Teorija Redova PDF

dr L.
Stefanović,
mr B. Rand̄elović, mr M. Matejić
TEORIJA REDOVA
ZA STUDENTE TEHNIČKIH FAKULTETA
SKC Niš, 2006.

dr Lidija Stefanović,
mr Branislav Rand̄elović, mr Marjan Matejić
TEORIJA REDOVA
ZA STUDENTE TEHNIČKIH FAKULTETA
II izdanje, Niš, 2013.
Recenzent:
dr Ljubiša Kocić, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nišu
Izdavač:
Studentski kulturni centar Niš
Za izdavača:
Miroslav Jović, direktor
Urednik:
Aleksandar Blagojević
Tehnička obrada:
dr Lidija Stefanović,
mr Branislav Rand̄elović
Štampa:
Unigraf – Niš
Tiraž:
100 primeraka
ISBN 978–86–7757–208–2
Bilo kakvo umnožavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog

odobrenja autora.
PREDGOVOR
PRVOG IZDANJA
Ova knjiga je proistekla iz višegodišnjeg iskustva autora u držanju teorijske

i praktične nastave na Elektronskom fakultetu u Nišu. Zato je, pre svega,
prilagod̄ena studentima tehničkih nauka. Naravno, mogu da je koriste i stu-
denti drugačije profesionalne orijentacije, koji u okviru predvid̄enog nastavnog
programa imaju ovde iznetu materiju.
Knjiga se odnosi na samo jednu oblast matematike (Teorija redova) jer u
ovom trenutku nije poznato da li će i na kojem studijskom programu biti
izučavana ta oblast.
Knjiga sadrži teoriju i rešene primere, koji u potpunosti ilustruju izloženu
teoriju. Takod̄e, knjiga sadrži i zadatke predvid̄ene za vežbu, ali sa rešenjima
ili neophodnim uputstvima. Autori smatraju da je upravo u prezentovanim
primerima i zadacima glavna prednost ove knjige nad ostalom literaturom koja
se bavi istom problematikom. Ova knjiga je, u stvari, istovremeno udžbenik i
zbirka zadataka.
Osim matematički korektnog izlaganja materije, autori su se trudili da knji-
ga ima pedagoške i metodološke kvalitete. Na čitaocima ostaje krajnja pro-
cena da li su i koliko u tome uspeli.
Tekst knjige je urad̄en pomoću programskog paketa EMTEX (verzija Ams-
tex 2.0), a slike pomoću programskih paketa Corel Draw (verzija 9.00) i Paint-
brush (verzija 1.00).
Autori duguju i ovom prilikom iskazuju zahvalnost mr Zvezdanu Mar-
janoviću jer je pročitao rukopis i ispravio postojeće materijalne greške u njemu.
Takod̄e, autori iskreno zahvaljuju recenzentu, prof. dr Ljubiši Kociću, koji je
ukazao na manjkavosti rukopisa i dao korisne sugestije za prepravku istog,
čime je doprineo konačnom uobličenju teksta.
Niš, 2006. g. Autori
iii
iv PREDGOVOR
PREDGOVOR
DRUGOG IZDANJA
Drugo izdanje je u izvesnoj meri izmenjeno u odnosu na prvo izdanje. Ot-

klonjene su uočene greške, štamparske i neke materijalne. Ubačeno je nekoliko
napomena, tamo gde su autori smatrali da je tekst nedorečen. Neki primeri
su iz pedagoških razloga rešeni drugačije, a deo Zadaci za vežbu je dopunjen
karakterističnim zadacima.
Niš, 2013. g. Autori

SADRŽAJ
1. UVODNI POJMOVI 1
1.1. Brojni nizovi 1
1.2. Funkcionalni nizovi 3
2. BROJNI REDOVI 7
2.1. Definicija i konvergencija 7
2.2. Pozitivni redovi 13
2.2.1. Poredbeni kriterijumi konvergencije 17
2.2.2. Ostali kriterijumi konvergencije 20
2.3. Alternativni redovi 28
2.4. Redovi sa proizvoljnim članovima 32
3. FUNKCIONALNI REDOVI 38
3.1. Definicija, konvergencija i uniformna konvergencija 38
3.1.1. Kriterijumi uniformne konvergencije 42
3.1.2. Apsolutna konvergencija 44
3.2. Stepeni redovi 45
3.2.1. Uniformna konvergencija stepenih redova 49
3.2.2. Predstavljanje funkcija pomoću stepenih redova 55
3.3. Fourierovi redovi 59
4. ZADACI ZA VEŽBU 77
PRILOG 105
LITERATURA 107
v
1. UVODNI POJMOVI
1.1. Brojni nizovi
Cilj ovog kursa nije proučavanje nizova. Oni su precizno definisani i de-
taljno obrad̄eni u prethodnim kursevima matematike (videti [3], str. 119–
149; [5]). Ovde samo ukratko podsećamo čitaoca na neke elementarne poj-
move i pravila, više ih opisujući nego definišući.
Radi jednostavnosti zapisivanja, na samom početku uvodimo oznake:
N za skup prirodnih brojeva,
R za skup realnih brojeva i
N0 za skup N ∪ {0}.
Neka je an ∈ R za svako n ∈ N. Ured̄eni skup brojeva an , u oznaci
(a1 , a2 , . . . , an , . . . ) ,
zove se realni ili brojni niz. Umesto prethodne, često se koriste i oznake:
¡ ¢ ¡ ¢∞ ¡ ¢
an n∈N
, an n=1 , an .
I svaki drugi ured̄eni skup realnih brojeva
(am , am+1 , . . . ) (m ∈ N0 )
zove se brojni niz.

Za brojeve a1 , a2 , . . . se kaže da su članovi niza, a za an da je opšti član
niza. Nizovi se najčešće zadaju pomoću opšteg člana. Na primer, niz čiji je
opšti član an = 1/n za n ∈ N u razvijenom obliku glasi
³1´ ³ 1 1 ´
= 1, , , . . . .
n 2 3
1
2 TEORIJA REDOVA
Niz (an ) je ograničen ako postoji broj M (0 < M < +∞) takav da je
|an | ≤ M za svako n ∈ N.
Niz (an ) je monoton ako je opadajući, rastući, neopadajući ili nerastući.
Niz (an ) je opadajući ako je an > an+1 , rastući ako je an < an+1 ,
neopadajući ako je an ≤ an+1 i nerastući ako je an ≥ an+1 , pri čemu sve
nejednakosti moraju da važe za svako n ∈ N.
Niz (an ) je konvergentan ako postoji konačan broj a ∈ R i ako za svako
ε > 0 postoji N (ε) ∈ N tako da je
|an − a| < ε
za svako n ≥ N (ε). Broj a je granična vrednost (granica, limes) niza (an ).

U ovom slučaju se kaže da niz (an ) konvergira ka a i piše se
lim an = a .
n→∞
U svim ostalim slučajevima je niz (an ) divergentan. Pri tome, ako za

svako M > 0 postoji N (M ) ∈ N tako da za svako n ≥ N (M ) važi an > M ,
odnosno an < −M , kažemo da niz odred̄eno divergira ka +∞, odnosno ka
−∞, što redom zapisujemo sa:
lim an = +∞ , lim an = −∞ .
n→∞ n→∞
Podniz ili delimični niz niza (an )n∈N je realni niz (ank )k∈N koji sadrži
neke ili sve članove niza (an )n∈N , uzete u istom redosledu kao u (an )n∈N .
Za realne nizove važe sledeća tvrd̄enja.
Teorema 1.1.1. Svaki konvergentan niz je ograničen.
Teorema 1.1.2. Svaki monoton i ograničen niz je konvergentan.
Teorema 1.1.3. Niz (an ) konvergira ka broju a ako i samo ako svaki
njegov podniz konvergira ka istom broju a.
Teorema 1.1.4. (CAUCHYEV KRITERIJUM KONVERGENCIJE) Niz (an )
je konvergentan ako i samo ako za svako ε > 0 postoji N (ε) ∈ N tako da je
|an − am | < ε za svako n, m ≥ N (ε).
PRIMER 1.1.1. Za q ∈ R i n ∈ N0 , posmatramo brojni niz
(1.1.1) (an ) = (q n )
i ispitujemo njegovu konvergenciju.

UVODNI POJMOVI 3
Razlikujemo četiri slučaja, zavisno od vrednosti broja q.

Neka je |q| < 1. U ovom slučaju niz (an ) konvergira i ima graničnu vrednost
lim an = lim q n = 0 .
n→∞ n→∞
Neka je q = 1. Niz (an ) je konstantan niz jer su mu svi članovi isti, an = 1 za svako
n ∈ N0 , pa je konvergentan sa granicom
lim an = lim 1 = 1 .
n→∞ n→∞
Neka je q > 1. Sada je

lim an = lim q n = +∞ ,
n→∞ n→∞
pa niz (an ) odred̄eno divergira ka +∞.

Neka je q ≤ −1. Posmatramo samo q = −1, a zaključivanje je isto i za bilo koje drugo
q < −1. Kako je an = (−1)n , to je a0 = 1 i
a2n = 1 , a2n−1 = −1
za svako n ∈ N. Dakle, niz (an ) se sastoji od dva konstantna podniza (a2n ) i (a2n−1 )
čije su granice različite,
lim a2n = 1 6= lim a2n−1 = −1 .

n→∞ n→∞
Prema Teoremi 1.1.3, niz (an ) divergira.

Zaključujemo da brojni niz (1.1.1) konvergira za svaki broj q ∈ (−1, 1]. 4
1.2. Funkcionalni nizovi
Neka su fn (x) realne funkcije za svako n ∈ N, definisane na istom području

D ⊆ R. Ured̄eni skup funkcija fn (x), u oznaci
³ ´
f1 (x), f2 (x), . . . , fn (x), . . . ,
zove se funkcionalni niz. Umesto prethodne, u upotrebi su i oznake:

¡ ¢ ¡ ¢∞ ¡ ¢
fn (x) n∈N , fn (x) n=1
, fn (x) .
Takod̄e, funkcionalni niz je i

³ ´
fm (x), fm+1 (x), . . . (m ∈ N0 ) .
4 TEORIJA REDOVA
Opšti član funkcionalnog niza je fn (x). I funkcionalni nizovi se, analogno

brojnim nizovima, najčešće zadaju pomoću opšteg člana. Na primer, niz čiji
je opšti član fn (x) = xn za n ∈ N0 u razvijenom obliku glasi
¡ n¢ ¡ ¢
x = 1, x, x2 , . . . .
Za razliku od brojnih nizova, kod funkcionalnih nizova se razlikuju dve

vrste konvergencije: konvergencija (u tački i na intervalu) i uniformna kon-
vergencija.
¡ ¢
¡ Niz ¢fn (x) konvergira u tački x = x0 ∈ D ako konvergira brojni niz
fn (x0 ) .
¡ ¢
Skup svih tačaka x0 ∈ D u kojima niz fn (x) konvergira zove se oblast
konvergencije niza. Ovo je uobičajeni termin, koji ne znači uvek i oblast
u topološkom smislu. Korektnije bi bilo reći područje konvergencije. Pret-
postavimo da je oblast konvergencije niza interval (α,¡β) (ili ¢[α, β], (α, β],
[α, β)). Uopštenje konvergencije u tački je sledeće. Niz fn (x) konvergira
na intervalu (α, β) ako postoji realna funkcija f (x) (x ∈ (α, β)) i ako za
svako ε > 0 i svako fiksirano x ∈ (α, β) postoji N (ε, x) ∈ N tako da je
¯ ¯
¯fn (x) − f (x)¯ < ε
¡ ¢
za svako n ≥ N (ε, x). Funkcija f (x) je granična funkcija niza fn (x) , što
se zapisuje na način
lim fn (x) = f (x) .
n→∞
U stvari, niz konvergira na intervalu ako konvergira u svakoj tački tog

intervala.
¡ Uniformna
¢ konvergencija se definiše samo na intervalu, ne i u tački. Niz
fn (x) uniformno konvergira na intervalu (α, β) ka realnoj funkciji f (x)
(x ∈ (α, β)) ako za svako ε > 0 postoji N (ε) ∈ N tako da je
¯ ¯
¯fn (x) − f (x)¯ < ε
za svako n ≥ N (ε) i svako x ∈ (α, β). Primetimo da u ovom slučaju broj N

zavisi samo od ε, a ne zavisi od x kao kod obične konvergencije.
Važi sledeće tvrd̄enje (videti [1], str. 177).
Teorema 1.2.1. Svaki uniformno konvergentan niz je konvergentan, ali
obrnuto u opštem slučaju ne važi.
UVODNI POJMOVI 5
PRIMER 1.2.1. Za x ∈ R i n ∈ N0 , posmatramo funkcionalni niz
(1.2.1) (fn (x)) = (xn )
i ispitujemo njegovu konvergenciju.

Za svako fiksirano x = x0 = q ∈ R dati funkcionalni niz postaje brojni niz (1.1.1), koji
smo razmatrali u Primeru 1.1.1 i zaključili da on konvergira za svako q ∈ (−1, 1]. Dakle,
funkcionalni niz (1.2.1) konvergira u svakoj konkretnoj tački x0 ∈ (−1, 1].
Oblast konvergencije niza (1.2.1) je interval (−1, 1].
Niz (1.2.1) konvergira na intervalu (−1, 1] ka funkciji
½
0, x ∈ (−1, 1) ,
f (x) =
1, x=1,
što se lako proverava. Neka je ε > 0 proizvoljno. Kako je

½
|x|n , x ∈ (−1, 1) ,
|fn (x) − f (x)| =
0, x=1,
to je |fn (1) − f (1)| < ε uvek i |fn (x) − f (x)| < ε kad je |x|n < ε, x ∈ (−1, 1), tj.
ln ε
n> , x ∈ (−1, 1) .
ln |x|
Ako uglastim zagradama označimo celobrojni deo nekog broja, zaključujemo da postoji
prirodni broj · ¸
ln ε
N (ε, x) = +1
ln |x|
tako da je |fn (x) − f (x)| < ε za svako n ≥ N (ε, x) i svako fiksirano x ∈ (−1, 1].
Posmatrani funkcionalni niz ne konvergira uniformno na (−1, 1], čak ni na (−1, 1).
Kako je
ln ε
lim =∞,
x→±1 ln |x|
ne postoji prirodan broj N (ε), koji ne zavisi od x, takav da je |fn (x) − f (x)| < ε za svako
n ≥ N (ε) i svako x ∈ (−1, 1). Med̄utim, niz (1.2.1) uniformno konvergira na bilo kom
segmentu [−r, r], gde je 0 < r < 1. Zaista, za |x| < r je
ln ε ln ε
n> > ,
ln |x| ln r
pa postoji · ¸
ln ε
N (ε) = +1
ln r
tako da je |fn (x) − f (x)| < ε za svako n ≥ N (ε) i svako x ∈ [−r, r]. 4
6 TEORIJA REDOVA
Geometrijska interpretacija uniformne konvergencije se sastoji u sledećem.

¯ ¯
Iz nejednakosti ¯fn (x) − f (x)¯ < ε, koja važi za svako ε > 0, svako n ≥
N (ε) i svako x ∈ (α, β), sledi
f (x) − ε < fn (x) < f (x) + ε .
Ovo znači da se svi članovi niza, počev od nekog, nalaze u ”ε–okruženju”

funkcije f (x), što je prikazano na Slici 1.2.1.
y
f(x) + e
f(x)
fn(x)
f(x) e
a b x
Slika 1.2.1.
Radi upored̄enja uniformne i obične konvergencije, na Slici 1.2.2. je pri-

kazan niz (1.2.1) na segmentu [0, 1].
y
f0 (x) 1
1
f1 (x) x
f2 (x) x 2
f(x) + e
f3 (x) x 3
fn(x) x n
0 f(x) 0 1 x
Slika 1.2.2.
¡ ¢ ¡
¢
Vidimo da niz fn (x) = xn konvergira ka funkciji f (x) = 0 za svako
x ∈ [0, 1), ali¡ ne¢i za x = 1, gde je fn (1) = 1. Dakle, počev od nekog, svi
članovi niza xn ulaze u ”ε–okruženje” funkcije f (x) = 0, ali na segmentu
[0, r], gde je 0 < r < 1 bilo koji broj. Za x ∈ (r, 1], svi članovi ”beže” ka
funkciji f0 (x) = 1.
2. BROJNI REDOVI
2.1. Definicija i konvergencija
Definicija 2.1.1. Neka je (ak )∞

k=1 realni niz. Beskonačni zbir brojeva
∞
X
(2.1.1) ak = a1 + a2 + · · · + an + · · ·
k=1
zove se brojni ili numerički red.

Brojevi a1 , a2 , . . . su članovi reda, a an je opšti član reda (2.1.1). Opšti
član je, u stvari, pravilo po kojem se generišu svi članovi reda.
I svaki drugi beskonačni zbir brojeva
∞
X
(2.1.2) ak = am + am+1 + · · · (m ∈ N0 )
k=m
zove se brojni red. U opštem slučaju je m 6= 1, pa se redovi (2.1.1) i (2.1.2)

razlikuju za konačno mnogo početnih članova.
Definicija 2.1.2. Zbir prvih n članova
n
X
(2.1.3) Sn = ak = a1 + · · · + an (n ∈ N)
k=1
je n–ta parcijalna suma reda (2.1.1).

Uočimo da je Sn konačan zbir brojeva, pa kao takav uvek postoji.
Definicija 2.1.3. Beskonačni zbir
∞
X
(2.1.4) ak = an+1 + an+2 + · · · (n ∈ N)
k=n+1
7
8 TEORIJA REDOVA
je ostatak reda (2.1.1).

Ostatak je takod̄e red, oblika (2.1.2) sa m = n + 1. Očigledno je
∞
X ∞
X
(2.1.5) ak = a k − Sn .
k=n+1 k=1
PRIMER 2.1.1. Beskonačni zbir
X
∞
1 1 1
=1+ + + ···
k 2 3
k=1
1
je brojni red. Opšti član ovog reda je an = , n–ta parcijalna suma je
n
X
n
1 1 1
Sn = =1+ + ··· + ,
k 2 n
k=1
a ostatak je red
X
∞
1 1 1
= + + ··· .
k n+1 n+2
k=n+1
Na primer, za n = 3 parcijalna suma i ostatak su:
X
3
1 1 1 X
∞
1 1 1
S3 = =1+ + , = + + ··· . 4
k 2 3 k 4 5
k=1 k=4
NAPOMENA 2.1.1. Red (2.1.1) može da se zapiše na način
X
∞ X
∞
ak ≡ ak−(m−1) ,
k=1 k=m
a red (2.1.2) na način

X
∞
X
∞
ak ≡ ak+(m−1) .
k=m k=1
Dakle, promena početne vrednosti indeksa sumiranja k zahteva odgovarajuću promenu

indeksa članova. 4
P
∞
Definicija 2.1.4. Red ak je konvergentan (divergentan) ako je niz
k=1
parcijalnih suma (Sn )n∈N konvergentan (divergentan).
BROJNI REDOVI 9
Ako postoji, granična vrednost
S = lim Sn
n→∞
je suma (zbir) reda (2.1.1) i zapisuje se sa

∞
X
(2.1.6) S= ak .
k=1
Ako je
lim Sn = +∞ , lim Sn = −∞ ,
n→∞ n→∞
kažemo da red (2.1.1) odred̄eno divergira.

PRIMER 2.1.2. Ispitati konvergenciju reda
X
∞
1
.
k(k + 1)
k=1
Opšti član može da se zapiše na način
1 1 1
an = = − ,
n(n + 1) n n+1
pa je n–ta parcijalna suma
X
n X 1 n ³ ´
1 1
Sn = = −
k(k + 1) k k+1
k=1 k=1
³ ´ ³ ´ ³ ´
1 1 1 1 1
= 1− + − + ··· + −
2 2 3 n n+1
1
=1− .
n+1
Kako je lim Sn = 1, to je dati red konvergentan i njegov zbir je

n→∞
X
∞
1
S= =1. 4
k(k + 1)
k=1
PRIMER 2.1.3. Ispitati konvergenciju geometrijskog reda
X
∞
(2.1.7) qk (q ∈ R) .
k=0
10 TEORIJA REDOVA
Za q 6= 1, n–ta parcijalna suma je geometrijska progresija, pa je
X
n
1 − q n+1 1 q
Sn = qk = = − qn .
1−q 1−q 1−q
k=0
Za q = 1 je
X
n X
n
Sn = 1k = 1=n+1 .
k=0 k=0
U Primeru 1.1.1 smo pokazali da niz (q n )

divergira za q ≤ −1, konvergira ka 0 za |q| < 1
i odred̄eno divergira ka +∞ za q > 1. Zato ne postoji lim Sn kad je q ≤ −1 i
n→∞
1
lim Sn = , |q| < 1 ,
n→∞ 1−q
lim Sn = +∞ , q>1.
n→∞
Kako je još lim Sn = +∞ kad je q = 1, zaključujemo da geometrijski red divergira za

n→∞
q ≤ −1, odred̄eno divergira ka +∞ za q ≥ 1 i konvergira za |q| < 1 sa sumom
X
∞
1
(2.1.8) S= qk = .
1−q
k=0
Niz parcijalnih suma (Sn ) i niz (1.1.1) se u literaturi sreću pod istim imenom geome-
trijski niz. 4
Opšte osobine brojnih redova iskazujemo sledećim teoremama.

P
∞
Teorema 2.1.1. Neka je ak konvergentan red sa sumom
k=1
∞
X
S= ak
k=1
P
∞
i neka je c ∈ R proizvoljna konstanta. Tada je konvergentan i red cak sa
k=1
sumom
∞
X
cS = cak .
k=1
Dokaz. Ako sa Sn i Tn označimo parcijalne sume

n
X n
X
Sn = ak , Tn = cak ,
k=1 k=1
BROJNI REDOVI 11
važi
Tn = cSn .
Po pretpostavci teoreme je S = lim Sn , pa je
n→∞
lim Tn = c lim Sn = cS .
n→∞ n→∞
P
∞ P
∞
Teorema 2.1.2. Neka su ak i bk konvergentni redovi sa sumama
k=1 k=1
∞
X ∞
X
S1 = ak , S2 = bk .
k=1 k=1
P
∞
Tada su konvergentni i redovi (ak ± bk ) sa sumama
k=1
∞
X
S1 ± S2 = (ak ± bk ) .
k=1
Dokaz. Za parcijalne sume

n
X n
X n
X
Sn1 = ak , Sn2 = bk , Tn = (ak ± bk )
k=1 k=1 k=1
važi
Tn = Sn1 ± Sn2 ,
pa je
lim Tn = lim Sn1 ± lim Sn2 = S1 ± S2 .
n→∞ n→∞ n→∞
P
∞ P
∞
Teorema 2.1.3. Redovi ak i ak (m ≥ 2) su istovremeno konver-
k=1 k=m
gentni ili divergentni.
Dokaz. Neka je, za n ≥ m,
n
X n
X
Sn = ak , Tn = ak .
k=1 k=m
Tada je
m−1
X
Sn = ak + Tn = Sm−1 + Tn .
k=1
12 TEORIJA REDOVA
Zbir Sm−1 ima fiksiran broj sabiraka m − 1, koji ne zavisi od n, pa je kon-

stantan. Ako stavimo C = Sm−1 , dobijamo
Sn = C + Tn .
Iz poslednje jednakosti sledi da lim Sn postoji ako i samo ako postoji

n→∞
lim Tn .
n→∞
Prema Definiciji 2.1.3 i Teoremi 2.1.3 važi da su red (2.1.1) i ostatak reda
(2.1.4) istovremeno konvergentni ili divergentni. U slučaju konvergentnog
reda, sa parcijalnom sumom (2.1.3) i zbirom (2.1.6), ostatak je
∞
X
Rn = ak = S − Sn .
k=n+1
P
∞
Teorema 2.1.4. Ako je red ak konvergentan, tada je
k=1
lim an = 0 .
n→∞
Dokaz. Kako je
n
X n−1
X
Sn = ak , Sn−1 = ak ,
k=1 k=1
to je
an = Sn − Sn−1 .
P
∞
Red ak je konvergentan, pa je, prema Teoremi 1.1.3,
k=1
S = lim Sn = lim Sn−1 ,

n→∞ n→∞
i, jasno,
lim an = lim Sn − lim Sn−1 = S − S = 0 .
n→∞ n→∞ n→∞
Teorema 2.1.4 se najčešće primenjuje u negiranom obliku. Ako je

P
∞
lim an 6= 0, tada red ak divergira. Na primer, geometrijski red (2.1.7)
n→∞ k=1
divergira za q ≥ 1 jer je lim an = lim q n 6= 0.
n→∞ n→∞
BROJNI REDOVI 13
NAPOMENA 2.1.2. Zahvaljujući Teoremi 2.1.3, u literaturi se često sreće Defini-

cija 2.1.4 u sledećem obliku.
Brojni red (2.1.1) konvergira ako za svako ε > 0 postoji N (ε) ∈ N tako da je
P
∞
| ak | < ε za svako n ≥ N (ε). 4
k=n+1
P
∞ P
∞
NAPOMENA 2.1.3. Za S = ak , T = ak , prema dokazu Teoreme 2.1.3 sledi
k=1 k=m
S = lim Sn = C + lim Tn = C + T .
n→∞ n→∞
Ako je konstanta C 6= 0, očigledno je S 6= T . Dakle, konačan broj m − 1 članova ne utiče

na konvergenciju reda, ali utiče na zbir konvergentnog reda. Tako geometrijski redovi
P
∞ P
∞
qk i q k istovremeno konvergiraju (|q| < 1) ili divergiraju (|q| ≥ 1). Med̄utim, u
k=0 k=1
slučaju |q| < 1, prema Primeru 2.1.3 je
X
∞
1
S= qk = ,
1−q
k=0
dok je
X
∞
X
∞
1 q
T = q k = −1 + q k = −1 + = 6= S . 4
1−q 1−q
k=1 k=0
2.2. Pozitivni redovi
P
∞
Definicija 2.2.1. Red ak naziva se red sa pozitivnim članovima ili
k=1
pozitivan red ako je ak ≥ 0 za svako k ∈ N.
P
∞
Definicija 2.2.2. Red ak je red sa negativnim članovima ili negativan
k=1
red ako je ak ≤ 0 za svako k ∈ N.
Red koji ima konačno mnogo negativnih članova, a svi ostali su nenega-
tivni, takod̄e zovemo pozitivnim redom. Analogno, red je negativan i ako je
konačno mnogo njegovih članova pozitivno.
P
∞
Teorema 2.2.1. Pozitivan red ak je konvergentan ili odred̄eno diver-
k=1
gira ka +∞.
14 TEORIJA REDOVA
Dokaz. Neka je
n
X n+1
X
Sn = ak , Sn+1 = ak .
k=1 k=1
Tada je
Sn+1 = Sn + an+1 .
Kako je an+1 ≥ 0, važi Sn+1 ≥ Sn za svako n ∈ N. Dakle, niz parcijal-
nih suma (Sn ) je neopadajući. Ukoliko je niz (Sn ) ograničen, prema Teo-
remi 1.1.2 on je i konvergentan. Ako (Sn ) nije ograničen, on je divergentan.
Pri tome, zbog Sn+1 ≥ Sn za svako n ∈ N, niz (Sn ) odred̄eno divergira
ka +∞.
P
∞
Teorema 2.2.2. Pozitivan red ak je konvergentan ako i samo ako je
k=1
niz parcijalnih suma (Sn ) ograničen.
Dokaz. U Teoremi 2.2.1 smo pokazali da je niz (Sn ) neopadajući i da iz
P
∞
ograničenosti niza (Sn ) sledi konvergencija reda ak . Sada pokazujemo
k=1
obrnuto.
P
∞ P
∞
Neka je ak konvergentan red. Tada postoji zbir S = ak i važi
k=1 k=1
∞
X n
X ∞
X
S= ak = ak + ak = Sn + Rn .
k=1 k=1 k=n+1
Kako je ak ≥ 0 za svako k ∈ N, to je Rn ≥ 0, pa je
S ≥ Sn
za svako n ∈ N. Dakle, niz (Sn ) je ograničen.

NAPOMENA 2.2.1. Neopadajući niz (an ) je uvek ograničen odozdo svojim prvim
članom jer je
a1 ≤ a2 ≤ · · · .
Zato se ograničenost niza svodi na ograničenost s gornje strane. Analogno, ograničenost
nerastućeg niza znači ograničenost s donje strane.
U prethodnim teoremama smo imali neopadajući niz parcijalnih suma (Sn ), pa smo
pod ograničenošću podrazumevali ograničenost odozgo. 4
P
∞
Vratimo se na negativne redove i posmatrajmo bk sa bk ≤ 0 za svako
k=1
k ∈ N. Neka je ak = |bk |. Tada je bk = −ak . Prema Teoremi 2.1.1, za
BROJNI REDOVI 15
P
∞ P
∞
c = −1, redovi bk i ak su istovremeno konvergentni ili divergentni.
k=1 k=1
P
∞ P
∞ P
∞
Pri tome, ako je S = ak , tada je −S = bk . Ako ak odred̄eno
k=1 k=1 k=1
P
∞
divergira ka +∞, bk odred̄eno divergira ka −∞. Na osnovu prethodnog
k=1
zaključujemo da je dovoljno razmatrati samo pozitivne redove.
Navodimo sada jedan koristan postupak za formiranje konvergentnih i

divergentnih redova.
Neka je (Mn ) rastući niz za koji je
lim Mn = +∞ .
n→∞
Formiramo pozitivne redove:

∞
X
(2.2.1) (Mk+1 − Mk ) ,
k=1
∞ ³
X 1 1 ´
(2.2.2) − .
Mk Mk+1
k=1
Kako je
n
X
Sn = (Mk+1 − Mk ) = Mn+1 − M1 ,
k=1
n ³
X 1 1 ´ 1 1
Tn = − = − ,
Mk Mk+1 M1 Mn+1
k=1
to je
lim Sn = lim Mn+1 − M1 = +∞ ,

n→∞ n→∞
1 1 1
lim Tn = − lim = .
n→∞ M1 n→∞ Mn+1 M1
1
Zato red (2.2.1) odred̄eno divergira ka +∞, a red (2.2.2) konvergira ka ,
M1
tj.
1 X³ 1 ∞
1 ´
= − .
M1 Mk Mk+1
k=1
16 TEORIJA REDOVA
X
∞ ³ ´
1
(2.2.3) ln 1 + .
k
k=1
Stavimo Mn = ln n (n ∈ N). Niz (Mn ) je rastući jer je Mn = ln n < ln(n + 1) = Mn+1

i važi
lim Mn = +∞ .
n→∞
Kako je ³ ´
k+1 1
Mk+1 − Mk = ln(k + 1) − ln k = ln = ln 1 + ,
k k
to je
X
∞ ³ ´ X
∞
1
ln 1 + = (Mk+1 − Mk ) ,
k
k=1 k=1
tj. red (2.2.3) je red oblika (2.2.1). Prema prethodnom, zaključujemo da red (2.2.3)
divergira. 4
X
∞
1
.
k(k + 1)
k=1
Stavimo Mn = n (n ∈ N). Niz (Mn ) je rastući i važi lim Mn = +∞. Kako je

n→∞
1 1 1 1 1
− = − = ,
Mk Mk+1 k k+1 k(k + 1)
to je
X
∞ X 1 ∞ ³ ´
1 1
= − ,
k(k + 1) Mk Mk+1
k=1 k=1
pa je dati red oblika (2.2.2). Zato dati red konvergira i ima sumu
X
∞
1 1
= =1.
k(k + 1) M1
k=1
Do istog zaključka smo, samo na drugi način, došli u Primeru 2.1.2. 4

BROJNI REDOVI 17
2.2.1. Poredbeni kriterijumi konvergencije
Navodimo nekoliko teorema kojima su uspostavljeni kriterijumi za ispiti-

vanje konvergencije pozitivnih redova. Kriterijumi su zasnovani na upored̄i-
vanju članova reda, pa otuda potiče ime poredbeni kriterijumi.
P
∞ P
∞
Teorema 2.2.3. Neka su ak i bk pozitivni redovi za čije članove
k=1 k=1
važi
(2.2.4) ak ≤ bk
P
∞
za svako k ∈ N. Tada iz konvergencije reda bk sledi konvergencija reda
k=1
P
∞ P
∞ P
∞
ak . Takod̄e, iz divergencije reda ak sledi divergencija reda bk .
k=1 k=1 k=1
Dokaz. Sa Sn i Tn označimo parcijalne sume
n
X n
X
Sn = ak , Tn = bk .
k=1 k=1
Prema pretpostavci (2.2.4), za svako n ∈ N važi
Sn ≤ Tn .
P
∞
Pretpostavimo da je red bk konvergentan. Prema Teoremi 2.2.2, niz
k=1
(Tn ) je ograničen, tj. postoji konstanta M (0 < M < +∞) takva da je
Tn < M za svako n ∈ N. Tada je Sn ≤ Tn < M , pa je i niz (Sn ) ograničen.
P∞
Ponovnom primenom Teoreme 2.2.2 zaključujemo da je red ak konver-
k=1
gentan.
P
∞
Obrnuto, neka je red ak divergentan. Prema Teoremi 2.2.1, ovaj red
k=1
odred̄eno divergira ka +∞, što znači da je
lim Sn = +∞ .
n→∞
Zbog Sn ≤ Tn , tada je i
lim Tn = +∞ ,
n→∞
P
∞
pa je red bk takod̄e odred̄eno divergentan.
k=1
18 TEORIJA REDOVA
Sledeće teoreme navodimo bez dokaza. Dokazi se mogu naći, npr., u [4],
str. 10–11. I za ostala tvrd̄enja, koja u produžetku budemo navodili ne
dokazujući ih, dokazi se mogu naći u istoj knjizi [4].
P
∞ P
∞
Teorema 2.2.4. Neka su ak i bk pozitivni redovi i neka je bk 6= 0
k=1 k=1
za svako k ∈ N. Ako je
ak
(2.2.5) L = lim ,
k→∞ bk
P
∞ P
∞
gde je 0 < L < +∞, redovi ak i bk su istovremeno konvergentni ili
k=1 k=1
divergentni.
P
∞ P
∞
Teorema 2.2.5. Neka su ak i bk pozitivni redovi i neka je ak bk 6= 0
k=1 k=1
za svako k ∈ N. Ako je
ak+1 bk+1
(2.2.6) ≤
ak bk
P
∞ P
∞
za svako k ∈ N, iz konvergencije reda bk sledi konvergencija reda ak ,
k=1 k=1
P
∞ P
∞
a iz divergencije reda ak sledi divergencija reda bk .
k=1 k=1
NAPOMENA 2.2.2. Tvrd̄enja Teorema 2.2.3 i 2.2.5 ostaju na snazi i ako nejednakosti
(2.2.4), (2.2.6) važe počev od bilo kog k = m ∈ N0 . 4
X
∞
1
.
k2
k=1
P
∞
1
U Primerima 2.1.2 i 2.2.2 smo ustanovili da je red konvergentan. Kako
k=1
k(k + 1)
je za svako k ∈ N
1 1
≥ ,
k(k + 1) 2k2
to važi (2.2.4) i možemo da primenimo Teoremu 2.2.3. Prema Teoremi 2.2.3 red
X
∞
1
2k2
k=1
BROJNI REDOVI 19
P
∞
1
je konvergentan. Tada je, prema Teoremi 2.1.1, konvergentan i red . 4
k=1
k2
PRIMER 2.2.4. Ispitati konvergenciju harmonijskog reda
X
∞
1
(2.2.7) .
k
k=1
U Primeru 2.2.1 smo utvrdili da red
X
∞ ³ ´
1
ln 1 +
k
k=1
divergira. Neka je ³ ´
1 1
ak = ln 1 + , bk = .
k k
Tada je bk 6= 0 za svako k ∈ N i
³ ´ ³ ´k
ak 1 1
= k ln 1 + = ln 1 + ,
bk k k
odakle je
³ ´k
ak 1
lim = lim ln 1 + = ln e = 1 .
k→∞ bk k→∞ k
Prema (2.2.5) je
L = 1 ∈ (0, +∞) ,
pa primenjujemo Teoremu 2.2.4 i zaključujemo da je harmonijski red divergentan.
Interesantan dokaz divergencije harmonijskog reda, zasnovan na Teoremi 2.2.1, može
se naći u [4], str. 7.
Primetimo na ovom mestu da za opšti član harmonijskog reda važi
1
lim an = lim =0,
n→∞ n→∞ n
pa je ovaj red primer da obrnuto tvrd̄enje Teoremi 2.1.4 ne važi u opštem slučaju. 4
X
∞
1
(2.2.8) p (p = 2, 3, . . . ) .
k
k=1
P
∞
1
U Primeru 2.2.3 smo utvrdili da red konvergira. Neka je
k=1 k2
1 1
ak = p , bk = .
k k2
20 TEORIJA REDOVA
Tada je ak bk 6= 0 za svako k ∈ N. Formiramo količnike
1 1
p ³ ´p ³ ´2
ak+1 (k + 1) k bk+1 (k + 1)2 k
= = , = = .
ak 1 k+1 bk 1 k+1
p
k k2
Kako je
k
<1,
k+1
za svako k ∈ N i kako je p ≥ 2, to je
ak+1
³ ´p ³ ´2 bk+1
k k
= ≤ = ,
ak k+1 k+1 bk
P
∞
1
pa je uslov (2.2.6) ispunjen. Prema Teoremi 2.2.5 iz konvergencije reda sledi
k2 k=1
konvergencija reda (2.2.8). Red (2.2.8) je specijalni slučaj hiperharmonijskog reda kada
je p = 2, 3, . . . prirodan broj. Opšti slučaj, kada je p ∈ R, razmatramo kasnije. 4
2.2.2. Ostali kriterijumi konvergencije
P
∞
Teorema 2.2.6. (CAUCHYEV KRITERIJUM) Neka je ak pozitivan red.
k=1
Ako postoje m ∈ N i q (0 < q < 1) tako da je
√
(2.2.9) n
an ≤ q < 1
P
∞
za svako n ≥ m, red ak je konvergentan. Ako je
k=1
√
n
an ≥ 1
P
∞
za svako n ≥ m, red ak divergira.
k=1
Dokaz. Iz nejednakosti (2.2.9) sledi an ≤ q n za svako n ≥ m. Kako je
P∞
0 < q < 1, prema Primeru 2.1.3 geometrijski red q k je konvergentan.
k=0
P
∞
Prema Teoremi 2.1.3, tada je konvergentan i red q k . Zbog nejednakosti
k=m
n
P
∞
an ≤ q i prema Teoremi 2.2.3 sledi konvergencija reda ak .
k=1
BROJNI REDOVI 21
√
Ako je an ≥ 1 za svako n ≥ m, tada je i an ≥ 1 za svako n ≥ m, pa je
n
P
∞
lim an 6= 0. Prema Teoremi 2.1.4 red ak divergira.
n→∞ k=1
Umesto Teoreme 2.2.6 u praksi se, pod istim imenom, češće koristi njena
posledica.
P
∞
Teorema 2.2.7. (CAUCHYEV KRITERIJUM) Neka je ak pozitivan red
k=1
i neka je
√
(2.2.10) L = lim n
an .
n→∞
P
∞ P
∞
Ako je L < 1, red ak konvergira. Ako je L > 1, red ak divergira.
k=1 k=1
P
∞
Teorema 2.2.8. (D’ALAMBERTOV KRITERIJUM) Neka je ak pozitivan
k=1
red sa ak 6= 0 za svako k ∈ N. Ako postoje m ∈ N i q (0 < q < 1) tako da je
an+1
(2.2.11) ≤q<1
an
P
∞
za svako n ≥ m, red ak je konvergentan. Ako je
k=1
an+1
≥1
an
P
∞
za svako n ≥ m, red ak divergira.
k=1
Dokaz. Radi jednostavnosti zapisivanja i ne umanjujući opštost, pret-
postavimo da je m = 1.
Nejednakost (2.2.11), redom za n = 1, 2, . . . , glasi:
a2 ≤ qa1 , a3 ≤ qa2 , . . . , an ≤ qan−1 ,
odakle je
an ≤ qan−1 ≤ q 2 an−2 ≤ · · · ≤ q n−1 a1 .
P
∞ P
∞
Zbog 0 < q < 1, geometrijski red q k−1 = q k je konvergentan. Prema
k=1 k=0
P
∞
Teoremi 2.1.1, tada je konvergentan i red a1 q k−1 . Zbog an ≤ a1 q n−1 i
k=1
P
∞
prema Teoremi 2.2.3 sledi konvergencija reda ak .
k=1
22 TEORIJA REDOVA
an+1 1 P∞
Ako je ≥ 1 = , prema Teoremi 2.2.5 iz divergencije reda 1
an 1 k=1
P
∞
(videti Primer 2.1.3) sledi divergencija reda ak .
k=1
Kao i kod Cauchyevog kriterijuma, jednostavnija za primenu je sledeća

posledica Teoreme 2.2.8.
P
∞
Teorema 2.2.9. (D’ALAMBERTOV KRITERIJUM) Neka je ak pozitivan
k=1
red sa ak 6= 0 za svako k ∈ N i neka je
an+1
(2.2.12) L = lim .
n→∞ an
P
∞ P
∞
Ako je L < 1, red ak konvergira. Ako je L > 1, red ak divergira.
k=1 k=1
Teoremama 2.2.7 i 2.2.9 nije obuhvaćen slučaj L = 1. Razlog je u činjenici

da za L = 1 red može da bude konvergentan, ali i divergentan. Na primer,
P∞ 1
kod harmonijskog reda je
k=1 k
√ an+1
lim n
an = lim =1,
n→∞ n→∞ an
P∞ 1
a taj red je divergentan. Istovremeno, hiperharmonijski red 2
je kon-
k=1 k
vergetan, a takod̄e važi
√ an+1
lim n
an = lim =1.
n→∞ n→∞ an
√ P
∞
1
NAPOMENA 2.2.3. Granična vrednost lim n a
n = 1 kod harmonijskog reda
n→∞ k=1
k
je odred̄ena prema sledećem. Neka je f (x) = xx za x > 0. Tada je ln f = x ln x, pa je
redom:
1
ln x x
lim (ln f ) = lim (x ln x) = lim = lim = lim (−x) = 0 ,
x→0 x→0 x→0 1 x→0 1 x→0
− 2
x x
ln( lim f ) = 0 ,
x→0
lim f = lim xx = e0 = 1 .
x→0 x→0
BROJNI REDOVI 23
1
Pri nalaženju lim (ln f ) je upotrebljeno L’Hospitalovo pravilo. Za an = je
x→0 n
r ³ ´1/n
√ n 1 1
lim n an = lim = lim ,
n→∞ n→∞ n n→∞ n
što je samo diskretan oblik granične vrednosti lim xx (videti [5], str. 72–78).
x→0
P
∞
1 √
Za hiperharmonijski red je lim n an = 1 odred̄en na isti način, polazeći od
k=1
k2 n→∞
funkcije f (x) = x2x za x > 0. 4
Cauchyev kriterijum je precizniji od D’Alambertovog jer iz (2.2.12) sledi

(2.2.10), dok obrnuto ne mora da važi ([5], str. 51–53). Tačnije, postoje
slučajevi u kojima pomoću D’Alambertovog ne može, a pomoću Cauchyevog
kriterijuma može da se utvrdi konvergencija (divergencija) reda.
∞ ³ ´
X k − 1 k(k+1)
.
k+1
k=1
Za ³ ń(n+1)
n−1
an =
n+1
formiramo
r³ ń(n+1) ³ ń+1 ³ ń+1
√
n n n−1 n−1 2
an = = = 1−
n+1 n+1 n+1
i nalazimo graničnu vrednost (2.2.10),
³ ń+1 ·³ ´− n+1 ¸−2

√ 2 2 2
L = lim n
an = lim 1− = lim 1− = e−2 .
n→∞ n→∞ n+1 n→∞ n+1
Broj e ≈ 2.718 > 1 je transcedentan broj. Ovaj broj se prvi put sreće u Napierovom
1
radu. Kako je L = < 1, prema Cauchyevom kriterijumu (Teorema 2.2.7) dati red
e2
konvergira. 4
X
∞
k3
³ ´k ,
1
k=1 c+
k
gde je c > 0 proizvoljan realan broj.

24 TEORIJA REDOVA
Za
n3
an = ³ ´
1 n
c+
n
nalazimo v
u √
n
√
n
an =
u ³ n3 ´ = n3 .
t
n
1 n 1
c+ c+
n n
Analogno√kao u Napomeni 2.2.3, polazeći od f (x) = x3/x i uzimajući da x → ∞, odred̄uje

n
se lim n3 = 1. Zato granična vrednost (2.2.10) glasi
n→∞
√
n
1
L = lim an = .
n→∞ c
Primenom Cauchyevog kriterijuma zaključujemo sledeće. Za c < 1 je L > 1, pa posma-

trani red divergira. Za c > 1 je L < 1, pa red konvergira. Za c = 1 je L = 1, pa se ne zna
da li red konvergira ili divergira. Med̄utim, za c = 1 je
n3
lim an = lim ³ ´ = ∞ 6= 0 ,
n→∞ n→∞ 1 n
1+
n
pa red divergira prema Teoremi 2.1.4.

Dakle, dati red konvergira za c > 1 i divergira za c ≤ 1. 4
X
∞
2k
.
k!
k=1
Za
2n
an =
n!
formiramo količnik
2n+1
an+1 (n + 1)! 2n+1 n! 2
= n = n =
an 2 2 (n + 1)! n+1
n!
i odred̄ujemo graničnu vrednost (2.2.12),
an+1 2
L = lim = lim =0.
n→∞ an n→∞ n + 1
Kako je L = 0 < 1, prema D’Alambertovom kriterijumu (Teorema 2.2.9) dati red konver-
gira. 4
BROJNI REDOVI 25
X
∞
1
,
ck + 1
k=1
gde je c > 0 proizvoljan realan broj.

Za
1
an =
cn + 1
formiramo količnik
1 1
an+1 cn + 1 1+
cn+1 + 1 cn ,
= = n+1 =
an 1 c +1 1
c+
cn + 1 cn
i nalazimo graničnu vrednost (2.2.12). Za c ≤ 1 imamo
an+1 cn + 1
L = lim = lim n+1 =1,
n→∞ an n→∞ c +1
a za c > 1 imamo
1
an+1 1+ n 1
L = lim = lim c = <1.
n→∞ an n→∞ 1 c
c+ n
c
Primenom D’Alambertovog kriterijuma zaključujemo sledeće. Za c > 1 je L < 1, pa
posmatrani red konvergira. Za c ≥ 1 je L = 1, pa se ne zna da li red konvergira ili
divergira. Med̄utim, za c < 1 i c = 1 je redom:
1 1 1
lim an = lim = 1 6= 0 , lim an = lim = 6= 0 ,
n→∞ n→∞ cn + 1 n→∞ n→∞ 2 2
pa red divergira prema Teoremi 2.1.4.

Dakle, dati red konvergira za c > 1 i divergira za c ≤ 1. 4
Osim Cauchyevog i D’Alambertovog kriterijuma, med̄u poznatije krite-

rijume spadaju i Kummerov, Raabeov i Gaussov, koji su detaljno opisani
u [4], str. 17-22. U razmatranje ovih kriterijuma nećemo da se upuštamo,
samo pominjemo njihov med̄usobni odnos. Kummerov kriterijum je opštijeg
tipa, koji se u specijalnim slučajevima svodi na D’Alambertov ili Raabeov
kriterijum. Pri tome je Raabeov precizniji od D’Alambertovog kriterijuma.
Gaussov kriterijum je precizniji i od Raabeovog.
Navedimo još jedan, često primenjivani kriterijum.
Teorema 2.2.10. (CAUCHYEV INTEGRALNI KRITERIJUM) Neka je realna
funkcija f (x) (x ∈ R) pozitivna, neprekidna i nerastuća za svako x > x0 ≥ 0.
26 TEORIJA REDOVA
Takod̄e, neka je ak = f (k) za svako k ≥ m = [x0 ] + 1 (k ∈ N), gde je [x0 ]

P
∞ R +∞
celobrojni deo od x0 . Tada red ak i nesvojstveni integral m f (x) dx
k=m
istovremeno konvergiraju ili divergiraju.
Zbog Teoreme 2.1.3, pod uslovima Teoreme 2.2.10 važi da i
∞
X Z +∞
ak , f (x) dx
k=1 m
istovremeno konvergiraju ili divergiraju.

NAPOMENA 2.2.4. Ako je x0 ≥ 1, može da se uzme m = [x0 ]. 4
PRIMER 2.2.10. Ispitati konvergenciju hiperharmonijskog reda
X
∞
1
(2.2.13) p ,
k
k=1
gde je p ∈ R proizvoljan broj.

Posmatrajmo funkciju
1
f (x) = p .
x
Ova funkcija je pozitivna, neprekidna i nerastuća za svako x > 0 i p > 0, pa uzimamo
x0 = 0. Kako je m = [x0 ] + 1 = 1, stavljamo
1
ak = p = f (k)
k
za svako k ≥ m = 1, tj. za svako k ∈ N. Primenjujemo Teoremu 2.2.10 i nalazimo
 −p+1 ¯
Z Z 
 x ¯+∞
+∞ +∞  −p + 1 ¯ , p 6= 1 ,
dx 1
f (x) dx = p = ¯+∞
x 
m 1
 ln x ¯¯
 , p=1,
1
 
 +∞ , p<1,
  +∞ , p≤1,
1
= , p>1, = 1

 p−1  , p>1.
+∞ , p=1, p−1
Za p ≤ 0 red (2.2.13) divergira prema Teoremi 2.1.4.

Dakle, nesvojstveni integral, a time i hiperharmonijski red (2.2.13), konvergira za p > 1
i divergira za p ≤ 1. 4
BROJNI REDOVI 27
NAPOMENA 2.2.5. Za p > 1 hiperharmonijski red (2.2.13) konvergira, pa postoji

njegov zbir, koji je funkcija od p, jer su članovi funkcije ak = ak (p). Zbirna funkcija
X
∞
1
ζ(p) = p (p > 1)
k
k=1
je poznata Riemannova zeta–funkcija. 4
NAPOMENA 2.2.6. U toku izvod̄enja dokaza Teoreme 2.2.10, koji smo izostavili, dolazi
se do nejednakosti
X
∞ Z +∞ X
∞
ak ≤ f (x) dx ≤ ak .
k=m+1 m k=m
Prva od ovih nejednakosti se koristi za dokazivanje nekih drugih važnih nejednakosti.

Jedna od takvih se odnosi na hiperharmonijski red i glasi
X
∞
1 p
p < (p > 1) . 4
k p−1
k=1
X
∞
1
.
(k − 4)2 + 1
k=1
Posmatrajmo funkciju
1
f (x) = .
(x − 4)2 + 1
Ova funkcija je pozitivna i neprekidna za svako x ∈ R. Ispitujemo monotonost funkcije i

u tom cilju nalazimo
−2x + 8
f 0 (x) = .
[(x − 4)2 + 1]2
Funkcija f (x) je nerastuća kad je f 0 (x) ≤ 0, tj. x ≥ 4. Dakle, uslovi Teoreme 2.2.10 su
ispunjeni za svako x > 4, pa uzimamo x0 = 4 i m = [x0 ] = 4. Stavljajući
1
ak = f (k) =
(k − 4)2 + 1
za svako k = 4, 5, . . . i izračunavajući
Z +∞ Z +∞ Z +∞ ¯
f (x) dx =
dx
=
dt ¯+∞ = π ,
= arctan t ¯
4 4
(x − 4)2 + 1 0
2
t +1 0 2
28 TEORIJA REDOVA
P
∞
zaključujemo da ak konvergira, pa konvergira i
k=4
X
∞
X
∞
1
ak = . 4
(k − 4)2 + 1
k=1 k=1
Cauchyev integralni kriterijum može da se iskaže i na sledeći način.

Teorema 2.2.11. (CAUCHYEV INTEGRALNI KRITERIJUM) Neka je realna
funkcija f (x) (x ∈ R) pozitivna, neprekidna i opadajuća za svako x > 0.
Tada postoji konačna granična vrednost
µX
n Z n ¶
lim ak − f (x) dx ,
n→∞ 1
k=1
gde je ak = f (k) za svako k = 1, . . . , n (n ∈ N).

1
NAPOMENA 2.2.7. Funkcija f (x) = zadovoljava uslove Teoreme 2.2.11, pa postoji
x
³X
n Z n ´
1 dx
lim − ,
n→∞ k 1
x
k=1
tj. postoji
³X
n ´
1
γ = lim − ln n .
n→∞ k
k=1
Broj γ se zove Eulerova konstanta i iznosi γ ≈ 0.577. Još uvek nije poznata priroda
broja γ, tj. ne zna se da li je γ algebarski ili transcedentan, čak ni da li je racionalan ili
iracionalan broj. 4
Na kraju ove celine, pomenimo još Cauchyev opšti princip konvergencije,

koji je zasnovan na Teoremi 1.1.4 za niz parcijalnih suma (Sn ). Cauchyev
opšti princip je od velike teorijske važnosti, ali se u praksi retko koristi jer
je komplikovan za primenu (videti [4], str. 25).
2.3. Alternativni redovi

P
∞
Definicija 2.3.1. Red ak je alternativni red ako njegovi članovi naiz-
k=1
menično menjaju znak, tj. ako za svako k ∈ N važi
ak ak+1 < 0 .
BROJNI REDOVI 29
P
∞
Prema definiciji, u alternativnom redu ak je
k=1
a1 < 0 , a2 > 0 , a3 < 0 , a4 > 0 , . . .
ili
a1 > 0 , a2 < 0 , a3 > 0 , a4 < 0 , . . . .
Promena znaka članova reda se reguliše drugačijim oznakama:
∞
X ∞
X
k
(−1) bk , (−1)k+1 bk ,
k=1 k=1
gde je bk = |ak | > 0 za svako k ∈ N. Umesto prethodnih, bez dovod̄enja u

zabunu, nadalje koristimo standardne oznake:
∞
X ∞
X
k
(2.3.1) (−1) ak , (−1)k+1 ak ,
k=1 k=1
gde je ak > 0 za svako k ∈ N. Kako je

∞
X ∞
X
(−1)k+1 ak = − (−1)k ak ,
k=1 k=1
svejedno je koji od redova iz (2.3.1) razmatramo.

Definicije i teoreme navedene u delu 2.1 važe za sve brojne, pa i za al-
ternativne redove. Med̄utim, kriterijumi konvergencije pozitivnih redova ne
važe za alternativne redove. Zato su izvedeni drugi kriterijumi, od kojih je
najpoznatiji Leibnizov.
Teorema 2.3.1. (LEIBNIZOV KRITERIJUM) Alternativni red
∞
X
(2.3.2) (−1)k+1 ak
k=1
je konvergentan ako je niz (an )n∈N nerastući i lim an = 0.

n→∞
Ostatak Rn konvergentnog reda (2.3.2) je po modulu manji od prvog zane-
marenog člana, tj.
|Rn | ≤ an+1 ,
i ima isti znak (−1)n kao taj član.
30 TEORIJA REDOVA
Dokaz. Parcijalna suma reda (2.3.2) je

n
X
Sn = (−1)k+1 ak ,
k=1
pa je
2n
X
S2n = (−1)k+1 ak = (a1 − a2 ) + (a3 − a4 ) + · · · + (a2n−1 − a2n ) .
k=1
Niz (ak )k∈N je nerastući po pretpostavci teoreme, što znači da je ak ≥ ak+1

za svako k ∈ N, tj. ak − ak+1 ≥ 0 za svako k = 1, 2, . . . . Zato je niz
(S2n ) neopadajući i važi S2n ≥ 0. Drugačijim grupisanjem članova sume
S2n imamo
S2n = a1 − (a2 − a3 ) − · · · − (a2n−2 − a2n−1 ) − a2n ≤ a1 ,
pa je niz (S2n ) ograničen. Prema Teoremi 1.1.2, niz (S2n ) je konvergentan i

postoji
S = lim S2n .
n→∞
S druge strane, kako je

2n+1
X 2n
X
k+1
S2n+1 = (−1) ak = (−1)k+1 ak + (−1)2n+2 a2n+1 = S2n + a2n+1
k=1 k=1
i, po pretpostavci teoreme,
lim a2n+1 = 0 ,
n→∞
dobijamo
lim S2n+1 = lim S2n + lim a2n+1 = S .
n→∞ n→∞ n→∞
Dakle, niz (S2n+1 ) konvergira ka istoj granici kao i niz (S2n ). Prema Teo-
remi 1.1.3, tada je konvergentan i niz (Sn ), tj. alternativni red (2.3.2) kon-
vergira.
Ostatak Rn konvergentnog reda (2.3.2) zapišimo na način
∞
X
Rn = (−1)k+1 ak = (−1)n+2 (an+1 − an+2 + an+3 − · · · )
k=n+1
£ ¤
=(−1)n (an+1 − an+2 ) + (an+3 − an+4 ) + · · · .
BROJNI REDOVI 31
S obzirom na pretpostavku ak − ak+1 ≥ 0 za svako k ∈ N, zbir u uglastoj

zagradi je nenegativan, pa Rn ima znak (−1)n , koji stoji uz an+1 . Drugim
rečima, ostatak Rn ima isti znak kao prvi zanemareni član (−1)n an+1 .
Dalje, za zbir u uglastoj zagradi važi
(an+1 − an+2 ) + (an+3 − an+4 ) + · · · =

an+1 − (an+2 − an+3 ) − (an+4 − an+5 ) − · · · ≤ an+1 .
Imajući u vidu nenegativnost ovog zbira, dobijamo

¯ ¯
|Rn | = ¯(an+1 − an+2 ) + (an+3 − an+4 ) + · · · ¯ ≤ an+1 ,
tj. Rn je po modulu manji od prvog zanemarenog člana. Ovim je teorema

u potpunosti dokazana.
X
∞
1
(−1)k+1 .
k
k=1
Ovde je
1
an = ,
n
pa niz (an )n∈N opada i lim an = 0. Prema Leibnizovom kriterijumu dati alternativni
n→∞
red konvergira. Ostatak Rn ima znak (−1)n+2 = (−1)n i važi
1
|Rn | < an+1 = . 4
n+1
X
∞
k
(−1)k .
k3 + 1
k=1
Ovde je
n
an = ,
n3 + 1
pa niz (an )n∈N opada i lim an = 0. Prema Leibnizovom kriterijumu dati alternativni
n→∞
red konvergira. Ostatak Rn ima znak (−1)n+1 i važi
n+1
|Rn | < an+1 = . 4
(n + 1)3 + 1
32 TEORIJA REDOVA
2.4. Redovi sa proizvoljnim članovima
Alternativni redovi su specijalan slučaj redova sa proizvoljnim članovima.

Redovi sa proizvoljnim članovima su oni čiji članovi imaju različit znak, pri
čemu promena znaka ne mora da podleže nekoj posebnoj pravilnosti kao kod
alternativnih redova.
Kod redova sa proizvoljnim članovima, uključujući i alternativne redove,
razlikuju se dve vrste konvergencije: apsolutna i uslovna konvergencija.
P
∞
Definicija 2.4.1. Red sa proizvoljnim članovima ak apsolutno kon-
k=1
P
∞
vergira ako konvergira pozitivan red |ak |.
k=1
Iz Definicije 2.4.1 je očigledno da je apsolutna konvergencija nekog reda

isto što i konvergencija odgovarajućeg pozitivnog reda. Zato za ispitivanje
apsolutne konvergencije mogu da se koriste svi kriterijumi navedeni u delu
2.2.
P∞
Teorema 2.4.1. (CAUCHYEVA TEOREMA) Ako je red ak apsolutno
k=1
konvergentan, on je i konvergentan.
P
∞ P
∞
Dokaz. Formiramo nove redove bk i ck sa opštim članovima
k=1 k=1
1¡ ¢ 1¡ ¢
bn = |an | + an , cn = |an | − an
2 2
i primećujemo da je
an = bn − cn .
Kako je an ≤ |an | za svako n ∈ N, to je
bn ≥ 0 , cn ≥ 0 ,
1¡ ¢
bn ≤ |an | + |an | = |an |
2
za svako n ∈ N. Zbog −|an | ≤ an , tj. −an ≤ |an | za svako n ∈ N, takod̄e je
1¡ ¢
cn ≤ |an | + |an | = |an |
2
P
∞ P
∞
za svako n ∈ N. Dakle, redovi bk i ck su pozitivni i za njihove opšte
k=1 k=1
članove važe nejednakosti bn ≤ |an |, cn ≤ |an |.
BROJNI REDOVI 33
P
∞
Po pretpostavci, red |ak | konvergira. Prema poredbenom kriterijumu
k=1
P
∞ P
∞
iz Teoreme 2.2.3, tada konvergiraju redovi bk i ck . Dalje, prema
k=1 k=1
an = bn − cn i Teoremi 2.1.2, konvergira i red
∞
X ∞
X ∞
X
ak = bk − ck .
k=1 k=1 k=1
Obrnuto tvrd̄enje u odnosu na Cauchyevu teoremu ne važi u opštem

P
∞
slučaju. Preciznije, red ak može da bude konvergentan, a da ne bude
k=1
apsolutno konvergentan. Zato je uveden sledeći pojam.
P
∞
Definicija 2.4.2. Red s proizvoljnim članovima ak je uslovno konver-
k=1
P
∞ P
∞
gentan ili semikonvergentan ako je ak konvergentan i istovremeno |ak |
k=1 k=1
divergentan.
Dakle, uslovno konvergentan red je konvergentan, ali ne i apsolutno kon-
vergentan, pa se za uslovnu konvergenciju često kaže samo konvergencija.
PRIMER 2.4.1. Ispitati apsolutnu konvergenciju reda
X
∞
k
(−1)k .
k3 + 1
k=1
Opšti član datog reda je

n
an = (−1)n ,
n3 + 1
pa je
n
|an | = .
n3 +1
P
∞
Red |ak | je pozitivan red, pa za ispitivanje njegove konvergencije koristimo, npr.,
k=1
poredbeni kriterijum iz Teoreme 2.2.4. Neka je
1
bn =
n2
P
∞
1
opšti član reda , čiju konvergenciju smo ustanovili u Primeru 2.2.3. Formiramo
k=1
k2
n
|an | n3 + 1 n3
= = 3 ,
bn 1 n +1
n2
34 TEORIJA REDOVA
i nalazimo
|an | n3
L = lim = lim 3 =1.
n→∞ bn n→∞ n + 1
P
∞ P
∞
Zbog L = 1 ∈ (0, +∞), red |ak | konvergira, tj. dati red ak apsolutno konvergira.
k=1 k=1
P
∞
Prema Cauchyevoj teoremi, dati red ak konvergira. Ovu činjenicu smo već utvrdili
k=1
P
∞
u Primeru 2.3.2 pomoću Leibnizovog kriterijuma jer je ak alternativni red. 4
k=1
X
∞
1
(2.4.1) (−1)k+1 .
2k−1
k=1

1
an = (−1)n+1 ,
2n−1
pa je
1
|an | = .
2n−1
Red
X
∞
X
∞
1 X
∞
1
|ak | = =
2k−1 2k
k=1 k=1 k=0
je geometrijski red (2.1.7) sa q = 1/2 < 1. U Primeru 2.1.3 smo pokazali da ovaj red
konvergira i ima sumu (2.1.8), tj.
X
∞
1 1
S= = =2.
2k 1
k=0 1−
2
Zato red (2.4.1) apsolutno konvergira i, prema Cauchyevoj teoremi, konvergira.

Primetimo da je (2.4.1) alternativni red, pa smo njegovu konvergenciju (ne i apsolutnu
konvergenciju) mogli jednostavno da utvrdimo pomoću Leibnizovog kriterijuma. Pomoću
ovog kriterijuma možemo da dobijemo i procenu ostatka
¯ X
∞ ¯
¯ 1 ¯ 1
|Rn | = ¯ (−1)k+1 k−1 ¯ < n ,
2 2
k=n+1
ali ne i zbir reda. Med̄utim, kako je (−1)k+1 = (−1)k−1 , red (2.4.1) možemo da zapišemo
u obliku geometrijskog reda (2.1.7), tj.
X
∞ ∞ ³
X ´ ∞ ³
X ´
1 1 k−1 1 k
(−1)k−1 = − = − .
2k−1 2 2
k=1 k=1 k=0
BROJNI REDOVI 35
Ovde je q = −1/2 i |q| < 1, pa red (2.4.1) konvergira prema Primeru 2.1.3 i ima zbir
(2.1.8), tj.
X
∞
1 1 2
S= (−1)k = = . 4
2k 1 3
k=0 1+
2
X
∞
1
(2.4.2) (−1)k+1 .
k
k=1

1
an = (−1)n+1 ,
n
pa je
1
|an | = .
n
Red
X
∞ X
∞
1
|ak | =
k
k=1 k=1
je harmonijski red (2.2.7), za koji smo u Primeru 2.2.4 utvrdili da divergira. Dakle, red
(2.4.2) ne konvergira apsolutno.
S druge strane, u Primeru 2.3.1 smo ustanovili da red (2.4.2) konvergira. Prema Defini-
ciji 2.4.2, posmatrani red (2.4.2) uslovno konvergira. 4
Na kraju, bez dokaza navodimo neke značajne teoreme, koje se odnose na

konvergenciju brojnih redova.
Teorema 2.4.2. (DIRICHLETOVA TEOREMA) Zbir konvergentnog pozi-
tivnog reda ostaje nepromenjen ako se poredak njegovih članova proizvoljno
promeni.
Neposredna posledica Teoreme 2.4.2 je da zbir apsolutno konvergentnog
reda ostaje isti pri proizvoljnoj izmeni poretka njegovih članova.
P∞
Teorema 2.4.3. Neka je ak semikonvergentan red i neka su redovi
k=1
P
∞ P
∞
bki , cki formirani samo od pozitivnih, odnosno samo od negativnih
i=1 i=1
P
∞ P
∞
članova reda ak , redom. Tada pozitivan red bki odred̄eno divergira ka
k=1 i=1
P
∞
+∞, a negativan red cki odred̄eno divergira ka −∞.
i=1
Teorema 2.4.4. (RIEMANN–DINIEV STAV) Zbir semikonvegentnog reda

zavisi od poretka njegovih članova. Preciznije, članovi semikonvergentnog
36 TEORIJA REDOVA
reda mogu da se pored̄aju tako da zbir reda ima proizvoljnu vrednost. Čak i
više, pogodnim poretkom članova, semikonvergentni redovi mogu da postanu
divergentni.
∞ ³
X ´
1 1 1
(2.4.3) − − .
2k − 1 2(2k − 1) 2(2k)
k=1
Posmatrajmo red (2.4.2) koji u razvijenom obliku glasi
X
∞
1 1 1 1
(−1)k+1 = 1 − + − + ···
k 2 3 4
k=1
i za koji smo u Primeru 2.4.3 pokazali da je semikonvergentan. U redu (2.4.2) menja-

mo redosled članova tako da iza svakog pozitivnog slede dva negativna člana i vršimo
odgovarajuće grupisanje. Red (2.4.2) postaje
³ ´ ³ ´ ∞ ³
X ´
1 1 1 1 1 1 1 1
1− − + − − + ··· = − − .
2 4 3 6 8 2k − 1 2(2k − 1) 2(2k)
k=1
Dakle, red (2.4.3) je red (2.4.2) sa izmenjenim redosledom članova.

S druge strane, opšti član reda (2.4.3) je
³ ´
1 1 1 1 1 1 1 1
an = − − = − = − ,
2n − 1 2(2n − 1) 2(2n) 2(2n − 1) 2(2n) 2 2n − 1 2n
pa je red (2.4.3) isti kao i red
∞ ³
X ´ ·³ ´ ³ ´ ¸
1 1 1 1 1 1 1
− = 1− + − + ···
2 2k − 1 2k 2 2 3 4
k=1
h i X
∞
1 1 1 1 1 1
= 1 − + − + ··· = (−1)k+1 .
2 2 3 4 2 k
k=1
Neka je S zbir reda (2.4.2). Prema prethodnom, tada dati red (2.4.3) ima zbir
∞ ³
X ´
1 1 1 1
− − = S .
2k − 1 2(2k − 1) 2(2k) 2
k=1
Zaključujemo da je promena poretka članova u redu (2.4.2) sa zbirom S dovela do reda

1
(2.4.3) sa zbirom S, čime je na jednostavan način ilustrovan deo Riemann–Dinievog
2
stava.
Očigledno, dati red (2.4.3) je konvergentan. 4
BROJNI REDOVI 37
1 1 1 1 1 1 1 1
1 + √ − √ + √ + √ − √ + √ + √ − √ + ··· .
3 2 5 7 4 9 11 6
Dati red ćemo odmah, grupišući njegove članove, ali ne menjajući im poredak, da
zapišemo u obliku
∞ ³
X ´
1 1 1
(2.4.4) √ +√ −√ .
4k − 3 4k − 1 2k
k=1
Opšti član ovog reda je

Ã !
1 1 1 1 1 1 1
an = √ +√ −√ = √ q +q −√ .
4n − 3 4n − 1 2n n 3 1 2
4− 4−
n n
Neka je
1
bn = √
n
opšti član hiperharmonijskog reda (2.2.13), sa p = 1/2, za koji je u Primeru 2.2.10 već
pokazano da divergira. Primenom poredbenog kriterijuma datog u Teoremi 2.2.4, nalazi-
mo Ã !
an 1 1 1
L = lim = lim q + q −√
n→∞ bn n→∞ 3 1 2
4− 4−
n n
1 1 1 1
= √ + √ − √ = 1 − √ ∈ (0, +∞) ,
4 4 2 2
pa red (2.4.4) divergira kao i red (2.2.13).
S druge strane, posmatrajmo alternativni red
X
∞
1 1 1 1
(2.4.5) (−1)k+1 √ = 1 − √ + √ − √ + · · · ,
k 2 3 4
k=1
čija konvergencija se lako utvrd̄uje prema Leibnizovom kriterijumu. Med̄utim, red (2.4.5)
je semikonvergentan jer je divergentan red
∞ ¯ ¯ ∞
X ¯(−1)k+1 1 ¯ X 1 .
¯ √ ¯= √
k k
k=1 k=1
Upored̄ivanjem redova (2.4.4) i (2.4.5), lako vidimo da je red (2.4.4) nastao iz reda
(2.4.5) promenom poretka članova. Posle svaka dva uzastopna pozitivna člana reda (2.4.5)
uzet po jedan negativan član iz niza
³ ´
1 1
−√ ,−√ ,... .
2 4
Dakle, red (2.4.4) ima iste članove kao i red (2.4.5), samo drugačije pored̄ane. Kako red
(2.4.5) konvergira, a red (2.4.4) divergira, ovim primerom smo ilustrovali Riemann–Diniev
stav u celini. 4
3. FUNKCIONALNI REDOVI
3.1. Definicija, konvergencija i

uniformna konvergencija
¡ ¢∞
Definicija 3.1.1. Neka je fk (x) k=1 funkcionalni niz. Beskonačni zbir
funkcija
∞
X
(3.1.1) fk (x) = f1 (x) + f2 (x) + · · · + fn (x) + · · ·
k=1
zove se funkcionalni red.

Funkcije f1 (x), f2 (x), . . . su članovi reda, a fn (x) je opšti član reda (3.1.1).
I svaki drugi beskonačni zbir funkcija
∞
X
(3.1.2) fk (x) = fm (x) + fm+1 (x) + · · · (m ∈ N0 )
k=m
zove se funkcionalni red. U opštem slučaju je m 6= 1, pa se redovi (3.1.1) i

(3.1.2) razlikuju za konačno mnogo početnih članova.
Definicija 3.1.2. Zbir prvih n članova
n
X
(3.1.3) Sn (x) = fk (x) = f1 (x) + · · · + fn (x) (n ∈ N)
k=1
je n–ta parcijalna suma reda (3.1.1).

Očigledno je Sn (x) funkcija, definisana na istom području D ⊆ R kao i
članovi niza fk (x) (k ∈ N).
38
FUNKCIONALNI REDOVI 39
Definicija 3.1.3. Beskonačni zbir

∞
X
(3.1.4) fk (x) = fn+1 (x) + fn+2 (x) + · · · (n ∈ N)
k=n+1
je ostatak reda (3.1.1).

Ostatak je takod̄e funkcionalni red, oblika (3.1.2) sa m = n + 1. Važi
∞
X ∞
X
(3.1.5) fk (x) = fk (x) − Sn (x) .
k=n+1 k=1
PRIMER 3.1.1. Beskonačni zbir
X
∞
xk = 1 + x + x2 + · · ·
k=0
je funkcionalni red. Opšti član ovog reda je fn (x) = xn , n–ta parcijalna suma je
X
n
Sn (x) = xk = 1 + x + · · · + xn ,
k=0
a ostatak je red
X
∞
xk = xn+1 + xn+2 + · · · .
k=n+1
Na primer, za n = 3 parcijalna suma i ostatak su:
X
3
X
∞
k 2 3
S3 (x) = x =1+x+x +x , xk = x4 + x5 + · · · . 4
k=0 k=4
Kod funkcionalnih redova, kao i kod nizova iz kojih su nastali, razlikuju se

dve vrste konvergencije: konvergencija (u tački i na intervalu) i uniformna
konvergencija.
P
∞
Definicija 3.1.4. Red fk (x) konvergira (divergira) u tački x = x0 ∈ D
k=1
P
∞
ako konvergira (divergira) brojni red fk (x0 ).
k=1
Skup svih tačaka x0 ∈ D u kojima red (3.1.1) konvergira zove se oblast

konvergencije ili, korektnije, područje konvergencije reda. Neka je oblast
konvergencije interval (α, β), ili [α, β], (α, β], [α, β).
40 TEORIJA REDOVA
P
∞
Definicija 3.1.5. Red fk (x) konvergira na intervalu (α, β) ako niz
¡ ¢ k=1
parcijalnih suma Sn (x) n∈N konvergira na intervalu (α, β).
Ako postoji, granična funkcija
S(x) = lim Sn (x) , x ∈ (α, β) ,

n→∞
je suma (zbir) reda (3.1.1) i zapisuje se sa

∞
X
(3.1.6) S(x) = fk (x) .
k=1
Konvergencija na intervalu, u stvari, znači konvergenciju u svakoj tački

tog intervala.
Uniformna konvergencija se definiše samo na intervalu, ne i u tački.
P
∞
Definicija 3.1.6. Red fk (x) uniformno (ravnomerno) konvergira na
k=1 ¡ ¢
intervalu (α, β) ka funkciji S(x) ako niz parcijalnih suma Sn (x) n∈N uni-
formno konvergira ka S(x) na istom intervalu.
Za funkcionalne redove važi tvrd̄enje analogno Teoremi 1.2.1 kod funkcio-
nalnih nizova.
P
∞
Teorema 3.1.1. Ako je red fk (x) uniformno konvergentan na inter-
k=1
valu (α, β), tada je on i konvergentan na tom intervalu. Obrnuto u opštem
slučaju ne važi.
Teorema 3.1.1 je neposredna posledica Definicije 3.1.6, Teoreme 1.2.1 i
Definicije 3.1.5, redom. Prema ovoj teoremi, da bi red bio uniformno kon-
vergentan, pre svega mora da bude konvergentan.
Uniformna konvergencija je mnogo češća na intervalima oblika [α, β], nego
oblika (α, β). Zato ćemo nadalje, ne umanjujući opštost, uniformnu konver-
genciju da razmatramo samo na segmentima [α, β].
PRIMER 3.1.2. Ispitati konvergenciju i uniformnu konvergenciju reda
X
∞
1+ xk−2 (x − 1) .
k=2
Izuzimajući prvi f1 (x) = 1, svi ostali članovi reda imaju isti oblik
fk (x) = xk−2 (x − 1) = xk−1 − xk−2 ,

pa je n–ta parcijalna suma
X
n
Sn (x) = fk (x)
k=1
= 1 + (x − 1) + (x2 − x) + (x3 − x2 ) + · · · + (xn−1 − xn−2 )

= xn−1 (n ∈ N) .
Niz (Sn (x))n∈N = (xn−1 )n∈N = (xn )n∈N0 je funkcionalni niz (1.2.1), čiju smo kon-
vergenciju ispitivali u Primeru 1.2.1 i došli do sledećih zaključaka. Niz (Sn (x)) konvergira
na intervalu (−1, 1] ka funkciji
½
0, x ∈ (−1, 1) ,
S(x) =
1, x=1,
a uniformno konvergira na svakom segmentu [−r, r] ⊂ (−1, 1) ka funkciji S(x) = 0. Prema

Definicijama 3.1.5 i 3.1.6, za dati red važi isti zaključak. 4
Opšte osobine funkcionalnih redova su iskazane sledećim teoremama, koje

su analogne Teoremama 2.1.1–2.1.4 kod brojnih redova, pa ih navodimo bez
dokaza.
P∞
Teorema 3.1.2. Neka je fk (x) konvergentan red na intervalu (α, β)
k=1
sa sumom
∞
X
S(x) = fk (x) .
k=1
Takod̄e, neka je c(x) proizvoljna realna funkcija, definisana i ograničena

na istom intervalu (α, β). Tada je na intervalu (α, β) konvergentan i red
P∞
c(x) fk (x) sa sumom
k=1
∞
X
c(x) S(x) = c(x) fk (x) .
k=1
P
∞ P
∞
Teorema 3.1.3. Neka su fk (x), gk (x) konvergentni redovi na
k=1 k=1
(α, β) sa sumama
∞
X ∞
X
S1 (x) = fk (x) , S2 (x) = gk (x) .
k=1 k=1
42 TEORIJA REDOVA
∞ ¡
P ¢
Tada su na (α, β) konvergentni i redovi fk (x) ± gk (x) sa sumama
k=1
∞
X ¡ ¢
S1 (x) ± S2 (x) = fk (x) ± gk (x) .
k=1
P
∞
Teorema 3.1.4. Red fk (x) je konvergentan na (α, β) ako i samo ako
k=1
P
∞
je na (α, β) konvergentan red fk (x) (m ≥ 2).
k=m
Prema Definiciji 3.1.3 i Teoremi 3.1.4 važi da su red (3.1.1) i ostatak reda
(3.1.4) istovremeno i na istom intervalu konvergentni, ili su divergentni. U
slučaju konvergentnog reda, sa parcijalnom sumom (3.1.3) i zbirom (3.1.6),
ostatak je
∞
X
Rn (x) = fk (x) = S(x) − Sn (x) .
k=n+1
P
∞
Teorema 3.1.5. Ako je red fk (x) konvergentan na (α, β), tada je za
k=1
svako x ∈ (α, β)
lim fn (x) = 0 .
n→∞
Teoreme 3.1.2–3.1.5 važe i u slučaju uniformno konvergentnih redova.

NAPOMENA 3.1.1. Zahvaljujući Teoremi 3.1.4, u literaturi se Definicije 3.1.5 i 3.1.6
sreću i u drugačijem obliku. Na primer, umesto Definicije 3.1.6 se koristi sledeća ekviva-
lentna definicija.
Funkcionalni red (3.1.1) uniformno konvergira na [α, β] ako za svako ε > 0 postoji
N (ε) ∈ N tako da je |Rn (x)| < ε za svako n ≥ N (ε) i svako x ∈ [α, β]. 4
3.1.1. Kriterijumi uniformne konvergencije
Ispitivanje konvergencije na intervalu se svodi na ispitivanje konvergencije

u tačkama tog intervala, tj. na ispitivanje konvergencije brojnih redova.
Zato za običnu konvergenciju nisu razvijeni nikakvi posebni kriterijumi.
Za ispitivanje uniformne konvergencije postoji više kriterijuma, npr.
Weierstrassov, Dirichletov, Abelov (videti [4], str. 41–42). Najpoznatiji
med̄u njima je Weierstrassov kriterijum.
Teorema 3.1.6. (WEIERSTRASSOV KRITERIJUM) Neka za svako x ∈
[α, β] i svako k ∈ N važi ¯ ¯
¯fk (x)¯ ≤ Mk ,
gde je 0 < Mk < +∞ za svako k ∈ N.

P
∞
Ako je pozitivan brojni red Mk konvergentan, tada je funkcionalni red
k=1
P
∞
fk (x) uniformno konvergentan na [α, β].
k=1
P
∞
Dokaz. Kako je red Mk konvergentan, prema Napomeni 2.1.2 za svako
k=1
ε > 0 postoji N (ε) ∈ N tako da za svako n ≥ N (ε) važi
¯ X∞ ¯ X∞
¯ ¯ ∞
X
¯ ¯ ¯Mk ¯ =
¯ Mk ¯ = Mk < ε .
k=n+1 k=n+1 k=n+1
Tada za svako x ∈ [α, β] i svako n ≥ N (ε) važi

¯ X∞ ¯ ∞
X ¯ ¯ ∞
X
¯ ¯ ¯fk (x)¯ ≤
¯ fk (x)¯ ≤ Mk < ε
k=n+1 k=n+1 k=n+1
i, prema Napomeni 3.1.1, sledi tvrd̄enje.

PRIMER 3.1.3. Na [α, β] = [−1, 1] ispitati uniformnu konvergenciju reda
X
∞
xk
.
2k
k=0
xk
Za x ∈ [−1, 1] i fk (x) = važi
2k
¯ k¯
¯x ¯ ≤ 1 = M .
¯ 2k ¯ 2k k
Brojni red
X
∞
X
∞
1
Mk =
2k
k=0 k=0
je geometrijski red (2.1.7) sa q = 1/2 < 1, pa je konvergentan prema Primeru 2.1.3. Pri-
menjujući Weierstrassov kriterijum zaključujemo da je dati red uniformno konvergentan
na [−1, 1]. 4
Zbog velikog praktičnog značaja, navodimo bez dokaza osobine uniformno

konvergentnih redova. Dokazi se mogu naći, npr., u [4], str. 43–46.
Teorema 3.1.7. Neka su funkcije fk (x) neprekidne na [α, β] za svako
P
∞
k ∈ N i neka je red fk (x) uniformno konvergentan na [α, β]. Tada je
k=1
zbir
∞
X
S(x) = fk (x)
k=1
44 TEORIJA REDOVA
neprekidna funkcija na [α, β].

Teorema 3.1.8. Neka su funkcije fk (x) neprekidne na [α, β] za svako
P
∞
k ∈ N i neka je red fk (x) uniformno konvergentan na [α, β]. Tada red
k=1
P
∞
fk (x) može da se integrali član po član, tj. za svako x1 , x2 (α ≤ x1 ≤
k=1
x2 ≤ β) važi
Z x2 ³ X
∞ ´ ∞ ³Z
X x2 ´
fk (x) dx = fk (x) dx .
x1 k=1 k=1 x1
Teorema 3.1.9. Neka su funkcije fk (x) diferencijabilne i fk0 (x) nepre-

P
∞
kidne na [α, β] za svako k ∈ N. Takod̄e, neka je red fk (x) konvergentan,
k=1
P
∞ P
∞
a red fk0 (x) uniformno konvergentan na [α, β]. Tada red fk (x) može
k=1 k=1
da se diferencira član po član, tj. za svako x ∈ [α, β] važi
³X
∞ ´0 X
∞
fk (x) = fk0 (x) .
k=1 k=1
3.1.2. Apsolutna konvergencija
Osim konvergencije i uniformne konvergencije, kod funkcionalnih redova

se uvodi i pojam apsolutne konvergencije.
P
∞
Definicija 3.1.7. Red fk (x) apsolutno konvergira u tački x = x0 ∈ D
k=1
P
∞
ako apsolutno konvergira brojni red fk (x0 ).
k=1
P
∞
Definicija 3.1.8. Red fk (x) apsolutno konvergira na intervalu (α, β)
k=1
ako apsolutno konvergira u svakoj tački tog intervala.
Imajući u vidu Definicije 3.1.4 i 3.1.5, kao i Teoremu 2.4.1, jednostavno se
sagledava da iz apsolutne konvergencije sledi konvergencija, ali ne i obrnuto.
Apsolutna i uniformna konvergencija ne mogu da se porede na ovaj način.
PRIMER 3.1.4. U tački x = x0 = −1 ispitati konvergenciju i apsolutnu konvergenciju

reda
X∞
xk
.
k
k=1
Ovde je
xk
fk (x) =
k
za svako k ∈ N. Za x = x0 = −1 dati funkcionalni red postaje brojni
X
∞ X
∞ X
∞
1 X
∞
1
k
fk (x0 ) = fk (−1) = (−1) =− (−1)k+1 .
k k
k=1 k=1 k=1 k=1
U Primeru 2.4.3 smo utvrdili da ovaj brojni red konvergira, ali ne apsolutno. Prema
Definiciji 3.1.7 posmatrani funkcionalni red konvergira u tački x0 = −1, ali ne konvergira
apsolutno u toj tački. 4
NAPOMENA 3.1.2. Weierstrassov kriterijum obezbed̄uje i apsolutnu konvergenciju,
što se lako sagledava iz dokaza Teoreme 3.1.6. 4
Med̄u funkcionalnim redovima najznačajniji su stepeni i trigonometrijski

redovi, a med̄u trigonometrijskim Fourierovi redovi. Stepene i Fourierove
redove, kao i njihovu konvergenciju, ćemo posebno da razmatramo.
3.2. Stepeni redovi
Definicija 3.2.1. Funkcionalni red oblika

∞
X
(3.2.1) ak xk ,
k=1
gde je ak ∈ R za svako k ∈ N, zove se stepeni ili potencijalni red.

Vidimo da su članovi potencijalnog reda funkcije fk (x) = ak xk (k ∈ N).
Realni brojevi ak (k ∈ N) su koeficijenti potencijalnog reda.
Red
∞
X
ak (x − x0 )k ,
k=1
gde je x0 ∈ R fiksiran broj, je takod̄e stepeni red. Ovaj red se smenom

t = x − x0 svodi na oblik (3.2.1), pa je dovoljno posmatrati samo redove
(3.2.1).
46 TEORIJA REDOVA
Stepeni red je i svaki drugi red

∞
X
ak xk (m ∈ N0 ) ,
k=m
koji se od reda (3.2.1) razlikuje za konačno mnogo početnih članova. Nadalje

posmatramo redove sa m = 0, tj.
∞
X
(3.2.2) ak xk .
k=0
Očigledno, svaki stepeni red konvergira u tački x = 0 jer se svodi na

koeficijent a0 . Med̄utim, postoje stepeni redovi koji nisu konvergentni ni za
jedno x 6= 0.
Najpoznatiji kriterijum za utvrd̄ivanje konvergencije potencijalnih redova
je Abelov.
Teorema 3.2.1. (ABELOV STAV) Važe sledeća tvrd̄enja.
P
∞
1◦ Ako je stepeni red ak xk konvergentan za neko x = P 6= 0, on je
k=0
apsolutno konvergentan za svako x za koje je |x| < |P |.
P
∞
2◦ Ako je stepeni red ak xk divergentan za neko x = Q 6= 0, on je
k=0
divergentan za svako x za koje je |x| > |Q|.
P
∞
Dokaz. 1◦ Prema pretpostavci, brojni red ak P k je konvergentan i,
k=0
prema Teoremi 2.1.4, za njegov opšti član važi lim an P n = 0. Zato postoji
¯ n→∞ ¯
konstanta M (0 < M < +∞) takva da je ¯an P n ¯ ≤ M za svako n ∈ N0 .
Kako je P 6= 0, dalje je
¯ ¯ ¯ n¯ ¯ ¯¯ ¯n ¯ ¯n
¯an xn ¯ = ¯¯an P n x ¯¯ = ¯an P n ¯¯¯ x ¯¯ ≤ M ¯¯ x ¯¯ .
Pn P P
¯x¯ P∞ ¯ x ¯k
¯ ¯ ¯ ¯
Za svako fiksirano x i q = ¯ ¯, red ¯ ¯ je geometrijski red (2.1.7),
¯ x ¯P k=0 P
¯ ¯
koji konvergira za |q| = ¯ ¯ < 1, tj. |x| < |P |. Prema Teoremi 2.1.1,
P ¯ x ¯k
P∞
¯ ¯
tada za |x| < |P | konvergira red M ¯ ¯ i, prema Teoremi 2.2.3, red
k=0 P
∞ ¯
P ¯
¯ak xk ¯. Dakle, prema Definiciji 3.1.8, posmatrani stepeni red (3.2.2)
k=0
apsolutno konvergira.
2◦ Pretpostavimo suprotno, da je red (3.2.2) konvergentan za neko x = x0

za koje je |x0 | > |Q|, tj. −|x0 | < Q < |x0 |. Prema tvrd̄enju 1◦ , red (3.2.2)
je tada konvergentan za svako x za koje je |x| < |x0 |, tj. −|x0 | < x < |x0 |,
P
∞
pa i za x = Q. Drugim rečima, konvergentan je brojni red ak Qk , što je
k=0
suprotno pretpostavci teoreme.
Umesto Abelovog stava, u praksi se mnogo češće koristi njegova posledica.
P∞
Teorema 3.2.2. Za svaki red ak xk postoji broj R (0 ≤ R ≤ +∞),
k=0
takav da važi:
P∞
1◦ red ak xk apsolutno konvergira za |x| < R,
k=0
◦
P∞
2 red ak xk divergira za |x| > R.
k=0
Broj R, čiju egzistenciju obezbed̄uje prethodna teorema, zove se polupre-
čnik ili radijus konvergencije. Ako je R > 0, interval (−R, R) je interval
konvergencije, tj. oblast konvergencije reda.
Odmah primećujemo da Teoreme 3.2.1 i 3.2.2 ne kazuju ništa o konver-
genciji reda za |x| = R, tj. x = ±R. Med̄utim, tada se red (3.2.2) svodi na
brojne redove
X∞ ∞
X
ak R k , (−1)k ak Rk ,
k=0 k=0
pa treba ispitivati njihovu konvergenciju prema nekom od ranije navedenih
kriterijuma.
Poluprečnik konvergencije se najčešće odred̄uje primenom Cauchyevog
(Teorema 2.2.7) ili D’Alambertovog kriterijuma (Teorema 2.2.9), na sledeći
način.
Za red (3.2.2) formiramo količnik
¯ ¯
¯ fn+1 (x) ¯ ¯¯ an+1 xn+1 ¯¯ ¯¯ an+1 ¯¯
¯ ¯
¯ fn (x) ¯ = ¯ an xn ¯ = ¯ an ¯ |x| .
Prema D’Alambertovom kriterijumu, za svako konkretno x 6= 0, brojni red

koji se dobija iz (3.2.2) apsolutno konvergira ako je
¯a ¯ ¯a ¯
¯ n+1 ¯ ¯ n+1 ¯
lim ¯ ¯ |x| = |x| lim ¯ ¯<1,
n→∞ an n→∞ an
tj.
1
|x| < ¯a ¯
¯ n+1 ¯ .
lim ¯ ¯
n→∞ an
48 TEORIJA REDOVA
Prema Teoremi 3.2.2, za radijus konvergencije uzimamo

1 ¯ a ¯
(3.2.3) R= ¯a ¯ = lim ¯¯ n ¯¯ .
¯ n+1 ¯ n→∞ an+1
lim ¯ ¯
n→∞ an
Analogno, primenjujući Cauchyev kriterijum, dobijamo

1 1
(3.2.4) R= p = lim p .
lim n
|an | n→∞ n
|an |
n→∞
PRIMER 3.2.1. Ispitati konvergenciju redova:
X
∞ X
∞
1
k! xk , xk .
k!
k=0 k=0
Dati redovi su stepeni, pa odred̄ujemo njihov radijus konvergencije. Primenjujemo

formulu (3.2.3).
U slučaju prvog reda je an = n!, pa je:
¯ ¯
¯ an ¯ = n! = 1
¯a ¯ (n + 1)! n+1
,
n+1
¯ ¯
¯ an
R = lim ¯
¯ = lim 1 = 0 .
¯
n→∞ a n+1 n→∞ n + 1
Prema Teoremi 3.2.2, red je divergentan za svako x 6= 0.

1
U slučaju drugog reda je an = , pa je:
n!
¯ ¯
¯ an ¯ (n + 1)! = n + 1 ,
¯a ¯ = n!
n+1
¯ ¯
¯ an ¯
R = lim ¯
n→∞ a
¯ = lim (n + 1) = +∞
n+1 n→∞
i red konvergira za svako x ∈ R. 4
X
∞
1
(3.2.5) xk .
k
k=1
1
Kako je an = , prema (3.2.3) je
n
¯ ¯
¯ an ¯ = lim n + 1 = 1 ,
R = lim ¯
n→∞ a
¯ n→∞ n
n+1
pa red konvergira za svako x ∈ (−1, 1).

Za x = 1 dati red postaje divergentan harmonijski red (2.2.7). Za x = −1 dati red je
konvergentan alternativni red (2.4.2).
Zaključujemo da posmatrani red konvergira za svako x ∈ [−1, 1). 4
X
∞
1
xk .
k2
k=1
1
Kako je an = , iz (3.2.3) sledi
n2
¯ ¯
¯ an ¯ = lim (n + 1)2 = 1 ,
R = lim ¯ ¯ n→∞ n2
n→∞ a n+1

Za x = 1 dobija se konvergentan hiperharmonijski red (2.2.8) sa p = 2. Za x = −1
P∞
1
dobija se alternativni red (−1)k 2 . Ovaj red konvergira jer apsolutno konvergira kao
k=1 k
hiperharmonijski red.
Dakle, posmatrani red konvergira za svako x ∈ [−1, 1]. 4
X
∞
(−1)k
xk .
k 2k
k=1
(−1)n
Kako je an = , iz (3.2.4) sledi
n 2n
1 1 √
n √
R = lim p = lim r¯ = lim n 2n = 2 lim n n = 2 ,
n→∞ n n→∞ n¯ n→∞ n→∞
n ¯ (−1) ¯
|an |
¯ n 2n ¯

Za x = 2 dobija se konvergentan alternativni red (2.4.2), a za x = −2 divergentan
harmonijski red (2.2.7).
Posmatrani red konvergira za svako x ∈ (−2, 2]. 4
3.2.1. Uniformna konvergencija stepenih redova
P
∞
Teorema 3.2.3. Stepeni red ak xk je uniformno konvergentan na seg-
k=0
mentu [−r, r], gde je 0 < r < R proizvoljan broj i R radijus konvergencije.
50 TEORIJA REDOVA
Dokaz. Za x ∈ [−r, r] je |x| ≤ r i

¯ ¯
¯ak xk ¯ = |ak ||x|k ≤ |ak |rk
za svako k ∈ N0 . S druge strane, za x = r < R posmatrani red

(3.2.2) apsolutno konvergira prema Teoremi 3.2.2, tj. konvergira brojni
P∞ ¯ ¯ P
∞
red ¯ak xk ¯ = |ak |rk . Prema Weierstrassovom kriterijumu (Teore-
k=0 k=0
ma 3.1.6), sa Mk = |ak |rk , red (3.2.2) uniformno konvergira.
Sledeće dve teoreme imaju veliku praktičnu primenu, a posledica su uni-
formne konvergencije stepenih redova.
Teorema 3.2.4. Ako je R poluprečnik konvergencije i −R < α < β < R,
zbir stepenog reda
X∞
S(x) = ak xk
k=0
je neprekidna funkcija na segmentu [α, β].

Dokaz. Neka je r = max{|α|, |β|}. Tada je [α, β] ⊆ [−r, r]. Prema Teo-
P
∞
remi 3.2.3, red ak xk uniformno konvergira na [−r, r], pa i na [α, β]. Kako
k=0
su fk (x) = ak xk neprekidne funkcije za svako k ∈ N0 , prema Teoremi 3.1.7
sledi tvrd̄enje.
Teorema 3.2.5. Ako je R poluprečnik konvergencije i −R < α < β < R,
P
∞
stepeni red ak xk na segmentu [α, β] može da se integrali i diferencira
k=0
proizvoljan broj puta. Pri tome, svi dobijeni redovi imaju isti poluprečnik
konvergencije R.
Dokaz teoreme izostavljamo, uz napomenu da je teorema posledica Teo-
rema 3.1.8 i 3.1.9.
Konvergencija stepenog reda (3.2.2) i redova koji iz njega nastaju inte-
gracijom i diferenciranjem može da se razlikuje u tačkama x = ±R. Na
primer, red (3.2.2) može da bude divergentan u x = R, a red koji se dobija
integracijom konvergentan i obrnuto.
PRIMER 3.2.5. Ispitati konvergenciju i uniformnu konvergenciju i naći zbir reda
X
∞
(3.2.6) xk .
k=0
Red (3.2.6) je stepeni sa ak = 1 (k ∈ N0 ) i R = 1. Za x = ±1 dobijaju se divergentni

brojni redovi (videti Primer 2.1.3), pa red (3.2.6) konvergira na intervalu (−1, 1) i, prema
Teoremi 3.2.3, uniformno konvergira na segmentu [−r, r], gde je 0 < r < 1.
Za svako fiksirano x = q ∈ (−1, 1), red (3.2.6) je konvergentan geometrijski red (2.1.7),
čiji je zbir (2.1.8), tj.
1 X ∞
S= = qk .
1−q
k=0
Zato je zbir stepenog reda (3.2.6) funkcija
1 X ∞
(3.2.7) S(x) = = xk , x ∈ (−1, 1) . 4
1−x
k=0
PRIMER 3.2.6. Ispitati konvergenciju i naći zbir reda
X
∞
(3.2.8) (−1)k xk .
k=0
Za t = −x, red (3.2.8) postaje (3.2.6), tj.
X
∞ X
∞
k k
(−1) x = tk .
k=0 k=0
Dobijeni red konvergira za t ∈ (−1, 1) sa zbirom (3.2.7),
1
S1 (t) = .
1−t
Zato red (3.2.8) konvergira za x ∈ (−1, 1) i ima zbir S(x) = S1 (−x), tj.
1 X ∞
(3.2.9) S(x) = = (−1)k xk , x ∈ (−1, 1) . 4
1+x
k=0
X
∞
(−1)k+1
(3.2.10) xk .
k
k=1
Smenom t = −x, dati red postaje
X
∞
(−1)k+1 X
∞
1
xk = − tk ,
k k
k=1 k=1
52 TEORIJA REDOVA
što je red (3.2.5) koji konvergira za t ∈ [−1, 1). Zato (3.2.10) konvergira za x ∈ (−1, 1] i
ima zbir
X∞
(−1)k+1 k
S(x) = x .
k
k=1
Prema Teoremi 3.2.5, red (3.2.10) može da se diferencira član po član. Dobija se
µX
∞ ¶0 ∞ ³
X ´0 X
∞
0 (−1)k+1 k (−1)k+1 k (−1)k+1
S (x) = x = x = kxk−1
k k k
k=1 k=1 k=1
X
∞ X
∞ X
∞
= (−1)k+1 xk−1 = (−1)k−1 xk−1 = (−1)k xk ,
k=1 k=1 k=0
što je red (3.2.8) sa zbirom (3.2.9). Dakle, za x ∈ (−1, 1) imamo
1
S 0 (x) = .
1+x
Kako je S(0) = 0, integracijom leve i desne strane poslednje jednakosti na [0, x] za |x| < 1
sledi
Z x ¯x
¯
S 0 (t) dt = S(t) ¯ = S(x) − S(0) = S(x) ,
0
Z0 x Z x ¯
dt ¯x
S 0 (t) dt = = ln |1 + t| ¯ = ln(1 + x) ,
0 0
1+t 0
pa je zbirna funkcija
X
∞
(−1)k+1
(3.2.11) S(x) = ln(1 + x) = xk , x ∈ (−1, 1] .
k
k=1
Primećujemo da za x = R = 1 dati red (3.2.10) konvergira, a red (3.2.8), koji se iz

(3.2.10) dobija diferenciranjem, divergira. Zbog konvergencije reda (3.2.10) i neprekidnosti
funkcije ln(1 + x) u x = 1, jednakost (3.2.11) važi i za x = 1. Tada je
X
∞
1
ln 2 = (−1)k+1 .
k
k=1
Kod stepenih redova se integracija uvek vrši na segmentu [0, x]. Uzima se 0 jer svaki
stepeni red konvergira u tački x = 0, dok je x promenljiva tačka iz intervala konvergenci-
je. 4
X
∞
(−1)k
(3.2.12) x2k+1 .
2k + 1
k=0
Kako je
X
∞
(−1)k X
∞
(−1)k
x2k+1 = x x2k ,
2k + 1 2k + 1
k=0 k=0
prema Teoremi 3.1.2 sa c(x) = x, red (3.2.12) i red
X
∞
(−1)k
(3.2.13) x2k
2k + 1
k=0
imaju isti interval konvergencije. Smenom t = x2 ≥ 0 red (3.2.13) postaje stepeni red
X
∞
(−1)k
tk .
2k + 1
k=0
Koristeći (3.2.3) lako nalazimo R = 1, pa ovaj red konvergira za t ∈ (−1, 1). Zbog t = x2
je t ∈ [0, 1) i x ∈ (−1, 1). Za x = ±1 se iz (3.2.13) dobija alternativni red koji konver-
gira prema Leibnizovom kriterijumu. Znači da redovi (3.2.13) i (3.2.12) konvergiraju na
segmentu [−1, 1].
Posmatrajmo red
X
∞
(3.2.14) (−1)k x2k .
k=0
k
Imajući u vidu (−1)k x2k = (−x2 ) i postupajući kao u Primeru 3.2.6, nalazimo
1 X ∞
2
= (−1)k x2k , x ∈ (−1, 1) .
1+x
k=0
Integracijom poslednje jednakosti na [0, x] za |x| < 1 sledi

Z Z ¯x X ¯x
x
dt
∞
X x
¯
∞
2k+1 ¯
k t ¯ ,
= (−1)k t 2k
dt , arctan t ¯ = (−1)
0
1 + t2 0 0 2k + 1 ¯
k=0 k=0 0
pa je traženi zbir funkcija
X
∞
(−1)k
(3.2.15) S(x) = arctan x = x2k+1 , x ∈ [−1, 1] .
2k + 1
k=0
Primećujemo da za x = ±R = ±1 red (3.2.14) divergira, a zadati red (3.2.12) konver-

gira, pri čemu je (3.2.12) dobijen integracijom (3.2.14). Zbog konvergencije reda (3.2.12)
i neprekidnosti funkcije arctan x u x = ±1, jednakost (3.2.15) važi i za x = ±1. Tada je
π X ∞
1
arctan 1 = = (−1)k . 4
4 2k + 1
k=0
54 TEORIJA REDOVA
NAPOMENA 3.1.3. Da bi se odredio interval konvergencije funkcionalnih redova
X
∞ X
∞ X
∞
2k 2k+1
ak x , ak x , ak x2k−1 ,
k=0 k=0 k=0
P
∞
uvodi se smena t = x2 ≥ 0 posle koje se ovi redovi svode na stepeni red ak tk po novoj
k=0
promenljivoj t. Redove sa neparnim stepenom promenljive x prethodno treba zapisati u
obliku
X∞ X
∞ X∞
1X
∞
ak x2k+1 = x ak x2k , ak x2k−1 = ak x2k .
x
k=0 k=0 k=0 k=0
Zbog Teoreme 3.1.2 funkcije c(x) = x i c(x) = 1/x ne utiču na interval konvergencije. 4
PRIMER 3.2.9. Ispitati konvergenciju i naći zbir redova
X
∞
(3.2.16) k i xk (i = 1, 2, 3) .
k=1
Koristeći (3.2.3) lako nalazimo da je R = 1 u svim slučajevima i = 1, 2, 3. Za x = ±1

redovi (3.2.16) redom postaju brojni:
X
∞
X
∞
ki , (−1)k ki ,
k=1 k=1
koji divergiraju prema Teoremi 2.1.4. Dakle, redovi (3.2.16) konvergiraju na intervalu
(−1, 1).
Da bismo našli sume redova (3.2.16), pod̄imo od reda (3.2.6). U Primeru 3.2.5 smo
ustanovili da ovaj red konvergira za x ∈ (−1, 1) i ima zbir (3.2.7), tj. važi
1 X ∞
= xk , x ∈ (−1, 1).
1−x
k=0
Diferenciranjem poslednje jednakosti nalazimo
³ ´0 X
∞
X
∞ X
∞
1 1
= (xk )0 = kxk−1 = kxk ,
1−x x
k=0 k=1 k=1
tj.
x X ∞
2
= kxk ,
(1 − x)
k=1
što je traženi zbir reda (3.2.16) u slučaju i = 1. Daljim diferenciranjem sledi
³ ´0 X
∞ X
∞
x 1
= k2 xk−1 = k 2 xk ,
(1 − x)2 x
k=1 k=1
tj.
x(1 + x) X ∞
= k2 xk ,
(1 − x)3
k=1
što je traženi zbir reda (3.2.16) u slučaju i = 2. Na isti način nalazimo zbir reda (3.2.16)
za i = 3,
x(1 + 4x + x2 ) X ∞
= k 3 xk . 4
(1 − x)4
k=1
3.2.2. Predstavljanje funkcija pomoću stepenih redova
Neka je (−R, R) sa R 6= 0 interval konvergencije potencijalnog reda (3.2.2),

tj.
∞
X
(3.2.17) ak xk .
k=0
Tada na (−R, R) postoji zbir reda (3.2.17),
∞
X
(3.2.18) S(x) = ak xk , x ∈ (−R, R) .
k=0
Prema Teoremi 3.2.5, red (3.2.17) može proizvoljan broj puta da se dife-
rencira i integrali, pri čemu dobijeni redovi konvergiraju na istom intervalu
(−R, R). Dakle, za svako n ∈ N postoje izvodi
³X
∞ ´(n) ∞
X ¡ ¢ ∞
X
(n) k k (n)
S (x) = ak x = ak x = bkn xk−n , x ∈ (−R, R) .
k=0 k=0 k=n
Sukcesivnim nalaženjem izvoda S 0 (x), S 00 (x), itd., lako se uočava da je
k!
bkn = ak
(k − n)!
56 TEORIJA REDOVA
za svako n ∈ N i svako k ≥ n. Kako svaki stepeni red konvergira u x = 0, to

postoji S(0) = a0 i S (n) (0) = bnn , tj. za svako k ∈ N0 postoji
(3.2.19) S (k) (0) = k! ak .
Postavlja se sada obrnuto pitanje. Ako je f (x) funkcija koja ima f (k) (0)
za svako k ∈ N0 , da li postoji red oblika (3.2.17), koji na nekom intervalu
(−R, R) (R 6= 0) konvergira baš ka funkciji f (x), tj.
∞
X
(3.2.20) f (x) = ak xk , x ∈ (−R, R) .
k=0
Na ovo pitanje ćemo da se vratimo nešto kasnije. Prvo pokazujemo sledeću

teoremu.
P
∞ P
∞
Teorema 3.2.6. Ako postoji red ak xk tako da važi f (x) = ak xk ,
k=0 k=0
tada je taj red jedinstven i glasi
∞
X f (k) (0)
(3.2.21) xk .
k!
k=0
Dokaz. Pretpostavimo da važi (3.2.20). Kako su jednakosti (3.2.18) i

(3.2.20) iste, iz (3.2.19) sledi S (k) (0) = f (k) (0) = k! ak za svako k ∈ N0 , tj.
f (k) (0)
(3.2.22) ak = .
k!
Koeficijenti (3.2.22) su jednoznačno odred̄eni funkcijom f (x), pa je red

(3.2.21) jedinstven.
Prema prethodnoj teoremi, ako funkcija f (x) može da se predstavi poten-
cijalnim redom, tada je taj red jedinstven i važi
∞
X f (k) (0)
(3.2.23) f (x) = xk , x ∈ (−R, R) .
k!
k=0
Jednakost (3.2.23) je beskonačni razvoj ili samo razvoj funkcije f (x) u okolini
tačke x = 0. Često se i za sam red (3.2.21) kaže da je to razvoj funkcije f (x).
Teorema 3.2.6 očigledno polazi od pretpostavke da postoji R 6= 0 tako da
red (3.2.21) konvergira na (−R, R). Med̄utim, red (3.2.21) može da bude
divergentan za svako x 6= 0, tako da pretpostavka R 6= 0 nije ispunjena.

Takod̄e, ako i postoji R 6= 0 tako da red (3.2.21) konvergira na (−R, R),
njegov zbir ne mora da bude funkcija f (x), nego je neka druga funkcija
S(x) 6= f (x) (videti [4], str. 54). Sledeća teorema utvrd̄uje uslove pod
kojima postoji razvoj (3.2.23).
Teorema 3.2.7. Ako postoje brojevi M (0 < M < +∞) i r (0 < r < +∞)
tako da za svako k ∈ N0 važi
¯ (k) ¯
¯f (x)¯ ≤ M , x ∈ [−r, r] ,
tada funkcija f (x) može da se predstavi sa (3.2.23) na segmentu [−r, r].

Dokaz ove teoreme izostavljamo, uz napomenu da je on zasnovan na Tay-
lorovoj formuli za funkcije jedne nezavisno promenljive (videti [2], str. 48).
Analognim razmatranjem i pod odgovarajućim uslovima, dolazi se do
razvoja funkcije f (x) u okolini tačke x = x0 6= 0,
∞
X f (k) (x0 )
(3.2.24) f (x) = (x − x0 )k , x ∈ [x0 − r, x0 + r] .
k!
k=0
Jednakosti (3.2.23) i (3.2.24) se u literaturi često sreću pod imenom Tay-

lorov razvoj funkcije f (x), dok su redovi iz ovih jednakosti Taylorovi redovi
funkcije f (x) ili, takod̄e, Taylorovi razvoji.
PRIMER 3.2.10. Naći razvoj funkcije
f (x) = ex .
Neka je R > 0 proizvoljan broj i 0 < r < R. Kako je f (k) (x) = ex , to postoji M = er
(0 < M < +∞) tako da je
|f (k) (x)| = |ex | ≤ er = M
za svako x ∈ [−r, r] i svako k ∈ N0 . Prema Teoremi 3.2.7, postoji razvoj (3.2.23) funkcije
f (x). S obzirom na f (k) (0) = e0 = 1 za svako k ∈ N0 i na proizvoljnost broja R, razvoj
funkcije f (x) = ex glasi
X
∞
1
(3.2.25) ex = xk , x ∈ (−∞, +∞) .
k!
k=0
Primetimo da je R = +∞ upravo radijus konvergencije dobijenog potencijalnog reda,

što smo dobili u Primeru 3.2.1. 4
PRIMER 3.2.11. Naći razvoje funkcija:
f (x) = sin x , f (x) = cos x .

58 TEORIJA REDOVA
Posmatramo prvo funkciju f (x) = sin x. Kod ove funkcije je

³ ´
kπ
f (k) (x) = sin x + ,
2
pa je ¯ ³ ´¯
¯ kπ ¯≤1
|f (k) (x)| = ¯sin x + ¯
2
za svako x ∈ R i svako k ∈ N0 , što znači da postoji razvoj (3.2.23) na (−∞, +∞). Kako
je
kπ
f (k) (0) = sin ,
2
to je
f (2k) (0) = 0 , f (2k+1) (0) = (−1)k ,
pa razvoj (3.2.23) glasi
X
∞
(−1)k
(3.2.26) sin x = x2k+1 , x ∈ (−∞, +∞) .
(2k + 1)!
k=0
Slično se nalazi i razvoj funkcije f (x) = cos x,
X
∞
(−1)k
(3.2.27) cos x = x2k , x ∈ (−∞, +∞) . 4
(2k)!
k=0
PRIMER 3.2.12. Naći razvoj funkcije
p
f (x) = (1 + x) (p ∈ R) .
Jednostavno se nalazi:
p−k
f (k) (x) = p(p − 1) · · · (p − (k − 1)) (1 + x) ,
f (k) (0) = p(p − 1) · · · (p − (k − 1))
za svako k ∈ N0 , pa je
³ ´
f (k) (0) p(p − 1) · · · (p − (k − 1)) p
= = .
k! k! k
Za red (3.2.21) lako se nalazi poluprečnik konvergencije R = 1, pa razvoj (3.2.23) postaje
∞ ³ ´
X
p p
(3.2.28) (1 + x) = xk , x ∈ (−1, 1) .
k
k=0
Specijalno, ako je p = n ∈ N, (3.2.28) se svodi na dobro poznatu binomnu formulu
n ³ ´
X n
(1 + x)n = xk ,
k
k=0
koja važi za svako konačno x ∈ R. 4
Jednakosti (3.2.7), (3.2.9), (3.2.11), (3.2.15), (3.2.25), (3.2.26), (3.2.27)

i (3.2.28) su veoma važne iz dva razloga. S jedne strane, neki beskonačni
zbirovi su predstavljeni u konačnom (analitičkom) obliku, pomoću odgo-
varajuće zbirne funkcije. S druge strane, neke elementarne funkcije su
predstavljene beskonačnim zbirom, što omogućava izračunavanje konkret-
nih vrednosti tih funkcija sa proizvoljnom, unapred zadatom tačnošću.
3.3. Fourierovi redovi
Definicija 3.3.1. Trigonometrijski red je funkcionalni red oblika
X ∞
1
(3.3.1) a0 + (ak cos kx + bk sin kx) ,
2
k=1
gde je a0 ∈ R i ak , bk ∈ R za svako k ∈ N.
P
∞ P
∞
Teorema 3.3.1. Ako su brojni redovi |ak | i |bk | konvergentni, tada
k=1 k=1
je trigonometrijski red (3.3.1) apsolutno i uniformno konvergentan za svako
x ∈ R.
Dokaz. Za svako k ∈ N važi
|ak cos kx + bk sin kx| ≤ |ak cos kx| + |bk sin kx| ≤ |ak | + |bk | = Mk .
Brojni red
∞
X ∞
X ∞
X ∞
X
Mk = (|ak | + |bk |) = |ak | + |bk |
k=1 k=1 k=1 k=1
P
∞ P
∞
je konvergentan jer su konvergentni redovi |ak | i |bk | (Teorema 2.1.2).
k=1 k=1
Prema Weierstrassovom kriterijumu (Teorema 3.1.6) i Napomeni 3.1.2, sledi
tvrd̄enje.
60 TEORIJA REDOVA
Na primer, trigonometrijski red

X∞
cos kx
p (p > 1)
k=1
k
je uniformno i apsolutno konvergentan za svako x ∈ R jer je brojni red
P
∞ 1
p (p > 1) konvergentan (Primer 2.2.10).
k=1 k
Pretpostavimo da je trigonometrijski red (3.3.1) uniformno konvergentan

na segmentu [−π, π]. Tada postoji zbir
X∞
1
(3.3.2) S(x) = a0 + (ak cos kx + bk sin kx) ,
2
k=1
koji je na [−π, π] neprekidna funkcija (Teorema 3.1.7). Takod̄e, S(x) je
periodična funkcija, s periodom 2π, jer su to i funkcije cos kx i sin kx za
svako k ∈ N.
Posmatrajmo sada periodičnu funkciju f (x) sa periodom 2π i pretposta-
vimo da ona na [−π, π] može da se razvije u uniformno konvergentan red
oblika (3.3.1), tj.
∞
X
1
(3.3.3) f (x) = a0 + (ak cos kx + bk sin kx) .
2
k=1
Drugim rečima, pretpostavili smo da postoji uniformno konvergentan red
(3.3.1), takav da je f (x) = S(x) njegov zbir. Prema (3.3.2), odmah uočavamo
da je f (x) neprekidna funkcija na [−π, π]. Tada koeficijenti a0 , ak i bk za
svako k ∈ N mogu jednoznačno da se odrede pomoću funkcije f (x).
Da bismo odredili koeficijente a0 , ak , bk (k ∈ N), prvo uočimo da funkcije
cos kx (k ∈ N0 ) i sin kx (k ∈ N) čine, tzv., ortogonalni sistem funkcija
(videti [4], str. 59). Zaista, uz pomoć odgovarajućih formula za prevod̄enje
proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir, lako se izračunavaju integrali:
Z π Z π
cos kx dx = 0 , sin kx dx = 0 (k ∈ N) ,
−π −π
Z π
cos kx sin nx dx = 0 (k, n ∈ N) ,
−π
Z π
(3.3.4) cos kx cos nx dx = 0 (k, n ∈ N , k 6= n) ,
−π
Z π
sin kx sin nx dx = 0 (k, n ∈ N , k 6= n) ,
−π
Z π Z π
2
cos kx dx = π , sin2 kx dx = π (k ∈ N) .
−π −π
Red (3.3.3) je uniformno konvergentan na [−π, π], pa može da se integrali

član po član (Teorema 3.1.8). Koristeći (3.3.4) dobija se
Z π Z π ∞ µ
X Z π Z π ¶
1
f (x) dx = a0 dx + ak cos kx dx + bk sin kx dx
−π 2 −π −π −π
k=1
Z π
1
= a0 dx = a0 π ,
2 −π
odakle je
Z π
1
(3.3.5) a0 = f (x) dx .
π −π
Dalje, množeći (3.3.3) sa cos nx i integraleći, prema (3.3.4) sledi:

Z π Z π X∞ µ Z π
1
f (x) cos nx dx = a0 cos nx dx + ak cos kx cos nx dx
−π 2 −π −π
k=1
Z π ¶
+ bk sin kx cos nx dx
−π
Z π
= an cos2 nx dx = an π ,
−π
Z π
1
(3.3.6) an = f (x) cos nx dx (n ∈ N) .
π −π
Analogno, množeći (3.3.3) sa sin nx i integraleći, dobija se

Z π
1
(3.3.7) bn = f (x) sin nx dx (n ∈ N) .
π −π
Jednakosti (3.3.5), (3.3.6) i (3.3.7) poznate su kao Euler–Fourierove for-

mule, dok su koeficijenti a0 , ak i bk (k ∈ N) Fourierovi koeficijenti funkcije
f (x). Jednakost (3.3.3), sa Fourierovim koeficijentima, je Fourierov razvoj
funkcije f (x). Trigonometrijski red (3.3.1), sa Fourierovim koeficijentima, je
Fourierov red ili, takod̄e, Fourierov razvoj funkcije f (x).
Specijalni slučajevi prethodno navedenih formula nastaju kada je f (x)
parna, odnosno neparna funkcija.
62 TEORIJA REDOVA
Neka je f (x) parna funkcija na segmentu [−π, π]. Tada je funkcija

f (x) cos nx parna, a f (x) sin nx neparna. Formule (3.3.5), (3.3.6) i (3.3.7)
postaju:
Z
2 π
a0 = f (x) dx ,
π 0
Z π
(3.3.8) 2
an = f (x) cos nx dx (n ∈ N) ,
π 0
bn = 0 (n ∈ N) ,
pa se razvoj (3.3.3) svodi na
X ∞
1
(3.3.9) f (x) = a0 + ak cos kx ,
2
k=1
gde se a0 , ak (k ∈ N) izračunavaju pomoću (3.3.8).

Ako je f (x) neparna funkcija na [−π, π], funkcija f (x) cos nx je neparna, a
f (x) sin nx je parna. U ovom slučaju formule (3.3.5), (3.3.6) i (3.3.7) glase:
a0 = 0 , an = 0 (n ∈ N) ,
Z
(3.3.10) 2 π
bn = f (x) sin nx dx (n ∈ N) ,
π 0
a razvoj (3.3.3) postaje

∞
X
(3.3.11) f (x) = bk sin kx ,
k=1
gde je bk (k ∈ N) odred̄eno sa (3.3.10).

Sve prethodno smo izveli pod pretpostavkom da postoji trigonometrijski
red (3.3.1), koji je uniformno konvergentan na [−π, π] i takav da za peri-
odičnu funkciju f (x), s periodom 2π, važi (3.3.3). Pri tome su koeficijenti
odred̄eni sa (3.3.5), (3.3.6) i (3.3.7).
Sada se postavlja obrnuti problem. Da li je red (3.3.1), čiji su koeficijenti
dati sa (3.3.5), (3.3.6) i (3.3.7), na [−π, π] konvergentan? Ako jeste, da li je
njegov zbir baš funkcija f (x)? Da bismo odgovorili na ova pitanja uvodimo
sledeće pretpostavke, poznate pod imenom Dirichletovi uslovi.
1◦ Funkcija f (x) je na segmentu [−π, π] neprekidna, ili ima konačno
mnogo prekida prve vrste.
2◦ Funkcija f (x) na segmentu [−π, π] nema, ili ima konačno mnogo ek-
stremuma.
Teorema 3.3.2. (DIRICHLETOVA TEOREMA) Ako funkcija f (x) zadovo-
ljava Dirichletove uslove, njen Fourierov red na [−π, π] konvergira i za zbir
ima funkciju
X ∞
1
(3.3.12) F (x) = a0 + (ak cos kx + bk sin kx) ,
2
k=1
sa sledećim osobinama.
1◦ U tačkama neprekidnosti x ∈ (−π, π) funkcije f (x) je
F (x) = f (x) .
2◦ U tačkama prekida x = x0 ∈ (−π, π) funkcije f (x) je
f (x0 − 0) + f (x0 + 0)
F (x0 ) = .
2
3◦ U krajevima segmenta x = −π i x = π je
f (−π + 0) + f (π − 0)
F (±π) = .
2
U ovoj teoremi su upotrebljene oznake f (x0 − 0), f (x0 + 0) i analogno

f (π − 0), f (−π + 0), redom za levu i desnu graničnu vrednost funkcije f (x)
kad x → x0 , tj.
f (x0 − 0) = lim f (x) , f (x0 + 0) = lim f (x) .

x→x0 − x→x0 +
Dirichletova teorema razmatra zbir Fourierovog reda samo na segmentu

[−π, π]. Med̄utim, zbog periodičnosti funkcija cos kx, sin kx s periodom 2π
za svako k ∈ N, funkcija F (x) je takod̄e periodična s periodom 2π i postoji
za svako x ∈ R. S druge strane, Dirichletovi uslovi ništa ne kazuju o funkciji
f (x) van segmenta [−π, π], pa ona van njega može da bude bilo kakva, čak
ne mora da bude definisana. Ali ako funkciju f (x) periodično produžimo s
periodom 2π, Dirichletova teorema važi za svako x ∈ R. Da bi produženje
bilo jednoznačno, funkcija f (x) se najčešće ne zadaje na segmentu [−π, π],
nego na intervalima (−π, π], [−π, π) ili (−π, π), tim pre što je F (±π) 6=
f (±π) u opštem slučaju.
64 TEORIJA REDOVA
NAPOMENA 3.3.1. Uporedimo jednakosti (3.3.3) i (3.3.12). Na osnovu učinjene pret-

postavke o uniformnoj konvergenciji reda (3.3.1), jednakost (3.3.3) odred̄uje funkciju f (x),
koja je neprekidna na [−π, π]. Fourierovi koeficijenti su odred̄eni iz (3.3.3), dakle pod
pretpostavkom neprekidnosti funkcije f (x). Med̄utim, za odred̄ivanje Fourierovih koefi-
cijenata dovoljna je samo integrabilnost funkcije f (x) na [−π, π], što je slabiji uslov od
neprekidnosti. Zato Dirichletov uslov 1◦ uključuje i prekidne funkcije, što za posledicu
ima da Dirichletova teorema garantuje samo konvergenciju, ne i uniformnu konvergenciju
Fourierovog reda. Dalja posledica je da jednakost (3.3.12) odred̄uje funkciju F (x) koja je
u opštem slučaju prekidna na [−π, π].
Dakle, u opštem slučaju je f (x) 6= F (x) u konačno mnogo tačaka prekida funkcije
f (x) iz (−π, π), uključujući i tačke −π, π, pa se jednakosti (3.3.3) i (3.3.12) razlikuju. I
pored toga, za jednakost (3.3.12) se kaže da je to Fourierov razvoj funkcije f (x), kao i za
jednakost (3.3.3). 4
Do sada smo posmatrali Fourierov razvoj (3.3.12) funkcije f (x) koja je

data na segmentu [−π, π]. Analognim postupkom se dobija i Fourierov razvoj
funkcije f (x) koja je data na proizvoljnom segmentu [α, β],
∞ µ
X ¶
1 2kπ 2kπ
(3.3.13) F (x) = a0 + ak cos x + bk sin x ,
2 β−α β−α
k=1
gde se Fourierovi koeficijenti odred̄uju sa:

Z β
2
a0 = f (x) dx ,
β−α α
Z β
2 2nπ
(3.3.14) an = f (x) cos x dx (n ∈ N) ,
β−α α β−α
Z β
2 2nπ
bn = f (x) sin x dx (n ∈ N) .
β−α α β−α
Od posebne važnosti su sledeća dva specijalna slučaja. Neka je segment
[α, β] simetričan, tj. neka je
[α, β] = [−r, r] (r > 0) .
Tada je Fourierov razvoj
∞ µ
X ¶
1 kπ kπ
(3.3.15) F (x) = a0 + ak cos x + bk sin x ,
2 r r
k=1
sa koeficijentima:
Z
1 r
a0 = f (x) dx ,
r −r
Z
1 r nπ
(3.3.16) an = f (x) cos x dx (n ∈ N) ,
r −r r
Z
1 r nπ
bn = f (x) sin x dx (n ∈ N) .
r −r r
Neka je α = 0, β = π, tj. posmatramo segment
[α, β] = [0, π] .
Fourierov razvoj je
X ∞
1
(3.3.17) F (x) = a0 + (ak cos 2kx + bk sin 2kx) ,
2
k=1
gde je:
Z
2 π
a0 = f (x) dx ,
π 0
Z
2 π
(3.3.18) an = f (x) cos 2nx dx (n ∈ N) ,
π 0
Z π
2
bn = f (x) sin 2nx dx (n ∈ N) .
π 0
Iz ranije pomenutog razloga i ovde se funkcija f (x), umesto na [α, β], zadaje
na (α, β], [α, β) ili (α, β).
Na kraju, razmotrimo i sledeći problem. Ako je funkcija f (x) definisana
na [0, π], kako je razviti u trigonometrijski red koji sadrži samo kosinuse
(kosinusni red) ili samo sinuse (sinusni red)? Drugim rečima, treba odrediti
kosinusni ili sinusni razvoj funkcije f (x).
Znamo da je Fourierov razvoj neke funkcije kosinusni (3.3.9) ako je ta
funkcija parna, a sinusni (3.3.11) ako je ona neparna na [−π, π]. Zato zadatu
funkciju f (x) treba produžiti na [−π, 0), tako da nova funkcija bude parna,
odnosno neparna. Parno produženje funkcije f (x) je funkcija
½
f (x) , x ∈ [0, π] ,
(3.3.19) f1 (x) =
f (−x) , x ∈ [−π, 0) ,
a neparno produženje funkcija

½
f (x) , x ∈ [0, π] ,
(3.3.20) f2 (x) =
−f (−x) , x ∈ [−π, 0) .
Fourierovi redovi funkcija f (x), f1 (x) i f2 (x) imaju, jasno, različite zbirne
funkcije F (x), F1 (x) i F2 (x), ali se sve one med̄usobno poklapaju na (0, π) i
iste su kao funkcija f (x) u njenim tačkama neprekidnosti iz (0, π). Analogno
važi ako je f (x) zadata na [−π, 0], samo se tada parno (neparno) produžuje
66 TEORIJA REDOVA
na (0, π]. Generalno, ako je f (x) zadata na [0, β] ili [α, 0] (α < 0, β > 0),
ona se parno (neparno) produžuje na [−β, 0) ili (0, −α] redom.
Zaključujemo da je kosinusni red funkcije f (x) isto što i Fourierov red
funkcije f1 (x) na (0, π), a sinusni red funkcije f (x) isto što i Fourierov red
funkcije f2 (x) na (0, π).
PRIMER 3.3.1. Naći Fourierov razvoj funkcije
½
c1 , x ∈ (−π, 0] ,
f (x) =
c2 , x ∈ (0, π] ,
gde su c1 , c2 ∈ R konstante i c1 6= c2 . Na osnovu dobijenog rezultata naći zbir brojnog

reda
X
∞
1
(−1)k .
2k + 1
k=0
Funkcija f (x) zadata je na intervalu (−π, π], pa za odred̄ivanje Fourierovih koeficijenata

koristimo (3.3.5), (3.3.6), (3.3.7) i nalazimo:
Z π Z 0 Z π
1 1 1
a0 = f (x) dx = c1 dx + c2 dx = c1 + c2 ,
π −π
π −π
π 0
Z π Z 0 Z π
1 c1 c2
an = f (x) cos nx dx = cos nx dx + cos nx dx = 0 (n ∈ N) ,
π −π
π −π
π 0
Z π Z 0 Z π
1 c1 c2
bn = f (x) sin nx dx = sin nx dx + sin nx dx
π −π
π −π
π 0
¯ ¯
c1 ¯0
cos nx ¯ −
c2 ¯π
cos nx ¯
=−
nπ −π nπ 0
c1 c1 c 2 c2 c2 − c1
=− + (−1)n − (−1)n + = [1 − (−1)n ] (n ∈ N) .
nπ nπ nπ nπ nπ
Pri izračunavanju koeficijenata bn iskorišćena je činjenica
cos nπ = cos(−nπ) = (−1)n (n ∈ N) .
Kako je 1 − (−1)n = 0 za n = 2k i 1 − (−1)n = 2 za n = 2k − 1 (k ∈ N), to je
2(c2 − c1 ) 1
b2k = 0 , b2k−1 = (k ∈ N) .
π 2k − 1
Prema (3.3.12), Fourierov razvoj funkcije f (x) glasi
1 X ∞
(3.3.21) F (x) = a0 + b2k−1 sin(2k − 1)x
2
k=1
c1 + c2 2(c2 − c1 ) X
∞
1
= + sin(2k − 1)x .
2 π 2k − 1
k=1
Funkcija f (x) je prekidna u tački x = 0 i za levu i desnu graničnu vrednost ima
lim f (x) = c1 , lim f (x) = c2 .

x→0− x→0+
Kako je, još,

lim f (x) = c1 , lim f (x) = c2 ,
x→−π+ x→π−
iz tvrd̄enja 2◦ i 3◦ Dirichletove teoreme sledi
c1 + c2
F (0) = F (±π) = .
2
Grafici funkcija f (x) i F (x) prikazani su na Slikama 3.3.1 i 3.3.2, redom. Pri tome je
uzeta u obzir i periodičnost funkcije F (x) s periodom 2π.
y y
c2 c2
p 0 p x 3p 2p p 0 p 2p 3p x
c1 c1
Slika 3.3.1. Slika 3.3.2.

³ ´ ³ ´
π π π
U tački x = funkcija f (x) je neprekidna, pa je F = f = c2 . S druge
2 2 2
π
strane, za x = iz (3.3.21) sledi
2
³ ´ X
∞
π c1 + c2 2(c2 − c1 ) 1 π
F = + sin(2k − 1) .
2 2 π 2k − 1 2
k=1
Kako je
π
sin(2k − 1) = (−1)k−1 (k ∈ N) ,
2
to je:
c1 + c2 2(c2 − c1 ) X
∞
1
c2 = + (−1)k−1 ,
2 π 2k − 1
k=1
X
∞
1 X ∞
1 π
(3.3.22) (−1)k = (−1)k−1 = .
2k + 1 2k − 1 4
k=0 k=1
Zbir (3.3.22) smo već našli u Primeru 3.2.8, samo na drugi način, koristeći razvoj funkcije
arctan x u stepeni red. 4
f (x) = x , x ∈ (−π, π) .
68 TEORIJA REDOVA
Funkcija f (x) je neparna i zadata na intervalu (−π, π). Zato Fourierove koeficijente
odred̄ujemo prema (3.3.10) i nalazimo:
a0 = 0 , an = 0 (n ∈ N) ,
Z π Z π
2 2
bn = f (x) sin nx dx = x sin nx dx
π 0
π 0
µ ¯ Z π ¶
=
2 1 ¯π 1
− x cos nx¯ + cos nx dx =−
2
π cos nπ
π n 0 n 0
nπ
2 2
= − (−1)n = (−1)n+1 (n ∈ N) .
n n
Fourierov razvoj ima oblik (3.3.11) i glasi
X
∞
X
∞
(−1)k+1
F (x) = bk sin kx = 2 sin kx ,
k
k=1 k=1
pri čemu je
f (−π + 0) + f (π − 0) −π + π
F (±π) = = =0.
2 2
Grafik funkcije F (x) prikazan je na Slici 3.3.3.
y
p
3p 2p p 0 p 2p 3p x
Slika 3.3.3.
³ ´ ³ ´
π π π
Primetimo da je F =f = i
2 2 2
π X (−1)k+1
∞
kπ
=2 sin .
2 k 2
k=1
Za k = 2m i k = 2m − 1 (m ∈ N) je redom:
kπ kπ π
sin = sin mπ = 0 , sin = sin(2m − 1) = (−1)m−1 (m ∈ N) .
2 2 2
Zato je
π X (−1)2m−1+1
∞
π X 1 π
∞
=2 sin(2m − 1) = 2 sin(2m − 1)
2 2m − 1 2 2m − 1 2
m=1 m=1
X∞
1
=2 (−1)m−1 ,
2m − 1
m=1
ili, što je isto,

X
∞
1 π
(−1)k−1 = .
2k − 1 4
k=1
Ovo je rezultat dobijen u prethodnom Primeru 3.3.1. Zaključujemo da je zbir nekih

brojnih redova moguće dobiti na više načina. 4
f (x) = |x| , x ∈ (−π, π) .
Na osnovu dobijenog rezultata naći zbir brojnog reda
X
∞
1
.
(2k − 1)2
k=1
Funkcija f (x) je parna i zadata na intervalu (−π, π). Fourierovi koeficijenti se nalaze
prema (3.3.8):
Z π Z π
2 2
a0 = f (x) dx = x dx = π ,
π 0
π 0
Z π Z π
2 2
an = f (x) cos nx dx = x cos nx dx
π 0
π 0
µ ¯ Z π ¶ ¯
2 1 ¯π 1
x sin nx¯ −
2 ¯π = 2 (cos nπ − 1)
=
π n n
sin nx dx =
n2 π
cos nx¯ n2 π
0 0 0
2
= 2 [(−1)n − 1] (n ∈ N) ,
n π
bn = 0 (n ∈ N) .
Kako je (−1)n − 1 = 0 za n = 2k i (−1)n − 1 = −2 za n = 2k − 1 (k ∈ N), to je:
4 1
a2k = 0 , a2k−1 = − (k ∈ N) .
π (2k − 1)2
Fourierov red ima oblik (3.3.9) i glasi
1 X ∞
π 4 X
∞
1
F (x) = a0 + a2k−1 cos(2k − 1)x = − cos(2k − 1)x ,
2 2 π (2k − 1)2
k=1 k=1
pri čemu je
f (−π + 0) + f (π − 0) π+π
F (±π) = = =π .
2 2
70 TEORIJA REDOVA
y
p
3p 2p p 0 p 2p 3p x
Slika 3.3.4.
Za x = 0 imamo F (0) = f (0) = 0 i
π 4 X
∞
1
0= − ,
2 π (2k − 1)2
k=1
pa je
X
∞
1 π2
(3.3.23) = . 4
(2k − 1)2 8
k=1
f (x) = x2 , x ∈ (1, 3) .
Na osnovu dobijenog rezultata naći sume brojnih redova:
X
∞
1 X
∞
1
, (−1)k−1 .
k2 k2
k=1 k=1
Funkcija f (x) je zadata na intervalu (α, β) = (1, 3), pa za odred̄ivanje Fourierovih

koeficijenata koristimo (3.3.14) i dobijamo:
Z β Z 3
2 2 26
a0 = f (x) dx = x2 dx = ,
β−α α
2 1
3
Z β Z 3
2 2nπ 4
an = f (x) cos x dx = x2 cos nπx dx = (−1)n (n ∈ N) ,
β−α α
β−α 1
n2 π 2
Z β Z 3
2 2nπ 8
bn = f (x) sin x dx = x2 sin nπx dx = (−1)n+1 (n ∈ N) .
β−α α
β−α 1
nπ
Pri izračunavanju koeficijenata an , bn (n ∈ N), odgovarajući integrali su rešeni dvostru-

kom primenom parcijalne integracije.
Jednakost (3.3.13) glasi
1 X∞
F (x) = a0 + (ak cos kπx + bk sin kπx)
2
k=1
µ ¶
13 X
∞
4(−1)k 8(−1)k+1
= + 2 2
cos kπx + sin kπx ,
3 k π kπ
k=1
pri čemu je
f (1 + 0) + f (3 − 0) 1+9
F (1) = F (3) = = =5.
2 2
y
9
1
1 1 3 5 x
Slika 3.3.5.
Za x = 1 imamo F (1) = 5 i
µ ¶
13 X
∞
4(−1)k 8(−1)k+1
5= + 2 2
cos kπ + sin kπ .
3 k π kπ
k=1
Zbog cos kπ = (−1)k i sin kπ = 0 (k ∈ N), iz poslednje jednakosti sledi
X
∞
1 π2
(3.3.24) = .
k2 6
k=1
Da bismo dobili zbir drugog zadatog brojnog reda, rastavljamo taj red na zbir dva nova
reda, u kojima se sumiranje vrši samo po parnim k = 2m, odnosno samo po neparnim
vrednostima k = 2m − 1 (m ∈ N). Dobijamo
X
∞
1 X
∞
1 X
∞
1
(−1)k−1 = (−1)2m−1 + (−1)2m−1−1 ,
k2 (2m)2 (2m − 1)2
k=1 m=1 m=1
ili, što je isto,

X
∞
1 1 X
∞
1 X
∞
1
(−1)k−1 =− + .
k2 4 k2 (2k − 1)2
k=1 k=1 k=1
Konačno, prema (3.3.23) i (3.3.24) dobijamo
X
∞
1 1 π2 π2 π2
(3.3.25) (−1)k−1 2
=− · + = . 4
k 4 6 8 12
k=1
NAPOMENA 3.3.2. Do zbira (3.3.25) može da se dod̄e i direktno, npr. pomoću

x2
Fourierovog razvoja funkcije f (x) = na x ∈ (−π, π) za x = 0 ili pomoću Fourierovog
2
72 TEORIJA REDOVA
razvoja funkcije f (x) = (x − π)2 na x ∈ (0, 2π) za x = π. U slučaju druge funkcije

f (x) = (x − π)2 , za x = 0 se direktno dobija zbir (3.3.24). 4
NAPOMENA 3.3.3. Zbirovi brojnih redova, koji se dobijaju iz Fourierovih redova,
mogu da budu veoma značajni. Na primer, odred̄eni integral
Z 1
ln(1 + x)
dx
0
x
ne može da se izračuna pomoću primitivne funkcije jer ona ne može da se izrazi u konačnom
obliku. Med̄utim, u Primeru 3.2.7 smo pokazali da važi (3.2.11), tj.
X
∞
(−1)k−1
ln(1 + x) = xk , x ∈ (−1, 1] ,
k
k=1
pri čemu je stepeni red uniformno konvergentan na svakom segmentu [r, 1] za r > −1, pa
i na [0, 1]. Iz poslednje jednakosti je:
ln(1 + x) X (−1)k−1
∞
= xk−1 ,
x k
k=1
Z 1 X
∞ Z 1 X
∞ X
∞
ln(1 + x) (−1)k−1 (−1)k−1 1 1
dx = xk−1 dx = = (−1)k−1 .
0
x k 0
k k k2
k=1 k=1 k=1
Integracija stepenog reda član po član mogla je da se izvrši zbog uniformne konvergencije
reda na [0, 1]. Prema (3.3.25), ipak nalazimo vrednost integrala
Z 1
ln(1 + x) π2
dx = . 4
0
x 12
PRIMER 3.3.5. Naći Fourierov, kosinusni i sinusni razvoj funkcije
f (x) = x2 , x ∈ [0, π] .
Funkcija f (x) je zadata na segmentu [α, β] = [0, π], pa Fourierove koeficijente

odred̄ujemo prema (3.3.18) i nalazimo:
Z π
2 2π 2
a0 = x2 dx = ,
π 3
Z0 π
2 1
an = x2 cos 2nx dx = (n ∈ N) ,
π n2
Z0 π
2 π
bn = x2 sin 2nx dx = − (n ∈ N) .
π 0
n
Fourierov razvoj (3.3.17) postaje
X ∞ ³ ´
π2 1 π
F (x) = + cos 2kx − sin 2kx ,
3 k2 k
k=1
pri čemu je
π2
F (0) = F (π) = .
2
Grafik funkcije F (x) prikazan je na sledećoj slici.
y
p2
2p p 0 p 2p x
Slika 3.3.6.
Kosinusni razvoj dobijamo parnim produženjem funkcije f (x) u funkciju f1 (x) datu
sa (3.3.19). Med̄utim, f (x) = x2 je već parna funkcija, pa je f1 (x) = f (x) i tražimo
Fourierov razvoj funkcije f (x) = x2 na [−π, π]. Fourierovi koeficijenti se izračunavaju
prema (3.3.8): Z π
2 2π 2
a0 = x2 dx = ,
π 0 3
Z π
2 4
an = x2 cos nx dx = (−1)n (n ∈ N) ,
π 0
n2
bn = 0 (n ∈ N) ,
pa kosinusni razvoj (3.3.9) glasi
1 X ∞
π2 X (−1)k ∞
F (x) = a0 + ak cos kx = +4 cos kx ,
2 3 k2
k=1 k=1
uz
F (±π) = π 2 .

74 TEORIJA REDOVA
y
p2
3p 2p p 0 p 2p 3p x
Slika 3.3.7.
Sinusni razvoj dobijamo neparnim produženjem funkcije f (x) u funkciju (3.3.20), tj.
½
x2 , x ∈ [0, π] ,
f2 (x) =
−x2 , x ∈ [−π, 0) .
Fourierovi koeficijenti se izračunavaju prema (3.3.10):
a0 = 0 , an = 0 (n ∈ N) ,
Z π
2 2π 4
bn = x2 sin nx dx = (−1)n+1 + 3 [(−1)n − 1] (n ∈ N)
π 0
n n π
i sinusni razvoj (3.3.11) glasi
X
∞ ∞ ³
X ´
2π 4
F (x) = bk sin kx = (−1)k+1 + [(−1)k − 1] sin kx ,
k k3 π
k=1 k=1
uz
F (±π) = 0 .
Dobijeni razvoj može da se predstavi i na sledeći način. Za n = 2k i n = 2k − 1 (k ∈ N)

je redom:
π 2π 8
b2k = − , b2k−1 = − (k ∈ N) ,
k 2k − 1 (2k − 1)3 π
pa je
X
∞
X
∞
F (x) = b2k−1 sin(2k − 1)x + b2k sin 2kx
k=1 k=1
∞X³ π 4
´ X
∞
1
=2 − sin(2k − 1)x − π sin 2kx .
2k − 1 (2k − 1)3 π k
k=1 k=1
Grafik funkcije F (x) izgleda kao na Slici 3.3.8.

y
p2
3p 2p p 0 p 2p 3p x
p2
Slika 3.3.8.
Očigledno je da se grafici na Slikama 3.3.6, 3.3.7 i 3.3.8 razlikuju. Isti su samo na
preseku intervala (0, π) ∩ (−π, π) = (0, π), gde se sve tri funkcije F (x) poklapaju sa datom
funkcijom f (x) = x2 . Zbog periodičnosti, grafici su isti i na intervalima (±2kπ, π ± 2kπ)
za svako k ∈ N. Takod̄e, u Primeru 3.3.4 smo našli Fourierov razvoj funkcije f (x) = x2 ,
ali na intervalu (1, 3). Zato je grafik sa Slike 3.3.5 isti kao grafici sa Slika 3.3.6, 3.3.7 i
3.3.8 na intervalima (1, 3) ∩ (0, π) = (1, 3) i (1 ± 2kπ, 3 ± 2kπ) za svako k ∈ N. 4
PRIMER 3.3.6. Naći kosinusni razvoj funkcije
1 π
f (x) = − sin x , x ∈ [0, π) .
2 4
X
∞
1
.
4k2 − 1
k=1
Parno produženje funkcije f (x) na (−π, π) je funkcija (3.3.19), tj.



 1 − π sin x , x ∈ [0, π) ,
f1 (x) = 2 4
 1 π
 + sin x , x ∈ (−π, 0) .
2 4
Fourierovi koeficijenti se izračunavaju prema (3.3.8):

Z π ³ ´
2 1 π
a0 = − sin x dx = 0 ,
π 2 4
Z0 π ³ ´
2 1 π 1 £ ¤
an = − sin x cos nx dx = 2
1 − (−1)n+1 (n ∈ N) ,
π 0
2 4 2(n − 1)
bn = 0 (n ∈ N) .
76 TEORIJA REDOVA
Kako je 1 − (−1)n+1 = 2 za n = 2k i 1 − (−1)n+1 = 0 za n = 2k − 1 (k ∈ N), to je:
1
a2k = , a2k−1 = 0 (k ∈ N) ,
4k2 − 1
pa kosinusni razvoj glasi
X
∞ X
∞
1
F (x) = a2k cos 2kx = cos 2kx ,
4k2 − 1
k=1 k=1
pri čemu je
1
F (±π) = .
2
1
Za x = 0 je F (0) = f (0) = , pa je traženi zbir brojnog reda
2
X
∞
1 1
= . 4
4k2 − 1 2
k=1
4. ZADACI ZA VEŽBU
P
∞
1. Ispitati konvergenciju i naći zbir reda ak , gde je
k=1
1
ak = arctan .
2k 2
Rešenje. Korišćenjem formule
x±y
arctan x ± arctan y = arctan
1 ∓ xy
dobija se:
1 1
ak = arctan − arctan ,
2k − 1 2k + 1
X
n
1
Sn = ak = arctan 1 − arctan ,
2n + 1
k=1
π
S = lim Sn = arctan 1 = .
n→∞ 4
P
∞
Prema Definiciji 2.1.4, red ak konvergira i ima zbir S = π/4.
k=1
P
∞
2. Ispitati konvergenciju i naći zbir reda ak , gde je
k=1
1
sin
k(k + 1)
ak = .
1 1
cos cos
k k+1
Rešenje. Korišćenjem adicione formule
sin(x ± y) = sin x cos y ± cos x sin y
77
78 TEORIJA REDOVA
dobija se
³ ´
1 1 1 1 1 1 1
sin = sin − = sin cos − cos sin ,
k(k + 1) k k+1 k k+1 k k+1
pa je:
1 1
ak = tan − tan ,
k k+1
X
n
1
Sn = ak = tan 1 − tan ,
n+1
k=1
S = lim Sn = tan 1 .
n→∞
P
∞
3. Ispitati konvergenciju i naći zbir redova ak , gde je:
k=1
1
(1◦ ) ak = ,
(3k − 2)(3k + 1)
√ √ √
(2◦ ) ak = k + 2 − 2 k + 1 + k .
Rešenje. (1◦ ) Rastavljanjem ak na delimične razlomke i sumiranjem sledi:
1 1 1 1
ak = − ,
3 3k − 2 3 3k + 1
X
n ³ ´
1 1
Sn = ak = 1− ,
3 3n + 1
k=1
1
S = lim Sn = .
n→∞ 3
(2◦ ) Sumiranjem sledi:
X
n
√ √ √
Sn = ak = 1 − 2+ n+2− n+1 ,
k=1
√ 1 √
S = lim Sn = 1 − 2 + lim √ √ =1− 2 .
n→∞ n→∞ n+2+ n+1
P
∞ P∞ 1
4. Ispitati konvergenciju i naći zbir redova qk i k
.
k=1 k=1 q
P
∞
Rešenje. Dati redovi su geometrijski. Prema Primeru 2.1.3, red q k konvergira za
k=1
|q| < 1 i ima zbir
X
∞
X
∞
X
∞
q
S= qk = q q k−1 = q qk = .
1−q
k=1 k=1 k=0
ZADACI ZA VEŽBU 79
P
∞ ∞ ³ ´k
P ¯ ¯
1 1 ¯ 1 ¯ < 1, tj. |q| > 1. Zbir
Prema istom primeru, red
qk
=
q
konvergira za ¯q¯
k=1 k=1
ovog reda je
X
∞
1 1 X
∞
1 1 1 1
S= = = = .
qk q qk q 1 q−1
k=1 k=0 1−
q
P
∞ P
∞
5. Ispitati konvergenciju i naći zbir redova ak i bk , gde je:
k=0 k=0
ak = q k cos kx , bk = q k sin kx (|q| < 1)
i x ∈ R proizvoljna konstanta.
P
∞
Rešenje. Formiramo novi red ck , gde je
k=0
k
ck = ak + ibk = q k (cos kx + i sin kx) = q k eikx = (qeix )
√ P
∞
i i= −1 imaginarna jedinica. Red ck je, tzv., kompleksan red jer za članove ima
k=0
kompleksne brojeve. Ovakve redove nismo teorijski razmatrali, pa ovaj primer navodimo
samo kao njihovu ilustraciju. Kompleksni redovi su opisani u [1]. Neka od tvrd̄enja koja
važe za realne redove, u analognom obliku važe i za kompleksne redove. Takve su, npr.,
Teoreme 2.1.1–2.1.4 (videti [1], str. 130–134) i Teorema 2.4.1 (videti [1], str. 149–150).
P
∞ P
∞
Kako je |ck | = |q|k i |q| < 1, red |ck | konvergira, pa konvergira i red ck . Red
k=0 k=0
P
∞ P
∞
ck = (qeix )k je ”geometrijski” i ima zbir oblika (2.1.8), tj.
k=0 k=0
1 1
S= =
1 − qeix 1 − q(cos x + i sin x)
1 − q cos x q sin x
= +i .
1 + q 2 − 2q cos x 1 + q 2 − 2q cos x
Vidimo da je zbir S kompleksan broj, što je prirodno jer su članovi reda kompleksni
brojevi. Izjednačavanjem realnih i imaginarnih delova, iz jednakosti
X
∞ X
∞ X
∞
ck = ak + i bk
k=0 k=0 k=0
sledi:
X
∞
1 − q cos x X
∞
q sin x
S1 = ak = , S2 = bk = .
1 + q 2 − 2q cos x 1 + q 2 − 2q cos x
k=0 k=0
80 TEORIJA REDOVA
P
∞
6. Ispitati konvergenciju reda ak , gde je
k=1
³ 2k 2 − 3 ´k2
ak = .
2k 2 + 1
³ ´x
1
Rešenje. Važi lim 1+ = e (videti [3], str. 324—325).
x→∞ x
Kako je opšti član
" 2 # 4n2
³ ń2 ³ ´− 2n + 1 − 2n2 + 1
4 4 4
an = 1− = 1− ,
2n2 + 1 2n2 + 1
to je
³ ´
4n2
lim an = exp lim − = e−2 6= 0 .
n→∞ n→∞ 2n2 + 1
P
∞
Prema Teoremi 2.1.4, red ak divergira.
k=1
P
∞
7. Ispitati konvergenciju redova ak , gde je:
k=1
1 ³ 2 ´k 1
(1◦ ) ak = , (2◦ ) ak = (k ≥ 2) .
k 5 (ln k)ln k
Rešenje. Zadatak se rešava primenom poredbenog kriterijuma iz Teoreme 2.2.3.

³ ´k ³ ´
2 1 2 k
(1◦ ) Neka je bk = . Za k ≥ 1 je ≤ 1, pa je ak ≤ = bk za svako k ∈ N.
5 k 5
P∞ P 2
∞ ³ ´k P∞
Kako je bk = konvergentan geometrijski red, to je i ak konvergentan.
k=1 k=1 5 k=1
1
(2◦ ) Neka je bk = . Kako je
k2
(ln k)ln k = eln[(ln k) ] = e(ln k)[ln(ln k)] = (eln k )ln(ln k) = kln(ln k) ,

ln k
i lim ln(ln k) = +∞, to postoji m ∈ N, m ≥ 2 tako da je ln(ln k) > 2 i kln(ln k) > k2

k→∞
1
za svako k ≥ m. Zato je ak ≤ = bk za svako k ≥ m. Prema Napomeni 2.2.2, iz
k2
P∞ P∞
1
konvergencije hiperharmonijskog reda bk = 2
(Primer 2.2.3) sledi konvergencija
k=1 k=1
k
P
∞
reda ak .
k=1
P
∞
k=1
1 5k + 1
(1◦ ) ak = p , (2◦ ) ak = √ ,
(2k − 1)(2k + 2) k6 + 3k 2 + 2
√ √
k+1− k
(3◦ ) ak = √
3
, (4◦ ) ak = k −(1+1/k) ,
k
√ 1
(5◦ ) ak = k
c − 1 (c > 0, c 6= 1) , (6◦ ) ak = 2k sin .
3k
Rešenje. Zadatak se rešava primenom poredbenog kriterijuma iz Teoreme 2.2.4.

1
(1◦ ) Neka je bk = . Tada je
k
ak k k
L = lim = lim p = lim r³ ´³ ´
k→∞ bk k→∞ (2k − 1)(2k + 2) k→∞ 1 2
k 2− 2+
k k
1 1
= √ = 6= 0 .
4 2
P
∞ P
∞
1 P
∞
Kako je bk = divergentan harmonijski red (Primer 2.2.4), to je i ak diver-
k=1 k=1
k k=1
gentan red.
1
(2◦ ) Za bk = je
k2
ak k2 (5k + 1) k2 (5k + 1)
L = lim = lim √ = lim q = 5 6= 0 ,
k→∞ bk k→∞ k6 + 3k2 + 2 k→∞ 3 2
k3 1+ 4 + 6
k k
P
∞ P
∞ P
∞
1
pa red ak konvergira kao i hiperharmonijski red bk = .
k=1 k=1 k=1
k2
ak
(3◦ ) Ako je lim = 1, kažemo da se ak i bk ponašaju isto za dovoljno veliko k i
k→∞ bk
ak
pišemo ak ∼ bk . Istu oznaku ćemo da koristimo i u slučaju lim = L ∈ (0, +∞). U
k→∞ bk
skladu s tim, takod̄e pišemo ak bk ∼ ak ukoliko je lim bk ∈ (0, +∞).
k→∞
1
Neka je bk = . Kako je
k5/6
1 1 1
ak = √
3 √ √ =
√ √ ³q ´ ∼ 5/6 = bk
k ( k + 1 + k) 3 1 k
k k 1+ +1
k
82 TEORIJA REDOVA
P
∞ P
∞
1 5
i kako hiperharmonijski red bk = p za p = < 1 divergira (Primer 2.2.10), to
k=1 k=1 k 6
P
∞
divergira i red ak .
k=1
(4◦ ) Neka je f (x) = x−1/x . Tada je:
ln x ln x 1
ln f = − , lim (ln f ) = − lim = − lim =0,
x x→∞ x→∞ x x→∞ x
pa je ln( lim f ) = 0 i lim f (x) = lim x−1/x = e0 = 1.

x→∞ x→∞ x→∞
1
Za bk = je
k
ak
L = lim = lim k−1/k = 1 6= 0 ,
k→∞ bk k→∞
P
∞ P
∞ P
∞
1
pa red ak divergira kao i harmonijski red bk = .
k=1 k=1 k=1
k
0 cx − 1
(5◦ ) Važi (cx ) = cx ln c i lim = ln c.
x→0 x
1
Za bk = je
k
ak c1/k − 1
L = lim = lim = ln c 6= 0 ,
k→∞ bk k→∞ 1
k
P
∞ P
∞ P
∞
1
pa red ak divergira jer divergira harmonijski red bk = .
k=1 k=1 k=1
k
sin x
(6◦ ) Kako je lim = 1 (videti [3], str. 323–324), to je sin x ∼ x kad x → 0.
x→0 x
³ ´k
2
Neka je bk = . Tada je
3
1
³ ´k
2k sin 3k 2
ak = k ∼ = bk .
3 1 3
3k
P
∞ ∞ ³ ´k
P P
∞
2
Red bk = je konvergentan geometrijski red, pa je i red ak konvergentan.
k=1 k=1 3 k=1
P
∞
9. Ako je lim kak = a 6= 0, dokazati da je ak divergentan red.
k→∞ k=1
1
Rešenje. Neka je bk = . Kako je
k
ak ak
L = lim = lim = lim kak = a 6= 0 ,
k→∞ bk k→∞ 1 k→∞
k
P
∞ P
∞
1 P
∞
iz divergencije harmonijskog reda bk = sledi divergencija reda ak .
k=1 k=1
k k=1
P
∞
k=1
³ 3k ´k ³ k + 2 ´k2 ³ k ´k
(1◦ ) ak = , (2◦ ) ak = k 2 .
k+5 k+3 2k − 1
Rešenje. Zadatak rešavamo primenom Cauchyevog kriterijuma (Teorema 2.2.7).
(1◦ ) Za opšti član an nalazimo
√
³ ń ³ ń
3n n+2 1
L = lim n
an = lim = 3 lim 1− = 3e−1 > 1 ,
n→∞ n→∞ n+5 n+3 n→∞ n+3
P
∞
pa red ak divergira.
k=1
(2◦ ) Slično kao u Zadatku 8(4◦ ), pokazuje se da je lim x2/x = 1.

x→∞
Prema prethodnom je
√ √
n n 1 1
L = lim n
an = lim n2 = lim n2/n = < 1
n→∞ n→∞ 2n − 1 2 n→∞ 2
P
∞
i red ak konvergira.
k=1
P
∞
k=1
3k k! (2k + 1)!!
(1◦ ) ak = , (2◦ ) ak = .
kk 3k (k!)2
Rešenje. Zadatak rešavamo primenom D’Alambertovog kriterijuma (Teorema 2.2.9).

(1◦ ) Za opšti član an nalazimo
³ ń
an+1 3n+1 (n + 1)! nn n
L = lim = lim = lim 3 = 3e−1 > 1 ,
n→∞ an n→∞ (n + 1)n+1 3n n! n→∞ n+1
P
∞
pa red ak divergira.
k=1
(2◦ ) Kako je
an+1 (2n + 3)!! 3n (n!)2 2n + 3

L = lim = lim 2
= lim =0<1,
n→∞ an n→∞ 3n+1 ((n + 1)!) (2n + 1)!! n→∞ 3(n + 1)2
84 TEORIJA REDOVA
P
∞
red ak konvergira.
k=1
P
∞
k=2
√ 1
(1◦ ) ak = k 2 e− k
, (2◦ ) ak = p .
k(ln k)
Rešenje. Zadatak rešavamo primenom Cauchyevog integralnog kriterijuma (Teo-
rema 2.2.10).
√
(1◦ ) Posmatramo funkciju f (x) = x2 e− x . Ova funkcija je pozitivna i neprekidna za
1 √ √
svako x ≥ 0. Za x ≥ 16 je f 0 (x) = (4 − x)xe− x ≤ 0, pa je f (x) i nerastuća. Uzimamo
2
x0 = 16, m = [x0 ] = 16 i
√
ak = f (k) = k2 e− k
(k ≥ 16) .
√
Smenom t = x izračunavamo nesvojstveni integral
Z +∞ Z +∞ Z +∞ ¯+∞
f (x) dx = x2 e−
√
x
dx = 2 t5 e−t dt = 2P5 (t)e−t ¯
¯
16 16 4 4
P5 (t)
= 2 lim − 2P5 (4)e−4 = −2P5 (4)e−4 ,
t→+∞ et
P
∞
gde je P5 (t) odgovarajući polinom petog stepena. Kako je −2P5 (4)e−4 < +∞, red ak
k=2
konvergira.
1
(2◦ ) Za x ≥ 2, funkcija f (x) = p je neprekidna i pozitivna. Takod̄e, f (x) je
x(ln x)
p + ln x
nerastuća za x ≥ e−p jer je f 0 (x) = − p+1
≤ 0. Uzimajući x0 = max{2, e−p } ≥ 2,
2
x (ln x)
m = [x0 ] ≥ 2 i ak = f (k), smenom t = ln x za p 6= 1 nalazimo
Z +∞ Z +∞ Z +∞ ¯+∞
dx dt t1−p ¯
f (x) dx = p = p =
1−p
¯
m m
x(ln x) ln m
t ln m
1−p
1 (ln m)
= lim t1−p − .
1−p t→+∞ 1−p
Kako je ½
1−p +∞ , p<1,
lim t =
t→+∞ 0, p>1,
to je 
Z +∞  +∞ , p<1,
f (x) dx = 1 1−p
 − (ln m) , p>1.
m 1−p
Za p = 1 je
Z +∞ Z +∞ Z +∞ ¯
dx dt ¯+∞
f (x) dx = = = ln t ¯ = +∞ .
m m
x ln x ln m
t ln m
P
∞
Dakle, red ak konvergira za p > 1 i divergira za p ≤ 1.
k=2
P
∞
13. Ispitati apsolutnu i uslovnu konvergenciju alternativnih redova ak ,
k=1
gde je:
(−1)k (−2)k
(1◦ ) ak = , (2◦ ) ak = ,
(k!)3 (k 2 )!
(−1)k+1 1
(3◦ ) ak = , (4◦ ) ak = (−1)k−1 tan .
ln(k + 1) k
1
Rešenje. (1◦ ) Kako je |an | = i
(n!)3
|an+1 | (n!)3 1
L = lim = lim 3
= lim =0<1,
n→∞ |an | n→∞ [(n + 1)!] n→∞ (n + 1)3
P
∞ P
∞
red |ak | konvergira prema D’Alambertovom kriterijumu. Tada ak apsolutno kon-
k=1 k=1
vergira prema Definiciji 2.4.1 i konvergira prema Teoremi 2.4.1.
(2◦ ) Kako je
|an+1 | 2(n2 )!
L = lim = lim
n→∞ |an | n→∞ [(n + 1)2 ]!
2
= lim =0<1,
n→∞ (n + 2n + 1)(n + 2n) · · · (n2 + 1)
2 2
P
∞ P
∞
red |ak | konvergira, pa ak apsolutno konvergira, a time i konvergira.
k=1 k=1
(3◦ ) Za x ≥ 1, funkcija f (x) = x − ln x raste i važi f (1) = 1 > 0. Zato je f (x) > 0, tj.
x > ln x, za svako x ≥ 1.
1 1 1
Kako je |ak | = , prema prethodnom sledi < . Red
ln(k + 1) k+1 ln(k + 1)
P 1
∞ P 1
∞ P 1
∞
= divergira prema Teoremi 2.1.3 jer divergira red . Prema pored-
k=1 k + 1 k=2 k k=1 k
P
∞
benom kriterijumu iz Teoreme 2.2.3, tada divergira i red |ak |.
k=1
86 TEORIJA REDOVA
P
∞
S druge strane, niz (|an |)n∈N je opadajući i važi lim |an | = 0, pa red ak konvergira
n→∞ k=1
prema Leibnizovom kriterijumu (Teorema 2.3.1).
P
∞
Dakle, red ak uslovno konvergira prema Definiciji 2.4.2.
k=1
tan x
(4◦ ) Kako je lim = 1, to je tan x ∼ x kad x → 0.
x
x→0
Prema prethodnom je
1 1
|ak | = tan ∼ ,
k k
P
∞ P
∞
1
pa |ak | divergira kao i harmonijski red .
k=1 k=1
k
P
∞
Niz (|an |)n∈N opada i važi lim |an | = 0, pa ak konvergira prema Leibnizovom
n→∞
k=1
kriterijumu.
P
∞
Dakle, ak uslovno konvergira.
k=1
P
∞
14. Ispitati apsolutnu i uslovnu konvergenciju alternativnih redova ak ,
k=1
gde je:
√
(−1)k ◦ k k
(1◦ ) ak = p , (2 ) ak = (−1) .
k k2 + 1
1 P∞
1
Rešenje. (1◦ ) Ovde je |ak | = p . Prema Primeru 2.2.10, hiperharmonijski red p
k k=1 k
P
∞
konvergira za p > 1 i divergira za p ≤ 1. Zato za p > 1 red ak apsolutno konvergira.
k=1
P
∞
Za 0 < p ≤ 1, niz (|an |)n∈N opada i važi lim |an | = 0, pa red ak konvergira
n→∞ k=1
prema Leibnizovom kriterijumu.
P
∞
Za p ≤ 0, ak divergira prema Teoremi 2.1.4.
k=1
P
∞
Dakle, ak apsolutno konvergira za p > 1 i uslovno konvergira za 0 < p ≤ 1.
k=1
(2◦ ) Ovde je √
k 1
ak = (−1)k ∼ (−1)k 3/2 .
k2 + 1 k
P
∞
1 3
Prema rezultatu pod (1◦ ), red (−1)k apsolutno konvergira jer je p = > 1. Zato
k=1 k3/2 2
P
∞
i dati red ak apsolutno konvergira.
k=1
Ovde smo apsolutnu konvergenciju datog reda ustanovili direktnom primenom pored-
benog kriterijuma iz Teoreme 2.2.4. Do istog rezultata
√ bismo došli i na uobičajen način,
k 1 P∞
1
primenom Definicije 2.4.1. Kako je |ak | = 2 ∼ 3/2 i p konvergira za
k +1 k k=1 k
3 P
∞ P∞
p = > 1 (Primer 2.2.10), red |ak | konvergira, tj. ak apsolutno konvergira.
2 k=1 k=1
15. Na segmentu [0, 1] ispitati konvergenciju i uniformnu konvergenciju

P
∞
reda fk (x), gde je
k=1
fk (x) = kxe−kx − (k − 1)xe−(k−1)x .
Rešenje. Sumiranjem sledi:
X
n
Sn (x) = fk (x) = nxe−nx ,
k=1
nx
S(x) = lim Sn (x) = lim =0, x ∈ [0, 1] .
n→∞ n→∞ enx
P
∞
Prema Definiciji 3.1.5, red fk (x) konvergira na [0, 1] ka funkciji S(x) = 0.
k=1
Ostatak reda je
Rn (x) = S(x) − Sn (x) = −nxe−nx .
0
Ispitivanjem monotonosti funkcije |Rn (x)| = nxe−nx pomoću (|Rn (x)|) = ne−nx (1−nx),
utvrd̄ujemo ¯ ³ ´¯
¯ 1 ¯
max |Rn (x)| = ¯Rn
n
¯ = e−1 .
x∈[0,1]
Neka je ε > 0, ε < e−1 bilo koji fiksiran broj. Tada ne postoji N (ε) ∈ N tako da je
1
|Rn (x)| < ε za svako n ≥ N (ε) i svako x ∈ [0, 1] jer u tačkama xn = ∈ [0, 1] za svako
n
n ∈ N važi suprotno, ¯ ³ ´¯
¯ 1 ¯
|Rn (xn )| = ¯Rn
n
¯ = e−1 > ε .
P
∞
Prema Napomeni 3.1.1 (takod̄e i Definiciji 3.1.6), red fk (x) ne konvergira uniformno
k=1
na [0, 1].
16. Na segmentu [α, β] za 0 < α < β ispitati uniformnu konvergenciju reda

P
∞
fk (x), gde je
k=1
x
fk (x) = £ ¤ .
1 + (k − 1)x (1 + kx)
88 TEORIJA REDOVA
Rešenje. Rastavljanjem fk (x) na delimične razlomke i sumiranjem sledi:
1 1
fk (x) = − ,
1 + (k − 1)x 1 + kx
X
n
1
Sn (x) = fk (x) = 1 − ,
1 + nx
k=1
S(x) = lim Sn (x) = 1 , x ∈ [α, β] .

n→∞
Iz
1 1 1
|Rn (x)| = |S(x) − Sn (x)| = ≤ < ,
1 + nx 1 + nα nα
1 1
za proizvoljno ε > 0 sledi |Rn (x)| < ε kad je < ε, tj. n > . Zato postoji
h i nα αε
1
N (ε) = +1 ∈ N tako da je |Rn (x)| < ε za svako n ≥ N (ε) i svako x ∈ [α, β].
αε
P
∞
Prema Napomeni 3.1.1, red fk (x) uniformno konvergira na svakom segmentu [α, β] sa
k=1
0 < α < β ka funkciji S(x) = 1.
17. U navedenim intervalima ispitati uniformnu konvergenciju redova

P
∞
fk (x), gde je:
k=1
1
(1◦ ) fk (x) = , x ∈ (−∞, +∞) ,
x2
+ k2
(2◦ ) fk (x) = x2 e−kx , x ∈ [0, +∞) .
Rešenje. Zadatak rešavamo primenom Weierstrassovog kriterijuma (Teorema 3.1.6).

(1◦ ) Kako je
1 1
|fk (x)| = 2 ≤ 2 = Mk
x + k2 k
P
∞ P
∞
1
za svako x ∈ (−∞, +∞) i svako k ∈ N i kako je Mk = konvergentan hiper-
k=1 k=1
k2
P
∞
harmonijski red, to fk (x) uniformno konvergira na (−∞, +∞).
k=1
(2◦ ) Ispitivanjem monotonosti funkcije fk (x) pomoću fk0 (x) = xe−kx (2 − kx), utvrd̄u-
jemo ³ ´
2 4
max |fk (x)| = fk = 2 e−2 = Mk ,
x∈[0,+∞) k k
P
∞ P
∞
1
pa je |fk (x)| ≤ Mk za svako x ∈ [0, +∞) i svako k ∈ N. Red Mk = 4e−2 je
k=1 k=1 k2
P
∞
konvergentan, pa je fk (x) uniformno konvergentan na [0, +∞).
k=1
18. Ako je |x| ≥ r, 0 < r < +∞, ispitati uniformnu konvergenciju reda
P
∞
fk (x), gde je
k=1
(−1)k 1
fk (x) = √ .
k k x
Rešenje. Zadatak rešavamo primenom Weierstrassovog kriterijuma.
Za |x| ≥ r je
1 1 1 1
|fk (x)| = √ ≤ √ = Mk .
k k |x| k k r
P
∞
1 P
∞
1 1 P
∞
1
Red Mk = √ = je konvergentan hiperharmonijski red, pa
k=1 r k=1 k k r k=1 k3/2
P
∞
fk (x) uniformno konvergira na (−∞, −r]∪[r, +∞) za svako r takvo da je 0 < r < +∞.
k=1
Ovo je primer koji ukazuje na činjenicu da oblast konvergencije ne mora obavezno da
bude interval, već može da ima i drugačiji oblik. Konkretno, ovde je oblast konvergencije
unija intervala.
P
∞
19. Ispitati konvergenciju potencijalnih redova ak xk , gde je:
k=1
√ √ 1
(1◦ ) ak = k+1− k, (2◦ ) ak = p ,
k
√
(3◦ ) ak = c− k
(c > 0) .
Rešenje. Radijus konvergencije odred̄ujemo prema (3.2.3).

(1◦ ) Kako je
¯ ¯ √ √ √ √
¯
R = lim ¯
an ¯ n+1− n n+2+ n+1
n→∞ a
¯ = lim √ √ = lim √ √ =1,
n→∞
n+1 n+2− n+1 n→∞ n+1+ n
P
∞
prema Teoremi 3.2.2 red ak xk konvergira za svako x ∈ (−1, 1).
k=1
P
∞ P
∞ √ √
Za x = 1, dati red se svodi na brojni ak = ( k + 1 − k), za koji je:
k=1 k=1
X
n
p √ √
Sn = ( k+1− k) = n+1−1 , lim Sn = +∞ ,
n→∞
k=1
P
∞
pa ak divergira.
k=1
90 TEORIJA REDOVA
P
∞ P
∞ √ √
Za x = −1, dati red se svodi na alternativni (−1)k ak = (−1)k ( k + 1 − k).
k=1 k=1
Kako je
1
lim an = lim √ √ =0
n→∞ n→∞ n+1+ n
i √ √
an n+2+ n+1
= √ √ >1,
an+1 n+1+ n
tj. an > an+1 , red konvergira prema Leibnizovom kriterijumu.
P
∞
Zaključujemo da dati red ak xk konvergira za svako x ∈ [−1, 1).
k=1
(2◦ ) Kako je
¯ ¯ ³ ´ ·³ ´ ¸p/n
¯ an ¯ (n + 1)p 1 p 1 n
R = lim ¯ ¯ = n→∞
lim = lim 1 + = lim 1+ = e0 = 1 ,
n→∞ a n+1 np n→∞ n n→∞ n
P
∞
prema Teoremi 3.2.2 red ak xk konvergira za svako x ∈ (−1, 1).
k=1
Za x = 1 dobijamo hiperharmonijski red (2.2.13), koji konvergira za p > 1.
P∞ P
∞
(−1)k
Za x = −1 dobijamo alternativni red (−1)k ak = p . Ovaj red, prema
k=1 k=1 k
◦
Zadatku 14(1 ), apsolutno konvergira za p > 1, uslovno konvergira za 0 < p ≤ 1 i
divergira za p ≤ 0.
P
∞
Zaključujemo da dati red ak xk konvergira za svako x ∈ [−1, 1] ako je p > 1 ili za
k=1
svako x ∈ [−1, 1) ako je 0 < p ≤ 1.
(3◦ ) Ovde je
¯ ¯ √
¯
R = lim ¯
an ¯ c n+1 √ √
= lim c n+1− n = c0 = 1 .
¯ = lim √
n→∞ a n→∞
n+1 n n→∞ c
P
∞ P
∞ √
Za x = 1 dobijamo brojni red ak = c− k. Ovaj red divergira za c ≥ 1 prema
k=1 k=1
Teoremi 2.1.4. Koristeći razvoj (3.2.25) funkcije ex , za c < 1 imamo
√ X
∞ √ √
√
n ln c n
√
n ln c ( n ln c)k ( n ln c)3
c =e =e = > ,
k! 3!
k=0
pa je
1 6 1
√ ≤ ∼
c n n3/2 (ln c)3 n3/2
P
∞
i red ak konvergira prema poredbenim kriterijumima iz Teorema 2.2.3 i 2.2.4.
k=1
P
∞ P
∞ √
Za x = −1 dobijamo alternativni red (−1)k ak = (−1)k c− k. Za c > 1 važi:
k=1 k=1
1 1 1
lim an = lim √ =0, an = √ > √ = an+1 ,
n→∞ n→∞ c n c n c n+1
pa red konvergira prema Leibnizovom kriterijumu. Za 0 < c ≤ 1 red divergira prema

Teoremi 2.1.4.
P
∞
Dakle, zavisno od vrednosti broja c imamo sledeća tri slučaja. Dati red ak x k
k=1
konvergira za svako x ∈ (−1, 1] ako je c < 1, za svako x ∈ (−1, 1) ako je c = 1 ili za svako
x ∈ [−1, 1) ako je c > 1.
P
∞
20. Ispitati konvergenciju reda fk (x), gde je
k=1
³ 1 ´−k −kx
2
fk (x) = 1 + e .
k
Rešenje. Uvod̄enjem smene t = e−x , dati red postaje stepeni
X
∞ ∞ ³
X ´−k2
1
bk tk = 1+ tk .
k
k=1 k=1
Radijus konvergencije odred̄ujemo prema (3.2.4) i dobijamo

³ ń
1 1
R = lim √
n
= lim 1 + =e.
n→∞ bn n→∞ n
Kako je e−x > 0 za svako x ∈ R, to iz |t| < e sledi |e−x | < e, tj. 0 < e−x < e i dalje:
ln e−x < ln e, −∞ < −x < 1, −1 < x < +∞.
P∞ ∞ ³
P ´ 2
1 −k k
Za x = −1 se dobija brojni red ak = 1+ e . Za opšti član ovog reda
k=1 k=1
k
važi  n
en e
an = ·³ ń ¸n =  ³ 1
ń  > 1
1 1+
1+ n
n
(videti [3], str. 137–139), pa je lim an 6= 0 i red divergira prema Teoremi 2.1.4.
n→∞
P
∞
Dakle, dati red fk (x) konvergira za svako x ∈ (−1, +∞).
k=1
P
∞
21. Ispitati konvergenciju reda fk (x), gde je
k=1
³ 9 ´k
fk (x) = k xk (1 − x)k .
2
92 TEORIJA REDOVA
Rešenje. Smenom t = x(1 − x) dati red postaje stepeni
X
∞ X
∞ ³ ´k
9
bk tk = k tk .
2
k=1 k=1
Radijus konvergencije odred̄ujemo prema (3.2.4) i dobijamo
1 2 1 2
R = lim √ = lim √ = ,
n→∞ n bn 9 n→∞ n n 9
√
gde je lim n
n = 1 odred̄en kao u Primeru 2.2.7 ili u Zadatku 8(4◦ ).
n→∞
2 P∞
2 P
∞
Za t = dobija se brojni red k, a za t = − red (−1)k k. Oba dobijena reda
9 k=1 9 k=1
divergiraju prema Teoremi 2.1.4.
P∞ ³ ´
2 2
Zaključujemo da red bk tk konvergira za svako t ∈ − , .
k=1 9 9
2 2
Kako je t = −x2 + x, diskusijom znaka kvadratnog trinoma, iz − <t< sledi da
9 9
P
∞
red fk (x) konvergira za svako
k=1
³ √ ´ ³ √ ´
3− 17 1 2 3 + 17
x∈ , ∪ , .
6 3 3 6
P
∞
22. Ispitati konvergenciju i naći zbir potencijalnih redova ak xk , gde je:
k=1
1 k2 − 1
(1◦ ) ak = , (2◦ ) ak = .
k 5k 2k
Rešenje. (1◦ ) Radijus konvergencije je
¯ ¯
¯ an ¯ (n + 1) 5n+1 n+1
R = lim¯
n→∞ an+1
¯ = lim
n5 n
= 5 lim
n
=5,
n→∞ n→∞
pa red konvergira za x ∈ (−5, 5).

Za x = 5 se dobija harmonijski red (2.2.7) koji divergira. Za x = −5 se dobija alter-
P∞
(−1)k
nativni red iz Primera 2.3.1 koji konvergira prema Leibnizovom kriterijumu.
k=1 k
P
∞
Dakle, dati red ak xk konvergira za svako x ∈ [−5, 5), tj. postoji zbir
k=1
X
∞
1
S(x) = xk , x ∈ [−5, 5) .
k 5k
k=1
Prema Teoremi 3.2.5 i zbiru (3.2.9) dobijamo
X
∞
1 X
∞
1 1 X
∞
xk−1
S 0 (x) = kxk−1 = xk−1 =
k 5k 5k 5 5k−1
k=1 k=1 k=1
1
∞ X³ x ´k−1 1
∞ X³ x ´k 1 1 1
= = = x = .
5 5 5 5 5 1− 5−x
k=1 k=0 5
Kako je S(0) = 0, integracijom na [0, x] za |x| < 5 nalazimo

Z x ¯x
¯
S 0 (t) dt = S(t) ¯ = S(x) − S(0) = S(x) ,
0
Z0 x Z x ¯
dt ¯x 5
S 0 (t) dt = = − ln |5 − t| ¯ = − ln |5 − x| + ln 5 = ln ,
0 0
5−t 0 5−x
pa je zbirna funkcija
5
S(x) = ln , x ∈ [−5, 5) .
5−x
5
Vrednost x = −5 je uključena zbog konvergencije reda i neprekidnosti funkcije ln u
5−x
x = −5.
(2◦ ) Radijus konvergencije je
¯ ¯
¯ an ¯ = lim (n2 − 1) 2n+1 = 2 lim n2 − 1 = 2 ,
R = lim ¯ ¯
n→∞ a n→∞
n+1
2 n ((n + 1) − 1) 2
n→∞ n2 + 2n
pa red konvergira za x ∈ (−2, 2).

P
∞ P
∞
Za x = 2 se dobija red (k2 − 1), a za x = −2 red (−1)k (k2 − 1). Oba brojna
k=1 k=1
∞ P
reda divergiraju prema Teoremi 2.1.4. Zato stepeni red ak xk konvergira za svako
k=1
x ∈ (−2, 2), tj. postoji zbir
X
∞
k2 − 1 X
∞
(k − 1)(k + 1)
S(x) = xk = xk , x ∈ (−2, 2) .
2k 2k
k=1 k=1
Primenjujemo Teoremu 3.2.5 i integracijom nalazimo

Z X
∞ X
∞
X
∞
(k − 1)(k + 1) xk+1 k−1 k−1
S1 (x) = S(x) dx = = xk+1 = x3 xk−2 ,
2k k+1 2k 2k
k=1 k=1 k=1
odakle je
S1 (x) X k−1
∞
S2 (x) = 3
= xk−2 .
x 2k
k=1
94 TEORIJA REDOVA
Ponovnom integracijom i primenom (3.2.9) sledi

Z X
∞ X
∞ X
∞
k − 1 xk−1 1 1 xk−1
S2 (x) dx = = xk−1 =
2k k−1 2k 2 2k−1
k=1 k=1 k=1
1
∞ X³ x ´k−1 1 X ³ x ´k
∞
1 1 1
= = = x = ,
2 2 2 2 2 1− 2−x
k=1 k=0 2
pa je ³ ´0
1 1
S2 (x) = = .
2−x (2 − x)2
Zato je
x3
S1 (x) = x3 S2 (x) = ,
(2 − x)2
³ ´0
x3 x2 (6 − x)
S(x) = S10 (x) = = , x ∈ (−2, 2) .
(2 − x)2 (2 − x)3
P
∞
23. Ispitati konvergenciju i naći zbir potencijalnog reda ak xk , gde je
k=1
(−1)k k 2
ak = .
(k + 1)!
Rešenje. Radijus konvergencije je
¯ ¯ ³ ´2
¯ an ¯ n
R = lim ¯
n→∞ a
¯ = lim (n + 2)
n+1
= +∞ ,
n→∞
n+1
P
∞
pa red ak xk konvergira za svako x ∈ (−∞, +∞).
k=1
P
∞
(−1)k
Posmatrajmo novi red xk . Lako se nalazi radijus konvergencije R = +∞,
(k + 1)!
k=0
pa i ovaj red konvergira za svako x ∈ (−∞, +∞), tj. postoji zbir
X
∞
(−1)k
S1 (x) = xk , x ∈ (−∞, +∞) .
(k + 1)!
k=0
Koristeći razvoj (3.2.25) funkcije ex , zbir S1 (x) može da se predstavi na način
X
∞ X
∞ ³ X (−x)k
∞ ´
1 (−1)k+1 1 (−x)k 1
S1 (x) = − xk+1 = − =− −1 +
x (k + 1)! x k! x k!
k=0 k=1 k=0
1 1
= − (−1 + e−x ) = (1 − e−x ) .
x x
Primenjujemo Teoremu 3.2.5 i diferenciranjem nalazimo:
X
∞
(−1)k 1 X
∞
(−1)k k
S10 (x) = kxk−1 = xk ,
(k + 1)! x (k + 1)!
k=1 k=1
xe−x + e−x − 1
S10 (x) = ,
x2
odakle sledi
X
∞
(−1)k k xe−x + e−x − 1
S2 (x) = xk = xS10 (x) = .
(k + 1)! x
k=1
Ponavljamo postupak sa S2 (x) i nalazimo
1 X
∞
(−1)k k2 −x2 e−x − xe−x − e−x + 1
S20 (x) = xk = ,
x (k + 1)! x2
k=1
pa je traženi zbir
X
∞ ³ ´
(−1)k k2 1 1 −x
S(x) = xk = xS20 (x) = − x+1+ e , x ∈ (−∞, +∞) .
(k + 1)! x x
k=1
P
∞
24. Ispitati konvergenciju i naći zbir redova fk (x), gde je:
k=1
2k
(1◦ ) fk (x) = x2k−1 ,
2k − 1
k + 1 2k+1
(2◦ ) fk (x) = x .
9k
Rešenje. (1◦ ) Neka je
2k
gk (x) = x2k .
2k − 1
1 P
∞
Kako je fk (x) = gk (x), prema Teoremi 3.1.2 i Napomeni 3.1.3 redovi fk (x) i
x k=1
P
∞ P
∞
gk (x) imaju isti interval konvergencije. Zato umesto reda fk (x) posmatramo red
k=1 k=1
P∞ P
∞
gk (x). Smenom t = x2 ≥ 0 red gk (x) postaje stepeni
k=1 k=1
X
∞
X
∞
2k
ak tk = tk ,
2k − 1
k=1 k=1
96 TEORIJA REDOVA
za koji je ¯ ¯
¯ an ¯ = lim (2n + 1) 2n = 1 ,
R = lim ¯a ¯
n→∞ n+1 n→∞ (2n − 1) 2n+1 2
³ ´ h ´ ³ ´
1 1 1 1 1
pa red konvergira za t ∈− , . Zbog t = x2 je t ∈ 0, i x ∈ −√ , √ .
2 2 2 2 2
1 P∞ P∞
1
Za x = ± √ red gk (x) postaje brojni red koji divergira na osnovu
2 k=1 k=1
2k − 1
P
∞ P∞ ³ ´
1 1 1 1
∼ . Dakle, redovi gk (x) i fk (x) konvergiraju za svako x ∈ − √ , √ ,
2k − 1 k k=1 k=1 2 2
pa postoji zbir
X
∞ ³ ´
2k 1 1
S(x) = x2k−1 , x∈ −√ , √ .
2k − 1 2 2
k=1
Diferenciranjem i primenom (3.2.9) nalazimo

X
∞
2k X
∞
0 2k−2
S (x) = (2k − 1) x = 2k x2k−2
2k − 1
k=1 k=1
X
∞
X
∞
2
=2 (2x2 )k−1 = 2 (2x2 )k = .
1 − 2x2
k=1 k=0
1
Kako je S(0) = 0, integracijom na [0, x] za |x| < √ sledi
2
Z x Z x Z x Z x
0 2 dt
dt dt
S(x) = S (t) dt = √ + = √
0 0 0 11 − 2t2
− 2t 0 1+ 2t
√ ¯ x √ ¯x
1 ¯ 1
= − √ ln|1 − 2 t| ¯ + √ ln|1 + 2 t| ¯
¯
2 0 2 0
√ ³ ´
1 1 + 2x 1 1
= √ ln √ , x ∈ −√ , √ .
2 1 − 2x 2 2
P
∞
(2◦ ) Analogno kao u slučaju (1◦ ), ispitujemo konvergenciju reda gk (x), pri čemu je
k=1
fk (x) = x gk (x). Smenom t = x2 ≥ 0 ovaj red postaje stepeni
X
∞
X
∞
k+1
ak tk = tk ,
9k
k=1 k=1
za koji je R = 9, pa je t ∈ [0, 9) i x ∈ (−3, 3).

P
∞ P
∞
Za x = ±3 red gk (x) postaje brojni red (k + 1), koji divergira prema Teo-
k=1 k=1
P
∞ P
∞
remi 2.1.4. Zaključujemo da redovi gk (x), fk (x) konvergiraju za svako x ∈ (−3, 3)
k=1 k=1
i postoji
X
∞
k+1
S(x) = x2k+1 , x ∈ (−3, 3) .
9k
k=1
Radi jednostavnosti, prvo nalazimo zbir
X
∞
k+1
S1 (t) = tk .
9k
k=1
Integracijom se dobija
Z X
∞ ∞ ³ ´
X ∞ ³ ´
X ∞ ³ ´
X
1 k+1 t k t t k−1 t2 t k t2
S1 (t) dt = t =t =t = = ,
9k 9 9 9 9 9 9−t
k=1 k=1 k=1 k=0
pa je
³ ´0
t2 t(18 − t)
S1 (t) = = .
9−t (9 − t)2
Zato je
X
∞
k+1 x3 (18 − x2 )
S(x) = x (x2 )k = xS1 (x2 ) = , x ∈ (−3, 3) .
k=1
9k (9 − x2 )2
P
∞
25. Ispitati konvergenciju i naći zbir redova fk (x), gde je:
k=1
(−1)k−1 2k
(1◦ ) fk (x) = x ,
k(2k − 1)
(−1)k+1 ³ x − 1 ´2k+1
(2◦ ) fk (x) = .
4k 2 − 1 x + 1
Rešenje. (1◦ ) Smenom t = x2 ≥ 0 dati red postaje stepeni
X
∞
X
∞
(−1)k−1
k
ak t = tk ,
k(2k − 1)
k=1 k=1
za koji je ¯ ¯
¯ an ¯ = lim (n + 1)(2n + 1) = 1 ,
R = lim ¯
n→∞ an+1
¯ n(2n − 1)
n→∞
P
∞
2
pa red konvergira za t ∈ [0, 1). Zato red fk (x) konvergira za x ∈ [0, 1), tj. x ∈ (−1, 1).
k=1
P
∞
(−1)k−1
Za x = ±1 dobijamo alternativni red koji apsolutno konvergira zbog
k=1
k(2k − 1)
1 1 P
∞
∼ 2 . Dakle, red fk (x) konvergira za svako x ∈ [−1, 1], pa postoji zbir
k(2k − 1) k k=1
X
∞
(−1)k−1
S(x) = x2k , x ∈ [−1, 1] .
k(2k − 1)
k=1
98 TEORIJA REDOVA
Primenjujemo Teoremu 3.2.5 i sukcesivnim diferenciranjem nalazimo:
X
∞
(−1)k−1
S 0 (x) = 2 x2k−1 ,
2k − 1
k=1
X
∞ X
∞
2
S 00 (x) = 2 (−1)k−1 x2k−2 = 2 (−1)k x2k = .
1 + x2
k=1 k=0
Kako je S 0 (0) = 0, integracijom poslednje jednakosti sledi:

Z x ¯x
¯
S 00 (t) dt = S 0 (t) ¯ = S 0 (x) − S 0 (0) = S 0 (x) ,
0
Z0 x Z x
dt
S 00 (t) dt = 2 = 2 arctan x ,
0 0
1 + t2
pa je
S 0 (x) = 2 arctan x .
Ponavljamo integraciju na S 0 (x) i dobijamo:
Z x ¯x
¯
S 0 (t) dt = S(t) ¯ = S(x) − S(0) = S(x) ,
0
Z0 x Z x
S 0 (t) dt = 2 arctan t dt = 2x arctan x − ln(1 + x2 ) ,
0 0
tj. traženi zbir

S(x) = 2x arctan x − ln(1 + x2 ) , x ∈ [−1, 1] .
R
Integral arctan t dt je rešen parcijalnom integracijom.
P
∞ P
∞
x−1
(2◦ ) Umesto reda fk (x) posmatramo red gk (x), gde je fk (x) = gk (x).
x+1
³ ´k=1
2
k=1
x−1
Smenom t = ≥ 0 posmatrani red postaje stepeni
x+1
X
∞ X
∞
(−1)k+1
ak tk = tk ,
4k2 − 1
k=1 k=1
P
∞
za koji je R = 1, pa red konvergira za t ∈ [0, 1). Zato red gk (x) konvergira za
k=1
x−1
−1 < < 1. Elementarnim rešavanjem poslednje dve nejednakosti se dobija x > 0.
x+1
P∞
(−1)k
Za x = 0 dobijamo alternativni red 2
koji apsolutno konvergira na osnovu
k=1 4k − 1
1 1 P
∞
∼ 2. Dakle, red gk (x) konvergira za x ∈ [0, +∞). Kako je funkcija
4k2 − 1 k k=1
x−1
c(x) = definisana i ograničena na [0, +∞) i fk (x) = c(x)gk (x), prema Teoremi 3.1.2
x+1
P
∞
konvergira i red fk (x) za svako x ∈ [0, +∞), pa postoji zbir
k=1
X
∞ ³ ´
(−1)k+1 x − 1 2k+1
S(x) = , x ∈ [0, +∞) .
4k2 − 1 x+1
k=1
x−1
Radi jednostavnosti zapisivanja uvodimo oznaku u = i tražimo zbir
x+1
X
∞
(−1)k+1 X
∞
(−1)k+1
S1 (u) = u2k+1 = u2k+1 .
4k2 −1 (2k − 1)(2k + 1)
k=1 k=1
Diferenciranjem nalazimo
X
∞
(−1)k+1
S10 (u) = u2k ,
2k − 1
k=1
odakle je
S10 (u) X
∞
(−1)k+1
S2 (u) = = u2k−1 .
u 2k − 1
k=1
Primetimo da je S2 (0) = 0. Ponovnim diferenciranjem dobijamo
X
∞
X
∞
X
∞
X
∞
1
S20 (u) = (−1) k+1 2k−2
u = (−1) k+2 2k
u = k 2k
(−1) u = (−u2 )k = .
1 + u2
k=1 k=0 k=0 k=0
Integracijom poslednje jednakosti sledi

Z u
dv
S2 (u) = = arctan u ,
0
1 + v2
pa je
S10 (u) = uS2 (u) = u arctan u .
Ponovo vršimo integraciju i dobijamo:
Z u ³ ´¯u
v v2 1 ¯
S1 (u) = v arctan v dv = −
2
+
2
arctan v + arctan v
2
¯
0 0
u u2 1
=− + arctan u + arctan u ,
2 2 2
³ ´
x−1
S(x) = S1
x+1
³ ´
1 x−1 1 x−1 2 x−1 1 x−1
=− + arctan + arctan , x ∈ [0, +∞) .
2 x+1 2 x+1 x+1 2 x+1
100 TEORIJA REDOVA
R
Integral u arctan u du je rešen parcijalnom integracijom.
26. Razviti u stepeni red funkcije:
x
(1◦ ) f (x) = cos2 x , (2◦ ) f (x) =
x2 − 5x + 6
i odrediti oblast konvergencije dobijenih redova.

Rešenje. (1◦ ) Koristeći (3.2.27) nalazimo
1 + cos 2x 1 1 X
∞
(−1)k
f (x) = cos2 x = = + (2x)2k
2 2 2 (2k)!
k=0
1 X (−1)k 4k
+∞
1
= + x2k , x ∈ (−∞, +∞) .
2 2 (2k)!
k=0
(2◦ ) Rastavljanjem f (x) na delimične razlomke, dobijamo
x x 3 2
f (x) = = = −
x2
− 5x + 6 (x − 2)(x − 3) x−3 x−2
1 1 1 1
= x − x = x − x .
−1 −1 1− 1−
3 2 2 3
Prema (3.2.7) je
∞ ³ ´
X
1 x k x
x = 2
,
2
∈ (−1, 1) ,
1− k=0
2
∞ ³ ´
X
1 x k x
x = 3
,
3
∈ (−1, 1) .
1− k=0
3
x x
Kako iz ∈ (−1, 1) sledi x ∈ (−2, 2) i iz ∈ (−1, 1) sledi x ∈ (−3, 3) i kako je
2 3
(−2, 2) ∩ (−3, 3) = (−2, 2), to je
∞ ³ ´ ∞ ³ ´ ∞ ³ ´
X x k X x k X 1 1
f (x) = − = − xk , x ∈ (−2, 2) .
2 3 2k 3k
k=0 k=0 k=0
27. Razviti u stepeni red funkciju

r
1+x
f (x) = ln
1−x
i odrediti oblast konvergencije dobijenog reda.

Rešenje. Kako je
r
1+x 1 1
f (x) = ln = ln(1 + x) − ln(1 − x) ,
1−x 2 2
prema (3.2.11) je:
X
∞
(−1)k+1
ln(1 + x) = xk , x ∈ (−1, 1] ,
k
k=1
X (−1)k+1
∞ X
∞
1
ln(1 − x) = (−x)k = − xk , x ∈ [−1, 1)
k k
k=1 k=1
i
X
∞ X
∞ ∞ h
X i
1 (−1)k+1 1 1 1 1 k
f (x) = xk + xk = (−1)k+1 + 1 x , x ∈ (−1, 1) .
2 k 2 k 2 k
k=1 k=1 k=1
Za k = 2m je (−1)k+1 + 1 = 0, a za k = 2m − 1 je (−1)k+1 + 1 = 2, gde je m ∈ N. Zato

je
1 X
∞
2 X 1 ∞
f (x) = x2m−1 = x2k−1 , x ∈ (−1, 1) .
2 2m − 1 2k − 1
m=1 k=1
Oblast konvergencije smo dobili kao (−1, 1) = (−1, 1] ∩ [−1, 1), dakle korišćenjem već
izvedenih oblasti konvergencije u (3.2.11). Med̄utim, mogli smo i da iskoristimo poznati
razvoj (3.2.11), pa tek onda da odredimo oblast konvergencije. Tako je, za dobijeni razvoj
2n + 1 P∞
1
funkcije f (x), R = lim = 1, a za x = ±1 brojni redovi ± divergiraju
n→∞ 2n − 1 k=1
2k − 1
1 1
zbog ∼ . Dakle, oblast konvergencije je (−1, 1). Ovo je, prirodno, isti rezultat
2k − 1 k
kao onaj koji smo već dobili.
28. Razviti u stepeni red funkciju

Z x
f (x) = arctan t dt
0
i odrediti oblast konvergencije dobijenog reda.

Rešenje. Zadatak se rešava integracijom jednakosti (3.2.15) na [−1, 1] i dobija se
Z x ³X
∞ ´ X
∞ ¯
(−1)k (−1)k t2k+2 ¯x
f (x) = t2k+1 dt = ¯
0
2k + 1 2k + 1 2k + 2 0
k=0 k=0
X
∞
(−1)k
= x2k+2 , x ∈ [−1, 1] .
(2k + 1)(2k + 2)
k=0
102 TEORIJA REDOVA
29. Naći Fourierov razvoj funkcije

½
c1 x , x ∈ (−π, 0] ,
f (x) =
c2 x , x ∈ [0, π) ,
gde su c1 , c2 ∈ R konstante. Na osnovu dobijenog rezultata naći zbir brojnog

reda
X∞
1
.
(2k − 1)2
k=1
Uputstvo. Zadatak se rešava slično kao u Primeru 3.3.1 i dobija se:
(c2 − c1 )π 2(c2 − c1 ) X
∞
1
F (x) = − cos(2k − 1)x
4 π (2k − 1)2
k=1
X
∞
(−1)k+1
+ (c1 + c2 ) sin kx ,
k
k=1
(c2 − c1 )π
F (±π) = ,
2
pri čemu je f (x) = F (x) za svako x ∈ (−π, π).

Za x = 0 je
(c2 − c1 )π 2(c2 − c1 ) X
∞
1
f (0) = 0 , f (0) = F (0) = − ,
4 π (2k − 1)2
k=1
pa je
X
∞
1 π2
= .
(2k − 1)2 8
k=1
Ovo je rezultat koji smo dobili u Primeru 3.3.3, samo na drugi način.

½
−x − 2 , x ∈ (−π, 0] ,
f (x) =
x+1 , x ∈ (0, π] .
Uputstvo. Zadatak se rešava slično kao u Primeru 3.3.1 i dobija se:
∞ h
X i
π−1 2 2 3
F (x) = + − cos(2k − 1)x + sin(2k − 1)x ,
2 π (2k − 1)2 2k − 1
k=1
1 1
F (0) = − , F (±π) = π − .
2 2
Pri tome je f (x) = F (x) za svako x ∈ (−π, π), x 6= 0.

Grafik funkcije F (x) je prikazan na sledećoj slici.
p1
p2 1
3p p 0 p 3p x
2

½
x(π + x) , x ∈ (−π, 0] ,
f (x) =
x(π − x) , x ∈ [0, π) .

∞
X (−1)k
.
(2k − 1)3
k=1
Uputstvo. Data funkcija je neparna zbog

½ ½
−x(π − x) , −x ∈ (−π, 0] , −x(π − x) , x ∈ [0, π) ,
f (−x) = =
−x(π + x) , −x ∈ [0, π) , −x(π + x) , x ∈ (−π, 0] ,
½
−x(π + x) , x ∈ (−π, 0] ,
= = −f (x) ,
−x(π − x) , x ∈ [0, π) ,
pa za odred̄ivanje Fourierovih koeficijenata koristimo (3.3.10) i dobijamo:
8 X
∞
1
F (x) = sin(2k − 1)x ,
π (2k − 1)3
k=1
F (±π) = 0 ,
pri čemu je f (x) = F (x) za svako x ∈ (−π, π).

π
Za x = je
2
³ ´ ³ ´ ³ ´ X
∞ X
∞
π π2 π π 8 (−1)k+1 8 (−1)k
f = , f =F = =− ,
2 4 2 2 π (2k − 1)3 π (2k − 1)3
k=1 k=1
pa je
X
∞
(−1)k π3
=− .
(2k − 1)3 32
k=1
104 TEORIJA REDOVA
32. Naći kosinusni razvoj funkcije

 £ π¤
 sin2 x , x ∈ 0, ,
f (x) = 2
1, £π ¢
x∈ ,π .
2
Rešenje. Kosinusni razvoj dobijamo parnim produženjem funkcije f (x) na (−π, π) u
funkciju f1 (x) datu sa (3.3.19), tj.
 π π
 sin2 x , x ∈ [− , ] ,
2 2
f1 (x) = π π
1, x ∈ (−π, − ]∪[ , π ) .
2 2
Kosinusni razvoj funkcije f (x) isti je kao Fourierov razvoj funkcije f1 (x) na (−π, π).
Izračunavanjem Fourierovih koeficijenata prema (3.3.8) sledi:
Z π Z π/2 Z π
2 2 2 2 3
a0 = f1 (x) dx = sin x dx + dx = ,
π 0
π 0
π π/2
2
Z π
2 4 nπ
an = f1 (x) cos nx dx = − sin (n 6= 2) ,
π n(4 − n2 )π 2
Z0 π
2 1
a2 = f1 (x) cos 2x dx = − .
π 0
4
nπ nπ
Kako je sin = 0 za n = 2k i sin = (−1)k+1 za n = 2k − 1 (k ∈ N), to je
2 2
4
a2k = 0 , a2k−1 = − (k ∈ N) ,
(2k − 1)[4 − (2k − 1)2 ]π
pa traženi razvoj glasi:
3 4 1
F (x) = − cos x − cos 2x
4 3π 4
4 X
∞
1
− cos(2k − 1)x ,
π (2k − 1)[4 − (2k − 1)2 ]
k=3
F (±π) = 1 ,
pri čemu je f (x) = F (x) za svako x ∈ [0, π).

PRILOG
Radi preglednosti, izdvajamo najznačajnije brojne redove i stepene razvoje

poznatih funkcija.
Brojni redovi su sledeći :
P
∞
1◦ geometrijski red q k (q ∈ R) konvergira za |q| < 1 ;
k=0
P∞ 1
2◦ harmonijski red divergira ;
k=1 k
P∞ 1
3◦ hiperharmonijski red p (p ∈ R) konvergira za p > 1 ;
k=1 k
P
∞ 1
4◦ alternativni red (−1)k uslovno konvergira ;
k=1 k
P
∞ 1
5◦ alternativni red (−1)k p apsolutno konvergira za p > 1 ,
k=1 k
a uslovno za 0 < p ≤ 1 .
105
106 PRILOG
Stepeni razvoji funkcija

sa intervalima konvergencije su sledeći :
1 P
∞
1◦ = xk , x ∈ (−1, 1) ;
1 − x k=0
p P∞ ³p´
2◦ (1 + x) = xk (p ∈ R) , x ∈ (−1, 1) ;
k=0 k
P∞ 1
3◦ ex = xk , x ∈ (−∞, +∞) ;
k=0 k!
P∞ (−1)k+1
4◦ ln(1 + x) = xk , x ∈ (−1, 1] ;
k=1 k
P
∞ (−1)k
5◦ sin x = x2k+1 , x ∈ (−∞, +∞) ;
k=0 (2k + 1)!
P∞ (−1)k
6◦ cos x = x2k , x ∈ (−∞, +∞) ;
k=0 (2k)!
P∞ (−1)k
7◦ arctan x = x2k+1 , x ∈ [−1, 1] .
k=0 2k + 1
LITERATURA
1. R. Dimitrijević : Analiza realnih funkcija više promenljivih, Autor, Niš,

1999.
2. G. V. Milovanović, R. Ž. D̄ord̄ević : Matematika za studente tehničkih
fakulteta, II deo, Čuperak plavi, Niš, 1996.
3. G. V. Milovanović, R. Ž. D̄ord̄ević : Matematika za studente tehničkih
fakulteta, I deo, Elektronski fakultet u Nišu, Niš, 2002.
4. D. S. Mitrinović : Predavanja o redovima, Grad̄evinska knjiga, Beograd,
1974.
5. L. Stefanović : Teorija nizova za studente tehničkih fakulteta, SKC Niš,
Niš, 2010.
107
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
517.52 ( 075.8 )
СТЕФАНОВИЋ, Лидија В., 1955–

Teorija redova: za studente tehničkih
fakulteta / L. [Lidija] Stefanović,
B. [Branislav] Ranđelović, M. [Marjan] Matejić. –
2. izd. – Niš: Studentski kulturni centar, 2013
( Niš: Unigraf ). – V, 107 str.: graf. prikazi; 24 cm
Tiraž 100. – Bibliografija: str. 107.
ISBN 978–86–7757–208–2
1. Ранђеловић, Бранислав M., 1970– [аутор]

2. Матејић, Maрјан M., 1977– [aутор]
а) Теорија низова и редова
COBISS.SR–ID 199365644

Teorija Redova PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teorija Redova PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

dr L.

SKC Niš, 2006.

Bilo kakvo umnožavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog

Ova knjiga je proistekla iz višegodišnjeg iskustva autora u držanju teorijske

Niš, 2006. g. Autori

Drugo izdanje je u izvesnoj meri izmenjeno u odnosu na prvo izdanje. Ot-

Niš, 2013. g. Autori

1.1. Brojni nizovi

I svaki drugi ured̄eni skup realnih brojeva

zove se brojni niz.

za svako n ≥ N (ε). Broj a je granična vrednost (granica, limes) niza (an ).

U svim ostalim slučajevima je niz (an ) divergentan. Pri tome, ako za

PRIMER 1.1.1. Za q ∈ R i n ∈ N0 , posmatramo brojni niz

i ispitujemo njegovu konvergenciju.

Razlikujemo četiri slučaja, zavisno od vrednosti broja q.

Neka je q > 1. Sada je

pa niz (an ) odred̄eno divergira ka +∞.

lim a2n = 1 6= lim a2n−1 = −1 .

Prema Teoremi 1.1.3, niz (an ) divergira.

1.2. Funkcionalni nizovi

Neka su fn (x) realne funkcije za svako n ∈ N, definisane na istom području

zove se funkcionalni niz. Umesto prethodne, u upotrebi su i oznake:

Takod̄e, funkcionalni niz je i

Opšti član funkcionalnog niza je fn (x). I funkcionalni nizovi se, analogno

Za razliku od brojnih nizova, kod funkcionalnih nizova se razlikuju dve

U stvari, niz konvergira na intervalu ako konvergira u svakoj tački tog

za svako n ≥ N (ε) i svako x ∈ (α, β). Primetimo da u ovom slučaju broj N

PRIMER 1.2.1. Za x ∈ R i n ∈ N0 , posmatramo funkcionalni niz

(1.2.1) (fn (x)) = (xn )

i ispitujemo njegovu konvergenciju.

što se lako proverava. Neka je ε > 0 proizvoljno. Kako je

Geometrijska interpretacija uniformne konvergencije se sastoji u sledećem.

f (x) − ε < fn (x) < f (x) + ε .

Ovo znači da se svi članovi niza, počev od nekog, nalaze u ”ε–okruženju”

Radi upored̄enja uniformne i obične konvergencije, na Slici 1.2.2. je pri-

2.1. Definicija i konvergencija

Definicija 2.1.1. Neka je (ak )∞

zove se brojni ili numerički red.

zove se brojni red. U opštem slučaju je m 6= 1, pa se redovi (2.1.1) i (2.1.2)

je n–ta parcijalna suma reda (2.1.1).

je ostatak reda (2.1.1).

PRIMER 2.1.1. Beskonačni zbir

Na primer, za n = 3 parcijalna suma i ostatak su:

NAPOMENA 2.1.1. Red (2.1.1) može da se zapiše na način

a red (2.1.2) na način

Dakle, promena početne vrednosti indeksa sumiranja k zahteva odgovarajuću promenu

Ako postoji, granična vrednost

je suma (zbir) reda (2.1.1) i zapisuje se sa

kažemo da red (2.1.1) odred̄eno divergira.

Opšti član može da se zapiše na način

pa je n–ta parcijalna suma

Kako je lim Sn = 1, to je dati red konvergentan i njegov zbir je

PRIMER 2.1.3. Ispitati konvergenciju geometrijskog reda

Za q 6= 1, n–ta parcijalna suma je geometrijska progresija, pa je

U Primeru 1.1.1 smo pokazali da niz (q n )

Kako je još lim Sn = +∞ kad je q = 1, zaključujemo da geometrijski red divergira za

Opšte osobine brojnih redova iskazujemo sledećim teoremama.

Dokaz. Ako sa Sn i Tn označimo parcijalne sume

Dokaz. Za parcijalne sume

Zbir Sm−1 ima fiksiran broj sabiraka m − 1, koji ne zavisi od n, pa je kon-

Iz poslednje jednakosti sledi da lim Sn postoji ako i samo ako postoji

S = lim Sn = lim Sn−1 ,

Teorema 2.1.4 se najčešće primenjuje u negiranom obliku. Ako je