PRAVILNIK

O BLIŽIM KRITERIJUMIMA ZA PREPOZNAVANJE

OBLIKA DISKRIMINACIJE OD STRANE
ZAPOSLENOG, DETETA, UČENIKA ILI TREĆEG
LICA U USTANOVI OBRAZOVANJA I VASPITANJA
("Sl. glasnik RS", br. 22/2016)

I UVODNE ODREDBE
Predmet pravilnika

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se bliži kriterijumi za prepoznavanje oblika diskriminacije u

ustanovama obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova) od strane zaposlenog, deteta,
učenika ili trećeg lica.

Pod trećim licem, u smislu ovog pravilnika podrazumeva se lice koje na posredan ili neposredan
način učestvuje ili utiče na proces obrazovanja i vaspitanja (član upravnog odbora, član školskog
odbora, školski policajac, prosvetni inspektor, prosvetni savetnik, autor udžbenika, izdavač i dr.).

Termini upotrebljeni u ovom pravilniku koji su izraženi u muškom gramatičkom rodu,

podrazumevaju muški i ženski rod lica.

Diskriminacija i diskriminatorsko postupanje u obrazovanju i vaspitanju

Član 2

Diskriminacija i diskriminatorsko postupanje u obrazovanju i vaspitanju (u daljem tekstu:

diskriminacija) u smislu ovog pravilnika, je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako
postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu
na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven
način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno
raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim
ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i
kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i
invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u
političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim
ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva) u ustanovi kojom se neopravdano pravi razlika
ili daje prvenstvo, a naročito ona kojom se:

1) ograničava ili uskraćuje pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje pod
jednakim uslovima,
2) otežava ili onemogućava upis lica ili grupe lica u ustanovu, usled njihovog ličnog svojstva,

3) isključuje lice ili grupa lica iz obrazovnog sistema usled njihovog ličnog svojstva,

4) otežava ili uskrađuje mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim obrazovnim odnosno
vaspitnim, aktivnostima usled ličnog svojstva lica ili grupe lica,

5) deca, odnosno učenici, zaposleni ili treća lica razvrstavaju po njihovom ličnom svojstvu,

6) uskraćuju ili ne preduzimaju mere podrške koje su zakonom propisane, a po osnovu ličnog
svojstva,

7) na drugi način neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa sa decom, učenicima ili
drugim licima koja učestvuju u obrazovnom i vaspitnom procesu.

Posebne mere koje se ne smatraju diskriminacijom

Član 3

Diskriminacijom se ne smatraju posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti,

zaštite i napredovanja lica, odnosno grupa lica koja se nalaze u neravnopravnom položaju u
procesu obrazovanja.

Pravo na zaštitu od diskriminacije

Član 4

Svaki učesnik u sistemu obrazovanja i vaspitanja ima pravo da bude zaštićen od svih oblika
diskriminacije, u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom.

II OBLICI DISKRIMINACIJE I NJIHOVA MANIFESTACIJA

Neposredna diskriminacija

Član 5

Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog
ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji u procesu obrazovanja i vaspitanja ili u situacijama koje
su neposredno ili posredno povezane sa procesom obrazovanja i vaspitanja bilo kojim aktom,
radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljan položaj, naročito ako se:

1) vrši diskriminacija dece i učenika od strane zaposlenih u ustanovi u procesu obrazovanja i

vaspitanja,

2) vrši diskriminacija zaposlenih, dece i učenika od strane trećih lica u vezi sa procesom
obrazovanja i vaspitanja,

3) sprovodi diskriminacija prema roditeljima, odnosno starateljima dece i učenika od strane

zaposlenih i trećih lica kada se ona odnosi na proces obrazovanja i vaspitanja,
4) na druge načine neposredno vrši diskriminacija.

Posredna diskriminacija

Član 6

Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, u procesu obrazovanja i vaspitanja ili u
vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva,
stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na
načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva
za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

Povreda načela jednakih prava i obaveza

Član 7

Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, u procesu obrazovanja
i vaspitanja, zbog njegovog, odnosno njihovog ličnog svojstva neopravdano uskraćuju prava i
slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom
licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani i ako ne postoji srazmera
između preduzetih mera i cilja koji se tim merama ostvaruje.

Zabrana pozivanja na odgovornost

Član 8

Diskriminacija postoji ako se u procesu obrazovanja i vaspitanja, odnosno u vezi sa procesom

obrazovanja i vaspitanja prema licu, ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se
postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili,
odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili
nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju, a naročito kada se usled toga:

1) deca, odnosno učenici ne vrednuju za njihov rad po istim kriterijumima kao ostala deca i
učenici,

2) deca, odnosno učenici, roditelj, odnosno staratelj, zaposleni i treća lica trpe pretnje i ucene,

3) deca, odnosno učenici, roditelj, odnosno staratelj, zaposleni i treća lica stavljaju u nepovoljan
položaj u obrazovno-vaspitnom procesu,

4) deca, odnosno učenici, roditelj, odnosno staratelj, zaposleni i treća lica javno izlažu poniženju
i podsmehu, a njihove primedbe i zahtevi ignorišu.

Diskriminacijom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se postupci i mere koje se preduzimaju

prema deci, odnosno učenicima kojima je potrebna posebna podrška.

Udruživanje radi vršenja diskriminacije

Član 9
Udruživanje radi vršenja diskriminacije postoji ako se u ustanovi ili u procesu obrazovanja i
vaspitanja odnosno u vezi sa njim, obrazuju udruženja ili grupe čije je delovanje usmereno na
kršenje ustavom, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajemčenih sloboda i prava ili na
izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti, kao i u svim drugim
slučajevima kada udruživanje ima za cilj vršenje diskriminacije.

Govor mržnje

Član 10

Govor mržnje, u smislu ovog pravilnika, je svaki oblik izražavanja ideja, informacija i mišljenja
kojima se podstiče diskriminacija, mržnja i nasilje protiv lica ili grupe lica učesnika u procesu
obrazovanja i vaspitanja, odnosno ma kog drugog lica zbog njegovog ličnog svojstva, a koje je u
vezi sa procesom obrazovanja i vaspitanja ili radom ustanove, a naročito:

1) ispisivanje poruka ili simbola na objektima ustanove ili u njenom neposrednom okruženju
kojim se podstiče na diskriminaciju, mržnju ili nasilje prema učesnicima u procesu obrazovanja i
vaspitanja i svakom drugom licu ili grupi lica s obzirom na njihovo lično svojstvo,

2) korišćenje udžbenika i drugih nastavnih sredstava (u daljem tekstu: udžbenik), časopisa,

javnih glasila i drugih publikacija, internet sajtova i drugih sredstava komunikacije, na skupovima
i javnim mestima u procesu obrazovanja i vaspitanja koji u sebi sadrže poruke diskriminacije,
mržnje ili nasilja,

3) korišćenje drugih sadržaja u obrazovno-vaspitnom radu koji negativno i u omalovažavajućem

značenju govore o licu ili grupi lica s obzirom na njihovo lično svojstvo,

4) javno iznošenje od strane učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ideja, informacija i

mišljenja kojim se poziva na nejednak tretman ili nasilje prema bilo kom licu ili grupi lica s
obzirom na njihovo lično svojstvo.

Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje

Član 11

Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje postoji kada su učesnici u procesu obrazovanja i

vaspitanja, od strane drugih učesnika u procesu obrazovanja i vaspitanja, odnosno trećih lica,
usled svog ličnog svojstva, u procesu obrazovanja i vaspitanja ili u vezi sa procesom
obrazovanja i vaspitanja, izloženi diskriminatorskom postupanju, koje ima za cilj ili predstavlja
povredu dostojanstva i kojim se stvara osećaj poniženosti, uznemirenosti ili odbačenosti, širi
strah ili neprijateljstvo, odnosno stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje, a naročito:

1) korišćenjem pogrdnih imena, nadimaka i stereotipa kojima se vređa njihovo dostojanstvo na

osnovu ličnog svojstva,

2) izlaganjem podsmehu postignuća učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu, a naročito dece i

učenika,
3) izlaganjem podsmehu fizičkog izgleda, socijalnog porekla, roda, pola, seksualne orijentacije,
odnosno bilo kog drugog ličnog svojstva učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu,

4) javnim ponižavanjem i pretnjom primene neprimerenih kazni i sankcija prema deci, učenicima
i drugim učesnicima u obrazovnom i vaspitnom procesu,

5) diskriminatorskim postupanjem kojim, suprotno zakonu, dolazi do uznemiravanja ili

ponižavajućeg postupanja prema učesnicima u obrazovnom i vaspitnom procesu.

III POSEBNI SLUČAJEVI DISKRIMINACIJE

Posebni slučajevi diskriminacije

Član 12

Posebni slučajevi diskriminacije su diskriminacija u:

1) ostvarivanju ishoda i standarda obrazovanja i vaspitanja,

2) ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje,

3) upotrebi jezika i pisma,

4) obezbeđivanju bezbednosti dece i učenika i drugih učesnika u obrazovnom i vaspitnom

procesu,

5) poštovanju pravila ponašanja u ustanovi;

6) planiranju i programiranju obrazovno-vaspitnog rada,

7) realizaciji obrazovno-vaspitnog rada,

8) rukovođenju i organizovanju rada (u daljem tekstu: upravljanju) ustanovom,

9) poštovanju prava deteta, odnosno učenika, i drugih učesnika u obrazovnom i vaspitnom

procesu,

10) prikupljanju i upotrebi podataka o deci, učenicima, roditeljima, starateljima i zaposlenima

kada to zakonom ili podzakonskim aktom nije predviđeno,

11) zapošljavanju i postupanju prema zaposlenima u ustanovi,

12) drugim oblastima od značaja za obrazovanje i vaspitanje.

Diskriminacija u ostvarivanju standarda i ishoda obrazovanja i vaspitanja i

standarda i ishoda vaspitanja i obrazovanja

Član 13
Diskriminacija u okviru ostvarivanja ishoda i standarda obrazovanja i vaspitanja postoji ako se:

1) za decu, odnosno učenika ili grupu dece, odnosno učenika usled njihovog ličnog svojstva
očekuje da ne dostignu standarde i ishode obrazovanja i vaspitanja, već se kriterijumi prema
njima neopravdano i unapred snižavaju,

2) ne obezbeđuju uslovi koji bi omogućili svakom detetu, odnosno učeniku da bez obzira na
lično svojstvo ostvari standarde i ishode obrazovanja i vaspitanja, a naročito ako se ne koriste
raznovrsne kao i učenje i ocenjivanje koje je prilagođeno potrebama dece, odnosno učenika s
obzirom na njihovo lično svojstvo,

3) kada se samo, na osnovu lične procene, usled nižih očekivanja obrazovnih postignuća deteta
ili učenika s obzirom na njegovo lično svojstvo, vrši neformalno skraćivanje ili sužavanje
nastavnog plana ili programa koji se realizuje sa ostalom decom, odnosno učenicima ili kada se
ne primenjuju, odnosno neopravdano prilagođavaju standardi čiji ishodi dovode do nižeg ili
niskog nivoa obrazovanja deteta, odnosno učenika,

4) kada se, samo na osnovu lične procene nastavnika, uspostave niži ili viši kriterijumi
ocenjivanja za učenika, isključivo s obzirom na njegovo lično svojstvo,

5) neostvarivanje zadatih ciljeva u procesu obrazovanja i vaspitanja pripisuje ličnom svojstvu

deteta, odnosno učenika,

6) učeniku, usled ličnog svojstva, uskraćuje dodatna obrazovno-vaspitna podrška, odnosno

individualizovani rad, a prevodi se u stariji razred,

7) ne koriste prilagođeni standardi i ishodi postignuća predviđeni zakonom za učenika, usled

njegovog ličnog svojstva, a naročito učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i kada se ne
vrši stalno praćenje njegovog razvoja, usled njegovog ličnog svojstva,

8) ne koriste posebni standardi i ishodi postignuća, propisani zakonom, za učenika sa izuzetnim

sposobnostima i kada se ne vrši stalno praćenje njegovog razvoja usled njegovog ličnog
svojstva,

9) na druge načine vrši diskriminacija u okviru ostvarivanja opštih ishoda i standarda

obrazovanja i vaspitanja.

Diskriminacija u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje u ustanovi

Član 14

Diskriminacija u ostvarivanju prava na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje postoji, ako

ustanova:

1) ne primenjuje posebne i druge zakonom propisane mere u cilju pružanja podrške pri
upisivanju dece, odnosno učenika iz osetljivih društvenih grupa, a naročito dece, odnosno
učenika sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, dece, odnosno učenika pripadnika nacionalnih
manjina, a posebno romske nacionalne manjine u predškolskom, osnovnom i srednjem
obrazovanju,
2) pri upisu dece i učenika traži dokumenta koja nisu zakonom odnosno podzakonskim aktom
predviđena, kao i kada nedostatak zakonom odnosno podzakonskim aktom predviđenih
dokumenata koristi kao razlog za isključivanje dece i učenika (npr. nedostatak uverenja o
državljanstvu i sl.),

3) ne primenjuje zakonom predviđene mere za pružanjem redovne i dodatne i dopunske

obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške deci, odnosno učenicima u toku predškolskog,
osnovnog i srednjeg obrazovanja, kojima je ona potrebna i na koju imaju pravo,

4) ne sprečava vršenje pritiska na roditelje dece i učenika iz osetljivih društvenih grupa da daju
saglasnost da im se deca, odnosno učenici upute na interresornu komisiju i upišu u specijalnu
školu za obrazovanje dece i učenika sa invaliditetom i smetnjama u razvoju,

5) uskraćuje pravo detetu, odnosno učeniku na izdavanje javnih isprava propisanih zakonom
kojim se uređuje oblast predškolskog vaspitanja i obrazovanja, odnosno osnovnog i srednjeg
obrazovanja i vaspitanja, s obzirom na njegovo lično svojstvo,

6) decu i učenike iz osetljivih društvenih grupa smešta u objekte u toj ustanovi čiji su materijalno-
tehnički uslovi i oprema ispod nivoa kvaliteta u drugim objektima i na taj način ne obezbeđuje
kvalitet rada u skladu sa obrazovnim standardima,

7) ne obezbeđuje arhitektonske mogućnosti za nesmetan pristup dece i učenika sa invaliditetom

u objekte u obrazovno-vaspitnim ustanovama, a posebno u one u kojima se realizuje pripremni
predškolski program i osnovno obrazovanje i vaspitanje,

8) ne omogući korišćenje udžbenika na jeziku i pismu nacionalne manjine, udžbenika

prilagođenih potrebama dece i učenika sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, odnosno
udžbenika na Brajevom pismu za slabovidu i slepu decu i učenike, u skladu sa zakonom,

9) na druge načine krši zabranu diskriminacije u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje.

Diskriminacija u oblasti upotrebe jezika

Član 15

Diskriminacija u oblasti upotrebe jezika postoji ako se neopravdano i suprotno zakonu:

1) pripadnicima nacionalnih manjina onemogućava obrazovno-vaspitni rad na maternjem jeziku,

2) pripadnicima nacionalnih manjina onemogućava učenje srpskog jezika kao nematernjeg,

3) sposobnosti dece i učenika, njihov napredak u učenju i razvoju procenjuju na jeziku koji im
nije maternji, odnosno koji ne poznaju dovoljno i kada se na osnovu tih procena donose zaključci
koji mogu da imaju negativne posledice za njihovo dalje obrazovanje,

4) ne obezbeđuje dodatna nastava da deca i učenici nauče jezik na kome se izvodi obrazovno-
vaspitni rad,
5) na drugi način posredno ili neposredno vrši diskriminacija dece, odnosno učenika u upotrebi
jezika u obrazovanju i vaspitanju.

Diskriminacija u oblasti obezbeđivanja bezbednosti dece, učenika, zaposlenih i

trećih lica

Član 16

Diskriminacija u oblasti obezbeđivanja bezbednosti dece, učenika, zaposlenih i trećih lica,

postoji ako ustanova, suprotno zabrani nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja utvrđenoj zakonom,
s obzirom na lično svojstvo deteta, učenika, zaposlenog i trećih lica, ne obezbeđuje isti nivo
bezbednosti svoj deci, učenicima, roditeljima, odnosno starateljima i zaposlenima i trećim licima
u vreme boravka u ustanovi i u toku svih aktivnosti koje ustanova organizuje.

Diskriminacija u oblasti poštovanja pravila ponašanja u ustanovi

Član 17

Diskriminacija u oblasti poštovanja pravila ponašanja u ustanovi postoji, ako se:

1) pravila ponašanja u ustanovi donose bez učešća predstavnika učenika, roditelja, odnosno
staratelja i zaposlenih, s obzirom na njihovo lično svojstvo,

2) pravila selektivno primenjuju ili ne važe jednako za sve, odnosno kada su deca, učenici
odnosno grupa dece ili učenika na osnovu njihovog ličnog svojstva češće podvrgnuti
sankcijama,

3) pravilima ponašanja u ustanovi tolerišu neprihvatljiva ponašanja prema licima ili grupi lica na
osnovu njegovog ličnog svojstva,

4) na druge načine neopravdano pravi razlika u poštovanju pravila ponašanja u ustanovi, s

obzirom na lično svojstvo deteta, odnosno učenika, roditelja, odnosno staratelja, zaposlenih i
trećih lica.

Diskriminacija u oblasti planiranja i programiranja obrazovno-vaspitnog rada i

donošenja programa obrazovno-vaspitnog rada

Član 18

Diskriminacija u oblasti planiranja i programiranja obrazovno-vaspitnog rada i donošenja

programa obrazovno-vaspitnog rada postoji, ako se:

1) godišnjim programom rada, predškolskim programom, školskim programom, razvojnim

planom obrazovno-vaspitne ustanove ili programom vaspitnog rada ne planira obezbeđivanje
ostvarivanja specifičnih potreba, učenika i roditelja, odnosno staratelja,

2) učenici i roditelji, odnosno staratelji, pripadnici osetljivih društvenih grupa nisu proporcionalno
svom broju uključeni u razvojno planiranje, samovrednovanje i vrednovanje rada ustanove i
realizaciju obrazovno-vaspitnog rada i nastavnih i vannastavnih aktivnosti kroz tela predviđena
zakonom kao što su organ upravljanja, savet roditelja i đački parlament u osnovnim i srednjim
školama,

3) godišnji plan rada, razvojni plan ustanove, predškolski ili školski program ne odražava
specifičnosti lokalne zajednice, a posebno uslove u kojima žive deca i učenici pripadnici
osetljivih društvenih grupa,

4) godišnji ili mesečni plan kod obaveznih ili izbornih nastavnih predmeta, razvojni plan ustanove
ne uzima u obzir elemente nacionalne kulture i tradicije pripadnika nacionalne manjine koji žive
na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom,

5) kroz planove rada promovišu vrednosti kulture pripadnika većinskog ili najviše zastupljenog
stanovništva, dok se ostale zanemaruju ili nipodaštavaju,

6) na druge načine vrši diskriminacija u planiranju i programiranju obrazovno-vaspitnog rada i

donošenju programa obrazovno-vaspitnog rada.

Diskriminacija u sprovođenju obrazovno-vaspitnog procesa

Član 19

Diskriminacija u sprovođenju obrazovno-vaspitnog procesa, odnosno pri realizaciji nastavnih i

vannastavnih aktivnosti postoji, ako se:

1) prilikom realizacije obrazovno-vaspitnog procesa ne uvažavaju individualna znanja,

sposobnosti i predznanja deteta, odnosno učenika, s obzirom na njegovo lično svojstvo, a
posebno dece, odnosno učenika iz osetljivih društvenih grupa,

2) u ustanovi ne preduzimaju mere za učešće roditelja, odnosno staratelja dece i učenika u

nastavnim i vannastavnim aktivnostima koje treba da obezbede punu ravnopravnost i jednakost
dece, odnosno učenika s obzirom na njihovo lično svojstvo, a naročito ako se ne preduzimaju
mere za njihovo uključivanje u rad grupe, odeljenske zajednice, roditeljske sastanke i zajedničke
konsultacije sa vaspitačem, odeljenskim starešinom, stručnim saradnicima i drugim zaposlenim
u ustanovi,

3) zaposleni u ustanovi ne reaguju jednako ili neopravdano prave razliku povodom izostanka
učenika sa nastavnih i vannastavnih aktivnosti, ili im je takvo ponašanje učenika poželjno i
prihvatljivo, odnosno ako takvo ponašanje učenika tolerišu, s obzirom na njihovu pripadnost ili
nepripadnost određenoj grupi ili to čine s obzirom na ma koje drugo lično svojstvo,

4) deca, odnosno učenici iz osetljivih društvenih grupa, s obzirom na njihovo lično svojstvo, u
okviru nastavnih aktivnosti uključuju u dopunske ili korektivne programe, bez prethodne provere i
vrednovanja njihovih realnih mogućnosti, znanja i umeća ili bez kontinuiranog praćenja njihovog
napredovanja,

5) ne prati napredovanje deteta i učenika u odnosu na početna znanja i iskustva ili kada se dete
i učenik ne pohvaljuje, odnosno ne nagrađuje i ne promoviše njegovo izuzetno postignuće ili
napredak zbog pripadnosti odnosno ne pripadnosti određenoj grupi, odnosno s obzirom na
njegovo lično svojstvo,
6) deca ili učenici, a naročito deca ili učenici iz osetljivih društvenih grupa neopravdano isključuju
iz rada vršnjačkih grupa ili učeničkih organizacija ili ako se uključuju u njih, ali im se ne
obezbeđuje suštinska ravnopravnost sa drugim članovima grupe ili organizacije, usled svog
ličnog svojstva,

7) dete, odnosno učenik, ili njegov roditelj, odnosno staratelj, s obzirom na lično svojstvo, a
naročito usled pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili usled socijalnog porekla ili materijalnog
stanja isključuje iz vannastavnih aktivnosti, a naročito ako im je ograničen pristup sekcijama,
dopunskoj i dodatnoj nastavi,

8) u sprovođenju obrazovno-vaspitnog procesa, vrednosti zajednica iz kojih deca, odnosno

učenici ili roditelji, odnosno staratelji dolaze, izvrgavaju podsmehu, omalovažavanju ili
posmatraju kao manje vredne u odnosu na vrednosti kulture pripadnika većinskog stanovništva i
zajednice,

9) na druge načine vrši diskriminacija u sprovođenju obrazovno-vaspitnog procesa.

Segregacija kao posebno težak slučaj diskriminacije u sprovođenju obrazovno-

vaspitnog procesa

Član 20

Segregacija kao posebno težak slučaj diskriminacije u sprovođenju obrazovno-vaspitnog

procesa postoji, ako:

1) se deca, odnosno učenici u ustanovi ili u vezi sa radom ustanove, usled svog ličnog svojstva,
neopravdano odvajaju od druge dece, odnosno učenika,

2) se obrazuju zasebna odeljenja ili grupe iz razloga koji nije u skladu sa zakonom,

3) u grupi, odeljenju, razredu ili ustanovi struktura dece, odnosno učenika, u pogledu pripadnosti
različitim etničkim i drugim osetljivim grupama drastično odstupa od strukture dece, odnosno
učenika sa područja ustanove, osim ukoliko je to posledica specifičnosti ustanove u skladu sa
zakonom.

Diskriminacija u oblasti upravljanja

Član 21

Diskriminacija u oblasti upravljanja ustanovom postoji ako:

1) su učenici, roditelji, staratelji ili nastavnici, kao pripadnici osetljivih društvenih grupa ili usled
drugog ličnog svojstva isključeni iz rada stručnih i organa upravljanja ustanove, odnosno iz
timova za planiranje i realizaciju strateških dokumenata ustanove, odnosno nisu zastupljeni
srazmerno svom broju,

2) se prilikom izrade razvojnog plana ustanove ne uzima u obzir analiza obrazovnih potreba
dece, odnosno učenika iz osetljivih društvenih grupa što se odražava na izradu i realizaciju
akcionih planova, jer njima nije predviđeno neposredno učešće roditelja, odnosno staratelja
dece i učenika navedenih grupa kao nosilaca aktivnosti pri rešavanju problema,

3) prilikom sprovođenja procesa samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove deca i

učenici, odnosno roditelji i staratelji dece i učenika iz osetljivih društvenih grupa, a naročito
pripadnici romske nacionalne manjine, nisu uključeni u reprezentativni uzorak za ispitivanje
stanja i analizu rezultata,

4) učenici, a naročito pripadnici romske nacionalne manjine, nisu deo uzorka u domaćim i
međunarodnim istraživanjima koja se tiču obrazovnih ishoda i postignuća zbog pripadnosti ili ne
pripadnosti određenoj grupi ili ličnog svojstva,

5) na druge načine vrši diskriminacija u upravljanju ustanovom.

Diskriminacija u oblasti poštovanja prava deteta, odnosno učenika

Član 22

Diskriminacija u oblasti poštovanja prava deteta, odnosno učenika u obrazovanju, postoji ako se
deci, odnosno učenicima na osnovu ličnog svojstva:

1) neopravdano uskraćuje zakonom zagarantovano pravo na participaciju i davanje mišljenja i

predloga stručnim organima, organu upravljanja, savetu roditelja i direktoru, o merama
bezbednosti učenika, godišnjem planu rada, školskom razvojnom planu, školskom programu,
izboru udžbenika i drugim pitanjima predviđenim zakonom,

2) neopravdano uskraćuju ili im se od strane zaposlenih ili trećih lica u ustanovi ne pruža zaštita
u ostvarivanju drugih prava deteta i učenika koja se odnose na obrazovanje i vaspitanje ili su u
vezi sa obrazovanjem i vaspitanjem, a proističu iz zakona i međunarodnih dokumenata koji se
odnose na prava deteta i učenika,

3) na druge načine krše prava deteta, odnosno učenika u obrazovanju i vaspitanju na osnovu
ličnog svojstva.

Diskriminacija u oblasti obrade naročito osetljivih podataka o deci, učenicima i

drugim učesnicima u sistemu obrazovanja i vaspitanja

Član 23

Diskriminacija u oblasti obrade naročito osetljivih podataka o deci, učenicima, roditeljima,

odnosno starateljima ili drugim učesnicima u sistemu obrazovanja i obrazovanja postoji, kada
rukovalac nezakonito prikuplja ili koristi takve podatke u cilju dovođenja u neravnopravan položaj
dece, učenika, roditelja, odnosno staratelja ili učesnika u sistemu obrazovanja i vaspitanja, s
obzirom na njihovo lično svojstvo, a naročito ako se takvi podaci koriste za nejednak tretman
dece, učenika, roditelja, odnosno staratelja ili učesnika u sistemu obrazovanja i vaspitanja u
ustanovi.

Diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u ustanovi

 Član 24

Diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u ustanovi postoji ako se u ustanovi neopravdano

narušavaju jednake mogućnosti lica za zapošljavanje i uživanje pod jednakim uslovima svih
prava iz oblasti rada zaposlenih u ustanovi, s obzirom na lično svojstvo tog lica, a naročito ako
se na osnovu ličnog svojstva lica uvode dodatni uslovi za zapošljavanje u ustanovi, odnosno
ukoliko se usled ličnog svojstva zaposlenog u ustanovi onemogućava njegovo pravo na stručno
usavršavanje i napredovanje pod jednakim uslovima ili njegovo pravo da pod jednakim uslovima
učestvuje u radu stručnih i organa upravljanja ustanove.

Zaštitu od diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja u ustanovi iz stava 1. ovog člana, uživa
lice u radnom odnosu u ustanovi, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove
po ugovoru o delu ili drugom ugovoru u ustanovi.

Dužnost i odgovornost učesnika u obrazovnom i vaspitnom procesu u vezi sa

zabranom diskriminacije

Član 25

Svi učesnici u obrazovnom i vaspitnom procesu dužni su da poštuju zabranu diskriminacije u

obrazovanju i vaspitanju utvrđenu zakonom i ovim pravilnikom, te da se u obrazovnom i
vaspitnom procesu uzdrže od svih akata činjenja ili nečinjenja koji mogu da dovedu do kršenja
zabrane diskriminacije.

Zaposleni, direktor i treća lica imaju obavezu da prepoznaju i nadležnim državnim organima
prijave sve slučajeve diskriminacije kao i da preduzmu sve druge radnje i mere propisane
zakonom.

Završna odredba

Član 26

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije".