KOMPLEKSNI RAČUN

ELEKTROTEHNIKA
NAIZMENIČNE STRUJE

dr Aleksandra Grujić, prof. VIŠER

mast.inž.Marko Milivojčević
 KOMPLEKSNI BROJ

• Imaginarna jedinica  1  j.

• Kompleksni broj predstavlja zbir realnog i

imaginarnog broja:

z  x  jy
gde su x i y realni brojevi
• Ovaj oblik kompleksnog broja naziva se
algebarski oblik
 KOMPLEKSNI BROJ
• Realni broj x je realni deo kompleksnog
broja koji se obeležava:
x = Re[z] = Re [x+jy]
• Realni broj y se naziva imaginarni deo
kompleksnog broja i on se obeležava:
y = Im[z] = Im [x+jy]
 KOMPLEKSNI BROJ
• Zbir dva kompleksna broja:
z1  x1  jy1
z 2  x 2  jy 2
je kompleksni broj:
z  z1  z 2
z  ( x 1  x 2 )  j(y 1  y 2 )
Proizvod dva kompleksna broja:
z1  x1  jy1 z 2  x 2  jy 2
je kompleksni broj:
z  z 1  z 2  ( x 1 x 2  y 1 y 2 )  j(x 1 y 2  y 1 x 2 )
 KOMPLEKSNI BROJ
• Kompleksni broj čiji je realni deo isti, a imaginarni deo
suprotan komleksnom broju z naziva se konjugovano
kompleksna vrednost kompleksnog broja z i obeležava sa:
Z *  X  j Y
Proizvod iz z.z* je realan broj:
z∙z* = x2 + y2
Kvadratni koren iz ovog proizvoda predstavlja moduo
kompleksnog broja:
z  mod z  x 2  y 2
koji se u elektrotehnici obeležava sa: z z
Količnik dva kompleksna broja je kompleksni broj:
* *
z1 z1 z2 z1 z2
z   *

z2 z2 z2 z 22
 GEOMETRIJSKO PREDSTAVLJANJE
KOMPLEKSNOG BROJA
• Kompleksni broj je predstavljen tačkom u kompleksnoj ravni
( Gausova ravan)
• x – osa je realna osa, a y – osa imaginarna osa u
kompleksnoj ravni
• Tačka M kojoj je x apcisa a y ordinata, je geometrijski
predstavnik kompleksnog broja z = x + jy
Imaginarna y z M
osa z=|z|
y=z
sin  Realna osa
0
x=z x

cos
 KOMPLEKSNI BROJ
• Svakom kompleksnom broju z = x + jy se može pridružiti
jedan vektor (fazor) čiji je početak u koordinatnom početku, a
kraj u tački M (prethodna slika)
• Ovaj fazor se obeležava na isti način kao kompleksni broj
• Intenzitet pridruženog vektora (fazora) je modul
kompleksnog broja
• Ugao koji fazor zaklapa sa realnom osom se naziva
argument kompleksnog broja i obeležava sa: arg z
• Pozitivan smer za argument je u smeru suprotnom od smera
kretanja kazaljke na satu
 KOMPLEKSNI BROJ
Ako se moduo kompleksnog broja obeleži sa

Z  x 2  y2  Z
argument sa ,
realni i imaginarni deo kompleksnog broja se mogu izraziti:
x = z cos ,
y = z sin 
• Kompleksni broj se, preko modula i argumenta, može izraziti u
trigonometrijskom obliku:
y y
tg     arctg
x x

z = z cos +j z sin  = z(cos  +jsin ).

 KOMPLEKSNI BROJ
• Uz pomoć Ojlerove formule:
ej = cos + jsin
• kompleksni broj se može izraziti i u eksponencijalnom
obliku: z = z ej
• Kompleksni brojevi se najlakše mogu množiti i deliti u
eksponencijalnom obliku
z  z 1 z 2  z 1 z 2 e j(θ1  θ 2 )
z1
z 1 j(θ1  θ 2 )
z  e
z2 z2
 KOMPLEKSNI BROJ
• Ako se više prostoperiodičnih veličina sa istom kružnom
učestanošću ω predstavi u kompleksnoj ravni, one tokom
vremena zadržavaju nepromenjen svoj međusobni položaj
• Uobičajeno je da se sve operacije sa kompleksnim brojevima
koji predstavljaju prostoperiodične veličine vrše u početnom
trenutku, t = 0
 KOMPLEKSNI BROJ
• Prostoperiodična veličina
a( t )  A sin( t   ),
• se može predstaviti kompleksnim brojem
A  A e j  Acos  jsin   AR  jAI
• U elektrotehnici je uobičajeno da moduo kompleksnog broja
predstavlja efektivnu, a ne maksimalnu vrednost prostoperiodične
veličine
•Kompleksna efektivna vrednost napona je:
U = U ej,
• kompleksna efektivna vrednost struje je:
I = I e j
 KOMPLEKSNI BROJ
• Kod redne R,L,C veze odnos između napona na krajevima veze
i struje kroz prijemnik, izražen preko kompleksnih efektivnih
vrednosti napona i struje, je: U = (R+jX)I
•Veličina (R+jX) naziva se kompleksni izraz za impedansu ili
kompleksna impedansa: X
Z  R  jX   Ze j  R 2  X 2 e
jarctg
R
.

•Za paralelnu R,L,C vezu važi relacija:

I = (G + jB)U,
• gde su I i U, kompleksne efektivne vrednosti struje i napona, a
Y kompleksna vrednost admitanse paralelne R,L,C veze
Y  G  jB
KOMPLEKSNI BROJ
Elementi grane Impedansa

R Z=R

L Z = jL
1
Z  j
C C

R,L Z = R + jL
1
Z  R j
R,C C
 1 
R,L,C Z  R  j L - 
 C 
 KOMPLEKSNI BROJ
Elementi grane Admitansa

R Y = G =1/R

C Y = jC
1
Y  j
L L

R,C Y = G + jC
1
Y Gj
R,L L
 1 
R,L,C Y  G  j C - 
 L 
 KOMPLEKSNI BROJ
• Veza između parametara redne i paralelne veze prijemnika
izražena kompleksnim brojevima: B
1 X  2
Z G  B 2

Y
1 G  jB G
R  jX   2 R 2
G  jB G  B 2 G  B 2