se nalazi bliže
predmetu je o b j e k t i v . On uvećava sliku predmeta do iz-
vesne veličine (k1/t1). Ova slika se dalje uvećava (k2/t2) so-
čivom 2, koje je bliže oku posmatrača i naziva se o k u -
l a r o m . Ukupno uvećanje mikroskopa se određuje proiz-
vodom parcijalnih uvećanja pojedinih sočiva. Prema tome,
ukupno uvećanje (Uu) će biti:
Uu = (k1 k2) / (t1 t2)
Slika 6.07. Optička šema mikroskopa
36
Kod modernih mikroskopa koriste se složena sočiva. Raz-
nim kombinacijama konkavnih i konveksnih sočiva kod ob-
jektiva i okulara, poboljšavaju se parametri mikroskopa.
Objektiv je ugrađen u jednu cev koja je izmenljiva u tubi
mikroskopa. Cev objektiva se bira za određeni merni zada-
tak u zavisnosti od potrebnog uvećanja.
6.2.1. Merni mikroskop
Merni mikroskop BK 70x50, proizvod firme Karl Cajs,
prikazuje sl.6.08. Ovaj mikroskop se primenjuje za određi-
vanje dužinskih i uglovnih mera, kao i za kontrolu oblika
profila. Sastoji od masivnog postolja 1 sa stubom 2, po ko-
me se vertikalno pomera držač 3, nosača 16 mikroskopske
tube 12, radi izoštravanja lika mernog predmeta. To kreta-
nje se obavlja okretanjem točka 4. Koordinatni sto 5 je mo-
ntiran na postolju upravno na ose cevi mikroskopa i može
se pomerati po uzdužnom (pravac x, maks.70 mm) i popre-
čnom (pravac y, maks. 50 mm) klizaču. Pokretanje se vrši
mikrometarskim zavrtnjima 6, odnosno 7, kontinualno do
20 mm, a preko toga u skokovima od po 10 mm, ako se pri-
tisne poluga graničnika 9, odnosno 10. Mikrometri imaju
tačnost očitavanja od 0,01 mm. Gornja ploča 8 stola može
se obrtati. Ona je snabdevena skalom u stepenima. Tačnost
veličine zaokretanja je 0,1o, što se postiže nonijusom.
Cev objektiva 11 u tubi 12 mikroskopa je izmenljiva. Na ra-
spolaganju su četiri objektiva, sa uvećanjima: 1x; 1,5x; 3x i
5x. Na gornji kraj tube mikroskopa se montira jedna od
mernih glava sa okularom, u zavisnosti od mernog zadatka.
Na sl.6.10. je prikazan mikroskop sa montiranom uglo-
mernom glavom.
Na zadnjem delu mikroskopa se nalazi niskonaponska sija-
lica 14, za osvetljavanje mernog predmeta odozdo. Sijalica
je snage 15 W, koristi jednosmernu struju, napona 6 V. Ja-
čina svetlosti se reguliše pomoću blende, smeštene ispred
sijalice. Ona se podešava obrtnim prstenom. Regulisanje
blende propisuje proizvođač u zavisnosti od dimenzija mer-
nog predmeta.
Slika 6.08. Merni mikroskop BK 70x50, proizvod Cajs
Gornja ploča stola je izrađena od stakla i smeštena je u me-
talni prsten. Na tu ploču se postavlja merni predmet, priz-
matičnog ili pljosnatog oblika, koji se pomoću opružnih
stezača 15 fiksira u željenom položaju.
Slika 6.09. Nosač šiljaka kod mernog mikroskopa
Merni predmeti cilindričnog oblika se postavljaju između
šiljaka. Nosač šiljaka, zajedno sa šiljcima, prikazuje sl.6.09.
On se može montirati na obrtni gornji deo stola, pomoću
dva zavrtnja 1. Šiljci mogu da prihvate rotacione predmete,
maksimalnih dimenzija φ40x140 mm. Oni treba da budu
snabdeveni središnim gnezdima, ili treba da su zašiljeni.
Nosač se može naginjati do ± 8o, a fiksira se u željenom po-
ložaju pomoću zavrtnja 2. Šiljci se učvršćuju u nosaču za-
vrtnjem 3.
Po principu rada, svi metodi kontrole predmeta na mik-
roskopu, mogu se podeliti u dve grupe:
• kontrola osvetljavanjem odozdo i
• kontrola osvetljavanjem odozgo.
Kod kontrole osvetljavanjem odozdo, mogu se primeniti
sledeće merne glave sa okularom:
• uglomerna glava,
• revolverna glava, i
• glava dvojne slike.
U g l o m e r n a g l a v a s a o k u l a r o m (sl.6.10.) služi za
određivanje uglovnih i dužinskih mera. Uglovne veličine se
određuju direktno, pomoću kružne skale u stepenima, dok
kod određivanja dužinskih mera, linije krsta končića glave
se koriste kao reperne oznake, a merna veličina se očitava
na skalama mikrometarskih zavrtnjeva klizača stola mikros-
kopa. Uvećanje okulara može biti 1x, 1,5x, 3x i 5x.
Slika 6.10. Uglomerna glava sa okularom
Unutar glave se nalazi staklena ploča sa krstom končića
specijalnog oblika (sl.6.11a), koji se izoštrava okretanjem
37
prstena 1 okulara. Na toj ploči se nalazi i kružna skala po
obimu celog kruga, ukupno 360 podeoka, i zbog toga vred-
nost podeoka iznosi 1o. Točkić 3 služi za okretanje staklene
ploče, a vrednost ugla zaokretanja se očitava posredstvom
malog mikroskopa 2. Da bi se to očitavanje moglo ostvariti,
potrebno je prosvetliti ploču odozdo, što se vrši pomoću
ogledala 4. Vidno polje okulara mikroskopa 2 je prikazano
na sl.6.11b. Tu se vidi nekoliko crtica kružne skale, koje o-
značavaju cele stepene. Svaka oznaka je numerisana, i od-
ređuje ugao zaokretanja staklene ploče sa krstom končića, u
odnosu na nulti položaj, koji je prikazan na sl.6.11a. U tom
položaju, oznaka nultog stepena na kružnoj skali, treba da
seče minutnu skalu takođe u nultoj tački. Minutna skala je
nepokretna, ima 60 podeoka, vrednosti 1’. Kod očitavanja
veličine ugla zaokretanja ploče, uglovnoj vrednosti u ste-
penima na kružnoj skali, čija oznaka seče minutnu skalu,
potrebno je dodati onoliko minuta, koliko ta oznaka odseče
na minutnoj skali. Na sl.6.13b prikazana je merna veličina:
121o 34’.
Slika 6.11. Krst končića (a) i uglomerna skala (b)
Oblik krsta končića je prilagođena merenju pomoću mernih
nožića. Pošto su na nožićima ucrtane linije, paralelne sa
oštricom, na rastojanju 0,3 odnosno 0,9 mm, na krstu kon-
čića takođe su ucrtane linije na istim odstojanjima od sre-
dišne linije, na obema stranama. Krst končića i pomoćne li-
nije su crtane isprekidano. Pored njih su ucrtane i dve pune
linije, pod uglom od 60o, kako je to na sl.6.11a prikazano.
Kod merenja dužina, pomeranjem stola zajedno sa mernim
predmetom, dovodi se jedan kraj te dužine do jedne linije
krsta končića. Očita se vrednost na skali odgovarajućeg
mikrometarskog zavrtnja. Zatim se ponovnim pomeranjem
stola dovede drugi kraj te dužine do iste linije krsta končića
i ponovo se očita vrednost na skali mikrometarskog za-
vrtnja (ako je bilo i skokovito pomeranje stola, i te veličine
treba uzeti u obzir). Razlika između dva očitavanja, daje
mernu veličinu. U slučaju složenog oblika mernog pred-
meta, kada treba koristiti oba klizača i oba mikrometra za
postavljanje mernog predmeta u pravilan položaj za očita-
vanje mere, veličine, određene pomoću pojedinih mikrome-
tara predstavljaće katete pravouglog trougla, čija hipotenu-
za je tražena merna veličina.
Kod merenja uglomernom glavom, prvo treba u vidnom po-
lju okulara izoštriti krst končića, a posle lik predmeta. Kod
pomeranja stola mikrometarskim zavrtnjem, krajeve merne
veličine treba dovesti do krsta končića uvek istim smerom
kretanja, radi eliminisanja grešaka usled mrtvog hoda mik-
rometra.
R e v o l v e r n a g l a v a s a o k u l a r o m je prikazana na
sl.6.12.
Slika 6.12. Revolverna glava sa okularom
Unutar glave se nalazi staklena ploča sa ugraviranim pro-
filima tačnih mera, sa kojima se lik mernog predmeta upo-
ređuje. Firma Karl Cajs izrađuje revolverne glave sa devet
različitih staklenih ploča. Na ovim pločama se nalaze profili
svih vrsta navoja, kružnih lukova različitih vrednosti polu-
prečnika i profili evolventnih zupčanica različitih vrednosti
modula. Pre kontrole, operator treba da izoštri lik u vidnom
polju okulara, obrtanjem prstena 1. Merni predmet se prič-
vrsti na sto, ili se postavlja između šiljaka, i pogodnim po-
meranjem stola pomoću klizača, senka mernog predmeta se
postavi u merni položaj. Obrtanjem staklene ploče pomoću
točkića 2, dovedu se razni profili na senku mernog pedme-
ta, dok se ne nađe odgovarajući. To je profil koji se tačno
poklapa sa senkom, ili je najbliži obliku i veličini senke. Na
ovaj način se direktno određuje ispravnost oblika, odnosno
tražena mera.
Slika 6.13. Staklena ploča revolverne glave W 3
Od svih revolvernih glava firme Cajs, najviše mogućnosti
pruža ona, koja nosi oznaku “W3”. Staklena ploča te glave
je prikazana na sl.6.15. Uvećanje okulara može biti 3x ili
5x. Revolverna glava W3 pruža mogućnosti za obavljanje
sledećih mernih zadataka:
38
• kontrola profila i određivanje nazivnog koraka met-
ričkog navoja, veličine koraka od 0,2...6 mm (1),
• kontrola profila i određivanje koraka vitvortovog na-
voja, broja koraka po colu od 60...4 (2),
• kontrola ugla profila trapeznog navoja, kao i profilnih
noževa i glodala, posredstvom dva para uglova od 30o ,
odnosno, 40o (3),
• kontrola ugla profila vitvortovog i metričkog navoja,
posredstvom dva para uglova od 55o i 60o (4),
• brzo merenje dužina do 4 mm, kao što su dubine i veli-
čine koraka navoja, posredstvom jedne vertikalne i dve
horizontalne skale, vrednosti podeoka 0,02 mm (5),
• određivanje malih dužina od 1/100...10/100 mm, po-
moću oznaka sa tačnim rastojanjima (6),
• tačno određivanje većih dužina, pomoću mikrometar-
skih zavrtnjeva klizača stola, posredstvom repernih
oznaka, koje se sastoje od dve tanje i dve deblje crte.
Postavljene su dve ovakve oznake, međusobno uprav-
no. Kod očitavanja, linija koja označava kraj merne ve-
ličine, treba da bude obuhvaćena srednjim (tanjim )
linijama reperne oznake (7),
• merenje malih uglova do ± 7o, pomoću nepokretne
skale, koja se vidi na levoj strani vidnog polja okulara.
Vrednost podeoka te skale je 0,2o (12’).
K o d k o n t r o l e o s v e t l j a v a n j e m o d o z g o (sl.6.14.)
postoji poseban nosač 1 za objektiv sa kondenzorom 2, si-
jalicom 3 i mernom glavom 4. Nosač je snabdeven pre-
klopnikom 5, za regulisanje količine svetlosti koja se baca
na površinu mernog predmeta. Preklopnik ima dva položa-
ja:
• Ako se crna tačka na preklopniku poklapa sa crnom
tačkom na nosaču, na površinu mernog predmeta do-
speva cela količina svetlosti, što je potrebno kod kont-
role manje svetlih površina.
• Ako se crna tačka na preklopniku poklapa sa belom
tačkom na nosaču, na površinu mernog predmeta do-
speva manja količina svetlosti kroz jedan zeleni filtar.
Ovakvo osvetljavanje se koristi kod površina visokog
sjaja.
Objektiv je tzv. “planachromat”, koji postoji sa šest raz-
ličitih uvećanja. Objektiv je smešten unutar kondenzora 2
čiji tip se bira u zavisnosti od tipa objektiva. U vidnom po-
lju okulara 6 merne glave 4, vidi se krst končića posebnog
oblika koji je prikazan na sl.6.15.
Slika 6.14. Mikroskop BK 70x50 sa mernom glavom
pri osvetljavanju odozgo

39

Slika 6.15. Vidno polje okulara sa krstom končića (a)
i skale merne glave(b)
Pre merenja, merna veličina treba da se postavi upravno na
srednju liniju krsta končića (fino podešavanje se vrši obr-
tanjem merne glave). Ako je merna dužina manja od
merne oblasti, ona cela treba da bude u vidnom polju.
Dovede se jedan kraj merne veličine do srednje linije krsta
končića i očita se vrednost na skalama merne glave. Zatim
se drugi kraj mere pomeri do iste linije krsta končića i po-
novo se očita vrednost na tim skalama. Razlika daje iz-
merenu veličinu u jedinicama merne skale. Tačna vrednost
podeoka se određuje pomoću objektmikrometra, koji je
ustvari jedna staklena ploča sa skalom, veličine 1 mm, i
vrednosti podeoka 0,01 mm. Pomeranje krsta končića se
vrši posredstvom mikrometarskog zavrtnja 7.
Položaj krsta končića je dat trocifrenim brojem, koji se o-
čitava na skalama u vidnom polju okulara. Prva cifra se o-
čitava na aksijalnoj skali u donjem prozorčiću. Druga i tre-
ća cifra se nalazi na kružnoj skali u gornjem prozorčiću.
Skale se čitaju kod odgovarajućih indeksnih oznaka. Za
jedno puno obrtanje kružne skale, aksijalna skala se pome-
ra za jedan podeok. Poznavajući vrednost podeoka skale,
odnosno broj podeoka koji odgovara dužini od 1 mm, lako
se preračunava merna veličina u jedinice za dužinske
mere.
U slučaju, da je merna veličina veća od merne oblasti, je-
dan njen kraj treba da se nalazi u vidnom polju okulara.
On treba da se dovede u merni položaj i očita se vrednost
na skali mikrometarskog zavrtnja odgovarajućeg klizača i
na skalama merne glave. Zatim se sto pomera, zajedno sa
mernim predmetom, dok se ne poklopi linija krsta končića
sa drugim krajem merne veličine i ponovo se očita vred-
nost na skali mikrometarskog zavrtnja. Razlika između
dva očitavanja daje mernu veličinu. Ako je fino podešava-
nje zahtevalo i pomeranje krsta končića, to svakako treba
uzeti u obzir
.6.3. PROFILPROJEKTORI
Kod primene profilprojektora, kontrola mernih predmeta
se vrši na njihovom uvećanom liku. Uglavnom se koriste
za kontrolu složenih oblika, ali je moguće i merenje dužin-
skih i uglovnih veličina. Princip rada profilprojektora dat
je na sl.6.16
Svetlosni zraci iz izvora 1 prolaze kroz kondenzor 2. Na-
puštajući ga u paralelnom snopu, nailaze na merni predmet
3 koji zadržava deo tog snopa. Ostali zraci stižu do sočiva
4 objektiva, prelamaju se i dospevaju do ekrana 6, gde for-
miraju uveličanu, obrnutu sliku mernog pedmeta u obliku
senke. U žižnoj ravni objektiva 4 je postavljena dijafragma
5 sa otvorom, da bi se izbegle greške fokusiranja, radi do-
39
bijanja uravnjenog lika i da se omogući telecentričan put
svetlosnih zraka.
Slika 6.16. Princip rada profilprojektora
Uvećanje profilprojektora je određeno odnosom veličina
lika i mernog predmeta: U = c1d1 / cd = b / a. U praksi se
najčešće primenjuju uvećanja:10x; 20x i 50x, ali kod tzv.
mikroprojektora postoji čak i 500x.
Stvaranje lika mernog predmeta može se ostvariti na više
načina:
• osvetljavanjem odozdo, kada se želi dobiti oštra kon-
tura,
• osvetljavanjem odozgo, kada se kontrolišu reljefni ob-
lici,
• kombinacijom predhodnih metoda, kada se, pored re-
ljefa, želi dobiti i oštra kontura, i
• osvetljavanjem sa strane, kod prostornih profila.
Šeme osvetljavanja odozdo i odozgo, kod profilprojektora
600 Karl Cajs, date su na sl.6.17.
Kod osvetljavanja odozdo (sl.6.17a), merni predmet se po-
stavlja na staklenu ploču 3 stola i osvetljava se snopom
paralelnih svetlosnih zraka iz izvora 6. Zraci prvo prolaze
kroz sočiva kondenzora 5 pa kroz otvor dijafragme 4, do-
laze do ogledala 7 koje usmerava te zrake prema mernom
predmetu. Zraci koji su obišli merni predmet, stižu do ob-
jektiva 8, pa posredstvom ogledala 1 do ekrana 2, gde se
formira uvećani lik mernog predmeta.
Slika 6.17. Šema osvetljavanja odozdo (a) i odozgo (b)
Kod osvetljavanja odozgo (sl.6.17b), svetlosni zraci iz iz-
vora 6 prolaze kroz kondenzor 5, dolaze do polupropust-
ljivog ogledala 9, prolaze kroz njega i dospevaju do mer-
nog predmeta, postavljenog na sto 3. Odbijajući se od nje-
ga vraćaju se do ogledala 9, koje je postavljeno pod uglom
45o u odnosu na pravac svetlosnih zraka, i zbog toga ono
usmerava zrake koje se odbijaju od njega, prema objektivu
8. Zraci dalje nastavljaju svoj put do ogledala 1 i do ekrana
2 na isti način, kao u predhodnom slučaju. Pošto se svet-
losni zraci moraju odbiti od površine mernog predmeta,
ovaj način kontrole se može primeniti samo kod predmeta
visokog sjaja.
Kod prostorno krivih površina (navoj, puž, pužno glodalo i
sl.) primenjuje se osvetljavanje sa strane, radi dobijanja li-
ka u aksijalnoj ravni. Optička šema ovakvog načina kont-
role, kod profilprojektora 600 KC, prikazana je na sl.6.18.
Svetlosni zraci iz izvora 6 prolaze kroz kondenzor 5 i ot-
vor dijafragme 4. Stižu do ogledala 7 koje usmerava snop
svetlosti od paralelnih zraka prema radnom predmetu 3.
Deo zraka nastavlja svoj put do objektiva 8, pa dalje do
ogledala 1 i ekrana 2, na kome se formira lik predmeta.
Dobijanja senke aksijalnog preseka mernog predmeta kod
navojnih ureznika ili glodala nije problem, jer kod njih po-
stoje žlebovi, radi formiranja reznih ivica, ali kod mernih
predmeta bez tih žlebova, mora se napraviti aksijalni pre-
sek, jer će inače senka biti deformisana.
Slika 6.18. Šema osvetljavanja sa strane
Kod kontrole profila (kontura), senka mernog predmeta se
upoređuje sa tačnim crtežom mernog predmeta pravljenog
u tom uvećanju koje je primenjeno kod projektora. Naj-
bolje je praviti crtež sa graničnim merama predmeta (to su
dve paralelne konture), jer se odmah vidi, dali je predmet
ispravan ili nije.
Kada se senka stvara na ekranu osvetljavanjem, dobija se
kompaktnija slika, sa oštrijom konturom, ali je kontrola te-
ža i u većini slučajeva je prisutna i greška usled paralakse,
pošto upravno posmatranje nije izvodljivo, jer bi glava po-
smatrača dospela u snop svetlosnih zraka. Tačnije se izvo-
di kontrola, kada je ekran napravljen od mutnog stakla, pa
se on prosvetljava, ali u tom slučaju oštrina senke zavisi
od kvaliteta stakla.
Profilprojektori su snabdeveni koordinatnim stolom koji se
može pomerati u uzdužnom (pravac x) i poprečnom (pra-
vac y) pravcu, a mogu se i obrtati. Pogodni su za prihvata-
nje nosača šiljaka i prizmi za oslanjanje rotacionih mernih
predmeta. Pomeranje stola se vrši mikrometarskim zavrt-
njima, merne oblasti 25 mm, ali se ta oblast može povećati
umetanjem uporednih merki. Kružna skala stola je snab-
devena nonijusom za povećanje tačnosti očitavanja.
Firma Karl Cajs ranije je izrađivao tri tipa profilprojektora:
200 (stolni), 320 sa stalkom (oba sa ekranom od mutnog
stakla) i 600 sa stalkom, kod kojeg je moguće i os-
vetljavanje sa strane. Uvećanje im je: 10x; 20x i 50x.
Snabdeveni su obrtnim koordinatnim stolom i potrebnim
40
dodatnim priborom. Šeme osvetljavanja kod tipa 600, date
su ranije. Pomeranje stola je, x=150 mm, i y=50 mm, tač-
nosti 0,01 mm. Tačnost ugla zaokretanja stola je 3’. Nosač
stola se može obrtati za ± 45o. Mogućnost visinskog pome-
ranja stola je 100 mm. Maksimalna dužina mernog pred-
meta kod primene šiljaka je 320 mm, prečnika 150 mm, a
kod korišćenja prizmi za oslanjanje je 175 mm, do preč-
nika 155 mm.
Slika 6.19. Merni projektor MP 320,
proizvod firme Karl Cajs
Danas Cajs izrađuje merni projektor MP 320 (sl.6.19), sa-
vremenijeg oblika i sa više mogućnosti tačnog merenja.
Postoji mogućnost sva tri načina osvetljavanja. Uvećanje
je 10x; 20x; 50x i 100x. Snebdeven je revolvernom gla-
vom za objektive koja može prihvatiti 2 objektiva, što o-
mogućuje brzu i tačnu promenu uvećanja. Ekran je obrtan,
prečnika 320 mm, snabdeven je kružnom skalom sa noni-
jusom. Može biti snabdeven sa običnim i sa obrtnim koor-
dinatnim stolom. Prečnik staklene ploče stola iznosi 100
mm. Pomeranje stola se vrši pomoću mikrometarskih za-
vrtnjeva, u prvcu x do 75 mm, a u pravcu y do 50 mm.
Mikrometri mogu biti mehanički, obični (vrednost pode-
oka 0,01 mm), ili sa nonijusom (vrednost podeoka 0,001
mm); odnosno električni sa digitalnim pokazivačem (vred-
nosti podeoka 0,001 mm), sa mogućnošću nulovanja u
proizvoljnoj tački. Kružna skala ima vrednost podeoka od
1o a tačnost očitavanja obrtanja, pomoću nonijusa je 2’.
Snabdeven je glavom dvojne slike koja omogućuje tačno
centriranje mernih predmeta. Postoji dva nosača šiljaka, o-
bičan i sa mogućnosti naginjanja. Kod običnog, maksi-
malna dužina predmeta je 145 mm i prečnika do 90 mm,
dok kod drugog tipa, dužina predmeta do 90 mm, a preč-
nika do 40 mm. Kod primene prizme za oslanjanje, preč-
nik može biti od 5...60 mm.
6.4. MERENJE DUŽINA INTERFEREN-
CIJOM SVETLOSTI
Svetlost je vid energije koja se prostire u obliku eletro-
magnetnih talasa (sl.6.20a). Ti talasi su određeni talasnom
dužinom (λ), amplitudom (A), frekvencijom (ν) i brzinom
prostiranja (c). Od svih elektromagnetnih talasnih kretanja,
čovečje oko može registrovati samo vrlo mali deo i to, čije
talasne dužine iznose λ = 0,38...0,78 µm. Ova oblast se
zove s p e k t a r b o j a . Svaka boja spektra ima određenu
talasnu dužinu koja ima konstantnu vrednost za određeni
pritisak, temperaturu i vlažnost vazduha. Ovakva jedno-
bojna svetlost se zove m o n o h r o m a t s k a .
Normalno osvetljenje ili dnevna (bela) svetlost je složena
pojava i sadrži sve monohromatske svetlosti spektra. Tala-
sna dužina bele svetlosti je λ = 0,56 (≈ 0,60) µm.
Slika 6.20. Grafički prikaz svetlosnog zraka (a) i
granični slučajevi interferencije (b,c)
Svetlost, zbog svoje osobine, podložna je interferenciji. O-
va pojava nastaje, kada se nađu dva svetlosna zraka, koja
se sabiraju, pa mogu jedan drugog pojačati ili oslabiti, u
zavisnosti od njihove fazne razlike. Dva granična slučaja
interferencije su:
• s u p e r p o n i r a n j e , ako se nađu dva zraka koja su
međusobno pomerana za višestruku parnu vrednost
λ/2. Rezultujuća amplituda će biti dvostruka, što se
manifestuje u obliku jače svetlosti. Ovaj slučaj pred-
stavljaju svetlije pruge u skupu interferentnih pruga
(sl.6.20b).
• p o t i r a n j e , ako se nađu dva zraka koja su međuso-
bno pomerena za višestruku neparnu vrednost λ/2.
Rezultat će biti gašenje svetlosti. Ovaj slučaj pred-
stavljaju tamne pruge u skupu interferentnih pruga
(sl.6.20c)
Interferencija može nastati, kada svetlosni zraci, koji se
nađu, istih su karakteristika, konstantne vrednosti i ako iz-
među njih postoji određena, ne prevelika, fazna razlika.
Zraci istih karakteristika se mogu egzistirati samo kod ko-
herentne svetlosti, tj. u slučaju tačkastog izvora, dok se fa-
zna razlika dobija dužim putem jednog zraka.
41
Interferencija može nastati primenom planparalelne stak-
lene ploče ili pomoću optičkog sistema.
6.4.1. Nastajanje interferencije primenom
planparalelne staklene ploče
Slika 6.21 šematski prikazuje nastajanja interferencije, ka-
da se jedan zrak, posredstvom planparalelne staklene ploče
razdvaja na dva dela, koji se posle ponovo sastave, ali u
međuvremenu jedan deo je provalio duži put, zahvaljujući
vazdušnom klinu, stvorenog između donje površine stakle-
ne ploče i jednog ogledala.
Slika 6.21. Nastajanja interferencije pomoću staklene
ploče i vazdušnog klina
Monohromatski svetlosni zrak S pada na gornju površinu
planparalelne staklene ploče pod uglom α. Kod ulaska u
ploču prelama se, prolazi kroz staklo i kod donje površine
staklene ploče, u tački A se razdvaja na dva dela. Prvi zrak
(S’) se odbija od te površine, vraća se do gornje površine
stakla, ponovo se prelama i nastavlja svoj put u vazduhu.
Drugi zrak (S”) kod izlaza iz stakla se prelama, dolazi do
ogledala (može biti i ogledalasta površina mernog pred-
meta), odbija se od njega, vraća se do stakla, prelama se
kod ulaska u staklo, prolazi kroz njega, ponovo se prelama
kod napuštanja stakla i paralelno sa prvim zrakom, takođe
nastavlja svoj put u vazduhu. Pošto je zrak S” provalio
duži put od zraka S’, izmedju njih sada postoji fazna raz-
lika i nastaće interferencija, ako razlika između dužina
pređenih puteva nije veća od 2 µm, jer u protivnom se ta
pojava toliko oslabi, da se ona ne može više registrovati.
Ako između donje površine planparalelnog stakla i površi-
ne mernog predmeta, zbog odstupanja mera ili oblika, na-
staje vazdušni klin, nastaće interferencija svetlosti, što je
praćena pojavom svetlijih i tamnih, t.zv. interferentnih
pruga. Na mestima, gde su fazne razlike između dva zraka
jednake višestrukim neparnim vrednostima λ/2, nastaće
gašenje svetlosti i pojaviće se tamne interferentne pruge,
koje su veoma uočljive, pa se lako mogu iskoristiti za od-
ređivanje postojećih odstupanja mera, odnosno oblika. Ra-
zmak između sredina susednih pruga odgovara promeni
debljine vazdušnog klina za vrednost od λ/2, pa tamne
pruge ustvari spajaju sve tačke kontrolisane površine, čija
je udaljenost od donje površine stakla ista pa će ove pruge
odgovarati debljinama vazdušnog klina, čija je veličina je-
dnaka neparnom broju polutalasa.
U slučaju primene bele (dnevne) svetlosti, pruge se pojav-
ljuju u spektralnim bojama. Tada se razmak uzima između
sredina susednih, istobojnih pruga.
Ako je površina mernog predmeta ravna, interferentne pru-
ge su prave. Na čeonoj površini cilindričnih predmeta, mo-
gu se pojaviti interferentni krugovi, ili elipse, odnosno, ne-
ke nepravilne krive linije. Sve te linije ukazuju na odstupa-
nje te površine od ravnosti.
Zbog svega rečenog, pomoću interferencije, primenom
planparalelne staklene ploče, mogu se odrediti dužinske
mere, odnosno, njihova odstupanja, kao i odstupanja mer-
nih površina od ravnosti i paralelnosti (u slučaju dve mer-
ne površine). Ovaj metod se primenjuje kod kontrole tač-
nosti dužine uporednih merki, odnosno ravnosti mernih
površina tih merki. Kod kontrole dužine merke, prvo treba
odrediti tu dužinu drugim merilom do mikrometarske tač-
nosti, napr. uporednim merenjem, u odnosu na merku poz-
nate mere (po mogućnosti za jednu klasu više tačnosti),
određuje se razlika.
Kod sferičnih površina, interferentne pruge prelaze u kru-
gove. Ti krugovi su isti, bez obzira, da li se radi o kon-
veksnoj ili konkavnoj površini. Radi određivanja karaktera
površine, staklo se malo odiže, pa će se ti krugovi pome-
rati prema udaljenijim tačkama: kod konveksne površine
“trče” prema periferiji, dok kod konkavne površine prema
sredini (sl.6.22).
Slika 6.22. Interferentni krugovi kod konveksne (a) i kon-
kavne (b) površine
6.4.2. Interferometri
Interferometri su merila, kod kojih se interferencija ostva-
ruje pomoću optičkog sistema. Osnovu rada ovih merila
čini Majklsonova (Michelson) optička šema, koja je prika-
zana na sl.6.23.
O O
P P
Slika 6.23. Majklsonova optička šema, osnovni
položaj (a), i ispitivanje ravnosti (b)
42
Kod interferometra virtualno se ostvaruje planparalelni
sloj (sl.6.23b), ili vazdušni klin (sl.6.24) na taj način, što se
blizu jedne površine postavlja slika neke druge površine.
Svetlost polazi iz izvora L i dolazi do polupropustljivog
ogledala P. Ovo ogledalo razdvaja svetlosni zrak na dva
dela. Jedan deo se odbija i dolazi do ogledala S1, odbija se
od njega, vraća se do polupropustljivog ogledala P i pro-
lazeći kroz njega, dolazi u okular O. Drugi deo svetlosnog
zraka prolazi kroz ogledalo P i dolazi do ogledala S2. Od-
bija se od njega, vraća se do ogledala P i odbijajući se od
njega, takođe dolazi u okular. Zraci koji su odbijeni od og-
ledala S1 i S2, sastaju se kod polupropustljivog ogledala P i
između njih nastaje interferencija. Ako su dužine puteva
svetlosnih zraka l1 i l2 jednake (sl.6.23a), ne postoji fazna
razlika između sastavljenih zraka, pa će se oni sabirati i
nastaće jača svetlost. Ako se jedan od ogledala pomera,
paralelno sa samim sobom (celishodno je da to bude ogle-
dalo S1), nastaće virtualna planparalelna staklena ploča,
debljine d (sl.6.23b), što izaziva interferenciju, koja se ma-
nifestuje u obliku pojave crnih interferentnih pruga (inter-
ferenciju ustvari može izazvati i sama staklena ploča, ako
se interferiraju zraci, odbijeni od njene gornje i donje po-
vršine).
U drugom slučaju (sl.6.24.), jedan od ogledala, koja su
upravna na pravac prostiranja svetlosnih zraka, malo zaok-
rene, čime se stvara virtualni vazdušni klin klina može se
podesiti na željenu veičinu, pomeranjem jednog od ogle-
dala, S1 ili S2, paralelno sa samim sobom. Ovaj postupak
će takođe prouzrokovati pojavu interferentnih pruga. Inter-
ferencija izazvana virtualnim elementima je istovetna sa
interferencijom, koja se javlja kod stvarnih elemenata.
Slika 6.24. Ispitivanje
odstupanja dužinske mere
Kod merila, ogledalasta površina mernog predmeta pred-
stavlja pokretno ogledalo S1. Ravan, u kojoj se stvara slika
S2’ nepokretnog ogledala S2, zove se r e f e r e n t n a r a -
v a n . Dovođenjem pokretnog ogledala u referentnu ravan,
može se postaviti merilo u osnovni položaj (nulovanje
merila), jer se dužine puta svetlosnih zraka l1 i l2 izjed-
načavaju.
 1. + 45o
III POGLAVLJE 2. - 5o
3. - 3o
7. MERENJE UGLOVA I KONUSA 4. + 10’
5. + 5’
6. + 20”
7.1. UVODNA RAZMATRANJA 37o 15’ 20” - merke 5o i 3o treba postaviti obrnuto,
Merenje, odnosno, kontrola uglova i konusa moe se vršiti: pošto su u proračunu dobili negativan predznak
• uporednim metodama,
• trigonometrijskim metodama i
• goniometrijskim metodama.
Kod uporednih metoda, merenje/kontrola se obavlja po-
moću čvrstih, jednostrukih merila.
Kod trigonometrijskih metoda, određivanje vrednosti ugla
se vrši indirektno, merenjem dužina, iskorišćavajući me-
đusobnu zavisnost između veličina stranica i uglova u pra-
vouglom trouglu. a) b)
Kod goniometrijskih metoda direktno se očitava vrednost Slika 7.01. Ugao ostvaren uporednim merkama (a) i
izmerenog ugla na skali merila. Ta merila su višestruka i na garnitura firme Homelverke (b)
njihovoj skali se može bilo koja vrednost očitati u gra-
nicama pokazivanja te skale. Tačnost očitavanja zavisi od 7.2.2. Granična merila
kvaliteta i osetljivosti merila.
Pri kontroli konusa, često se koriste granična merila. Unut-
rašnji konus se proverava graničnim merilom u vidu konu-
7.2. UPOREDNE METODE snog čepa, dok kod spoljašnjih konusa primenjuju merila u
obliku konusnih prstenova. Ovi prstenovi se izrađuju za-
U grupu merila, koja se primenjuju kod uporednih metoda
jedno sa protumerilom u obliku čepa, kojima se kontroliše
merenja, spadaju:
novo i istrošeno prstenasto merilo.
• uporedne merke,
• granična merila, Baza za kontrolu može biti bilo koji krajnji prečnik konusa.
• ugaonici i Na izabranom prečniku merila se izrađuje stepenica, dužine
• šabloni. “x”. Prilikom kontrole, bazni prečnik dobrog mernog
predmeta mora se nalaziti unutar dužine stepenice. U pro-
tivnom, konus je loše izrađen.
7.2.1. Uporedne merke
Slika 7.02a prikazuje granično merilo u obliku čepa, gde je
To su pločice, debljine 2 mm, sa fino brušenim i lepovanim za bazu uzet veći prečnik, a na sl.7.02b isto, ali baza je ma-
površinama za naslanjanje. Svaka merka omogućuje nji prečnik. Slika 7.02c i d prikazuju merila u obliku prste-
merenje dva ili četiri ugla, različitih veličina. Merke se na- na, takođe sa različitim bazama.
bavljaju u garniturama, koje su sastavljane tako, da bi se
kombinacijom članova date garniture mogao dobiti, sa od-
ređenim skokovima bilo koji ugao u datom dijapazonu.
Nemačka firma iz Manhajma, Homelverke izrađuje gar-
nituru od 14 merki, sledećih uglova:
45o, 30o, 15o, 5o, 3o, 1o,
40’, 25’, 10’, 5’, 3’, 1’,
30” i 20”.
Članovima ove garniture može se sastaviti bilo koji ugao, Slika 7.02. Granična merila u obliku čepa (a, b)
između 0o i 90o, sa skokovima od po 10”. i prstena (c,d)
Treba imati u vidu, da pri sastavljanju određenog ugla, su- Kod čepova, umesto stepenice za kontrolu se može postavi-
protno postavljena merka ulazi u slog sa predznakom “-”. ti jedna ili dve reperne crte (sl.7.03). Kod prstenova, ovo
Rad sa ovim merkama zahteva odreђenu uvežbanost i nije izvodljivo.
snalažljivost.
Primer: Sastaviti ugao, veličine: 37o15’20”, koriščenjem
uporednih merki iz garniture firme Homelverke (sl.7.01).
Za dobijanje zadatog ugla, potrebno je 6 merki, sledećih
uglova:
Slika 7.03. Merilo u obliku čepa sa repernim crtama

43
Dužina “x” se računa na osnovu tolerancije baznog prečni-
ka “T” mernog predmeta. Procep

T
x= .
2 cos α 2

Pored ovakve kontrole, treba ispitati i naleganje između

mernog predmeta i merila. Zbog toga na spoljni konus se
nanese odgovarajući premaz, stavlja se u konusni otvor, i na
osnovu ostavljenog traga procenjuje se kvalitet izrade pred-
meta. Prilikom kontrole treba imati u vidu, da kod malih
uglova konusa postoji opasnost od zaglavljivanja.
7.2.3. Ugaonici
Od jednostrukih merila u radionicama se najčešće prime-
njuju ugaonici. Oni se izrađuju sa uglom između krakova
od 30o, 45o, 60o, 90o, 120o i 135o. Najčešće je u upotrebi
svakako ugaonik od 90o, tj. ugaonik sa pravim uglom.
Nazivnu meru predstavlja dužina dužeg kraka - L, čija
vrednost se kreće u granicama od 50...1500 mm. Merne
površine su spoljne i unutrašnje površine krakova, tako da
ovi ugaonici podjednako služe za kontrolu umutrašnjih i
spoljašnjih pravih uglova. Mogu biti izrađeni kao ravni ili
sa naslonom. Merne površine dužeg kraka mogu se formi-
rati u obliku oštrica. Izrađuju se od ugljeničkog ili termički
obrađenog (otvrdnutog) čelika.
Ugaonici od 90o, proizvod firme Mitutojo, prikazani su na
sl.7.04
listić
Slika 7.05. Postupak kontrole međusobne upravnosti
površina ugaonikom od 90o
Kontrola samog ugaonika se vrši drugim ugaonikom, istog
nazivnog ugla, ali veće tačnosti, postavljanjem na granitnu
mernu ploču, pri čemu se duži krakovi dodiruju.Na osnovu
veličine svetlosnog procepa, ocenjuje se ispravnost kontro-
lisanog merila. U laboratoriji se primenjuje metoda tri uga-
onika. Postavljanjem ugaonika I i II na mernu ploču, izvrši
se kontrola. Ako su kraci koji se dodiruju, nagnuti na su-
protne strane za istu veličinu, svetlosni procep se neće po-
javiti. Zatim se uzima ugaonik III (koji može imati istu
grešku kao jedno od predhodnih merila), kojim se prove-
ravaju predhodni ugaonici. Svetlosni procep će se sigurno
pojaviti u kombinaciji sa jednim od tih merila (sl.7.06)
Slika 7.06. Metoda tri ugaonika
7.2.4. Šabloni
Šabloni se koriste za kontrolu uglova reznih alata i uglovnih
veličina složenih profila. Kod tih kontrola, ispravnost se
ocenjuje na osnovu svetlosnog procepa. Za kontrolu uglova
složenih profila izrađuju se šabloni, čiji oblik i bazne povr-
šine diktira sam merni predmet (sl.7.07).

Slika 7.04. Ugaonici od 90o, ravni (a), sa naslonom (b) i

sa mernim oštricama (c)
Postupak kontrole ugaonikom prikazuje sl.7.05.
a) Prvo se očiste površine 1 i 2, kao i bazna površina (na- Slika 7.07. Dva šablona za isti merni predmet
suprot površini 2) mernog predmeta, i merne površine sa različitim baznim površinama
3 i 4 ugaonika. Merni predmet i merilo se postavljaju
Kod reznih alata za izradu raznih navoja (M,W,Tr, i sl.),
na očišćenu površinu merne ploče, odnosno, uzimaju se
potrebno je prekontrolisati ugao posle oštrenja, što se vrši
u ruke, ako merenje nije izvodljivo na mernoj ploči.
primenom prikladnog šablona. Nekoliko ovakvih šablona
b) Izvrši se kontrola upravnosti površine 1 mernog pred-
prikazuje sl.7.08.
meta u odnosu na baznu površinu, a posle u odnosu na
površinu 2. Kontrola se vrši prislanjanjem dužeg kraka
ugaonika uz površinu 1 pri jednom kraju predmeta, pa
se merilo pomera do drugog kraja.
c) Ispravnost mernog predmeta se procenjuje na osnovu
svetlosnog procepa, eventualno na osnovu klaćenja
merila.
d) Na kraju se određuje veličina greške mernog predmeta
postavljanjem uporedne merke ili listića za kontrolu Slika 7.08. Oblici šablona za kontrolu reznih alata
zazora u svetlosni procep. za izradu navoja

44
7.3. TRIGONOMETRIJSKE METODE
Kod ovih metoda, vrednost ugla se određuje posrednim pu-
tem, merenjem dužina određenih stranica pravouglog tro-
ugla. Pošto odnos dve stranice u pravouglom trouglu pred-
stavlja neku trigonometrijsku funkciju posmatranog ugla u
tom trouglu, veličina ugla se lako može izračunati. S obzi-
rom, da je merenje dužina lakši zadatak od merenja uglova,
ovim metodama se jenostavnije dolazi do tačnih rezultata.
7.3.1. Sinusni lenjir
Sinusni lenjir je merilo koji se oslanja pri svojim krajevima
na valjčiće, jednakih prečnika. Razmak između osa valjčića
predstavlja nazivnu dužinu lenjira koja je ostvarena veoma
tačno i najčešće iznosi 100 ili 200 mm, ali postoje lenjiri,
kod kojih ta veličina iznosi 300 ili 500 mm. Najveće doz-
voljeno odstupanje osnog razmaka je 1 µm na 100 mm. Le-
njir ima fino obrađenu gornju povrinu, na koju se postavlja
merni predmet. Ova površina mora biti paralelna sa ravni
koja prolazi kroz središte valjčića. Sinusni lenjiri mogu biti
izrađeni bez naslona ili sa naslonom (sl.7.09) koji ima zada-
tak da održava merni predmet na lenjiru u toku merenja.
Slika 7.09. Sinusni lenjir sa naslonom
Kod kontrole ugla sinusnim lenjirom, merni predmet (naj-
češće konus) se postavlja na gornju površinu lenjira, koji se
nalazi na granitnoj mernoj ploči. Pomoću sloga uporednih
merki koji se stavlja ispod jednog valjčića lenjira, jedan
kraj lenjira se dotle diže, dok gornja izvodnica kontrolisnog
konusa ne postane horizontalna (tj. paralelna sa površinom
merne ploče), što se lako proverava preciznim komparato-
rom na taj način, što se njegov merni pipak nasloni na tu iz-
vodnicu pri jednom kraju konusa, dovede se kazaljka do
nule i pomera se pipak po toj izvodnici do drugog kraja ko-
nusa, pri čemu kazaljka komparatora ne sme skrenuti iz
nultog položaja (sl.7.10a).
Slika 7.10. Kontrola ugla sinusnim lenjirom, primenom
komparatora (a), i nožastog lenjira (b)
Kontrola ugla kod pljosnatih mernih predmeta može se iz-
vršiti i primenom nožastog lenjira (sl.7.10b), kada se pred-
met prisloni uz postavljeni sinusni lenjir i nožastim
lenjirom se prekontroliše pojava svetlosnog procepa. U to-
ku merenja, između oslone površine merne ploče, lenjira i
sloga uporednih merki, nastaje pravougli trougao, čija hipo-
45
tenuza je jednaka osnom razmaku oslonih valjčića lenjira,
dok suprotnu katetu predstavlja slog uporednih merki, veli-
čine “M”. Vrednost ugla α, koja je jednaka uglu mernog
predmeta, određuje se pomoću sinusne funkcije.
sin α = M/L
Ako je poznata nazivna veličina ugla mernog predmeta,
može se izračunati veličina sloga merki.
M = L ⋅ sin α
Korišćenjem sloga merki izračunate veličine, merni pred-
met se proverava komparatorom, na ranije opisani način.
Ako nastaje skretanje kazaljke komparatora za vrednost ∆l,
lako se određuje greška ugla konusa - ∆α. Pošto se radi o
maloj vrednosti ugla, može se napisati:
sin ∆α ≈ ∆α ≈ ∆l/l u rad; ili
∆α ≈ ∆l/l ⋅ 206264 ≈ ∆l/l ⋅ 2⋅ 105 u min.
gde je: ∆l - skretanje kazaljke komparatora u mm,
l - merna dužina u mm.
U nekim slučajevima, naročito kod kontrole malih uglova,
moraju se postaviti slogovi uporednih merki ispod oba os-
lona valjčića, da bi se merenje moglo izvesti (sl.7.11). Ako
se visina slogova merki obeležava sa M1 i M2, suprotna
kateta će biti njihova razlika, tj. M = M2 - M1.
Slika 7.11. Opšti slučaj merenja sinusnim lenjirom
8.3.2. Tangentni lenjir
Za kontrolu uglova α > 20o, bolje je koristiti tangentni le-
njir, pošto kod tih uglova obezbeđuje veću tačnost merenja
od sinusnog lenjira.
Tangentni lenjir je izrađen u obliku krutog rama (sl.7.12),
sa konstantnim osnim razmakom oslonih valjčića (l), u
pravcu nalegle katete. Jedan od valjčića (1) je nepokretan,
dok se drugi (2) nalazi na klizaču mernog lenjira. Suprotna
kateta (h) se postavlja na tačnu meru pomoću nonijusa (3)
koji se nalazi uz prozorčić klizača i čija nulta tačka pred-
stavlja indeks za očitavanje celih milimetara na skali lenji-
ra. Fino podešavanje klizača se vrši posresdtvom navrtke
(4) mikropodešivača.
Vrednost ugla se određuje preko funkcije tangens.
tg α = h / l
 l1 = D1 + 2 x1 + d1
l 2 = D 2 + 2x 2 + d 2
Oduzimanjem donje jadnačine od gornje, dobija se:
l 1 − l 2 = ( D 1 − D 2 ) + 2( x 1 − x 2 ) + ( d 1 − d 2 )
D1 α D2 α
x1 = cos x 2 = cos
2 2 2 2
1 α
x 1 − x 2 = ( D 1 − D 2 ) cos
2 2
α (
d1 − d 2 2 )
tg =
2 h1 − h 2
α
(d 1 ) (
− d 2 = 2 h 1 − h 2 tg ) 2
D1 D α D  α
h1 = + 1 sin = 1  1 + sin 
Slika 7.12. Tangentni lenjir 2 2 2 2  2 
D2 D α D2  α
7.3.3. Primena mernih pribora h2 = + 2 sin =  1 + sin 
2 2 2 2  2 
Ugao konusa u pojedinačnoj proizvodnji (eventualno i kod
malih serija), može se odrediti i primenom jednostavnog D1 D 2  D1 D 2  α
h1 − h 2 = − + −  sin =
2  2
mernog pribora, u koji spadaju:
2 2  2
• kolutovi,
1  α
• valjci, = (D1 − D 2 )1 + sin 
• kugle i 2  2
• prstenovi.
(d 1 − d 2 ) = (D 1 − D 2 )1 + sin α  tg α
Prečnici ovih elemenata su izrađeni u strogim tolerancija-  22
ma, da ne bi njihove greške bitno uticale na rezultat mere-
nja.
(l1 − l 2 ) = (D1 − D 2 ) + (D1 − D 2 ) cos α +
2
 α α
7.3.3,1. Određivanje veličine ugla spoljnjeg + (D 1 − D 2 )1 + sin  tg =
 2 2
konusa pomoću dva para kolutova ra-
 α  α  α
zličitih prečnika = (D 1 − D 2 )1 + cos + 1 + sin  tg 
 2  2  2
Kod ovakvog merenja ugla konusa merni predmet se pos-
tavlja svojom čeonom površinom na mernu ploču. Uz njega (l1 − l 2 ) α  α  sin α2
k= = 1 + cos +  1 + sin  =
se priljubi par kolutova većeg prečnika i izmeri se preko ( D1 − D 2 ) 2  2  cos α2
njih mera l1. Zatim se uzima drugi par kolutova, manjeg
α sin α2 sin α2
2
sin 2 α
+ cos 2 α
+ sin α2
prečnika, i na isti način se izmeri mera l2 (sl.7.13). Kod = 1 + cos + + = 1 + 2 2

ovakvog merenja, umesto kolutova, mogu se primeniti i 2 cos α2 cos α2 cos α2

valjci. 1 + sin α2
k = 1+
Matematičke relacije za određivanje veličine ugla konusa cos α2
su sledeće: α α
( k − 1) cos = 1 + sin
2 2
α α
( k − 1) cos − 1 = 1 − cos2
2 2
Dizanjem na kvadrat
α α α
( k − 1) 2 cos 2 − 2( k − 1) cos + 1 = 1 − cos 2
2 2 2

[ ] α α
( k − 1) + 1 cos 2 − 2( k − 1) cos = 0
2

2 2
α
[ α
] 
cos  ( k − 1) + 1 cos − 2( k − 1)  = 0
2
2

2 
Slika 7.13. Određivanje veličine ugla  α
 cos  = 0
konusa pomoću dva para kolutova  21

46
 α 2( k − 1) Ako je položaj mernih krugova zadat, potrebno je izraču-
 cos  = =x nati veličine slogova uporednih merki. U tom slučaju valj-
 2  2 ( k − 1) 2 + 1
čići se obično postavljaju kod oba merenja na slogove u-
porednih merki (sl.7.14b).
Samo je drugo rešenje realno, jer u slučaju α = 0, konus
prelazi u cilindar. D α
M 1 = h1 −  1 + sin 
Pošto su prečnici kolutova D1 i D2 poznati, a veličine l1 i l2 2 2
se izmere, lako se računa vrednost za “k” i na osnovu te D α
vrednosti može se i veličina ugla α izračunati. M2 = h2 −  1 + sin 
2 2
α
= arccos x U ovom slučaju mera M će biti: M = M1 - M2, a h1 i h2 se
2 računaju sa M1 , odnosno M2.

7.3.3.2. Određivanje veličine ugla spoljnjeg
konusa pomoću para valjčića
Princip merenja je isti, kao u predhodnom slučaju, samo u-
mesto dva para kolutova, primenjuje se par mernih valjči-
ća. Konus se takođe postavlja svojom čeonom površinom
na mernu ploču, uz njega se priljube valjčići jednakih pre-
čnika i izmeri se preko njih mera l2. Zatim se valjčići po-
stavljaju na slogove uporednih merki, istih veličina “M” i
ponovo se izmeri mera preko njih, veličine l1 (sl.7.14a).
7.3.3.3. Određivanje veličine ugla spoljnjeg
konusa pomoću dva prstena
Kod ovog načina određivanja veličine ugla konusa na mer-
ni predmet se navuku dva kalibrisana prstena, kako to
sl.7.15. prikazuje. Treba obratiti pažnju na to, da prstenovi
budu upravni na osu konusa.

Slika 7.14. Određivanje veličine ugla pomoću

para valjčića jednakihi prečnika Slika 7.15. Određivanje ugla konusa
Veličina ugla se određuje pomoću relacije: pomoću dva prstena
α l1 − l 2 α Kada su prstenovi pravilno postavljeni, izmeri se spoljna
tg = = x; = arctgx mera njihovog odstojanja - l2. Potrebno je poznavati deb-
2 2M 2
ljinu manjeg prstena - l1 (ako nije napisana na prstenu, tre-
I u ovom slučaju se mogu odrediti prečnici mernih krugo- ba je izmeriti). Prečnici otvora prstenova d1 i d2 su svaka-
va konusa. To su krugovi u ravnima, u kojima se ostvaruje ko poznati, pa se tangens poluugla konusa lako računa.
dodir između konusa i valjčića.
Ako je već poznat ugao α, veličina prečnika mernih kru- 7.3.3.4. Određivanje veličine ugla unutraš-
gova je: njeg konusa pomoću dva koluta
D D α  α Slično predhodnom načinu, može se odrediti i veličina ug-
d 1 = l1 − 2 − 2 cos = l 1 − D1 + cos  la unutrašnjeg konusa, samo umesto prstenova, treba ko-
2 2 2  2
ristiti kolutove. Postavlja se manji kolut u konusni otvor,
D D α  α upravno na osu otvora i izmeri se njegovo odstojanje od
d 2 = l2 − 2 − 2 cos = l 2 − D1 + cos 
2 2 2  2 čeone (bazne) površine mernog predmeta, prema kojoj se
otvor širi. Dobijena mera je l1. Zatim se postavlja u otvor
Može se izračunati i položaj ravni mernih krugova u od- veći kolut i izmeri se i njegovo odstojanje od bazne po-
nosu na čeonu (baznu) površinu: vršine, koje iznosi l2. Poznate su debljine kolutova, δ1 i δ2,
kao i njihovi prečnici d1 i d2. Na osnovu sl.7.16, jednačina
D D α D α
h1 = M + + sin = M + 1 + sin  za izračunavanje tangensa poluugla konusa:
2 2 2 2 2
D D α D α α d 2 − d1
h 2 = + sin = 1 + sin  tg = = x; l = l 1 − l 2 − δ 2 + δ 1 ;
2 2 2 2 2 2 2l
α
= ar ctg x
2

47

7.3.3.5.
Slika 7.16. Određivanje ugla unutrašnjeg konusa
pomoću dva koluta
7.3.3.5. Odredjivanje veličine ugla unut-
rašnjeg konusa pomoću dve kugle
Veličina ugla unutrašnjeg konusa može se odrediti i po-
moću dve merne kugle, različitih prečnika (sl.7.17).
Slika 7.17. Određivanje ugla konusa
pomoću dve kugle
U konusni otvor se postavi manja kugla, prečnika D1 i iz-
meri se odstojanje kugle od bazne (gornje) površine mer-
nog predmeta - l1. Zatim se postavi i veća kugla, prečnika
D2 u otvor i izmeri se njeno odstojanje od bazne površine -
l2. Pri tome, kugla će ili cela nestati u otvoru (sl.7.17a), ili
će viriti (sl.7.17b), pa će delimično biti iznad bazne povr-
šine.
Razmak između osa postavljenih kugli je:
prema sl.7.17a. l = l1 - l2 - D2/2 + D1/2
prema sl.7.17b. l = l1 + l2 - D2/2 + D1/2
Ovo rastojanje predstavlja hipotenuzu pravouglog trougla,
u kojem suprotnu katetu čini razlika između poluprečnika
kugli, pa do rezultata se dolazi pomoću funkcije sinus
α D 2 − D1 α Osnovna skala 1, koja je podeljena na dva dela, od 0 - 90 -
sin = = x; = arcsin x
2 2l 2
Prečnici krugova, u kojima kugle tangiraju konusnu povr-
šinu (merni krugovi), biće:
α α
d 1 = D 1 cos , odnosno d 2 = D 2 cos
2 2
Njihovo odstojanje od bazne površine:
48
D1  α
h1 = 1 + sin  + l1
2  2
D  α
h 2 = 2 1 + sin  + l 2 − ako je kugla potpuno u otvoru
2  2
D2  α
h2 = 1 + sin  − l 2 − ako kugla viri iz otvora
2  2
Prilikom određivanja veličina prečnika kugli i odstojanja l1
i l2, po mogućstvu treba koristiti merilo kod kojeg je veli-
čina merne sile mala, zbog povećane opasnosti od defor-
macija, jer su Hercovi naponi vrlo veliki.
7.4. GONIOMETRIJSKE METODE
U okviru ove metode za određivanje vrednosti ugla, pri-
menjuju se višestruka merila, na čijim se skalama direktno
očitavaju vrednosti izmerenih uglova. Tu spadaju:
• uglomeri i
• libele.
7.4.1. Uglomeri
Kod merenja uglova uglomerom, vrednosti izmerenih ug-
lova se direktno očitavaju na skali uglomera u uglovnim
jedinicama. Redovno omogućuju merenje bilo koje vred-
nosti ugla između 0 i 360 o. Imaju dva kraka: jedan pok-
retan i jedan nepokretan. Prilikom merenja, kracima se o-
buhvata merni ugao ili merni predmet, pa se na skali oči-
tava ili njegova vrednost, ili vrednost njegovog dopunskog
ugla do 180o. Mogu biti: mehanički i optički.
7.4.1.1. Mehanički uglomer
Snabdeveni su kružnom skalom, vrednosti podeoka 1o.
Skala može biti podeljena od 0 do 360o, ili 4x90o, odnosno
2x(0 - 90 - 0o). Ova skala je redovno vezana za nepokretni
krak, dok je za pokretni krak vezan nonijus koji ima 12 po-
deoka, što omogućuje tačnost očitavanja od 5’. Nepokretni
krak, zajedno sa nonijusem, može se okretati oko središta
kružne skale. Iznad nonijusa postavljena je lupa koja obez-
beđuje veću tačnost očitavanja. Nonijus ima dva dela: levi
i desni. Ako se za određivanje vrednosti ugla koristi levi
deo nepokretne skale, računajući od nulte oznake, za odre-
đivanje minuta služi levi deo nonijusa, a kod desnog dela
nepokretne skale, desni deo nonijusa. Vrednost se čita na
sličan način, kao kod dužinskih mera. Stepeni se čitaju na
nepokretnoj skali kod nulte crte nonijusa, a minuti kod oz-
nake nonijusa koja se poklapa sa nekom oznakom osnovne
skale. Mehanički uglomer, proizvod firme Mar, prikazan
je na sl.7.18.
0o, vezana je za nepokretni krak 5. Obrtni deo 2 je vezan
sa diskom 3, na kome se nalazi nonijus. Iznad nonijusa je
postavljena lupa 4 koja se kreće zajedno sa nonijusem. Za
disk nonijusa je vezan i pokretni krak (lenjir) 6, koji se
može aksijalno pomerati, a u željenom položaju se fiksira
zavrtnjem 7. Pošto se obe skale, osnovna i nonijus, nalaze
u istoj ravni, greška usled paralakse je odklonjena.
 snabdeven sa dva izmenljiva lenjira, dužina 150 i 300 mm.
Lenjir se može aksijalno pomerati u svojoj vođici, gde se
učvršćuje polugom 4, dok se međusobni položaj dva kraka
fiksira točkićem 5.

7.4.2. Libele
Libele se koriste za merenje malih uglova i za kontrolu ho-
rizontalnog i vertikalnog položaja. Osnovni element libele
je blago zakrivljena zatvorena staklena cev koja je delimi-
čno ispunjena tečnošću (sl.7.20). S obzirom, da gornja po-
vršina tečnosti teži vodoravnom položaju, zaostali vazduš-
ni mehur uvek zauzima najviše mesto u cevi. Tečnost je o-
bično etiletar ili etilalkohol, a mehur je razređeni vazduh
koji se posle zasiti parama tečnosti.
Pri zaokretanju cevi za ugao ϕ, prvobitna najviša tačka A
prelazi u tačku B, tj. provali put, čija dužina odgovara ve-
ličini luka AB.
)
Slika 7.18. Mehanićki uglomer firme Mar (a) AB ≈ L = Rϕ
i očitavanje merne veličine (b)

7.4.1.2. Optički uglomer

Veoma je sličan mehaničom uglomeru, i na isti način se i
koristi. Tačnost očitavanja je takođe 5’, ali se merna veli-
čina lakše i tačnije očitava pomoću jednog malog mikros-
kopa, koji ima uvećanje 40x. Optički uglomer, proizvod
firme Cajs, prikazuje sl.7.19.

Slika 7.20. Cev libele

Slika 7.19. Optički uglomer Cajs (a) i Na osnovu predhodnog izraza, veličina ugla ϕ, u radijani-
vidno polje okulara mikroskopa (b) ma iznosi:
Osnovna skala, vrednosti podeoka 1o, ugravirana je na ) L
kružnoj, staklenoj ploči, koja je vezana sa nepokretnim ϕ= , odnosno, u sekundama:
R
krakom 2, s tim, što se staklena ploča nalazi u telu 1 uglo- L L
mera, čime je zaštićena i ne može se uprljati tokom upotre- ϕ ′′ = 206264,8 ≈ 206000
R R
be. Pokretni krak 3 (izmenljivi lenjir) je vezan sa minut-
nom skalom i mikroskopom, pa se zajedno obrću oko sre- Osetljivost libele je:
dišta staklene ploče. Osnovna skala je podeljena na četiri
dela od po 90o, s tim, da postoje dve 0 - te tačke, jedna na- a L L R
e= = = ≈
spram druge i od njih, levo i desno se nalaze oznake, od c ϕ 206264,8 L R 206000
kojih svaka druga numerisana, do 90. Susedni delovi ska-
le, kod oznaka “0” i “90”, razmaknuti su u radijalnom pra- Ako se cev libele snabde skalom, veličine podeoka a = 2
vcu. Minutna skala se sastoji od dva dela, koja su takođe mm, radi dobijanja vrednosti podeoka c = 2”, potrebno je
razmaknuta u radijalnom pavcu, za istu veličinu kao i os- da poluprečnik zaobljenja, na osnovu predhodne jednači-
novna skala. Nulta tačka je zajednička i nalazi se u sredini. ne, bude:
Merna oblast jednog dela te skale je od 0...60’, vrednosti R = 206264,8 (a/c) = 206264,8 (2/2) = 206264,8 mm ≈
podeoka 5’. ≈206 m.
Kod očitavanja merne veličine, vrednosti u stepenima, čija Mali nagibi, kao i vrednosti podeoka se kod libele često iz-
oznaka seče minutnu skalu, dodaje se toliko minuta, koliko ražavaju u dužinskim mernim jedinicama, i to u mm/m, što
odseče oznaka osnovne skale na minutnoj skali (sl.7.19b). odgovara visinskoj razlici u mm na dužini od jednog met-
Očitavanje se vrši kroz okular mikroskopa 6. Uglomer je ra, koja izaziva pomeranje mehura za 1 podeok.

49
Napr. kod koincidencne libele vrednost podeoka
c = 0,01mm/m. Treba naći veličinu ugla koji odgovara
ovom nagibu.
Visinska razlika od 0,01 mm predstavlja suprotnu katetu u
jednom pravouglom trouglu, dok je nalegla kateta jednaka
dužini na kojoj se meri visinska razlika a ona iznosi: 1m =
1000 mm. Pošto se radi o malom uglu, tangens ugla se
može zameniti veličinom ugla u radijanima, pa će se dobi-
ti:
tgϕ ≈ ϕ = 0,01/1000 = 1.10-5 rad, odnosno, u sekundama:
ϕ ≈ 1.10-5.206264,8 ≈ 1.10-5.2.105 ≈ 2”
Kod određivanja visinskih razlika libelom, uzema se u ob-
zir i dužina oslone površine libele i dobijeni rezultat se
mora korigovati. Ako napr. vrednost podeoka libele iznosi
0,3 mm/m, dužina oslone površine je 300mm, a prilikom
kontrole datog nagiba mehur se pomera za dva podeoka,
visinska razlika na krajevima oslone površine libele će
biti:
∆h = 2.0,3.(300/1000) = 0,18 mm
Cev libele se redovno postavlja u masivno kućište, čije su
oslone površina obično izrađene u obliku prizme, sa vrlo
ravnim površinama, koje omogućuju kontrolu položaja i
rotacionih mernih predmeta. Prilikom merenja treba obra-
titi pažnju na to, da površina predmeta i oslone površine
libele budu veoma čiste, jer i mala nečistoća može izazvati
veću grešku od osetljivosti libele. Neki tipovi libela su
snabdeveni i poprečno postavljenom cevi koja ima zadatak
da u toku kontrole omogući pravilno postavljanje libele.
Prilikom kontrole vodoravnog položaja predmeta, uvek
treba izvršiti dva merenja, sa zaokrenutom libelom za
180o. Srednja vrednost dobijenih rezultata (polovina zbira)
daje odstupanje predmeta od vodoravnog položaja, dok
polovina razlike dva očitavanja predstavlja grešku bažda-
renja libele.
7.4.2.1. Mašinska (bravarska) libela
Izrađuje se u dužinama od 160; 200 i 300 mm. Donja po-
vršina im je redovno prizmatična. Osetljivost im se kreće
od 0,02...0,05 mm/m. Primenjuje se za kontrolu vodorav-
nog položaja vratila, radnih stolova, mašina i sl. Pored gla-
vne cevi, snabdevena je i sa poprečno postavljenom cevi
libele (manje osetljivosti od glavne cevi), koja omogućuje
pravilno postavljanje libele u toku kontrole, kod rotacionih
mernih predmeta. Ova libela je predstavljena na sl.7.21a.
Slika 7.21. Mašinska (bravarska) (a) i okvirna (b) libela
50
7.4.2.2. Okvirna libela
Okvirne libele (sl.7.21b) se koriste za kontrolu položaja
horizontalnih i vertialnih površina. Spoljne strane okvira
čine veoma tačno urađeni prav ugao, dimenzija 150x150;
200x200; 250x250 ili 300x300 mm. Snabdevene su sa dve
cevi sa mehurom. Glavna cev je postavljena u pravcu ose
oslone površine dok je pomoćna postavljena upravno na
nju. Vrednost podeoka se kreće od 0,02...0,05 mm/m. Ok-
virne libele su veoma pogodne kod provere postavljanja
mašina alatki, jer je donja, gornja i jedna (a ponekad i obe)
bočna površina izvedena u obliku oslone prizme.
7.4.2.3. Uglomer sa libelom
Ovo merilo predstavlja kombinaciju uglomera i libele (sl.
7.22). Veličina nagiba, odnosno izmerenog ugla direktno
se očitava u uglovnim jedinicama preko mikroskopa 7.
Merilo ima masivno prizmatično postolje 1, na koje je cen-
trično postavljen nosač cevi libele 2, zajedno sa obrtnim
diskom 3. Iza diska se nalazi staklena ploča sa osnovnom
skalom. Prilikom postavljanja merila na traženu veličinu
ugla, prvo se ručno podesi spoljna skala na disku (ona je
postavljena sinhrono sa skalom na staklenoj ploči) prema
repernoj crti 4, na približnu meru, pa se disk fiksira za-
vrtnjem 5. Zatim se izvrši fino podešavanje pomoću za-
vrtnja 6.
Slika 7.22. Uglomer sa libelom
Kod finog podešavanja skala na staklenoj ploči se posmat-
ra kroz mikroskop za očitavanje. U vidnom polju okulara
mikroskopa (sl.7.23) se vidi nepokretna minutna skala,
oblasti merenja 1o i vrednosti podeoka 1’. Ova skala je
dvostruka sa različitim smerovima porasta merne veličine.
Delovi su razmaknuti u radijalnom pravcu, jer su i delovi
osnovne skale, koji služe za registrovanje mernih veličina
različitih smerova nagiba, razmaknuti u tom pravcu. Ozna-
ka osnovne skale seče minutnu skalu, pa prilikom očitava-
nja, vrednosti u stepenima, čija oznaka preseca nepokretnu
minutnu skalu, dodaje se toliko minuta, koliko odseče ta
oznaka.
 Slika 7.25. Izgled krajeve prepolovljenog mehura blizu
vodoravnog položaj i u vodoravnom položaju

Slika 7.23. Vidno polje okulara mikroskopa

Na desnoj bočnoj strani kućišta se nalazi gruba skala
(očitana vrednost je 0o 38’) (sl.7.26), vrednosti podeoka 1 mm/m. Oblast merenja
je 20 mm/m (± 10 mm/m ≈ ± 34’) s tim da je sredina,
Merna oblast je ± 120o, tačnost očitavanja na uglomernim koja odgovara nultoj tački, obeležena je brojkom 10.
skalama je 1’, dok je vrednost podeoka libele je 30”, uz
Fina skala 9 se nalazi na prstenu, pričvršćenog na
veličinu podeoka od 2 mm. U slučaju dobro baždarenog
merila, kada mehur libele pokazuje vodoravan položaj,
mikrometarski zartanj. Merna oblast ove skale je 1
nulta tačka spoljnje skale treba da se nalazi kod reperne mm/m (≈ 3,4’) a vrednost podeoka 0,01 mm/m, što
crte, i kroz okular mikroskopa se čita nula, jer su oznake odgovara veličini ugla ≈ 2”.
nultih tačaka osnovne skale seku minutne skale u nultoj
tački. Pravilno postavljanje merila pomaže poprečno pos-
tavljena cev libele, vrednosti podeoka od 4’.

7.4.2.4. Koincidencna libela

Koristi se za određivanje tačnih vrednosti vrlo malih uglo-
va i nagiba, kao i za kontrolu drugih libela. Ova libela,
proizvod firme Karl Cajs, prikazana je na sl.7.24.
Svi optički i mehanički delovi libele su smešteni u ma-
sivnu kućicu 1, koja štiti te delove od oštećenja i uticaja
temperaturskih promena. Cev libele 2 se oslanja na dvo-
kraku polugu 3, čije se okretanje oko obrtne tačke 4 regu-
liše mikrometarskim zavrtnjem 5. Kroz otvore na bočnim
stranama, osvetljava se cev libele i vazdušni mehur u njoj.
Sistemom prizmi 6 lik mehura se uzdužno prepolovi i kra-
jevi likova polovina mehura se pojavljuju u vidnom polju
lupe 7, malo razmaknuto, kada se cev libele nalazi blizu
vodoravnog položaja. Okretanjem mikrometarskog za-
vrtnja 5, krajevi polovina mehura se dovedu u koinci-
denciju - preklapanje što pokazuje da se cev libele nalazi u
vodoravnom položaju. Izgled krajeve prepolovljenog me-
hura prikazuje slika 7.25.
Slika 7.26. Gruba skala koincidencne libele
Oslona površina 10 libele je oblikovana prizmatično, da bi
se ona mogla koristiti i kod rotacionih predmeta.

Slika 7.24. Koincidencna libela

51

IV POGLAVLJE
GREŠKE POVRŠINA I OBLIKA
Mikrogeometrijske neravnine površina koje se manifestuju
u obliku sitnih nepravilnosti, poznate su pod imenom po-
vršinska hrapavost. Greške ovakve prirode se ne mogu od-
rediti na konvencionalni način, već su za to potrebna spe-
cijalna merila.
Kod preciznijih radnih predmeta, čija funkcija zahteva vrlo
tačan oblik i međusobni položaj nekih površina, i ti ele-
menti se tolerišu. Greške ovih elemenata se mogu provera-
vati konvencionalnim merilima, ali postoje i specijalni
merni uređaji za određivanje veličina nekih vrsta odstupa-
nja u okviru ovakve kontrole.
8. KONTROLA KVALITETA
OBRAĐENIH POVRŠINA
R e f e r e n t n a d u ž i n a - l je podesno odabrana dužina
jednog odsečka profila za određivanje hrapavosti, tako da
je eliminisan uticaj drugih vrsta nepravilnosti. Veličina re-
ferentne dužine zavisi od metode merenja i vrsta obrade. U
principu, ona može biti manja, ukoliko je obrada finija.
Slika 8.01. Efektivni profil,referentna dužina i
srednja linija profila
K o r a k b r a z d e - k je srednji razmak između dva su-
sedna najizrazitija vrha efektivnog profila u granicama re-
ferentne dužine.
S r e d n j a l i n i j a p r o f i l a je linija koja ima oblik geo-
metrijskog profila i koja seče efektivni profil tako da u
granicama referentne dužine, suma kvadrata odstojanja
svih tačaka profila od te linije bude minimalna.

8.1. UVODNA RAZMATRANJA S r e d n j e o d s t o j a n j e p r o f i l a - Ra je srednja aritme-

tička vrednost odstojanja svih tačaka efektivnog profila od
Obrađene površine mašinskih delova ne mogu biti idealno srednje linije u granicama referentne dužine (sl.8.02).
glatke. Na njima se uvek pojavljuju neke neravnine i ne- 1
n

pravilnosti, u prvom redu prilikom obrade skidanjem stru- Ra = ∑

n i =1
yi
gotine, čija veličina, oblik i pravac zavisi uglavnom od na-
čina i režima obrade i drugih uticajnih faktora, koji se jav-
ljaju u toku obrade. Sve ove nepravilnosti mogu se podeliti
u makro - i mikrogeometrijske neravnine. Kod kontrole
kvaliteta površina u pogledu površinske hrapavosti,
interesantne su mikrogeometrijske neravnine, dok makro-
geometrijske neravnine (valovitost) samo u toliko, da od
njih zavisi izbor veličine površine, na kojoj se vrši prove-
ravanje vrednosti parametara površinske hrapavosti.
Mikrogeometrijske neravnine, tj. p o v r š i n s k a h r a p a - Slika 8.02. Srednje odstojanje profila i
v o s t se javlja u vidu bregova i dolina, različtih oblika i najveća visina neravnina
veličina. Ove nepravilnosti uvek se posmatraju na jednom
isečku površine, čije su dimenzije u posmatranom pravcu N a j v e ć a v i s i n a n e r a v n i n a - Rma je razmak između
mnogostruko veće u odnosu na dimenzije nepravilnosti, ali dveju pravih, paralelnih sa srednjom linijom, tako po-
ne treba da budu tolike da bi na rezultat merenja mogle u- vučenih, da u granicama referentne dužine dodiruju naj-
ticati i makrogeometrijske nepravilnosti. Kvalitet površina višu, odnosno najnižu tačku profila (sl.8.02).
okarakterisan je oblikom i veličinom spomenutih mikro- S r e d n j a v i s i n a n e r a v n i n a - Rz je razlika između
geometrijskih neravnina. Najvažniji pojmovi u vezi sa srednje aritmetičke vrednosti visina pet najviših i srednje
kvalitetom površine su sledeći: aritmetičke vrednosti visina pet najnižih tačaka profila, u
S t v a r n a p o v r š i n a je površina koja ograničava telo i granicama referentne dužine. Visina tih deset tačaka meri
odvaja ga od okoline. se od proizvoljne prave, koja ne seče profil i paralelna je
sa srednjom linijom profila (sl.8.03).
G e o m e t r i j s k a p o v r š i n a je površina, definisana po-
moću crteža ili proizvodnog postupka, ne uzimajući u ob-
zir greške oblika i hrapavosti.
E f e k t i v n a p o v r š i n a je približna slika stvarne površi-
ne, dobijena sredstvima merenja.
Presecanjem ovih površina podesno odabranom ravni, koja
se naziva referentnom ravni, dobijaju se odgovarajući pro-
fili, i to: s t v a r n i , g e o m e t r i j s k i i e f e k t i v n i p r o -
fil.
Slika 8.03. Srednja visina neravnina

52
 R 1 + R 3 + R 5 + R 7 + R 9 R 2 + R 4 + R 6 + R 8 + R 10 Tablica 8.02. Referentna dužina - l u mm
Rz = −
5 5 Referentna Za površine
D u ž i n a n o š e n j a - ln je suma odsečaka, u granicama dužina periodične neperiodične
referentne dužine, koje efektivni profil odseca na pravoj, l korak brazde -k u µm R a Rz
paralelnoj sa srednjom linijom profila, povučenoj na izves- u mm preko do u µm u µm
nom odstojanju “c” ispod najviše tačke toga dela efektiv- 0,08 1 32 - -
nog profila (sl.8.04). 0,25 32 100 do 0,1 do 0,5
0,8 100 320 0,1 do 2 0,5 do 10
l n = l c1 + l c 2 + L + l cn 2,5 320 1000 2 do 10 10 do 50
8 1000 3200 preko 10 preko 50

8.2. MERENJE POVRŠINSKE HRAPAVOSTI

Površinska hrapavost se može odrediti na više načina, od
kojih se danas uglavnom koriste tzv. topografske metode,
Slika 8.04. Dužina nošenja kada se direktnim merenjem određuju parametri hrapa-
vosti.
P r o c e n a t n o š e n j a p r o f i l a - pn je odnos dužine no-
šenja prema referentnoj dužini, izražen u procentima.
8.2.1. Topografske metode
Kod ove metode ispitivana površina se opipava prikladnim
ln
pn = ⋅100 % oblikom i merom vrha mernog pipka primenjenog merila.
l Vrh mernog pipka se nasloni na ispitivanu površinu i u
Glavni kriterijum hrapavosti je brojčana vrednost sred- slučaju njihovog relativnog pomeranja, merni pipak će,
njeg odstojanja - Ra i na osnovu njega hrapavost se razvr- prateći neravnine površine, pomerati u ravni upravnoj na
stava u 12 klasa, u intervalu vrednosti od Ra = 0,025 do toj površini. Pomeranja vrha mernog pipka se na pogodan
Ra = 50 µm. Svakoj klasi odgovara neka najveća vrednost način uvećavaju, da bi se njihove veličine mogle uočiti,
Ra, kao i Rz i k, što je dato u tablici 8.01. oceniti i registrovati.
Merila mogu biti: mehanička, optička i električna. Svi ti-
Tablica 8.01. Klase hrapavosti i odgovarajuće vrednosti povi moraju imati mernu glavu sa mernim pipkom (da-
za Ra, Rz (u µm) i k. vač), pojačivač i pokazivač. Danas skoro isključivo koriste
Oznaka Najveća vrednost u µm Korak brazde električna merila sa induktivnom mernom glavom i ele-
kl.hrap. Ra Rz k u mm ktronskim pojačivačem, na koji se može priključiti i štam-
N1 0,025 0,10 0,006 pač koji paralelno sa merenjem crta profilni dijagram ispi-
N2 0,050 0,20 0,0125 tivane površine a neki odštampaju i vrednosti traženih pa-
N3 0,100 0,40 0,025 rametara.
N4 0,20 0,80 0,050 Jedan od najpoznatijih merila za određivanje parametara
N5 0,40 1,60 0,100 površinske hrapavosti je pertometar (Perth - o – meter),
N6 0,80 3,20 0,20 proizvod nemačke firme Perten (Perthen). Ova firma izra-
N7 1,60 6,30 0,40 đuje veći broj različitih tipova pertometara, od kojih su
N8 3,20 12,50 0,80 najjednostavniji M3A (sl.8.05a) za određivanje Ra, Rz i
N9 6,30 25 1,60 Rma. Pokazivanje je analogno. Dugmetom za selekciju bira
N10 12,50 50 3,2 se željeni parametar, a zbog ugrađenih tranzistora, merilo
“pamti” za izvesno vreme izmerene vrednosti i zbog toga,
N11 25 100 6,3
jednim merenjem se mogu dobiti vrednosti svih para-
N12 50 200 12,5
metara. U kućici merila je smešten pokazivač i pojačivač,
Korelacija između vrednosti Ra, Rz i k, za određene klase koji diriguje rad celog merila, jer se na njega priključuje
hrapavosti data u tablici 8.01, važi samo u slučaju, kada je merna glava i štampač (sl.8.05b). Postoji više tipova mer-
polazna vrednost Ra, i tada se ostale vrednosti mogu di- nih glava koje se izrađuju u obliku kolica. U nju se utakne
rektno uzeti iz tablice, dok u slučaju, kada je poznata vred- odgovarajući merni pipak, koji se bira na osnovu zadatka.
nost Rz, vrednost za Ra ne sme se uzeti direktno iz tablice. Kombinacijom različitih tipova mernih glava i pipaka, mo-
že se izvesti kontrola bilo kakve površine: ravne, rotacio-
Referentna dužina se može usvajati zavisno od načina for- ne, sferične, spoljne ili unutrašnje.
miranja površine, prema koraku brazde za periodične po-
vršine, odnosno prema Ra ili Rz za neperiodične površine Uređaj se uključuje prekidačem (nalazi se na zadnjoj strani
(tablica 8.02). kućice), što pokazuje potenciometar 1. Dugme 2 služi za
izbor merne oblasti skale i ujedno reguliše i vertikalno u-
Periodičnom površinom smatra se površina nastala peri- većanje štampača kod crtanje dijagrama. Dugmetom 3 se
odičnim postupkom obrade (struganje, rendisanje i sl.), a bira veličina referentne dužine, dok se dugmetom 4 oda-
neperiodična površina nastaje neperiodičnim postupkom bere traženi parametar. Ceo sistem se aktivira pritiskom na
obrade (brušenje, razvrtanje i sl.). dugme 6.

53
 mere se uvek izrađuju sa odgovarajućom tolerancijom koja
istovremeno ograničava i odstupanja oblika tog predmeta.
Ako se traži veća tačnost oblika od one, što obezbeđuje to-
lerancijski prostor formiran tolerancijom dužinskih mera,
mora se oblik posebno tolerisati. Isto ovo važi i za među-
sobni položaj dveju (ili više) površina. Od ovoga se izuzi-
maju: simetričnost i koaksijalnost, kao i tačnost obrtanja,
jer su nezavisne od stvarnih mera, već se određuju u odno-
su na središne ravni, odnosno ose.

9.1. KONTROLA URAVNJENOSTI

(PRAVOSTI)
Slika 8.05. Pertometar C3A (a) i pertograf C40 (b)
Kontrola uravnjenosti se najčečće vrši uz primenu merne
Ako pored očitanih vrednosti parametara kvaliteta ispiti- ili tušir ploče i raznih lenjira.
vane površine na skali merila, potreban je i presek vrhom
mernog pipka opipane površine, na pojačivač se prik- 9.1.1. Metoda mrlje
ljučuje uređaj za crtanje dijagrama - pertograf C 40 (sl. Od svih metoda, ova je najprostija za kontrolu uravnje-
8.05b), koji u prikladnom uvećanju nacrta izgled tog pre- nosti površina. Na ispitivanu površinu se postavlja manja
seka, tj. put kretanja vrha mernog pipka, u obliku dija- tušir ploča (ili široki lenjir), na čiju površinu je ranije bila
grama, kod kojeg se na apscisi nalazi referentna dužina, a naneta mala količina specijalnog premaza, pravljenog za
na ordinati mikroneravnine. Uvećanja na ordinati su znat- ovu svrhu, pa se ona nekoliko puta (ne više od 2 - 3) laga-
no veća (330.. ..100000), nego na apscisi (2...100), da bi no pomera u krug, i nakon toga se odiže. Zbog kretanja
veličine mikroneravnina postale uočljivije. Štampač se uk- ploče (lenjira) premaz se raznese, ostavljajući tragove na
ljučuje prekidačem na zadnjoj strani kućice, što označava ispitivanoj površini. Na osnovu oblika i broja mrlja na je-
upaljena zelena sijalica 1. Dijagram se crta na elektrosen- dinici površine (obično 25 x 25 mm), ocenjuje se uravnje-
zitivnoj milimetarskoj hartiji, pomoću igle 2. Režim rada nost površine. Veći broj malih mrlja ukazuje na ravniju
elektromotora za pokretanje hartije dijagrama se bira pre- površinu.
kidačem 3. Horizontalno uvećanje se podešava dugmetom
4. Dugme 5 služi za odabiranje vrsta dijagrama (srednja
linija može imati prav ili drugi oblik ), dok se dugmetom 6 9.1.2. Metoda svetlosnog procepa
reguliše početni visinski položaj igle 2. Na ispitivanu površinu 1
Na slici 8.06. je prikazana merna kolica ppk, sa mernim (sl.9.01), naslanja se nožasti
pipkom RHT (1). Vrh mernog pipka je od dijamanta, u ob- lenjir 2 i zatim se posmatra
liku konusne igle sa poluprečnikom zaobljenja vrha 3 ili oblik i veličina svetlosnog
procepa. Oko posmatrača
10 µm. Ručica 2 služi za visinsko regulisanje vrha mernog
treba da leži tačno u visini
pipka. Aksijalna brzina mernog pipka je 0,5 mm/s, a duži-
oštrice lenjira, da zbog de-
na puta može biti 1,5; 4,8 ili 15 mm, u zavisnosti od iza-
frakcije ne bi veća količina
brane veličine referentne dužine. Točak 3 služi za okre-
svetlosti dospela u oko po-
tanje dva oslonca 4 koji svojim nogicama 5 igra ulogu
smatrača od potrebne. Ako Slika 9.01. Metoda
prizme u slučaju kontrole cilindričnih površina. Na zadnjoj
je osvetljavanje dovoljno svetlosnog procepa
strani kolica se nalazi dugme za aktiviranje kretanje mer-
jako (100...150 luksa), na
nog pipka, kada je kolica udaljena od pojačivača.
ovaj način može se golim okom dobro uočiti razlika od
0,5...1 µm.

9.1.3. Kontrola pomoću lenjira

Na kontrolisanu površinu se postavlja lenjir sa širokom
mernom površinom i podupira uporednim merkama istih
veličina. Odstojanje donje površine lenjira od merne po-
vršine određuje se slogom uporednih merki u više taćaka
(sl.9.02). Po nekom sistemu, ispituje se cela površina.
Slika 8.06. Merna kolica ppk

9. KONTROLA OBLIKA I MEĐU-

SOBNOG POLOŽAJA POVRŠINA
Oblici stvarnih površina redovno imaju izvesna odstupanja
u odnosu na geometrijske (tačne) površine. Uzroci ovih
odstupanja u suštini se poklapaju sa uzrocima, koji izazi-
vaju pojavu netačnosti mera radnih predmeta. Funkcinalne Slika 9.02. Kontrola uravnjenosti lenjirom i
uporednim merkama

54
Na sličan način se može
ispitati uravnjenost površine,
kada se umesto uporednih
merki, primenjuje precizan
komparator (tačnosti 1 µm).
Lenjir se postavlja na pov-
ršinu i podupire se upored-
nim merkama (sl.9.03). Na Slika 9.03. Merenje urav-
lenjir se postavlja prikladno
njenosti komparatorom
oblikovan držač kompara-
tora, pa se on pomera duž lenjira Prateći položaj kazaljke
komparatora, u izabranim tačkama se zabeleže očitane vre-
dnosti koje predstavljaju podatke za određivanje uravnje-
nosti površine.
Pravost vođica kod mašina alatki se takođe može pre-
kontrolisati mernim satom (sl.9.04). Na vođice se postavlja
pogodno oblikovan merni most 1, a pored mašine, na kruto
postolje merni lenjir 2. Na most se postavlja držač 3 kom-
paratora 4, koji omogućuje pravilno naleganje vrha mer-
nog pipka na lenjir. Kontrola se vrši pomeranjem mosta po
vođicama, pri čemu kazaljka komparatora označava prisut-
na odstpanja. Sl.9.04a prikazuje kontrolu u horizontalnoj,
a slika 9.04b u vertikalnoj ravni.
Slika 9.04. Kontrola vođica kod mašina alatki
9.1.4. Optička metoda
Najtačnija metoda kontrole uravnjenosti (i pravosti) se vrši
autokolimacionim durbinom. Najčešće se primenjuje kod
kontrole stolova i vođica mašina alatki. Durbin 1 se pos-
tavlja na jedan kraj kontrolisane površine (sl.9.05), a na-
spram njega ogledalo 2 na različitim odstojanjima, obično
na svakih 100 mm. Iz durbina se projektuje lik dvostruke
(horizontalna i vertikalna) skale, koji se vraća iz ogledala
na staklenu ploču sa krstom končića, pomoću kojeg se oči-
tava odstupanje u horizontalnoj i vertikalnoj ravni. Najve-
ća dužina merenja iznosi oko 20 m, a tačnost očitavanja je
4”.
Slika 9.05. Kontrola autokolimacionim durbinom
55
9.1.5. Metoda interferencije svetlosti
Ova metoda kontrole uravnjenosti površine primenjuje se
kod malih, precizno izrađenih i obrađenih površina, po-
sebno kod mernih površina uporednih merki i raznih meri-
la. Kontrola se vrši planparalelnim staklenim pločama, ko-
je se naslanjaju na kontrolisanu površinu. Ako površina ni-
je ravna, između nje i staklene ploče nastaje vazdušni klin,
što izaziva pojavu interferencije. Pošto razmak između su-
sednih interferentnih pruga iznosi polovinu talasne dužine
primenjene svetlosti, na osnovu broja interferntnih pruga
može se izračunati brojčana vrednost odstupanja površine
od ravnosti.
9.2. KONTROLA KRUŽNOSTI
U radionicama, naro-
čito kod pojedinačne
izrade, kružnost se
često ispituje tako, što
se merni predmet po-
stavlja na prizme, na-
slanja se vrh mernog
pipka preciznog kom-
paratora na izvodnicu
kontrolisanog valjka i
predmet se okrene za
pun krug (sl.9.06), pri
čemu se prati kretanje
kazaljke komparatora.
Dobijeni rezultat je ve- Slika 9.06. Kontrola kružnosti
oma nepouzdan, jer su i
bazne površine, koje se oslanjaju o prizmama, takođe iz-
ra]ene sa izvesnim greškama i prilikom obrtanja predmeta,
njegova osa stalno menja svoj položaj. Zbog toga, rezultat
merenja predstavlja zbirnu grešku grešaka kontrolisane
površine i baznih površina, koje se ne mogu razdvojiti. U
zavisnosti od vrste grešaka oblika mernog predmeta (o-
valnost, trouglast oblik i sl.) i položaja mernog pipka pre-
ma mernom predmetu, postoje preporuke za korekcije, či-
me se veličine grešaka merenja mogu ublažiti.
U masovnoj proizvodnji najjednostavnija kontrola se o-
bavlja graničnim merilima prstenastog oblika. Savremena
kontrola kružnosti se obavlja specijalnim mernim mašina-
ma koje mogu nacrtati i dijagram rezultata merenja.
9.3. KONTROLA PARALELNOSTI
Kod jednostavnijih predmeta paralelnost dveju površina
može se prekontrolisati uporednim merkama. Kod spoljnih
površina primenom nožastog lenjira proverava se svetlosni
procep na više mesta, istim slogom uporednih merki
(sl.9.07a). Kod unutrašnjih površina kontrola se vrši na
sličan način, ali bez lenjira (sl.9.07b).

Slika 9.07. Kontrola paralelnosti spoljnih (a) i
unutrašnjih površina (b)
Kod većih površina, za ovakvu kontrolu se primenjuje pre-
cizan komparator. Držaž komparatora se postavlja na do-
nju površinu, dok se vrh mernog pipka komparatora na-
slanja na gornju površinu. Komparator se namesti na nulu,
pa se držač komparatora pomera duž površine. Prateći po-
našanje kazaljke komparatora, utvrđuju se odstupanja (sl.-
9.08a). Na sličan način se kontroliše paralelnost gornje i
donje površine neke vođice, kako to sl.9.08b prikazuje.
a) b)
Slika 9.08. Kontrola paralelnosti površina
komparatorom
Paralelnost bočnih površina ravnih vođica se takođe kont-
roliše komparatorom koji se ugrađuje u merni most. Na
jednoj strani mosta je postavljena šira papuča koja obez-
beđuje stabilno vođenje mosta po jednoj bočnoj površini, a
naspram nje se nalazi komparator, čiji merni pipak naleže
na drugu bočnu površinu. Kontrola se vrši pomeranjem
mernog mosta, pri praćenju ponašanja kazaljke kompara-
tora. Slika 9.09a prikazuje kontrolu spoljnjih, a sl.9.09b
unutrašnjih površina.
Slika 9.09. Kontrola paralelnosti bočnih
površina ravnih vođica
9.4. KONTROLA UPRAVNOSTI
Kontrola međusobne upravnosti dveju površina ugaoni-
kom je navedena u poglavlju 7.2.3. i prikazana je na
sl.7.05. na strani 44.
M e t o d a m r l j e se koristi kod manje odgovornih povr-
šina koje su obrađene grebanjem. Na merne površine kon-
trolnika se nanese odgovarajući premaz, kontrolnik se na-
sloni na kontrolisane površine i pomera se po tim povr-
56
šinama nekoliko puta (sl.9.10.). Premaz se raznese i na
osnovu oblika, veličina i broja formiranih mrlja, ocenjuje
se upravnost ispitivanih površina.
Slika 9.10. Kontrola upravnosti metodom mrlje
Kod većih površina, kontrola se
može obaviti k o m p a r a t o -
r o m . Merni predmet se pos-
tavlja na mernu ploču, kao i
držač komparatora, čiji se mer-
ni pipak naslanja na kontroli-
sanu površinu. Vertikalnim po-
meranjem komparatora po stu-
bu držača, prateći kretanje ka- Slika 9.11. Kontrola
zaljke, obavlja se tražena kon- upravnosti
trola, kako to sl.9.11. malo karikirano prikazuje.
9.5. KONTROLA KRUŽNOSTI I RAV-
NOSTI OBRTANJA
Kod mašinskih delova koji vrše obrtno kretanje, poželjno
je da funkcionalne površine budu centrično postavljene
prema osi obrtanja. Pri kontroli, proveravaju se te površine
u jednoj ili više upravnoj ravni na osi obrtanja. U idealnom
slučaju, osa kontrolisane površine (odnosno njenog prese-
ka) i osa obrtanja se poklapaju, i tada je ta površina cen-
trična. U protivnom je površina izrađena ekscentrično i ve-
ličina ekscentričnosti je određena razmakom dveju osa. U
toku kontrole odrđuje se tzv. r a d i j a l n o b a c a n j e , što
je jednako dvostrukoj ekscentričnosti.
Veliina radijalnog bacanja se određuje komparatorom ve-
like tačnosti (najmanje 0,001 mm) tako, što se merni pred-
met postavlja u prizme, koje se nalaze na mernoj ploči. Na
tu ploču se postavlja i držač komparatora i dovede se vrh
mernog pipka (sa ravnom površinom) komparatora u kon-
takt sa kontrolisanom površinom (sl.9.12a). Merni predmet
se obrće za pun krug i zabeleži se najveće i najmanje skre-
tanje kazaljke komparatora. Razlika između ovih vrednosti
daje veličinu radijalnog bacanja u koju ulaze i greške oslo-
nih prizmi. Na sličan način se kontroliše i centričnost u-
nutrašnje konusne (ili druge) površine (napr. kod vratila
mašina alatki), kada se u konusni otvor postavlja merni trn
sa konusnim završetkom, pa se proverava kružnost obrta-
nja cilindričnog dela tog trna (sl.9.12b). Umesto primene
prizmi, mogu se merni predmeti postaviti između šiljaka
(sl.9.12c). Takav način kontrole redovno obezbeđuje veću
tačnost merenja.
 a)

b)
Slika 9.14.Kontrola koaksijalnosti čepova
Prilikom kontrole ravnosti obrtanja (aksijalnog bacanja),
merni predmet treba da se oslanja na graničnik, radi spre-
čavanja njegovog kretanja u aksijalnom pracu. U zavisno-
sti od položaja graničnika 1, na komparatoru se registruje
c)
prava veličina aksijalnog bacanja (sl.9.15a) ili njegova
dvostruka vrednost (sl.9.15b).

Slika 9.12. Kontrola kružnosti obrtanja

(radijalnog bacanja)
U toku kontrole kružnosti obrtanja može se izvršiti i kon-
trola ravnosti obrtanja čeonih površina, uglavnom onih ko-
je služe za oslanjanje ležaja. U tom slučaju redovno se pri-
menjuje merni sat sa zakretnim mernim pipkom, čiji se vrh
naslanja na kontrolisanu površinu (sl.9.13). Merni predmet
se obrne za pun krug i prati se kretanje kazaljke mernog
sata. Razlika između ekstremnih vrednosti daje odstupanje
od ravnosti obrtanja (aksijalnog bacanja).
Slika 9.15. Kontrola ravnosti obrtanja sa različitim
položajem graničnika
8. KONTROLA KUĆICA ZUPČANIH
PRENOSNIKA
Kod cilindričnih zupčanih parova se traži međusobna para-
lelnost osa. Pošto se vratila oslanjaju o ležaje, tražena tač-
nost se obezbeđuje preko tačnosti osa otvora za te ležaje u
zidovima kućice prenosnika. Utvrđivanjem veličina odstu-
panja od paralelnosti osa tih otvora, dobija se slika o is-
pravnosti međusobnih položaja osa vratila. Ove greške se
određuju na taj način, što se u naspramne otvore postav-
ljaju merni trnovi tako, da njihovi krajevi vire i određuju
se veličine osnih rastojanja tih krajeva na jednoj i na dru-
goj strani mikrometrom (sl.9.16.a), ili slogom uporednih
merki (sl.9.16b). Na osnovu dobijenih rezultata i veličine
L, mogu se greške paralelnosti izračunati.

Slika 9.13. Kontrola ravnosti obrtanja

Isto tako, može se prekontrolisati i koaksijalnost čepova,
na koje dolaze ležaji (sl.9.14). Na čep, koji obezbeđuje
veću tačnost oslanjanja (to je čep većeg prečnika), postav-
lja se držač komparatora sa prizmatičnom oslonom povr-
šinom 1, dok se vrh mernog pipka komparatora oslanja o a) b)
površini drugog čepa. Najveća očitana vrednost na skali
Slika 9.16. Kontrola paralelnosti osa
komparatora u toku punog obrtaja mernog predmeta,
predstavlja grešku koaksijalnosti.

57
 V POGLAVLJE Kod označavanja, za razliku kod tolerancije dužinskih
mera, prvo se piše oznaka kvaliteta (brojka), a posle slovna
oznaka za određivanje položaja tolerancijskog polja. Na pr.
10. KONTROLA NAVOJA 6H (za unutrašnji navoj) ili 5h (za spoljni navoj). Kod
označavanja naleganja, oznake za toleranciju unutrašnjeg i
10.1. OSNOVNI POJMOVI spoljnjeg navoja se razdvajaju kosom crtom: 6H/5h. U
Merenje, odnosno kontrola navoja pripada najsloženijim ovom slučaju se predviđa isti kvalitet za sve prečnike. Ako
mernim zadacima u mašinogradnji. Potrebno je izvršiti me- se za veliki prečnik dopušta grublji kvalitet od kvaliteta
renje/kontrolu dužinskih mera, uglovnih mera i profila na srednjeg i malog prečnika, onda se to posebno označava
istom mernom predmetu da bi se mogao definisati kvalitet tako, što se prvo piše zajednička tolerancija za srednji i
izrade navoja. mali prečnik, a posle za veliki prečnik na sledeći način:
4H5H, odnosno 3h4h, pa će oznaka naleganja biti:
U toku merenja, odnosno kontrole, određuju se mere, od-
4H5H/3h4h. Oznaka za naleganje se ispisuje posle oznake
nosno odstupanja onih parametara koji definišu navoj, a to
nazivnog prečnika navoja, kao na primer: M12 -
su:
4H5H/3h4h, odnosno, M16x1 - 5H/4h.
• veliki prečnik : d, D
• srednji prečnik : d2 , D2 S obzirom na to, da se u praksi najviše primenjuje navoj sa
trouglastim ISO profilom (metrički navoj), u daljnjem
• mali prečnik : d3 , D1
izlaganju uglavnom će biti reči samo o kontroli tog navoja.
• korak : P
Oznake pojedinih parametara navoja sa trouglastim ISO
• ugao profila : α profilom, kao i njihove geometrijske zavisnosti prikazuje
• ugao srednje linije profila (samo kod konusnih navoja) slika 10.01.
Mala slova označavaju mere spoljnih, dok velika unutraš-
njih navoja.
Kontrola nabrojanih veličina može se izvršiti kompleksnim
ili simpleksnim metodama merenja.
Kompleksne metode ne zahtevaju merenje svih pomenutih
parametara, već samo kontrolu, da li je obezbeđena uzajam-
na zamenljivost navojnih elemenata. Ako jeste, navoj je do-
bar, u suprotnom je loš. Ova metoda se koristi kod provera-
vanja tačnosti običnih navojnih elemenata, kao napr. kod
zavrtnjeva.
Kod kontrole navoja precizne izrade (profilni rezni alati za
izradu navoja, kontrolna merila za navoj, navojno vreteno,
Slika 10.01. Sprega navoja sa trouglastim ISO profilom
mikrometarski zavrtanj, i sl.) koriste se simpleksne metode
(naleganje H/h)
merenja i tada se za svaku meru posebno određuje tačnost
izrade, tj. da li se stvarna mera nalazi u propisanim grani- Pojedine dužinske mere, prikazane na sl.9.01. obično se iz-
cama ili nije. ražavaju u funkciji koraka:
Od navedenih parametara, najvažniji je srednji prečnik, tj. H = 0,866025P; 3/8H = 0,324760P; 5/8H = 0,541266P;
njegova tačnost koja je u tesnoj vezi sa tačnosti koraka i
1/4H = 0,216506P; 1/6H = 0,144338 P;1/8H=0,108253P;
ugla profila navoja. Zbog toga ponekad je dovoljno izvršiti
kontrolu samo tog prečnika. d2 = D2 = D - 3/4H = D - 0,649519 P;
Tolerancija navoja treba da obezbedi sklapanje i zamen- d1 = D1 = D - 5/4H = D - 1,082532 P.
ljivost navojnih elemenata, dodir spregnutih navojaka u bli-
Kod kontrole navoja, merilo se bira na osnovu vrste kon-
zini srednjeg prečnika i minimalnu potrebnu dubinu noše-
trole a u zavisnosti od kvaliteta navoja.
nja. Predvidđene su tolerancije velikog, srednjeg i malog
prečnika, kao i koraka i ugla profila navoja. Kompleksna kontrola, pomoću koje se utvrđuje samo za-
menljivost, uglavnom se primenjuje u serijskoj i masovnoj
Elementi tolerancije su slični kao kod tolerancije dužinskih
proizvodnji. Ovaj postupak se obavlja pomoću graničnih
mera po ISO sistemu. Položaji tolerancijskih polja se odre-
merila.
đuju slovnim oznakama, a kvaliteti brojevima.
Kod simpleksne kontrole utvrđuje se tačnost svih važnijih
Kod navoja sa trouglastim ISO profilom JUS M.B0. 232
parametara navoja. Za merenje pojedinih veličina mogu se
predviđa sledeće slovne oznake:
primeniti:
• za unutrašnji navoj: G i H, a
• konvencionalna merila, prilagođena odgvarajućem ele-
• za spoljni navoj: e, f, g, h, k i p
mentu navoja, ili
Kvaliteti mogu biti od 3...9, pri čemu manji broj označava • specijalna merila, konstruisana i proizvedena za ovu
finiji kvalitet. svrhu.

58
10.2. GRANIČNA MERILA
Graničnim merilima se kontrološe veliki, srednji i mali
prečnik, a preko srednjeg prečnika se posredno kontroliše i
tačnost koraka i ugla profila navoja.
Granična merila mogu biti izrađena kao:
• radionička merila, koja koriste radnici u toku proiz-
vodnje,
• kontrolna merila (protumerila) koja služe za kontrolu
novih i istrošenih radioničkih merila, odnosno, za po-
dešavanje podesivih merila. Kontrolna merila se izra-
đuju samo kao navojni čepovi.
Za kontrolu unutrašnjih navoja koriste se navojni čepovi,
dok se kod provere spoljnih navoja primenjuju navojni
prstenovi, odnosno, račve sa odgovarajućim mernim ele-
mentima.
10.2.1. Kompleksna kontrola unutrašnjih na-
voja
Za kontrolu srednjeg prečnika se koriste navojni čepovi, sa
kojima se istovremeno kontroliše i ispravnost koraka i ugla
profila navoja.
Veliki prečnik se posebno ne kontroliše, ali prilikom kon-
trole srednjeg prečnika navojnim čepom, utvrđuje se za-
menljivost, što obuvata i kontrolu velikog prečnika. Ako je
zamenljivost obezbeđena, mera velikog prečnika je dobra.
Mali prečnik se kontroliše glatkim čepom za otvore.
10.2.1.1. Navojni čepovi
Slika 10.02. Navojni čepovi
Kao što je već rečeno, navojni čepovi se primenjuju za kon-
trolu srednjeg prečnika navoja. Za navoje od M1...M30
mm, mogu biti dvostrani ili jednostrani, kada se konusni
produžetci (kon. 1:50) mernih elemenata utiskuju u konus-
59
ne otvore drški (sl.10.02.a,b,c). Za navoje M30...M100
mm, važi isto sa tom razlikom, da kod dvostranih čepova
merni elementi se pričvršćuju na dršku zavrtnjem i osigu-
raju se protiv obrtanja klinom bez nagiba (sl.10.02.d). Za
navoje od M100...M300 mm izrađuju se samo jednostrani
čepovi sa dve drške (sl.10.02.e).
Strana IDE navojnog čepa po mogućnosti treba da ima istu
dužinu kao i dužina sprezanja mernog elementa (ne sme da
bude manja od 80% te dužine) da bi se po Tajlorovom
principu istovremeno proveravao i oblik. Strana NE IDE
ima skraćenu dužinu, sa brojem navojaka najmanje 3.
Profil navoja strane IDE je pun i izveden je tako da bi čep
mogao nesmetano uvrnuti u ispravnu navojnu rupu.
Strana NE IDE se izrađuje sa skraćenim profilom navoja,
kako bi se u toku proveravanja veličine srednjeg prečnika
kontrolisanog navoja, smanjio uticaj odstupanja ostalih ele-
menata.
10.2.2. Kompleksna kontrola spoljnih navoja
Za kontrolu srednjeg prečnika se koriste navojni prstenovi,
odnosno, navojne račve.
Veliki prečnik se kontroliše glatkim prstenom ili glatkom
račvom za kontrolu okruglih osovina.
Mali prečnik se posebno ne proverava u ovom postupku.
10.2.2.1. Navojni prstenovi
Ova merila mogu biti:
• nepodesivi (kruti) bez mogućnosti regulisanja, i
• podesivi, sa mogućnosti regulisanja.
Postoje navojni prstenovi IDE i navojni prstenovi NE IDE.
a) b)
Slika 10.03. Nepodesivi navojni prstenovi
Slika 10.03. prikazuje krute navojne prstenove za kontrolu
metričkih navoja do M70 mm (a) i za > M70...M315 mm
(b). Dužina navoja navojnog prstena IDE mora iznositi
najmanje 80% od dužine sprezanja navoja na mernom
predmetu da bi mogao istovremeno da proverava i oblik
mernog predmeta. Navojni prstenovi NE IDE moraju imati
dužinu navoja najmanje tri koraka. Zbog svega navedenog,
navojni prsten IDE ima veću debljinu od navojnog prstena
NE IDE. Prstenovi su obično nareckani. Na spoljnom omo-
taču prstena NE IDE napravljen je kružni žleb, koji je
obično ofarban crvenom bojom.
Navojnim prstenom IDE proverava se najveća mera sred-
njeg prečnika spoljnjeg navoja na mernom predmetu, u-
ključujući i odstupanje navoja po obliku, što proizilazi iz
odstupanja: koraka, ugla profila i srednjeg prečnika.
Podesivi navojni prsten je prikazan na slici 10.04. Kon-
strukcija tog prstena obezbeđuje mu izvesnu elastičnost, pa
zbog toga se lako reguliše pomoću jednog zavrtnja. Posti-
zanja tačne mere omogućuje kontrolni navojni čep. Ovi
prstenovi su ekonomičniji od krutih, jer ne zahtevaju tako
visoku tačnost izrade kao kruti i što posle istrošenja mogu
ponovo dovesti na tačnu meru, čime im je radni vek više-
struko povećan.
Slika 10.04. Podesivi navojni prsten
10.2.2.2. Navojne ra~ve
Za kontrolu srednjeg prečnika spoljnjeg navoja postoji dva
tipa račvi:
• račva sa navojnim češljevima-nepodesivi (sl.10.05a), i
• račva sa navojnim valjčićima - podesivi (sl.10.05b).
Račve se radije primenjuju u praksi od prstenova, jer omo-
gućuju bolju kontrolu srednjeg prečnika navoja, mada stra-
na IDE ne obezbeđuje sigurnu kontrolu oblika. Zbog kon-
takta na manjim površinama, manje je i trošenje, pa je radni
vek mernih elemenata račvi duži. Kod račvi sa navojnim
valjčićima, jedan od valjčića kod oba para se montira preko
ekscentrične osovinice, što omogućuje regulisanje položaja
tog valjčića, čime je račva postala podesiva, što je još jedna
prednost u odnosu na prstenove. I na kraju, veoma je važno
što je vreme kontrole račvom mnogo manje (oko 1/8 od
potrebnog vremena za kontrolu prstenom), jer se račve ne
navijaju na kontrolisani navoj, već on prolazi između
mernih elemenata račvi i što se račve izrađuju sa dva para
mernih elemenata, od kojih prvi par predstavlja stranu IDE,
dok drugi par stranu NE IDE.
Slika 10.05 Navojna račva sa češljevima (a) i
sa valjčićima (b)
Profili mernih elemenata ove grupe merila su puni za stranu
IDE, odnosno skraćeni za stranu NE IDE.
60
10.3. SIMPLEKSNA KONTROLA SPOLJ-
NJEG NAVOJA
Ova kontrola obuhvata proveravanje tačnosti sledećih ele-
menata navoja:
• veliki prečnik (d),
• srednji prečnik (d2),
• mali prečnik (d3),
• korak (P) i
• ugao profila (α).
10.3.1. Kontrola velikog pre~nika navoja
Određivanje tačnosti velikog prečnika navoja ne predstavlja
neku teškoću, jer se obavlja na isti način kao kod glatkih
osovina i mogu se primeniti i ista merila. Izbor merila zav-
isi od kvaliteta tolerancije navoja: kod grubljih navoja se
koristi mikrometar ili pasametar, eventualno pomično me-
rilo; dok kod finijih navoja granično merilo (glatka račva),
precizni komparator (ortotest), mašina za merenje, mik-
roskop, itd. Po mogućnosti, treba birati merilo sa pove-
ćanom mernom površinom pipaka, tako da bi ona mogla
obuhvatiti najmanje tri navojka. Ovaj uslov lakše ispun-
javaju merila sa izmenljivim mernim pipcima (kao napr.
mikrometar za kontrolu navoja), kod kojih je u garnituri
pipaka obično postoji jedan par za ovu svrhu.
10.3.2. Kontrola srednjeg pre~nika navoja
U toku kontrole navoja, najvažnije je određivanje tačnosti
srednjeg prečnika. Pošto je srednji prečnik predstavljen ra-
stojanjem između suprotnih paralelnih bočnih linija profila
navoja u pravcu upravnom na osu navoja, on se može izme-
riti u bilo kojoj tački bokova profila navoja, ali se prepo-
ručuje da se merenje obavi po mogućnosti u blizini sredine
profila, radi eliminisanja uticaja greške ugla profila na
rezultat merenja. U cilju postizanja veće tačnosti, potrebno
je izvršiti više merenja i uzeti srednju vrednost.
Veličina srednjeg prečnika može se odrediti mehaničkim ili
optičkim merilima. Kod mehaničkih merila primenjuju se
specijalni merni pipci u obliku češlja i konusa koji naležu
na bokove profila navoja, ili se srednji prečnik određuje
posredno, pomoću mere preko kalibrisanih žica. Neki merni
uređaji za brzu kontrolu, koriste navojne valjčiće. Kod op-
tičkih uređaja tražena mera se određuje na senci navoja
direktno, ili pomoću mernih nožića (kod tačnijih me
renja).
Za kontrolu srednjeg prečnika najviše se primenjuju:
• mikrometri sa izmenljivim pipcima,
• uređaji za brzu kontrolu,
• mera preko tri, dve ili jedne žice i
• mikroskopi
10.3.2.1. Mikrometar sa izmenljivim pipcima
Ovaj mikrometar se razlikuje od običnih mikrometara u to-
me, što su merna vretena izrađena sa otvorima u koje se
postavljaju specijalni merni pipci. Od pipaka, jedan je u ob-
liku češlja, dok je drugi u obliku konusa. Mere ovih pipaka
zavise od veličine koraka navoja, tako da je svaki mikro-
metar snabdeven garniturom parova tih pipaka za sve stan-
dardne korake. Veličina ugla profila ovih pipaka jednaka je
veličini ugla profila navoja. Mikrometri za oblast merenja
većih od 25 mm, snabdeveni su kontrolnim kalibrom za po-
dešavanje, kod kojeg je jedan kraj koničan, koji dolazi u
kontakt sa mernim pipkom u obliku češlja, dok je drugi kraj
izrađen u obliku profilnog žljeba, za prihvatanje konusnog
mernog pipka. I ovi mikrometri su izrađeni za merne ob-la-
sti od po 25 mm. Postoje osam različitih veličina za pokri-
vanje merne oblasti od 0...200 mm. Uglavnom se upotreb-
ljavaju za kontrolu grubljih navoja, jer su greške merenja
redovno veće od 20 µm. Prednost im je, što je vreme pot-
rebno za kontrolu relativno malo, pa zbog toga se rado pri-
menjuju u radionicama. Ovaj mikrometar, kao i merne pip-
ke prikazuje slika 10.06.
Nepokretno merno vreteno 1 služi za prihvatanje mernog
pipka u obliku češlja. Ono nije fiksirano, kao kod običnih
mikrometara, već se može podešavati pomoću zavrtnja 4 u
toku nameštanja merila na nulu, pa se posle učvršćuje po-
moću kočnice 5. Mogućnost pomeranja ovog mernog vre-
tena iznosi 0,5...1 mm. Merni pipak u obliku konusa se
stavlja u otvor pokretnog mernog vretena 2 koje se može
ukočiti posredstvom kočnice 6. Vrednost podeoka skale je
0,01 mm.
Slika 10.06. Mikrometar sa izmenljivim mernim
pipcima (a), merni pipci za kontrolu
srednjeg (b) i malog prečnika (c)
10.3.2.2. Brza kontrola srednjeg pre~nika
Za brzu kontrolu srednjeg prečnika spoljnjeg navoja u mas-
ovnoj proizvodnji najviše se primenjuje “AUVII (AUWI)
uređaj, proizvod nemačke firme Mar (Mahr), koji je prika-
zan na slici 10.07.
61
Slika 10.07. AUVI uređaj
Uređaj ima masivno liveno postolje 1 koje obezbeđuje
tačno vođenje mernih elemenata 6, u obliku navojnih valj-
čića. Pokretan držač valjka 2 je u vezi sa mernim satom 7,
tačnosti 0,01 ili 0,001 mm. Držač 3 je podešljiv, a pode-
šavanje se vrši posredstvom navojnog vretena 4. Za pode-
šavanje se koristi navojni etalon ili granično merilo za po-
dešavanje podesivih merila. Graničnik 5 služi za oslanjanje
mernog predmeta. Ovaj uređaj se može koristiti za kontrolu
prečnika od 3...50 mm. Navojni valjčići su izmenljivi i bi-
raju se na osnovu veličine koraka kontrolisanog navoja.
10.3.2.3. Određivanje srednjeg prečnika po-
moću kalibrisanih žica
Za ovakav postupak merenja, koriste se vrlo tačno izrađene
žice, velike tvrdoće. U zavisnosti od broja korišćenih žica,
razlikuju se:
• mera preko tri žice,
• mera preko dve žice i
• mera preko jedne žice.
Najviše se primenjuje metod merenja preko tri žice. Mera
preko dve žice uglavnom se koristi kod navoja sa malim
brojem navojaka (napr. kod graničnih merila strane NE
IDE), dok se mera preko jedne žice najviše primenjuje kod
navoja velikih ( > 100 mm) prečnika. Sama mera preko žica
može da se utvrdi različitim mernim instrumentima (mi-
krometrom, raznim komparatorima, mernom mašinom, i
sl.), u zavisnosti od željene tačnosti.
10.3.2.3.1. Mera preko tri žice
Kod ovog postupka, na jednoj strani navoja u jedan navojni
žleb se postavlja jedna žica, a na drugoj strani, pored na-
spramnog profila, u dva susedna žleba se postavljaju dve
žice. Uvek se koriste žice istog nazivnog prečnika, čija ve-
ličina treba da bude izabrana tako da mera preko žica bude
veća od velikog prečnika kontrolisanog navoja, da bi se ta
mera mogla izmeriti. Pored toga, poželjno je da žice dodi-
ruju profil navoja na srednjem prečniku, odnosno u njego-
voj blizini.
Određivanjem mere preko tri žice - M3, poznavajući zeti u obzir; isto tako i uticaji netačnosti pojedinih para-
vrednost prečnika žica dv, može se veličina srednjeg metara navoja: koraka i ugla profila, kao i uticaj netačnosti
prečnika navoja d2 odrediti računskim putem, na osnovu prečnika žica Imajući u vidu sve navedeno, jednačinu
slike 10.08., na sledeći način: (10.05) treba korigovati:
• zbog deformacija žica i navoja, usled dejstva merne
sile,
• zbog netačnosti koraka navoja,
• zbog netačnosti prečnika žica i
• zbog netačnosti ugla profila navoja.
1. Korekcija zbog merne sile
Zbog dejstva merne sile nastaju deformacije na mestu dodi-
ra, pa će izmerena mera biti manja od stvarne veličine. Zbog
toga treba dodati:
δ F = 43 F 2 d vm
Slika 10.08. Mera preko tri žice
Za mernu silu F = 10 N, δF = K1 - tablična vrednost (tablica
M 3 = d 2 + 2CB + 2AB 3.02). Za druge vrednosti merne sile, faktor K1 treba po-
množiti sa:
d α BE d v 2
AB = v , CB = BD − CD, sin = = c = 3 F2 gde je F merna sila u daN,
2 2 BD BD
pa će korekcija biti
dv
BD = ∆1 = cK1 u µm
2 sin α 2
α CD P α Kod određivanja odstupanja, kada se merilo baždari pomo-
cot g = , CD = cot g ću etalona, ova korekcija se ne uzima u obzir, jer se i kod
2 P4 4 2
baždarenja javlja merna sila iste veličine, kao kod merenja.
dv P α
CB = − cot g 2. Korekcija zbog netačnosti koraka
2 sin α 2 4 2
1 P α Ako je korak veći od nominalnog, za meru preko tri žice će
M3 = d2 + d v + d v − cot g (10.01) se dobiti manja vrednost, i obrnuto. Greška koraka u µm se
sin α 2 2 2
množi sa faktorom K2 i algebarski se dodaje izmerenoj
S obzirom da žice ne leže u aksijalnoj ravni navoja, već za- vrednosti M3.
uzimaju kosi položaj zbog oblika površina bokova navoja- ∆2 = ∆P K2 u µm
ka, izmerenoj veličini treba dodati koeficijent ispravke δ1
čija je vrednost: ∆P = Pizm - P u µm, (paziti na predznak!), gde je
Pizm - izmerena vrednost koraka, a P - nominalna (tablična)
α α vrednost koraka
cos cot g
d vm P 2 2 2
δ1 = (10.02a) Vrednost faktora K2 se uzima iz tablice 10.01.
2 π2 d 22
3. Korekcija zbog netačnosti prečnika žica
Kada žice dodiruju profile bokova na srednjem krugu, one
imaju idelan prečnik: Netačnost prečnika žica se računa u odnosu na srednji preč-
P nik žica, koji se dobija pomoću jednačine (10.04). Ova gre-
dv = (10.03)
2 cos α 2 ška u µm se množi sa faktorom K3 i algebarski se dodaje
izmerenoj vrednosti M3.
Tada je δ1
P 3 cot g α 2 ∆3 = ∆dv K3 u µm
δ1 = (10.02b)
4π 2 d 22 ∆dv = dvm - dv u µm, gde je
dvm je srednji prečnik žica: dvm - srednja vrednost prečnika žica, a dv - nominalna
d d + d v3 vrednost prečnika žica
d vm = v1 + v 2 (10.04)
2 4 Vrednost faktora K3 se uzima iz tablice 10.01.
P je nazivni korak navoja, a d2 je nazivna vrednost sred-njeg
Tablica 10.01. Vrednosti faktora K2 i K3
prečnika.
Ugao profila Faktor
Vrsta navoja
Prema tome, mera preko tri žice, kod idealno tačnog, sime- αo K2 K3
tričnog navoja, kada je merna sila nula, biće: Metrički 60o 0,866 -3
1 P α Vitvortov 55o 0,960 -3,166
M 3 = d 2 + d vm + d vm − cot g + δ1 (10.05)
sin α 2 2 2 Trapezni (i slični) 30o 1,866 -4,863
Pošto kod mehaničkog merenja uvek postoji merna sila koja
izaziva izvesne deformacije elemenata u dodiru (žica i
navoja), kod tačnijih merenja ove deformacije se moraju u-

62
4. Korekcija zbog netačnosti ugla profila navoja Rešenje:
Greška ugla profila navoja u minutima množi se sa fakto- Na osnovu jednačine (10.08b), srednji prečnik navoja:
rom K4 i algebarski se dodaje izmerenoj vrednosti M3. d 2st = M 3 − 3d vm + 0,86603P − δ1
∆4 = ∆α K4 u µm Jednačina (10.07) daje vrednost za M3, dok jednačina
∆α = αizm - α u minutima, gde je: (10.06) za ukupnu korekciju
αizm - izmerena vrenost ugla profila, a α - nominalna vred- M3 = M3izm + ∆M
nost tog ugla. ∆M = ∆1 + ∆2 + ∆3 + ∆4
Vrednost faktora K4 se uzima iz tablice 10.02. Korekcija zbog uticaja merne sile
Ova korekcija se ne uzima u obzir, ako je srednja vrednost
∆1 = cK1 u µm
prečnika žica jednaka idealnoj.
Ukupna korekcija će biti: c = 3 F 2 = 3 0,3 2 = 0,448 gde je F merna sila u daN,
∆M = ∆1 + ∆2 + ∆3 + ∆4 (10.06) K1 = 3 (tablica 10.02)
Za dobijanje prave vrednost mere preko žica, izmerenoj ∆1 = 0,448.3 = 1,344 ≅ 1,3 µm
vrednost M3izm dodaje se ukupna korekcija: Korekcija zbog netačnosti koraka navoja
M3 = M3izm + ∆M (10.07) ∆2 = ∆P K2 u µm
Uzimajući u obzir jednačine (10.05) i (10.07), stvarna vred-
∆P = Pizm - P = 5,004 - 5,000 = 0,004 mm = 4 µm
nost srednjeg prečnika navoja će biti:
1 P α K2 = 0,866 (tablica 10.01)
d 2st = M 3 − d vm − d vm + cot g − δ1 (10.08a)
sin α 2 2 2 ∆2 = 4. 0,866 = 3,464 ≅ 3,5 µm
Kod metričkog navoja: Korekcija zbog netačnosti prečnika žica
1 P 60 o ∆3 = ∆dv K3 u µm
d vm + d vm = 3d vm cot g = 0,86603P
o
sin 60 2 2 2 ∆dv = dvm - dv = 3,1998 - 3,2000 = - 0,0002 mm =
pa će srednji prečnik biti: = 0,2 µm
d 2st = M 3 − 3d vm + 0,86603P − δ1 (10.08b) Srednji prečnik žica, na osnovu jednačine (10.04)

Jednačine (3.08) važe samo kod simetričnih profila navoja. d v1 d v 2 + d v3

d vm = + =
2 4
U tablici 10.02. dati su podaci za izračunavanje srednjeg
3,2000 3,1990 + 3,2002
prečnika navoja sa trouglastim ISO-profilom (metrički na- = + = 3,1998mm
voj) sa krupnim korakom. Za svaki nazivni prečnik navoja, 2 4
data je vrednost prečnika žica, nazivna veličina koraka i K3 = - 3 (tablica 10.01)
srednjeg prečnika, kao i vrednosti faktora K1 i K4 . ∆3 = (- 0,2).(- 3) = 0,6 µm
U tablici 10.03. dati su podaci za izračunavanje srednjeg Idealna vrenost prečnika žica
prečnika navoja sa trouglastim ISO-profilom sa sitnim ko- P 5
rakom, i to za grupe nazivnih prečnika navoja sa istom ve- dv = = = 2,88675 mm
2 cos α 2 2 cos 30 o
ličinom koraka. Za svaku grupu je data potrebna veličina
prečnika žica, i vrednosti faktora K1 i K4. Kod izračunava- Pošto se ova vrednost razlikuje od srednjeg prečnika,
nja mere preko žica pri mernoj sili od 0 N, srednji prečnik potrebno je uzeti u obzir i netačnost ugla profila.
d2 treba uzeti iz odgovarajuće tablice. Korekcija zbog netačnosti ugla profila navoja
∆4 = ∆α K4 u µm
PRIMER:
∆α = αizm - α = 60o 10’ - 60o = 10’
1. Kod navoja M52 sa krupnim korakom, određena je mera K4 = 0,152 (tablica 10.02)
preko 3 žice:
∆4 = 10. 0,152 = 1,52 ≅ 1,5 µm
M3izm = 54,016 mm, merna sila je F = 3 N, Ukupna korekcija
izmerena veličina koraka: Pizm = 5,004 mm, ∆M = 1,3 + 3,5 + 0,6 + 1,5 = 6,9 µm = 0,0069 mm
nazivna veličina koraka : P = 5,000 mm, M3 = 54,016 + 0,0069 = 54,0229 mm
izmerena veličina ugla profila: αizm = 60o 10’, ∆M = 1,3 + 3,5 + 0,6 + 1,5 = 6,9 µm = 0,0069 mm
nazivna veličina ugla profila: α = 60o, M3 = 54,016 + 0,0069 = 54,0229 mm
izmerene veličine prečnika žica: Koeficijent ispravke δ1 na osnovu jednačine (10.02a)
dv1 = 3,2000 mm, dv2 = 3,1990 mm, dv3 = 3,2002 mm,
α α
nazivni veličina prečnika žica: dv = 3,2000 mm, d P 2 cos 2 cot g 2
δ1 = vm
teorijska veličina srednjeg prečnika navoja: 2 π2 d 22
d2 = 48,752 mm.
Izračunati stvarnu vrednost srednjeg prečnika navoja.

63
Tablica 10.02. Podaci za izračunavanje d2 kod metričkog navoja sa krupnim korakom
Nazivni preč- Nazivni Nazivni ko- Teorijski srednji Mera M3 pri
Faktor Faktor
nik navoja prečnik žice rak navoja prečnik navoja mernoj sili
K1 K4
d , mm dv , mm P , mm d2 , mm F=0
M1 0,25 0,838 1,133 7 0,013
M1,2 0,17 0,25 1,038 1,332 7 0,013
M1,4 0,3 1,205 1,456 7 -0,002
M1,7 0,22 0,35 1,473 1,831 7 0,009
M2 0,4 1,740 2,145 6 0,010
0,25
M2,3 0,4 2,040 2,444 6 0,010
M2,6 0,45 2,308 2,789 6 0,015
0,29
M3 0,5 2,675 3,113 6 0,001
M3,5 0,335 0,6 3,110 3,596 6 -0,006
M4 0,7 3,545 4,305 5 0,026
M4,5 0,455 0,75 4,013 4,730 5 0,011
M5 0,8 4,480 5,153 5 -0,004
M5,5 0,53 0,9 4,915 5,727 5 0,005
M6 1,0 5,350 6,346 5 0,022
0,62
M7 1,0 6,350 7,345 5 0,022
M8 1,25 7,188 8,282 5 0,002
0,725
M9 1,25 8,188 9,282 5 0,002
M10 1,5 9,026 10,414 4 0,015
0,895
M11 1,5 10,026 11,413 4 0,015
M12 1,1 1,75 10,863 12,650 4 0,045
M14 2,0 12,701 15,021 4 0,098
1,35
M16 2,0 14,701 17,021 4 0,098
M18 2,5 16,376 19,164 4 0,104
M20 1,65 2,5 18,376 21,163 4 0,104
M22 2,5 20,376 23,163 4 0,104
M24 3,0 22,051 25,606 3 0,160
M27 3,0 25,051 28,605 3 0,160
2,05
M30 3,5 27,727 30,848 3 0,015
M33 3,5 30,727 33,848 3 0,015
M36 4,0 33,402 37,591 3 0,121
M39 4,0 36,402 40,590 3 0,121
2,55
M42 4,5 39,077 42,832 3 -0,024
M45 4,5 42,077 45,832 3 -0,024
M48 5,0 44,752 50,025 3 0,158
M52 5,0 48,752 54,024 3 0,152
3,2
M56 5,5 52,428 57,267 3 0,013
M60 5,5 56,428 61,267 3 0,013
M64 6,0 60,103 66,910 2 0,270
4,0
M68 6,0 64,103 70,910 2 0,270

Tablica 10.03. Podaci za izračunavanje d2 kod metričkog navoja sa sitnim korakom

Nazivni prečnik Nazivni pre~nik Nazivni korak Mera M3 pri mernoj Faktor Faktor
navoja d mm žice dv, mm navoja P, mm sili F = 0 K1 K4
2...2,2 0,17 0,25 d2 + 0,294 4 0,013
2,5...3,5 0,22 0,35 d2 + 0,357 3 0,009
4,0...5,5 0,29 0,5 d2 + 0,437 3 0,002
6...11 0,455 0,75 d2 + 0,716 2 0,011
8...30 0,62 1 d2 + 0,994 2 0,022
12...80 0,895 1,5 d2 + 1,386 2 0,015
18...150 1,35 2 d2 + 2,318 2 0,098
30...250 2,05 3 d2 + 3,552 1 0,160
42...300 2,55 4 d2 + 4,186 1 0,123
70...300 4 6 d2 + 6,804 1 0,270
d2 = d - 0,6495 P

64
 3,1998 5 2 cos 30 o ⋅ cot g30 o K4 = 0,098 (tablica 10.03)
δ1 = ⋅ ⋅ = 0,002557 ≅ 0,0026mm.
2 π2 48,752 2 ∆4 = 15. 0,098 = 1,47 ≅ 1,5 µm
d2st = 54,0229 - 3- 3,1998 + 0,86603 - 5 - 0,0026 Ukupna korekcija
d2st = 48,751 mm ∆M = 1,3 + 4,3 - 9 + 1,5 = - 1,9µm = - 0,0019 mm
M3 = 53,0020 - 0,0019 = 53,0001 mm
Odstupanje veličine srednjeg prečnika
Koeficijent ispravke δ1 na osnovu jedna~ine (10.02a)
∆d2 = d2st - d2 = 48,751 - 48,752 = - 0,001 mm = -1 µm α α
cos cot g
Ova vrednost znači da je navoj izrađen veoma tačno. d vm P 2 2 2 =
δ1 =
2 π2 d 22
2. Ako se uzima navoj iz prethodnog zadatka, ali sa sit-
nim korakom, M52x2 i sa istom veličinom merne sile 1,3530 2 2 cos 30 o ⋅ cot g30 o
= ⋅ 2⋅ = 0,00016 ≅ 0,0002 mm
određuje mera preko tri žice, koja iznosi 2 π 50,7012
M3izm = 53,002 mm, dok su ostali podaci: d2st = 53,0001- 3- 1,3530 + 0,86603 - 2 - 0,0002
Pizm = 2,005 mm, P = 2,000 mm, αizm = 60o 15’, d2st =50,67296 ≅ 50,673 mm
o
α = 60 dv1 = 1,352 mm, dv2 = 1,353 mm,dv3=1,355mm Odstupanje veličine srednjeg prečnika
dv = 1,350 mm; teorijska veličina žica, dok je teorijska ∆d2=d2st - d2=50,673 - 50,701 = - 0,028 mm = - 28 µm
veličina srednjeg prečnika: S obzirom da tolerancija srednjeg prešnika navoja redo-
d2 = d - 0,6495 P = 52 - 0,6495.2 = 50,701 mm. vno je veća, navoj odgovara.
Odrediti stvarnu vrenost srednjeg prenika navoja. 10.3.2.3.2. Merne žice
Rešenje: Firma Karl Cajs izrađuje garniture od 21 žice. Prečnici
d 2st = M 3 − 3d vm + 0,86603P − δ1 ovih žica izabrani su tako da bi oni odgovarali kod svih
vrsta navoja, pa zbog toga nemaju idealnu vrednost, ali
M3 = M3izm + ∆M
zadovoljavaju zahtev, da moraju dodirivati bok navoja u
Ukupna korekcija: blizini srednjeg prečnika. Razmak između srednjeg pre-
∆M = ∆1 + ∆2 + ∆3 + ∆4 čnika i dodirne tačke može iznositi najviše l/8, gde je “l”
Korekcija zbog dejstva merne sile dužina bočne stranice teoriskog profila (slika 10.09b).
∆1 ≅ 1,3 µm (iz prethodnog zadatka) Žice se izrađuju sa vrlo strogim tolerancijama. Odstupa-
nje prečnika može da iznosi najviše ± 0,5 µm. Oblik ci-
Korekcija zbog netačnosti koraka navoja lindričnosti ne može da padne van tolerancijskog pros-
∆2 = ∆P K2 u µm tora, a kružnost mora da bude u granicama ± 0,3 µm. Po-
∆P = Pizm - P = 2,005 - 2,000 = 0,005 mm = 5 µm vršina žica je tvrdo hromirana i lepovana, tvrdoća se kre-
K2 = 0,866 (tablica 10.01) će u granicama 740...848 HV.
∆2 = 5. 0,866 = 4,330 ≅ 4,3 µm
Korekcija zbog netačnosti prečnika žica
∆3 = ∆dv K3 u µm
∆dv = dvm - dv = 1,3530 - 1,3500 = 0,003 mm = 3 µm
Srednji prečnik žica, na osnovu jednačine (10.04)
d d + d v3
d vm = v1 + v 2 =
2 4
1,352 1,353 + 1,355
= + = 1,3530mm
2 4
K3 = - 3 (tablica 10.01)
∆3 = 3.(- 3) = - 9 µm Slika 10.09. Merne žice
Idealna vrednost prečnika `ica Pre;nici žica koje firma Karl Cajs izrađuje u garnitu-
rama, kao i oblast primene, dati su u tablici 10.04
Idealna vrednost prečnika đica:
P 2 Izrađuju se dve vrste garnitura žica. Ako se merenje vrši
dv = = = 1,1547mm mikrometrom ili nekim komparatorom, upotrebljavaju se
2 cos α 2 2 cos 30 o
žice stavljene u specijalne nosače, koji se mogu natak-
Pošto se ova vrednost razlikuje od srednjeg prečnika, nuti na merne pipke (φ 8 mm) merila. U slučaju da se
potrebno je uzeti u obzir i netačnost ugla profila. mera želi odrediti mernom mašinom, ili specijalnim mi-
Korekcija zbog netačnosti ugla profila navoja krometrom, posebno oblikovanim za ovakva merenja, u-
∆4 = ∆α K4 u µm potrebljavaju se žice obešene o uške preko konca. Oba
tipa su prikazana na sl.10.09.
∆α = αizm - α = 60o 15’ - 60o = 15’
65
Tablica 10.04. Prečnici mernih žica i njihova primena
Prečnik žice Korak navoja koji se može meriti
dv, mm Metrički Vitvortov Tapezni
0,17 0,25; 0,3 - -
0,195 - - -
0,22 0,35 - -
0,25 0,4 - -
0,29 0,45; 0,5 - -
0,335 0,6 - -
0,39 - - -
0,455 0,7; 0,75; 0,8 - -
0,53 0,9 - -
0,62 1,0 - -
0,725 1,25 1,270 -
0,895 1,5 1,411; 1,588 -
1,1 1,75 1,814 2
1,35 2,0 2,117; 2,309 -
1,65 2,5 2,540; 2,822 3 Slika 10.11. Određivanje mere M3 na mernoj mašini
2,05 3,0; 3,5 3,175; 3,629 4
2,55 4,0; 4,5 4,233 5 10.3.2.4.1. Određivanje srednjeg prečnika pri-
3,2 5,0; 5,5 5,080; 5,645 6 menom krsta končića uglomerne
4,0 6,0 6,350; 7,257 7; 8 glave
5,05 - 7,816; 8,467; 9,237 9; 10
Merni predmet se uhvati između šiljaka a merenje se vrši
6,35 - 9,677; 10,160 12 na senci navojnog dela. Ugaona ploča se okrene za toliki
ugao da se srednja linija končanice poklopi sa linijom
Sl. 10.10. prikazuje mikrometar sa žicama u okviru, dok boka profila navoja i očita se vrednost na skali mik-
sl.10.11. određivanje mere M3 na horizontalnoj mernoj rometarskog zavrtnja poprečnog klizača. Zatim se pom-
mašini. eranjem poprečnog klizača dovodi linija suprotnog boka
profila u preklapanje sa srednjom linijom končanice na
isti način, kao u prethodnom slučaju. Opet se očita vred-
nost na skali mikrometarskog zavrtnja. Razlika dvaju
očitavanja daje vrednost srednjeg prečnika. Teorijski
posmatrano, merenje može da se izvrši bilo gde na boku
profila navoja, ali u praksi se pokazalo da je najbolje
izvriti merenje u blizini srednjeg prečnika, jer se time
eliminišu, odnosno ublažuju uticaji grešaka koraka i ugla
profila navoja na rezultat merenja. Celishodno je mer-
enje ponoviti na drugom boku profila (sl. 10.12.) i uzeti
srednju vrednost. Treba paziti da u toku merenja osa
mernog predmeta bude u ravni paralelnoj sa ravni kre-
tanja stola mikroskopa.

Slika 10.10. Mikrometar pripremljen za merenje sa ži-

cama u okviru
10.3.2.4. Odredjivanje srednjeg prenika op-
tičkim putem
Mikroskopi su osnovni optički uređaji za precizno mer-
enje i kontrolu spoljnih navoja, ne samo srednjeg preč-
nika, već i ostalih parametara.
Merenje srednjeg prečnika može da se izvrši pomoću
uglomerne glave sa okularom, na dva načina:
• primenom končanice uglomerne ploče, i
• primenom končanice uglomerne ploče i specijalnih
mernih nožića

Slika 10.12. Određivanje srednjeg prečnika na mik-roskopu

66

10.3.2.4.2.
10.3.2.4.2. Određivanje srednjeg prečnika pomo-
ću mernih nožića
Ovaj metod merenja se koristi kod vrlo tačnih navoja, kao
napr. kod graničnih navojnih merila.
Za tačno merenje elemenata navoja na mikroskopu, pot-
reban je aksijalni presek mernog predmeta. Kod navojnih
ureznika, zbog uzdužnih kanala koji su izrađeni radi for-
miranja reznih ivica alata, merenje na mikroskopu ne pred-
stavlja teškoću, jer se u vidnom polju okulara javlja senka
aksijalnog preseka. Kod neprekinutih navoja međutim, do-
bija se deformisana slika profila, usled prostornih krivina
helikoidnih površina bokova navoja (slika 10.13.).
linija noža
nož
korak
nož nož
linija noža linija noža
Slika 10.13. Prislanjanje mernih nožića uz bokove navoja
Merni nožići imaju veoma tačno izrađenu oštricu. Na telu
nožića ucrtana je pomo ćna linija, paralelno sa oštricom i na
izvesnom odstojanju od nje. Ovo odstojanje iznosi 0,3 mm
na nožićima koji se koriste za kontrolu navoja sa korakom
P≤1,5 mm; a 0,9 mm na nožićima koji se koriste kod navoja
sa korakom P>1,5 mm. Na ovim razmacima su ucrtane od-
govarajuće linije i na ploči končanice uglomerne glave mik-
roskopa, i to na obe strane od srednje linije, svakako shod-
no uvećanju uređaja. Ove pomoćne linije su potrebne radi
tačnog očitavanja položaja nožića, jer se njihove oštrice na-
slanjaju na bokove navoja u aksijalnom preseku, pa se zbog
toga ne vide na senci merenog navoja. Međusobni položaj
nožića i končanice je dat na sl. 10.14.a; dok izgled samih
nožića na istoj slici pod b.
Merenje srednjeg prečnika odvija se na sledeći način:
Merni predmet se uhvati između šiljaka (osa je paralelna
ravni kretanja stola) i merni nožići se tako naslanjaju uz su-
protne bokove navoja u aksijalnom preseku da svetlosni
procep između boka navoja i oštrice nožića potpuno is-
čezne. Da bi se ovo postiglo, glava mikroskopa treba da se
nagne za ugao zavojnice kontrolisanog navoja, prvo na jed-
nu, a posle na drugu stranu. Nakon postavljanja nožića, gla-
va mikroskopa se ponovo dovede u vertikalan položaj. Daje
se osvetljavanje odozgo i pomoću uglomerne glave sa oku-
67
larom određuje se razmak pomoćnih crta na nožićima u pra-
vcu upravnom na osu merenog navoja. Da bi se ovaj raz-
mak mogao odrediti, odgovarajuća pomoćna linija končani-
ce se poklopi sa pomoćnom linijom na jednom nožiću, kako
je prikazano na slici 10.13a. i očita se vrednost na skali po-
prečnog klizača. Zatim se pomeranjem poprečnog klizača
izvrši preklapanje pomoćnih linija končanice i nožića koji
je naslonjen uz suprotni bok navoja. Ponovo se očita vred-
nost na skali poprečnog klizača, a razlika između dva oči-
tavanja daje vrednost srednjeg prečnika navoja. Preporučuje
se da se izvrši više merenja sa različitim parovima nožića i
da se uzima srednja vrenost svih merenja.
Oštrice nožića se dosta brzo troše pa zbog toga posle 10
merenja treba ih prekontrolisati, i to pomoću graničnih na-
vojnih merila u obliku čepa, poznatih odstupanja srednjeg
prečnika. Utvrđeno istrošenje treba uzeti u obzir kod mere-
nja. Ako su oštrice mernih nožića izrađene od tvrdog meta-
la, one mogu izdržati i 500 merenja bez vidnih znakova tro-
šenja.
a) b)
Slika 10.14. Položaj končanice i mernog nožića
u toku merenja(a) i izgled nožića (b)
10.3.3. Kontrola melog prečnika navoja
Kontrola malog prečnika spoljnjeg navoja najjednostavnija
je pomoću mikrometra sa izmenljivim pipcima (sl. 10.06a.).
Pipci su u obliku češlja i konusa kao kod merenja srednjeg
prečnika, ali su im uglovi profila manji od ugla profila kon-
trolisanog navoja, kako bi se izbeglo naleganje pipaka na
bokove navoja. Kod metričkog navoja ugao profila pipaka
iznosi 45o (slika 10.06c).
Kada je potrebna veća tačnost merenja, mali prečnik se od-
ređuje na mikroskopu, primenom uglomerne glave sa oku-
larom. Merni predmet se postavi između šiljaka kao kod
određivanja srednjeg prečnika navoja, uglomer se postavi
na nulu i linija končanice koja je paralelna sa osom mernog
predmeta, dovodi do malog prečnika na jednoj strani senke
navoja. Očitava se vrednost na skali mikrometra poprečnog
klizača. Zatim se poprečni klizač pomeri dotle, dok se ista
linija končanice ne poklopi sa malim prečnikom navoja na
suprotnoj strani i ponovo se očita vrednost na skali mikro-
metra. Razlika između dva očitavanja daje vrednost malog
prečnika.
10.3.4. Kontrola koraka navoja
Korak navoja se može kontrolisati različitim metodama.
Kod svih vidova te kontrole je zajedničko, što se određuje
zbirno odstupanje većeg broja (5 - 10 - 20) koraka, a
dobijeni rezultat se zatim podeli sa brojem obuhvaćenih ko-
raka, radi određivanja veličine greške jednog koraka. Sami
metodi kontrole mogu biti:
• mehanički i
• optički

10.3.4.1. Šabloni
Brzo proveravanje koraka se vrši šablonom . To je komplet
češljeva, na jednoj strani su pločice za kontrolu metričkog a
na drugoj za kontrolu vitvortovog navoja (sl.10.15.). Češlje-
vi ustvari predstavljaju profil navoja. Za svaki korak postoji
poseban šablon i na njemu je i naznačena veličina koraka.
Prilikom kontrole šablon se prislanja uz navoj i na osnovu
veličine svetlosnog procepa se ocenjuje ispravnost koraka
tog navoja.
Slika 10.16. Merilo sa komparatorom
za kontrolu koraka navoja
Postoji dve veličine ovog merila. Jedno je za prečnike na-
voja od 10...100 mm, do 300 mm merne dužine; vrednost
podeoka skale komparatora je 0,01mm. Drugo se primenju-
je za prečnike navoja do 30 mm, do 600 mm merne dužine;
vrednost podeoka skale je 1 µm. Merni pipak se bira u za-
visnosti od veličine nazivnog koraka kontrolisanog navoja.

10.3.2.4. Određivanje koraka navoja na Cajso-

voj mernoj mašini
Na horizontalnoj mernoj mašini Cajs, pomoću specijalnog
dodatnog pribora, može se veoma tačno izmerit veličina ko-
raka navoja. Principijelna šema tog merenja prikazana na je
slici 10.17.

Slika 10.15. Šablon za kontrolu koraka navoja

10.3.4.2. Merilo sa komparatorom

Ovo merilo se uglavnom koristi u radionicama. Sastoji se iz
vretena 1, prizme 2 za oslanjanje, mernih pipaka 4 i 5, i
komparatora 3 (sl.10.16a) Vreteno je cilindičnog oblika, po
kome se mogu pomerati leva oslona prizma, čiji položaj je
diktiran dužinom kontrolisanog navoja, i merni pipak 4. Slika 10.17. Šema merenja koraka na mernoj mašini
Desna oslona prizma i merni pipak 5 se ne mogu pomerati
Merni pipak sa loptastim završetkom se postavlja u izabrani
aksijalno po vretenu. Baždarenje merila se vrši pomoću
navojni žleb. Očita se položaj pipka na optičkom uređaju
sloga uporednih merki (sl.10.16b). Ovaj slog na krajevima
mašine, pa se pipak pomeri za veličinu “n” koraka i ponovo
sadrži specijalne merke sa koničnim udubljenjem za prih-
se očita položaj tog pipka. Razlika između dva očitavanja
vatanje krajeva mernih pipaka u obliku sfere. Tada se merni
daje vrednost za “n” koraka.
pipak 4 fiksira čime je on postao nepokretan, dok je merni
pipak 5 pokretan i u vezi je sa komparatorom 3 koji poka-
zuje odstupanje u odnosu na podešenu nazivnu veličinu. To 10.3.4.4. Odredjivanje veličine koraka navoja
odstupanje se odnosi na “n” koraka, gde je “n” mernim pip- na mikroskopu
cima obuhvaćeni broj koraka (mora da bude ceo broj). O-
Za određivanje koraka navoja na mikroskopu obično se pri-
čitano odstupanje se deli sa brojem “n”, da bi se dobila gre-
menjuje uglomerna glava. Merni predmet se postavlja iz-
ška koraka.
među šiljaka u horizontalnom položaju. Srednja linija kon-
čanice se poklopi sa jednim bokom profila navoja i očita se
vrednost na skali mikrometarskog zavrtnja uzdužnog kli-
zača. Zatim se sto, zajedno sa mernim predmetom, pomera
pomoću uzdu žnog klizača, dok se ista linija končanice ne
poklopi sa nekim drugim, istoimenim bokom profila navo-
ja, pomereno za “n” koraka, u odnosu na prvo očitavanje.
Ponovo se očita vrednost na skali mikrometarskog zavtrnja
(sl.10.18a). Radi eliminasanja uticaja grešaka profila navoja
na rezultat merenja, isti postupak treba ponoviti i za suprot-

68
ne profile (sl.10.18b). Razlike između dva očitavanja daju
vrednost za “n” koraka L1, odnosno, L2, čiju aritmetičku
sredinu treba uzeti za izraunavanje veličine koraka.
L = (L1 + L2)/ 2
P=L/n

Slika 10.18. Odredjivanje veli~ine koraka na mikroskopu

Slika 10.19. Merenje ugla profila navoja
pomo}u uglomerne glave
Vrednost poluuglova profila navoja se dobija kao aritme-
10.3.5. Kontrola ugla profila navoja tička sredina odgovarajućih izmerenih veličina.
Kontrola ugla profila navoja najčešće se vrši optičkim pu- (α 2)I + (α 2)III (α 2)II + (α 2)IV
α α
tem, na mikroskopu ili na profilprojektoru. Merni premet se   = i   =
uhvati između šiljaka i nosač šiljaka, odnosno, glava mikro-  2 1 2  2 2 2
skopa se nagne za ugao zavojnice kontrolisanog navoja - ϕ,
Zbir poluuglova daje vrednost ugla profila.
da bi pravac posmatranja bio upravan na osu navoja.
Zbog naginjanja mernog predmeta, ugao profila nije odre-
Za merenje se koristi uglomerna glava sa okularom, kada se
đen u aksijalnoj ravni, već u ravni koja zaklapa sa njom u-
uglomer prvo postavi na nulu, a zatim se ploča končanice
gao ϕ. Kod većih zahteva u pogledu tačnosti, izmerenu
okrene na jednu, pa na drugu stranu, dok se srednja linija ne
vrednost ugla profila potrebno je korigovati na sledeći na-
poklopi sa bokom profila navoja, da bi se odredile veličine
čin:
poluuglova profila (α/2)I i (α/2)II. Zatim se pomeranjem po-
prečnog klizača dovede druga strana navoja u vidno polje tgα'  1 P2 
tgα = ≅ tgα' 1 + 
okulara i na isti način se određuju uglovi (α/2)III i (α/2)IV. cos ϕ  2 d 22 π 2 
Od ovih vrednosti dve su realne veličine uglova, a dve su gde je α‘ merenjem određena vrednost ugla profila navoja
dopunski uglovi, kod kojih se stvarne vrednosti dobijaju od-
uzimanjem izmerenih veličina od 360o . Način merenja pri- α' = (α 2 )1 + (α 2 )2
kazuje slika10.19.
Na profilprojektoru ugao profila se određuje na isti način
kao i bilo koji ugao. Svakako, na mikroskopu se dobija
mnogo tačniji rezultat, pa se primena profilprojektora izbe-
gava. Kod navoja velikih prečnika nema mogućnosti odre-
đivanja ugla profila na mikroskopu. U takvim slučajevima
se koriste merni konusi, čiji uglovi zavise od ugla profila
kontrolisanog navoja. Za ovakvo merenje potrebna je gar-
nitura mernih konusa, čiji uglovi raste u skokovima od po
2’.

10.4.2.4.1. SIMPLEKSNA KONTROLA

UNUTRAŠNJEG NAVOJA
Kod unutrašnjeg navoja kontroliše se tačnost istih veličina,
kao kod spoljnjeg navoja, tj.
• veliki prečnik (D),
• srednji prečnik (D2),
• mali prečnik (D1),

69
• korak (P) i
• ugao profila (α).

Elementi unutrašnjeg navoja (sa malo izuzetaka) se mogu

kontrolisati isljučivo mehaičkim metodama, dok se optički
metodi zbog razumljivih razloga, ne mogu primeniti. Odre-
đivanje pojedinih mera je komplikovanije nego kod spolj-
njeg navoja, jer se ne može videti naleganje mernih po-
vršina merila i kvalitet merenih površina se ne može pravil-
no oceniti. Nadalje, greške merenja su veće, pošto se ono o-
bično vrši preko specijalnih poluga.
10.4.1. Kontrola velikog prečnika navoja
Ova kontrola se traži samo u izuzetnim slučajevima, pošto
veliki prečnik nije funkcionalna mera i zazor je obično
mnogo veći od dozvoljenih grešaka tog prečnika, i što je
merenje velikog prečnika skopčano sa određenim poteš-
koćama. Koriste se izmenljivi merni pipci u obliku češlja i
konusa, čiji je ugao manji od ugla profila kontrolisanog na-
voja (kao kod kontrole malog pečnika spoljnjeg navoja), i
merni pipci su zaobljeni sa manjim poluprečnikom od po-
luprečnika zaobljenja dna navoja.

70
Merilo treba da ima dodatni pribor za kontrolu unutrašnjih
mera, kao napr. kod merne mašine. Kod većih prečnika mo-
gu se primeniti mikrometri za rupe, jer se ne traži velika ta-
čnost. Kod navoja malih nazivnih prečnika, ova kontrola
nije izvodljiva.
10.4.2. Kontrola srenjeg prečnika navoja
Za kontrolu srednjeg prečnika unutrašnjeg navoja mogu se
primeniti razna merila, u zavisnosti od tražene tačnosti i
veličine prečnika navoja. Najviše se primenjuju:
• mikrometri sa izmenljivim pipcima,
• uređaji za brzu kontrolu,
• indirektno merenje pomoću kuglica i
• specijalne metode.
10.4.2.1. Mikrometri sa izmenljivim pipcima
Primenjuju se mikrometri za rupe sa izmenljivim pipcima u
obliku češlja i konusa, slično kao kod spoljnjeg navoja. Za
svaki korak postoji poseban par pipaka. Veličina ugla pipa-
ka je jednaka veličini ugla profila kontrolisanog navoja.
Kod manjih prečnika navoja primenjuju se mikrometri sa
kljunovima (sl.10.20a), dok se kod većih prečnika koriste
štapasti mikrometri za veće rupe (sl.10.20b).
Slika 10.20. Mikrometri za kontrolu srednjeg prečnika.
Postoje i specijalna merila, slična mikrometru sa kljunovi-
ma (sl.4.02.) koja su snabdevena mernim satom. Ova merila
se pre upotrebe moraju podesiti pomoću navojnog etalona
(prstena), pa prilikom kontrole, na mernom satu se očitava
samo odstupanje od podešene mere.
10.4.2.3. Kontrola srednjeg prečnika pomoću
10.4.2.2. Merila za brzu kontrolu srednjeg
prečnika
Jedan od merila za brzo određivanje tačnosti srednjeg pre-
čnika je INVI uređaj firme Mar (sl.10.21.)
Slika 10.21. INVI uređaj za brzu kontrolu
70
Koristi se uglavnom u serijskoj proizvodnji, jer se on može
smatrati podešljivim navojnim čepom u kombinaciji sa
mernim satom. Čep je sastavljen od tri merna segmenta, od
kojih je srednji pokretljiv i u vezi je sa mernim satom. Po-
dešavanje uređaja na nulu vrši se pomoću etalon prstena.
Prilikom kontrole, element sa unutrašnjim navojem se stav-
lja na čep sa uvučenim srednjim segmentom. Posle osloba-
đanja tog segmenta, pod dejstvom opruge segmenti se pri-
ljubljuju uz navoj a odstupanje od podešene mere se očitava
na mernom satu. Ako je merni sat snabdeven tolerancijskim
indeksima, oni se nameštaju na granična odstupanja, pa
kontrolu može da vrši i priučeni radnik.
Kod velikih prečnika navoja, za brzu kontrolu srednjeg pre-
čnika primenjuje se uređaj MULTIMAR, takođe proizvod
firme Mar (sl.10.22.).
Slika 10.22. Uređaj MULTIMAR za brzu kontrolu
Uređaj radi sa dva merna pipka u obliku navojnih valjčića,
od kojih je jedan podešljiv, dok je drugi pokretan i u vezi je
sa komparatorom. Podešljivi pipak se namesti u potreban
položaj pomoću etalona, pa se učvršćuje. Prilikom kontrole,
valjci se približe, stavljaju se u navojni otvor, i nakon od-
puštanja oni se priljube uz navoj, a komparator pokazuje
odstupanje od podešene mere.
Merni pipci su izmenljivi i svakom koraku navoja odgovara
po jedan par valjčića, tako da navoji različitih prečnika ali
jednakih koraka se kontrolišu istim parom valjčića. Oblast
merenja iznosi 50...1100 mm.
kuglica
Ova kontrola se obično vrši na Cajsovoj mašini za me-re-
nje, uz odgovarajući dodatni pribor, koji se sastoji od pliva-
jućeg stola, para etalon merila (mernih kljunova) sa žlebom
u obliku medjuprofila navoja, držača tih etalona, mernih
kuglica najpovoljnijeg prečnika i specijalnih mernih poluga
za prihvatanje kuglica.
Merne kljunove, njihovo postavljanje u držač i položaj mer-
nih pipaka u toku kontrole, prikazuje sl.10.23. Etaloni se
postavljaju u držač na međusobnom rastojanju “E” tako, da
jedan od etalona bude podignut u odnosu na drugi za
veličinu polovine koraka kontrolisanog navoja, radi
dobijanja njihovog relativnog položaja koji odgovara obliku
navoja.
 k je konstanta para etalona, čiju vrednost određuje proiz-
vođač i ona, ili vrednosti “a”, odnosno “b” su utisnute na
etalonima.
k=a+b
U prethodnim jednačinama, za sve parametre navoja treba
uvrstiti nazivnu vrednost.
Prilikom merenja merni pipci se postavljaju, kako je na slici
10.22c prikazano.
Što se tiče korekcija, uticaj merne sile se ne uzima u obzir,
jer prilikom podešavanja ona deluje na isti način, kao i kod
merenja. Greška usled netačnosti ugla profila navoja nepos-
toji, jer se koriste kuglice najpovoljnijeg prečnika. Znači,
treba uzeti u obzir samo grešku koraka i eventualno grešku
zbog netačnosti prečnika kuglica, što može da se javi zbog
tolerancije tog prečnika.
10.4.2.4. Kontrola srednjeg prečnika pomoću
specijalnih metoda
S obzirom da je direktno određivanje parametara unut-
rašnjeg navoja otežano, a kod malih prečnika nije ni mo-
guće, razradđeni su specijalni metodi za indirektno odre-
đivanje traženih veličina, ili njihovog odstupanja. To su:
merenje preko otiska i merenje pomoću Rentgenovih zraka.
10.4.2.4.1. Određivanje srednjeg prečnika
pomoću otiska
Koristi se u specijalnim laboratorijumima, jer je dosta skup
postupak. U merni pedmet se postavlja jedan trodelni ulo-
žak, čiji su delovi povezani zavrtnjima i koničnim čivijama.
Slika 10.23. Merni kljunovi (a), njihovo postavljanje (b) i Srednji deo je malo koničan, da bi se mogao lakše izvući,
položaj pipaka u toku merenja (c) kada se uložak želi rastaviti. Bočni delovi na srednjem delu
Ovim metodom se ustvari ne određuje odstupanje srednjeg spoljne strane imaju udubljenje, tako da nisu u kontaktu sa
navojem. Ova udubljenja se napune bakarnim amalganom
prečnika ∆D2, već odstupanje (∆x) od jedne teorijske vred-
koji postane plastičan malim zagrevanjem i gnječenjem, pa
nosti “X” koja je izračunata veoma tačno od strane proiz-
se tako lako utiskuje između navoja i uloška. Kada se
vođača merne mašine, i data je uz tu mašinu. “X” se računa
amalgan stvrdne (posle 8 sati), uložak se oslobodi veze,
pomoću formule:
srednji deo se izvuče, bočni delovi sa amalganom se prib-
P α P2 1 liže, čime prestaje kontakt između navoja i amalgana pa se
X = D2 + ctg + mogu ti delovi izvući. Uložak se ponovo montira (čivije o-
2 2 8 P α dk
D 2 + ctg − bezbeđuju tačan medđusobni položaj delova) i na amalganu
2 2 sin (α 2 ) formiranom otisku unutrašnjeg navoja, svi elementi se mo-
Pošto pravac merenja nije upravan na osu mernog predme- gu izmeriti, (među njima i srednji prečnik) na isti način kao
ta, već odstupa od tog pravca za veličinu ugla δ, odstupanje na drugom spoljnjem navoju. Navoj, pre uzimanja otiska,
srednjeg prečnika će biti: treba da se tanko namaže ma šću, da se ne bi amalgan ve-
zivao i za njega.
P
∆D 2 = ∆X cos δ, tg δ = Alat za uzimanje otiska unutrašnjeg navoja, prikazan je na
2D 2
slici 10.24.
Najpovoljniji prečnik kuglica je: Na slici pojedini pozicioni brojevi označavaju sledeće
P P elemente:
dk = ±
2 cos(α 2 ) 16 1. osnovna ploča;
Firma Cajs uz mašinu isporučuje garnituru mernih kuglica, 2. odstojni prsten,
u kojoj se nalaze kuglice sledećih prečnika:
3. merni predmet
dk = 0,8; 1,35; 1,8; 2,3 i 3,175 mm.
4. a - bočni delovi uloška; b - unutrašnji deo uloška;
Radi ostvarivanja mere “X” , etaloni se postavljaju na me-
đusobnom rastojanju “E”, što se računa pomoću formule: 5. pritezač;
P α 6. kanali za utiskivanje amalgana;
E = D 2 + ctg − k
2 2 7. segmenti navoja na otisku.

71
 10.4.3. Kontrola malog prečnika
Merenje, odnosno kontrola ovog prečnika ne predstavlja
posebnu teškoću. Može se koristiti bilo koje merilo za odre-
đivanje unutrašnjih mera, ako ima zaobljenu mernu po-
vršinu i dovoljnu dužinu, da bi mogao da obuhvati najma-
nje dva koraka navoja. Najveća tačnost kontrole se postiže
primenom uporednih merki, kada se na krajevima sloga na-
laze merke sa zaobljenim kljunovima, kod kojih je polu-
prečnik zaobljenja manji od polovine kontrolisanog malog
prečnika. Pošto je ovo osnovni uslov pravilnog merenja,
moraju ga ispuniti i ostala merila.

10.4.4. Kontrola koraka

Merenje,odnosno kontrola koraka unutrašnjeg navoja je
moguća samo mehaničkim putem. Ručna merila su ista kao
kod spoljnjeg navoja. Savremene merne mašine redovno i-
maju dodatni pribor koji omogućava veoma tačno odre-
đivanje ove veličine. I u ovom slučaju se obično odredjđuje
veličina većeg broja koraka, slično kao kod spoljnjeg navo-
ja, ali tada se svakako dobija srednja vrednost. Princip me-
renja koraka prikazuje slika 10.26.

Slika 10.24. Alat za uzimanje otiska unutrašnjeg navoja

10.4.2.4.2. Određivanje srednjeg prečnika

pomoću Rentgenovih zraka
Za laboratorijsku kontrolu veoma malih i preciznih navoja,
američka kompanija “Bele Aircraft Laboratories” je razra-
dila specijalan metod pomoću Rentgenovih zraka (sl.-
10.25.).
Slika 10.26. Princip merenja koraka unutrašnjeg navoja
Izvor rentgenskih
zrakova Na sl.10.26 pozicioni brojevi označavaju sledeće elemente:
1. pokretna kolica ili drugi sličan element mernog ure-
Blenda đaja, na koji su montirani delovi 2 i 3,
Filtar 2. nosač mernog pipka (merna poluga),
3. stakleni merni lenjir,
4. Abeov spiralni mikroskop.
Ovakvo merenje je izvodljivo samo kod određene veličine
Punjenje prečnika navoja, kod kojih merna poluga sa mernom kugli-
com nesmetano može da uđe u unutrašnjost navoja. Veli-
čina prečnika merne kuglice se bira na osnovu nazivne veli-
čine koraka kontrolisanog navoja.
Kod manjih prečnika navoja, za određivanje veličine kora-
ka, može da se iskoristi otisak ili eventualno Rentgenova
slika navoja.
Film
10.4.5. Kontrola ugla profila navoja
Kontrola ugla profila unutrašnjeg navoja direktnim mere-
Slika 10.25. Šema dobijanja Rentgenske njem nije izvodljiva. Indirektno može da se izvrši pomoću
slike unutrašnjeg navoja otiska, ili rentgenske slike kada se taj ugao određuje na isti
Element sa unutrašnjim navojem se postavlja u tečnu masu način, kao i kod ostalih spoljnih navoja, ako je to ekonom-
koja slabo propušta Rentgenove zrake. Pri prosvetljavanju ski opravdano. U svakom slučaju, ovakva merenja, zbog
ovim zracima, sve se snima na film, na kojem se pojavljuje velikih troškova se izbegavaju, jer zbog povezanosti greša-
slika navoja i na njoj se dosta lako može izmeriti srednji ka srednjeg prečnika i ugla profila navoja, na osnovu tač-
prečnik, kao i svi drugi elementi. Merenje se vrši optičkim nosti srednjeg prečnika, može se doneti zaključak i o tač-
putem. nosti ugla profila.
Nedostatak ovog metoda je, što je veoma skup.

72

VI POGLAVLJE
11.3.2. KONTROLA CILINDRIČ-
NIH ZUPČANIKA
11.1. UVODNA RAZMATRANJA
Zupčanici su mašinski elementi pred koje moderna in-
dustrija postavlja vrlo visoke zahteve, koji su uglav-
nom sledeći:
• princip zamenljivosti u serijskoj proizvodnji,
• prenošenje velikih snaga,
• primena i kod visokih učestanosti obrtaja,
• smanjenje težine,
• miran i tih rad,
• što bolje iskorišćenje primenjenog materijala.
Zbog složene geometrije zubaca, merenje i kontrola zu-
pčanika je veoma komplikovan zadatak, sa jedne strane
zbog velikog broja i vrste grešaka, a sa druge strane što
se ove greške mogu javiti istovremeno, pa povezano uti-
cati na ukupnu tačnost ozubljenja i sprezanja zupčanih
parova.
Merenje i kontrola zupčanika ima dvostruki zadatak:
• treba da odredi uzroke grešaka izrade ozubljenja da
bi se te greške mogle odkloniti,
• da ustanovi mogućnost ugradnje zupčanog para, od-
ređivanjem kvaliteta ostvarene tačnosti, odnosno,
razlike u odnosu na traženi kvalitet.
Na osnovu iznetog, razlikuju se dve vrste kontrole ozub-
ljenja zupčanika:
• kontrola za vreme izrade, u cilju utvrđivanja posto-
janja svih uslova za tačnu izradu i obradu, odnosno,
eliminisanje uzroka grešaka, i
• završna kontrola gotovih zupčanika, radi sprečava-
nja ugradnje neispravnih.
Zbog svega ovoga, na~in kontrole zup~anika mo`e biti:
• simpleksna kontrola za određivanje pojedinačnih
grešaka, i
• kompleksna kontrola za određivanje ispravnog spre-
zanja i rada zupčanog para.
Kod izrade ozubljenja mogu nastati sledeće pojedinačne
greške:
• greške profila u koje spadaju sva odstupanja profila
zubaca od idealne evolvente (ona predstavlja teori-
jski profil) i odstupanja koja potiču od grešaka ve-
ličine prečnika osnovnog kruga koje su u direktnoj
vezi sa uglom dodirnice sa alatom u toku izrade o-
zubljenja,
• greške pravca bočne linije zubaca koje se mogu ja-
viti u dvema ravnima: odstupanje od propisanog
pravca i u ravni upravnoj na prethodnu ravan
(konusnost),
• greške veličine koraka: podeonih, osnovnih ili uga-
onih,
• greške centričnosti (radijalno bacanje) ozubljenja i
ravnosti obrtanja (aksijalno bacanje) zupčanika,
73
• greške debljine zubaca.
Međutim, u mašinogradnji kod normalne proizvodnje je
najvažniji zbirni uticaj svih grešaka na mogućnost ispra-
vnog sprezanja zupčanog para u toku eksploatacije. Poš-
to neke pojedinačne greške mogu kompenzirati uticaj
drugih grešaka, kompleksnom kontrolom se može spre-
čiti odstranjivanje onih zupčanika iz proizvodnje na os-
novu pojedinačnih grešaka koji se u eksploataciji po-
našaju ispravno. Pored tačnosti ozubljenja, na ispravan
rad zupčanog para utiče čitav niz drugih faktora, od ko-
jih su najvažniji:
• greške u konstrukciji zupčanika,
• greške u izradi tela zupčanika,
• neispravna tehnologija izrade u pogledu odredjvanja
baznih površina,
• neispravno pričvršćenje radnog predmeta na mašini
za izradu ozubljenja,
• neispravni trnovi i pomoćni alati,
• tačnost izrade kućice u koju se zupčani par ugra-
đuje.
11.2. KONTROLA TELA ZUPČANIKA
Pre izrade ozubljenja, potrebno je kontrolisati telo zup-
čanika u cilju sprečavanja daljeg rada na neispravnim
komadima. Važan preduslov proizvodnje kvalitetnih zu-
pčanika je da tehnološke i montažne bazne površine bu-
du dobro pripremljene i da površine koje ograničavaju
ozubljenje budu tačno izrađene. Položaj elemenata ozub-
ljenja je definisan u odnosu na osu zupčanika koja je od-
ređena osom provrta, odnosno, osom rukavaca ako je
zupčanik izrađen izjedna sa vratilom, pa zbog toga po-
sebnu pažnju treba obratiti na tačnost mera i oblika kod
izrade ovih elemenata. Takođe je veoma važno da bazne
površine budu upravne na osu zupšanika i da njihov ob-
lik bude izrađen u propisanim tolerancijama. Pored nab-
rojanih površina, pre izrade ozubljenja, potrebno je kon-
trolisati i kružnost obrtanja temenog cilindra - da.
Ako je na telu zupčanika izrađen kontrolni cilindar, kod
njega se proverava oblik i koaksijalnost sa osom zupča-
nika, kao i kružnost i ravnost obrtanja.
Za sve nabrojane kontrole koriste se poznata konven-
cionalna merila.
11.3.3. KOMPLEKSNA KONTROLA
ZUPČANIKA
Kompleksnom kontrolom se utvrđuje mogućnost pravi-
lnog sprezanja zupčanog para u toku eksploatacije. U
ovom slučaju, pojedinačne greške i njihov uticaj nisu in-
teresantni već samo zbirni uticaj svih grešaka na pona-
šanje zupčanog para u toku rada. Prednost ovakve kon-
trole je u tome što zahteva relativno kratko vreme i zbog
toga ne prouzrokuje zastoj u proizvodnji i isporuci, ut-
vrđuje se pogonsko ponašanje zupčanog para i sprečava
odstranjivanje onih zupčanika koji u eksploataciji zado-
voljavaju, iako na osnovu pojedinačnih grešaka bi bili
proglašeni škartom. Kompleksna kontrola zahteva speci-
jalne merne uređaje, u zavisnosti od načina kontrole koji
može biti:
• radijalna kontrola sprezanja,
• tangencijalna kontrola sprezanja,
11.3.1. Radijalna (dvoprofilna) kontrola
sprezanja
Kod ovog načina kontrole, dva zupčanika se sprežu bez
bočnog zazora tako, da se dodiruju oba boka spregnutih
zubaca istovremeno. Princip ovakve kontrole cilindrič-
nih zupčanika prikazan je na sl.11.01.
Slika 11.01. Princip radijalne kontrole sprezanja
Kod radijalne kontrole sprezanja, prežu se ili ispitivani
zupčanik i etalon zupčanik, ili dva zupčanika koja će u
toku eksploatacije raditi u paru. Prvi način je bolji, jer se
dobijeni podaci odnose na ispitivani zupčanik, dok se
kod drugog načina dobijaju sumarne greške, pa takva
kontrola neobezbeđuje zamenljivost.
Kod cilindričnih zupčanika, u toku kontrole merno osno
rastojanje (a”) se menja između dve granične veličine,
koje su određene dozvoljenim graničnim odstupanjima:
”+ Ea”s” i “- Ea”i”. Promena mernog osnog rastojanja, se
registruje u prikladnom povećanju (obično 100, 250 ili
500 puta), na kružnom (polarnom) ili pravolinijskom
dijagramu.
Oblik dobijenog dijagrama daje predstavu o tačnosti is-
pitivanog zupčanika. Oblici dijagrama u slučaju najčeš-
ćih grešaka su:
Pravolinijski dijagram Ispitivani zupčanik
prava linija dobar
sinusoida ekcentrično ozubljenje
veći nagli skokovi na dijagramu greška koraka
sitni skokovi na dijagramu greška profila
Principijelna šema uređaja za radijalnu kontrolu spreza-
nja cilindričnih zupčanika prikazana je na sl.11.02.
Slika 11.02. Šema uređaja za dvoprofilno sprezanje
Ispitivani zupčanik 1 se postavlja na fiksno vratilo, dok
etalon zupčanik 2 na osovinu koja se nalazi na pokret-
nim kolicima 3, pa se može radijalno pomerati u odnosu
74
na ispitivani zupčanik. Sprezanje bez zazora obezbeđuje
opruga 5. U toku kontrole ispitivani zupčanik se obrne
za pun krug a nakon toga uređaj se automatski isklju-
čuje. U toku obrtanja zupčanika, merno osno rastojanje
(a”) se stalno menja zbog ekscentričnosti ozubljenja i
zbog odstupanja veličine koraka i debljine zubaca. Ovu
promenu uređaj registruje preko mernog sata 4, a ako se
montira pisač, dobija se i dijagram kontrole. Na osnovu
oblika dijagrama se donosi zaključak o kvalitetu ozubl-
jenja zupčanika.
Kod modernijih uređaja dobijaju se pravolinijski dija-
grami sa kojih se lakše čitaju vrednosti odstupanja (sl.-
11.03.): ukupno radijalno odstupanje pri kontroli spre-
zanja - F”i, što je algebarska razlika najvećeg i najma-
njeg odstupanja u toku jednog obrtaja ispitivanog zup-
čanika, odnosno pojedinačno radijalno odstupanje ili
skok odstupanja - f”i, što je razlika odstupanja pri obrta-
nju zupčanika za jedan korak. Na dijagramu se obično
unapred ucrtavaju linije dozvoljenih graničnih odstupa-
nja mernog osnog rastojanja.
Fi" = a "max − a "min
Slika 11.03. Pravolinijski dijagram radijalne
kontrole sprezanja
11.3.2. Tangencijalna (jednoprofilna) kon-
trola sprzanja
Ovom kontrolom se određuju kinematske greške spreg-
nutog zupčanog para, što se manifestuje u variranju uga-
one brzine gonjenog zupčanika kao posledica grešaka e-
lementarnih delova profila zubaca koje su u najvećoj
meri prouzrokovane netačnošću i istrošenošću elemenata
kinematskog lanca mašine za izradu ozubljenja i netač-
nošću pričvršćenja obradka na sto mašine (predpostavlja
se da je alat za izradu zubaca ispravan).
Kod ove kontrole uslovi ispitivanja približno odgovaraju
uslovima eksploatacije (samo nepostoje deformacije
zubaca i uticaji spoljnih dinamičkih sila), pa zbog toga
ovaj vid kompleksne kontrole je važniji.
Kod tangencijalne kontrole sprezanja, zupčanici (ispiti-
vani i etalon zupčanik, ili budući par zupčanika) se
sprežu na nominalnom osnom rastojanju, što znači da
između leđnih bokova spregnutih zubaca postoji bočni
zazor.
Prvi jednostavan uređaj za kontrolu jednoprofilnim
sprezanjem, izradila je firma SAURER g.1925, kod ko-
jeg se u toku kontrole upoređuju ugaone brzine zupča-
nog i frikcionog para. Zupčani i frikcioni par, čiji su
prečnici veoma tačno izrađeni na vrednost prečnika ki-
nematskih krugova zupčanika, koaksijalno se ugrađuju.
Pri tome, etalon zupčanik i odgovarajući frikcioni točak
se čvrsto vežu, dok vratilo ispitivanog zupčanika prolazi
kroz šuplje vratilo drugog frikcionog točka što omogu-
ćuje njihovo nezavisno obrtanje. U toku ispitivanja regi-
struju se odstupanja elementarnih uglova obrtanja (veli-
čina ugla obrtanja je u direktnoj vezi sa veličinom uga-
one brzine) ispitivanog (gonjenog) zupčanika u odnosu
na ugao obrtanja odgovarajućeg frikcionog točka. U
toku ispitivanja crta se dijagram odstupanja, kružni ili
pravolinijski, čiji je oblik sličan obliku dijagrama, dobi-
jenog kod dvoprofilne kontrole sprezanja. Kod moderni-
jih uređaja nominalni prenosni odnos, umesto korišćenja
frikcionog para, ostvaruje se drugom (mehaničkom ili
električnom) metodom.
Sa dobijenog dijagrama određuje se:
• ukupno tangencijalno odstupanje F’i što je de-
finisano razlikom najvećeg i najmanjeg odstupanja,
za jedan obrtaj ispitivanog zupčanika,
• pojedinačno tangencijalno odstupanje (ili skok) f’i
što odgovara najvećem rasponu na dijagramu, pri
obrtanju ispitivanog zupčanika za jedan korak,
• tangencijalno odstupanje za proizvoljan broj zubaca
“k” - F’ki , kada se uzima najveći raspon u sektoru za
izabrani broj zubaca “ k”.
Slika 11.04. Šema uređaja firme SAURER
Na slici 11.04. prikazana je šema uređaja za kontrolu zu-
pčanika tangencijalnim sprezanjem, proizvod firme
SAURER. Etalon zupčanik 1 se spreže sa ispitivanim
zupčanikom 2. Na istom osnom rastojanju se sprežu i
frikcioni točkovi 3 i 4. Razliku uglova obrtanja zup-
čanika 2 i frikcionog točka 4, mehanizam 5 prenosi na
pisač 6 koji sve registruje na dijagramu.
Nedostatak ovog uređaja je što se mora za svaki zupčani
par uraditi poseban frikcioni par.
a) b)
Slika 11.05. Princip modernije jednoprofilne kontrole
zupčanika i zajednički dijagram oba boka zupca
Kod modernijih uređaja (sl.11.05a.) široki zupčanik 1
pokreće i ispitivani zupčanik 2 i etalon zupčanik 3. Kroz
šuplje vratilo etalon zupčanika prolazi vratilo ispitivanog
75
zupčanika, na čiji kraj je pričvršćena optička ili mag-
netna rešetka 5. Na kraju vratila etalon zupčanika se
nalazi uređaj za očitavanje 4, što može biti magnetofon-
ska glava ili fotodioda, u zavisnosti od mernog sistema.
Izlazni signal odgovara razlici ugaonih brzina zupčanika
2 i 3.
Današnji uređaji uglavnom crtaju pravolinijske dijagra-
me. Potrebno je ispitati oba boka zupca i praviti zajed-
nički dijagram kinematskih grešaka levog i desnog boka,
jer se tada sa dijagrama, pored naznačenih odstupanja,
može očitati i vrednost minimalnog i maksimaksimalnog
bočnog zazora. Sve ovo ilustruje slika 11.05b.
11.3.3. Upoređivanje metoda kontrole
sprezanja
Dvoprofilno sprezanje ne odgovara pogonskim uslovima
zupčanika, jer u toku rada zupčanog para uvek mora po-
stojati bočni zazor između spregnutih zubaca. Na dobije-
nom dijagramu se sabiraju greške oba profila i one se ne
mogu razdvojiti. Greške debljine zubaca i centričnosti
ozubljenja su izraženije na dijagramu nego greške kora-
ka i profila koje imaju bitniji uticaj na ispravan rad zup-
čanog para. Prednost dvoprofilne kontrole sprezanja je,
što se može kontrolisati i debljina zubaca i ispitivanje se
obavlja brže. Uređaji su robusniji, jednostavniji i manje
su osetljivi od uređaja drugog tipa.
Jednoprofilno sprezanje odgovara pogonskim uslovima
pošto su zupčanici spregnuti na nominalnom osnom ras-
tojanju i zbog toga postoji zazor između leđnih bokova
zubaca. Dobijeni dijagram se odnosi samo na ispitivani
profil zubaca, što olakšava utvrđivanje grešaka i uzroke
grešaka. Naročito se tačno može odrediti neujednačenost
ugaonih koraka i ekscentričnost ozubljenja. Greške pro-
fila su jasnije nego kod dvoprofilnog sprezanja.
Uređaji za tangencijalnu kontrolu sprezanja su osetljiviji,
zahtevaju uvežbanije osoblje i pored toga veoma je teško
i skupo izraditi frikcione točkove na tačne prečnike (radi
dobijanja tačne vrednosti prenosnog odnosa) i kod stari-
jih tipova teško se ostvaruje njihovo međusobno rela-
tivno kotrljanje bez klizanja. Vreme kontrole je
dvostruko veće u odnosu na radijalnu kontrolu sprez-
anja.
Zbog svega navedenog, radijalna kontrola sprezanja se
više primenjuje u proizvodnim pogonima, dok se tan-
gencijalna kontrola sprezanja radije koristi u laboratori-
jumima i u istraživačkim delatnostima.
11.4. SIMPLEKSNA KONTROLA
U okviru simpleksne kontrole posebno se utvrđuju po-
jedinačne greške ozubljenja. To su:
• greške profila zubaca,
• greške pravca bočne linije zubaca,
• greške koraka (osnovnog, podeonog i ugaonog),
• greške debljine zubaca,
• ekscentričnost ozubljenja (radijalni udar) i
• ravnost obrtanja ozubljenja (aksijalni udar).
11.4.1. Kontrola profila zubaca
Greška profila zubaca (ff) se manifestuje u vidu odstupa-
nja oblika stvarnog profila od oblika teorijskog profila
(idealna evolventa) i položaja stvarnog profila od ideal-
nog. Veličina te greške se određuje normalnim odstoja-
njem dva teorijska profila koji dodiruju stvarni profil na
aktivnom delu tog profila. Kod korekcije profila teorijski
profil se prilagođava predviđenoj korekciji. Greške pro-
fila zubaca zupčnika se uvek određuju u glavnoj ravni.
Greška profila se sastoji od dve komponente. To su:
• greška oblika profila i
• greška usled netačnosti prečnika osnovnog kruga,
što je posledica netačnosti ugla dodirnice sa alatom
u toku izrade ozubljenja.
Greška oblika profila zavisi od grešaka elemenata kine-
matskog lanca mašine za izradu i obradu ozubljenja, dok
drugi deo ukupne greške zavisi od ispravnosti alata za
izradu ozubljenja i međusobnog položaja obradka zup-
čanika i alata u toku proizvodnje.
Kao posledica grešaka profila zubaca, u radu zupčanog
para se javljaju sledeće nepoželjne pojave:
• nemiran rad,
• neuobičajena buka,
• smanjenje stepena iskorišćenja i
• ponekad i smanjenje debljine sloja maziva, što
povećava opasnost od zaribavanja.
Za kontrolu profila zubaca evolventnih zupčanika posto-
je različiti, veoma tačni uređaji koji uglavnom rade na
bazi kinematike nastajanja evolvente, samo što je proces
obrnut. Kontrolisani zupčanik se obrće oko svoje ose, pri
čemu se merni pipak uređaja sa sočivastom glavom,
naslanja na bok kontrolisanog zupca u glavnoj ravni i
kreće se u pravcu tangente osnovnog kruga brzinom, čija
je veličina jednaka veličini tangentne brzine računskog
(tačnog) osnovnog kruga. U slučaju tačnog profila
(idealna evolventa) merni pipak ostaje nepomičan u od-
nosu na svog nosača, dok u slučaju neke greške profila,
prati tu grešku. To kretanje mernog pipka se registruje
na dijagramu uvećano (obično 500 ili 1000 puta), da bi
se greške mogle oceniti.
Pricipijelna šema kontrole profila i crtanja dijagrama je
prikazana na slici 11.06.
Slika 11.06. Šema uređaja za kontrolu profila
Kod ispravnog profila dijagram je prava linija, u protiv-
nom je talasasta. U slučaju tačnog prečnika osnovnog
kruga, ta linija je paralelna podužnoj osi dijagrama, ina-
če zaklapa sa njom određeni ugao. Kontrola profila u-
vek počinje na podnožnom delu i ide prema glavi zupca.
Kada merni pipak prelazi temenu ivicu zupca, prestaje
76
dodir između pipka i boka zupca i pipak naglo skrene
prema sredini zupca, čemu odgovara jedan kružni luk na
završetku dijagrama. Na osnovu toga, na dijagramu se
uvek lako određuje koji deo odgovara nozi, i koji glavi
zupca. U opštem slučaju, za dijagram se dobija jedna
kosa talasasta linija. Tada je potrebno povući srednju li-
niju dijagrama (površina dijagrama sa obe strane srednje
linije treba da je jednaka, a njihova suma mora biti
minimalna). U slučaju većeg osnovnog kruga srednja
linija dijagrama se udaljuje od sredine zupca, dok kod
manjeg osnovnog kruga, naginje se prema njoj. Sitni
talasi na liniji dijagrama odgovaraju mikroneravninama
površine boka zupca (površinska hrapavost).
Sa dobijenog dijagrama može se odrediti:
• odstupanje oblika profila od idealne evolvente,
• veličina greške profila,
• ispravnost osnovnog kruga zupčanika,
• veličina greške prečnika osnovnog kruga,
• vrednost odstupanja ugla dodirnice sa alatom u to-
ku izrade, i
• mogu se proceniti mikroneravnine površine boka
zupca.
Definiciju greške profila i vrednovanje dobijenog dija-
grama prikazuje slika 11.07.
Slika 11.07. Definicija greške profila (a) i
vrednovanje dijagrama (b)
Pošto se kod evolventnih zupčanih parova dodirnica leži
na zajedničkoj tangenti osnovnih krugova (zajednička o-
snovna prava), na dijagramu treba ispitati samo deo koji
odgovara dodirnici - gα (duž između tačaka A i E). Du-
žina dodirnice se lako računa.
Kod poznatog zupčanog para:
g α = ra21 − rb21 + ra22 − rb22 − a w sin α wt
Ako nije poznat budući par kontrolisanog zupčanika, du-
žina dodirnice se računa kao da je zupčanik bez pomera-
nja profila i da će se sprezati sa zupčanicom.
mt
g α = ra21 − rb21 − r1 sin α t +
sin α t
Vrednovanje dijagrama se odvija na sledeći način:
Linija dijagrama Zaključak
prava ispravan profil
talasasta (veći skokovi) postoji greška profila
sitni pravilni skokovi postoje zbog mikroneravnina
paralelna podužnoj osi osnovni krug je ispravan
naginje se prema sredini zupca manji osnovni krug
udaljuje se od sredine zupca veći osnovni krug
Pošto merni pipak opipava zubac od podnoške ka temenu, i di-
jagram se čita na isti način
U slučaju neke greške, postupa se na sledeći način:
Izračuna se dužina dodirnice. Ta dužina (gα), u podužnoj
razmeri dijagrama se nanosi na dijagram od tačke koja
odgovara temenoj ivici zupca, prema podnožju, paralelno
podužnoj osi (sl.11.07 b). Od temene ivice se oduzima deo
koji odgovara zaobljenju te ivice (l’) da bi se dobila oblast
kontrole (M). U ovoj oblasti se ucrta srednja linija koja se
produži na jednom kraju toliko da njena projekcija na
apscisi bude zaokružena vrednost “l” (najčešće odgovara 50
mm) i naznači se odklon srednje linije od pravca podužne
ose (h). Pomoću ovih podataka (“l” i “h”), poznavajući
razmere po apscisnoj (Rl) i ordinatnoj osi (Rh), koja je
ustvari uvećanje uređaja za crtanje dijagrama, može se iz-
računati odstupanje prečnika osnovnog kruga.
∆db = db . (h/l)(Rl /Rh )
gde je db računski prečnik osnovnog kruga.
Ako se linija dijagrama naginje prema sredini zupca, od
podnožja ka temenu, veličina “h”, odnosno ∆db dobije
negativan predznak.
Veličina prečnika stvarnog osnovnog kruga (db,st) razlikuje
se od nominalne vrednosti (db) za ∆db.
d b,st = db + ∆db
Veličina prečnika osnovnog kruga je u tesnoj vezi sa
veličinom ugla dodirnice sa alatom u toku izrade ozub-
ljenja. Ako je taj ugao tačan (α0 = 20o ), biće i prečnik
osnovnog kruga tačan, tj. ∆db = 0. Kada se utvrdi greška
prečnika osnovnog kruga, iz te greške se može izračunati
odstupanje veličine ugla dodirnice sa alatom-∆α0.
Zavisnost između greške prečnika osnovnog kruga i greške
ugla dodirnice sa alatom
∆d b ∆d b
∆α 0 ≈ − ≈− u rad
d b sin α 0 n d b tgα 0 n
Ovako dobijena vrednost u radijanima potrebno je preraču-
nati u minute, uzimajući da je α0n = 20o. Konačan oblik
jednačine će biti:
∆d b
∆α 0 ≈ −9,45 u min
db
Gde je:
∆α0 - greška ugla dodirnice sa alatom u minutima,
∆db - greška prečnika osnovnog kruga u mm,
db - prečnik nominalnog osnovnog kruga u mm
Da bi se odredila veličina greške profila pomoću dobijenog
dijagrama, povuku se dve prave u oblasti kontrole, paralel-
ne srednjoj liniji, koje tangiraju najudaljenije tačke dijagra-
ma, sa obe strane srednje linije. Razmak između ovih linija,
mereno u pravcu ordinate, daje veličinu ff, srazmerno uve-
ćanju uređaja. Potrebno je kontrolisati profil oba boka zu-
baca, jer zbog grešaka alata, naročito kod brušenih zubaca,
između levog i desnog profila obično postoje izvesne razli-
ke.
Radi eliminisanja uticaja ekscentričnosti ozubljenja na re-
zultat merenja, kontrolišu se profili četiri zupca, podjedna-
ko raspoređena po obimu zupčanika i uzima se srednja vre-
dnost. Kod širih zupčanika preporučuje se kontrola profila u
više paralelnoj ravni. Ako su dobijeni rezultati različiti, to
ukazuje na izvesnu konusnost.
Uređaji za kontrolu profila zubaca cilindričnih zupčanika
dele se u dve grupe:
uredđaji sa stalnim osnovnim krugom, i
uređaji sa podešljivim osnovnim krugom.
Uređaji sa stalnim osnovnim krugom zahtevaju jedan veo-
ma tačno izrađen disk, čiji je prečnik jednak prečniku os-
novnog kruga kontrolisanog zupčanika. Disk i zupčanik se
nalaze na istom vratilu da bi se ostvarilo njihovo zajedničko
obrtanje. Na disk se naslanja tangentni lenjir, uz veliku silu
pritiska, radi ostvarivanja njihovog relativnog kotrljanja bez
klizanja.
Šemu uređaja FPV, proizvod firme Mag, prikazuje slika
11.08.
Slika 11.08. Šema uređaja za kontrolu
profila “MAAG - FPV”
Kontrolisani zupčanik 1 se montira na vratilo 2, zajedno sa
diskom 3. Na disk se naslanja tangentni lenjir 4, vezan sa
mernom saonicom 5. Na saonici se nalazi dvokraka poluga,
čiji kraći krak predstavlja merni pipak 6, dok je duži krak 7
u vezi sa točkićem 9 preko elastičnog posrednika, koji je
zategnut oprugom 8. Na točkić je montirana poluga 10, na
čijem se drugom kraju nalazi igla 12 za crtanje dijagrama
koja ostavlja trag na papiru 11, kada se merna saonica po-
mera u smeru strelice. U toku kontrole, merni pipak 6 do-
diruje bok zupca i prateći stvarni profil, njegovo kretanje se
prenosi na dijagram u određenom uvećanju koje se bira u

77
zavisnosti od kvaliteta ozubljenja. Nosaču papira dijagrama
može se povećati brzina kretanja, radi dobijanja razvuče-
nijeg dijagrama, što olakšava njegovo ocenjivanje. Kod mo-
dernijih uređaja papir dijagrama se pričvršćuje na jedan do-
boš, čiji se broj obrtaja može menjati.
Uređaji sa podešljivim osnovnim krugom su mnogo slože-
niji od predhodnih. Imaju sopstveni osnovni krug, dok se u-
daljenost merne saonice od ose kontrolisanog zupčanika
može regulisati.
Na taj se nač in vrh mernog pipka (koji se nalazi na saonici)
lako dovede u polož aj da dodiruje bok zupca na tangenti
osnovnog kruga zupč anika. Prvi ovakav uređ aj je izradila
firma Karl Cajs. Taj uređ aj je kasnije pretrpeo puno
izmena u detaljima, ali princip rada je ostao isti, to
prikazuje sl. 11.09.
Slika 11.09. Šema uređaja Cajs za kontrolu profila
Odvalna saonica 1 vezana je preko tangentnih traka 2 sa
segmentom 3 osnovnog kruga uređaja, poluprečnika
Rb=150 mm. Na vratilo tog segmenta je postavljen kontroli-
sani zupčanik 4, poluprečnika osnovnog kruga rb. Kada se
odvalna saonica pokrene u smeru strelice (pomoću ručnog
točka koji se ne nalazi na šemi), okreniće segment 3, i sa
njim zajedno i zupčanik 4. Saonica 1, preko točkića 5 je u
kontaktu sa upravljačkim lenjirom 6, koji se okrene oko o-
sovine 7 kada se saonica pomera udesno (zaokrenuti polo-
žaj lenjira je prikazan linijom crta-tačka). Radijalna saonica
8 uređaja može da se pomera upravno na pravac kretanja
odvalne saonice, zajedno sa mernom saonicom 9, i na taj
način se vrh mernog pipka 10 dovede u položaj da tangira
bok zupca kontrolisanog zupčanika na osnovnom krugu.
Merna saonica se preko točkića 11 naslanja na upravljački
lenjir i prilikom okretanja tog lenjira, ona se kreće po vođici
12, paralelno sa odvalnom saonicom, koliko joj lenjir to
dozvoljava. Na mernu saonicu su pričvršćeni merni sat 13 i
crtač dijagrama 14 koji se kreću zajedno sa saonicom u to-
ku kontrole profila. Precizno postavljanje radijalne saonice
u odnosu na osu zupčanika 4, omogućuje stakleni lenjir 15 i
spiralni mikroskop 16. Kada se pokrene odvalna saonica,
vrh mernog pipka se kreće u pravcu tangente osnovnog kru-
ga kontrolisanog zupčanika i zbog toga opisuje jednu ideal-
nu evolventu. Mere pojedinih elemenata uređaja su izabra-
ne tako, da odnos dužina pomeranja odvalne i merne saoni-
ce (mernog pipka) bude jednak odnosu poluprečnika osnov-
nih krugova uređaja i zupčanika, tj.
S/s = Rb / rb
78
11.4.2. Kontrola pravca bočne linije zupca
Odstupanje pravca bočne linije zubaca zupčanika od ideal-
nog, prouzrokuje nepravilno dodirivanje spregnutih zubaca,
pa ti zupci neće biti u kontaktu po svojoj čitavoj dužini, već
će se trag nošenja pomeriti prema jednom njihovom kraju.
Opterećenje neće biti ravnomerno, što povlači sa sobom
smanjenje radnog veka zupčanika. Prevelika odstupanja
mogu izazvati čak i zaglavljivanje zubaca, naročito kod pra-
vozubih zupčanika. U nekim slučajevima može doći i do
preloma opterećenih krajeva zubaca. Elastičnim deformaci-
jama zubaca pod opterećenjem, delimično se kompenzuju
greške pravca bočne linije, ali ni tada neće biti zupci ravno-
merno opterećeni po čitavoj dužini. Da bi se obezbedila što
ravnomernija raspodela opterećenja zubaca, standardi pro-
pisuju toleranciju pravca bočne linije, čime se ograničavaju
ekstremne vrednosti njegovog odstupanja u zavisnosti od
kvaliteta ozubljenja.
Odstupanje pravca bočne linije zubaca je složena greška i
sastoji se od odstupanja pravca, odstupanja oblika i odstu-
panja nagiba stvarne bošne linije od idealnog.
Tačne bočne linije
Stvarna bočna
linija
Slika 11.10. Definicija odstupanja bočne linje
Standardi određuju dozvoljena odstupanja u pogledu ukup-
ne greške bočnih linija zubaca. Ova odstupanja se definišu
normalnim rastojanjem dve teorijske (tačne) bočne linije
koje dodiruju stvarnu bočnu liniju po celoj širini zupčanika,
odnosno, u oblasti kontrole. Ovu definiciju za pravozube
cilindrične zupčanike ilustruje sl.11.10 Odstupanje pravca
bočne linije zubaca se obično daje u µm za određenu širinu
zupčanika. Ranije se to davalo za 100 mm širine, dok naj-
noviji ISO te vrednosti daje u zavisnosti od stvarne širine
zupčanika.. Da bi se eliminisao uticaj aksijalnog udara o-
zubljenja na rezultat merenja, potrebno je izvršiti kontrolu
na više (najmanje 4) zubaca i uzeti srednju vrednost. Poseb-
no se određuje odstupanje na levom i desnom boku istih zu-
baca, jer zbog grešaka alata za izradu ozubljenja, ta su od-
stupanja obično različita.
Za kontrolu pravca bočne linije zubaca cilindričnih zupča-
nika postoje specijalni uređaji koji rade po jednom od sle-
dećih principa:
• pravac bočne linije se kontroliše po omotaču podeonog
ili nekog drugog cilindra (prečnika dy),
• pravac bočne linije se kontroliše po pravolinijskoj iz-
vodnici helikoidne površine boka zupca u tangentnoj
ravni osnovnog cilindra (samo kod kosozubih evol-
ventnih zupčanika).
U slučaju kontrole pravca bočne linije zubaca, merna glava
uređaja, zajedno sa mernim satom i uređajem za registro-
vanje (crtač dijagrama), kreće se paralelno sa osom obrtanja
zupčanika, pri čemu merni pipak dodiruje bok zupca na po-
deonom cilindru, odnosno, kod velikih pomeranja profila na
nekom izabranom mernom cilindru, prečnika dy, u blizini
sredine visine zubaca.
Kod pravih zubaca zupčanik miruje, dok kod kosih zubaca
on se okreće u zavisnosti od ugla nagiba bočne linije zupca
na cilindru, po kome pipak dodiruje zubac. Dobijeni dija-
gram je sličan dijagramu koji se dobija kod kontrole profila
zubaca. Krupniji talasi na liniji dijagrama zavise od grešaka
oblika bočne linije, dok odstupanje srednje linije dijagrama
od pravca podužne ose, ukazuje na grešku nagiba.
U slučaju potpuno ispravne bočne linije dijagram je prava
linija, paralelna poduž`noj osi dijagrama. Sitni skokovi na
dijagramu odgovaraju mikroneravninama površine boka
zupca, koje se ne uzimaju u obzir kod određivanja grešaka
oblika bočne linije (površinska hrapavost se određuje po-
sebno). Ako se linija dijagrama diže, odstupanje je pozi-
tivno (desna zavojnica), ako se pak spušta, odstupanje je
negativno (leva zavojnica). Kod vrednovanja dijagrama
(sl.11.11.) postupa se na sličan način, kao kod dijagrama
profila.
Slika 11.11. Podaci za vrednovanje dijagrama
Dužina “l” treba da bude jednaka širini zupčanika, odnosno,
oblasti kontrole. Odstupanje nagiba pravca bočne linije za
dužinu “l” jednaka je veličini “h”, srazmerno uvećanju ure-
đaja za crtanje dijagrama -Rh.
3
∆β = 1000 h (Rl/ Rh ) = 10 h (Rl/ Rh )
Podužna razmera je obično Rl = 1, ali može biti i veća.
Prethodni izrazi podjednako važe kod pravih i kosih zuba-
ca.
Ako se na dijagramu povuku dve tangente, paralelne sred-
njoj liniji, njihovo odstojanje u pravcu ordinatne ose daje
grešku pravca bočne linije.
Princip kontrole pravca bočne linije cilindričnih zupčanika,
uređaja firme Mag PH-60, prikazuje slika 11.12. Kontroli-
sani zupčanik 1 montira se na vertikalno vratilo 2, na kome
se nalazi veoma tačno izbruđen disk 3, čiji prečnik određuje
prečnik mernog cilindra (taj prečnik - dy, može biti bilo koja
vrednost između temenog i graničnog cilindra). Uz disk je
pritisnut tangentni lenjir 4, čiji je desni kraj povezan sa
jednom kulisom 5, koja klizi u vođici obrtne ploče 6. Pre
merenja, ploča se okrene za ugao βy (ugao nagiba bočne
linije zupca na mernom cilindru, prečnika dy) što obezbe-
đuje potrebno okretanje zupčanika u toku merenja, jer ku-
lisa povlači sa sobom tangentni lenjir udesno, kada se plo-
ča, i sa njom povezana merna glava i merni pipak 7 kreću
naniže. Tačno okretanje ploče 6 se kontroliše optičkim ure-
đajem, tačnosti 2” (ovaj uređaj na slici nije naznačen).
79
Slika 11.12. Šema uređaja Mag PH-60 za
kontrolu bočne linije
11.4.3. Kontrola koraka profils zubaca
Korak profila zubaca je lučno rastojanje dvaju istoimenih
profila bokova susednih zubaca, mereno na bilo kom krugu.
Što je veći prečnik kruga po kome se korak određuje, nje-
gova veličina će biti sve veća. Uobičajeno je da se korak
određuje na podeonom ili/i na osnovnom krugu.
Ako se korak određuje na podeonom krugu u glavnoj ravni,
on se zove podeoni korak - pt (kod pravih zubaca indeks t
se obično izostavlja), dok se na osnovnom krugu dobije os-
novni korak - pb. U kinematskim analizama se pojavljuje
kinematski korak - pw, koji je jednak podeonom, ako ne
postoji pomeranje profila (x - nulti zupčanik). Osnovni u-
slov mogućnosti sprezanja dva zupčanika je, da veličine nji-
hovih osnovnih i kinematskih koraka budu jednake. Postoji
još i ugaoni korak - ϕ, koji je jednak centralnom uglu što
pripada jednom koraku profila zupca.
U toku kontrole zupčanika, mogu se odrediti odstupanja po-
deonih ili osnovnih koraka, a u slučaju vrlo tačnih zup-
čanika, određuju se odstupanja ugaonih koraka.
11.4.3.1. Kontrola podeonih koraka profila
Odstupanje podeonog koraka profila - fpt je algebarska raz-
lika između stvarne i nazivne mere podeonog koraka. U to-
ku kontrole treba odrediti vrednost ovog odstupanja.
Zbir podeonih koraka uvek mora biti jednak obimu pode-
onog kruga, bez obzira da li su ti koraci tačni ili su sa greš-
kama. Zbog toga je bolje govoriti o neujednačenosti stvar-
nih veličina tih koraka, čija srednja vrednost predstavlja na-
zivnu veličinu podeonog koraka. Merenje apsolutne veliči-
ne podeonog koraka, odnosno njegovog odstupanja je veo-
ma otežano. Za podešavanja uređaja potreban je tačan eta-
lon zupčanik i mogućnost postavljanja vrha mernih pipaka
na podeoni krug. Zbog toga se određuju veličine relativnih
odstupanja tih koraka (fpt,rel), u blizini podeonog kruga (na
obimu tzv. mernog kruga), odnosno, u blizini polovine
visine zubaca. Stvarna odstupanja se izračunavaju kao al-
gebarska razlika između pojedinih relativnih odstupanja i
srednje vrednosti svih relativnih odstupanja (fpt,,rel,sr).
fpt = fpt,rel - fpt,rel,sr
gde je:
fpt,rel,sr = Σfpt,rel / z
Prilikom merenja, umesto dužine lukova mernog kruga,
mere se dužine pripadajućih tetiva. Po odredbama standar-
da, razlike se između ovih dužina zanemaruju.
Greške podeonih koraka zupčanika redovno potiču od gre-
šaka podeonog uređaja i elemenata kinematskog lanca (pre-
veliki zazori) mašine za izradu ozubljenja. Ekscentrično po-
stavljanje obradka zupčanika na sto mašine takođe prouz-
rokuje pojavu grešaka podeonih koraka. Ove greške izazi-
vaju pojavu većih unutrašnjih dinamičkih sila, što povlači
sa sobom nemiran i bučan rad, veće naprezanje zubaca i
smanjeni radni vek zupčanika.
Osim pojedinačnih odstupanja podeonih koraka, postoji i
zbirno odstupanje “k” podeonih koraka profila zubaca - Fpk,
što je predstavljeno algebarskom razlikom između stvarne
mere zbira “k” uzastopnih podeonih koraka i nazivne mere
zbira istog broja podeonih koraka, a ta veličina je jednaka
algebarskom zbiru odstupanja izabranog broja “k” podeo-
nih koraka.
k
Fpk = ∑ f pti
i =1
U toku kontrole izmere se relativna odstupanja svih koraka
na mernom cilindru (prva vrednost može da se izjednači sa
nulom, ali ne mora) i zabeleže (tab.11.01). Zatim se izra-
čuna njihova srednja vrednost, pa stvarna odstupanja i zbir-
na odstupanja. Na osnovu tih podataka, nacrtaju se dijagra-
mi svarnih i zbirnih odstupanja. Sa dijagrama zbirnih odstu-
panja može se odrediti veličina tih odsstupanja za izabrani
broj koraka “k”, i ukupno zbirno odstupanje, kao razlika
ekstremnih vrednosti.
Za kontrolu podeonih koraka postoji dva ručna merila, Mar
885 i Mag TMC. Ova merila, pored aktivnih mernih pipaka,
snabdeveni su i sa dva pomoćna pipka koja služe kao os-
lonci u toku merenja. Njihovim podešavanjem se postiže,
da aktivni merni pipci dodiruju bokove zubaca na podeo-
nom, odnosno mernom krugu, u blizini sredine visine zuba-
ca.

Izabrani broj “k” može biti bilo koja cela vrednost između 2
i z/2. Ako nema posebnih zahteva, obično se uzima k = z/6,
zaokruženo naviše na ceo broj. Odstupanje podeonih kora-
ka i zbirno odstupanje istih veličina prikazuje slika 11.13.

Slika 11.14. Merilo Mar 885, za kontrolu podeonog koraka

Kod merila Mar 885 (sl.11.14.), pomoćni pipci 1 se osla-
njaju o podnožni cilindar. Merni pipak 2 je pokretan i u ve-
zi je sa pipkom 3 mernog sata 4. Podešljivi merni pipak 5,
pomoću nonijusa se namesti u željeni polozaj a posle, u to-
ku merenja, on je nepokretan. Odstupanja od podešene
vrednosti se registruju ne mernom satu, posredstvom pok-
retnog mernog pipka 2 a tačnost očitavanja zavisi od oset-
ljivosti mernog sata.

Slika 11.13. Odstupanje i zbirno odstupanje

podeonih koraka
Na osnovu zbirnih odstupanja, može se odrediti ukupno
zbirno odstupanje podeonih koraka svih zubaca zupčanika -
Fp, što je jednako algebarskoj razlici ekstremnih vrednosti
zbirnih odstupanja svih koraka, odnosno, maksimalnom
zbirnom odstupanju za polovinu broja koraka.
Fp = Fpk,maks - Fpk,min
U dobijenim razultatima se nalazi i uticaj ekscentričnosti
ozubljenja, jer u toku merenja zupčanik se okreće oko sop-
stvene ose obrtanja (ako se kontrola vrši na stacionarnom
uređaju). Za kinematsko i dinamičko ponašanje zupčanog
para više utiče zbirno i ukupno zbirno odstupanje podeonih
koraka, nego pojedinačna odstupanja ovih veličina. Slika 11.15. Merilo Mag TMC, za kontrolu
podeonog koraka

80
Tablica 11.01. Dijagram stvarnih i zbirnih odstupanja podeonih koraka profila zubaca.

81
Magovo merilo TMC (sl.11.15.) je ustvari izrađen za kont- navlja. sve dotle, dok se svi koraci ne prekontrolišu. Dalje
rolu osnovnog koraka, a montiranjem pomoćnih pipaka za se postupa na način, kako je već ranije opisano.
oslanjanje, osposobljen je i za kontrolu podeonog koraka.
Kod ovog merila pomoćni pipci 1 se oslanjaju na temeni
cilindar. Pre merenja podešljivi merni pipci 2 i 3 se name-
ste u potreban položaj, a pokretni pipak 4 koji je u vezi sa
mernim satom 5, svojim pomeranjem registruje odstupa-
nje, što se prenosi na kazaljku sata. Pipak 4 ima sferičnu
dodirnu površinu, dok su pipci 2 i 3 snabdeveni ravnim
dodirnim površinama. Tačnost mernog sata je 1 µm. Može
se primeniti za zupčanike sa modulom od 2...30 mm. Naj-
manja potrebna širina zupčanika je 25 mm.

Slika 11.17. Šema uređaja Rajshaurer KTM

Izgled samog uređaja prikazuje slika 11.18.

Slika 11.16. Magovo merilo TMI za kontrolu

podeonog koraka kod unutrašnjeg ozubljenja
Za kontrolu podeonog koraka unutrašnjeg ozubljenja može
se primeniti Magovo merilo TMI, koje se umesto podešlji- Slika 11.18. Uređaj za kontrolu koraka Rajshaurer
vih mernih pipaka za oslanjanje, koristi jedan izmenljivi
valjak, čiji se prečnik bira u zavisnosti od veličine modula. 11.4.3.2. Kontrola osnovnih koraka profila
Mogućnost merenja je za mn = 1...12 mm. Ovo merilo pri-
kazuje sl.11.16. Odstupanje osnovnog koraka profila -fpb je algebarska raz-
lika između stvarne i nazivne mere osnovnog koraka. Od-
Principijelna greška ovih merila leži u tome, što se za os- ređuje se u normalnoj ravni, u pravcu normale profila.
lanjanje koriste površine koje mogu imati znatnija odstu-
panja, naročito u pogledu ekcentričnosti, nego samo ozub- Osnovni korak ne zavisi od drugih mera zupčanika. S ob-
ljenje, tako da ni pored korišćenog mernog sata velike tač- zirom da su sve evolvente istog osnovnog kruga ekvidi-
nosti, dobijeni rezultati nisu pouzdani. Jedina im je pred- stantne krive, veličina osnovnog koraka, odnosno njego-
nost da omogućuju merenje i u toku izrade ozubljenja, bez vog odstupanja može se izmeriti bilo gde u pravcu zajed-
skidanja obradka sa mašine, i što se mogu primeniti i kod ničke normale profila susednih zubaca a taj pravac je ujed-
velikih zupčanika, koji se zbog svojih veličina ne mogu no i tangenta osnovnog kruga. (sl.11.19.). Veličina osnov-
kontrolisati na nekom stacionarnom uređaju. nog koraka jednaka je lučnom rastojanju početnih tačaka
susednih profila na osnovnom krugu, što sledi iz nastajanja
Mnogo bolje rezultate daju specijalni stacionarni uređaji evolvente. Merenjem dobijeno odstupanje osnovnog kora-
za kontrolu koraka zupčanika i univerzalni uređaji za kont- ka sadrži u sebi i greške profila.
rolu zupčanika. Šemu uređaja KTM za kontrolu podeonog
koraka zupčanika, proizvod firme Rajshauer (Reishauer),
prikazuje sl.11.17. Kontrolisani zupčanik 1 se tako pri-
čvršćuje na sto 2 uređaja da se on može okretati oko verti-
kalne osovine. Položaj zupčanika u odnosu na merni pipak
uređaja, određuje graničnik stola 3. U toku merenja, jedan
zubac zupčanika se čvrsto priljubljuje uz graničnik 4 mer-
nog uređaja, pod pritiskom jezička 5, usled dejstva opruge
6. Od graničnika 4 na veličini jednog koraka se nalazi vrh
pipka 7 mernog sata 8. Vrednost na mernom satu se oči-
tava, ili se kazaljka postavi na nulu. Zatim se sto, zajedno
sa zupčanikom, odmiče od mernog uređaja, zupčanik se
okrene za jedan korak i sto se vraća do graničnika 3. Vred- Slika 11.19. Osnovni korak i njegovo odstupanje
nost na mernom satu se ponovo očitava i postupak se po-

82
Ako se posmatraju koraci na standardnom profilu, lako se
nalazi veza između osnovnog i podeonog koraka (sl.-
11.20.).
Slika 11.20. Veza između osnovnog i podeonog koraka
pb = pn cos αn
Firma Karl Cajs je izradila jedno ručno merilo za kontrolu
osnovnog koraka sa dva merna pipka sa sferičnim zavr-
šetkom. Pokretni merni pipak 8 je u vezi sa mernim satom.
Nepokretan pipak 7 je izmenljiv i bira se u zavisnosti od
veličine modula. Ovaj pipak se pomoću navoja montira na
nosač 4 čiji se položaj može podešavati. Na ovaj nosač se
montira i jedan pomoćni pipak iste veličine kao nepokre-
tan pipak, koji obezbeđuje pravilan položaj merila u toku
merenja. Merilo se može primeniti za mn = 2...10 mm. Ob-
last pokazivanja skale mernog sata je ± 120 µm, a vrednost
podeoka je 2 µm
Pre merenja merilo se namesti na nulu pomoću specijalnog
etalona, izrađenog za ovu svrhu i čije mere zavise od veli-
čine modula. Etalon može da se formira i od sloga upo-
rednih merki koji, pored standardnih, sadrži i nekoliko
specijalnih merki. Prilikom merenja nepokretan pipak na-
sloni se na zubac zupčanika i izvrši se jedno klaćenje meri-
la tako, da pokretni merni pipak opipava bok zupca od te-
mena ka podnožju. Najmanje rastojanje dato je prevojnom
tačkom kretanja kazaljke mernog sata. Kontrolu svih kora-
ka treba vršiti na isti način, radi eliminisanja uticaja unut-
rašnjih grešaka merila. S obzirom da se kod ovakvog me-
renja ne koristi nikakva pomoćna površina za oslanjanje
merila, ekscentričnost ozubljenja ne utiče na rezultat mere-
nja. Kontrolišu se svi koraci po obimu zupčanika i vred-
nosti se redom zabeleže. Potrebno je izvršiti kontrolu os-
novnih koraka za oba boka zubaca, jer su vrednosti obično
različite. Merilo firme Cajs prikazuje slika 11.21.
Slika 11.21. Cajsovo merilo za kontrolu osnovnog koraka
83
11.4.3.3. Kontrola ugaonih koraka profila
Kontrolom ugaonih koraka dobija se veća tačnost merenja,
nego kod kontrole podeonih koraka, naročito ako se traži
zbirno odstupanje, jer se direktno određuje veličina cent-
ralnog ugla koji pripada jednom ili izabranom broju (k)
koraka. Na rezultat ovakvog merenja sistematske greške
profila ne utiču, dok se uticaj pojedinačnih grešaka profila
može eliminisati, odnosno ublažiti. Ako se sa “ϕ” obeleži
ugaoni korak, pojedinačno odstupanje tog koraka je:
fϕ = ϕizm - 360o/z
Zbirno odstupanje će biti:
k
 360o 
Fϕk = ∑ϕ
i =1
i , izm − k
 z



Ugaonom koraku - ϕ, na podeonom krugu odgovara du-
žina luka rϕ, što je jednaka podeonom koraku, tj.
p t = rϕ$
Na osnovu ovoga, merenjem ugaonih koraka može se ta-
čnije odrediti zbirno odstupanje podeonih koraka, nego
merenjem podeonih koraka.
k
Fpk = r ∑ ϕ$ i ,izm − kp t ,r
i =1
gde je:
ϕizm - izmerena vrednost ugaonog koraka u radijanima,
pt,r - računska vrednost podeonog koraka u mm (dπ/z)
Kod kontrole ugaonog koraka najveša tačnost se postiže
primenom teodolita (tačnosti ± 2”) i kolimatora. Šemu tak-
vog merenja prikazuje slika 11.22.
Na osovinu kontrolisanog zupčanika 1 montira se teodolit
2, velike tačnosti, čiji se durbin usmeri prema osvetljenoj
središnoj liniji kolimatora 3. Pri tome, pod uticajem jednog
tega bok jednog zupca se silom stalne veličine pritiskuje
uz graničnik 4. Položaj durbina teodolita se očitava na u-
gaonoj skali instrumenta. Ručicom 5 se graničnik 4 okrene
oko svoje ose, čime se oslobađa zupčanik 1 koji se obrne
za jedan korak. Zatim se graničnik 4 vraća u svoj prvobitni
položaj, durbin teodolita se ponovo usmeri prema kolima-
toru i opet se očita vrednost na ugaonoj skali. Razlika iz-
među dve očitane vrednosti daje pravu veličinu ugaonog
koraka. Podudarni položaj graničnika u međuzublju zup-
čanika po celom obimu, obezbeđuje komparator 6.
Radi eliminisanja, odnosno ublažavanja uticaja pojedinač-
nih grešaka profila na rezultat merenja, potrebno je izvršiti
merenje više puta po celom obimu, pri različitim položaji-
ma graničnika, čiji se nosač može radijalno pomerati u od-
nosu na kontrolisani zupčanik. Ovakva kontrola ugaonog
koraka traje dosta dugo i veoma je skupo, pa se zbog toga
ograničava na slučajeve:
• kada se traži naročito velika tačnost (etalon zupčanici,
podeone ploče i sl.),
• kada se traži veoma tačno prenošenje obrtanja (merni
instrumenti, nišanske sprave, zupčanici koji se ugra-
đuju u mašine alatke za izradu ozubljenja),
• kada se radi o zupčanicima koji se obrću velikim uga-
onim brzinama i kod kojih bi i male promene ugaone
 brzine izazvale nedopustivo velika dinamička optere-
ćenja i udare.
Slika 11.22. Šema merenja ugaonog koraka
11.4.3.4. Upoređivanje različitih metoda
kontrole koraka
Da bi se zupčanici mogli međusobno sprezati, osnovni ko-
raci im moraju biti jednaki (isto važi i za zamenljivost).
Odstupanja osnovnih koraka mogu izazvati sudaranje te-
menih ivica zubaca, čak i neopterećenih. Pod optere-
ćenjem, ova opasnost je izrazitija, pa se zbog toga temene
ivice zubaca redovno zaoble, a kod većih opterećenja, pro-
fili temenog dela zubaca se koriguju.
Odstupanja podeonih koraka imaju slične posledice s tim,
da zbirno odstupanje povlači sa sobom i neujednačeno o-
brtanje gonjenog zupčanika.
Prednost kontrole osnovnog koraka je, što njegova veličina
ne zavisi od ekscentričnosti ozubljenja. Merenje se može
izvršiti i u toku izrade ozubljenja, bez skidanja obradka
zupčanika sa mašine, jer mala ručna merila daju zadovo-
ljavajuću tačnost. Nedostatak kontrole osnovnog koraka
leži u tome, što dobijeni rezultati sadrže u sebi i greške
profila.
Kontrola podeonih koraka ručnim merilima ne daje pouz-
dane vrednosti, jer one sadrže u sebi i greške ekscentrič-
nosti ozubljenja, što otežava odkrivanje uzroke grešaka.
Kod zupčanika boljih kvaliteta, može se izvršiti kontrola
ugaonih koraka u toku izrade ozubljenja, kada se teodolit
montira na zupčanik (bez skidanja sa mašine), ali je po-
stupak vrlo skup i usporava proizvodnju, što povlači sa so-
bom porast proizvodnih troškova.
Ako se traži zbirno odstupanje, to se može dobiti samo
kontrolom podeonog ili ugaonog koraka.
84
Kod kontrole podeonog koraka, merenja se vrše po obimu
istog kruga, pa zbog toga sistematske greške profila, koje
su približno jednake na svakom zupcu, ne utiču bitno na
rezultat merenja. Kod kontrole koraka treba imati u vidu i
način izrade ozubljenja. Kod izrade cilindičnih zupčanika
rendisanjem ili glodanjem, na bazi relativnog kotrljanja,
primenjuju se višeprofilni alati. Oni u velikoj meri elimini-
šu uticaj grešaka mašine na netačnost osnovnog koraka
zupčanika, ali uticaj netačnosti samog alata je potpun. U
ovom slučaju, kontrolom osnovnog koraka kontroliše se i
ispravnost alata, odnosno ugla sprezanja sa alatom u toku
izrade ozubljenja. Greška mašine se može utvrditi kontro-
lom podeonih koraka i izračunavanjem zbirnih odstupanja,
ili eventualno kontrolom ugaonog koraka pomoću teodo-
lita.
Kod brušenih zubaca, kada se brusi samo jedan ili dva bo-
ka zupca (izuzetak je postupak Rajshauer), obavezna je
kontrola osnovnog koraka, jer greške mogu da potiču od
pogrešnog profilisanja i/ili postavljanja tocila. Ako se traži
zbirno odstupanje, i u ovom slučaju se vrši kontrola po-
deonih ili ugaonih koraka. Termičko obrađeni ali nebru-
šeni zupci redovno imaju veće greške profila od odstupa-
nja osnovnih koraka. Kod njih bolje je odrediti zbirno i u-
kupno zbirno odstupanje podeonih koraka, ali ni ti rezul-
tati nisu sasvim pouzdani, naročito, ako postoje nesiste-
matske greške profila.
Na osnovu iznetih može se zaključiti, da primena kontrole
koraka zavisi od namene i kvaliteta kontrolisanog zup-
čanika, od tehnologije izrade ozubljenja, od vrste korišće-
nog alata i svakako od mogućnosti i opremljenosti labora-
torije za kontrolu zupčanika.
11.4.4. Kontrola debljine zubaca
Debljina zupca je jednaka dužini luka nekog kruga između
dva profila boka istog zupca. Na različitim krugovima je i
debljina zubaca različita, pa se zbog toga za osnovu uzima
podeoni krug na kome se nalazi tzv. podeona debljina zup-
ca.
Lučna debljina zupca direktno se ne može meriti. Zbog
toga je razrađena više metoda kontrole debljine zubaca,
kod kojih se na različite načine zamenjuju određivanje ve-
ličine luka, merenjem odgovarajuće duži.
Odstupanje lučne debljine profila zupca - Es je algebarska
razlika između stvarne (sst) i nazivne mere (s) lučne deb-
ljine zupca na podeonom krugu (ali se po potrebi to može
preračunati na bilo koji krug, prečnika dy).
E s = s st − s
Kod izrade ozubljenja odvaljivanjem, na bazi relativnog
kotrljanja, debljina zupca zavisi od međusobnog položaja
obradka zupčanika i alata. Zbog toga, kontrolom debljine
zubaca kontroliše se i ispravnost postavljanja alata.
Veličina bočnog zazora između leđnih bokova spregnutih
zubaca, pored veličine osnog rastojanja, zavisi i od deblji-
ne zubaca. Veća odstupanja tih debljina od propisanih ne-
ma bitnijih uticaja na kinematsko i dinamičko ponašanje
zupčanog para. Ako je debljina zubaca veća, zazor se sraz-
merno smanjuje. Ovo nije opasno, ako ne prelazi granicu,
ispod koje pravilno sprezanje zubaca ne bi bilo izvodljivo.
Ako se debljina zubaca smanjuje, zazor raste, što može ha = m(1+x).
izazvati nepoželjne efekte samo u slučaju promene smera
Uvrstivši ovu vrednost u predhodne jednačine kao i vred-
obrtanja zupčanika.
nost poluprečnika podeonog kruga u zavisnosti od modula
Nazivna debljina zubaca se uvek odnosi na slučaj spreza- (r = mz/2), dobije se opšti izraz za određivanje tetivne vi-
nja bez bočnog zazora, a zazor se obezbeđuje negativnim sine
odstupanjima debljine zubaca. Tolerancija debljine zubaca
 z 
(Ts) se određuje kao algebarska razlika između gornjeg h = m 1 + (1 − cos λ ) + x 
(Ess ) i donjeg (Esi ) odstupanja iste mere.  2 
Ts = E ss − E si Treba imati u vidu da kod zubaca sa drugačijom visinom
glave (napr. u slučaju skraćene visine), u predhodne jedna-
U praksi se primenjuje četiri načina određivanja debljine čine se uvrštava stvarna vrednost te visine.
zubaca:
• merenjem tetivne debljine, λ je centralni ugao koji pripada polovini podeone debljine
• merenjem konstantne tetive, zupca. Vrednost tog ugla zavisi od pomeranja profila. U
slučaju, da je zupčanik izrađen bez pomeranja profila (x-
• merenjem preko više zuba, i
nulti zupčanik), njegova vrednost u stepenima jednaka je
• merenjem preko valjčića.
četvrtini ugaonog koraka, tj.
11.4.4.1. Merenje tetivne debljine zubaca λ = 90o/ z
Ovo je pojedinačno merenje debljine zubaca, kada se ume- Ako je zupčanik izrađen sa pomerenim profilom (x-zup-
sto lučne debljine određuje dužina pripadajuće tetive. Pre čanik), vrednost ugla λ u radijanima
merenja tetivne debljine, potrebno je izračnati rastojanje
sredine tetive od temene površine zupca, što se zove tetiv- ) s s
na visina zupca. Jednačine će se izvesti za pravozube ci- λ= =
2r mz
lindrične zupčanike.
S obzirom, da je s = m (π/2 ±2 xtgα), krajnji izraz za λ u
radijanima će biti (donji predznak se odnosi na unutrašnje
ozubljenje).
) 1π 
λ =  ± 2 x tg α 
z2 
Dobijeni rezultat u radijanima svakako treba preračunati u
stepene ( λo = 180 λ/π ), da bi se on mogao koristiti u dalj-
njim proračunima. Poznavajući vrednost ugla λ, može se
izračunati i tetivna podeona debljina zupca.
s = 2(r sin λ ) = mz sin λ

Ova jednačina važi kod svih tipova zupčanika (i kod

x = 0 i kod x ≠ 0) ,jer u slučaju pomeranja profila, to je
već uzeto u obzir kod izračunavanja vrednosti ugla λ.
Predhodni izraz daje tetivnu debljinu zubaca za slučaj
sprezanja bez zazora. S obzirom, da za ispravan rad zupča-
nog para mora postojati zazor između leđnih bokova spre-
gnutih zubaca, stvarna tetivna debljina je manja, a ona se
može odrediti na osnovu sl. 11.24.
Slika 11.23. Tetivna podeona debljina i
tetivna visina zupca
Na osnovu sl.11.23. može se odrediti tetivna visina
( h ) za tetivnu podeonu debljinu ( s ).

h = ra − r cos λ ili
h = h a + (r − r cos λ )
Kada nema pomeranja profila, visina glave zupca, je obi-
no:
ha = m (ako je h*a =1)
Slika 11.24.. Stvarna tetivna debljina zupca
U slučaju pomeranja profila, visina glave zupca se menja
za veličinu “xm”, pa će biti Predpostavljajući da se zazor podjednako deli na oba spre-
gnuta zupca, na osnovu pravouglog trougla, koji je na sl.

85
11.24. predstavljen kao detalj “A”, može se izračunati po- Pre merenja, na dubinomeru se podesi izračunata veličina
lovina razlike - ∆, između teorijske (s) i stvarne (sst) te- tetivne visine, pa se posle pomičnim merilom izmeri pripa-
tivne podeone debljine zubaca. dajuća tetivna debljina zupca, naslanjajući pipak dubino-
mera na temenu površinu zupca.
jn
∆= Tačnost ovog merila je 0,02 mm, što se postiže odgovara-
4 cos(α − λ ) jućim nonijusem, ali precizno očitavanje je otežano zbog
jn malih veličina podeoka skala, pa zbog toga je tačnost me-
sst = s − 2∆ = s −
2 cos(α − λ ) renja nešto manja.
U slučaju većih brojeva zubaca (z > 40), ugao λ se može Firma Cajs izrađuje i jedno optičko merilo za merenje te-
zanemariti, jer je njegova veličina suviše mala u odnosu na tivne debljine, tačnosti takodje 0,02 mm (sl. 11.26.). Prin-
veličinu ugla α. U tom slučaju je: cip rada je isti kao kod mehaničkog merila, ali zbog ugra-
đenog malog mikroskopa (uvećanja 34x), tačnost očitava-
jn j nja je poboljšana. I kod ovog merila se prvo namesti pipak
s st ≅ s − ≅s−
2 cos α 2 dubinomera pomoću mikrometarskog zavrtnja, pa se polo-
žaj tog pipka fiksira kočnicom. Zatim se izmeri tetivna
jer je j = jn / cos α debljina, pomoću drugog mikrometarskog zavrtnja. Ovo
gde je jn - bočni zazor a j - kružni zazor merilo se može koristiti za module mn = 1,5...18 mm.

Kod kosozubih cilindričnih zupčanika:

Tetivna visina:
m z
h n = ra − n n cos λ n ili
2
 • zn
h n = m n h a + (1 − cos λ n ) + x n 
 2 
Tetivna podeona debljina
sn = m n z n sin λ n
odnosno, uzimajući u obzir i zazore između zubaca:
jn j cos β b
s n ,st = s n − ≅ sn −
2 cos(α n − λ n ) 2
za x = 0 λ n = 90 o z n u stepenima,

) 1 π 
za x ≠ 0 λn =  ± 2 x n tg α n  u rad
zn  2 
U predhodnim jednačinama
z n = z cos 3 β; tg β b = tg β cos α t ;
tg α t = tg α n cos β Slika 11.26. Cajsovo optičko merilo
za tetivnu debljinu
Za određivanje tetivne debljine zubaca koristi se specijal-
no mehaničko ručno merilo koje je ustvari kombinacija Merne površine kljunova
pomičnog merila i dubinomera (sl. 11.25.). Koristi se za su izrađene od tvrdog
module mn = 1...20 mm. metala i posle istrošenosti
kljunovi se mogu izmeniti.
Vrhovi kljunova su izve-
deni pod tupim uglom, da
bi se olakšalo merenje
(Sl.11.27).
Kroz okular mikroskopa se Slika 11.27. Kljunovi kod
vidi fiksni krst končića i optičkog merila
dve međusobno upravne
skale, ugravirane na posebne pokretne staklene ploče. Ver-
tikalna skala pripada dubinomeru i na njoj se podešava ve-
ličina tetivne visine, presecanjem te skale horizontalnom
linijom krsta končića. Vertikalna linija krsta končića obe-
ležava vrednost tetivne debljine kontrolisanog zupca na
horizontalnoj skali, presecanjem te skale (sl.11.28.).

Slika 11.25. Mehaničko merilo za

određivanje tetivne debljine

86

Slika 11.28. Izgled vidnog polja okulara
S obzirom, da se dodir iz-
među bokova zupca i
mernih kljunova ostva-
ruje po jednoj liniji, to
izaziva brže habanje mer-
nih površina kljunova.
Zbog toga, potrebno je
često kontrolisati tačnost
merila, pomoću mernog
Slika 11.29. Kontrola mernih
valjka, poznatog prečnika kljunova
(δ). Kod kontrole treba
ostvariti isti takav dodir između omotača valjka i mernih
kljunova, kakav je kod merenja tetivne debljine zubaca (sl.
11 29.).
Prvo se izračuna položaj pipka visinom-ra - y
y=(δ/2)(1 - sin α)
pa se posle izmeri dužina - x
x = δ cos α
Mala odstupanja se mogu primeniti kao korekcioni faktor
kod određivanja tetivne debljine, ali kod većih već je pot-
rebna izmena mernih kljunova.
Imajući u vidu da se merilo za određivanje tetivne debljine
oslanja o temenu površinu zupca, rezultat merenja u-
mnogome zavisi od tačnosti prečnika temenog kruga, od-
nosno, visine glave zupca kontrolisanog zupčanika. U jed-
načinama se figurišu idealno tačne mere ovih veličina. S
obzirom da prečnik temenog kruga nije funkcionalna me-
ra, njegova veličina se može zaokružiti na neku racionalnu
meru. Zbog toga, poželjno je izmeriti taj prečnik i računati
sa stvarnim vrednostima. Ako je potrebna stvarna visina
glave zupca, ona se lako računa iz stvarnog prečnika te-
menog kruga.
h a,st = (d a,st - d)/2 = (d a,st - mz)/2
Odnosno, ako je tetivna visina izračunata na osnovu ide-
alno tačnih mera, dobijenoj vrednosti treba algebarsko do-
dati polovinu razlike između stvarnog i računskog preč-
nika temenog kruga.
∆da = da,st - da
Ako nepostoji mogućnost za određivanje stvarne veličine
prečnika temenog kruga, ∆da se određuje na osnovu oče-
87
kivane mere tog prečnika. Standardi propisuju toleranciju
za prečnik temenog kruga zupčanika (Tda) ako se temeni
cilindar koristi za oslanjanje nekog merila. Prema tim pro-
pisima, taj prečnik treba da bude izrađen u tolerancijskom
polju “h”, a kvalitet mu se kreće izmedju IT6 i IT11, u
zavisnosti od kvaliteta ozubljenja. To znači, da će granične
mere prečnika temenog kruga biti:
d a,max = da + 0 i da,min = da - T da.
Predpostavljajući normalnu raspodelu mera, većina prečni-
ka će biti izrađena u blizini srednje vrednosti.
d a ,max + d a ,min Tda
d a ,sr = = da −
2 2
Polovinu razlike između srednje i nominalne vrednosti
prečnika temenog kruga (Tda/4) treba oduzeti od izračunate
temene visine zupca da bi se dobila tačnija vrednost
tetivne debljine.
11.4.4.2. Merenje konstantne tetive zubaca
Veličina tetivne debljine, kao i tetivne visine, između osta-
log, zavisi i od broja zubaca kontrolisanog zupčanika. Me-
đutim, na profilu svakog zupca može se naći jedna tetiva
čija dužina ne zavisi od broja zubaca i kod svih zupčanika
istog modula i istog koeficijenta pomeranja profila ima
jednaku vrednost. Ta tetiva se zove konstantna tetiva i
spaja one tačke suprotnih profila bokova jednog zupca u
kojima standardni profil alata tangira te bokove, kako to sl.
11.30 prikazuje.
Slika 11.30. Konstantna tetiva i
geometrijski odnosi (detalj A)
Lučna debljina zupca na podeonom krugu jednaka je širini
međuzublja na podeonoj pravoj standardnog profila alata.
Pomoću te lučne debljine može se izraziti veličina kon-
stantne tetive (sl. 11.30 detalj A).
s c = s cos 2 α 0
Položaj konstantne tetive u odnosu na temeni cilindar se
zove visina konstantne tetive, a ona je jednaka radijalnom
rastojanju između tačke na sredini konstantne tetive i te-
mena zupca. Njena veličina, takođe na osnovu sl.11.30.
s
hc = ha − sin α 0 cos α 0
2
Podeona debljina zupca, uzevši u obzir i pomeranje profi-
la:
π 
s = m n  + 2x tg α 0  .
2 
Ako se ova vrednost uvrsti u predhodne jednačine dobiće
se opšti izraz za izračunavanje konstantne tetive
π 
s c = m n  + 2 x tg α 0  cos 2 α 0
2 
odnosno, visine konstantne tetive
mn  π 
hc = ha −  + 2 x tg α 0  sin α 0 cos α 0
2 2 
Stvarna visina glave zupca ima istu vrednost kao kod od-
ređivanja tetivne debljine
h a ,st (
= mn h + x +
*
a )∆d a
2
gde je: ∆da - odstupanje prečnika temenog kruga od ra-
čunske vrednosti.
Slika 11.31. Merila za određivanje konstantne tetive
Veličina konstantne tetive se određuje specijalnim pomič-
nim merilom, kod kojeg merne površine kljunova nisu pa-
ralelne, već su pod uglom nagiba standardnog profila u od-
nosu na simetralu zupca, tako, da jedan kljun odgovara le-
vom, a drugi desnom standardnom profilu istog zupca. Za
kontrolu visine konstantne tetive, merilo je snabdeveno
mernim satom. Postoji dva tipa ovog merila.
Kod jednog (sl.11.31a), levi kljun je nepomičan a desni se
može pomerati pomoću mikrometarskog zavrtnja. Posle
podešavanja, taj kljun se fiksira jednim zavrtnjem. Merni
sat je takođe pomerljiv i uvek se namešta na sredini izme-
đu kljunova. Kod drugog tipa merila (sl.11. 31b), merni sat
je nepomerljiv, a kljunovi se mogu simetrično pomerati u
odnosu na osu mernog pipka sata. Ovo pomeranje se vrši
pomoću specijalnog mikrometarskog zavrtnja koji je vezan
sa kljunovima preko navoja suprotnih smerova nagiba. Po-
sle podešavanja merila, kljunovi se fiksiraju zavrtnjima.
Pre merenja, razmak između kljunova se podešava pomo-
ću etalon valjka tako, da merni sat pokazuje nulu
(sl.11.32a). Prečnik etalona - δ, zavisi od vrednosti modu-
la, ugla α0 i veličine koeficijenta pomeranja profila.
Prilikom kontrole konstantne tetive, kjlunovi se naslanjaju
na bokove kontrolisanog zupca i registruje se odstupanje
veličine visine konstantne tetive na mernom satu. Veza
između tog odstupanja (visine konstantne tetive) i odstupa-
nja veličine konstantne tetive na osnovu sl.11.32b:
tg α 0 = ∆s c 2∆h c
odavde se dobije odstupanje lučne debljine zupca koja je
približno jednako odstupanju konstantne tetive.
∆s ≅ ∆ s c = 2∆h c tg α 0 .
88
a) b)
Slika 11.32. Podešavanje kljunova pre merenja (a)
i veza između konstantne tetive i njene visine
gde je:
∆s - odstupanje lučne debljine zupca,
∆sc - odstupanje konstantne tetive
∆h c - odstupanje visine konstantne tetive,
α0 - ugao nagiba standardnog profila alata.
Merenje konstantne tetive ima brojne prednosti u odnosu
na merenje tetivne debljine. To su uglavnom:
• kljunovi naležu na bokove zubaca na većim površina-
ma i zbog toga je njihovo habanje sporije,
• pored toga habanje mernih površina kljunova ne utiče
na rezultat merenja, jer se merilo podešava pomoću
etalona a ne pomoću skale,
• umesto debljine zupca, meri se visinska mera zupca,
što daje veću tačnost, naročito ako se koristi fini merni
sat, a rezultat merenja se lakše i tačnije očitava,
• opruga mernog sata obezbeđuje konstantnu silu mere-
nja,
• ako se merenje vrši u toku izrade ozubljenja pre zad-
njeg zahvata alata, direktno se očitava potrebna veli-
čina primicanja alata obradku.
11.4.4.3. Mera preko zubaca
Za određivanje debljine zubaca cilindričnih zupčanika sa
spoljnim ozubljenjem, u praksi se najviše koristi mera pre-
ko zubaca. Ovaj metod prvi je razradio Ernest Vildhaber
(Wildhaber), godine 1923.
Mera preko zubaca (W) je rastojanje između dve paralelne
ravni koje tangiraju spoljne raznoimene bokove nekoliko
uzastopnih zubaca (odnosno međuzublja kod unutrašnjeg
ozubljenja). Ovom merom obuhvaćeni broj zubaca se zove
merni broj zubaca (zw). Mera preko zubaca se određuje
duž zajedničke normale krajnjih obuhvaćenih bokova, koja
ujedno predstavlja i pravac tangente osnovnog kruga
kontrolisanog zupčanika. Merenje se vrši u normalnoj
ravni. Vrednost te mere je konstantna, ne zavisi od po-
ložaja merila i zbog toga se to merilo ne mora oslanjati ni
o kakvu površinu.
Da bi se ovo lakše svatio, potrebno je posmatrati nastaja-
nje evolvente. Prilikom kotrljanja jedne prave (osnovna
prava) po jednom krugu (osnovni krug) bez klizanja, svaka
tačka te prave opisuje po jednu evolventu. Sve te evolven-
te su međusobno podudarne krive. Ako se na osnovnoj
pravoj izaberu neke tačke na međusobnim rastojanjima, je-
dnakim osnovnom koraku (pb) nekog zupčanika, one će o-
pisati istoimene profile susednih zubaca tog zupčanika.
Posle se izabere drugi niz tačaka na osnovnoj pravoj, na is-
 tim međusobnim rastojanjima i izvrši se kotrljanje prave u Pošto se mera preko zubaca određuje na tangenti osnovnog
suprotnom smeru, tada će te tačke opisati suprotne profile kruga, njena veličina jednaka je odgovarajućoj dužini luka
zubaca (sl.11.33a). Ako se sve dobijene evolvente preseku na osnovnom krugu i sastoji se iz (zw - 1) osnovnog koraka
nekom tangentom osnovnog kruga bilo kog položaja, raz- i jedne debljine zupca na osnovnom krugu.
mak između susednih presečnih tačaka će biti jednak os-
novnom koraku, jer su istoimeni profili zubaca ekvidis- W = m cos α[(z W − 0,5)π + zinvα ] + 2mx sin α
tantne krive. Ako se posmatraju dve presečne tačke suprot-
nih profila na istoj tangenti, njihovo rastojanje ostaje kon-
Do obrasca za izračunavanje mere preko zubaca, kod pra-
stantno, bez obzira na položaj te tangente (sl.11.33b). Poš-
vozubih cilindričnih zupčanika sa spoljnim ozubljenjem,
to je tangenta osnovnog kruga istovremeno i normala evol-
dolazi se na sledeći način:
vente, tangenta evolvente u presečnoj tački treba da je up-
ravna na tangenti osnovnog kruga. Uvek se mogu naći dva
suprotna profila bokova zubaca, čije su tangente u preseč-
nim tačkama međusobno paralelne, pa se tada one mogu
zameniti mernim površinama nekog merila i na ovaj način
određena mera predstavljaće meru preko zubaca kontroli-
sanog zupčanika. Pošto je ta mera konstantna, ona se može
izmeriti bilo gde u pravcu tangente osnovnog kruga, bez
oslanjanja merila na neku pomoćnu površinu.

a) b)
Slika .11.33 Nastajanje dva snopa evolventi (a) i
Slika 11.35. Debljina zupca na osnovnom i
konstantan razmak presečnih tačaka tangente
podeonom krugu
osnovnog kruga i suprotnih profila zubaca (b)
W = (z W − 1)p b + s b
Radi dobijanja ispravnog rezultata kod određivanja mere
preko zubaca, merne površine uvek treba da tangiraju e- Osnovni korak je:
volventne delove profila. Najbolje je, ako se ta mera odre- p b = p cos α = mπ cos α ,
đuje između tačaka u blizini polovine visine zubaca. Zbog
toga merni broj zubaca raste sa povećanjem broja zubaca dok je debljina zupca na osnovnom krugu:
zupčanika. Ovu tvrdnju ilustruje sl.11.34, na kojoj su pri-  s 
kazana tri zupčanika sa različitim brojevima zubaca, bez s b = 2rb ψ = 2rb (λ + invα ) = 2rb  + invα 
 2 r 
pomeranja profila.
λ je centralni ugao koji pripada polovini podeone debljine
zupca
λ = s 2r

s je podeona debljina zupca, čija vrednost, u slučaju po-

1  π  
s b = mz cos α   + 2 xtgα  + invα 
z  2  
meranja profila, iznosi:
π 
s = m + 2x tg α 
2 
Poluprečnik osnovnog kruga je
mz
rb = r cos α = cos α
2
gde je: r = mz/2 - poluprečnik podeonog kruga.
Uzevši u obzir sve navedene zavisnosti, debljina zupca na
osnovnom krugu imaće vrednost:

Slika .11.34. Zavisnost između mernog i ili

stvarnog broja zubaca
89
 π  nosno u njegovoj blizini. Naši standardi daju sledeći ob-
s b = m cos α + 2xtgα + zinvα  razac za izračunavanje mernog broja zubaca za zupčanike
2 
sa pomerenim profilom:
Uvrstivši ovu vrednost u izraz za meru preko zubaca, kao i z 2 x tg α
z W = (tg α x − invα ) − + 0,5
vrednost osnovnog koraka, mera preko zubaca, kada po- π π
stoji pomeranje profila, u slučaju sprezanja bez zazora,
gde je:
biće:
π  4(x z )(1 + x z )
W = (z W − 1)mπ cos α + m cos α + 2xtgα + zinvα  = tg α x = tg 2 α +
 2  cos 2 α
= m cos α[(z W − 1 + 0,5)π + 2xtgα + zinvα ] U slučaju sprezanja sa zazorom, od teorijske vrednosti me-
re preko zubaca treba oduzeti polovinu bočnog zazora.
Konačan oblik jednačine je:
Wst = m cos α[(z W − 0,5)π + zinvα ] + 2mx sin α − jn 2
W = m cos α[(z W − 0,5)π + 2xtgα + zinvα] ili
U poslednjem izrazu prvi član predstavlja meru preko zu- gde je j n = j cos α (“j” je kružni zazor).
baca bez pomeranja profila a drugi član izražava promenu Kod kosozubih cilindričnih zupčanika mogu se koristiti is-
ove vrednosti u zavisnosti od veličine pomeranja profila. te jednačine, ali sa odgovarajućom modifikacijom. S ob-
Kod x-nultih zupčanika merni broj zubaca se određuje na zirom da se mera preko zubaca određuje u normalnoj rav-
osnovu sl.11.36. iz uslova, da krajnje tačke mere preko zu- ni, a kod kosih zubaca normalna i glavna ravan međusob-
baca budu na podeonom krugu. no zaklapaju ugao β, jednačina za određivanje mere preko
zubaca dobije oblik:
W = m n cos α n [(z W − 0,5)π + zinvα t ] + 2 x n m n sin α n
Merni broj zubaca, u slučaju x-nultih zupanika

zW = α
z )
π
(t cos β b + tg α t tg β b + 0,5
2 2
)
gde je:

α) = π α o u rad
t t
180
Kod x - zupčanika, tj. kada postoji pomeranje profila:

z  tg α tx  2 x tg α t
zW =  − invα t  − t + 0,5

π  cos β b
2
π


Slika.11.36. Određivanje mernog broja zubaca 4(x t z )(1 + x t z )

tg α tx = tg 2 α t +
Dužina luka podeonog kruga, izmedju tačaka A i B, iz-no- cos 2 α t
si:
gde je:
(AB) = z W p − 0,5p = (z W − 0,5)p = (z W − 0,5)mπ
tg β b = tg β cos α t ; tg α t = tg α n cos β ; x t = x n cos β
Centralni ugao koji pripada polovini ove dužine je α, pa se
dužina tog luka može izraziti i preko ovog ugla: U slučaju sprezanja sa zazorom, od mere preko zubaca po-
trebno je oduzeti polovinu bočnog zazora
) = mzα o π
AB = 2rα jn
180 W = m n cos α n [(z W − 0,5)π + zinvα t ] + 2x n m n sin α n −
2
Ako se desne strane prethodnih izraza izjednače Bočni zazor je:
j n = j cos α t cos β b
(z W − 0,5)mπ = mzα o π
180 Kod kosozubih zupčanika mera preko zubaca se može iz-
dobija se jednačina za izračunavanje mernog broja zubaca: meriti samo, ako je zupčanik dovoljno širok.
α Minimalna širina zupčanika, na osnovu sl.11.37. je:
zW = z + 0,5 ili
180
b ≥ W sin β b + b M cos β b
z o
zW = + 0,5 (za α = 20 ) bM je širina mernog pipka merila.
9
Dobijena vrednost se zaokružuje na ceo broj.
U slučaju x-zupčanika (pomereni profil), u jednačinu za
merni broj zubaca umesto ugla α treba uvrstiti ugao αw da
bi se mera preko zubaca dobila na kinematskom krugu, od-

90
 Marametar, tip 840 FM sa specijalnim mernim pipcima,
proizvod firme Mar je veoma pogodno merilo za određi-
vanje mere preko zubaca, jer je oblast merenja povećana u
odnosu na mikrometre. Pošto nije snabdeven skalom, za
podešavanje položaja nepokretnog mernog pipka potreban
je etalon, ili slog uporednih merki. Odstupanje od podeše-
ne mere (nazivne veličine mere preko zubaca) očitava se
na mernom satu koji je snabdeven i tolerancijskim indeksi-
ma za označavanje veličina graničnih odstupanja. Merne
površine pipaka su obložene tvrdim metalom. Ovo merilo
je prikazano na sl.11.40.

Slika 11.37. Minimalna potrebna širina

kosozubih zupčanika
Kod unutrašnjeg ozubljenja princip određivanja mere pre-
ko zubaca je isti kao kod spoljnjeg. Pošto je unutrašnje o-
zubljenje ustvari “negativ” spoljnjeg ozubljenja, zubac i
međuzublje menjaju svoje uloge, pa bi pravilnije bilo go-
voriti o mernom broju međuzublja. Jednačine, dobijene
kod spoljnjeg ozubljenja se mogu u potpunosti primeniti i
kod unutrašnjeg ozubljenja. Razlika je samo kod određi-
vanja stvarne vrednosti mere preko zubaca, jer polovinu
bočnog zazora treba dodati a ne oduzeti kao kod spoljnjeg
ozubljenja i što merni pipci moraju biti zaobljeni sa spolj-
ne strane (sl.11.38.). Slika 11.40. Marametar 840 FM
Firma Rajshauer (Reishauer) je izradila jedan specijalan
mikrometar (oznake ZMF) za određivanje mere preko zu-
baca. Ovo merilo je snabdeveno sa četiri distancione aure,
dužine tačno 25 mm, čime je dobijena merna oblast 0...100
mm i zbog toga ovo merilo zamenjuje četiri obična mik-
rometra. Merilo je snabdeveno i mernim satom koji po-
kazuje odstupanje nazivne mere, ranije podešene pomoću
mikrometarskog zavrtnja (sl.11.41.).

Slika 11.38. Mera preko zubaca kod

unutrašnjeg ozubljenja.
Za određivanje mere preko zubaca, po principu se mogu
koristiti sva merila kod kojih su merne površine međusob-
no paralelne, međutim pogodnija su merila, specijalno iz-
rađena za ovu svrhu.
Najjednostavnije merilo je mikrometar sa tanjirastim mer-
nim pipcima (sl.11.39a) koji nije baš pogodni u proizvod-
nji zbog relativno male oblasti merenja (25 mm) i zbog to-
ga je potreban veći broj mikrometara za pokrivanje sve ob-
lasti merenja u proizvodnom programu.
Slika 11.41. Merilo Rajshauer ZMF
Kod velikoserijske i masovne proizvodnje za kontrolu me-
ra preko zubaca, koriste se granična merila, oblika račve
(sl.11.42). Prednost ovih merila je što je njihova primena
vrlo jednostavna, ali veliki im je nedostatak što ne poka-
zuju veličine odstupanja pa je potrebno snabdeti radnika i
nekim merilom od ranije opisanih, da bi u slučaju neis-
pravnih zupčanika mogao odrediti veličinu koja je potreb-
na za ponovnu regulaciju mašine za izradu ozubljenja.

Slika 11.39. Mikrometri za mere preko zubaca

Kod malih serija je bolje koristiti mikrometre sa mernim
satom na čijim skalama se mogu označiti granična
odstupanja mere preko zubaca, što umnogome olakšava
kontrolu (sl.11.39b). Slika 11.42. Granično merilo za meru preko zubaca
91
11.4.4.4. Mera preko valjčića, odnosno kuglica zupca, u lučnoj meri iznosi π/z (to je ustvari polovina uga-
onog koraka). Ako se središte poprečnog preseka valjčića
Ovaj način kontrole debljine zubaca cilindričnih zupčani- u glavnoj ravni nalazi na simetrali međuzublja, na osnovu
ka potiče od O.S.Gordona iz 1922. godine. sl.11.43. može se napisati:
Prilikom merenja, u dva naspramna međuzublja se postavi r π
invα M = ψ + v −
po jedan tačno izrađen merni valjčić (odnosno merna kug- rb z
lica) istih prečnika, poznate veličine, pa se izmeri mera gde je
preko tih valjčića (kuglica). Dobijena mera se zove mera
s
preko valjčića/kuglica (M) i jednaka je rastojanju paralel- ψ = b = λ + invα
nih ravni koje tangiraju dva valjčića (kuglica), umetnuta u 2rb
naspramna međuzublja zupčanika. Prilikom merenja, mer- Uvrstivši vrednost ψ u predhodnu jednačinu, dobija se:
ne površine merila predstavljaju te paralelne tangentne ) r π
ravni. Kod spoljnjeg ozubljenja one tangiraju valjčiće spo- invα M = λ + invα + v − ili
rb z
lja (M je najveća mera), dok kod unutrašnjeg ozubljenja
s d π
one tangiraju valjčiće iznutra (M je najmanja mera). Iz po- invα M = + invα + v −
znate vrednosti mere preko valjčića (odnosno kuglica) mo- d db z
že se izračunati podeona debljina zubaca kontrolisanog
gde je: λ - centralni ugao koji pripada polovini podeone
zupčanika.
debljine zupca i jednaka je:
Geometrija mere preko valjčića (kuglica) za pravozube ci- ) s 1π 
lindrične zupčanike, u slučaju spoljnjeg ozubljenja, prika- λ= =  + 2 x tg α 
2r z  2 
zana je na slici 11.43.
Ako je poznat ugao αM, može da se odredi poluprečnik
Prvo treba izračunati veličinu napadnog ugla profila zuba- kruga rM koji prolazi kroz središte poprečnog preseka valj-
ca αM na krugu, poluprečnika rM, koji prolazi kroz središta čića
poprečnih preseka valjčića, postavljenih u međuzublje rb r cos α
zupčanika. rM = =
cos α M cos α M
Poznavajući poluprečnike rv i rM, može se izračunati mera
preko valjčića. Način izračunavanja njene veličine zavisi
od toga, dali je broj zubaca zupčanika paran ili je neparan.
Kod zupčanika sa parnim brojem zubaca, valjčići se mogu
postaviti tačno u naspramna međuzublja, pa u tom slučaju,
na osnovu sl.11.44. mera “M” će biti:
M = 2(rM + rv ) = d M + d v

Slika 11.43. Geometrijske zavisnosti kod

mere preko valjčića
Ako bi se formirala jedna evolventa osnovnog kruga zup-
čanika koja prolazi kroz središte valjčića Ov, ona bi bila
podudarna sa stvarnim profilom zupca. Početna tačka te
evolvente je B (na osnovnom krugu), dok je početna tačka
evolvente koja predstavlja profil posmatranog zupca A.
Dužina luka AB osnovnog kruga jednaka je poluprečniku
mernog valjčića rv, jer su dve evolvente istog osnovnog
kruga ekvidistantne krive i na osnovu nastajanja evolven-
te, duž OvN na osnovnoj pravoj jednaka je dužini luka BN
na osnovnom krugu. Centralni ugao koji odgovara dužini
luka osnovnog kruga AB, u lučnoj meri iznosi rv/rb (od-
nosno dv/db).
Lučna debljina zupca na osnovnom krugu je sb, a centralni
ugao koji odgovara polovini ove debljine je ψ. Centralni Slika 11.44. Mera preko valjčića kod
ugao, koji međusobno zaklapaju simetrele međuzublja i parnog broja zubaca
92
Kod zupčanika sa neparnim brojem zubaca, naspram bilo • u slučaju merenja preko dva valjčića:
kog međuzublja se nalazi jedan zubac. U tom slučaju mera M st − d v
preko valjčića se može odrediti na dva načina: rM ,st = .
2 cos(90 z )
• preko tri valjčića, ili
• preko dva valjčića. Napadni ugao profila zubaca na krugu poluprečnika rM
Kod prvog načina, postavlja se jedan valjčić u neko među- rb db
cos α M ,st = = .
zublje, a pored naspramnog zupca, u oba međuzublja se r M ,st d M ,st
postavlja po jedan valjčić, kako to sl.11.45a prikazuje.
I na kraju, debljina zupca na podeonom krugu:
π d 
s st = d + invα M ,st − invα − v .

 z db 
Kod kosozubih zupčanika određivanje mere preko valjčića
je otežano, pošto valjčići ne leže čvrsto u međuzublju, već
se klate, pa se teško postavljaju u pravilan položaj, što pre-
dstavlja izvor dopunskih grešaka kod merenja. Zbog toga
se kod tih zupčanika, umesto mernih valjčića koriste mer-
ne kuglice, istih prečnika kao što bi imali i valjčići.
Mera preko kuglica se određuje u glavnoj ravni. Merenje
je pravilno samo u tom slučaju, ako se središta kuglica
nalaze u istoj glavnoj ravni. To se postiže na taj način, što
se zupčanik postavi jednom svojom čeonom površinom na
ravnu podlogu (tušir ploča), na koju se postavljaju i kugli-
Slika 11.45. Mera preko tri valjčića (a) i ce. Priljubljivanjem kuglica u odgovarajuća međuzublja,
mera preko dva valjčića (b) merenje treba izvršiti u ravni, paralelnoj sa podlogom. S
obzirom, da kuglice dodiruju bokove zubaca u normalnoj
Mera preko valjčića se određuje tako, da jedna merna po- ravni, a merenje se vrši u glavnoj ravni, stvarne kuglice u
vršina merila tangira oba susedna valjčića, dok druga mer- proračunima se moraju zameniti nekim fiktivnim kuglica-
na površina, svakako paralelna sa prvom, tangira treći valj- ma. U tom slučaju mogu se koristiti i kod kosih zubaca
čić. Na osnovu date šeme, veličina mere preko tri valjčića jednačine dobijene za prave zupce, u koje se uvrštavaju
iznosi: parametri zupčanika koji važe za glavnu ravan, stim da je
M = rM + rM cos(180 z ) + 2rv = rM [1 + cos(180 z )] + d v poluprečnik fiktivne kuglice:
rvt = rv cos β b .
Kod drugog načina kontrole, pored naspramnog zupca se
postavlja samo jedan valjčić (sl.11.45b) i mera preko valj- Stvarna debljina zupca, na osnovu stvarne mere preko
čića se određuje u ravni koja prolazi kroz središta oba valj- kuglica je:
čića. π dv 
s t ,st = d ⋅  + invα M ,st − invα t −  ,
M = 2[rM cos(90 z ) + rv ] = d M cos(90 z ) + d v z m n z cos α n 
Kod merenja preko tri valjčića lakše se nalazi pravilan po- gde je stvarni napadni ugao profila
ložaj merila, ali merenje je prilično otežano, jer pored mer- rb db d cos α t
nog predmeta, potrebno je držati još i tri valjčića i merilo. cos α M ,st = = = .
rM ,st d M ,st d M ,st
Merenje preko dva valjčića zahteva veću rutinu, jer se teže
nalazi pravilan položaj merila. Da bi se moglo mera preko valjčića (kuglica) pravilno iz-
meriti, veličina njihovog prečnika mora zadovoljiti tri us-
Ako postupak izračunavanja mere preko valjčića obrne,
lova:
pomoću izmerene vrednosti mere preko valjčića, može se
izračunati debljina zubaca kontrolisanog zupčanika. Iz jed- • valjčići/kuglice ne smeju da naležu na podnožnu po-
načine za izračunavanje mere preko valjčića se izrazi polu- vršinu ozubljenja, već treba da se oslanjaju o bokove
prečnik kruga rM koji prolazi kroz središta valjčića, jer je zubaca,
njegova vrednost potrebna za izračunavanje veličine na- • mera preko valjćića/kuglica mora da bude veća od
padnog ugla profila zubaca αM na tom krugu. prečnika temenog kruga zupčanika, da bi se ona mog-
la izmeriti, i
Kod zupčanika sa parnim brojem zubaca
• dodirne tačke između valjčića/kuglica i bokova zuba-
M − dv ca moraju se nalaziti na evolventnom delu profila zu-
rM ,st = st
2 baca.
Kod zupčanika sa neparnim brojem zubaca: Matematiko formulisanje navedenih uslova je sledeće:
• u slučaju merenja preko tri valjčića: 1. (rM - rv ) > rf,
M st − d v 2. (rM + rv ) > ra,
rM ,st = .
1 + cos(180 z ) 3. rb2 + (rb tg α M − rv ) < ra .
2

93
Treći uslov ne treba ispitati, ako je: rM ≤ ra
Svi dosadašnji proračuni su izvedeni za slučaj sprezanja
zubaca bez zazora. Stvarna debljina zupca, uzevši u obzir i
veličinu zazora, je:
j jn
sj = s − =s− ,
2 2 cos α
pa pomoću ove vrednosti se određuje veličina ugla λ (sj /d)
koju treba uvrstiti u onu jednačinu za izračunavanje polu-
prečnika rM koja važi za slučaj sprezanja bez zazora.
Prečnik valjčića (kuglica) može se birati na osnovu razli-
čitih kriterijuma. Dosta dobri rezultati se dobiju primenom
nomograma, prikazanog na sl.11.46. Pomoću tog nomo-
grama se određuje veličina koeficijenta prečnika mernog
tela u zavisnosti od broja zubaca i koeficijenta pomeranja
profila, pa se sa njim množi standardni modul. Dobijena
vrednost se zaokružuje na ceo mm (obično naniže) i sa tim
prečnikom se proveravaju granični uslovi. Zatim se, po po-
trebi, vrši korekcija sve dotle, dok se ne ispune ti uslovi.
Na osnovu stvarne vrednosti mere preko valjčića/kuglica
može se izračunati stvarna debljina zupca, kao što je već
ranije izvedeno.
Slika 11.46. Nomogram za određivanje koeficijenta
prečnika mernog tela
Za određivanje mere preko valjčića/kuglica, mogu se kori-
stiti sva univerzalna ručna merila koja su snabdevena dve-
ma, međusobno paralelnim mernim površinama. Željena
tačnost daje smernicu za izbor merila, ali u svakom sluča-
ju, bolje je koristiti tačnija merila, po mogućstvu ona, koja
su snabdevena mernim satom tačnosti 1 ili 2 µm. Celi-
shodnije je koristiti specijalna merila, jer ona omogućuju
lakše merenje. Tako napr. ako se Marov marametar snabde
mernim pipcima sa sferičnim završetkom, umnogome se
olakšava merenje kod kosozubih zupčanika, jer treba drža-
ti samo merilo u toku merenja (sl.11.47).
94
Slika 11.47. Određivanje mere preko kuglica
marametrom
11.4.4.5. Upoređivanje različitih metoda
kontrole debljine zubaca
Najcelishodnija kontrola debljine zubaca cilindričnih zup-
čanika sa spoljnim ozubljenjem u toku proizvodnje je od-
ređivanje mere preko zubaca. Prednosti ovog metoda su:
• mera preko zubaca se direktno meri, pa zbog toga ona
ne zavisi od tačnosti neke oslone površine,
• dodir između mernih pipaka i bokova zubaca se ostva-
ruje na površinama a ne po linijama, što daje veću tač-
nost,
• upotreba merila je jednostavna i laka, i merenje se
može izvršiti i u toku izrade ozubljenja,
• ako se odrede mere preko zubaca za dva susedna mer-
na broja zubaca, njihova razlika daje vrednost osnov-
nog koraka.
Nedostaci su:
• na tačnost dobijenog rezultata utiču greške osnovnog
koraka,
• greške profila takođe utiču na dobijeni rezultat, ali u
manjoj meri,
• pošto mera preko zubaca ne zavisi od ekscentričnosti
ozubljenja, pogonsko ponašanje zupčanika se ne može
utvrditi na osnovu ovako dobijenih rezultata.
Uticaj grešaka osnovnog koraka eliminiše se većim bro-
jem merenja po obimu zupčanika (minimalno četiri) i uzi-
ma se srednja vrednost
Kod merenja tetivne debljine i konstantne tetive, tačnost
dobijenog rezultata zavisi od tačnosti prečnika temenog ci-
lindra. Svakako, najbolje je da se taj prečnik izmeri i na
osnovu stvarnih vrednost se izračuna visina glave zupca.
Tačno određivanje prečnika temenog cilindra je moguće
samo kod parnog broja zubaca, pa je zbog toga bolje izme-
riti taj prečnik pre izrade ozubljenja. Pošto debljina zupca
zavisi i od ekscentričnosti ozubljenja, mora se izvršiti veći
broj merenja po obimu zupčanika (4...5) i uzeti srednju
vrednost, čime se ublažava uticaj te greške. Često puta,
najveće greške merenja potiču od nepravilnog položaja
merila, pa merenje tetivne debljine i konstantne tetive zah-
teva dobru uvežbanost operatora. Zbog nedostataka, pri-
mena ove vrste kontrole debljine zubaca je opravdana sa-
mo u tim slučajevima, kada ne postoji druga mogućnost
određivanja te mere.
Mera preko valjčića (kuglica) je takođe nazavisna od eks-
centričnosti temenog i/ili podnožnog kruga i zbog toga se
koristi samo u proizvodnji za međufaznu kontrolu a ne kao
završnu (prijemnu). Primena ove vrste kontrole je ograni-
čena zbog poteškoća u toku merenja (previše elementa u
rukama), što je eliminisana upotrebom specijalnih merila.
11.4.5. Kontrola centričnosti i aksijalnosti
ozubljenja
Kada se osa obrtanja zupčanika i osa ozubljenja poklapaju,
ozubljenje je izrađeno centrično, što bi bio idealan slučaj.
U praksi međutim, zbog neispravnog pričvršćenja obradka
zupčanika u toku izrade ozubljenja i zbog grešaka same
mašine i pomoćnog pribora, ozubljenje je redovno
izrađeno ekscentrično u odnosu na osu obrtanja. Greške
ovakve prirode se mogu podeliti u dve grupe:
• osa ozubljenja i osa obrtanja se ne poklapaju, ali su
međusobno paralelne,
• osa ozubljenja i osa obrtanja se seku ili se mimoilaze.
U prvom slučaju radi se o ravnomernoj ekscentričnosti i
greška se javlja u obliku odstupanja kružnosti obrtanja (ra-
dijalno bacanje). Pošto su pomenute ose paralelne, veličine
ekscentričnosti u čeonim ravnima su jednake. U drugom
slučaju, pored odstupanja kružnosti obrtanja, javlja se i
odstupanje ravnosti obrtanja (aksijalno bacanje) i zbog
toga veličine ekscentričnosti su različite u čeonim rav-
nima, a smerovi im su isti ako se ose seku, odnosno, razli-
čiti ako se ose mimoilaze.
U slučaju da se sprežu jedan zupčanik sa ekscentričnim
ozubljenjem i jedan ispravan zupčanik, u toku jednog pu-
nog obrtanja zupčanika sa greškom, veličina kružnog za-
zora se menja po zakonu sinusoide, pa se zupčani par u to-
ku rada ponaša, kao da se menja debljina zubaca. Ako je
pogonski zupčanik sa greškom, ugaona brzina gonjenog
zupčanika će se takođe menjati po sinusoidi. Kod sporo-
hodnih prenosnika to ne utiče bitno na rad zupčanog para,
ako veličina greške nije tolika da bi ona izazvala zaglav-
ljivanje zubaca. Kod srednjih i visokih učestanosti obrtanja
međutim izaziva pojavu neprijatnog piskavog zvuka, od-
nosno, ako je frekvencija učestanosti obrtanja blizu sopst-
venoj frekvenciji gonjene mase, dolazi do rezonance, što
može prouzrokovati i lom nekih elemenata u prenosu. Eks-
centričnost ozubljenja naročito štetno utiče na rad prenos-
nika, kod kojih se traži tačna ugaona brzina gonjenih ele-
menata (napr. precizne mašine alatke) i kada se zupčani
par zbog konstrukcionih razloga spreže sa vrlo malim za-
zorom (roboti).
Pri praktičnoj kontroli centričnosti ozubljenja, određuje se
radijalno bacanje, što je predstavljeno razlikom najvećeg i
najmanjeg očitavanja na mernom satu koji pokazuje pro-
mene položaja loptice (valjčića) ili obuhvatnice, odnosno,
merne prizme u odnosu na osu obrtanja zupčanika (sl.-
11.48) u toku jednog punog obrtanja kontrolisanog zupča-
nika. Ekscentričnost ozubljenja jednaka je polovini radijal-
nog bacanja, ako je ne remete druga odstupanja zubaca.
Inače na rezultat merenja utiču i greške oblika bokova i
debljine zubaca, kao i greške koraka.
a) b)
Slika 11.48. Princip kontrole radijalnog bacanja
ozubljenja lopticom (a) i obuhvatnicom (b)
95
Radijalno bacanje se određuje ili na nekom specijalnom u-
ređaju za kontrolu radijalnog bacanja ili na univerzalnom
uređaju za kontrolu zupčanika. Kontrolisani zupčanik se
uvek postavlja na uređaj tako da se on može okretati oko
sopstvene ose obrtanja (između šiljaka, oslanjanje o prizmi
ili obrtnih diskova, odnosno posredstvom trna, i sl.).
Kod zupčanika malih i srednjih veličina, može se primeniti
merni sat, čiji je merni pipak sa sferičnim završetkom koji
je u direktnom kontaktu sa bokovima zubaca. Pre merenja
merni sat se fiksira u takvom položaju da osa mernog pip-
ka bude u radijalnom pravcu prema zupčaniku i da bude u
simetralnoj ravni međuzublja da se ne bi pojavile neke do-
punske sile (upravne na osu mernog pipka) u toku mere-
nja. Tačniji razultati se dobiju primenom radijalne saonice
sa posebnim mernim pipkom koji je u kontaktu sa pipkom
mernog sata. U toku kontrole sferični završetak mernog
pipka redom ulazi u međuzublja, vrednosti na mernom sa-
tu se zabeleže i određuje se razlika između ekstremnih ve-
ličina. Najbolje je nacrtati dijagram odstupanja. Ako pos-
toji ekscentričnost ozubljenja, oblik dijagrama je sinusoi-
da.
Prešnik merne kuglice tako treba birati da ona dodiruje
bokove u blizini polovine visine zubaca.
Slika 11.49. Kontrola radijalnog bacanja
preko mernog valjka
Kod većih dimenzija zupčanika, u međuzublje se postavlja
jedan tačan merni valjak i na njega se naslanja pipak mer-
nog sata sa ravnim završetkom (sl.11.49). Kod širokih
zupčanika treba izvršiti kontrolu u blizini obe čeone ravni
(sl.11.50) jer se sa takvim merenjem dobijaju tačne vred-
nosti ravnosti obrtanja (aksijalnog bacanja), na osnovu ko-
jih se može utvrditi, da li se osa ozubljenja i osa obrtanja
seku, ili se mimoilaze.
Slika 11.50. Kontrola radijalnog bacanja
kod širokih zupanika
Međutim u praksi, aksijalno bacanje se najčešće određuje
mernim satom, kada njegov pipak dodiruje jednu čeonu
površinu kontrolisanog zupčanika u blizini podnožnog
kruga, pa se registruju ekstremne vrednosti na mernom sa-
tu, u toku jednog punog obrtanja zupčanika (sl.11.51).
Ovakvom kontrolom se ne može utvrditi međusobni polo-
žaj dvaju osa.
Slika 11.51. Kontrola aksijalnog bacanja
Kod kosozubih zupčanika merni valjak se klati u među-
zublju, pa se zbog toga treba težiti da pipak mernog sata
dodiruje valjak po sredini dužine. Pošto klaćenje valjka ra-
ste sa porastom ugla β, celishodnije je koristiti merni sat
(bez valjka) sa sferičnim završetkom mernog pipka.
Kod nekih uređaja, zupčanik se postavlja između verti-
kalnih šiljaka a merni sat se montira na radijalnu saonicu.
Takav je i uređaj Mar (Mahr) 892, čiji pogled odozgo
prikazuje sl.11.52.
Slika 11.52. Uređaj “Mar 892” za kontrolu
radijalnog bacanja
Merni pipak 1 sa sferičnim završetkom ulazi u me-đuzub-
lje i ujedno vrši i pozicioniranje kontrolisanog zupčanika
2. Taj pipak je u vezi sa mernim satom 3 koji je montiran
na radijalnu saonicu 4. Položaj te radijalne saonice se po-
dešava ručno, posredstvom navojnog vretena 5, a posle se
fiksira zavrtnjem 6. Nakon očitavanja vrednosti na mer-
nom satu, pipak se izvuče iz međuzublja, zupčanik se ok-
rene za jedan korak, saonica se odpusti i pod dejstvom jed-
ne opruge pipak malim udarcem ulazi u sledeće među-
zublje i na taj način obezbeđuje uvek isti položaj kontroli-
sanog zupčanika.
Dobijene vrednosti u toku kontrole radijalnog bacanja mo-
gu se naneti na ordinate dijagrama, u kojem se na apscisi
nalaze redni brojevi međuzublja (zubaca). Ako nema dru-
gih grešaka, greške ekscentričnosti formiraju jednu sinu-
soidu (sl.11.53a). Razlika između ekstremnih vrednosti da-
je veličinu radijalnog bacanja - Fr, dok je ekscentričnost:
e ≅ Fr / 2.
96
Kada postoje i greške veličine širine međuzublja, koje nisu
veće od ekscentričnosti i nisu periodične, dobija se dija-
gram, prikazan na sl.11.53b. U tom dijagramu se može na-
crtati srednja linija, koja će imati oblik sinusoide, pa se la-
ko određuje veličina radijalnog bacanja. Razmaci između
srednje linije i pojedinih izmerenih vrednosti, daju veličine
grešaka širine međuzublja.
a)
b)
Slika 11.53. Dijagram radijalnog bacanja
11.4.6. Kontrola tačnosti ugradnje
Pored tačnosti izrade pojedinih zupčanika, veoma je važno
da se zupčani par ugradi u kućicu sa zahtevanom tačnošću,
radi obezbeđenja svih uslova za njihovo pravilno sprezanje
i dobijanja predviđenog radnog veka. U toku ugradnje,
potrebno je obezbediti tačnost osnog rastojanja i tačnost
paralelnosti osa.
11.4.6.1. Greške osnog rastojanja
Cilindični evolventni zupčani parovi nisu osetljivi na ne-
tačnost, odnosno na promenu osnog rastojanja u određe-
nim granicama i zbog toga za osno rastojanje nije potrebno
propisati strogu toleranciju. Odstupanje stvarnog osnog ra-
stojanja od nominalnog (fa) ne utiče bitno na ispravno
sprezanje zupčanika pod uslovom, da osno rastojanje ne
postane tako veliko, da izazove pad vrednosti stepena
sprezanja profila ispod 1, odnosno, da ne postane tako ma-
lo, da bi se mogla pojaviti interferenca zubaca. U protiv-
nom, promena osnog rastojanja utiče samo na promenu ve-
ličine bočnog zazora između leđnih bokova spregnutih zu-
baca, kada prevelike vrednosti mogu da prouzrokuju neke
smetnje samo kod promenljivih smerova obrtanja.
11.4.6.2. Greške paralelnosti osa obrtanja
zupčanika
Međusobni položaj osa obrtanja zupčanika je određena po-
ložajem osa njihovih vratila. Paralelnost osa zupčanika se
utvrđuje pomoću osne ravni, koja sadrži osu jednog vratila
(A1 - B1), i prolazi kroz jednu izabranu krajnju tačku (B2)
ose drugog vratila.
Ostupanje paralelnosti određuje se pomoću dve kompo-
nente: devijacije - fy, i inklinacije - fx. Devijacija je uda-
ljenost druge krajnje tačke drugog vratila (A2) od osne
ravni (A2” - A2), dok je inklinacija jednaka udaljenosti iste
tačke od njenog teorijskog položaja u osnoj ravni (A2’ -
A2”). Ove dve komponente treba odrediti na što većem ra-
stojanju, a zatim svesti na veličinu aktivne širine zup-
čanika.
 Slika 11.54. Odstupanje paralelnosti osa zupčnika,
inklinacija (a), devijacija (b) i ukupno odstupanje (c)
Devijacija ima veći uticaj na odstupanja paralelnosti boč-
nih linija spregnutih bokova zubaca, pa je tolerancija para-
lelnosti osa u tom pogledu strožija ( fy = 0,5 Fβ ) nego kod
inklinacije ( fx = fβ ).
Komponente odstupanja, kao i ukupno odstupanje paralel-
nosti osa ilustruje slika 11.54.
Međusobni položaj osa obrtanja zupčanika, odnosno osa
vratila, određen je tačnošću mera, oblika i položaja mesta
za prihvatanje ležaja u kućici prenosnika. Zbog toga, tole-
rancije osnog rastojanja, devijacije i inklinacije se odnose
na pojedine mere kućice, a ne na zupčanike.Tačnost ovih
mera se određuje konvencionalnim merilima na već poz-
nati način.
11.5. SAVREMENE 3D MERNE MAŠINE
ZA KONTROLU ZUPČANIKA
Primena elektronike i računara u mernoj tehnici otvorila je
dotad neslućene mogućnosti u kontroli zupčanika. Prvo je
nemačka firma “OPTON” iz Oberkohena (deo firme Karla
Cajsa iz Jene koji je podelom Nemačke posle drugog svet-
skog rata pripao Zapadnoj Nemačkoj) osposobila svoje
univerzalne trokoordinatne (3D) merne mašine za kontrolu
zupčanika, dodavanjem jednog obrtnog stola (što je ustvari
jedan precizan podeoni aparat kojim upravlja računar) i ra-
čunarskog sistema koji se sastoji od računara HP (Hewlet
Packard), stampača (printer) i crtača (ploter).
Mašina je snabdevena specijalnom mernom glavom (sl.-
11.55) koja se sastoji od sistema opružnih paralelograma
za registrovanje pomeranja vrha mernog pipka po pravci-
ma pojedinih koordinatnih osa, i indukcionih jedinica za
pretvaranje tih pomeranja u električne signale.
Glava može da prihvati pet mernih pipaka (sl.11.55b), od-
nosno nosača mernih pipaka, u slučaju služenijih mernih
predmeta.
Kasnije je ova mehaničko-indukciona merna glava zame-
njena laserskom glavom koja obezbeđuje najveću moguću
tačnost s merenja, s obzirom da je ono bezkontaktno.
Firma Opton izrađuje trokoordinatne merne mašine u raz-
ličitim veličinama, od malih stonih (x = 500, y = 200, z =
= 300 mm), do većih portalnih (x = 9300, y = 1600, z =
=2000 mm). Nemačka firma “MAUZER” iz Oberndorfa je
preuzela merni sistem Optona, ali uglavnom izrađuje veće
merne ma’ine (x = 12000, y = 3500, z = 2400 mm).
97
a) b)
Slika 11.55. Merna glava mašine za merenje OPTON
Neke firme koje su dotad izrađivale konvencionalna meri-
la i uređaje za kontrolu zupčanika, kao napr. Klingelnberg,
Mag i Mar, izrađuju specijalne merne mašine za kontrolu
zupčanika koje rade po istom sistemu kao i Optonove
CNC merne mašine.
Svaka firma raspolaže mernim glavama sopstvene kons-
trukcije, a firma Mag primenjuje čak i sopstveni računar-
ski sistem. Proizvođač merne mašine daje i softverski
program i u taj program, pre kontrole treba samo uneti šest
podataka kontrolisanog zupčanika (z, mn, αn, β, b i xn).
Rad mašine je potpuno automatizovan. Računar upravlja
obrtnim stolom i kretanjem mernog pipka. Pre merenja,
mašina sama određuj položaj kontrolisanog zupčanika
(prvo treba merni pipak ručnim upravljanjem dovesti blizu
mernog predmeta) i transformacijom prostornog koordi-
natnog sistema uspesno određuje svako traženo odstupanje
u odnosu na koordinatni sistem vezan, za osu obrtanja zup-
čanika.
Softverski program se uglavnom izrađuje samo za cilind-
rične evolventne zupčanike i u okviru tog programa raču-
nar određuje odstupanja u odnosu na računske veličine.
Kod ostalih tipova zupčanika koristi se etalon zupčanik,
čije se mere prvo određuju, pa se u odnosu na te mere
utvrđuju odstupanja. Obično se kontroliše tačnost profila
zubaca, tačnost pravaca bočnih linija zubaca, tačnost kora-
ka i kružnost obrtanja ozubljenja. Kod kontrole pravca bo-
čne linije i oblika profila, opipava se oba boka tri ili četiri
zupca, podjednako raspoređenih po obimu zupčanika i
ploter nacrta dijagrame redom za jedan, pa za drugi bok
kontrolisanih zubaca. Računar ocenjuje izmerena odstu-
panja pa u dijagramu ucrtava referentne dužine i srednje li-
nije. Na kraju daje i razmere u pravcima pojedinih koor-
dinatnih osa i na osnovu dobijenih maksimalnih odstupa-
nja određuje kvalitet ozubljenja.
U toku daljnje kontrole, proverava se kru\nost obrtanja (ra-
dijalni udar) ozubljenja i to za oba smera obrtanja. Nacrta
se dijagram odstupanja svih me]uzublja pa se na kraju u-
crta srednja linija u obliku sinusoide (gornji deo sl.11.57).
 kom, koji je prikazan na sl. 11.58. zajedno sa svojim nosa-
čem.

Slika 11.58. Magova merna glava,

zajedno sa mernim pipkom
1-izmenljivi merni pipak; 2-brzopritezanje mernog pipka;
3-prsten za podešavanje veličine merne sile; 4-uležištenje;
5-merni kalem; 6-priključak struje; 7-osiguranje mernog
pipka od odvajanja; 8-opruga za obezbeđivanje merne si-
le; 9-krajnji oslonac; 10-elektronika.
Slika 11.59. prikazuje Magovu mašinu SP-60.

Slika 11.56.Dijagram odstupanja profila i

bočnih linija zubaca

Slika 11.59. Magova mašina SP-60

Slika 11.60. prikazuje Optonov 3D sistem za kontrolu zup-
čanika

Slika 11.57. Dijagram kružnosti obrtanja i

podeonog koraka
Posle se proverava tačnost podeonih koraka, nacrta se di-
jagram pojedinačnih odstupanja i na osnovu tih podataka i
dijagram zbirnog odstupanja, pomoću kojeg se određuje i
ukupno zbirno odstupanje. Ova kontrola se takođe izvrša-
va za oba smera obrtanja zupčanika (donji deo sl.11.57). I
kod ovih postupaka se određuje na kraju kvalitet ozublje-
nja.
Firma Mag raspolaže čitavim nizom mernih mašina, oz-
nake HP-40 i HP-100, kao i SP-60; SP-130; SP-160 i SP-
200. Sve mašine su snabdevene specijalnim mernim pip-
Slika 11.60 Optonov 3D sistem

98
Na sl. 11.61. Prikazana je magova mašina SP-40

Slika 11.63. Kontrola konusnog zupčanika

Slika 11.61. Magova mašina SP-40

Sledeće slike prikazuju kontrolu nekih tipova zupčanika.

Slika 11.64. Kontrola cilindričnog puža

Slika 11.62. Kontrola kosozubog cilindričnog zupčanika

99
11.6.TOLERANCIJA ZUPČANIKA I OZUBLJENJA
Standard ISO 1328/1975 daje definicije (date su u prethodnim poglavljima) pojedinih odstupanja koja mogu nastati u toku
izrade ozubljenja cilindričnih zupčanika, kao i brojčane vrednosti tih odstupanja. Svako odstupanje ima svoju oznaku, koje
su date u tablici 11.01. Paralelno su date i oznake po JUS-u.
Tablica 11.01. Pregled oznaka odstupanja pojedinih elemenata ozubljenja

ODSTUPANJE OZNAKA
ISO JUS
Podeonog koraka
• u glavnoj ravni, ±fpt +Atog és -Atod
• u normalnoj ravni ± fpn -
Osnovnog koraka ± fpb +AtBb,g és -AtBb,d
Zbirno odstupanje za k podeonog koraka Fpk AAtok
Ukupno zbirno odstupanje podeonih koraka Fp AAtomax
Centričnost (radijalni udar) ozubljenja Fr Tr
Profila ff Tev
Pravca bočne linije Fβ Tβ
Debljine zubaca
• gornje odstupanje Ess Asg
• donje odstupanje Esi Asd
Mere preko zubaca
• gornje odstupanje EWs Awg
• donje odstupanje Ewi Awd
Ukupno radijalno odstupanje pri kontroli sprezanja Fi” Ti”
Pojedinačno radijalno odstupanje pri kontroli sprezanja fi” ∆Ti”
Ukupno tangencijalno odstupanje pri kontroli sprezanja Fi’ Ti’
Pojedinačno tangencijalno odstupanje pri kontroli sprezanja fi’ ∆Ti’
Osnog rastojanja
Paralelnosti osa ±fa +Aag és -Aad
fx Tp’
• inklinacije,
fy Tp”
• devijacije
Poslednja tri odstupanja se odnose na zupčani par, dok ostale za pojedine zupčanike.
Indeks ″s″ označava gornje, a indeks ″i″ donje odstupanje
Pomenuti standard određuje tri grupe odstupanja i propisuje da svaki element mora da sadrži isti kvalitet po tim grupama.
Te grupe su sledeće:
1. grupa: Fpk , Fp, Fr, Fi”, Fi’,
2. grupa: fpt, fpn, fpb, ff, fi”, fi’
3. grupa: Fβ, fx, fy

Pre izrade ozubljenja, pojedini elementi tela zupčanika moraju biti izrađeni sa odgovarajućom tolerancijom, u zavisnosti od
kvaliteta ozubljenja, kako je navedeno u tablici 11.02

Tablica 11.02. Tolerancije tela zupćanika

Kvalitet ozubljenja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Otvor u za prečnik IT4 IT4 IT4 IT4
IT5 IT6 IT7 IT8 IT8
glavčini za oblik IT1 IT2 IT3
Rukavac za prečnik IT4 IT4 IT4 IT4
IT5 IT6 IT7 IT8
vratila za oblik IT1 IT2 IT3
1)
Prečnik da IT6 IT7 IT8 IT9 IT11
Radijalnaoi aksijalnao
bacanje kontrolnih 0,1a 0,25a 0,40a 0,63a 1a
površina 2)
1) Položaj tolerancijskih polja: za spoljne mere h, a za unutrašnje H. Ove tolerancije se daju u slučaju ako se
temeni cilindar koristi za oslanjanje mernog instrumenta, kao napr. kod određivanja tetivne debljine zubaca.
2) a = 0,04 d + 25 u µm, gde je d u mm

100
 Tablica 11.03. Vrednosti dozvoljenih radijalnih i aksijalnih bacanja kontrolnih površina u µm
Prečnik kontrolnog
K V A L I T E T O Z U B L J E N J A
cilindra d u mm
preko do 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
- 125 2,8 7 11 18 28
125 400 3,6 9 14 22 36
400 800 5,0 12 20 32 50
800 1600 7,0 18 28 45 71
1600 10,0 10,0 25 40 63 100
2500 4000 16,0 40 63 100 160
Sistem tolerancija ozubljenja, u pogledu veličina tolerancijskih polja, predviđa 12 kvaliteta (osim za toleranciju osnog
rastojanja, gde se predviđa 6 kvaliteta), označenih brojevima od 1 do 12, (za osno rastojanje od 1 do 6 ), pri čemu manji
brojevi označavaju bolji kvalitet, i obratno. Izbor kvaliteta se vrši na osnovu potreba korisnika, a mogućnost ostvarivanja
određenog kvaliteta zavisi od tehnološke opremljenosti proizvođača. Pre početka proizvodnje potrebno je usaglasiti ova
dva uslova. Zbog ekonomičnosti ne treba tražiti i propisati bolji kvalitet od potrebnog.
Veća tačnost oblika i mera zubaca i ozubljenja obezbeđuje ravnomerniju raspodelu opterećenja duž dodirnih linija bokova
zubaca, što povlači sa sobom veću nosivost i bolju mikroravnomernost obrtanja gonjenog zupčanika, manje vibracije i šum,
tj. manje unutrašnje dinamičke sile, naročito kod većih tangentnih brzina.

Smernice za izbor kvaliteta ozubljenja u zavisnosti od načina obrade, primene i veličine tangentne brzine, nalaze se u tabli-
ci 11.04.

Tablica11.04. Smernice za izbor kvaliteta ozubljenja

Kvaliteti 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Brušenje
Način Brijanje (pre term.obr.)
obrade Fino rez.
Srednje rez.
Prosečno rezanje

Etaloni
Precizna merila
Precizni prenosnici
Primena Automobili
Kamioni
Opšte mašinstvo
Poljoprivredne i druge grube mašine

>20 m/s
Tangent- 20.......6 m/s
na brzina 6........3 m/s
≤ 3 m/s
Kvaliteti 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Bolji kvaliteti ozubljenja zahtevaju i odgovarajući kvalitet površina bokova zubaca. Zbog toga je orijentaciono određena
veza između najgrubljih klasa površinske hrapavosti bokova zubaca i kvaliteta ozubljenja, koja je data u tablici 11.05. U
opravdanim slučajevima (napr. radi obezbeđenja tišeg rada prenosnika) mogu se propisati finije klase površinske hrapavosti
od predviđenih u pomenutoj tablici.

101
 Tablica 11.05. Veza između kvaliteta ozubljenja i klase površinske hrapavosti bokova zubaca
S t a n d a r d n i m o d u l mn , u mm
Kvalitet
1 do 2 2 do 4 4 do 6 6 do 8 8 do 10 10 do 16 16 do 20
ozubljenja
K l a s a p o v r š i n s k e h r a p a v o s t i od N4 do N11
1 N4 N4 N4 N4 N5 N5 N5
2 N5 N5 N5 N5 N5 N5 N5
3 N5 N5 N5 N5 N5 N6 N6
4 N5 N6 N6 N6 N6 N6 N6
5 N6 N6 N6 N6 N6 N6 N7
6 N6 N6 N6 N7 N7 N7 N7
7 N6 N7 N7 N7 N7 N7 N8
8 N6 N7 N7 N7 N8 N8 N8
9 N7 N8 N8 N8 N8 N9 N9
10 N8 N8 N8 N9 N9 N9 N10
11 N9 N9 N9 N9 N10 N10 N10
12 N9 N10 N10 N10 N10 N11 N11

ISO određuje formule za izračunavanje graničnih odstupanja pojedinih tolerisanih elemenata ozubljenja za sve kvalitete.
Pregled tih formula dat je u tablici11.06.
Navedene formule sadrže i neke tolerancijske faktore kao pomoćne veličine kod izračunavanja graničnih odstupanja.
Tolerancijski faktor ϕp koristi se kod izračunavanja graničnih odstupanja podeonih koraka, radijalnog bacanja, kao i
ukupnog i pojedinačnog odstupanja pri radijalnoj kontroli sprezanja.

ϕ p = m n + 0,25 d u µm

Tolerancijski faktor ϕf koristi se kod izračunavanja graničnih odstupanja profila zubaca

ϕ f = m n + 0,0125d u µm
u predhodnim jednačinama:
- mn - standardni modul u mm
- d - prečnik podeonog kruga u mm
Formule koje se nalaze u tablici 11.06. odrđuju najveća granična odstupanja pojedinih parametara. Ako neka oznaka ima
dvostruki predznak, “+” znači gornje, a “-” donje odstupanje, a njihove apsolutne vrednosti su jednake (to su odstupanja
podeonih i osnovnih koraka, i osnog rastojanja), dok u ostalim slučajevima izračunato granično odstupanje ustvari
predstavlja toleranciju odnosnog elementa.
Granična odstupanja osnog rastojanja se određuju za stvarnu veličinu, na osnovu ISO sistema tolerancija dužinskih mera
(IT). Navedena veza između kvaliteta ozubljenja i kvaliteta tolerancije osnog rastojanja je samo orijentacionog karaktera i
odgovara zahtevima opšteg mašinstva, ali u opravdanim slučajevima (precizniji prenosnik, zahtevani manji bočni zazor i
t.sl.), može se izabrati bolji kvalitet osnog rastojanja.
U formuli za izračunavanje zbirnog odstupanja podeonih koraka (tablica 11.06.) “L” je dužina luka na podeonom krugu
koji se sastoji od “k” podeonih koraka
L = kpt = kπmt u mm.
U formuli za izračunavanje tolerancije bočnih linija ,“b” je širina zupčanika u mm

102
Tablica 11.06. Pregled formula za izračunavanje graničnih odstupanja (tolerancije) pojedinih elemenata ozubljenja mere u µm
Ukupno dozvolje- Pojedinačno doz-
Kvali- Granična odstu- Dozvoljena zbirna Dozvoljeno
Tolerancija Tolerancija no radijalno od- voljeno radijalno Granična odstupanja
tet ozub- panja podeonih odstupanja podeo- radijalno
profila bočne linije stupanje pri odstupanje pri osnog rastojanja
ljenja koraka nih koraka bacanje
kontroli sprezanja kontroli sprezanja
fpt (+ ili - ) Fpk Fr ff Fβ Fi” fi” Kvalitet fa (+ ili -)
1 0,063 ϕp + 0,8 0,25 L + 0,63 0,224 ϕp + 2,8 o,o63 ϕf + 2 0,315 b + 1,6 - -
1 1/2 IT4
2 0,10 ϕp + 1,25 0,4 L +1 0,355 ϕp + 4,5 0,10 ϕf + 2,5 0,40 b +2 - -
3 0,16 ϕp + 2 0,63 L + 1,6 0,56 ϕp + 7,1 0,16 ϕf + 3,15 0,50 b + 2,5 - -
2 1/2 IT6
4 0,25 ϕp + 3,15 1 L + 2,5 0,90 ϕp + 11,2 0,25 ϕf + 4 0,63 b + 3,15 1,25 ϕp + 16 0,45 ϕp + 5,6
5 0,40 ϕp + 5 1,6 L +4 1,40 ϕp + 18 0,4 ϕf + 5 0,80 b +4 2 ϕp + 25 0,63 ϕp + 8
3 1/2 IT7
6 0,63 ϕp + 8 2,5 L + 6,3 2,24 ϕp + 28 0,63 ϕf + 6,3 1 b +5 3,15 ϕp + 40 0,9 ϕp + 11,2
7 0,9 ϕp +11,2 3,55 L +9 3,15 ϕp + 40 1 ϕf + 8 1,25 b + 6,3 4,5 ϕp + 56 1,25 ϕp + 16
4 1/2 IT8
8 1,25 ϕp + 16 5 L + 12,5 4 ϕp + 50 1,6 ϕf + 10 2 b + 10 5,6 ϕp + 71 1,8 ϕp + 22,4
9 1,8 ϕp + 22,4 7,1 L + 18 5 ϕp + 63 2,5 ϕf + 16 3,15 b + 16 7,1 ϕp + 90 2,24 ϕp + 28
5 1/2 IT9
10 2,5 ϕp + 31,5 10 L + 25 6,3 ϕp + 80 4 ϕf + 25 5 b + 25 9 ϕp + 112 2,8 ϕp + 35,5
11 3,55 ϕp + 45 14 L + 35,5 8 ϕp + 100 6,3 ϕf + 40 8 b + 40 11,2 ϕp + 140 3,55 ϕp + 45
6 1/2 IT11
12 5 ϕp + 63 20 L + 50 10 ϕp + 125 10 ϕf + 63 12,5 b + 63 14 ϕp + 180 4,5 ϕp + 56

Ostala odstupanja koja nisu navedena u tablici 11.06. određuju se na sledeći način:
Odstupanje koraka u ravni normalnoj na bokove: fpn = fpt cos β
Odstupanje osnovnog koraka : fpb= fpt cos α

Tangencijalno odstupanje pri kontroli sprezanja:

Ukupno: Fi' = Fp + f f , pojedinačno: f i' = f pt + f f

Tolerancija paralelnosti osa:
- inklinacije: fx = Fβ , - devijacije fy = Fβ/2

103
Što se tiče tolerancije, odnosno odstupanja debljine zubaca i mere preko zubaca, ono se propisuje sa ciljem, da se obezbedi
bočni zazor između leđnih bokova spregnutih zubaca koji je neophodan za neometani rad zupčanog para. S obzirom da su sve
mere zupčanika i ozubljenja izračunate za slučaj sprezanja bez zazora, radi obezbeđenja bočnog zazora, odstupanja debljine
zubaca, odnosno mere preko zubaca su uglavnom negativna.
Odstupanje debljine zubaca, odnosno mere preko zubaca se određuje u zavisnosti od gornjeg graničnog odstupanja podeonog
koraka, množeći ga sa koeficijentom “k”, čije su vrednosti date u tablici 11.07., a grafički prikaz je dat na slici 11.65.
U sledećim izrazima ks je oznaka za gornje, a ki za donje granično odstupanje.
Granična odstupanja: Debljine zubaca: Mere preko zubaca:
- gornje Ess = ks fpt Ews = ks fpt
- donja Esi = ki fpt EWi = ki fpt
Tolerancija Ts = Ess - Esi TW = EWs - EWi
Tablica 11.07. Vrednosti i oznake koeficijenta “k”
Oznaka C D E F G H J K L M N P R S
k +1 0 -2 -4 -6 -8 -10 -12 -16 -20 -25 -32 -40 -50
Tolerancija mere preko zubaca se označava sa dva slova iz gornje tablice. Prvo slovo znači gornje, a drugo donje granično
odstupanje.

Slika 11.65. Grafički prikaz tolerancije debljine zubpca

104
Položaj tolerancijskog polja u odnosu na odgovarajuću nominalnu meru debljine zubaca dat je na slici 11.66, a mere preko
zubaca na slici 11.6.

Slika 11.66. Tolerancija debljine zubaca Slika 11.67. Tolerancija mere preko zubaca
Veličina bočnog zazora zavisi od tolerancije debljine zubaca, odnosno mere preko zubaca i od tolerancije osnog rastojanja.
Manja debljina zubaca i veće osno rastojanje daju veći zazor, i obratno. Poznavajući vrednosti tolerancija mere preko
zubaca (debljine zubaca) i osnog rastojanja, mogu se odrediti granične veličine bočnog zazora.
Kod pravozubih zupčanih parova:
( )
j n ,max = − E Wi,1 + E Wi,2 ± 2f a ,s sin α w
j n ,min = −(E Ws,1 + E Ws,2 ) ± 2f a ,i sin α w

a kod kosozubih parova:

( )
j n ,max = − E Wi,1 + E Wi,2 ± 2f a ,s sin α tw cos β b
j n ,min = −(E Ws,1 + E Ws,2 ) ± 2f a ,i sin α tw cos β b

Koristeći gornje jednačine, može se odrediti tolerancija bočnog zazora, u funkciji tolerancija mera preko zubaca i osnog
rastojanja:
Kod pravozubih zupčanih parova:
T jn = TW1 + TW 2 + 2Ta sin α w

a kod kosozubih parova

Tjn = TW1 + TW 2 + 2 Ta sin α tw cos β b
Kada je usvojena veličina bočnog zazora i tolerancija osnog rastojanja, mogu se odrediti zbirovi potrebnih graničnih
odstupanja mera preko zubaca .
Kod pravozubih zupčanih parova:
( )
− E Ws,1 + E Ws,2 = j n ,min m 2f a ,i sin α w
( )
− E Wi,1 + E Wi,2 = j n ,max m 2f a ,s sin α w

a kod kosozubih parova:

( )
− E Ws,1 + E Ws,2 = j n ,min m 2f a ,i sin α tw cos β b
( )
− E Wi,1 + E Wi,2 = j n ,max m 2f a ,s sin α tw cos β b

U predhodnim jednačinama, u slučaju dvostrukih predznaka, donji se odnosi na unutrašnje ozubljenje.

Da ne bi došlo do zaglavljivanja zubaca u toku rada, potrebno je da bude

( )
j n ,min > 2 Fi",1 + Fi", 2 sin α tw .
U slučaju korekcija profila zubaca mogu se usvojiti i manje vrednosti.

105
U opštem mašinstvu, za orijentaciju mogu poslužiti podaci, dati u tablici 11.08. u kojoj su navedene preporučene vrednosti
minimalnog i maksimalnog bočnog zazora, u zavisnosti od standardnog modula.
Tablica 6.08. Orijentacione vrednosti bočnog zazora u µm (modul je u mm)
mn jn,min jn,max Tjn jn,sr mn jn,min jn,max Tjn jn,sr
1,00 85 190 105 137,5 ± 52,5 4,00 170 330 160 250,0 ± 80,0
1,25 90 200 110 145,0 ± 55,0 4,50 185 350 165 267,5 ± 82,5
1,50 95 210 115 152,5 ± 57,5 5,00 200 375 175 287,5 ± 87,5
1,75 100 220 120 160,0 ± 60,0 5,50 215 400 185 307,5 ± 92,5
2,00 110 235 125 172,5 ± 62,5 6,00 225 425 200 325,0 ± 100
2,25 120 250 130 185,0 ± 65,0 6,50 240 450 210 345,0 ± 105
2,50 130 265 135 197,5 ± 67,5 7,00 250 470 220 360,0 ±110
2,75 135 275 140 205,0 ± 70,0 8,00 280 520 240 400,0 ±120
3,00 140 285 145 212,5 ± 72,5 9,00 340 620 280 440,0 ±130
3,50 155 305 150 230,0 ± 75,0 10,00 340 620 280 480,0 ±140
Tolerancija, odnosno, granična odstupanja mera preko valjčića (kuglica) se određuju u zavisnosti od graničnih odstupanja
lučne debljine zubaca, odnosno, mere preko zubaca, na osnovu slike 11.68.
E sy cos α y ≈ E M sin α M

S obzirom da kod unutrašnjeg ozubljenja sa smanjenjem

debljine zubaca mera preko valjčića raste, granična
odstupanja te mere iznose:
U slučaju pravozubih zupčanika:
• kod parnih brojeva zubaca
E W ,s
E M ,s = ± , odnosno
sin α M

Ei
E M,i = ± .
sin α M

• kod neparnih brojeva zubaca, ( mereno preko dva

valjčića)
 90 o   90 o 
E W ,s cos  E W ,i cos 
 z   z 
   
E M ,s = ± E M,i = ±
sin α M sin α M

.U slučaju kosozubih zupčanika:

Slika 11.68. Odstupanje kod mere “M”
• kod parnih brojeva zubaca
E W ,s
E M,s = ± , odnosno
sin α M ⋅ cos β b
E W ,i
E M ,i = ±
sin α M ⋅ cos β b

• kod neparnih brojeva zubaca ( mereno preko dva valjčića)

 90 o   90 o 
E W ,s cos  E W ,i cos 
 z   z 
   
E M,s =± , odnosno E M,i =±
sin α M ⋅ cos β b sin α M ⋅ cos β b

.Donji predznak se odnosi na unutrašnje ozubljenje.

106
Literatura:
1. Barišić, R.: Savremena tehnička kontrola proizvodnje, Tehnička knjiga, Beograd, 1967,
2. Dormán, L.: Mehanički prenosnici, VTŠ, Subotica, 1992. (Főiskolai jegyzet)
3. Dormán, L.: Merenje i kontrola dužina i uglova, VTŠ, Subotica, 1995. (Főiskolai jegyzet)
4. Dormán, L.: Merenje i kontrola navoja, VTŠ, Subotica, 1995. (Főiskolai jegyzet)
5. Dormán, L.: Merenje i kontrola zupčanika, VTŠ, Subotica, 1996. (Főiskolai jegyzet)
6. Erney, Gy.: Fogaskerekek, Műszaki könykiadó, Budapest, 1983.
7. Erney, Gy.: A fogaskerekek mérése és gyártásellenőrzése, Műszaki könykiadó, Budapest, 1959.
8. Kis, L.: Gépipari minőségellenőrök kézikönyve, Táncsics könykiadó, Budapest, 1967.
9. Leinweber, P.: Hosszméréstechnikai zsebkönyv, Műszaki könykiadó, Budapest, 1960.
10. Paunić, Ž.: Tehnička kontrola, Novi Sad, 1971.
11. Podlesnik, M.: Gonila z valjastimi zobniki I, II, Univerza v Mariboru, Maribor, 1981.
12. Rohonyi, V.: Fogaskerékhajtások, Műszaki könykiadó, Budapest, 1980.
13. Savić, Z. i dr.: Inžinjersko-mašinski priručnik, II, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1987.
14. Stankov, J.: Proračun i primena merila i uređaja za merenje, Novi Sad, 1974.
15. Szilágyi dr.,L.: Gépipari hosszmérések, Műszaki könykiadó, Budapest, 1982.
16. Szilágyi dr.,L.: Gépipari mérések, Műszaki könykiadó, Budapest, 1986.
17. Vörös, I.: Gépelemek, III, Fogaskerekek, 2. javított kiadás, Tankönyvkiadó, Budapest, 1977.
18. Razni standardi: DIN, ISO, JUS, MSZ.
19. Razni katalozi proizvođača merila.

107
12. PRILOG
Tablica 12.01. Vrednosti osnovnih tolerancija IT za dužinske mere do 500 mm po ISO sistemu u µm.
d (D) mm-ben
IT01 IT0 IT1 IT2 IT3 IT4 IT5 IT6 IT7 IT8 IT9 IT10 IT11 IT12 IT13 IT14 IT15 IT16 IT17 IT18
felett -ig
3 0,3 0,5 0,8 1,2 2,0 3 4 6 10 14 25 40 60 100 140 250 400 600 - -
3 6 0,4 0,6 1,0 1,5 2,5 4 5 8 12 18 30 48 75 120 180 300 480 750 - -
6 10 0,4 0,6 1,0 1,5 2,5 4 6 9 15 22 36 58 90 150 220 360 580 900 1500 -
10 18 0,5 0,8 1,2 2,0 3,0 5 8 11 18 27 43 70 110 180 270 430 700 1100 1800 2700
18 30 0,6 1,0 1,5 2,5 4,0 6 9 13 21 33 52 84 130 210 330 520 840 1300 2100 3300
30 50 0,6 1,0 1,5 2,5 4,0 7 11 16 25 39 62 100 160 250 390 620 1000 1600 2500 3900
50 80 0,8 1,2 2,0 3,0 5,0 8 13 19 30 46 74 120 190 300 460 740 1200 1900 3000 4600
80 120 1,0 1,5 2,5 4,0 6,0 10 15 22 35 54 87 140 220 350 540 870 1400 2200 3500 5400
120 180 1,2 2,0 3,5 5,0 8,0 12 18 25 40 63 100 160 250 400 630 1000 1600 2500 4000 6300
180 250 2,0 3,0 4,5 7,0 10,0 14 20 29 46 72 115 185 290 460 720 1150 1850 2900 4600 7200
250 315 2,5 4,0 6,0 8,0 12,0 16 23 32 52 81 130 210 320 520 810 1300 2100 3200 5200 8100
315 400 3,0 5,0 7,0 9,0 13,0 18 25 36 57 89 140 230 360 570 890 1400 3200 3600 5700 8900
400 500 4,0 6,0 8,0 10,0 15,0 20 27 40 63 97 155 250 400 630 970 1550 2500 4000 6300 9700
Koeficijent kvaliteta - k 7 10 16 25 40 64 100 160 250 400 640 1000 1600 2500

Tablica 12.02. Vrednosti osnovnih tolerancija IT za dužinske mere iznad 500 do 3150 mm po ISO sistemu u µm.
d (D) mm-ben
IT4 IT5 IT6 IT7 IT8 IT9 IT10 IT11 IT12 IT13 IT14 IT15 IT16
felett -ig
500 630 22 32 44 70 110 175 280 440 700 1100 1750 2800 4400
630 800 25 36 50 80 125 200 320 500 800 1250 2000 3200 5000
800 1000 28 40 56 90 140 230 360 560 900 1400 2300 3600 5600
1000 1250 33 47 66 105 165 260 420 660 1050 1650 2600 4200 6600
1250 1600 39 55 78 125 195 310 500 780 1250 1950 3100 5000 7800
1600 2000 46 65 92 150 230 370 600 920 1500 2300 3700 6000 9200
2000 2500 55 78 110 175 280 440 700 1100 1750 2800 4400 7000 11000
2500 3150 68 96 135 210 330 540 860 1350 2100 3300 5400 8600 13500
Koeficijent kvaliteta - k 7 10 16 25 40 64 100 160 250 400 640 1000

Veličina tolerancije se dobije kao proizvod jedinične tolerancije i koeficijent kvaliteta: IT = i k

108
Tablica 12.03. Vrednosti osnovnih odstupanja od nulte linije za osovine po ISO sistemu u µm za mere do 500 mm.
G r u p e i p o d g r u p e n o min a ln ih me r a u mm. G r u p e v a že za m e r e “ i zn a d d o ” .

Kvalit
Oznaka

Odstu-
panje
3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450

et
3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450 500
a svi ag -270 -270 -280 -290 -300 -310 -320 -340 -360 -380 -410 -460 -520 -580 -660 -740 -820 -920 -1050 -1200 -1350 -1500 -1650
b svi ag -140 -140 -150 -150 -160 -170 -180 -190 -200 -220 -240 -260 -280 -310 -340 -380 -420 -480 -540 -600 -680 -760 -840
c svi ag -60 -70 -80 -95 -110 -120 -130 -140 -150 -170 -180 -200 -210 -230 -240 -260 -280 -300 -330 -360 -400 -440 -480
d svi ag -20 -30 -40 -50 -65 -80 -100 -120 -145 -170 -190 -210 -230
e svi ag -14 -20 -25 -32 -40 -50 -60 -72 -85 -100 -110 -125 -135
f svi ag -6 -10 -13 -16 -20 --25 -30 -36 -43 -50 -56 -62 -68
g svi ag -2 -4 -5 -6 -7 -9 -10 -12 -14 -15 -17 -18 -20
h svi ag 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
j 5, 6 ad -2 -2 -2 -3 -4 -5 -7 -9 -11 -13 -16 -18 -20
j 7 ad -4 -4 -5 -6 -8 -10 -12 -15 -18 -21 -26 -28 -32
j 8 ad -7 -9 -11 -13 -16 -19 -23 -27 -31 -36 -40 -44 -48
j 9 ad -12 -15 -18 -21 -26 -31 -37 -43 -50 -57 -65 -70 -77
j 10 ad -20 -24 -29 -35 -42 -50 -60 -70 -80 -92 -105 -115 -125
j 11 ad -30 -37 -45 -55 -65 -80 -95 -110 -125 -145 -160 -180 -200
j 12 ad -45 -60 -75 -90 -105 -125 -150 -175 -200 -230 -260 -285 -315
j 13 ad -70 -90 -110 -135 -165 -195 -230 -270 -315 -360 -405 -445 -485
j 14 ad -125 -150 -180 -215 -260 -310 -370 -435 -500 -575 -650 -700 -775
j 15 ad -200 -240 -290 -350 -420 -500 -600 -700 -800 -925 --1050 -1150 -1250
j 16 ad -300 -375 -450 -550 -650 -800 -950 -1100 -1250 -1450 -1600 -1800 -2000
j 17 ad -450 -600 -750 -900 -1050 -1250 -1500 -1750 -2000 -2300 -2600 -2850 -3150
j 18 ad -700 -900 -1100 -1350 -1650 -1950 -2300 -2700 -3150 -3600 -4050 -4450 -4850
k 4…7 ad 0 1 1 1 2 2 2 3 3 4 4 4 5
k 8…18 ad 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
m svi ad 2 4 6 7 8 9 11 13 15 17 20 21 23
n svi ad 4 8 10 12 15 17 20 23 27 31 34 37 40
p svi ad 6 12 13 18 22 26 32 37 43 50 56 62 68
r svi ad 10 15 19 23 28 34 41 43 51 54 63 65 68 77 80 84 94 98 108 114 126 132
s svi ad 14 19 23 28 35 43 53 59 71 79 92 100 108 122 130 140 158 170 190 208 232 252
t svi ad - - - - - 41 48 54 66 75 91 104 122 134 146 166 180 196 218 240 268 294 330 360
u svi ad 18 23 28 33 41 48 60 70 87 102 124 144 170 190 210 236 258 284 315 350 390 435 490 540
v svi ad - - - - 39 47 55 68 81 102 120 146 172 202 228 252 284 310 340 385 425 475 530 595 660
x svi ad 20 28 34 40 45 54 64 80 97 122 146 178 210 248 280 310 350 385 425 475 525 590 660 740 820
y svi ad - - - - - 63 75 94 114 144 174 214 254 300 340 380 425 470 520 580 650 730 820 920 1000
z svi ad 26 35 42 50 60 73 88 112 136 172 210 258 310 365 415 465 520 575 640 710 790 900 1000 1100 1250
za svi ad 32 42 52 64 77 98 118 148 180 226 274 335 400 470 535 600 670 740 820 920 1000 1150 1300 1450 1600
zb svi ad 40 50 67 90 108 136 160 200 242 300 360 445 525 620 700 780 880 960 1050 1200 1300 1500 1650 1850 2050

109
zc svi ad 60 80 97 130 150 188 218 274 325 405 480 585 690 800 900 1000 1150 1250 1350 1550 1700 1900 2100 2350 2600

110
Tablica 12.04. Vrednosti osnovnih odstupanja za rupe po ISO sistemu u µm za mere do 500 mm.
G r u p e i p o d g r u p e n o min a ln ih me r a u mm. G r u p e v a že za mere “ i zn a d d o ” .
Kvalit
Oznaka

Odstu-
panje
et 3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450
3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450 500
A svi Ad 270 270 280 290 300 310 320 340 360 380 410 460 520 580 660 740 820 920 1050 1200 1350 1500 1650
B svi Ad 140 140 150 150 160 170 180 190 200 220 240 260 280 310 340 380 420 480 540 600 680 760 840
C svi Ad 60 70 80 95 110 120 130 140 150 170 180 200 210 230 240 260 280 300 330 360 400 440 480
D svi Ad 20 30 40 50 65 80 100 120 145 170 190 210 230
E svi Ad 14 20 25 32 40 50 60 72 85 100 110 125 135
F svi Ad 6 10 13 16 20 -25 30 36 43 50 56 62 68
G svi Ad 2 4 5 6 7 9 10 12 14 15 17 18 20
H svi Ad 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
J 6 Ag 2 5 5 6 8 10 13 166 18 22 25 29 33
J 7 Ag 4 6 8 10 12 14 18 22 26 30 36 39 43
J 8 Ag 6 10 12 15 20 24 28 34 41 47 55 60 66
J 9 Ag 12 15 18 21 26 31 37 43 50 57 65 70 77
J 10 Ag 20 24 29 35 42 50 60 70 80 92 105 115 125
J 11 Ag 30 37 45 55 65 80 95 110 125 145 160 180 200
J 12 Ag 45 60 75 90 105 125 150 175 200 230 260 285 315
J 13 Ag 70 90 110 135 165 195 230 270 315 360 405 445 485
J 14 Ag 125 150 180 215 260 310 370 435 500 575 650 700 775
J 15 Ag 200 240 290 350 420 500 600 700 800 925 1050 1150 1250
J 16 Ag 300 375 450 550 650 800 950 1100 1250 1450 1600 1800 2000
J 17 Ag - - 750 900 1050 1250 1500 1750 2000 2300 2600 2850 3150
J 18 Ag - - - 1350 1650 1950 2300 2700 3150 3600 4050 4450 4850
K 6 Ag 0 2 2 2 2 3 4 4 4 5 5 7 8
K 7 Ag 0 3 5 6 6 7 9 10 12 13 16 17 18
K 8 Ag 0 5 6 8 10 12 14 16 20 22 25 28 29
M 6 Ag -2 -1 -3 -4 -4 -4 -5 -6 -8 -8 -9 -10 -10
M 7 Ag -2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
M 8 Ag - - 1 2 4 5 5 6 8 9 9 11 11
N 6 Ag -4 -5 -7 -9 -11 -12 -14 -16 -20 -22 -25 -26 -27
N 7 Ag -4 -4 -4 -5 -7 -8 -9 -10 -12 -14 -14 -16 -17
N 8 Ag - -2 -3 -3 -3 -3 -4 -4 -4 -5 -5 -5 -6
N 9…18 Ag - 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
P 6 Ag -6 -9 -12 -15 -18 -21 -26 -30 -36 -41 -47 -51 -55
P 7 Ag -6 -8 -9 -11 -14 -17 -21 -24 -28 -33 -36 -41 -45
P 8…18 Ag -6 -12 -15 -18 -22 -26 -32 -37 -43 -50 -56 -62 -68

110
Tablica 12.04.. (nastavak) Vrednosti osnovnih odstupanja za rupe po ISO sistemu u µm za mere do 500 mm.
G r u p e i p o d g r u p e n o min a ln ih me r a u mm. G r u p e v a že za m e r e “ i zn a d do”.
Kvalit
Oznaka

Odstu-
panje
et 3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450
3 6 10 14 18 24 30 40 50 65 80 100 120 140 160 180 200 225 250 280 315 355 400 450 500
R 6 Ag -10 -12 -16 -20 -24 -29 -35 -37 -44 -47 -56 -58 -61 -68 --71 -75 -85 -89 -97 -103 -113 -119
R 7 Ag -10 -11 -13 -16 -20 -25 -30 -32 -38 -41 -48 -50 -53 -60 -63 -667 -74 -78 -87 -93 -103 -109
R 8…18 Ag -10 -15 -19 -23 -28 -34 -41 -43 -51 -54 -63 -65 -68 -77 -80 -84 -94 -98 -108 -114 -126 -132
S 6 Ag -14 -16 -20 -25 -31 -38 -47 -53 -64 -72 -85 -93 -101 -113 -121 -131 -149 -161 -179 -197 -219 -239
S 7 Ag -14 -15 -17 -21 -27 -34 -42 -48 -58 -66 -77 -85 -93 -105 -113 -123 -138 -150 -169 -187 -209 -229
S 8…18 Ag -14 -19 -23 -28 -35 -43 -53 -59 -71 -79 -92 -100 -108 -122 -130 -140 -158 -170 -190 -208 -232 -252
T 6 Ag - - - - - -37 -43 -69 -60 -69 -84 -97 -115 -127 -139 -157 -171 -187 -209 -231 -257 -283 -317 -347
T 7 Ag - - - - - -33 -39 -64 -55 -64 -78 -91 -107 -119 -131 -149 -163 -179 -198 -220 -247 -273 -307 -337
T 8…18 Ag - - - - - -41 -48 -75 -66 -75 -91 -104 -122 -134 -146 -166 -180 -196 -218 -240 -268 -294 -330 -360
U 6 Ag -18 -20 -25 -30 -37 -44 -55 -96 -81 -96 -117 -137 -163 -183 -203 -227 -249 -275 -306 -341 -379 -424 -477 -527
U 7 Ag -18 -19 -22 -26 -33 -40 -51 -61 -76 -91 -111 -131 -155 -175 -195 -219 -241 -267 -295 -330 -369 -414 -467 -517
U 8…18 Ag -18 -23 -28 -33 -41 -48 -60 -70 -87 -102 -124 -144 -170 -190 -210 -236 -258 -284 -315 -350 -390 -435 -490 -540
V 6 Ag - - - - -36 -43 -51 -63 -76 -96 -114 -139 -165 -195 -221 -245 -275 -301 -331 -376 416 -464 -519 -582 -647
V 7 Ag - - - - -32 -39 -47 -59 -72 -91 -109 -133 -159 -187 -213 -237 -267 -293 -323 -365 -405 -454 -509 -572 -637
V 8…18 Ag - - - - -39 -47 -55 -68 -81 -102 -120 -146 -172 -202 -228 -252 -284 -310 -340 -385 -425 -475 -530 -595 -650
X 6 Ag -20 -25 -31 -37 -42 -50 -60 -75 -92 -116 -140 -171 -203 -241 -273 -303 -341 -376 -416 -466 -516 -579 -649 -727 -807
X 7 Ag -20 -24 -28 -33 -38 -46 -56 -71 -88 -111 -135 -165 -197 -233 -265 -295 -333 -368 -408 -455 -505 -569 -639 -717 -797
X 8…18 Ag -20 -28 -34 -40 -45 -54 -64 -80 -97 -122 -146 -178 -210 -248 -280 -310 -350 -385 -425 -475 -525 -590 -660 -740 -820
Y 6 Ag - - - - - -59 -71 -89 -109 -138 -168 -207 -247 -293 -333 -373 -416 -461 -511 -571 -641 -719 -809 -907 -987
Y 7 Ag - - - - - -55 -67 -85 -105 -133 -163 -201 -241 -285 -325 -365 -408 -453 -503 -560 -630 -709 -799 -897 -977
Y 8…18 Ag - - - - - -63 -75 -94 -114 -144 -174 -214 -254 -300 -340 -380 -425 -470 -520 -580 -650 -730 -820 -920 -1000
Z 6 Ag -26 -32 -39 -47 -57 -69 -84 -107 -131 -166 -204 -251 -303 -358 -408 -458 -511 -566 -631 -701 -781 -889 -989 -1087 -1237
Z 7 Ag -26 -31 -36 -43 -53 -65 -80 -103 -127 -161 -199 -245 -297 -350 -400 -450 -503 -558 -623 -690 -770 -879 -979 -1077 -1227
Z 8…18 Ag -26 -35 -42 -50 -60 -73 -88 -112 -136 -172 -210 -258 -310 -365 -415 -465 -520 -575 -640 -710 -790 -900 -1000 -1100 -1250
ZA 6 Ag -32 -39 -49 -61 -74 -94 -114 -143 -175 -220 -268 -328 -393 -463 -528 -593 -661 -731 -811 -911 -991 -1189 -1289 -1437 -1587
ZA 7 Ag -32 -38 -46 -57 -70 -90 -110 -139 -171 -215 -263 -322 -387 -455 -520 -585 -653 -723 -803 -900 -980 -1129 -1279 -1427 -1577
ZA 8…18 Ag -32 -39 -49 -61 -74 -94 -114 -143 -175 -220 -268 -328 -393 -470 -535 -600 -670 -740 -820 -920 -1000 -1150 -1300 -1450 -1600
ZB 6 Ag -40 -47 -64 -87 -105 -132 -156 -195 -237 -294 -354 -438 -518 -613 -693 -773 -871 -951 -1041 -1191 -1291 -1489 -1639 -1837 -2037
ZB 7 Ag -40 -46 -61 -83 -101 -128 -152 -191 -233 -289 -349 -432 -512 -605 -685 -765 -863 -943 -1033 -1180 -1280 -1479 -1629 -1827 -2027
ZB 8…18 Ag -40 -50 -67 -90 -108 -136 -160 -200 -242 -300 -360 -445 -525 -620 -700 -780 -880 -960 -1050 -1200 -1300 -1500 -1650 -1850 -2050
ZC 6 Ag -60 -77 -94 -127 -147 -184 -214 -269 -320 -399 -474 -578 -683 -793 -893 -993 -1141 -1241 -1341 -1541 -1691 -1889 -2089 -2337 -2587
ZC 7 Ag -60 -76 -91 -123 -143 -180 -210 -265 -316 -394 -469 -572 -677 -785 -885 -985 -1133 -1233 -1333 -1530 -1680 -1879 -2079 -2327 -2577
ZC 8…18 Ag -60 -80 -97 -130 -150 -188 -218 -274 -325 -405 -480 -585 -690 -800 -900 -1000 -1150 -1250 -1350 -1550 -1700 -1900 -2100 -2350 -2600

111
Tablica 12.05. Vrednosti osnovnih odstupanja od nulte linije za mere iznad 500 do 3150 mm po ISO sistemu u µm
Nazivne mere O z n a k e t o l e r a n c i j s k i h p o lj a z a k v a l i t e t 6 d o 1 6
u mm d, D e, E f, F g, G h, H js, Js k, K m, M n, N p, P r, R s, S t, T u, U
∗ ∗
iznad do Osnovna odstupanja ag i Ad Osnovna odstupanja ad i Ag
500 560 150 280 400 600
260 145 76 22 0 0 26 44 78
560 630 155 310 450 660
630 710 175 340 500 740
290 160 80 24 0 0 30 50 88
710 800 185 380 560 840
800 900 ag = Ag 210 430 620 940
320 170 86 26 0 = IT/2 0 34 56 100
900 1000 220 470 680 1050
1000 1120 250 520 780 1150
350 195 98 38 0 0 40 66 120
1120 1250 260 580 840 1300
1250 1400 300 640 960 1450
390 220 110 30 0 0 48 78 140
1400 1600 330 720 1050 1600
1600 1800 370 820 1200 1850
430 240 120 32 0 ad = Ad 0 58 92 170
1800 2000 400 920 1350 2000
2000 2240 = -IT/2 440 1000 1500 2300
480 260 130 34 0 0 68 110 195
2240 2500 460 1100 1650 2500
2500 2800 550 1250 1900 2900
520 290 145 38 0 0 76 135 240
2800 3150 580 1400 2100 3200
∗
ag i Ag su sa predznakom „-″

Kod označavanja osnovnih odstupanja ad i ag je donje, odnosno gornje granično odstupanje za osovine, dok Ad i Ag je donje, odnosno gornje granično odstupanje za rupe.
Tolerancija mera je data razlikom gornjeg i donjeg graničnog odstupanja. Kod osovina: To= ag – ad, a kod rupa: Tr = Ag – Ad. Od ovih veličina su dve tablične, pa se treća lako
računa.
Primeri. Kod zadanih mera treba naći vrednost tolerancije i graničnih odstupanja.
d = 30 f8 mm. d = 50 r6 mm D = 80 J6 mm.
Za 30mm veličina tolerancije:To = IT8 = 33 µm (tab. 12.1.), Za 50mm veličina tolerancije: To = IT6 = 25 µm, (tab.12.1.), Za: 80mm vel. tolerancije: Tr = IT6 = 19 µm
Osnovno odstupanje za f8: ag = -20 µm, (tab. 12.3.), Osnovno odstupanje za r6: ad = 34 µm, (tab.12.3.), Osnovno odstupanje za J6 Ad = 13 µm,
ad = ag – To = -20 –33 = -53 µm. ag = ad –+To = 34 + 25 = 59 µm. Ag = Ad + Tr = 13 - 19 = -6 µm.

d = 100 h7 mm. D = 180 D10 mm. D = 250 P7 mm.

Za 100mm veličina tolerancije:To = IT7 = 35 µm (tab.12.1.), Za 180mm veličina tolerancije: Tr = IT10 = 160 µm (tab. 12.1.), Za 250mm vel. tolerancije: Tr = IT7 = 46 µm
Osnovno odstupanje za h7: ag = 0, (tab. 12.3.), Osnovno odstupanje za D10: Ad = 145 µm (tab. 12.4.) Osnovno odstupanje za P7: Ag = -33 µm,
ad = ag – To = 0 –35 = -35 µm. Ag = Ad + Tr = 145 + 160 = 305 µm. Ad = Ag + Tr = -33 - 46 = -79 µm.

112
Tablica 12.06. Pregled koraka navoja sa trouglastim ISO profilom po JUS M.B0.011 (mere u mm)
Nazivni pre~nik navoja d Korak Nazivni pre~nik navoja d Korak
P P
Stepen prioriteta Stepen prioriteta
Krupni Sitni Krupni Sitni
I II I II
1 0,25 0,2 52 5 4 3 2 1,5
1,1 0,25 0,2 56 5,5 4 3 2 1,5
1,2 0,25 0,2 60 5,5 4 3 2 1,5
1,4 0,30 0,2 64 6 4 3 2 1,5
1,6 0,35 0,2 68 6 4 3 2 1,5
1,8 0,35 0,2 72 6 4 3 2 1,5
2 0,40 0,25 76 6 4 3 2 1,5
2,2 0,45 0,25 80 6 4 3 2 1,5
2,5 0,45 0,35 85 6 4 3 2
3 0,50 0,35 90 6 4 3 2
3,5 0,60 0,35 95 6 4 3 2
4 0,70 0,50 100 6 4 3 2
4,5 0,75 0,50 105 6 4 3 2
5 0,80 0,50 110 6 4 3 2
6 1,00 0,75 115 6 4 3 2
8 1,25 1,00 0,75 120 6 4 3 2
10 1,50 1,25 1,00 0,75 125 6 4 3 2
12 1,75 1,50 1,25 1,00 130 6 4 3 2
14 2 1,50 1,25 1,00 140 6 4 3 2
16 2 1,50 1,00 150 6 4 3 2
18 2,5 2 1,50 1,00 160 6 4 3
20 2,5 2 1,50 1,00 170 6 4 3
22 2,5 2 1,50 1,00 180 6 4 3
24 3,0 2 1,50 1,00 190 6 4 3
27 3,0 2 1,50 1,00 200 6 4 3
30 3,5 2 1,50 1,00 210 6 4 3
33 3,5 2 1,50 220 6 4 3
36 4,0 3 2 1,50 240 6 4 3
39 4,0 3 2 1,50 250 6 4 3
42 4,5 3 2 1,50 260 6 4
45 4,5 3 2 1,50 280 6 4
48 5,0 4 3 2 1,50 300 6 4

113
Tablica 12.07. Mere navoja sa trouglastim ISO profilom krupnog koraka po JUS M.B0.012 (mere u mm)
Nazivni pre~nik d = D Presek jezgra
Korak Srednji pre~nik Pre~nik jezgra Ugao nagiba
Stepen prioriteta A3
P d2 = D 2 d3 ϕo
I II mm2
1 0,25 0,838 0,693 0,378 5,45
1,1 0,25 0,938 0,793 0,495 4,86
1,2 0,25 1,038 0,893 0,628 4,40
1,4 0,30 1,205 1,032 0,836 4,55
1,6 0,35 1,373 1,171 1,080 4,65
1,8 0,35 1,573 1,371 1,470 4,05
2 0,40 1,740 1,509 1,790 4,20
2,2 0,45 1,908 1,648 2,13 4,30
2,5 0,45 2,208 1,948 2,980 3,72
3 0,50 2,675 2,387 4,470 3,42
3,5 0,60 3,110 2,764 6,000 3,52
4 0,70 3,545 3,141 7,740 3,60
4,5 0,75 4,013 3,580 10,10 3,40
5 0,80 4,480 4,019 12,70 3,26
6 1,00 5,350 4,773 17,90 3,42
8 1,25 7,188 6,466 32,80 3,18
10 1,50 9,026 8,160 52,30 3,03
12 1,75 10,863 9,853 76,20 2,94
14 2,00 12,701 11,546 104 2,87
16 2,00 14,701 13,546 144 2,48
18 2,50 16,376 14,933 175 2,80
20 2,50 18,376 16,933 225 2,48
22 2,50 20,376 18,933 282 2,24
24 3,00 22,051 20,320 324 2,48
27 3,00 25,051 23,320 427 2,18
30 3,50 27,727 25,706 519 2,34
33 3,50 30,727 28,706 647 2,08
36 4,00 33,402 31,093 759 2,19
39 4,00 36,402 34,093 913 2,00
42 4,50 39,077 36,479 1045 2,10
45 4,50 42,077 39,479 1224 1,95
48 5,00 44,752 41,866 1375 2,04
52 5,00 48,752 45,866 1651 1,87
56 5,50 52,428 49,253 1905 1,92
60 5,50 56,428 53,263 2227 1,78
64 6,00 60,103 56,639 2519 1,82
68 6,00 64,102 60,639 2890 1,71

114
Tablica 12.08. Vrednosti evolventne fumkcije za αy = 10,0o…18,9o
∆(inv αy) 107, ∆(inv αy) 107,
αyo inv αy αyo inv αy
ha ∆αy = 0,01o ha ∆αy = 0,01o
10,0 0,0017941 14,5 0,0055449
54,8 117,5
10,1 0,0018489 14,6 0,0056624
55,9 119,3
10,2 0,0019048 14,7 0,0057817
57,1 121,0
10,3 0,0019619 14,8 0.0059027
58,2 122,7
10,4 0,0020201 14,9 0,0060253
59,4 124,5
10,5 0,0020795 15,0 0.0061498
60,5 126,2
10,6 0,0021400 15,1 0,0062760
61,7 128,0
10,7 0,0022017 15,2 0,0064040
62,9 129,7
10,8 0,0022647 15,3 0,0065336
64,1 131,5
10,9 0,0023288 15,4 0,0066652
65,3 133,3
11,0 0,0023941 15,5 0,0067985
66,5 135,2
11,1 0,0024606 15,6 0,0069337
67,8 137,0
11,2 0,0025284 15,7 0,0070706
69,1 138,8
11,3 0,0025975 15,8 0,0072097
70,3 140,7
11,4 0,0026678 15,9 0,0073501
71,6 142,6
11,5 0,0027394 16,0 0,0074927
72,9 144,5
11,6 0,0028123 16,1 0,0076372
74,2 146,3
11,7 0,0028865 16,2 0,0077835
75,5 148,3
11,8 0,0029620 16,3 0,0079318
76,8 150,2
11,9 0,0030389 16,4 0,0080820
78,2 152,2
12.0 0,0031171 16,5 0,0082342
79,5 154,1
12.1 0,0031966 16,6 0,0083883
81,0 156,1
12.2 0,0032775 167 0,0085444
82,3 158,1
12.3 0,0033598 16,8 0,0087025
83,7 160,1
12.4 0,0034434 16,9 0,0088626
85,0 162,1
12.5 0,0035285 17,0 0,0090247
86,5 164,2
12.6 0,0036150 17,1 0,0091888
87,9 166,2
12.7 0,0037029 17,2 0,0093550
89,4 168,3
12.8 0,0037923 17,3 0,0095234
90,8 170,3
12.9 0,0038831 17,4 0,0096937
92,3 172,5
13.0 0,0039754 17,5 0,0098662
93,8 174,6
13.1 0,0040691 17,6 0,0100408
95,3 176,7
13.2 0,0041644 17,7 0,0102174
96,8 178,9
13.3 0,0042612 17,8 0,0103963
98,3 181,0
13.4 0,0043559 17,9 0,0105773
99,8 183,1
13.5 0,0044593 18,0 0,0107604
101,4 185,4
13.6 0,0045607 18,1 0,0109458
103,0 187,6
13.7 0,0046636 18,2 0,0111333
104,5 189,8
13.8 0,0047681 18,3 0,0113231
106,1 192,0
13.9 0,0048742 18,4 0,0115152
107,7 194,2
14.0 0,0049819 18,5 0,0117094
109,3 196,5
14.1 0,0050912 18,6 0,0119059
110,9 198,8
14.2 0,0052022 18,7 0,0121047
112,5 201,1
14.3 0,0053147 18,8 0,0123059
114,2 203,4
14.4 0,0054289 18,9 0,0125093
115,9 205,8

115
Tablica 12.08. (nastavak) Vrednosti evolventne fumkcije za αy =19,0o…27,9o
∆(inv αy) 107, ∆(inv αy) 107,
αyo inv αy αyo inv αy
ha ∆αy = 0,01o ha ∆αy = 0,01o
19,0 0,0127151 23,5 0,0246601
208,1 331,5
19,1 0,0129232 23,6 0,0249915
210,5 334,7
19,2 0,0131337 23,7 0,0253262
212,8 338,0
19,3 0,0133465 23,8 0,0256642
215,2 341,1
19,4 0,0135617 23,9 0,0260053
217,7 344,3
19,5 0,0137794 24,0 0,0263497
220,1 347,6
19,6 0,0139994 24,1 0,0266972
222,5 350,9
19,7 0,0142220 24,2 0,0270481
225,0 354,2
19,8 0,0144470 24,3 0,0274023
227,5 357,5
19,9 0,0146745 24,4 0,0277598
229,9 360,7
20,0 0,0149043 24,5 0,0281206
232,5 364,2
20,1 0,0151368 24,6 0,0284847
235,1 367,6
20,2 0,0153719 24,7 0,0288523
237,5 370,9
20,3 0,0156094 24,8 0,0292232
240,2 374,4
20,4 0,0158495 24,9 0,0295975
242,7 377,8
20,5 0,0160922 25,0 0,0299754
245,3 381,2
20,6 0,0163375 25,1 0,0303566
247,9 384,7
20,7 0,0165853 25,2 0,0307413
250,6 388,2
20,8 0,0168359 25,3 0,0311295
253,1 391,8
20,9 0,0170890 25,4 0,0315213
255,8 395,3
21,0 0,0173448 25,5 0,0319166
258,6 398,9
21,1 0,0176034 25,6 0,0323155
261,2 402,4
21,2 0,0178646 25,7 0,0327179
263,9 406,1
21,3 0,0181286 25,8 0,0331239
266,7 409,6
21,4 0,0183953 25,9 0,0335336
269,4 413,4
21,5 0,0186647 26,0 0,0339470
272,3 417,1
21,6 0,0189369 26,1 0,0343640
275,0 420,7
21,7 0,0192119 26,2 0,0347847
277,8 424,4
21,8 0,0194897 26,3 0,0352092
280,6 428,2
21,9 0,0197703 26,4 0,0356374
283,5 432,0
22,0 0,0200538 26,5 0,0360694
286,4 435,7
22,1 0,0203402 26,6 0,0365051
289,2 439,6
22,2 0,0206294 26,7 0,0369447
292,1 443,4
22,3 0,0209214 26,8 0.0373881
295,1 447,3
22,4 0,0212165 26,9 0,0378354
298,0 451,2
22,5 0,0215145 27,0 0,0382866
300,9 455,0
22,6 0,0218154 27,1 0,0387416
304,0 459,0
22,7 0,0221194 27,2 0,0392006
306,9 463,0
22,8 0,0224262 27,3 0,0396636
310,0 466,9
22,9 0,0227362 27,4 0,0401305
312,9 470,9
23,0 0,0230491 27,5 0,0406015
315,9 475,1
23,1 0,0233650 27,6 0,0410765
319,1 479,0
23,2 0,0236842 27,7 0,0415555
322,1 483,1
23,3 0,0240063 27,8 0,0420386
325,3 487,2
23,4 0,0243316 27,9 0,0425259
328,5 491,4

116
Tablica 12.08. (nastavak) Vrednosti evolventne fumkcije za αy = 28,0o…36,9o
∆(inv αy) 107, ∆(inv αy) 107,
αyo inv αy αyo inv αy
ha ∆αy = 0,01o ha ∆αy = 0,01o
28,0 0,0430172 32,5 0,0698382
495,6 711,1
28,1 0,0435128 32,6 0,0705494
499,6 716,6
28,2 0,0440124 32,7 0,0712660
503,9 722,1
28,3 0,0445164 32,8 0,0719880
508,1 727,7
28,4 0,0450245 32,9 0,0727157
512,4 733,2
28,5 0,0455369 33,0 0,0734490
516,6 738,9
28,6 0,0460535 33,1 0,0741879
521,1 744,5
28,7 0,0465746 33,2 0,0749324
525,3 750,2
28,8 0,0470999 33,3 0,0756826
529,7 755,9
28,9 0,0476295 33,4 0,0764385
534,1 761,7
29,0 0,0481636 33,5 0,0772003
538,5 767,6
29,1 0,0487021 33,6 0,0779678
543,0 773,3
29,2 0,0492451 33,7 0,0787411
547,2 779,3
29,3 0,0497923 33,8 0,0795204
551,9 785,2
29,4 0,0503442 33,9 0,0803056
556,5 790,9
29,5 0,0509007 34,0 0,0810965
560,9 797,2
29,6 0,0514617 34,1 0,0818937
565,5 803,0
29,7 0,0520272 34,2 0,0826967
570,1 809,0
29,8 0,0525973 34,3 0,0835057
574,8 815,4
29,9 0,0531721 34,4 0,0843211
579,4 821,3
30,0 0,0537515 34,5 0,0851424
581,1 827,5
30,1 0,0543356 34,6 0,0859699
588,8 833,7
30,2 0,0549245 34,7 0,0868036
593,6 839,9
30,3 0,0555180 34,8 0,0876436
598,4 846,2
30,4 0,0561165 34,9 0,0884898
603,1 852,5
30,5 0,0567196 35,0 0,0893423
608,0 858,9
30,6 0,0573275 35,1 0,0902012
612,8 865,4
30,7 0,0579403 35,2 0,0910666
617,9 871,7
30,8 0,0585582 35,3 0,0919383
622,7 878,2
30,9 0,0591809 35,4 0,0928165
627,6 884,7
31,0 0,0598085 35,5 0,0937012
632,6 891,2
31,1 0,0604411 35,6 0,0945924
637,7 898,1
31,2 0,0610788 35,7 0,0954905
642,6 904,4
31,3 0,0617214 35,8 0,0963949
647,8 911,1
31,4 0,0623692 35,9 0,0973060
652,9 918,0
31,5 0,0630221 36,0 0,0982240
658,0 924,7
31,6 0,0636800 36,1 0,0991487
663,2 931,5
31,7 0,0643432 36,2 0,1000802
668,3 938,3
31,8 0,0650115 36,3 0,1010185
673,6 945,2
31,9 0,0656851 36,4 0,1019637
678,8 952,2
32,0 0,0663639 36,5 0,1029159
684,1 959,1
32,1 0,0670481 36,6 0,1038750
689,5 966,2
32,2 0,0677375 36,7 0,1048412
694,9 973,2
32,3 0,0684324 36,8 0,1058144
700,3 980,4
32,4 0,0691327 36,9 0,1067948
705,5 987,4

117
Talica 12.08. (nastavak) Vrednosti evolventne fumkcije za αy = 37,0…45,9o
∆(inv αy) 107, ∆(inv αy) 107,
αyo inv αy αyo inv αy
ha ∆αy = 0,01o ha ∆αy = 0,01o
37,0 0,1077822 41,5 0,1604136
994,7 1370,9
37,1 0,1087769 41,6 0,1617846
1001,9 1380,6
37,2 0,1097788 41,7 0,1631652
1009,2 1390,3
37,3 0,1107880 41,8 0,1645555
1016,4 1400,2
37,4 0,1118046 41,9 0,1659557
1023,9 1410,0
37,5 0,1128285 42,0 0,1673658
1031,3 1419,9
37,6 0,1138599 42,1 0,1687857
1038,8 1430,0
37,7 0,1148987 42,2 0,1702157
1046,3 1440,0
37,8 0,1159450 42,3 0,1716557
1054,0 1450,1
37,9 0,1169990 42,4 0,1731059
1061,5 1460,3
38,0 0,1180605 42,5 0,1745662
1069,2 1470,7
38,1 0,1191297 42,6 0,1760369
1076,9 1480,9
38,2 0,1202066 42,7 0,1775178
1084,7 1491,4
38,3 0,1212913 42,8 0,1790092
1092,5 1501,9
38,4 0,1223838 42,9 0,1805111
1100,3 1512,4
38,5 0,1234841 43,0 0,1820235
1108,3 1523,0
38,6 0,1245924 43,1 0,1835465
1116,2 1533,7
38,7 0,1257086 43,2 0,1850803
1124,3 1544,5
38,8 0,1268329 43,3 0,1866248
1132,3 1555,3
38,9 0,1279652 43,4 0,1881801
1140,4 1566,2
39,0 0,1291056 43,5 0,1897463
1148,6 1577,3
39,1 0,1302542 43,6 0,1913236
1156,8 1588,3
39,2 0,1314110 43,7 0,1929119
1165,1 1599,4
39,3 0,1325761 43,8 0,1945110
1173,4 1610,7
39,4 0,1337495 43,9 0,1961220
1181,8 1621,9
39,5 0,1349313 44,0 0,1977439
1190,3 1633,3
39,6 0,1361216 44,1 0,1993772
1198,7 1644,8
39,7 0,1373203 44,2 0,2010220
1207,2 1656,3
39,8 0,1385275 44,3 0,2026783
1215,9 1667,9
39,9 0,1397434 44,4 0,2043462
1224,5 1679,5
40,0 0,1409679 44,5 0,2060257
1233,3 1691,4
40,1 0,1422012 44,6 0,2077171
1242,0 1703,2
40,2 0,1434432 44,7 02094203
1250,8 1715,1
40,3 0,1446940 44,8 0,2111354
1259,7 1727,2
40,4 0,1459537 44,9 0,2128626
1268,6 1739,2
40,5 0,1472223 45,0 0,2146018
1277,7 1751,4
40,6 0,1484500 45,1 0,216,5333
1286,7 1763,7
40,7 0,1497867 45,2 0,2181170
1295,8 1776,1
40,8 0,1510825 45,3 0,2198930
1305,0 1788,5
40,9 0,1523875 45,4 0,2216815
1314,2 1801,1
41,0 0,1537017 45,5 0,2234826
1323,6 1813,7
41,1 0,1550253 45,6 0,2252962
1332,9 1826,4
41,2 0,1563282 45,7 0,2271226
1342,3 1839,2
41,3 0,1577005 45,8 0,2289618
1351,8 1852,1
41,4 0,1590523 45,9 0,2308138
1361,3 1865,0

118
 PITANJA ZA USMENI ISPIT IZ 10. Uglomeri
11. Mašinska i okvirna libela
PREDMETA “MAŠINSKA 12. Uglomer sa libelom
MERENJA” 13. Koincidencna libela
14. Kontrola površinske hrapavosti
I GRUPA PITANJA 15. Kontrola uravnjenosti i pravosti
16. Kontrola kružnosti
1. Šta je metrologija, merenje i kontrola
17. Kontrola paralelnosti
2. Pojmovi vezani za metode merenja i merila, faktori koji
18. Kontrola upravnosti
utiču na rezultat merenja
19. Kontrola kružnosti i ravnosti obrtanja
3. Osnovne metrološke karakteristike merila
20. Kontrola kučica zupčanih prenosnika
4. Greške merenja
5. Greške merila IV GRUPA PITANJA
6. Lične greške i greške usled uticaja okoline 1. Granična merila za kontrolu unutrašnjih navoja
7. Pomoćni pribor kod merenja 2. Granična merila za kontrolu spoljnih navoja u obliku
8. Uporedne merke prstena
9. Granična merila za kontrolu kružnih otvora 3. Granična merila za kontrolu spoljnih navoja u obliku račve
10. Granična merila za kontrolu osovina 4. Kontrola velikog prečnika navoja
11. Šabloni i kalibri 5. Kontrola malog prečnika navoja
12. Nonijus 6. Mikrometri za kontrolu srenjeg prečnika navoja
13. Osnovni pojmovi o komparatorima 7. Uređaj za brzu kontrolu srenjeg prečnika spoljnjeg navoja
14. Abeov spiralni mikroskop 8. Mera preko tri žice kod kontrole srednjeg prečnika
15. Princip rada mikroskopa 9. Korekcije kod mere preko tri žice
16. Uglomerna glava kod mikroskopa 10. Merne žice kod kontrole srednjeg prečnika navoja
17. Revolverna glava kod mikroskopa 11. Određivanje srednjeg prečnika navoja na mikroskopu
18. Glava dvojne slike kod mikroskopa 12. Kontrola koraka navoja pomoću šablona
19. Princip rada profilprojektora i šeme osvetljavanja 13. Kontrola koraka navoja pomoću merila sa komparatorom
20. Merenje dužina interferencijom svetlosti 14. Kontrola koraka navoja na mikroskopu
II GRUPA PITANJA 15. Kontrola ugla profila navoja
16. Mikrometri za kontrolu srednjeg prečnika unutrašnjih
1. Pomična merila
navoja
2. Centri-metar
17. Brza kontrola srednjeg prečnika unutrašnjih navoja
3. Dubinomeri
18. Kontrola srednjeg prečnika unutrašnjih navoja pomoću
4. Visinomeri
kuglica
5. Merilo sa nonijusem za rupe
19. Kontrola srednjeg prečnika unutrašnjih navoja pomoću
6. Mikrometri za kontrolu spoljnih mera
otiska
7. Pasametar
20. Kontrola srednjeg prečnika unutrašnjih navoja pomoću
8. Mikrometri za kontrolu unutrašnjih mera
Rentgenovih zraka
9. Merni sat
10. Ortotest V GRUPA PITANJA
11. Mikrokator 1. Radijalna (dvoprofilna) kontrola sprezanja
12. Komparatori za rupe (sa iglom i INTO) 2. Tangencijalna (jednoprofilna) kontrola sprezanja
13. Pasimetar 3. Uređaji za tangencijalnu kontrolu sprezanja
14. Optimetar i ultraoptimetar 4. Kontrola profila zubaca i vrednovanje dijagrama
15. Kontaktni električni komparatori 5. Uređaj MAAG sa stalnim osnovnim krugom
16. Induktivni električni komparartori 6. Uređaj ZEIS sa podešljivim osnovnim krugom
17. Kapacitivni električni komparartori 7. Kontrola pravca bočne linije zubaca
18. Pneumatski komparatori niskog pritiska 8. Uređaj MAAG za kontrola pravca bočne linije
19. Pneumatski komparatori visokog pritiska 9. Kontrola podeonih koraka profila zubaca
20. Horizontalna merna mašina 10. Ručna merila za kontrolu podeonih koraka
III GRUPA PITANJA 11. Uređaj REISHAUER za kontrolu podeonih koraka
12. Kontrola osnovnih koraka profila zubaca
1. Uporene merke za kontrolu uglova
13. Kontrola ugaonih koraka profila zubaca
2. Granična merila za konusne elemente
14. Merenje tetivne podeone debljine zubaca
3. Sinusni lenjir
15. Merila za određivanje tetivne debljine zubaca
4. Tangentni lenjir
16. Merenje konstantne tetive zubaca
5. Kontrola spoljnjeg konusa pomoću dva para kolutova
17. Mera preko zubaca i merni broj zubaca, merila
6. Kontrola spoljnjeg konusa pomoću para valjčića
18. Mera preko valjčića
7. Kontrola spoljnjeg konusa pomoću dva prstena
19. Kontrola centričnosti i aksijalnosti ozubljenja
8. Kontrola unutrašnjeg konusa pomoću dva koluta
20. Kontrola tačnosti ugradnje zupčanog para.
9. Kontrola unutrašnjeg konusa pomoću dve kugle

119