MATEMATI^KE

STEPENICE 2
NASTAVNI LISTOVI SA ZADACIMA
RAZLI^ITIH NIVOA ZNAWA
tre}e izdawe

autori Qiqana Vukovi}, Rajka Prodanovi},

Sandra Radovanovi}, Zoran To{i}

ilustrovao Nikola Vitkovi}

recenzenti dr Dragica Pavlovi}-Babi},

Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
dr Jasmina Milinkovi},
U~iteqski fakultet u Beogradu

urednik Svjetlana Petrovi}

lektor Nevena ^ovi}

likovni urednik Du{an Pavli}

grafi~ko oblikovawe Dragica Din~i}

izdava~ Kreativni centar

Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
www.kreativnicentar.co.yu

za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}

{tampa Grafiprof, Beograd

tira` 3.000

copyright © Kreativni centar, 2008

ISBN 978-86-7781-483-0
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:51(075.2)(076.1)

MATEMATI^KE stepenice 2 : nastavni

listovi sa zadacima razli~itih nivoa znawa
/ [autori Qiqana Vukovi} ... [i dr.] ;
ilustrovao Nikola Vitkovi}]. - 3. izd. -
Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd
: Grafiprof). - 121 str. : ilustr. ; 29 cm

Podatak o autorima preuzet iz kolofona. -

Tira` 3.000.

ISBN 978-86-7781-483-0
1. Vukovi}, Qiqana [autor]

COBISS.SR-ID 147201036
MATEMATI^KE
STEPENICE 2
NASTAVNI LISTOVI SA ZADACIMA
RAZLI^ITIH NIVOA ZNAWA
 SADR@AJ
MATEMATI^KE STEPENICE

Vodi~ ............................................................................................................................................. 3
Uvod ................................................................................................................................................. 4
Opšti nivoi postignu}a .................................................................................................... 6
Nastavni listovi
l. Prirodni brojevi do 100 .................................................................................... 7–36
ll. Geometrija ................................................................................................................. 37–46
lll. Merewe i mere ....................................................................................................... 47–58
Testovi ............................................................................................................................... 59–77
Rešewa nastavnih listova
l. Prirodni brojevi do 100 ................................................................................. 80–93
ll. Geometrija ................................................................................................................. 94–98
lll. Merewe i mere ..................................................................................................... 98–103
Rešewa testova ........................................................................................................ 104–121

2
VODI^

MATEMATI^KE STEPENICE
Zadaci za ve`bawe

Testovi

Rešewa zadataka i testova

Zna{ dovoqno da pre`ivi{.

Napreduje{ i dosta zna{.

Znaš sve što smo u~ili i umeš dobro

da primeniš to znawe.

Ti }eš biti odli~an matemati~ar.

3
 UVOD
MATEMATI^KE STEPENICE

Uobi~ajeno je da se na po~etku zbirke koja sadr`i zadatke i nastavne

listove iz matematike na|e re~enica koja glasi ovako: „Pred vama se nalazi
zbirka zadataka za utvr|ivawe i uve`bavawe obaveznih sadr`aja iz
matematike za II razred osnovne škole.” Ako ste uspeli da do kraja pro~itate
tu re~enicu, mo`ete da je zaboravite. Osnovna namena ove zbirke nije da dete
„utvrdi i uve`ba” ve} da napreduje, i to onim tempom koji odgovara wegovim
mogu}nostima, interesovawima i motivaciji.

Kako se to posti`e
Na samom po~etku zbirke, kao i na po~etku svakog poglavqa, odre|eni su
nivoi postignu}a. To su kratki opisi znawa i ume}a koje bi dete trebalo da
usvoji i razvije u odre|enoj matemati~koj oblasti. Ovi opisi su osnovni alat
koji vam je potreban, kao u~itequ ili kao roditequ, da pametno planirate i
postepeno, bez pritisaka, provedete dete kroz gradivo matematike. Vide}ete
da nivoi u stvari pokazuju kako se odre|eno matemati~ko znawe postepeno
razvija i postaje slo`enije i šta je to {to dete treba da uradi da bi
zakora~ilo jedan stepenik više. Zadaci koji ilustruju znawa i veštine sa
odre|enog nivoa jasno su obele`eni. Slu`e}i se nastavnim listovima, veoma
jednostavno }ete utvrditi na kom se nivou dete trenutno nalazi.
Prva namena nivoa postignu}a je „dijagnosti~ka” – utvrditi šta i koliko
dete zna, tokom obrade neke teme, posle obrade, na polugodištu ili na kraju
školske godine. Ali, to nije kraj. Kada jednom utvrdite koliko dete mo`e,
lako je planirati koji je wegov slede}i „stepenik” u savladavawu gradiva.
Svako dete treba da napreduje ka onom nivou koji predstavqa naredni korak.
Ne `urite, ne preska~ite po dva stepenika. Ali, isto tako, ne zadr`avajte se
predugo na onome što ste ve} postigli sa detetom.
Druga namena je postepeno uvo|ewe i uve`bavawe zadataka koji se
prirodno nadovezuju na ono što u~enik ve} zna. Ako ste nastavnik, sigurno
znate koliko opasnosti u sebi krije „uprose~ena” nastava, ona koja je jednaka
za svu decu. Ove zbirke vam omogu}avaju da svako dete radi na onom nivou
koji je za wega savladiv izazov. Time izbegavate rizi~ne i neplodne situacije
u kojima se jedan broj u~enika u odeqewu dosa|uje, drugi odustaju, a tre}i se
bezuspešno bore sa zadacima, slu`e}i se prepisivawem ili poga|awem.
Tre}e, ohrabrite dete i da samostalno koristi nastavne listove,
odre|uju}i kako i koliko brzo }e da napreduje. Samostalno koriš}ewe mo`e
da ukqu~i i procenu uspešnosti, tako {to }e samo upore|ivati svoja rešewa
sa rešewima datim u zbirci. Na taj na~in ono se osposobqava da objektivno
i ta~no sudi o sopstvenom radu, a to je svakako truda vredan ciq.
U okviru jednog nastavnog lista zadaci su pore|ani od lakših ka te`im i
obuhvataju zahteve iz jednog ili više nivoa postignu}a. Namera nam je bila
da dete lakšim zadacima uvedemo u problematiku pre|ene oblasti, zatim na
datom nivou uve`bamo i proverimo wegovo znawe i na kraju malim
podizawem zahteva utvrdimo da li je spremno da napravi naredni korak.
Trudili smo se da u zbirci bude što više razli~itih tipova zadataka i da se
usvojenost sadr`aja proverava na razli~ite na~ine. Dobiti su višestruke.
Pre svega, time proveravate da li je dete nešto zaista nau~ilo ili zadatke

4
rešava rutinski, po šablonu. I više od toga, razli~itim zadacima u~ite ga
da koristi razli~ite intelektualne strategije, da proverava koja strategija
je najefikasnija i da aktivno traga za novim putevima rešewa.

MATEMATI^KE STEPENICE
Osim toga, sa razli~itim tipovima zadataka u~enici }e se susresti tokom
školovawa, i to ne samo u matematici ve} i u drugim predmetima, pa je
dobro da takvo iskustvo steknu što ranije.
Naj~eš}i tipovi zadataka su:
• zadaci dopuwavawa – imaju oblik nezavršenih ili nepotpunih re~enica
koje treba završiti upisivawem re~i, broja...
• zadaci alternativnog izbora – tvrdwe za koje u~enik treba da odredi
da li su ta~ne ili ne;
• zadaci višestrukog izbora – u~enici biraju jedan odgovor od nekoliko
(naj~eš}e 3–4) ponu|enih;
• zadaci sparivawa (zdru`ivawa) – tra`i se povezivawe podataka koji su
dati u dve kolone;
• zadaci sre|ivawa – tra`i se da se ponu|eni odgovori srede prema nekom
kriterijumu;
• zadaci otvorenog tipa – od u~enika se o~ekuje da prika`u postupak.
Trudili smo se da formulacije zadataka budu jasne, kratke i precizne,
kako bi se olakšalo tuma~ewe teksta i izrada zadataka.
@eleli smo da crte`om, koji je uglavnom u funkciji zadatka, i tekstom
privu~emo pa`wu i motivišemo u~enike i da im tako olakšamo da shvate
logi~ku strukturu zadatka i ispravno je realizuju.
Pored svakog zadatka nalazi se ikonica koja ozna~ava nivo wegove te`ine.
Od u~enika nismo tra`ili da zadatke rešavaju na odre|eni na~in. Dobro
je da dete samo pokuša da reši zadatak na svoj na~in, a postepeno }e otkriti
da se isti zadatak mo`e rešiti na više na~ina. Neki od zadataka zahtevaju
znawa iz više oblasti i zato mogu da se iskoriste kasnije u toku školske
godine, za podse}awe na nau~eno i za povezivawe razli~itih oblasti.
Listovi sadr`e gradivo predvi|eno programom, ali ima i zadataka koji
izlaze iz okvira programa. Oni se direktno oslawaju na programske sadr`aje
kao i situacije bliske iskustvu dece.
Nastavni listovi nisu planirani tako da anga`uju vreme jednog školskog
~asa. S obzirom na to da se kompletni nastavni listovi ili samo pojedini
zadaci iz nastavnog lista mogu koristiti na razli~ite na~ine i u razli~ite
svrhe, svesno nismo davali procenu vremena potrebnog za rešavawe
nastavnog listi}a. Nastavni listovi se ne moraju koristiti onim redom
kojim su dati u zbirci, ve} u~iteq ima slobodu da pravi logi~niji i za
potrebe svojih u~enika primereniji redosled. Zadaci iz ove zbirke nisu
prevashodno nameweni rutinskom ve`bawu pojedinih nastavnih oblasti ve}
uve`bavawu, povezivawu i objediwavawu ve} pre|enog gradiva. Isto tako,
pojedina~ni zadaci se mogu koristiti i na ~asovima obrade kao uvodni
zadatak za neku novu temu.
Osnovni ciq je da svi u~enici, ili bar ve}ina wih, do kraja školske
godine sa lako}om rešavaju sve zahteve koji su u ovoj zbirci ozna~eni kao
osnovni ili bazi~ni (nivo ). Osnovni nivo ne zna~i da je u~enik savladao
najmawu mogu}u koli~inu gradiva ve} da je usvojio osnovno gradivo, ono koje
mu obezbe|uje da prati nastavu i savla|uje kompleksnije sadr`aje.

5
 Veoma je va`no stalno imati na umu da izme|u dostignutog nivoa znawa
i ocene uglavnom ne postoji znak jednakosti i da ovi nastavni listovi ne
mogu da u potpunosti zamene proces ocewivawa. Ocena je u~iteqev pogled
MATEMATI^KE STEPENICE

unapred i unazad na postignu}e u~enika, a ne samo procena trenutnog stawa

stvari.
Ova zbirka je rezultat potrebe i spremnosti autora da svoja znawa i
iskustva podele sa kolegama. U wih je ugra|ena, pre svega, strast prema
istra`ivawu mogu}nosti primene matemati~kih znawa i, još više od toga,
strast prema pametnom, neagresivnom i razvojno logi~nom na~inu u~ewa
matematike. Štampawe nije posledwi stepenik u nastajawu ove kwige.
Ima još mnogo prostora da se ona nadogra|uje i unapre|uje.
Ovo je poziv na saradwu. Ako imate komentare, sugestije, javite se, pišite;
naša adresa je udzbenici@kreativnicentar.co.yu (subject: Stepenice 2).

OPŠTI NIVOI POSTIGNU]A

U~enik ume da:
• broji, ~ita, piše i upore|uje brojeve do 100;
• sabira i oduzima do 100 i da mno`i (tablica mno`ewa do 5);
• razlikuje (prepoznaje i imenuje) geometrijska tela i figure
i upore|uje ih po obliku i veli~ini;
• prepozna osnovne jedinice za merewe du`ine.

U~enik ume da:

• mno`i i deli prirodne brojeve do 100 u okviru tablice
mno`ewa;
• odredi koje pravilo treba primeniti da bi se rešila neka
tipi~na, rutinska situacija;
• ~ita vreme na satu i koristi kalendar.

U~enik ume da:

• rutinski ra~una do 100 u realnim situacijama;
• prepozna i pravilno koristi nau~ene matemati~ke termine;
• prevodi podatke iz jedne forme u drugu da bi rešio zadatak
(tekst, tabela, grafikon, jedna~ina, izraz...);
• odredi odnos me|u mernim jedinicama za du`inu i vreme.

U~enik ume da:

• postavi i reši jedna~inu na osnovu teksta;
• primewuje nau~ena pravila da bi rešio neku slo`eniju
situaciju koja se rešava u više koraka;
• rešava jednostavnije problemske situacije (na osnovu teksta
postavqa izraz sa dve ra~unske operacije razli~itog
prioriteta).

6
 I.

l. PRIRODNI BROJEVI DO 100

MATEMATI^KE STEPENICE
Ova oblast je i po sadr`aju i vremenski dominantna u II razredu,
pa joj posve}ujemo dosta vremena i pa`we. Va`no je da u~enik nau~i da
ra~una, da usvoji tablicu mno`ewa i deqewa i da mo`e to znawe da primeni.
Trudili smo se da u zbirci ponudimo zadatke iz situacija koje su deci
prepoznatqive i bliske, kako bismo izbegli rutinirano uve`bavawe
ra~unskih operacija.
Smatramo da kroz ovu oblast treba krajwe oprezno „kora~ati”, dopustiti
u~eniku da se u skladu sa svojim sposobnostima zadr`i na odre|enom nivou
bez obzira na obimnost gradiva, pa mu dati zadatke sa slede}eg nivoa tek
kada je savladao prethodni.

NIVOI POSTIGNU]A
U~enik ume da:
• broji, ~ita i piše do 100;
• uporedi brojeve (npr. re|a ih po veli~ini, prepoznaje rastu}i ili
opadaju}i redosled);
• sabira i oduzima prirodne brojeve do 100 bez prelaza;
• koristi pojmove: zbir, sabirak, razlika;
• ~ita znake za mno`ewe i deqewe;
• mno`i prirodne brojeve (tablica mno`ewa do 5).
NOVAC
(primena ra~una sa brojevima do 100)
U~enik ume da:
• prepozna nov~ane apoene do 100 dinara;
• ume da broji i ra~una sumu novca datu u razli~itim apoenima od 1 do 100
dinara (jednostavan ra~un, bez prelaza).

U~enik ume da:

• uporedi brojeve koriste}i simbole >, < i =;
• sabira i oduzima prirodne brojeve do 100;
• mno`i i deli prirodne brojeve do 100 (u okviru tablice mno`ewa);
• mno`i deseticama;
• primewuje zakon komutativnosti za sabirawe i mno`ewe;
• koristi pojmove: umawenik, umawilac, deqenik, delilac, koli~nik,
~inioci i proizvod;
• piše i ra~una izraze na osnovu zahteva „smawiti za”, „pove}ati za”;
• na osnovu teksta postavi i izra~una izraze sa jednom operacijom;
• ra~una izraze sa dve ra~unske operacije istog prioriteta (– i +);
• reši jednostavne jedna~ine sa sabirawem i oduzimawem (ra~un bez prelaza);
• prepozna i zapiše polovinu, ~etvrtinu i desetinu celog, ali samo kada je
razlomak izra`en re~ima ili slikom.
NOVAC
(primena ra~una sa brojevima do 100)
U~enik ume da:
• izra~una kusur ako je kupio jedan proizvod;
• razume odnos izme|u cene i sume novca kojom raspola`e (npr. da li mo`e
ili ne mo`e da kupi nešto za novac kojim raspola`e, jednostavan ra~un).

7
 OPŠTI NIVOI POSTIGNU]A
MATEMATI^KE STEPENICE

U~enik ume da:

• mno`i i deli dvocifren broj jednocifrenim (ra~un do 100 i
deqewe bez ostatka);
• koristi zagrade u izrazima sa dve ra~unske operacije i zna da
zagrade mewaju prioritet ra~unskih operacija;
• izra~una izraze sa dve ra~unske operacije razli~itog prioriteta;
• zapiše i izra~una izraze na osnovu zahteva „toliko puta ve}e”,
„toliko puta mawe”;
• reši jedna~ine sa jednom operacijom (jednostavan ra~un);
• na osnovu teksta postavi i izra~una jedna~inu sa jednom
operacijom (+ ili –), kao i izraze sa dve operacije istog
prioriteta;
• postavi i/ili izra~una izraze na osnovu datih pravila (tabela,
tekst, grafikon);
• ~ita i zapiše razlomak kao deo celine, koriste}i formalne
zapise;
• ra~una polovinu i ~etvrtinu celog ako je razlomak dat re~ima.
NOVAC
(primena ra~una sa brojevima do 100)
U~enik ume da:
• rutinski ra~una u realnim `ivotnim okolnostima
(u jednostavnim situacijama ra~una kusur, kupuje više proizvoda
po razli~itim cenama).

U~enik ume da:

• na osnovu teksta postavi i reši jedna~inu sa mno`ewem i
deqewem, kao i izraz sa dve operacije razli~itog prioriteta;
• ra~una polovinu, ~etvrtinu, desetinu nekog broja ako je razlomak
zapisan formalno.
NOVAC
(primena ra~una sa brojevima do 100)
U~enik ume da:
• planira kupovinu (npr. štedi novac, ra~una kusur
u slo`enijim situacijama).

8
 I.1.

1. Pored svakog pravougaonika stavi znak ako je broj u wemu ta~no zapisan.

o ~

MATEMATI^KE STEPENICE
s ri e
est
{estdeset a rd t
m ~et r
n d
sed a e
amd
eset e jedanejst s
dev
et s e
t t

2. Napiši prvi sledbenik 3. Koji brojevi se nalaze

brojeva: izme|u 33 i 26?

a) 98 ..........
Odgovor: ......................................
b) 59 ..........
...........................................................
v) 60 ..........

4. Nastavi zapo~ete nizove.

4 6 8
7

10

22

5. Ovoliko novca imaš u svom xepu: .

[ta sve mo`e{ da kupi{ od stvari sa slike? Zaokru`i ih.

43 din. 85 din. 150 din. 95 din. 59 din. 200 din.

9
 I.2.

1. a) Napiši prvi prethodnik brojeva. b) Napiši prvi sledbenik brojeva.

......... 45 25 .........
MATEMATI^KE STEPENICE

......... 30 50 .........

......... 41 69 .........

2. Upi{i u prazne kru`i}e odgovaraju}e brojeve.

48 50 51 55

3. Saberi svaka dva susedna

broja i zbir upi{i
u prazan deo slagalice.

12 7

8 2

4. Upi{i u prazne kru`i}e brojeve 64, 91, 42, 14, 24, 72, od najmaweg do najve}eg.

57
35

5. Marko je u svojoj kasici pronašao slede}e nov~anice:

Koliko dinara ima Marko?

Odgovor: ........................................................

...............................................................................

10
 I.3.

1. Svaki autobus ima svoj broj.

94 59 47 48 65

MATEMATI^KE STEPENICE
95 74 16 24

a) Pogledaj sliku i pore|aj brojeve autobusa od najve}eg do najmaweg.

...............................................................................................................................................................

b) Oboj svaki autobus na kome je broj ve}i od 50.

2. Dopuni re~enice.

Prvi sabirak je 34. Drugi sabirak je ..........

Zbir je .................................................................
Zameni sabircima mesta i izra~unaj zbir: .................................................................
Ovi zbirovi su .................................................................

3. Popuni prazna mesta u tabeli:

a 57 78 87 65 48 36
b 3 4 66 15 3 22
a–b

4. Izra~unaj zbirove i zaokru`i one ~iji je rezultat 55.

23 + 32 = ............. 12 + 33 = ............. 40 + 25 = .............

45 + 10 = ............. 33 + 22 = .............

5. Pove`i linijom svaki od izraza na levoj strani sa odgovaraju}im

rešewem na desnoj strani. Jedno rešewe }e ostati nepovezano.

58 – 7 71
76
42 + 34
61
30 + 41 66
87 – 21 51

11