2, 80 FOTOKOPIRNICA | iq Wi Narodnih Heroja br. 2 ( preko puta ELMAGA JELA KRaic J : UMOZMETIK MARKETA ZA UCENIKE VI RAZREDA SKOLE ZA OSNOVNO MUZICKO OBRAZOVANJE3 ‘kKlavirska hrestomatija" za uSenike VI razreda Skole Za osnovno muziéko obrazovanje predstavlja poslednji deo u integralnom pokugaju zaokruzenja instruktivnog materijala ga I xazred, preko “Klavirske Gitanke", "Klavirske veJbanke", Klavirske hrestomatije" za IV razred i za V razred - do ove poslednje. Pri sastavijanju svih ovih u@¥benika uvek mi je bila pred oGima te&ko¢a oko nabavke notnog materijala, narodito u manjim gradovima. Zelja mi je bila da pomognem mladim nasta- vnicima da se snadu u ‘odabiranju kompozicija kojima ée ispu- niti plan i program i da istovremeno uéenicima priblize muzi- ku, da im ona postane nasuna potreba i da im pruZi veliko zadovoljstvo. Posto danas umetnost i nauka streme novim dimenzijama u pogledu tehniékih sredstava, nadina izraZavanja i dragih elemenata, i u ovoj zbirci se opa%a pokuSaj osvezenja i veée Birine u izborw nastavnog sadrZaja, uz teinju da se ipak ne zaobide provereni standardni Skolski materijal. Kako u "Klavirskoj hrestomatiji" 2a V razred, tako su i ovde obradene tehniéke veZbe, polifone kompozicije i komadi razligiti po formi, sadrZaju i stilu. Oblik sonate, koji inaée ima dominantno mesto u propisanom programa, nijé uvriéen u ovaj ud%benik zbog obimnosti. Nastavniku se ostavija moguénost da veliku ciklignu formu (Sonate Hajdna i Mocarta) izabere prema sposobnosti i potrebi uéenika. Ova zbirku treba shvatiti kao Sablon kojim je obuhvaden najadekvatniji sadrZaj, a na nastavniku je da, pored navedenih, koristi po volji i druge kompozicije. TEHNICKE VEZBE - ETIDE ‘Pratedi inbvacije u nastavi klavira kao i fantastigne uspehe Kod sve mladih pijenista, naro%ito ne tebnikom nivou, ovde sam pored stereotipnin obrazaca koje nalazimo u standard- nim etidama Cernija i Kramera, promene i osvezZenja radi unela u sadréaj i druge karakterne ‘kompozicije koje reSavaju jedan ili vise problema, a imaju zanimljiva muziéku strukturaTa- kve su, na primer: Cimaroza - Sonata, F.E.Bach ~ Mala fantazi- ja, Daken ~ Kukavica. Kako se ritam kao jedan od najva%nijin muziékih eleme- nata u danaSnje vreme postavlja u prvi plan, u nastojanju da udenicima priblizim savremene tendencije ovde cam unela xitmove koji sve vige ovladavaju u muzici raznih naroda i Zanrova (na primer, ritmovi d¥eza u kompozicijama Manfreda Schmitza i S, Joplina), sa uverenjen da ée ih u&enici sa voljom svirati. I dalje predlaiem da se reSavanju nekog tehniékog problema pristupi raznim predveZbama koje &ine upro’éenje ili proSirenje aneke tehnii rmule (razni ritmitki’ obrasci i varijante, nadini postizanja tempa itd.) , sa tendencijom da se svaka etida ili sliéna kompozicija tretira kao komad za reprodukciju uz poStovanje artikulacije, fraziranja, dinamike, izraza i pedalizacije.POLIFONE KOMPOZICISE ga razliku od "Klavirske hrestomatije" za V razred gde su u ovakvo pogiavije uvritene kompozicije Bacha, i Heneia 3e° spjagnjenja formalne strukture dvoglasne invencije i, svih podsredstava’ kojima Sach gradi ovaj oblik (a koja went BeeGomod nastavnika treba da nauéi da uodava), ovde je zbog ograniéenog prostora dato samo Sest, uéenicima najpristupa” Znijih Bachovih dvoglasnih invencija. KOMADL Izbor slobodnih kompozicija je usmeren na standardnu Skolsku literaturu odgovarajuée teZine, sa teZnjom da i prov ean ugenik moze sa lakoéom da je savlada. Posto je u pita- Sa instruktivna svrha, najveéi bro} kompozicija Je iz epene Domentizma, jer se na njima mo%e mnogo nauéiti ~ tehnika, igraz, stil itd., a po sadrZini su lako prihvatijive. Kompo~ Zicija jugoslovenskin autora ima malo, jer postoje sbirke welis go 8d sreanju skolu sa delima iskljuéivo naSih Kompozitora. Poneke od njih su teSke za nigu Skolu, pa s° nogu svirati i u srednjoj Bkoli. PEDALIZACTIA Pored raznih disciplina, kao 3to su prstored, frazi~ ranje, dinamika, agogika, tempo, a koje su do ovog usracta udenika veé uhodane pri radu, napominjem, da pedalizaciji, koja je svuda gde treba obelegena, treba dati veliki z2naca) da bi uéenik pri zavrgetku Sestogodignjeg Skolovanja dobro poznavao svojstva i naéine upotrebe oba pedala. Iz tin raq Bioga u tekst su unete i razligite oznake za pedalizaciju. OZNAKE ZA TEMPO Metronomske oznake za tempo zabeleZene su kod Bacho~ vih invencija. One su proverene i uéenici mogu da ih saviaq Gaju, Dalje oznake mogu se na¢i kod kompozicija koje se maq nje znaju, kao i tamo gde su autori izritito zahtevali odre- fonu breinu. Za etide i standardne kompozicije ostavlja se eettavmiku da po svom ukusa i moéi samog utenika postavi ‘tempo. Fi fia kraju moram reéi da sam vrlo zadovoljna Sto mi je uspelo da napravim jedan presek rada u nastavi Klavira Frog Seee niga muzitku Skolu, Sto moji “udZbenici" Zive u Skolamay gest e'aa "Se nada da Ge ova hrestomatija biti prihvacena od nastavnika i uéenika. Posebnu zahvalnost upuéujem recenzentima ovog udZbe- nika koleginicama Milici Spuzid, profesoru Muziéke Skole "Mokranjac” u Beogradu i Branki Veselinovié, profesora Muy zigke Skole "Josif Marinkovié" u Beogradu, koje su mi svo- jim @ragocenim savetima mnogo pomogle, kao i Izdavatko} or ganizaciji "Nota" Knjazevac, na Giju sam inicijativu i prs Seupila ‘sastavijanju ovih zbirki 2a Skolu za osnovno muzi- Zko obrazovanje, i koja je to realizovala. prof. Jela Kr8iéETIDEi 7 Caerny Op 740 Br 1 Molto altegro10 Allegso Cimaroza eee PS Ss.Crerny Op 740.Br 3 ae aoe Presto, Veloce eo gigAllegro vivo K. Slavieky 5 a 38 g ft & a sempre stuee 5 37 Kk Stavicky Moderato, motto ritmico 4 ® : Cramer - Bitlow Br. 19 SeETIDA Allegro agitato Schytte20 4324 as24 4324 432145245 4.924 p12 54524 —— oa CE (we (& Ce D.C.al Fine B | siterdenao iminuendeA. Biehl Op, 140 Br. 1 Allegro vivace ee re eee4, yee _-_ =— eres. - i —_— aes Pie Ps See + 73 ag i-—~t i Lo gh |? v P P SPT SE eres s ‘ ba reer aries TN a AN $i oe P_cresc. # Pat rst os ss 43? 3 oS26 ETIDA Manfred Schmitz Jazz-Parnass br 29 N= similea2)ten. on legato ten‘ ETIDA Molto ellegro a. ~ Cerny Op. 740 Br. 17 23334ferese. @ poco a poco. ETIDA Allegro brillante Cramer - Bulow 7ey = = freer ee ot itt? 5 12 FES? 24 8th2 gyaa st srsyat Sthe ot morendo38 ETIDA Cerny Op. 740 Br. 2 oto atlegs2 J40 ETIDA Cramer - Bulow Br. 16 Moderato 4 sempre tenutissime S158 52 poco _povo créig: — :————WA IZVORU (Etude mignonne) Isidor Basic Prestocrescendolegato —46 ZABAVLIAC Joplin a) so da svire okleve #8 udvojenin tercame, preporuéuje se ‘ee Wvineti somo gornje fonove, naravno uz edgovorajudi 4 Ukoliko Je uéenti te Ge tekst olakéa tako Sto pretored,i oes oS + Pri repitiolji svirati 2a oktavu vide.50 SINKOPE Joplin Ne brzoa2 Repeat M8 mell DVOGLASNE INVENCHJE54 DVOGLASNA INVENCIJA Br. 9 Allegro non troppo, ma con spirito (J = 72) ten—— 7 3 nm Woo: 2 Plu deciso of i £ v56 DVOGLASNA INVENCIJA Br. if ‘Moderato con espressione ¢ = 52-60 T as we, 4 Ossia a a eeweNes reer Tibbs oan ‘Tranquilto SS Serressas 4323 vit et Ql 7, eS 8 3 ee 3a! aaatsds Seon grand espress.58 DVOGLASNA INVENCIJA Br. 6 Allegretto trenquillo d= 132 JS. Bach purrs tie P tranquillo ‘ Pats) 2s peeeaeie 3 dolze egualmente > E poasarite as = 5 alee eguaimente 43 Be ashe 2 bud EERE—60 DVOGLASNA INVENCISA Br. 7 coomoioidem gre S42 gen ee2 at es 24 pat oe 8 2162 DVOGLASNA INVENCIJA Br. 10 Ve Vivace J = 103-112 42d F sempre staceato leggiero2 189 ean iia Qa ss Aaah 4, ; GEE EP oats a=W Ip (site) Sr ecatt Pert arataa ‘aia see 55 oS = aise sae Ae. rs 5 s * i 135 4248 42 ————_= B subito 432 5 ate 4 Bet Gan Pree SF re 7 wr aeanDVOGLASNA INVENCIJA Br. 15 Con moto J = se- we 4 $29, fe eS == capriceiso a Peco mare. Gat