Antigona- ne za mržnju nego za ljubav

Antigona, starogrčka tragedija, iako napisana još u 5. veku pre nove ere, nosi u sebi
neke važne ideje, poruke o kojima i danas treba da razmišljamo.
Antigona je mlada, nežna i osećajna osoba. Ona je puna ljubavi prema svojoj
porodici. Poštuje sve moralne zakone i običaje koji su tada vladali. Baš zbog toga,
ona dolazi u sukob sa svojim ujakom Kreontom, moćnim i bezosećajnim vladarem,
koji krši sve nepisane, Božije zakone, nameće svoja okrutna pravila i širi strah u
narodu.
Uprkos strogoj zapovesti kralja Kreonta da se njen brat Polinik ne sme sahraniti,jer je
ušao u Tebu da preotme vlast,ona sahranjuje brata. Znala je da će biti surovo
kažnjena, ali se toga nije bojala jer je smatrala da se za ljubav i za svoja uverenja
vredi žrtvovati. Ona ne mrzi, već voli, jer kako sama kaže „za ljubav, ne za mržnju, ja
sam rođena“.
Snagu joj daje i i uverenje da postupa časno i da se zalaže za pravednu stvar .Na kraju
priče tvrdoglavi kralj Kreont joj priznaje pravo na ljubav, ali kasno jer je Antigona
mrtva.
Antigona je svojim postupkom pokazala kako je ljubav vrhunska vrednost u životu
svakog čoveka i kako se za nju uvek treba boriti, bez obzira na cenu i žrtve. To nije
lako, a takvu žrtvu mogu podneti samo izuzetno hrabre osobe. Tu hrabrost treba da
naučimo iz njenog primera.