Magistarski Rad

Демографски развој града Источно Сарајево – стање и перспектива
САДРЖАЈ
УВОД ......................................................................................................................................................... 3
1. ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКА ОСНОВА РАДА ...................................................... 5
1.1. Дефинисање основних појмова.............................................................................................. 5
1.2. Предмет и значај истраживања ............................................................................................. 6
1.3. Хипотеза и циљ истраживања ............................................................................................... 6
1.4. Методе и технике истраживања ............................................................................................ 7
3. ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАДА ИСТОЧНО
САРАЈЕВО КАО ПРЕДУСЛОВ НАСЕЉЕНОСТИ ....................................................... 16
4. СОЦИОЕКОНОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА И
РАЗМЕШТАЈА СТАНОВНИШТВА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО ................. 38
4.2. Шумарство .................................................................................................................................. 41
4.3. Индустрија .................................................................................................................................. 43
4.4. Саобраћај..................................................................................................................................... 45
4.5. Туризам и угоститељство ...................................................................................................... 46
4.6. Образовање ................................................................................................................................. 49
5. ИСТОРИЈАТ НАСЕЉЕНОСТИ И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА ............... 53
5.1.1. Праисторијски период ..................................................................................................... 53
5.1.2. Римски период ........................................................................................................................ 55
5.1.3. Средњи век .............................................................................................................................. 56
5.2. Турски период............................................................................................................................ 58
5.4. Период Краљевине СХС ........................................................................................................ 63
5.5. Период после Другог светског рата ................................................................................... 64
5.6. Порекло становништва града Источно Сарајево ......................................................... 67
5.7. Настанак и развој града Источно Сарајево .................................................................... 68
6. САВРЕМЕНО КРЕТАЊЕ БРОЈА СТАНОВНИКА И ГУСТИНЕ
НАСЕЉЕНОСТИ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО ........................................................ 71
6.1. Кретање броја становника .................................................................................................... 71
6.2. Густина насељености и просторни размештај становништва.................................. 76
Мариана Лукић Тановић 1 Магистарски рад

7. ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА ГРАДА ИСТОЧНО

САРАЈЕВО ........................................................................................................................................... 80
7.1. Наталитет .................................................................................................................................... 80
7.2. Фертилитет ................................................................................................................................. 84
7.2.1. Анализа фертилних карактеристика, здравственог стања и социо-економског
статуса породиља у граду Источно Сарајево ............................................................................ 85
7.2.2. Анализа ставова о планирању породице код породиља у граду Источно Сарајево .... 85
7.3. Мораталитет .............................................................................................................................. 88
7.4. Природни прираштај .............................................................................................................. 92
7.5. Мере популационе политике у циљу подстицања наталитета ................................. 96
8. МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО ................ 99
9. СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО................ 108
9.1. Полна и старосна структура ............................................................................................... 108
9.2. Национална структура ......................................................................................................... 116
9.3. Образовна структура............................................................................................................. 118
9.4. Социо-еконоомска структура............................................................................................. 120
9.4.1. Запосленост и незапосленост ........................................................................................... 120
9.4.2. Структура према делатности ......................................................................................... 123
10. ДЕМОГРАФСКИ РЕСУРСИ И ПОТЕНЦИЈАЛИ ГРАДА ИСТОЧНО
САРАЈЕВО ......................................................................................................................................... 127
11. ДЕМОГРАФСКА ПЕРСПЕКТИВА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО .......... 131
ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................................... 137
ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................. 141
ИЗВОРИ ............................................................................................................................................... 145
ПРИЛОЗИ ........................................................................................................................................... 146

УВОД
Демографски развој, актуелно питање данашњице, свакако је изузетно значајно за

Републику Српску самим тим и за простор који обухвата град Источно Сарајево.
Истраживање и сагледавање демографског развоја и демографске перпективе битно је за
целокупни друштвени развој и његово планирање у будућности.
Како у Босни и Херцеговини није било пописа становништва од 1991. године, не
постоје подаци о стварном броју становника и структури становништва, те је та чињеница
изазов и мотив да тема овога рада буде Демографски развој града Источно Сарајево –
стање и перспектива, да би се дошло до релевантних података о демографским ресурсима
и потенцијалима овог простора.
Након спроведеног истраживања, очекује се да ће резултати показати какво је
тренутно стање у Источном Сарајеву о: броју становника, густини насељености,
природнмг кретању становништва, миграције, полне, старосне, образовне, националне
структуре становништва, елементима који су битне одреднице демографског а и укупног
друштвеног развоја.
Од истраживања се очекује да укаже и на перспективе демографској развоја,
односно да покаже шта се у будућности може очекивати када је реч о демографском
развоју града Источно Сарајево.
Треба нагласити да је ова тема делимично истраживана кроз неколико научно-
истраживачких радова. Такође, аутор овог научног рада бавио се овом проблематиком у
раду „Демографско стање града Источно Сарајево”, али са нешто другачијим
метдолошким приступом проблематици.
У првом поглављу рада дефинисани су основни појмови, предмет, значај и циљ
истраживања, са посебном пажњом усмереном ка објашњењу основних метода и техника
које су коришћене. Друго поглавље садржи податке о географском положају и просторном
обухвату града Истoчно Сарајево, а треће анализу физичко-географских карактеристика и
њихов утицај на насељеност и размештај становништва. Четврто поглавље бави се
анализом социо-економских карактеристика истраживаног простора. У петом поглављу
анализирана је историја насељености, порекло становништва и настанак града Источно
Сарајево. Савремено кретање броја становника и густина насељености од 1991. године до
данас садржани су у шестом поглављу. У седмом поглављу анализирано је природно
кретање становништва а посебним освртом на стање фертилитета, социо-економског
статуса и ставова о планирању породице у граду Источно Сарајево, на основу спроведене
анкете. Миграције становништва, ратне миграције и унутрашње миграције од 2007. до
2011. године, садржи осмо, док су структуре становништва обрађене у деветом поглављу.
У десетом поглављу представљени су демографски ресурси града Источно Сарајево а
коришћена је прилагођена методологија и подаци прикупљени истраживањем на терену и
анкетирањем. Демографска преспектива града Источно Сарајево приказана је у поглављу
једанаестом, које садржи пројекције становништва града Источно Сарајево за 2015. и

2020. годину. На крају рада изведени су основни закључци до којих се дошло током
истраживања, те је наведена литература и извори који су коришћени.

1. ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКА ОСНОВА РАДА
1.1. Дефинисање основних појмова
„Демографски развитак представља природно-историјски процес који се одиграва у

геосфери под деловањем чинилаца физичкогеографског и антропогеографског карактера и
њихових регионално структурираних система. Стога је становништво не само билошка,
социјална и историјска, већ и географска категорија” (Радовановић, 2003, стр.107).
Демографски развој треба посматрати и у оквиру просторно-географског процеса,
кроз динамичку повезаност географских услова и популације, природног и миграционог
кретања, густине и размештаја становништва, заједно са променама у структурама
становништва.
Географска анализа демографског развоја, између осталог, оријентише се на
следећа питања и процесе:
- Значај географског положаја неке територије за развој становништва;
- Однос између регионалне структуре географског простора и развоја
насељености као комплексног друштвено-историјског и просторног процеса;
- Просторна анализа и просторна диференцијација природног кретања
становништва;
- Истраживање миграција становништва као динамичке компоненте
демографског развоја (Радовановић, 2003).
Демографски развој је веома комплексан процес који сачињавају природно и
механичко кретање становништва (наталитет, фертилитет, морталитет, миграције), као и
све промене у демографским структурама становништва (билошка, социо-економска,
психолошка и др.) (Јојић, 1995).
Кретање становништва и структуре становништва међусобно су повезане, што се
огледа кроз утицај компоненти кретања становништва на структуре, а структуре
становништва и те како утичу на наталитет, морталитет и миграције становништва.
Међутим, и компоненте кретања становништва као и структуре и промене које у
њима настају, узроковане су утицајем различитих фактора, као што су биолошки, социо-
економски, еколошки, културни фактори и др. Сви наведени фактори и њихови утицаји
испољавају се различито у одређеним условима друштвеног и економског развоја, што
значи да је демографски развој историјски условљен. Односно, становништво које живи
на одређеном степену друштвено-економског развоја показаће правилности и
закономерности које су карактеристичне за тај степен развоја.

1.2. Предмет и значај истраживања
За демографски развој Републике Српске може се рећи да је веома неповољан што

је уочљиво у све већој стагнацији, депопулацији, негативном природном прираштају и
старењу становништва. Демографски раст је одлика урбаних центра, док се демографски
пад бележи у руралним насељима. Управо због неповољног демографског развоја у
Републици Српској, предмет истраживања и јесте демографски развој једног од водећих
градова у Републици Српској, града Источно Сарајево. Источни део Републике Српске
свој друштвени развој темељи управо на економском, технолошком, социјалном,
политичком, културном, еколошком развоју овога простора, а демографски развој је једна
од битних компоненти свеукупног друштвеног развоја.
Главни акценат у магистарском раду биће стављен на тренутно стање и будуће
перспeктиве демографског развоја, али и обрадом основних природних и друштвених
карактеристике града Источно Сарајево истраживање ће бити употпуњено.
У Босни и Херцеговини попис становништва није се спровео од 1991. године, па се
подаци о становништву углавном добијају на основу процена завода и агенција за
статистику, тако да ће резултати овога истраживања имати велики значај и служиће као
извор информација доприносећи сагледавању демографског стања на простору града
Источно Сарајево.
Не треба занемарити чињеницу да је град Источно Сарајево настао у скоријој
прошлости, након грађанског рата у Босни и Хецеговини. Рат на овим просторима
узроковао је многе промене, не само када је реч о територији и државним границама већ и
када се говори о природнoм и механичком кретању становништва. За Републику Српску
карактеристичан је велики ратни морталитет и значајна унутрашња померња и миграције
становништва.
1.3. Хипотеза и циљ истраживања
Као основна хипотеза, која кроз рад и истраживање треба да се докаже, поставља се
да: град Источно Сарајево бележи нагли пораст становништва од 1991. године и да
захваљујући ратним миграцијама и позитивном миграционом салду има добре
демографске потенцијале, који нису равномерно распоређени у свим општинама.
Као помоћне хипотезе стављају се демографски проблеми као што су негативан
природни прираштај, недовољно рађање, ниска стопа фертилитета и старење
становништва, које у будућности битно може утицати на демографске потенцијале и
демографску перспективу града Источно Сарајево.
Циљ рада је да се на основу прикупљених података и спроведеног истраживања
прикаже тренутно стање и перспективе демографског развоја града Источно Сарајево.
Циљ истраживања је и да се укаже на мере популационе политике које је потребно
спровести, односно на мере одрживог демографског развоја који подразумева
стационирано становништво тј. становништво у коме ће следеће генерације бити исте као
постојеће. Истраживање се спроводи са намером да се дође до закључка да ли
демографски развој града Источно Сарајево има позитиван или негативан тренд.
Истраживањем се настоји утврдити, не само стање и перспективе демографског
развоја града Источно Сарајево већ и узроци таквог стања, као и који су просторни
фактори деловали на размештај становништва на овом подручју.
1.4. Методе и технике истраживања
Свако ваљано истраживање захтева коришћење различитих метода, техника рада и

алата, те ће у овом истраживању бити примењен низ научних метода, од традиционалних
до савремених, а усклађених са демографским истраживањем,.
У раду ће се применити пре свега метод географске анализе. Анализираће се
основни физичко-географски фактори и социо-економске карактеристике и повезати са
њиховим утицајем на насељавање и развој становништва, али ће се такође анализирати и
основне компоненте демографског развоја. Након аналитичког истраживања следи
синтеза, која представља круну претходног рада и исходишну тачку сваког истраживања,
којом ће бити утврђено демографско стање и перспектива града Источно Сарајево
Посебно место у демографским истраживањима заузима математичко-
статистички метод који је неизоставан прилоком прикупљања података о просторним,
временским и другим одредницама. Такође, за обраду прикупљених података користили
су се метод класификације, метод систематизације, компаративни метод и метод
генерализације, метод конкретизације, дескриптивни метод, историјски метод, метод
моделирања и сл.
Поред осталих метода, значајно место заузима картографски метод који се
користи за предстваљање основних географских карактеристика простора, а посебна
пажња посвећена је изради карта демографских показатеља.
Картографски метод и његова примена у демографским истраживањима има
велики значај јер омогућава сагледавање промена показтеља: просторно и временски.
Моделовање демографских показатеља условљава именовање и дефинисање типова
нумеричких вредности по различитим категоријама (Живковић, 2001).
Карта омогућава упоређивање квалитативних, квантитативних, структурних
картираних демографских појава и процеса. Предност представљања демографских
показатеља у картографском моделовању огледа се у систематском праћењу развоја
појава, сређених у серијама нумеричких показатеља, односно статистичких података
(Живковић, Јовановић, 2007).
Посебно треба напоменути да пописи становништва из турског периода, периода
аустроугарске владвине и Краљевине СХС обухватају шире подручје него што је данашња
територија града Источно Сарајево, док пописи после Другог светског рата (1948, 1953,
1961, 1971, 1981. и 1991) обухватају простор данашње територије града Источно Сарајево.
У пописима после Другог светског рата примењена је посебна методологија, односно

подаци су преузети из књиге Становништво Босне и Херцеговине – народносни састав по

насељима, коју је објавио Државни завод за статистику Републике Хрватске 1995. године
и потом су прилагођени територијалном обухвату града Источно Сарајево.
Осим наведених метода, у раду ће се користити различите технике за прикупљање
података: анкетирање, интервују, мерење и посматрање.
Анкетирање је спроведено методом случајног узорка, а спроведене су две анкете
које су третирале различите теме и групе становништва.
Прва спроведена анкета односила се на анализу фертилног капацитета, социо-
економског статуса и ставова о планирању породице. С обзиром да се овакво анкетирање
раније спроводило, анкетни упитник преузет је из пројекта-научно истраживачке студије
„Анализа демографске ситуације и спровођења пронаталитетних мјера и активности у
Републици Српској” и прилагођен од стране аутора, тако да су анкетна питања и понуђени
одговори били усклађени статистичкој методологији која се раније користила.
Анкетни образац (Прилог бр. 1) састојао се од 31 питања и био је намењен
породиљама које су боравиле у Клиничком центру Касиндо, у периоду од 1.7.2012. до
31.7.2012. године. Анкетом су обухваћене 23 породиље.
Друга анкета се односила (Прилог бр. 2) на полну, старосну и образовну стрктуру
становништва. Због недостатка података који се односе на наведене карактеристике
становништва, примењен је метод анкетирања. Узарок је изабран случајним одабиром, а
обухваћене су све општине града Источно Сарајево и сви типови насеља (градско,
приградско и сеоско).
Анкетни упитник састији се од 12 питања формулисаних тако да су одговарала
потребама масовног и ефикасног анкетирања. Анкетирање је споведено у периоду од
1.12.2012. до 31.12.2012. године.
Анкетом је обухваћено 3 275 становника града Источно Сарајево, што чини 4,4%
од укупног броја становика града, према проценама Републичког завода за статистику
Републике Српске. Од укупног броја анкетираних 1 540 су испитаници мушког пола,
односно 47%, а 1 735 испитаника је женског пола, односно 53%.
Највише становника је анкетирано у општини Пале (1 062 становника), што чини
4,1% укупног становништва општине. У општини Источна Илиџа анкетирано је 4,9%
становништва, односно 811 анкетираних. У општини Источно Ново Сарајево анкетирано
је 616 становника, односно 6,2% становништва општине. Број анкетираних у општини
Соколац износи 509 становника, односно 3,1% становништва општине. У две, по броју
становника најмање општине, анкетиран је најмањи број становника; у општини Источни
Стари град број анкетираних износи 131, односно 4,5% становништва општине, а у
општини Трново анкетирано је 146 становника што чини 6,1% становништва општине.
Затим се приступило сређивању података добијених анкетом, њиховој статистичкој
обради и табеларном представљању података у табели полно-старосне структуре и табели
образовне структуре становништва. Потом је анкетирани узорак примењен на целокупну

популацију града Источно Сарајево и табеларно представљен, такође у две табеле, полно-
старосну (Прилог бр. 3) и образовну структуру становништва (Прилог бр.4).
Анкетирање и резултати добијени анктом превасходно су кориштени за
израчунавање демографских ресурса града Источно Сарајево.
„Важна саставница људског развоја јесу демографски ресурси, који обухваћају
укупна квалитативна и квантитативна, стварна и потенцијална друштвена и биолошка
обиљежја становништва у одређеном времену и простору. Недвојбено је да промјене у
обиљежјима демографских ресурса утјечу на друштвену структуру и друштвене односе –
примјерице старење становништва учинковито дјелује на опћедруштвене и господрске
прилике. У остарјелој популацији радна снага теже прихваћа нове идеје и иновације,
предузетнички дух слаби итд”. (Нејашмић, Мишетић, 2010, стр.50).
Како би се проценили демографски ресурси и потенцијали истраживаног простора
било је потребно израчунати индекс демографских ресурса.
За добијање индекса демографских ресурса (ID) употребљено је 9 променљивих
(Спевец, 2009):
- општа стопа фертилитета (f)
- општа стопа морталитета (m)
- број становника старих од 20 до 39 година, по последњем попису становништва
(P20-39)
- број становника старијих од 65 година, према последњем попису становништва
(P65+)
- удео женског становништва старости од 20 до 29 година у укупном становништву,
по последњем попису становништва (Pf (20-29))
- релативна промена броја становника између последња два пописа становништва
(P2011/P2001)
- удео становништва старијег од 15 година које нема завршено примарно образовање
(<OI)
- удео становништва које има завршено секунадарно образовање (OII)
- удео становништава које има завршено терцијарно образовање (OIII)
Користећи наведене променљиве, могу се израчунати четири основна показатеља:

- индекс виталитета: Iv = (f * P20-39) / (m * P65+ )
- индекс образованости: Io = (OII * OIII) / (<OI * 10)
- млада женска фертилна доб, удео у укупном женском становништву: Pf (20-29)
- релативна међупописна промена броја становника: P11/P96
Користећи наведене показатеље, могуће је израчунати индекс демографских

ресурса по следећој формули:
ID = [(Io + Pf (20-29)) * P11/P01] * Iv

На основу добијених вредности индекса демографских ресурса, може се направити

следећа типологија простора према синтези демографских показатеља:
Табела 1. Типологија простора на основу вредности индекса демографских ресурса

Ознака типа Тип Вредност ID
А Демографски изразито прогресивно подручје ≥ 220,0
B Демографски стабилно подручје 100,0 – 219,9
C Демографски ослабљено,регресивно подручје 70,0 – 99,9
D Демографски угрожено подручје 45,0 – 69,9
E Демографски крајње угрожено подручје ≤ 44,9
Извор: (Спевец, 2009).
Типлогија простора погодна је метода географских и сродних истраживања.

Основна функција типологије је препознавање (поистовећивање), упрошћавање и
организација података како би се могли поредити. Многи извори и литература показују да
делови неког простора могу имати различите проблеме, резличита демографска обележја
и процесе, различиту садашњост и шансе у будућности. Управо због нехомогености, тј.
због просторне неуравнотежености демографских ресурса и потенцијала проистиче значај
типологијске методе као инструмента истраживања и планирања простора, као и
планирања регионалног развоја (Нејашмић, Мишетић, 2010).
Циљ употребе израчунавања индекса демографских ресурса је да се одреди ком
типу припада и каква обележја, односно демографске ресурсе и потенцијале има град
Источно Сарајево, као и да се утврди степен хомогености истраживаног простора .
Коришћена је доступна литература и извори који су у вези са проблематиком
истраживања: универзитетски уџбеници, научно-стручни радови, практикуми, објављене
публикације, монографије, магистарски и докторски радови и сл, у писаној и у
електронској форми.
Велики значај за истраживање имају статистички параметри добијени првенствено
из Републичког завода за статистику Републике Српске и Федералног статистичког завода
Босне и Херцеговине, па подаци Федералног хидрометеоролошког завода Босне и
Херцеговине и Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске, те подаци
добијени из општинских адмнистративних служби града.
Треба нагласити да су прикупљени подаци из статистичких завода, као и подаци
прикупљени на терену и анкетирањем обрађени у Microsoft Office Excel програму, који је
значајно побољшао квалитет обрађиваних информација, скратио потребно време за
обраду података и повећао прецизност добијених показатеља и резултата.
Основна техника која се користила за израду карата демографских покататеља је
GIS технологија, програмски пакет ArcGis 10.

2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ КАО ФАКТОР РАЗВОЈА ГРАДА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО
Град Источно Сарајево налази се у централном и источном делу Босне и

Херцеговине, односно у источном делу Републике Српске. Град чини шест општина:
Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Пале, Соколац, Трново и Источни Стари град.
Према просторном плану Републике Српске, град припада мезорегији Источно Сарајево1.
Карта 1. Географски положај града Источно Сарајево
Извор:www.camo.ch
Најјужнија тачка града налази се у општини Трново, у атару насеља Козија Лука,
док је најсевернија североисточно од насеља Горњи Драпнићи у општини Соколац.
Најзападнија тачка је у општини Источна Илиџа, у подножју планине Игман, а
најисточнија тачка је у атару насеља Точионик у општини Соколац.
1
Мезорегији Источно Сарајево осим општина града Источно Сарајево припадају и општине: Рогатица, Хан
Пијесак, Вишеград, Рудо, Чајниче, Фоча и Калиновик.

Карта 2. Мезорегије Републике Српске
Извор: Просторни план града Источно Сарајево до 2015, 2008.
Територија града Источно Сарајево се састоји од два дела: већег северног дела
(1380.61 km2) и знатно мањег јужног дела (свега 45.16 km2). Северни део града се протеже
у правцу север – југ 12 – 42 km, а исток – запад 26 – 42 km. Јужни део у правцу сјевер – југ
има димензије 5 – 8 km, а исток – запад 5 – 9.8 km. Ова два дела града Источно Сарајево
међусобно су одвојена територијом општине Трново (ФБиХ), односно Кантона Сарајево.
Карта 3. Положај општина града Источно Сарајево у Босни и Херцеговини - Републици

Српској
Извор: www.commons.wikimedia.org

Карта 4. Територија града Источно Сарајево

Површина града износи 1 425,77 km². Површински највећа општина града је

Соколац са 670,07 km², затим следе Пале 490,52 km², Трново 111,05 km², Источни Стари
град 86,89 km², Источно Ново Сарајево 38,41 km² и најмања општина града Источна
Илиџа са 28,83 km².
Територија града граничи са укупно 13 општина. У Републици Српској граничи се
са општинама: Хан Пијесак, Калиновик и Рогатица, а у Федерацији Босне и Херцеговине
граничи се општинама Кантона Сарајево: Сарајево – Стари град, Сарајево – Нови град,
Сарајево – Ново Сарајево, Сарајево – Центар, Илијаш, Илиџа, Трново (ФБиХ), затим са
општином Олово у Зеничко – добојском кантону и општинама Пале - Прача и Фоча –
Устиколина у Босанско – подрињском кантону.
Саобраћајно географски полажај града Источно Сарајево може се оценити
повољним с обзиром да територију града пресецају четири веома значајне саобраћајнице
које повезују простор Босне и Херцеговине са Републиком Србијом и Републиком Црном
Гором.
Најважнији магистрални правци на овом простору су:
- Магистрални пут М5 Сарајево – Љубогошта – Пале – Подграб – Прача –
Месићи – Горажде – Вишеград – Граница Републике Србије/Добрун – Ужице;
- Магистрални правац М18 или Е 762 Сарајево – Кула – Трново – Добро Поље –
Фоча – Граница Црна Гора /Шћепан Поље – Никшић – Подгорица;
- Магистрални правац М19 Сарајево – Љубогошта – Сумбуловац – Подроманија
– Соколац – Хан Пијесак – Власеница – Милићи – Зворник – Граница
Република Србија – Лозница – Шабац – Београд;
- Магистрални пут М 19.3 односно наставак пута Е 761 Сарајево – Соколац –
Подроманија – Рогатица – Саставци
Компаративну предност за подручје града Источно Сарајево представља и
релативна близина ауто-пута који је у изградњи на Коридору Vc и међународног
аеродрома Сарајево који се налази на удаљености од приближно три километра од
општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево (Лекић, 2010).
Најближа железничка станица је Централна железничка станица Сарајево, а
најближа железничка пруга је пруга Зеница – Сарајево – Мостар. До седамдесетих година
прошлог века, преко територије града пролазила је ускотрачна железничка пруга Сарајево
– Пале – Прача – Устипрача – Вишеград – Ужице. Међународни аеродром Сарајево
просторно се граничи са градом Источно Сарајево, у подручју општине Источна Илиџа.

Пале Источни Стари град
Источно Ново Сарајево Истична Илиџа
Соколац Трново
Слика 1. Панораме општина града Источно Сарајево

(www.gradistocnosrajaevo.net)

3. ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАДА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО КАО ПРЕДУСЛОВ НАСЕЉЕНОСТИ
С обзиром да је рад усмерен на друштвеногеографске, односно демографске
карактеристике града Источно Сарајево, поглавље које се односи на физичкогеографске
карактеристике заузимаће мање простора. У овом поглављу ће се укратко обрадити
геолошке, рељефне, климатске, хидролошке, биогеографске и педолошке карактеристике.
3.1. Геолошке карактеристике као фактор насељавања
За анализу гелошких карактеристика рада коришћена је инжињерско-гелошка карта

прављена за потреба просторног плана града Источно Сарајево, а од основних геолошких
карата СФРЈ листова: Сарајево, Прача, Вишеград, Власеница, Љубовија, Калиновик и
Фоча. Највећи део простора града Источно Сарајево покривају листови Прача и Сарајево,
док остали листови покривају само пограничне делове града.
Најстарији седименти на простору града Источно Сарајево датирају из периода
доњег и средњег карбона. Ови седминти најзаступљенији су у горњем току реке Праче и
представљени су пешчарима (суграувински и алверитски), глиновитим кварцом,
шкриљцима, лидитима и кречњацима (сиви плочасти и масивни).
Седименти перма заступљени су на југу истраживаног простора, односно на
подручју града јужно од Романије. То су разноврсне кластичне стене претежно
средњезрног кварцног садржаја. Најзаступљенији су пешчари (субграувински,
метапешчари, граувакни, туфогени) затим кварц-серицит-глинени шкриљци. У највишим
суперпозиционим деловима горњопермских кластита налазе се плочасти, слојевити,
тамносиви кречњаци и песковито-лапоровити доломити. Наведене стене садрже
многобројну макрофауну у којој се истичу пужеви–белерофони (белерофонски кречњаци),
затим шкољке, цефалоподи, криноиди и др.
Мезозојских творевина највише има на простору града Источног Сарајева, и то
серије доњег и средњег тријаса.
Кластични седименти доњег тријаса учествују у грађи терена на простору
Јахорине, Равне планине, Романије, Требевић – Трескавица и то као пешчари (сарајевски
пешчари), местимично лапоровити кречњаци (Требевић).
Седименти анизика изграђују веома карстификоване пределе истакнутих
планинских масива, али и мање изоловане масе између Јахорине, Равне планине,
Романије, Црног врха, Озрена. То су најчешће кречњаци, али и песковити доломити
(Озрен), црвенкасти бречасти кречњаци типа Хан Булог. Ладиничке творевине: црвени
рожнаци, зеленкасти туфитични седименти, глинци, тамни плочасти кречњаци налазе се
најчешће изнад анизиских седимената (Јахорина, Равна планина, и др.) (Тумач ОГК за
лист Прача, 1983).

Седименти јуре налазе се код Вранеша и Соколовића (западно од Деветака). Ту

преко банковитих мегалодонских кречњака леже брече хетерогене гранулације са
доминацијом незаобљених фрагмената. Унутар истих налазе се кугласте мангановите
конкреције често радијално тракасте текстуре величине до 5 cm у пречнику. Затим следе
шкриљави, плочсти до слојевити, туфогени седименти.
Карта 5. Геолошка грађа простора града Источно Сарајево
У подручју Сокоца, Пуховца, Стјеница у грађи терена учествује дијабаз-рожначка

формација са доминантним учешћем рожнаца, подређено пешчарима, граувакама,
алевролитима и сл. Унутар ове формације заступљени су и олистолити спрудних средње и
горњотријаских кречњака. Дијабази су декаметарских димензија, а често су заступљени у
дијабаз-рожначкој формацији. Регистроване су и појаве габра у подручју Соколовића,
западно од Црвенке и на другим локалитетима.
Седименти алб-ценоман-турон регистровани су на уском делу терена од села
Мичивода до Вранеша (источно од Сокоца), где изграђују истакнуте делове терена.
Најчешће су заступљне црвенкасте масивне кречњачке брече (Инжињерско геолошка
карта, 2008).

Слатководни миоценски седименти налазе се код Џиндића (источно од Сокоца).

Ниска побрђа од Миљевића до Козаревића и Касиндола изграђују ‫״‬кошевски слојеви‫ ״‬и
изнад њих конгломерати („орлачки конгломерати‫)״‬. У подручју Касиндола, у доњим
деловима ‫״‬кошевских слојева‫ ״‬на више места нађени су изданци слоја лигнита који је
назван „касиндолски угљени слој‫״‬.
Најмлађи седминети на истраживаном терену су квартарни седименти који су
заступљени на површинском делу терена, доста су пространи и разноврсни.
Моренски матерјал се јавља у долинама речица и потока јужно од Трнова, а
изграђен је од слабо заобљених комада кречњака, доломита и других стена са траговима
стрија и ситног дробинског материјала. Оне су покривене растреситим покривачем и
вегетацијом. Постојање морена на различитим висинама указује на различите стадијиме
вирмске глацијације.
Изворски седименти – седра, често се налази непосредно испод већих извора, а
ређе у поточним долинама. Веће акумулације седре јављају се испод села Седар, јужно од
Костреша (Романија) и код Мусиних врела северозападно од Лупоглава.
Пролувијалних наноса има непосредно уз корита потока, најчешће у нижим
деловима тока или ушћа. Хетерогеног су састава и гранулације. Највећи део Гласиначког
поља изграђују пролувијалне творевине у виду застора претежно рожначког и другог
порекла из дијабаз-рожначке формације. Често су веома заглињени.
Делувијалне наслаге су стенске распадине више или мање транспортоване, често
знатно заглињене. Веће масе делувијалних творевина регистроване су на Романији у
подручју Добре воде и код Дугих Лука, те у подручју Лубурић поља, Соколовића и
Батова. То су заравњене површине на карстификованој кречњачкој подлози.
Барски седименти заузимају уски појас дуж Решетнице, јужно од Сокоца.
Маркирани су типичном барском вегетацијом, по саставу су алевритски са већом
количином органског дитритуса. Ређе се јаваљју и пескови.
Сипари и урниси налазе се на јужном и западном делу Романије, на стрмим
падинама, непосредно испод кречњачких литица. Сипаришног материјала има и на свим
стрмим планинским падинама.
Алувијални наноси присутни су у свим већим поточним и речним долинама. То су
наслаге песка, шљунка, а ређе и песковите глине у виду сочива.
Речне терасе јављају се у долинама Жељезнице, Миљацке, Касиндолске ријеке.
Изграђене су од шљунка и песка који су обично цементовани (Tумач ОГК за лист
Сарајево, 1984).
Познавање геолошке грађе терена у сврху проучавања становништва битно је јер
од врсте геолошке подлоге зависи лоцирање и изградња насеља, али и градња
саобраћајница, што је веома битно за повезивање становништва неког простора.
На тврдим стенским масама као што су палеозојски шкриљци, гранити или чврсти
конгломерати изградња саобраћајница и насеља је погоднија, док су млађе стенске масе,
као што су кречњаци, лапорци и глинци, склоне ерозији и клизиштима и самим тим

непогоднији за живот становништва. Такође, ниски мочварни предели и пешчана

земљишта где долази до слегања терена нису привлачни за насељавање. На простору
града Источно Сарајево доминирају кречњачко-доломитске формације.
Мађутим, на стварање клизишта доста утиче и људски фактор, па на простору
града Источно Сарајево имамо пример клизишта Лапишница на магистралном путу М5
Сарајево – Љубогошта.
Клизиште Лапишница је према обиму, интензитету и брзини настанка једно од
највећих на Балканском полуострву. Активна зона клизишта заузима површину од око
осам хектара, покренута је велика количина сипарске глиновите дробине преко
верфенских глинаца и пешчара која је локално преградила корито реке Миљацке на два
километра од Сарајева (Лекић, 2010).
Овај процес сем што је био условљен литолошки нестабилном подлогом
потпомогнут је и антропогеним факторима, градњом објеката, неправилном обрадом
земљишта, прекомерном сечом шуме и сл. Активирање клизишта је онеомогућило
одвијање основних активности становништва и прекинуло најбржу везу између Источног
Новог Сарајева и Источне Илиџе са општинама Пале и Соколац.
3.2. Рељефне карактеристике као фактор насељавања
Простор грда Источног Сарајева у геоморфолошком смислу припада унутрашњим

Динаридима, и с обзиром на велику територију која припада граду може се издвојити
неколико физичкогеографских целина:
- Сарајевска котлина са долинама Жељезнице, Мокрањске и Паљанске Миљацке;
- Планински масив Требевића и Јахорине;
- Планински масив Трескавице;
- Горњи део долине Праче;
- Планински масив Озрена, Романије и Госине;
- Гласиначка висораван са долинама Биоштице и Каљине;
- Планински масив Сљеменске планине, Копита, Деветка (Социо-економска анализа
града Источно Сарајево, 2009).
Пошто се истраживани простор налази изнад 500 m надморске висине, планинског
је карактера. Скоро 70 % територије има надморску висину од 800 до 1200 m. Учешће
терена са надморском висином испод 600 m износи свега 1.92 %, а преко 1500 m 2.23 %.
Међу општинама града, Источни Стари град има највећу просечну надморску висину.
Најнижа тачка града је у долини реке Жељезнице, у атару насеља Војковићи и износи око
515 m. Највиша тачка се налази на планини Јахорини, врх Огорјелица који има висину од
1916 m.

Карта 6. Висинки појасеви на простору града Источно Сарајево
У морфологији истраживаног терена разликују се речне долине Жељезнице,

Тилаве, Паљанске Миљацке, Мокрањске Миљацке, Праче, Биоштице, Каљине, затим
котлине Сарајевска и Паљанска, као и пространа висоравн Гласинац, између којих се
пружају планински масиви са преко 1000 m надморске висине: Јахорина, Требевић,
Романија, Озрен, Деветак. У морфологији рељефа посебно се издвајају клисурске долине
Каљине и Биоштице у општини Соколац, Миљацке у општини Источни Стари град,
Паљанске Миљацке у општини Пале.
У најјужнијим деловима града, односно општини Трново доминира планински
масив Трескавице, где се издваја врх Лупоч са 1 776 m надморске висине. Северно од
насеља Трново издваја се морфолошка једница Требевић – Равна планина – Јахорина.
Северне падине Јахорине стрмо се спуштају до Касиндолске ријеке и Бистрице, где су
лоцирани раседи са уочљивим спуштањем североистичног крила. Дуж наведених раседа
одвојена је Равна планина од Јахорине. Равна планина у морфолошком смислу јесте
заравњени плато са благим падом према северу. Осим неколико узвишења, читавим
платоом доминирају крашки облици.

Романија доминира простором североисточно од Пала, односно западно од Сокоца

са висовима Велика стијена 1 617 m надморске висине, Дјева 1 573 m надморске висине.
Западни део Романије је веома карстификован плато са мноштвом вртача. На појединим
местима вртаче су толико заступљене да се местимично спајају. Западни део Романије
завршава вертикалним литицама испод којих је депонован сипаришни материјал.
Слика 2. и 3. Романија (погледа са Равне планине) и врх Требевића

(фото: Лукић Тановић, М)
У подручју од Касиндола до Которца терен је брежуљкастог рељефа са висином

450 – 800 m надморске висине, израђен од терцијарних седимената.
Заравњени терени су настали депоновањем квартарног наноса на кречњачкој
подлози или миоценским седиментима: Гласиначко и Лубурић поље, Ковањ, Батово, Пале
и др. Од генетских типова рељефа заступљени су флувиоденудациони, флувиокарстни,
карстни и флувиоакумулативни (Просторни план града Источно Сарајево до 2015, 2008).
Чињеница је да рељеф обликује пејзаж и да се на њему одвијају све друштвене
активности, те рељеф има велику улогу када је реч о размештају привредних делатности,
али и размештају становништва.
С обзиром да се издавајају три хипсометријска нивоа: jугоисточни део Сарајевског
поља 510 m, котлине и висоравни 800-900 m, планински гребени Требевића (1 629m),
Јахорине (1 913m), Романије (1 652m), Озрена (1 453m), Деветка (1 424m) (Мутабџија,
2008) и насељеност се подудара са њима. Простор који припада Сарајевском пољу,
Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, најпривлачнији је за становништво,
најнасељенији и најурбанизованији. Насеља у котлинама Пале и Трново и насеље на
висоравни Соколац имају нешто мању густину насељености, али су такође привлачни за
насељавање, док су највиши предели територије града, рурални предели, слабије насељени
али са потенцијалима за развој шумарстава и туризма.

Слика 3. и 4. Трескавица (Велико језеро) и Јахорина ( јужне падине зими)

С обзиром на наведене карактеристике, простор града Источно Сарајево има

брдско-планински рељеф, што може бити ограничавајући фактор насељавања. Брдско-
планински рељеф може ограничавати развој пољопривреде, једне од основних привредних
делатности становништва, а и од њеног развоја зависи насељавање простора.
На територији града Источно Сарајево рељеф омогућава становништву да се
земљорадњом бави делимично, док су услови за разавој сточарства погоднији. Највећи
проценат становништва се населио у долинама река и котлинама смештеним између
планинских масива, где владају бољи услови за живот и развој различитих привредних
делатности.
Једна од предности планинског рељефа на простору града Источно Сарајево је
могућност искориштавања таквог рељефа за развој планинског туризма, са акцентом на
зимском планинском туризму.
3.3. Климатске карактеристике као фактор насељавања
Климатске карактеристике града Источно Сарајево зависе од географског положаја

града, основних физичкогеографских карактеристика, рељефа, релативне близине
Јадранског мора, атмосферске циркулације ваздуха, као и од распореда поља са високим и
ниским ваздушним притиском.
У овоме поглављу анализирани су основни климатски елементи (температура
ваздуха, влажност ваздуха, облачност, трајање сунчевог сјаја, падавине и ветрови) на
основу података из метеоролошких станица Соколац и Сарајево. Метеоролошка станица
на Сокоцу је једина оваква станица на територији града, па су за потребе истраживања
узети и подаци метеоролошке станице Сарајево, која припада Кантону Сарајево, односно
Федерацији Босне и Херцеговине. Метеоролошка станица Соколац смештена је на 872 m

надморске висине, а њене координате су φ 43º 57′ и λ 18º 49′, а метеоролошка станица
Сарајево налази се на 630 m надморске висине, и њене координате су φ 43º 52′ и λ 18º 26′.
Од климатских услова и вредности основних климатских елемената у многоме
зависи насељеност неког простора и карактер људских делатности.
Температура ваздуха је анализирана на основу података за период од 1999. до
2009. године за наведене метеоролошке станице, a средње месечне и годишње
температуре ваздуха су приказане у табели 1 и графикону 1.
Табела 1. Средње месечне и годишње температуре ваздуха (°C) за период 1999-2009.

Метео. Месеци Сред. Ампл-
станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год.Т итуда
Сарајево 0,0 1,4 5,9 10,6 15,4 18,5 20,3 20,1 14,8 11,3 6,1 1,3 10,5 20,3
Соколац -3,0 -1,6 2,9 7,7 12,9 15,8 17,6 17,3 12,1 8,5 3,0 -1,7 7,6 20,6
Извори: ФХМЗ БиХ Сарајево, 2010; РХМЗ Бања Лука, 2010.
Средња годишња температура ваздуха на простору града Источно Сарајево се

креће од 7,6ºС (метеоролошка станица Соколац) до 10,5ºС (метеоролошка станица
Сарајево). Средње месечне температуре ваздуха најмање су у месецу јануару и крећу се од
-3ºС до 0ºС па затим у децембру од -1,7ºС до 1,3ºС, док су највише у месецу јулу од 17,6ºС
до 20,3ºС и августу од 17,3ºС до 20,1ºС.
Графикон 1. Годишњи ток температуре ваздуха (°С) по месецима за период 1999-2009.

30
20
10
0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
-10
САРАЈЕВО СОКОЛАЦ
Температуре ваздуха као и дужина вегетационог периода, заједно са

карактеристикама рељефа утичу на карактер пољопривредних делатности. Праћење
температуре ваздуха и њених екстрема битно је код организовања и планирања распореда
и развоја насеља и инфраструктуре, али исто тако и за организацију саобраћаја и иградњу
саобраћајница. Екстремно ниске и високе температуре могу неповољно утицати на живот
становништва и одвијање нормалног саобраћаја. Често ниске температуре у хладнијем
периоду године, заједно са падавинама, стварају услове за формирање поледице на
путевима што отежава нормално одвијање саобраћаја на путевима града Источно
Сарајево.

Релативна влажности ваздуха за простор града Источно Сарајево анализирана је

праћењем годишњег тока релативне влажности ваздуха представљене у табели 2 и
графикону 2, за период од 1999. до 2009. године.
Табела 2. Годишњи ток релативне влажности ваздуха (%) за период 1999-2009.

Метео. Месеци Сред.
станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год.
Сарајево 77 72 67 66 67 68 67 68 74 76 76 81 72
Соколац 86 81 76 74 74 75 71 73 80 82 85 89 79
Средња годишња релативна влажност креће се од 72% у Сарајеву до 79% у Сокоцу.

Највлажнији је децембар, 81% Сарајево, 89% Соколац, а затим јануар 77% Сарајево, 86%
Соколац. Најмања влажност ваздуха је у летњим месецима, односно у јулу, када је у
Сарајеву влажност 67%, а у Сокоцу 71%.
Графикон 2. Годишњи ток релативне влажности ваздуха (%) по месецима за период

1999-2009.
100
80
60
40
20
0
Облачност је анализирана праћењем годишњег тока облачности на простору града

Источно Сарајево представљене у табели 3 и графикону 3, за период од 1999. до 2009.
године.
Табел 3. Годишњи ток облачности (у осмина) за период 1999-2009.
Метео. Месеци Сред.
станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII год.
Сарајево 5,2 5,5 5,0 5,1 4,6 4,4 3,5 3,6 4,6 4,6 5,5 5,9 4,8
Соколац 5,4 5,3 5 4,9 4,4 4,1 3,6 3,6 4,6 4,8 5,4 6,1 4,7
Средња годишња облачност на простору града креће се од 4,7 у Сокоцу до 4,8 у

Сарајеву. Највећа облачност је у зимском периоду, када децембар има највећу облачност
која се креће од 5,9 до 6,1. Летњи период има мању облачност, па је јул са најмањом
облачношћу, од 3,5 у Сарајеву до 3,6 у Сокоцу.

Графикон 3. Годишња облачностпо месецима за период 1999-2009.
0
Магла је честа појава која се јавља нарочито у хладнијем периоду године (јесен-
зима) у доњим деловима града, односно Источном Новом Сарајеву и Источној Илиџи.
Магле изазива температурна инверзија. Када због разлике у надморској висини долази до
кретања хладног ваздуха са планинских падина и до његовог накупљања у колтини, док се
топао вазух креће ка висинама, у Сарајевском пољу формирају магле. Ова појава утиче на
смањење видљивости и отежава одвијање саобраћаја. Магле могу да трају више дана што,
негативно утиче на здравствено и психичко стање становништва.
Инсолација на простору града Источно Сарајево представљена је у табели
годишњег тока трајања сунчевог сјаја, табела 4 и графикон 4, за период од 1999. до 2009.
године.
Табела 4. Годишњи ток трајања сунчевог сјаја (h) за период 1999-2009.

Метео. Месеци Сума
станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Сарајево 86,9 101,3 141,9 158,8 206,3 234,0 251,7 234,1 163,5 152,7 97,4 59,1 1887,7
Соколац 76,0 93,5 143,6 168,7 232,9 235,0 267,1 248,9 165,2 142,0 86,0 46,2 1904,9
Сума годишњег трајања сунчевог сјаја креће се од 1 887,7 часова у Сарајеву до 1

904,9 часова на Сокоцу. На основу података из табеле 4 средња месечна инсолација је 154
часа, што на дневном нивоу износи око 5 сати трајања сунчевог сјаја.
Највеће вредности инсолације имају летњи месеци, односно јул од 251,7 (8,1 сати
дневно) до 267,1 часова (8,7 сати дневно) и август од 234,1 (7,5 сати дневно) до 248,9
часова (8 сати дневно). Најмање вредности дневне и месечне инсолације има зимски
период, односно децембар од 46,2 часа на Сокоцу (1,5 сати дневно) до 59,1 у Сарајеву (1,9
сати дневно).

Графикон 4. Трајање сунчевог сјаја (h) по месецима за период 1999-2009.
300
250
200
150
100
50
0
Падавине на простору града Источно Сарајево анализиране су и представљене у

табели 5 и графикону 5, за период од 1999. до 2009. године.
Табела 5. Средње мјесечне и годишње количине падавина (l/m2) за период 1999-2009.

Метео. Месеци Сума
станица I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Сарајево 70,3 64,5 72,2 74,3 76,6 81,8 88,7 67,3 103,4 94,8 96,6 102,5 992,9
Соколац 60,5 59,0 65,0 74,3 75,8 95,3 81,5 63,1 91,9 89,0 87,9 86,9 930,1
Просечна годишња сума падавина се креће од 930,1 l/m² у Сокоцу до 992,9 l/m² у
Сарајеву. Анализирајући табелу 5 и графикон 5 запажамо да је минимална количина
падавина у зимском периоду године, односно у фебруару, од 59 l/m² до 64,5 l/m², док је
максимална количина падавина забележена у децембру у Сарајеву (102,5 l/m²), док се у
Сокоцу највише падавина излучи у јулу, 95,3 l/m².
Падавине су равномерно распоређене током читаве године и не наносе штете
становништву града Источно Сарајево. С обзиром да на простору града нема већих
водотока и да поједини водотоци нпр: Паљансакa Миљацка и Добриња имају регулисано
речно корито, ни у време највећих падавина и отапања снега не долази до поплава и
изливања река из њихових корита.
Број дана са снежним падавинама креће се од 51 дана у Сарајеву до 88,7 дана на
Сокоцу. Формирање снега у вишим пределима почиње још у јесен, а завршва се у касно
пролеће, док се у нижим пределима тај период скраћује. Највише дана са снегом се
бележи у јануару. Последњих година приметно је смањење броја дана са снегом, на шта
указују подаци ранијих мерења овог климатског прараметра проведених на Јахорини и у
њеној непосредној близини (Кујунџић, 2006).

Графикон 5. Количина падавина по месецима за период 1999-2009.
120
100
80
60
40
20
0
Снежне падавине могу позитивно и негативно да утичи на становништво и

делатности у граду Источно Сарајево. Велика количине снежних падавина и њиховог што
дужег задржавања, на вишим надморским висинама града, условљава бољу зимску
туристичку сезону. Снежне падавине негативно утичу на саобраћај, јер се више напора
улаже за одржавање и организацију чишћења путева. Отежано стање на путевима у
зимским условима отежава комуникацију међу становништвом града Источно Сарајево,
па нека рурална насеља могу бити данима „одсечена од цивилизације”.
У табелама 6 и 7 и графикону 6 приказане су честине и средње брзине ветрова за
Сарајево и Соколац за вишегодишњи низ.
Табела 6. Честине и средње брзине ветрова за Сарајево (вишегодишњи низ)

Мерни параметри Правци ветра Сума Прос.ср.
C N NE E SE S SW W NW брзина
Честина (%) 30,8 2,9 2,7 16,7 13,3 6,5 6,3 12,7 8,1 100 ветра
Ср. брзина (m/s) - 2,0 2,1 2,2 2,1 2,9 2,0 1,9 1,8 - 2,1
Табела 7. Честине и средње брзине вјетрова за Соколац (вишегодишњи низ)

Мерни параметри Правци ветра Сума Прос.ср.
C N NE E SE S SW W NW брзина
Честина (%) 2,2 6,2 1,7 5,3 8,7 18,9 10,6 15,6 30,8 100 ветра
Средња брзина (m/s) - 1,7 1,5 1,9 1,6 1,6 1,6 1,4 1,8 - 1,6
Анализирајући претходне табеле, закључујемо да су на истраживаном простору

најчешћи ветрови источни на простору Сарајева, 16,7%, а на простору Сокоца
северозападни, 30,8%, а затим следе југоисточни на простору Сарајева, 13,3%, и јужни на
простору Сокоца, 18,9%. Најређе се јављају ветрови из правца североистока.
Највећу средњу брзину имају јужни ветрови на простору Сарајева, 2,9 m/s, док на
простору Сокоца највећу брзину имају источни ветрови 1,9 m/s.

Графикон 6. Честине и средње брзине одређених праваца ветрова за период 1999-2009.

3 3
NW C NW C
2 2
W 1 N W 1 N
0 0
SW NE
SW NE
S E САРАЈЕВО
S E САРАЈЕВО СОКОЛАЦ
СОКОЛАЦ SE
SE
Према анализи основних климатских елемената, подручје града Источно Сарајево

може се поделити на три климатска типа. Умерено-континентални тип од 500 до 800 m
надморске висине (Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, највећи део Трнова) где
владају најбољи климатски услови за живот и рад становништва, са најизраженијом
привредном активношћу и са најбољим условима за бављење земљорадњом. Прелазни тип
од умерено-континенталног ка континенталном, или субпланински тип, од 800 до 1000 m
надморске висине, са условима који утичу на смањење броја насеља и становника, али
погодују на развој шумарства и сточарства. Планински тип, преко 1000 m надморске
висине, има најоштрије климатске услове, те и отежане услове за живот становника, па на
овом просторима долази до депопулације, али и до развоја шумарства и туризама.
3.4. Хидролошке карактеристике као фактор насељавања
Простор града Источног Сарајева је оскуднији са водом у односу на читаву Босну и

Херцеговину, што је проузроковано мањом количином падавина. Хидрографску мрежу
истраживаног простора углавном чине планинске реке и потоци, као и многобројни
извори и врела који имају велики значај када је реч о водоснабдевању становништва.
Водени ресурси су неравномерно распоређени, па нпр. Јахорина и Трескавица су у том
погледу доста богатије од Романије.
Сви водотоци који се налазе на територији града Источног Сарајева припадају
сливу реке Босне (Жељезница, Касиндолски поток, Паљансака Миљацка, Мокрањска
Миљацка, Тилава, Добриња, Биоштица) и сливу реке Дрине (Прача са својим притокама).
У овом поглављу укратко ће бити анализирани главни водотоци наведених сливова који
припадају истраживаном простору.
Река Паљанска Миљацка извире североисточно од Пала, на северним обронцима
Равне планине, на око 1 110 m надморске висине. Дужина тока до састава са Мокраљском
Миљацком износи 18 km. Површина слива износи око 28,6 km², а просечни протицај 0,235
m³/s. Веће притоке ове реке су: Јахорински поток, Мањача поток, Репашница, Каловити
поток и Бистрица. Саставак Паљанске и Мокрањске Миљацке налази се на 595 m

надморске висине у месту Булози, одакле овај водени ток наставља даље као река
Миљацка, која пролазећи кроз северни део Сарајевског поља завршава свој ток у реци
Босни (Голијанин, 2010).
Мокрањска Миљацка извире на надаморској висини од око 1 030 m, под западним
огранцима планине Романије. Дужина тока износи око 15 km, а површина слива 47 km².
До Сумбуловца протиче кроз Мокрањско поље, а од Сумбуловца до саставака, гради
клисуру као и Паљанска Миљацка. Ширина реке у Мокрањском пољу је 2 до 5 m, а у
клисури и до 10 m. Главне притоке су: Кршуљ поток, Јасенова и Сињево (Михић, 1987).
У сливу реке Миљацке који припада граду Источно Сарајево примећује се већи
број насеља и већа насељеност у нижим котлинским деловима Паљанске и Мокрањске
Миљацке, где углавном преовладавају насеља сеоског разбијеног типа. Највећи део слива
и насеља у сливу Миљацке припадају општини Пале (око 30 насеља општине), док мањи
број насеља у сливу припадају општини Источни Стари град (5 насеља). Тренутне потребе
становништва општине Пале за питком водом се задовољавају са врела: Станско врело,
врело Праче, Бистрице, Миљацке, Влаховићи, Сјетлинска врела и Мокрањска врела. На
паљански градски водоводни систем прикључено је око 19 500 становника (Драшковић,
2011).
1. Слика 5. и 6. Кањон реке Миљацке на улазу у Сарајевско поље (фото: Лукић

Тановић, М) и Паљанска Миљацка-горњи ток (извор: www.palelive.com)
Река Жељезница извире испод планине Трескавице и протиче кроз општине града
Источно Сарајево, Трново и Источну Илиџу.
Жељезница има карактер брзе планинске реке са брзацима и буковима све до њеног
уласка у Сарајевско поље. Дужина тока износи око 36 km. У горњем току корито је
широко од 4 до 10 m, а дубина око 30 до 50 cm, док дубине после ушћа Бијеле и Црне
ријеке прелазе и 3 m. Код села Осијека, у близини Илиџе улива се у реку Босну (Михић,
1987).

Најзначајнија притока Жељезнице је Касиндолски поток који извире на

југоисточним падинама Јахорине. Дужина тока је око 25 km, а ширина корита од 2 до 5 m.
Дубина воде на брзацима је од 30 до 50 cm, а у већим базенима и до 1 m. Површина слива
Касиндолског потока износи 59 km²( Михић, 1987).
Ако погледамо карту 5, уочавамо да су западни и источни делови слива Жељезнице
скоро ненасељени, а у долинама су се развила насеља углавном сеоског разбијеног типа,
са највећим насељем Трновом. Сва насеља општине Трново, која припадају граду Источно
Сарајево налазе се у сливу ове реке, чијем сливу припада и три насеља општине Источна
Илиџа и једно насеље Источно Ново Сарајево.
Река Тилава је најзначајнији ток у општини Источно Ново Сарајево. У горњем току
ова река носи назив Сушица, што говори о томе да овај ток у једном делу године
пресушује. Укупна дужина Сушице износи 4,4 km, извор јој је на 750 m, а ушће (условно
речено) на 585 m. Када прими воду са врела Тилава, ова река мења име у Тилаву.
Најзначајнија стална притока Тилаве је Лукавичка ријека која настаје од два водотока
Лукавац и Забравак. Дужина реке од врела Тилава до ушћа Лукавичке ријеке је 5,75 km, а
површина слива 43,6 km². Ширина корита је од 3 до 5 m, а дубина до 70 cm, а за време
високог водостаја и до 2 m.
Карта 7. Насеља у сливу реке Босне
Извор: Драшковић, 2011.

Уливањем Лукавичке ријеке у Тилаву настаје река Добриња. Ова река се читавим
својим током налази у Сарајевском пољу, протиче кроз густо насељено градско подручје,
има уређено бетонско корито и након 8km улива се у реку Босну (Драшковић,2007).
Највећи, централни део слива Добриње, који припада граду Источно Сарајево,
припада општини Источно Ново Сарајево. Седам насеља ове општине припада сливу
Добриње, док општини Источни Стари град припда мањи део слива, пет насеља.
Доњи део града, општине Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново се
снадбевају водом са врела: Тилава, Касиндо, Љуштра и Грабински млини. На грдски
водоводни систем овог дела града Источно Сарајево прикључено је око 22 972 становника
(Драшковић, 2011).
Река Боштица извире испод планине Деветак, 4 km југоисточно од насеља
Кнежина, у општини Соколац. Дужина тока је око 30 km, а површина слива ове реке
износи око 467 km². После 18 km од изворишта у ову реку са леве стране се улива река
Каљина, која дренира северне падине Романије и источне обронке Озрена. Биоштица се
код Олова спаја са реком Ступчаницом, па чине реку Кривају која се као десна притока
улива у реку Босну.
Слика 7. и 8. Река Биоштица (извор: www.bistrobih.ba) и река Прача у насељу Подграб

Прача је рекa која извире испод Голе Јахорине у виду јаких врела чији хоризонт
лежи испод кречњака на непропусним верфенским шкриљцима, на 1 462 m надморске
висине. Горњи ток реке Праче припада општини Пале, самим тим и граду Источно
Сарајево. Дужина тока Праче је 61 km, површина слива је 1 125 km². Ушће Праче у Дрину
је код Устипраче на 329 m надморске висине, тако да Прача има релативну висинску
разлику и пад од 1 131 m. Речни систем горњег тока Праче је доста разгранат, тако да у
овом делу тока Прача прима са Јахорине и јужних и југозападних обронака Романије
бројне притоке: Мала Бијела, Велика Бијела, Мркодолскa ријека, Црногорски поток,

Каменичка ријека са Љесковачким потоком, Вихарска ријека, Чемерница, Газиводска

ријека, Сијетлинска ријека и Грабовица. (Петронић, Лукић, 2011).
Последњих неколико година на простору града Источно Сарајево јавља се проблем
са недостатком питке воде, нарочито у летњем периоду. Честе су несташице и редукције
воде, што је последица неконтролисане сече шуме, мање количине падавина и све дужих
сушних периода, као и ниског нивоа свести становништва о заштити животне средине.
Проблеме са водоснабдевањем узрокује и предратна инфраструктура. Наиме,
деведесетих година прошлог века град се проширивао, настала су нова насеља те је
удвостручен број становника, а количина водних ресурса у употреби остала је иста.
3.5. Педолошке карактеристике као фактор насељавања
Најзаступљенија земљишта на постору грда Источног Сарајева су камбична,

односно смеђа земљишта, која настају изменом хумусних и акумулативних земљишта
уколико је земљиште довољно дубоко. Око 80 % земљишта чине мозаици калкомеланосол
– калкокамбисол, дистрични камбисол, мозаици калкомеланосол - дистрични камбисол.
Квалитетнија земљишта као што су псеудоглеји, флувисоли, мозаици лувисол –
псеудоглеј чине 5 % истраживаног простора и ограничена су на сарајевску котлину, и неке
долине река.
Дистрични камбисол, дистрично смеђе земљиште или кисело смеђе земљиште.
Дистрични камбисол је земљиште брдско-планинских региона (400 -1000 m) хумидних
области, углавном северних падина, а образује се на кварцно-силикатним супстратима.
Дистрични камбисол је најчешће дубок од 60 до 80 cm, а хумусни хоризонт не прелази 15
cm. Садржај хумуса веома варира, а зависи од надморске висине, садржаја глине и нагиба
терена, креће се од 5% до 20%. На овом тлу се јављају мезофилне и ксерофилне шумске
заједнице (буква, смреча и јела, бор, храст китњак). Ова земљишта се сматрају средње
продуктивним шумским земљиштима и њихова ефективна плодност се може знатно
увећати у односу на природну. Ова земљишта заузимају највећи део на простору града
источно Сарајево, односно највећи простор општина Пале, Трново и Источни Стари град.
Калкомеланосол или кречњачко доломитна црница спада у тло звано “планинска
црница”. Ова врста земљишта се образује на тврдим кречњачким и доломитним стенама, у
високопланинским регионима где климатски услови погодују његовом развоју. Дубина
хумусног хоризонта зависи од врсте црнице, па се креће од 10 cm до 30 cm, а
концентрација хумуса од 20% до 30%, па и 50%. На калкомеланосолу се могу наћи шуме
храста медунца, бора, букбе, шуме букве и јеле са смрчом. С обзиром на малу дубину ових
земљишта, она немају значајну продуктивност. Мозаици калкомеланосол – дистрични
камбисол најраспрострањенији су на подручју општине Соколац и Источни Стари град.
Калкокамбисол је смеђе земљиште на кречњаку и доломиту које заузима средње
високе планинске појасеве и блаже нагибе, а јавља се и на карстнима заравнима, у

пукотинама, шкрапа и вртачама. Дубина овог земљишта не прелази 60 cm, а дубина

хумусниог хоризонта не прелази 15 cm. Калкокамбисол се јавља на широком висинском
интервалу и под различитом вегетацијом, тако да садржај хумуса варира, на тлу без
шумског покривача он износи 5%, а под шумом више од 10%. На плићим, сувљим
земљиштима у нижим појасевима јављају се шуме храста, букве и храста китњака, а у
вишим регионима то је станиште букве и јеле са смрчом. Може се рећи да ово тло има
средњу продуктивност. Мозаици калкомеланослол – калкокамбисол најзаступљенији су на
простору општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа (Тумач ОПК за лист Сарајево,
1981).
Карта 8. Педолошка грађа града Источно Сарајево
Лувиосол или илимеризовано земљиште образује се на иловастим супстратима, у

регионима који имају преко 700 mm падавина, са средњом годишњом температуром од 8
до 11ºС. Претежно се налазе на заравњеним теренима у појасу од 200 до 1000 m надморске
висине. Лувиосоли на кречњаку су нешто заступљенији нарочито у вишим регионима, под
шумама букве, јеле и смрче и могу имати велику продуктивност. У храстовом појасу ова
земљишта су обично искрчена и искоришћена за пољопривредну производњу. На

простору града Источно Сарајево мозаици калкомеланосол - лувиосол најзаступљенији су

у северним и североисточним деловима општине Соколац.
Псеудоглеј или површински оглејено земљиште је земљиште хумидних региона у
умереном климатском појасу, за чије је образовање потребан изражен суви период. Овај
тип тла се налази у котлинама динарских планина, на равничарским теренима, на старим
алувијалним речним и језерским терасама. Псеудоглеј је променљиво влажно земљиште
коме у мокрој фази недостаје кисеоник, а у сувој приступачне воде. У вишим појасевима
псеудоглеј се углавном јавља под шумом букве, јеле и смче. Дубок и влажан псеудоглеј са
дугом влажном фазом може бити врло продуктивно земљиште, а када је огољен или се
пошумљава, може се користити као пољопривредно земљиште. Комплекс лувиосол –
псеудоглеј заступљен је у Сарајевском пољу, односно делу општине Источна Илиџа и
Источно Ново Сарајево.
Флувиосол, рецентни речни нанос или алувијални нанос налази се у долинама свих
наших река, а условљен је хидролошким режимом реке и природом материјала који се
таложи. Флувиосоли су неразвијена земљишта, која имају изражену слојевитост и обично
имају високу плодност. Еколошка својства овога земљишта у великој мери зависе од
режима плављења и подземних вода. На оваквом тлу се јављају шуме топола, врба и јохе.
Уз наводњавање и фертилизацију ова тла су погодна за гајење поврћа. Овај тип земљишта
најзаступљенији је у Сарајевском пољу, западном делу општине Источна Илиџа и у
долинама већих речних токова (Тумач ОПК за лист Сарајево, 1981).
Типологија тла, односно врсте земљишта заједно са геолошким, рељефним и
климатским катактеристикама утичу на развој привредне делатности, првенствено
пољопривреде. На простору града Источног Сарајева, где преовладава брдско-планински
терен, наведени климатски услови, велика распрострањеност кречњачких стена условили
су појаву различитих врста тла, углавном слабијег квалитета, што ограничава развој
земљорадње.
Уважавајући показатеље о типовима земљишта и његовој структури искорићавања,
простор грда припада сточарско-планинском пољопривредном рејон. На основу ових
компоненти, могуће је извести закључак о корелацији између уочених разлика у структури
искоришћавања земљишта и размјештаја становништва и његове социјалне и економске
структуре. Степен урбанизације и процентуални однос између урбаног и руралног
становништва, такође указује на могуће разлике (Мутабџија, 2008).
3.6. Биогеографске карактеристике као фактор насељавања
Простор грда Источно Сарајево је хетерогена и комплексна еколошка зона, где се

због специфичних природних услова и утицаја човека развила богата шумска вегетација.
У односу на еколошко-вегетацијску рејонизацију истраживани простор се налази у две
еколошко-вегетацијске области, односно 4 подручја, 8 рејона.

Прелазно илирска – мезијска област, односно Горње дринско подручје које

обухвата делове општина Пале, Соколац и Трново, и дели се на рејоне: рогатички,
горажданско – фочански и чајничко – мештровачки.
Табела 8. Вегетацијски типови на просотру града Источно Сарајево по општинама

ВЕГЕТАЦИЈСКИ ОПШТИНА УКУПНО
ТИП Источни Источна И.Н.С. Пале Соколац Трново (hа)
Стари град Илиџа
Лишћарске шуме 1.752 1.525 1.469 16.203 9.001 6.783 36.733
Четинарске шуме 2.436 - 354 11.808 17.901 658 33.157
Мешовите шуме 388 - 22 6.258 9.122 1.795 17.585
Висински травњаци - - - - - - 614
Шибљаци клеке и 304 - 334 1.080 - 164 1.882
клековина бора
Сукцесивни стадији 1.308 14 132 1.422 4.450 348 7.674
шумске вегетације
Голети изнад горње - - - 51 - - 51
границе шуме
Планинска - - - - - 5 5
вегетација
УКУПНО (ха) 6.188 1.539 2.311 36.822 40.476 9.753 97.701
Извор: Социо-економска анализа града Источно Сарајево, 2009.
Област унутрашњих Динарида обухвата око 80% истражиавног простора и

заступљена је са 3 подручја, односно, 5 рејона, који обухватају делове свих општина
Града Источно Сарајево. Средње босанско подручје обухвата сарајевско – зенички рејон,
односно делове општина Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево и Трново. Подручје
источнобосанске висоравни обухвата озренско округлички рејон (делови општина
Источни Стари град, Пале и Соколац) и романијски рејон (делови свих општина града).
Југоисточно босанско подручје обухвата игманско-зеленгорски рејон и трновски рејон, у
које спадају делови општине Трново (Просторни план града Источно Сарајево до 2015.
године, 2008).
Шуме и шумска земљишта на подручју града Источно Сарајево (шумско –
привредна подручја: паљанско, сарајевско, соколачко и трновско) имају површину од 97
701 hа или 68.53 %. Од ове површине 80.81 % шума и шумских земљишта се простире у
оквиру паљанског и соколачког шумско – привредног подручја (Социо-економска анализа
града Источно Сарајево, 2009)
Шуме букве највише су заступљене у рогатичком и горажданско-фочанском
рејону, односно у долини реке Праче, најнижим надморским висинама планине Јахорине,
где се посебно издваја планински јавор.
Ипак, највеће део на истраживаном простору заузимају шуме букве са јелом и
смрчом, заступљене у горажданско-фочанском, озренско-округлачком и романијском
рејону. Ова шума покрива највећи део соколачке и паљанске општине, делове планина
Трескавице, Романије и Јахорине.
У озренско-округлачком и романијском рејону заступљене су и шуме јеле и смрче

и шуме белог бора и смрче највише на простору Пала и Сокоца.
Шуме китњака и обичног граба најзаступљеније су у долини река Жељезнице и
Добиње, које се мешају са шумом лужњака и граба. Шуме китњака заступљене су и на
простору општине Источни Стари град, док мање пространство у долинма река заузимају
и шуме медунца и црног граба (Карта релане шумске вегетације).
Највиши висински појасеви, преко 1 600 m надморске висине, на територији града
Источно Сарајево покривени су ливадама и пространим планинским пашњацима.
Планинску вегетацију чине мезофилне и ацидофилне ливаде, као и планинске рудине на
кречњацима. Ливаде тврдаче (ацидофилне врсте) заступљене су редом Naredetalia,
мезофилне ливаде редом Arrhenatheretais. Највећим бројем врста представњени су родови
главочика, трава, ружа, лептирњача, зевалица, устатица итд. (Голијанин, 2010)
Карта 9. Реална шумска вегетација простора града Источно Сарајево
Животињски свет овог простора некада је био много бројнији, али под
антропогеним утицајима животињски фонд доста се проредио. Зступљени су сисари,
водозмци, птице, рибе и инскети.

На територији града Источно Сарајево егзистира седам ловишта. Реч је о следећим

ловиштима: Јахорински забран (површина 12580 ha), Романија (12772 ha), Гласинац
(62136 ha), Сјемећ (22360 ha), Источно Сарајево (14534 ha), Трново (3260 ha) и
Трескавица. Ловиште Романија представља посебно ловиште, док су остала ловишта
привредна или привредно – спортска ловишта. Као основне врсте дивљачи у овим
ловиштима уочени су срна, медвед, дивља свиња, зец, лисица и вук. Јаребица–камењарка
је присутна у ловишту Јахорински забран, а дивокоза у ловишту Сјемећ.
Развноврстан биљни и животињски свет позитивно је утицао на размештај
сатновништва и насељавање и омогућио је развој разних привредних делатности као што
су шумарство, сточарство, лов, риболов, туризам и сл.

4. СОЦИОЕКОНОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ У ФУНКЦИЈИ

РАЗВОЈА И РАЗМЕШТАЈА СТАНОВНИШТВА ГРАДА
Привреду чине делатности које производе робу и услуге намењене задовољењу

потреба становништва. На развој привреде битно утичу физичко-географски фактори
(земљина кора, рељеф, клима, воде), али исто тако у великој мери развој привреде зависан
је од демографских ресурса.
С обзиром да привредне карактеристике негог простора утичу на развој
становништва и насељавање, а и становништво утиче на развој привреде, у овом поглављу
ће бити анализирана привреда примарних, секунадарних, терцијарних и квартарних
делатности града Источно Сарајево (пољопривреда, шумарство, индустија, саобраћај,
трговина, туризам, образовање и здравство).
Главне материјалне снаге и вредности града Источно Сарајево су:
- Близина главног града Босне и Херцеговине која омогућава коришћење његових
услуга и стварање властите понуде према Сарајеву и његовој околини;
- Шуме, као најобилнији и најквалитетнији природни ресурс простора града
- Постојећи индустријски капацитети и традиција у развоју појединих индустријских
грана;
- Богата туристичка понуда (садашња и потенцијална);
- Расположива радна снага
4.1. Пољопривреда
Пољопривредана производња заснива се на квалитету земљишта и основним

педолошким карактеристикама терена које су анализиране у претхоним поглављима.
У просторном плану града Источно Сарајево, а на основу процена по катастарским
подацима за 2004. годину, град Источно Сарајево има укупну површину пољопривредног
земљишта која износи 56.896,31 hа или 39.91 % од укупне површине града.
Анализирајући табелу 9 уочавамо да се више од половине, 55,3%, пољопривредног
земљишта налази на општини Соколац. Затим следи општина Пале са 28,7%
пољопривредног земљишта, па општине: Источни Стари град, 6,5%; Трново, 4,9%;
Источно Ново Сарајево, 2,8% и Источна Илиџа, 1,8%.
Учешће пољопривредног земљишта у површини градских општина, према овим
подацима, износи свега 25.7% у општини Трново, 33.2% у општини Пале, 36.3% у
општини Источна Илиџа, 41.6% у општини Источно Ново Сарајево, 42.4% у општини
Источни Стари град и 46.9% у општини Соколац.

Табела 9. Структура пољопривредног земљишта на простору града Источно Сарајево за

2004. годину.
Оранице Баре и УКУПНО
ОПШТИНА Ливаде Воћњаци Пашњаци
и баште трстици (ха)
Пале 1.858,11 9337,69 238,11 4.872,22 0 16.306,13
Соколац 4.153,7 1.525,75 143,45 11.898,02 0,5 31.453,42
Источна Илиџа 481,01 238,63 149,75 178,1 0,2 1.047,69
Ист. Стари Град 242,15 1.627,64 111,52 1.701,15 0,38 3.682,84
Ист.Ново Сарајево 229,9 748,83 146,85 473,05 0,04 1.598,67
Трново 411,44 1.009,26 54,7 1.331,64 0,52 2.807,56
УКУПНО (ха) 7.376,31 28.219,8 844,38 20 454,18 1,64 56.896,31
Извор: Просторни план града Источно Сарајево до 2015, 2008.
У структури пољопривредног земљишта доминирају ливаде са 49,6%, затим

пашњаци са 35,8%, оранице и баште са свега 13% и воћњаци са 1,5%. Најбоље услове за
пољопривредну производњу има општина Источна Илиџа у којој је учешће ораница
(45,9% од укупног пољопривредног земљишта општине) и воћњака (17% од укупног
пољопривредног земљишта општине) изнад просека града. Посебно се издаваја и општина
Пале која је карактеристична по учешћу ливада од 57,3%, што је изнад просека града.
Општине Трново, Источни Стари град и Соколац одликује учешће пашњака изнад
просјека града Источно Сарајево (табела 9).
Графикон 7. Удео пољопривредног земљишта на простору града Источно Сарајево за

2004. годину
0,1%
13%
35,8%
49,6%
1,5%
ОРАНИЦЕ И БАШТЕ ЛИВАДЕ ВОЋЊАЦИ ПАШЊАЦИ БАРЕ И ТРСТИЦИ
У Социо-економској анализи града Источно Сарајево наводе да према

агроеколошком зонирању, које је извршено за читаву Републику Српску, град Источно
Сарајево највећим делом припада зони пашњака, затим следи зона ратарства која обухвата
делове висоравни Гласинца, већи део долине Мокрањске Миљацке, Паљанску котлину,
делове долине Праче, сарајевску котлину и део долине Жељезнице, док јужни обод

сарајевске котлине припада зони воћарства. На основу овога, закључује се да је простор

града Источно Сарајево првенствено погодан за развој сточарства (овчарства и
говедарства), а у већим речним долинама за развој ратарства и воћарства.
Из Статистичког годишњака Републике Српске 2011. године, занимљиво је
издвојити податак да 21,2% од укупне површине ораница и башта чине засејане
површине, а чак 78,8% угари и необрађене оранице, док на републичком нивоу угари и
необрађене оранице износе 46,5%. Међу општинама града највећи проценат под
засејаним површинама, од укупних ораница и башта, има општина Источно Ново Сарајево
38,2%, а најмање општина Источни Стари град свега 5,5%.
На засејаним површинама у 2010. години на простору града Источно Сарајево
највише је повртарских култура, 57,7% од укупно засејаних површина, док у Републици
Српској повртарске културе заузимају свега 10,9% засејаних површина. Крмно биље
заузима 31,2% засејаних површина на територији града (републички ниво 22,9%) што
говори о значају сточарства за ове просторе, док жита чине свега 11% засејаних површина,
а на републичком нивоу чине 64,6%. Индустријско биље и расадници и украсно биље
нису засејани на простору града Источно Сарајево (табела10).
Табела 10. Ораничне површине према начину коришћења по општинама града Источно
Сарајево за 2010. годину
Засејане површине Расадници Угари и
Оранице
Општина и украсно необрађене
и баште индуст. крмно
укупно жита поврће биље оранице
биље биље
Источна Илиџа 454 142 21 - 27 94 - 312
Источни Стари град 397 22 8 - 10 4 - 375
Источно Ново Сарајево 228 87 1 - 65 21 - 142
Пале 1.975 678 36 - 502 140 - 1.297
Соколац 3.809 510 103 - 202 205 - 3.299
Трново 413 104 1 - 85 18 - 309
Град Источно Сарајево 7.276 1.543 170 - 891 482 - 5.734
Република Српска 583.755 311.765 201.456 4.839 33.935 71.535 444 271.547
Извор: Статистички годишњак Републике Српске, 2011.
Анализа показује да општине Источна Илиџа и Соколац имају највећи проценат

крмног биља, док у свим осталим општинама највећи проценат у засејаним површинама
имају повртарске културе.
Пољопривредана производња је углавном организована у виду индувидуалних
газдинаства, пољопривредних фарми и пољопривредних организација.

4.2. Шумарство
Шумски ресурси представљају најзначајнији ресурс међу природним ресурсима на

простору града Источно Сарајево . Годишњи прираст дрвне масе износи око 1 000 000 m3.
Биланс коришћења површина указује да је највећи потенцијал у шумарству имају
општине Пале и Соколац. Наиме, учешће шумских површина у укупној површини свих
општина је знатно изнад просјека РС.
Веома битни подаци када је реч о стању и будућем развоју шумарства на простору
града односе се на стање шумског фонда и на начин на управљања тим фондом.
Аналирајући табелу 11 уочавамо да град Источно Сарајево има око 85 769 ha под
шумском вегетацијом, према подацима Републичког завода за статистику РС за 2010.
годину. Степен шумовитости износи 60,2%, тј. 60,2% од целокупне територије града је
обрасло шумском вегетацијом, што је изнад просека за Републику Српску (стпен
шумовитости за Републику Српску износи 41,7%).
Међутим, велика је разлика међу општинама града кад се анализирају површине
под шумама, па општинама Соколац и Пале припада 80% од укупне шумске површине
града Источно Сарајево (општина Соколац са 38 387 ha, општина Пале са 30 165 ha
шумске површине у 2010. години), док осталим општинама припада свега 20%.
Табела 11. Шумска површина, степен шумовитости и степен задовољња по општинама

града Источно Сарајево за 2010. годину
Шумска Степен
Површина Степен Број
Општина површина у задовољења
ha шумовитости становника
ha ha/st
Источна Илиџа 2.883 1.459 50,6 16.578 0,1
Источни Стари град 8.689 5.190 59,7 2.948 1,8
Источно Ново
3.841 2.816 73,3 0,3
Сарајево 9.796
Пале 49.052 30.165 61,5 26.208 1,2
Соколац 67.007 38.387 57,3 16.837 2,3
Трново 11.105 7.752 69,8 2.362 3,3
Град Источно Сарајево 142.577 85.769 60,2 74.729 1,1
Република Српска 2.485.800 1.036.062 41,7 1.433.038 0,7
Извор: Израчунао аутор према подацима Статистичког годишњака Републике Српске, 2011.
Док посматрамо степен шумовитости по општинама, заправо однос шумских

површина са укупном површином у свакој општини, ситуација је нешто другачија.
Највећи степен шумовитости у односу на укупну површину општине има општина
Источно Ново Сарајево, чак 73,3%, а само 2 816 ha под шумом, затим следи општина
Трново са 69,8%, (површина под шумом 7 752 ha), па општина Пале са 61,5%. Најмањи

степен шумовитости има општина Источна Илиџа, 50,6%, са површином под шумама од 1
459 ha.
Графикон 8. Удео шумске површине у ha по општинама града Источно Сарајево у 2010.

години
2%
3%
9% 6%
35%
45%
ИСТОЧНА ИЛИЏА ИСТОЧНИ СТАРИ ГРАД ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО ПАЛЕ СОКОЛАЦ ТРНОВО
Такође, табела 11 нуди могућност анализе степена задовољења (шумска површина

по становнику), који за град Источно Сарајево износи 1,1 ha/st, што је опет изнад
републичког нивоа (Република Српска има 0,7 ha/st шумске површине).
Поново је уочљива велика разлика у односу шумских површина и броја
становника општина, па највиши степен задовољења има општина Трново 3,3 ha/st,
општина Соколац 2,3 ha/st, Источи Стари град 1,8 ha/st, док најнижи степен засићености
има општина Источна Илиџа, 0,1 ha/st.
На простору града Источно Сарајево врши се и пошумљавање површина, па је у
2010. години четинарскиим шумама пошумљено 147 ha (највише у општини Соколац 81
ha и општини Пале 30 ha).
На основу одлуке Владе Републике Српске, 2005. године извршена је нова шумско-
привредна подела по општинама на следећи начин:
- ШПП Јахоринско, општина Пале (средиште у Палама),
- ШПП Романијско, општине Соколац, Источно Ново Сарајево и Источни Стари град
(седиште у Сокоцу и шумска управа у Источном Старом граду)
- ШПП Калновачко – трновско, оштина Трново (седиште у Калиновику и шумска
управа у Трнову) (Просторни план града Источно Сарајево до 2015. године, 2008).
Шумарска привреда производно је ограничена квалитетом и квантитетом
постојећег шумског фонда као и производним односима, тако да ће се у будућности
морати више пажње посветити повећању њиховог квалитета, као једне од основних
претпоставки за повећање приходне стопе.

Графикон 9. Степен шумовитости и степен задовољења (ha/st) по општинама града

Источно Сарајево за 2010. годину
Степен шумовитости
80
70
60
50
40
30
20
10
0
ИСТОЧНА ИСТОЧНИ ИСТОЧНО ПАЛЕ СОКОЛАЦ ТРНОВО
ИЛИЏА СТАРИ ГРАД НОВО
САРАЈЕВО
Степен задовољења ha/st
3.5
3
2.5
2
1.5
1
0.5
0
САРАЈЕВО
4.3. Индустрија
Са правом се може рећи да је индустрија водећа грана у сфери материјалне

производње, која подразумева експлоатацију и прераду природних извора. У условима
развијене поделе рада она представља непрекидан процес који ангажује значајну радну
снагу уз претежну употребу машинских средстава и погонске снаге.
Пословање индустријских предузећа одвија се у сложеним и отежаним условима
привређивања, што је последица тешког и веома спорог оправка од ратних дешавања. У
овом потпоглављу укратко ће бити анализирана индустијска ситуација по општинама
града Источно Сарајево.
У општини Соколац привредни развој се заснива на неколико грана индустрије, а
то су дрвна, текстилна и прехрамбена. У оквиру дрвне индустрије егзистира више

предузећа међу којима се истиче АД „Нова Романија” и многобројна приватна предузећа за

примарну прераду дрвета: ДОО „Чајевић комерц”, ДОО „Боржуно”, ДОО „Средње транс”,
ДОО „Подроманија” и др. Наведена предузећа баве се примарном прерадом дрвета,
израдом грађевинске столарије и транспортом. У домену текстилне индустрије послује АД
„Фатес”, које се бави израдом тепиха, јамболија и прекривача. Прехрамбена индустрија је
слабије развијена, јер су нека предузећа под стечајем, али још увек раде нека приватна
предузећа као што су ДОО „Мат-Пан” и ДОО „Дуга комерц”.
У општини Источна Илиџа најважнија индустријска предузећа су: ДОО
„Александрија”, која се бави производњом висококвалитетне и биолошки вредне хране;
ДОО „Униград фирма”, која се бави извођењем грађевинских радова у високоградњи; АД
„Унис МГА”, предузеће које се бави производњом мерно регулационих апарата за гас,
мерач протока, регулатор притиска, гасне станице. (Стратегија развоја Источне Илиџе
2007-2015, 2007)
Општина Трново је пре ратних дешавања имала значајан број индустријских
комплекса и фабрика које су обезбеђивале запосленост становништва. Предионица и
ткаоница, дрвопрерађивачка фабрика „Орах” и „Фамос”, као и у друге дрвопрерађивачке
фирме биле су доминантни привредни чиниоци у регији. Данас ови индустријски
капацитети уопште не раде. Сада у Трнову егзистирају два предузећа која су у функцији и
у којима се одвија производни процес: ДОО „НАНЕ-трговина” и ДОО „Мил-бори” -
производња хљеба и пецива. Потребно је поменути два предузећа која су приватизована:
АД „Предионица и ткаоница”, која није у могућности да настави са радом, па се размишља
о покретању фабрике воде у овом постројењу; АД „Орах” Трново, које ускоро намерава
покренути производњу (Стратегија развоја општине Трново 2011-2020, 2011).
Индустријске гране које доминирају у општини Источни Стари град су дрвна
индустрија и експлоатација камена. У дрвној индустрији међу средњим и малим
предузећима треба издвојити ДОО „Оберон” Вучија Лука који се бави производњом резане
грађе и СЗР „Тадић” која производи дрвену столарију. Становништво се запошљава и у
предузећима „Рудници кречњака Алпине” Лапишница – експлоатација кречњак и АД „ГИК
Хидроградња” са производњом грађевинског материјала (Стратешки план развоја 2008-
2015, 2008).
У општини Пале, као и у осталим општинама развијена је дрвна индустрија и
сектор прераде дрвета представља окосницу развоја општине. На подручју општине Пале
регистрована су 32 субјекта који испуњавају услове за обављање делатности прераде
дрвета. Некадашњи носилац развоја општине и носилац развоја индустрије било је
предузеће „ФАМОС”, које је сад под стечајем. Такође треба споменути да велики значај
има и грађевинарство, где се посебно издвајају фирме: „Мајнекс” (трговина горива и
мазива на велико и мало и грађевинарство), АД „Грађење” (грађевинарство –
високоградња) „ГИК Хидроградња” (хидротехнички пројекти, објекти нискоградње и
високоградње) (Стратегија развоја општине Пале до 2015. године, 2008).

4.4. Саобраћај
На простору града Источно Сарајево саобраћај се одвија на магистралним,

регионалним и локалним путевима.
Табела 12. Дужина путева града Источно Сарајево за 2005. годину

Магистрални Регионални Локални
Сав.
Општина/град Укупно сав. сав. сав.
коловоз укупно укупно укупно
коловоз коловоз коловоз
Источна Илиџа 57 30 8 8 2 2 47 20
Источни Стари град 112 49 5 5 14 14 93 30
Источно Ново Сарајево 79 41 0 0 8 8 71 33
Пале 182 107 44 44 46 46 92 17
Соколац 359 99 42 42 28 12 289 45
Трново 85 48 23 23 0 0 62 25
Град Источно Сарајево 874 374 122 122 98 82 654 170
Укупна дужина путева у граду источно Сарајево износи 874 km, од чега су 42,8%
савремени путеви. Магистрални путеви чине 122 km, односно 13,9%, регионални 98 km,
односно 11,2% а локални 654 km, односно 74,8% од укупне дужине путева на простору
града (табела 12).
Густина саобраћајне мреже вишег ранга на подручју града Источно Сарајево
износи 0,1487 km/km² и испод је просечне вредности за Републику Српску која је 0,1602
km/km². Густина мреже регионалних путева износи 0,0673 km/km², што представља
релативно малу вредност и знатно је испод републичког нивоа (Статистички годишњак,
2011).
Дужина мреже локалних путева по појединим општинама је неуједначена, не само
као резултат развоја у претходном периоду већ и због непостојања јасних и уједначених
критеријума за издвајање локалних путева. Један од проблема који се јавља у области
друмског саобраћаја је пролажење магистралних путева кроз сама градска насеља. Овај
проблем је нарочито присутан у градским насељима Пале и Соколац.
Носилац развоја саобраћајне делатности је приватни сектор, док бивша државна
предузећа послују са великим губицима: „Центротранс”, а.д. и „Градски саобраћај”,
Ј.О.Д.П. „Грас” у Лукавици, затим „Романија превоз”, а.д. у Палама (Лекић, 2010).

4.5. Туризам и угоститељство
У оствареном промету у угоститељству Републике Српске у 2010. години, град

Источно Сарајево чини 12,4% промета, односно 12.953.172,00 КМ. Убедљиво највећи
промет у овој делатности остварује општина Пале са 72,7%, затим следе општине Источно
Ново Сарајево са 13% и Источна Илиџа са 12,8% од укупног промета града у
угоститељству. Остале општине скоро да не остварују приходе у угоститељству
(Статистички годишњак, 2011).
Туризам на простору грда Источно Сарајево јесте веома важна привредна грана.
Туристички потенцијали, како природни тако и антропогени, иако још увек недовољно
искоришћени, окосница су будућег развоја града. Богатство туристичким вредностима
може условити развој различитих обилика туризма, првенствено планинског туризма,
руралног и еко туризма. Ефекти развоја туризма и већа улагања у ову привредну
делатносати свакако би утицали и на демографску ситуацију, односно омогућили би
заустављање демографског пражњења нарочито руралних простора града, уколико би се
становништво едуковало и добила одређена средства за улагење у овај облик туризма.
Једини афирминаси туристички центар на територији града је Јахорина, која ујдено
располаже и највећим туристичким капацитетима. Бројни туристички објекти у току
грађанског рата уништени су и девастирани (нпр. на Требевићу, Јахорини и општини
Трново). И поред великих могућности за развој, туризам је једино развијен у општини
Пале (зимски туризам на Јахорини) о чему говори чињеница да поседује 68,1% укупног
броја смјештајних капацитета и остварује 75,5% прихода у туризму града Источно
Сарајево.
Анализа природних услова на простору Јахорине показала је да постоје изузетне
природне вредности, али је анализа створених услова покзала да се природним
вредностима не управља правилно, јер постоје елементи стихијског деловања људи код
урбанизације и изградње инсталација, што угрожава туристичку препознатљивост саме
планине. Такође, индикатори стања животне средине показују да туризам није усклађен са
заштитом животне средине, што у будућности може представљати велики проблем (Јовић,
Поповић, 2007).
„Потребно је, у будућем развоју, ујединити све носиоце туристичке понуде,
извршити њихову едукацију и установити такав организациони облик на туристичкој
дестинацији који ће на најбољи начин обезбедити остварење следећег задатка:
усклађивање и координацију различитих и бројних делова туристичке понуде уз очување
и унапређење природних и антропогених вредности и да допринесе складном и
хармоничном развоју Јахорине као препознатљиве туристичке дестинације” (Јовић,
Поповић, 2007, стр. 458).

Табела 13. Број долазака и ноћења туриста на простору града Источно Сарајево за 2011.
годину.
Доласци Ноћења
Општина/град домаћих страних домаћих страних
укупно укупно
туриста туриста туриста туриста
Источна Илиџа 7.399 6.021 1.378 10.186 8.050 2.136
Источни Стари град 0 0 0 0 0 0
Источно Ново Сарајево 523 370 153 755 467 288
Пале 30.097 17.335 12.762 80.860 41.626 39.234
Соколац 0 0 0 0 0 0
Трново 0 0 0 0 0 0
Град Источно Сарајево 38.019 23.726 14.293 91.801 50.143 41.658
Република Српска 237.794 140.405 97.389 614.637 387.869 226.768
Према подацима из Просторног плана града Источно Сарајево, град поседује

значајне смештајне капацитете, који доминирају у Сарајевској регији и имају значајно
учешће на нивоу Републике Српске, општина Пале има највећи број лежаја (1.159) у
Републици Српској2.
Добар показатељ развијености туризма на неком простору је остварени број
долазака и ноћења, како домаћих тако и страних туриста. Анализирајући доласке и ноћења
туриста у 2011. години за град Источно Сарајево, у табели 13 уочава се да је град посетило
38 019 туриста, а остварено ноћења 91 801. Од наведеног броја туриста који су посетили
простор града 62,4% су домаћи, а 37,6% страни туристи. Када сагледавамо остварена
ноћења туриста, онда је тај однос нешто приближнији, односно домаћи туристи су
остварили 54,6%, а страни 45,4% од укупног броја остварених ноћења у граду Источно
Сарајево. Поредећи податке са Републиком Српском, град је посетило 16% од укупног
броја труриста који су посетили Републику Српску у 2011. години, односно остварено је
14,9% ноћења од укупног броја остварених ноћења у Републици Српској.
Гледајући по општинама, највећи проценат туриста града Источно Сарајево посети
општину Пале, 79,2%, а затим следе општина Источна Илиџа са 19,5% и Источно Ново
Сарајево са свега 1,3%. Остале општине немају забележене туристичке посете у 2011.
години. У општини Пале 57,6% је домаћих, а 42,4% страних туриста.
Када посматрамо остварена ноћења, опет доминира општина Пале, где се у 2011.
години остварило 88,1% од укупних ноћења у граду (51,5% домаћи, а 48,5% страни
туристи), што је наравно у директној вези са зимским туристичким центром Јахорином.
2
У Просторном плану града Источно Сарајево до 2015. године обухваћена је и општина Рогатица па подаци
које се односе на смештајне капацитете и приходе у туризму укључују и ову општину.

Гафикон 10. Доласци и ноћења туриста по општинама града Источно Сарајево за 2011.
годину
ДОЛАЦИ ТУРИСТА
18,000
16,000
14,000
12,000
10,000
8,000
6,000
4,000
2,000
0
САРАЈЕВО
ДОМАЋИ ТУРИСТИ СТРАНИ ТУРИСТИ
НОЋЕЊА ТУРИСТА
50,000
40,000
30,000
20,000
10,000
0
САРАЈЕВО
ДОМАЋИ ТУРИСТИ СТРАНИ ТУРИСТИ
Посебно треба истаћи да на простору града Источно Сарајево постоје велики

потенцијали за развој руралног и сеоског туризма (очувана природа, блага клима, чист
ваздух, незагађене воде, богата флора и фауна, културно-историјске вредности и др.).
Међутим, ови потенцијали остају само пропуштена шанса због непостојања
адекватне политике и стратегије за развијање руралног туризма, што је проблем у читавој
Републици Српској. Проблем представља и недовољно развијена инфраструктура, мали
број смештајних капацитета, као и неинформисаност локалног становништва која узрокује
и незаинтересованост за овај вид туризма.
Један од проблема у општинама Источног Сарајева је одсељавање становништва са
села и стварање сеоског угра. Управо би развој ових облика туризма представљао један
вид мера популационе политике за очување становништва у руралним просторима.
Развој руралног туризамa може донети добробит локалном становништву с
обзиром да подстиче развој пољопривреде и занатства. Међутим, неопходно је радити на

едукацији локалног становниства и на улагањима у овај вид туризма. Министарство за

туризам и угоститељство Републике Српске планира да, у оквиру предвиђеног буџета,
финанскијски подржи и помогне пројекте из области руралног и сеоског туризма.
4.6. Образовање
У табели 14 приказан је број предшколских установа и број деце у овим

установама, па уочавамо да на територији града Источно Сарајево има свега 5
предшколских установа, с тим да општине Источна Илиџа, Источни Стари град и Трново
у овом периоду немају предшколске установе. Укупан број деце у наведених 5 установа је
261. Потребно је наглсити да je овако мали број садашњих корисника услуга обданишта
последица значајне незапослености женске популације и ниског животног стандарда.
Међутим, у последњих неколико година број деце у обдаништима на простору града је је у
порасту.
Табела 14. Број предшколских установа и број деце у установама по општинама града
Источно Сарајево у школској години 2010/2011.
Број
Општина/град предшколских Број деце
установа
Источна Илиџа - -
Источни Стари град - -
Источно Ново Сарајево 3 121
Пале 1 77
Соколац 1 63
Трново - -
Град Источно Сарајево 5 261
На простору града Источно Сарајево у школској 2010/2011. години постоји 21

основна школа, од чега је 9 редовних централних основних школа (три у општини Пале,
једна у општини Соколац, три у општини Источна Илиџа, једна у општини Источно Ново
Сарајево и једна у општини Трново), а 12 школа су подручна петогодишња (изузев школе
у Подграбу, у општини Пале, која је деветогодишња) одељења наведених централних
школа. Општина Источни Стари град нема ниједну централну основну школу, а подручна
одељења налазе се у саставу централних основних школа са подручја општине Пале.
Град Источно Сарајево има укупно 5 192 ученика у основним школама (табела 15),
највећи проценат ученика града је у општини Пале, 36,7%, а најмање ученика има
општина Источни Стари град, свега 0,4% од укупног броја ученика основних школа града
Источно Сарајево.

Табела 15. Број школа, ученика и натавног особља по општинама града Источно
Сарајево у школској 2010/2011. години у основном и средњем образовању
Основне школе Средње школе
Општина
школе ученици наставници школе ученици наставници
Источна Илиџа 3 1.213 84 1 731 52
Источни Стари град 2 22 3 - - -
Источно Ново Сарајево 3 964 68 1 603 46
Пале 7 1.904 151 1 858 63
Соколац 4 1.007 53 1 489 44
Трново 2 82 17 - - -
Град Источно Сарајево 21 5.192 376 4 2.681 205
Број наставног особља у основним школама града је 376, с тим да опет општина
Пале има највећи број, а општина Источни Стари град најмањи број наставног особља.
Развој школске популације један је од најважнијих делова образовног система
сваке државе. Функционисање тако комплексног система веома утиче на многе сегменте
друштва. Чињеница је да се у Републици Српској број ученика смањује (период 1996-
2002), што је последица емиграције знатног броја репродуктивног и виталног
становништва. Смањење броја уписаних ученика у први разред, сасвим природно,
одражава се на константно смањење бројног стања целокупне школске популације
(Пашалић, 2008).
Табела 16. Број рођених и број уписаних ученика у основу школу у граду Источно Сарајево
Година Број уписаних
Број рођених Година уписа Индекс
рођења у први разред
1995. - - 424 -
1996. 267 2002/2003. - -
1997. 599 2003/2004. 357 59,6
1998. 461 2004/2005. 545 118,2
1999. 579 2005/2006. 356 61,5
2000. 611 2006/2007. 570 93,3
2001. 509 2007/2008. 512 100,6
2002. 548 2008/2009. 560 102,2
2003. 502 2009/2010. 548 109,2
2004. 519 2010/2011. 556 107,1
2005. 498 2011/2012. 527 105,8
Извор: Пашалић, Драгосављевић, 2007. и
Статистика образовања - Основно образовање бр. 8, бр. 9, бр. 10, бр. 11. и бр. 12.

У претходној табели 16 приказан је број рођених (1996-2005) и број уписаних

ученика у први разред основне школе (2002/2003-2011/2012). Град Источно Сарајево у
одређеном смислу представља раритет у односу на остале делове Републике Српске. У
периоду до школске 2007/2008. године постоје изражене осцилације које су резултат
нестабилног демографског стања у ратном и послератном периоду. Однос броја рођених и
уписаних школске 2003/2004. године пао је на 59,6%, а у следећој школској години,
2004/2005, порастао на 118,2%. Сличан однос јавља се и у наредне две године: 61,5%
(2005/2006) и 93,3% (2006/2007) (Пашалић, Драгосављевић, 2007).
Међутим, стање се мења од школске 2007/2008. године. Број рођених од 2002.
године смањује се, али се однос броја рођених и уписаних повећава. Однос броја рођених
и уписаних у свим школским годинама у периоду 2007/2008-2011/2012. прелази вредност
100. У школској 2009/2010. години однос рођених и уписаних износи 109,2% и од тада је у
благом паду, па у школској 2011/2012. години износи 105,8%. Овакво стање је последица
досељавања становништва, односно позитивног миграционог салда забележеног у
последњих пет година .
Графикон 11. Однос броја рођених и уписаних у први разред у гаду Источно Сарајево
700
600
500
400
300
200
100
0
1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.
(02/03) (03/04) (04/05) (05/06) (06/07) (07/08) (08/09) (09/10) (10/11) (11/12)
БРОЈ РОЂЕНИХ БРОЈ УПИСАНИХ У ПРВИ РАЗРЕД
Када је реч о средњешколском образовању (табела 15), уочљиво је да се оно одвија

у 4 средње школе града Источно Сарајево, а то су школе: Средњошколски центар „Пале”,
Средња школа ”Соколац„, Гимназија и средња стручна школа Источна Илиџа и Средња
школа „28. јуни” Лукавица. На територији општина Источни Стари град и Трново нема
средњих школа. Ученици са подручја општине Источни Стари град претежно похађају
средњу школу у насељу Пале, док ученици из општине Трново у Лукавици.
Укупан број ученика средњих школа града Источно Сарајево је 2 681, од чега је
32% у СШЦ „Пале”, 27,3% Гимназија и средња стручна школа Источна Илиџа, 22,5%
Средња школа „28. јуни” Лукавица и 18,2% Средња школа „Соколац”. Град има укупно
205 наставника запослених у средњим школама, највећи број у општини Пале, а најмањи у
општини Соколац.

Важно је напоменути да се укупан број ученика у основним и средњим школама у

граду Источно Сарајево смањио у последњих пет година. Наиме, број ученика у основним
школама, од школске 2006/2007. до шклске 2010/2011. године, смањио се за 552 ученика,
односно 9,6%, а у средњим школама за 321 ученика, односно 10,7%.
На простору града Источно Сарајево налази се седиште Универзитета у Источном
Сарајеву који је јавни универзитет. У његовом саставу је 17 факултета, од чега је на
подручју града лоцирано осам факултета. У општини Источно Ново Сарајево налазе се
четири факултета: Електротехнички факултет, Машински факултет, Пољопривредни
факултет и Музичка академија. У општини Пале су четири факултета: Економски
факултет, Правни факултет, Филозофски факултет и Факултет физичке културе.

5. ИСТОРИЈАТ НАСЕЉЕНОСТИ И ПОРЕКЛО

СТАНОВНИШТВА
Простор Босне и Херцеговине био је насељен различитим народима још у

предисторијско доба. Међутим, прва истраживања која су довела до битнијих резултата и
открила прва насеља на простору Сарајевске регије, десила су се тек крајем деветнаестог и
почетком двадесетог века.
У овом поглављу анализираће се насељеност кроз периоде: од праисторијског доба
до турске владавине, турски период, период Аустроугарске, период Краљевине СХС и
период након Другог светског рата.
Такође, потребно је нагласити да ће у оквиру истраживања насељености бити
обрађен простор који не обухвата само подручје града Источно Сарајево, већ нешто шири
простор Сарајева, односно Сарајевско поље са његовом околином.
Простор Босне и Херцеговине вековима се налазио под различитим окупаторима,
пре свега под Турском и Аустроугарском. Управо за време владавине Османлијског
царства врше се и први пописи становништва.
Развој становништва Босне и Херцеговине може се пратити кроз четири периода:
- турски, 1463-1878. године,
- аустроугарски, 1878-1918. године,
- Караљевина СХС (Југославија), 1918-1945. године,
- СФРЈ, 1945-1991. година.
5.1. Насељеност од праисторијског до турског периода
5.1.1. Праисторијски период
Најстарије праисторијско доба, камено доба, дели се на старо камено доба -

палеолит и млађе камено доба - неолит.
У Босни је нађено неколико неолитских насеља: Клакар и Доња Махала у
Посавини, Краљичино Гувно у Новом Шехеру и сл. Насељеност на истраживаном
простору датира из периода неолита из кога су нађени остаци у Бутмиру, Соукбунару,
Златишту и Дебелом брду изнад Сарајева. Свакако да је најзначајније и најстарије
неолитско насеље на овом простору Бутмир, па из тог периода потиче и бутмирска
култура.
Почеци бутмирског насеља датирају најкасније из периода око 3 500 година п.н.е.
Становници Бутмира слабо су се бавили земљорадњом, углавном је ова култура позната
по изради алата и оружја од иловаче и камена. Међу остацима бутмирксе културе нађено
је доста кипова, секира, чекића, маљева, клинова, шила и сл, а посебно интересантно је да
није нађен нити један предмет од метала. У сарајевској околини, у касном неолиту,

постојала су још нека насеља као што је Накло код Војковића и Градац близу Горњег
Которца. Од многобројних градина у околини Сарајева испитани су Дебело брдо са
Златиштем и Соукбунар. Утврђено је да потичу из неолита, али су били насељени и у
бронзаном добу, што потврђују и многи бронзани предмети који су ту нађени (Скарић,
1937).
Око 2000. године п.н.е. у употребу улази жељезо и почињу да се праве разни
предмети од њега, чиме почиње гвоздено доба, које се даље дели на старије гвоздено доба
- халштатско доба, и млађе гвоздено доба - латенско добра.
Становници и носиоци халштатске културе у Босни и Херцеговини били су Илири,
азијски народ који је дошао са севара, а неки истраживачи смтарају да су пре њих на овом
простору живели Трачани. У сарајевском крају су такође нађени трагови халштатске
периоде и то опет на Златишту и Дебелом брду. Ипак, најважнија насеља из овог периода,
а која су се налазила на простору данашњег града Источно Сарајево, јесу насеља на
Гласинцу.
Истраживање гласиначке културе почиње у другој половини деветнаестог века, па
су археолошка истраживања вршена од Романије на исток до Дрине, преко Рогатице, око
Штрбаца и преко Дрине до Лима и Увца. Др Ћиро Трухелка од 1888. године бавио се
истраживањима и ископавањима на Гласинцу и дошао до сазнања да се предисторијски
предмети на соколачкој општини деле у две врсте: градине и тумуле (громиле) и да
потичу из бронзаног и железног доба3. Тумуле гласинaчког типа нађене су и око Сарајева
и Трнова. На Гласинцу у касно бронзано доба почиње диференцирање илирског етноса, па
се овај период гласиначке културе назива раноилирски. Илирски период старијег
жељезног доба карактерише велика разноврсност у накиту, оруђу и оружју, а клутура
Гласинца је аутохтона са обиљем илирских културних елемената (Тунгуз, Краишник,
2011).
На простору општине Пале, такође, имамо налаза из праисторије, из каменог добра
само на локалитету Маринкова пећина код Рогоушића, док из гвозденог доба постоји
више насеља. То су насеља и утврде градинског типа: у околини Мокрог, Илијак у
Виноградима, Лозник и Градина у Миошићима, Мала и Велика градина у Кадином Селу и
Градина у Прачи (Ждрале, 2011).
У првој половини четвртог века п.н.е. почели су надирати Келти са севера, па су се
нашли и на просторима сарајевског краја. Келти су носиоци млађег гвозденог доба,
латенског периода, из кога су на Дебелом брду нађене фибуле (копче) које сведоче о
келтској култури на истраживаном простору.
Од илирских племена на овом подручју живели су Деситијати, чија се област
простирала од Лашве до Праче. Илире и ове просторе покоравају Римљан који су овде
завладали у првом веку нове ере.
3
Неке од локација громила које су издвојили Бенац и Човић: Милетине, Загрђе, Бијела Вода, Лубурић,
Кошутица, Лазе, Видрићи, Соколачко поље, Соколац, Градац, Кусаче, Подградац, Газиводе, Оџак, Чаварине,
Љубовине, Парижевићи, Чардак, Читлук, Ковачев до ...(Тунгуз, Краишник, 2011).

5.1.2. Римски период
Римска власт је трајала прилично дуго, од пет до седам векова, и оставила је многе
трагове, од латинског језика, културе, до материјалних доказа њиховог постојања
пронађених у широј околини Сарајева, где се налазе и остаци некадашњих римских
путева. Један од тих путева водио је из приморја уз реку Неретву, преко Иван планине у
сарајевски крај, а одатле преко Мокрог и Романије ка Дрини. Затим пут из Сарајевског
поља кроз Војковиће у Трново, па пут из Сарајева, преко Пала ка Прачи и даље.
„Један километар старог пута одваја се од савременог пута Прача – Реновица.
Стари пут који се може пратити, до села Кашикаре, иначе, остатак римске цесте која је
ишла од Сарајевског поља долином Праче према Горажду и даље. Стари камени мост на
овој калдрми вјероватно је, такође, из римског времена, а остаци код Лађевине упућују на
комуникацију која је у овом периоду повезивала Прачу и Ригатицу. Римске грађевине у
селима Миошићи и Подилијак, занимљиви примјери грчке керамике и вриједни
нумизматички налази потврђују, са своје стране, вриједност овог простора у једном
значајном раздобљу историје Босне” (Мастило, 1969, стр 54).
У околини Сарајева нађени су остаци римских грађанских насеља, а међу њима
најзначајније је било Илиџа, где је нађено највише остатака из римског времена. У
римском периоду Илиџа је била раскршће путева и центар овога краја. Не зна се њено
тадашње име, али се зна да је припадала провинцији Горњем Илирику, односно Далмацији
(Скарић, 1937).
Истраживани простор затим је био под владавином Западног римског царства, па
Византијом, која је у шестом веку под налетом Словена и Авара остала без власти над
овим карјевима. Босна, самим тим и сарајевска околина, добила је ново етничко лице, јер
је са Словенима дошло ново становништво. Словенски досељеници су заузимали све боље
и питомије крајеве, а латинско и илирско становништво побегло је или у приморје или у
планине, или се стопило са Словенима. Не зна се колико је становништва било на овим
просторима када су Словени стигли, али су се њихов број убрзано повећавао јер им је
природни прирашатај увек био висок. Област коју су заузели била је једна племенска
управна јединица, звана жупа, претпоставља се да се жупа одмах назвала Врхбосна, али
ово име није забележено пре 1244. године. Прошлост жупе Врхбосне није добро позната, а
овај крај је делио судбину са осталом Босном која је у једанаестом веку била саставни део
Дукље. У дванаестом веку, када почиње стварање босанске бановине, простор данашњег
Источног Сарајева припадао је двема жупа, жупи Врхбосна и жупи Борач 4.
4
Мада нема писаних извора, територија оштине Соколац требало би да буде у оквиру жупе Подриња, пошто
није била у саставу жупе Босна, која јој географски најближа (Тунгуз, Краишник, 2011, стр. 87).

5.1.3. Средњи век
У четрнаестом веку Врхбосна припада Рађену Јабланићу, и његовом сину Павлу,

по коме се породица назива Павловићи. Павловићи су држали целу источну Босну, до
развођа између река Босне и Криваје, на југу до Дрине и Лима. Највећи део државе звао се
Кнежевина Борач, која је обухватала жупе Бoрач, Бродар, Вишеград, Добрун, Хртар,
Вратар, Студена, Оловци и Осат. Њима су припадали и Врхбосна, Бистрица, Осаница и
Драмешин (Ждрале, 2011).
Слика 9. и 10. Остаци утврђења Градина и Стари град на стаставу Миљацки

Остаци који сведоче о овом времену и властелинској породици Павловић јесу

њихова многобројна утврђења (градине) којих има неколико на простору Града Источно
Сарајево. Њихово највеће утврђење и центар владавине био је град Борач 5. На
5
Остаци града Борча не нелазе се на територији града Источно Сарајево, већ припадају општини
Рогатица. Централно упориште одбране и средиште ове моћне властелинске породице представљало је
утврђење, односно замак Борач, смештен на тешко приступачном терену изнад леве обале реке Праче. Данас
се остаци овога утврђења налазе 1,5 km западно од села Месићи, општина Рогатица, 1 km југозападано од
села Варошиште. Град је смештен на коти 735 m, корито реке Праче је 528 m.
Град се састојао од више делова који сведоче о различитим етапама грађења. Претпоставља се да
град датира из четрнаестог века, а главни и најстарији део утврђења је била Велика Градина (Ковачевић и
Којић, 2003).
Од некадашњег града данас су остале само рушевине. По историјским изворима, 1485. године Борач
је био потпуно напуштен и почео је да тоне у заборав. Данас постоје остаци зидова Велике и Мале Градине,
што ће временом у потпуности зарасти и нестати.

истраживаном простору данас постоје остаци утврђења: Павлоцац код Праче, Градина
изнад извора Паљанске Миљацке, Стари град изнад састава Паљанске и Мокрањске
Миљацке.
Прави сведоци средњовековног периода на овом простору су и стећци
(средњовековни нагробни споменици), односно многобројне некрополе стећака
распрострањене широм овог подручја.
Пошто у средњем веку није било званичних пописа, не зна се колико је становника
било на простору Босне и Херцеговине, нити на данашњем простору грда Источно
Сарајево. Могло се само нагађати на основу стања осталих балканских земаља. Кроз
средњи век становништво би било бројније да није било честих ратова, разних болести и
епидемија.
Нарочито после пада под турску власт било је великих губитака становништва,
због турског освајања, верских борби и унутрашњих борби у држави. Поред тога што је
погинуло много становништва, велики број мушкараца и жена одведен је у ропство, а
један део становништва иселило се у Хрватску, Славонију, Далмацију, Црну Гору
(Пејановић, 1955).
Карта 10. Идентификована насеља земље Павловића из 1604. године
Извор: Мишковић, 2003.

5.2. Турски период
Године 1435. Турци покоравају земље Павловића и заузимају утврђење Ходиђед и

Врхбосну, да би 1463. године султан Мехмед Други освојио све земље Павловића. У овом
периоду почиње оснивање Сарајева. „Варош се са обадвије стране Миљацке изграђивала
око намјесникова двора (сараја) који је био саграђен на лијевој обали Миљацке, мало при
брду...По пољу око сараја (турски сарај-ова) назвала се нова варош Сарајова, што је наш
свијет по свом изговору преудесио у Сарајево” (Скарић, 1937, стр.36).
Земља Павловића, данашњи делови града Источно Сарајево, била је подељена на
нахије. У сарајевском крају, односно Сарајеву смењивали су се намесници за чије време се
варош развија. Међу намесницима треба издвојити Хусревбега који је можда највише
допринео изградњи и развоју Сарајева (он је изградио Бегову џамију, медресу, многе
ханове и безистане).
По пореклу становништва и његовој вери Сарајево је у почетку било мешовито
насеље, где су живели муслимани, православци и католици. Развој становништва кроз
турски период пратиле су епидемије куге, гладне године, харање хајдука, а турска управна
власт утицала је на сталне миграције становништва у свим деловима Босне и Херцеговине,
па и на овом простору (Тунгуз, Краишник, 2011).
У турском периоду посебан процват доживело је насеље Прача, кроз које је
пролазио део босанског друма – кањон Миљацке. Преко Пала и Витеза за Прачу и даље
према Горажду. Такође, од Сарајева су ишли каравански путеви у разним правцима.
Цариградски пут, тзв. Турска или Стамбул џада, водио је од Сарајева преко Мокрог и
Вишеграда за Цариград.
На популационо стање у Босни и Херцеговини, па и у срајевском крају, за време
турске владавине утицали су многи фактори, као што су: миграције, неродне године,
епидемије, велики зулуми и тешки намети, насиље, прогони, пљачке, отимачине, узимање
данка у крви, устанци и ратови, тешки кметски односи, верски прогони, растеравање и
присилно пресељавање становништва и уопште несређена и тешка социјална, економска и
политичка ситуација.
У турском периоду извршени су први пописи становништва. Иако су били
парцијални, доста непотпуни и испод минималних тадашњих критеријума пописа
становништва, имају велики значај. На основу података, који су се односили углавном на
попис мушких глава, насељених места, обрадивих површина, може се реконструисати
демографско стање у том периоду.

Табела 17. Попис „мушких глава” сарајевског санџака6 из 1865. године

Година Православни Католици Муслимани Јевреји Укупно
1865. 24.553 17.902 43.165 3.673 89.293
Извор: Пејановић, 1955.
У табели 17 представљен је број мушких глава у сарајевском санџаку који је 1865.

године имао 89 293 мушке особе, одосно 13,96% од укупног броја „мушких глава” у Босни
и Херцеговини. Највећи проценат 48,4% чинили су муслимани, затим следе православци
са 27,5% и католици са 20%.
Графикон 12. Попис „мушких глава” сарајевског санџака по вероисповести из 1865. године
Јевреји
4,1%
Православни
27,5%
Муслимани
48,4%
Католици
20%
Само нахија Сарајево имала је 36 895 „мушких глава”, односно 41,3% од укупно
„мушких глава” у сарајевском санџаку. Највећи проценат учешћа у нахији Сарајево имали
су мислимани 59,5% па павославци са 26,4% и Јеверји са 9,95%.
Босна и Херцеговина, самим тим и територија данашњег града Источно Сарајево,
била је под турском влашћу до 1878. године, када пада под власт Аустроугарске.
6
Сарајевски санџак су чиниле нахије: Сарајево, Рогатица, Чајниче, Горажде, Вишеград, Кладањ, Високо,
Вареш, Фојница и Крешево (Пејановић, 1955).

5.3. Аустроугарски период
Године 1878. Аустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину. После више од

четири века под турском владавином, земља се нашла под окупацијом нове силе која је
овим просторима влада 40 година.
За време владавине Аустроугарске Босна и Херцеговина је била експлоатисана на
разне начине. Због њеног великог природног богатства, почела је интензивна
експолатација и рудних богатстава и шума, посебно у сарајевском крају који се истицао а
и истиче се по овом природном богатству. „Босна је била колонија из које је требало
извући сва њена природна богатства и зато је претворена у огромну сировинску базу
аустроугарске царевине” (Ждрале, 2011, стр 44).
С обзиром да су путеви и саобраћајна средства у сарајевском крају били веома
примитивни, нови окупатор је, да би себи олакшао екплоатацију, почео са обновом и
изградњом путева. Изграђен је пут Сарајево - Хан Дервента - Каловита Брда – Пале –
Подвитез – Сијетлина – Прача –Горажде – Чајниче - Пљевља, као и пут Сарајево – Хан
Дервента – Сумбуловац – Мокро – Равна Романија – Соколац – Хан Пијесак – Власеница –
Зворник. Изградњом ових путева повезана су шумска богатства а срајевски крај је повезан
са остатком Босне и Херцеговине, али и Србје и Црне Горе.
Такође, аустроугарска власт изградила је 1906. године и ускотрачну пругу Сарајево
– Добрун, која је без обзира на сврху изградње, експолатацију природних богатстава, у
многоме допринела саобраћајном повезивању Сарајева, односно источног дела Босне и
Херцеговине са Србијом (пруга се из Добрна настављала за Ужице и даље према
Београду).
Сталне миграције становништва Босне и Херцеговине које су се дешавале кроз
турски период нису престале ни у аустроугарском периоду, само су биле спорије и у
мањем обиму. Исељавало се становништво због разних политичких, психолошких и
економских разлога, а досељавало се из административних, политичких, економских и
колонијалних разлога. Највише се досељавало становништва из Аустрије, Немачке,
Угарске и настањивало се у градовима и индустријским центрима, између осталих градва
и у Сарајеву. Такође одсељавао се велики број незадовољног становништва, како Срба,
тако и муслимана. У вези са овим миграцијама Аустроугарска није публиковала тачне
податке, јер јој није одговарало да се зна тачан број досељених странаца, као ни тачан број
исељеног домаћег становништва (Пејанововић, 1955).
За време Аустроугарске извршена су четири пописа становништва: 1879, 1885,
1895. и 1910. године. Први њихов попис био је прилично непотпун и несигуран, док су
остали пописи били много детаљнији и поузданији јер их је вршило стручно особље.
.

Табела 18. Број становника по вероисповести сарајевског округа7 од 1879. до 1910. године
Година Православни Католици Муслимани Јевреји Остали Укупно
1879. 47.288 21.298 78.344 2.216 63 149.209
1885. 61.970 26.622 101.084 3.080 163 192.919
1895. 72.709 38.096 111.984 4.701 422 227.912
1910. 94.098 53.383 132.623 7.246 711 288.061
Извор: Политика развоја становништва Републике Српске, 2004.
Број становника сарајевске области у аустроугарском периоду, од 1879. до 1910.

године стално је растао. Пораст броја становника у периоду 1879-1910. у апсолутном
броју износи 138 852, односно пораст од 93,06% (табела 18).
Графикон 13. Број становника по вероисповести сарајевског округа од 1879. до 1910.

године
140,000
120,000
100,000
80,000
60,000
40,000
20,000
0
ПРАВОСЛАВНИ КАТОЛИЦИ МУСЛИМАНИ ЈЕВРЕЈИ
1879. 1885. 1895. 1910.
Анализирајући аустроугарске пописе, уочавамо да је у сваком у сарајевској области

највише муслимана (пораст у периоду 1879-1910. износи 69,3%), затим православаца
(пораст у периоду 1879-1910. износи 98,9%), католика (пораст у периоду 1879-1910.
износи 150,6%) и Јавреја (пораст у периоду 1879-1910. износи 226,9%).
По попису из 1910. године, од укупно 288 061 становника сарајевске области
муслимани чине 46%, православни 32,7%, католици 18,5%, Јевреји 2,5% и остали 0,3%.
7
1879. и 1885. године дат је број становника сарајевског округа, 1895. године сарајевског котара, а 1910.
године сарајевске области.

Табела 19. Раст броја становника града Сарајева за период 1879-1910. година
Година 1879. 1885. 1895. 1910. апсолутно %
Број стан. 21.377 26.268 38.083 51.919 30.542 142,9
Извор: Дониа, 2006.
У табели 19 уочљиво је да је број становника града Сарајева у периоду 1879-1910.

порастао за 30 542 становника, односно за 142,9% што је веома велики пораст
становништва, знатно изнад просека за Босну и Херцеговину која је у овом периоду имала
пораст становништва од 64%. Највећи пораст је забележен у периоду од 1879. до 1910.
године, када је број становника порастао за 36,3%.
Графикон 14. Кретање броја становника града Сарајева за период 1879-1910. година
60,000
50,000
40,000
30,000
20,000
10,000
0
1879. 1885. 1895. 1910.
Раст броја становника био је инициран потребом за радном снагом у градској

привреди, а повећању боја становника допринели су и бројни државни службеници који су
радили за владу Аустроугарске. У овом периоду највећи је био пораст католичке
популације и Јевреја, јер су државни службеници, трговци и други запосленици долазили
из других хабзбуршких земаља. Око 32% становништва Сарајева у 1910. години је имало
аустријско или мађарско држављанство (Дониа, 2006).
Велике губитке становништва Босна и Херцеговина, па и Сарајево, претрпели су у
време Првог светског рата, када је много становника изгинуло у борбама, умрло од
тешких услова живота, поубијано у затворима и логорима као политички затвореници.

5.4. Период Краљевине СХС
Држава Југославија, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, формирана је 1918.

године, и у њен састав је ушла Босна и Херцеговина. У периоду 1918-1929. године остала
је иста административна подела као у време Аустроугарске, а 1922. године уместо округа
формирају се области (чије су се територије подударале са територијама округа), а 1929.
године бановине8.
После рата у Краљевини СХС наставило се исељавање становништва, првенствено
се одселио велики број странаца, а није прекинуто ни исељавање домаћег становништва
због лоше економске ситуације.
У овом периоду организована су два пописа становништва 1921. и 1931. године.
Резултати првог пописа су површни, док је други попис тачнији и стручнији.
Табела 20. Број становника по вероисповести у сарајевском котару-срезу по попису из

1921. и 1931. године
Година Православни Католици Муслимани Јевреји Остали Укупно
1921. 26.070 4.795 15.281 101 68 46.315
1931. 55.477 29.395 50.270 - 8.768 143.910
Извор: Пејановић, 1955.
Према пописима становништва 1921. и 1931. године, већинско становништво било

је православно. По попису из 1921. године, од укупног броја становника сарајевског
котара 56,3% чинили су православни, 32,9% муслимани, 10,4% католици, 0,2% Јевреји и
0,2% остали (табела 20).
У 1931. години православци су и даље најбројнији 38,5%, мада се проценат учешћа
православаца у односу на претходни попис смањио за 17,8%. Проценат учешћа муслимана
у укупном становништву среза повећао се за 2,1%, па у 1931. години износи 35%. Учешће
католика повећало се за 10%, па у 1931. години износи 20,4%, а 6,1% чине остале
вероиповести (табела 20).
8
Дринској бановини припадали су следећи срезови: бијељински, брчански, височки, вишеградски,
власенички, жепачки, зенички, кладањски, рогатички, Сарајево (град), Сарајево (срез), сребренички,
тузланкси, фојнички, чајнички, зворнички и испоставе: Босански Шамац, Вареш, Завидовићи и Горажде
(Пејановић, 1955,стр. 52).

Графикон 15. Кретање броја становника по вероисповести у сарајевском котару-срезу по

попису из 1921. и 1931. године
60,000
50,000
40,000
30,000
20,000
10,000
0
ПРАВОСЛАВНИ КАТОЛИЦИ МУСЛИМАНИ ЈЕВРЕЈИ ОСТАЛИ
1921. 1931.
5.5. Период после Другог светског рата
Дуги светски рат условио је велике демографске промене у читавј Босни и

Херцеговини. Настрадао је велики број становника, а затим су, после рата, уследиле
велике политичке и друштвене промене, као и промене у државној организацији.
Федерална јединица Босна и Херцеговина створена је 29. новембра 1943. године, са
површином од 51 129 км², и била је у саставу Социјалистичке Федеративне Републике
Југославије.
После Другог светског рата, простор данашње теририторије града Источно
Сарајево, као и читава Босна и Херцеговина, доживљава препород у сваком погледу, а
период од 1948. до 1991. године карактеристише стални пораст броја становника на овом
простору, позитиван природни прираштај, досељавање становништва. Велика етничка
разноликост становништва била је посебна карактеристика града Сарајева.
У периоду трајања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије извршено
је шест званичних државних пописа становништва: 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991.
године.

Табела 21. Број становника од 1948. до 1991. године за данашњу територију града
Источно Сарајево
OПШТИНА 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991.
Источно Ново Сарајево9 2.219 2.142 2.515 3.200 3.618 4.197
Пале10 12.127 13.690 15.021 14.725 14.365 15.545
Источни Стари град 11
2.154 2.274 2.252 1.573 1.252 980
Источна Илиџа 12
4.370 2.054 2.609 4.021 5.061 7.625
Соколац 14.857 16.156 17.498 15.053 15.281 14.883
Трново 13
2.046 2.843 3.082 2.932 3.419 4.027
Град Источно Сарајево 37.773 39.159 42.977 41.504 42.996 47.257
Извор:Становништво Босне и Херцеговине, Загреб, 1995. Прилагодио аутор по данашњем територијалном
обухвату града.
Анализирајући податке из табеле 21 који се односе на број становника данашњих

општина града Источно Сарајево за период од 1948. до 1991. године, примећује се да број
становника расте, са изузетком у 1971. години, када је број становника био нешто мањи у
односу на претходни попис из 1961. године. У анализираном периоду, од 1948. до 1991.
године број становника повећао се за 25,1%, односно за 9 484 становника. Највећи пораст
броја становника остварен је у перииоду од 1981. до 1991. године, и износио је 9,9 %,
односно у 1991. години је било 4 261 становник више него 1981. године на простору
данашњег града Источно Сарајево.
Такође, висок проценат пораста становништва од 9,7% забележен је за период
1953-1961. године што је у вези са економским и друштвеним развојем након Другог
светског рата. Негативан пораст од -3,4% забележен је за период 1961-1971. године, када
се број становника смањио за 1 473 у апсолутном износу.
9
Број становника данашње општине Источно Ново Сарајево коју чине насеља: Клек, Козаревићи, Лукавица,
Миљевићи, Петровићи, Топлик и Тврдимићи (подаци добијени у општини Источно Ново Сарајево).
10
Број становника даншње општине Пале без насеља: Бројнићи, Чељадиновићи, Чемерница, Детељи,
Комарани, Реновица и Шаиновићи која данас нису у саставу општине Пале (подаци добијени у општини
Пале).
11
Број становника данашње општине Источни Стари град коју чине насеља: Близанци, Булози, Доње
Међуше, Довлићи, Горње Међуше, Хреша, Кумане, Њеманица, Студенковићи и Вучија Лука (подаци
добијени у општини Источно Ново Сарајево).
12
Број становника данашње општине Источна Илиџа коју чине насеља: Бијело Поље, Војковићи, Васковићи,
Вјерча, Васићи, Врела, Горње Младице, Грлица, Горњи Которац, Добриња 1, Добриња 4, Доњи Которац,
Крупац, Кула, Каралићи, Касиндо, Крешница, Кланац, Младичко Поље, Павловац, Потоци, Стара Гора,
Страњаци (подаци добијени у општини Источна Илиџа).
13
Број становника данашње општине Трново коју чине насеља: Богатићи, Граб, Јабланица, Кијево, Кланац,
Миље, Подвич, Рајски До, Тошићи, Турови, Улобићи, делови насеља Трново и Врбовник (подаци добијени у
општини Источно Ново Сарајево).

Графикон 16. Кретање броја становника од 1948. до 1991. године за данашњу

територију града Источно Сарајево
44,000
43,000
42,000
41,000
40,000
39,000
38,000
37,000
36,000
35,000
1948. 1953. 1961. 1971. 1981.
Општине данашњег града Источно Сарајево које су оствариле највећи пораст

становништва у периоду 1948-1991. године су Трново (96,8%), Источно Ново Сарајево
(89,1%) и Источна Илиџа (74,5%), док је губитак становништва забележен у општини
Источни Стари град (-54,5%).
Графикон 17. Кретање броја становника по општинама града Источно Сарајево од

1948. до 1991.године
30,000
25,000
20,000
15,000
10,000
5,000
0
1991. 1996. 2001. 2006. 2011.
ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО ПАЛЕ ИСТОЧНИ СТАРИ ГРАД ИСТОЧНА ИЛИЏА СОКОЛАЦ ТРНОВО

5.6. Порекло становништва града Источно Сарајево
У претходним поглављима описана је насељеност истраживаног простора, па је на

основу доступних извора и материјалних остатака потврђено да је крај био насељен још у
периоду неолита и да су се од тих времена на овој територији смењивала разна племена и
народи који су овом простору дали своја обележја.
О пореклу становништва Босне и Херцеговине говорио је Јован Цвијић у своме
делу „Антропогеогарфски списи”:„Још више има старинаца у Босни и Херцеговни...Главни
миграциони процес у Босни и Херцеговни је био унутрашње сељакање, нарочито у Босни,
које је било изазвано разноврсним узроцима... Између Босне и Херцеговине с једне, а
суседних земаља, с друге стране било је и узајамног примања и давања становништва, али
су обе земље много више становништва издале, нарочито Херцеговина”. (Цвијић, 2000,
стр. 62).
У Цвијићевим прилозима о пореклу становништва (Цвијић, 2000, стр.190) говори
се о пореклу становништва Сарајевског поља и наводи да је становништво досељено
чистом динарском струјом. Тада је највише становништва у Сарајевском пољу било
пореклом из Источне Херцеговине (Билећа, Гацко, Невесиње, Требиње, Столац, Фоча,
Мостар, Љубиње, Посушје и Пљевља), затим из Крајине, Црногорске Херцеговине
(Бањани, Пива, Дуга, Грахово и Дробњаци), Централне Босне до Врбаса (Високо, Фојница,
Вареш, Травник, Бугојно, Горњи Вакуф), Стари Влаг (Рогатица, Вишеград, Златибор),
Далмација и Бока (Имотски, Сињ, Бока) и Западна Херцеговина (Гламоч, Ливно).
За садашње становништво може се рећи да је младо и да је досељено пре 250 до 300
година. Старог становништа има веома мало јер се углавном раселило или умрло. С
обзиром да нема података који се конкретно односе на данашњи простор града Источно
Сарајево, узеће се у обзир подаци који се односе на читаву Босну и Херцеговину, па се
могу применити и за овај крај.
Прве сеобе дешавају се у периоду независне Босне и биле су усмерене ка западу,
односно ка Далмацији, крајем тринаестог века, затим 1305, 1338. и 1371. године. Такође,
наводе се сеобе пред долазак Турака 1394, 1397, 1418. и 1450. године, када се народ
масовно селио. Међутим, тек са падом Босне и Херцеговине под осамнску власт долази до
великих сеоба. Становништво овога краја самостално се селило али и под директном
организацијом Турака. Највећа сеоба коју су организовали Турци била је 1527. године.
Тада су преселили више хиљада хришћанских породица из БиХ у Книнску крајину,
Буковицу и Котаре у Далмацији, те се у сарајевском региону нагло смањио број
православног а повећао број муслиманског становништва. Године 1697. Савојски је
освојио Сарајево и одвео велики број православаца и католика из Сарајева за Срем и
Бачку. Од 1690. године па до 1782. овај крај је у неколико наврата захватила куга, па су
много села потпуно опустошена. После тога уследило интензивније насељавање овог
простора.

Други период насељавања је од времена последње куге до 1859. године, када је

било највише досељавања. У трећем периоду насељавања, од 1859. до 1878. године,
наставља се стални прилив становништва у сарајевски крај. У последњем периоду
насељавања, од окупације до Првог светског рата, насељавање се смањило, иако је
Аустрија доводила своје становништво са севера (Трифковић, и други, 1908).
5.7. Настанак и развој града Источно Сарајево
Република Српска међународно је установљена после трогодишњег грађанског

рата (1992-1995), Дејтонским мировним споразумом (новембар 1995) и његовим
проглашењем у Паризу 14. децембра 1995. године, када је створена Босна и Херцеговина,
држава са два ентитета: Република Српска, 49% некадашње територије Босне и
Херцеговине и Федерација Босне и Херцеговине, са 51% некадашње територије. По овоме
плану смањен је западни део Републике Српске за 2 100 km² као и већи део града Сарајева
(Шпирић, Марјанац, 1999).
Данашња територија града Источно Сарајево до 1992. године припадала је граду
Сарајеву, главном граду Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. Територија
града Сарајева састојала се од десет општина: Вогошћа, Илијаш, Илиџа, Нови град, Ново
Сарајево, Пале, Стари град, Трново, Хаџићи и Центар.
Град Српско Сарајево, касније Источно Сарајево формирао се од општина града
Сарајева у којима је већинско становништво било српско. Прва цивилна власт
успостављена је на крајем лета 1992. године.
Табела 22. Територијалне промене у периоду 1992-2004. година

Општина Предратна Прикључена територија
матична општина предратне општине
Пале Пале Трново, Фоча
Соколац Соколац Олово, Илијаш
Источна Илиџа Илиџа Сарајево – Нови град
Источни Стари град Сарајево – Стари град Илијаш
Источно Ново Сарајево Сарајево – Ново Сарајево Сарајево – Центар,
Сарајево – Нови град
Трново Трново
Извор: Просторни план грда Источно Сарајево до 2015. године, 2008.
У табели 22 може се уочити да је град Источно Сарајево формиран од делова пет

предратних општина Пале, Илиџа, Стари град, Ново Сарајево и Трново, чему је
прикључена предратна општина Соколац са деловима Олова и Илијаша, те делови
предратних општина Фоча, Нови град и Центар.

У периоду од 1992. до 1995. године Српско Сарајево чиниле су две територијалне

целине које су биле раздвојене аеродромом Бутмир и федералним делом Сарајева. Западни
део Српског Сарајева обухватао је делове Сарајевско-зеничке котлине, који су припадали
општини Српска Илиџа (Раковац, Блажуј, Осијек, Врело Босне, Пландиште, Вртуци и
Конаци, односно градским четвртима Илиџа, Неџарићи и Аеродромско насеље). Источни
део Српског Сарајева обухватао је сателитска насеља у подножју Требевића и Игмана:
Лукавицу, Касиндо, Петровиће, Миљевиће, Которац, Војковиће, Крупац и Грлицу, те
градске четврти Добриња 1 и Добриња 4 и Грбавицу са Врацама (Мутабџија, 2000).
Табела 23. Промене у називима у саставу општина у Републици Српској

Стри назив Нови назив Извор податка Законски акт
Службени гласник Одлука Уставног Суда број У

Српсака Илиџа Касиндо
РС бр.93/04 44/01 од 27.2.2004. год.
Српско Ново Сарајево Лукавица
РС бр.93/04 44/01 од 27.2.2004. год.
Српски Стари град Источни Стари град
РС бр.93/04 44/01 од 27.2.2004. год.
Град Српско Сарајево Град Источно Сарјево
РС бр.93/04 44/01 од 27.2.2004. год.
Службени гласник Закон о изменама закона о
Српска Илиџа Источна Илиџа
РС бр.103/05 територијалној организацији РС
Српско Ново Сарајево Источно Ново Сарајево
Српски Стари град Источни Стари град
Град Српско Сарајево Град Источно Сарјево
Лукавица Источно Ново Сарајево
Касиндо Источна Илиџа
Град Српско Сарајево: Град Источно Сарјево:
Ист. Илиџа, Ист. Ново Ист. Илиџа, Ист. Ново
Закон о изменама закона о
Сарајево, Ист.Стари Сарајево, Ист.Стари
територијалној организацији РС
град, Пале, Соколац, град, Пале, Соколац и
Рогатица и Трново Трново
Извор: Просторни план грда Источно Сарајево до 2015. године, 2008.
Велики територијални губитак Српско Сарајево доживљава 1995. године, када губи
пет западносарајевских општина, заједно са Грбавицом и Врацама.

Назив Српско Сарајево одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине проглашен је

неуставним и дискриминаторским према Бошњацима, Хрватима и осталим грађанима који
нису српске националности, па је граду 2004. године промењено име у град Источно
Сарајево. Истом одлуком назив Српска Илиџа промењен је у Касидно, Српско Ново
Сарајево у Лукавица, Српски Стари град у Источни Стари град. Затим је у 2009. години
Законом о изменама закона о територијалној организацији РС Лукавица добила назив Источно
Ново Сарајево, а Касиндо Источна Илиџа. Исте године из састава града Источно Сарајево
искључила се општина Рогатица (табела 23).

6. САВРЕМЕНО КРЕТАЊЕ БРОЈА СТАНОВНИКА И

ГУСТИНЕ НАСЕЉЕНОСТИ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО
Босну и Херцеговину данас карактеристишу три дугорочна, глобална

депопулациона процеса. Укупна депопулација у последњем међупописном периоду (1991-
2011), природна депопулација, заснована на негативном природном прираштају, и старење
становништва. Старење становништва има изразито неповољно деловање на природну
динамику становништва, те на механичко и укупно кретање, па је самим тим и дугорочна
најзначајнија одредница депопулације становништва у Босни и Херцеговини (Пашалић,
2012).
Аутор рада „Демографски губици у Босни и Херцеговни 1991-2011”, Стево
Пашалић, демографске губитке у рату дели на: директне демографске губитке14, чисте
демографске губитке (губитке у наталитету) и миграционе губитке. На основу
истраживања о страдању становништва Босне и Херцеговине дошло се до податка да је у
рату страдало минимално 110 000 становника, сто чини 2,5% становништва из 1991.
године. Аутор процењује и губитке у наталитету, односно да није било рата у Босни и
Херцеговни у периоду од 1992. до 1995. године родило би се 39 750 деце, па су то чисти
демографски губици у наталитету. Присилне ратне миграције у Босни и Херцеговни
покренуле су око 2 милиона становника, близу 50% укупне популације из 1991. године.
Око милион избеглих и расељених лица избегло је у инистранство, односно изван граница
Босне и Херцеговине, што чини 22,85% становништва из 1991. године. Након завршетка
рата одређени број избеглог становништва вратио се из иностранства, па се процењује да
су миграциони демографски губици у Босни и Херцеговни око 986 216 становника. Следи
да: укупни демографски губици у периоду од 1992. до 1995. године износе око 1 135 966
становника, што је 25,95% популације из 1991. године, односно око ¼ становништва
предратне Босне и Херцеговине (Пашалић, 2012).
Процењује се да данас у Босни и Херцеговини има око 3 840 000 становника од
чега у Републици Српској живи 1 429 668 становника, односно 37,2% од укупног
становништва Босне и Херцеговине. У граду Источно Сарајево у 2011. години, према
проценама Завода за статистику Републике Српске, живи 74 795 становника, што је 5,2%
становништав Републике Српске, односно 1,9% становништва Босне и Херцеговине.
6.1. Кретање броја становника
Чињеница да у Босни и Херцеговини није било пописа становништва од 1991.

године сигурно је отежавајућа околност при писању радова који се баве демографским
14
Директни демографски губици могу се дефинисати као ратни мораталитет у ужем смислу (погинули,
убијени и умрли због последица рата), односно ратни мораталитет у ширем смислу (где се поред наведених
укључују и нестала лица) (Пашалић, 2012).

проблемима. Подаци који се односе на 1991. годину за данашњу територију града Источно
Сарајево добијени су од званичних институција које се баве статистиком становништва
(Федерални завод за статистику Босне и Херцеговине и Републички завод за статистику
Републике Српске), па је на основу тих података извршено сумирање и прерасподела по
општинама које данас припадају граду Источно Сарајево. Подаци који се односе на
каснији период, односно после 1991. године резултат су процене Републичког завода за
статистику Републике Српске. Републички завод за статистику Републике Српске 2002.
године ревидирао је процене броја становника по општинама, на основу броја рођених и
умрлих (Лукић, 2011).
Табела 24. Број становника града Источно Сарајево од 1991. до 2011. године
OПШТИНА 1991. 1996. 2001. 2006. 2011.
Источно Ново Сарајево 4.197 8.807 9.011 8.920 9.978
Пале 15.545 26.046 26.624 26.437 26.182
Источни Стари град 980 3.050 3.135 3.063 2.935
Источна Илиџа 7.625 16.190 16.547 16.380 16.631
Соколац 14.883 16.858 17.232 17.068 16.709
Трново 4.027 1.645 2.561 2.495 2.360
Град Источно Сарајево 47.257 72.596 75.110 74.363 74.795
Извор: *1991. Становништво Босне и Херцеговине, Загреб, 1995.
*1996. Пашалић, и други, 2006.
*2001, 2006, 2011. Процене Републичког завод за статистистику Републике Српске
Према попису становништва из 1991. године, данашњу територију града Источно

Сарајево насељавало је 47 257 становника15. Међутим, број становника по општинама био
је доста различит и кретао се од 980, колико становника је бројала данашња општина
Источни Стари град, до 15 545 становника, колико је имала општина Пале. По попису из
1991. године, град Сарајево је имао 527 049 становника, па је територији данашњег града
Источно Сарајево, без општине Соколац, припадало свега 8,96% становника града
Сарајева.
До великих друштвено-економских, а самим тим и демографских промена долази у
периоду од 1992. до 1995. године. Обим демографских промена које су се десиле у овом
ратном периоду може се само приближно проценити, јер није било пописа становништва
који би дао тачне, детаљне и поуздане податке. На простору града Источно Сарајево
десиле су се велике унутрашње миграције. Доселио се велики број избеглог и расељеног
становништва из Федерације БиХ и Хрватске, али се становништво и селило у Федерацију
БиХ, Хрватску, Србију и Црну Гору и друге земље (Лукић, 2011).
15
У footnote 9,10,11,12. и 13. наведена су насеља која данас чине општине града Источно Сарајево.

Републички завод за статистику 1996. године објавио је прве процене броја

становника Републике Српске, које су се заснивале на последњем попису становништва,
попису избеглих и расељених домаћинстава из 1996. године и анализи виталне статистике.
Према процени Завода за статистику Републике Српске, на данашњем простору града
Источно Сарајево 1996. године живело је 72 596 становника, што је за 53,6% више у
односу на 1991. годину.
Графикон 18. Кретање броја становника града Источно Сарајево од 1991. до 2011.
године
80,000
70,000
60,000
50,000
40,000
30,000
20,000
10,000
0
1991. 1996. 2001. 2006. 2011.
Упоређујући 1991. и 1996. годину, општине Источно Ново Сарајево, Источни

Стари град, Пале, Соколац и Источна Илиџа бележе пораст броја становника, док општина
Трново бележи смањење броја становника. У периоду од пет година, 1991-1996, неке
општине удвостручиле су број становника, што су проузроковале ратне миграције. У
општини Источни Стари град број становника повећао се за 211,2%, у општини Источна
Илиџа за 112,3%, Источно Ново Сарајево за 109,8%, Пале за 67,6%, Соколац 13,3%; док се
у општини Трново број становника у истом периоду смањио за 59,3%.
У наредном петогодишту, 1996-2001. година, пораст броја становника задржавају
све општине града, а расте и број становника општине Трново. У 2001. години у односу на
1991. годину, у периоду од 10 година, број становника на овом простору повећао се за
58,9%. У односу на 1996. годину у 2001. години број становника града Источно Сарајево
повећао се за 3,5%. Раст броја становника у овом периоду умеренији је, и по општинама се
кретао од 2,2% до 2,8%, једино општина Трново има пораст од 55,7%.

Карта 11. Број становника града Источно Сарајево 1991. и 2011. године

У следећем петогодишњем периоду, 2001-2006. година, број становника града

Источно Сарајево смањио се за 1%. Све општине бележе пад броја становника а највећи
пад бележе две најслабије развијене општине града: општина Трново од 2,6% и Источни
Стари град 2,3%. Затим следе општине Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Соколац
које имају самњење од 1% и општина Пале 0,7%.
Наредни период од пет година, 2006-2011. година, има благо повећање броја
становника у односу на 2006. годину, па је број становника града Источно Сарајево
порастао за свега 0,6%. Битно је нагласити да је овај пораст остварен захваљујући двема
општинама у којима је број становниак растао а то су општине Источно Ново Сарајево,
пораст од 11,9%, и општина Источна Илиџа, пораст од 1,5%, док све остале општине
бележе пад броја становника (Трново за 5,4%, Источни Стари град 4,2%, Соколац 2,1% и
Пале 1%).
Графикон 19. Кретање броја становника по општинама града Источно Сарајево од

1991. до 2011.
30,000
25,000
20,000
15,000
10,000
5,000
0
1991. 1996. 2001. 2006. 2011.
ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО ПАЛЕ ИСТОЧНИ СТАРИ ГРАД ИСТОЧНА ИЛИЏА СОКОЛАЦ ТРНОВО
Ако се упореди кретање броја становника у граду Источно Сарајево са бројем

становника у Републици Српској од 1991. до 1996. године, уочава се да у Источном
Сарајеву тада долази до највећег пораста броја становника, што је последица ратних
миграција становништва, а број становника Републике Српске се смањио за 13,7%. У
периоду од 1996. до 2001. године у Републици Српској (4%), исто као у Источном
Сарајеву расте број становника. И даље Источно Сарајево прати тренд Републике Српске
која у периоду 2001-2006. година бележи смањење броја становника за 0,3%, а у периоду
који следи, 2006-2011. година, смањење износи 1%.
У 2011. години, према проценама град Источно Сарајево, има 74 795 становника,
односно 27 538 становника више него кад је настао град, што значи да се за 20 година број
становника на територији града Истично Сарајево повећао за 58,3%.

6.2. Густина насељености и просторни размештај становништва
Значајнији ефекат редистрибуције становништва на простору Републике Српске

спада и унутаррегионална диференцијација, јер је процес редистрибуције становништва
резултирао повећањем густине насељености неких општина.
Према усвојеним критеријумима и оствареном степену концентрације
становништва, на простору Републике Српске издвајају се четири регије:
- зона ретке насељености до 10 ст/km²;
- зона средње насељености од 11 до 50 ст/km²;
- зона густе насељености од 51 до 100 ст/km² и
- зона пренасељености више од 100 ст/km² (Полтика развоја становништва
Републике Српске, 2004).
Табела 25. Број становника, удео у укпном становништву и густина насељености

по општинама града Источно Сарајево у 2011. години
Број
% у укупном Површина у Површина у Густина
OПШТИНА становника
становништву km² km² % насељености
2011.
Источно Ново Сарајево 9.978 13,3 38,4 2,7 259,8
Пале 26.182 35,0 490,5 34,4 53,4
Источни Стари град 2.935 3,9 86,9 6,1 33,8
Источна Илиџа 16.631 22,2 28,8 2,0 576,9
Соколац 16.709 22,3 670,1 47,0 24,9
Трново 2.360 3,2 111,1 7,8 21,3
Град Источно Сарајево 74.795 100,0 1.425,8 100,0 52,5
Извор:Израчунао аутор на основу процена Републичког завода за статистику Републике Српске.
Према усвојеним критеријумима, простор града Источно Сарајево има густу

насељеност која износи око 52,5 стан/km².
Међутим, у густини насељености постоје велике разлике међу општинама града.
Неке општине су и пренасељне нпр: општина Источна Илиџа има највећу густину
насељености која износи 576,9 стан/km². На другом месту је општина Источно Ново
Сарајево са 259,8 стан/km². Општина Пале спада у категорију густе насељености са 53,4
стан/km², док остале општине града припадају зони средње насељености, где се густина
насељености креће од 21,3 стан/km² у општини Трново која има најмању густину
насељености, што је проузроковано малим бројм становника и великом територијом
општине, до 33,8 стан/km² у општини Источни Стари град.

Табела 26. Густина насељености града Источно Сарајево по општинама за одабране

године у периоду од 1991. до 2011. година
OПШТИНА 1991. 1996. 2001. 2006. 2011.
Источно Ново Сарајево 109,3 229,3 234,7 232,3 259,8
Пале 31,7 53,1 54,3 53,9 53,4
Источни Стари град 11,3 35,1 36,1 35,2 33,8
Источна Илиџа 264,8 562,2 574,5 568,8 576,9
Соколац 22,2 25,2 25,7 25,5 24,9
Трново 36,2 14,8 23,1 22,5 21,3
Град Источно Сарајево 33,1 50,9 52,7 52,2 52,5
Извор: Израчунао аутор на основу прилагођеног пописа из 1991. године и на основу
процена Републичког завода за статистику Републике Српске.
У табели 26 уочљиво је кретање густине насељености од 1991. године до 2011.

године. Велики пораст броја становника у 1996. години у односу на 1991. Узрокује пораст
густине насељености са 33,1 стан/km² на 50,9 стан/km². После 1996. године пораст густине
насељености је много умеренији, па се густина насељености кретала од 50,9 стан/km² у
1996. до 52,7 стан/km² у 2001, да би у 2011. години она износила 52,5 стан/km²
Графикон 20. Кретање густине насељености (стан/km²) за град Источно Сарајево у

периоду од 1991. до 2011. године
60.0
50.0
40.0
30.0
20.0
10.0
0.0
1991. 1996. 2001. 2006. 2011.
Ако посматрамо густину насељености општина града Источно Сарајево, уочавамо

да је у две општине дошло до изразито великог пораста густине насељености у 1996.
години у односу на 1991. годину. То су општине Источна Илиџа, где је густина
насељености 1991. године била 264,8 стан/km², а у 2011. години 562,2 стан/km²(повећање
густине насељености за 264,8 стан/km²) и општина Источно Ново Сарајево са
109,3стан/km² на 229,3стан/km²(повећање густине насељености за 120 стан/km²).

Графикон 21. Кретање густине насељености (стан/km²) по општинама града

Источно Сарајево у периоду од 1991. до 2011. године
600
500
400
300
200
100
0
ИСТОЧНО НОВО ПАЛЕ ИСТОЧНИ ИСТОЧНА СОКОЛАЦ ТРНОВО
САРАЈЕВО СТАРИ ГРАД ИЛИЏА
1991. 1996. 2001. 2006. 2011.
Просторна распоређеност становништва града Источног Сарајева прилично је

неравномерна. У општинама Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево и Пале, које чине
39,1 % територије града у 2011. године живи око 70,5% укупне популације града, а у
остеле три општине (Источни Стари град, Трново и Соколац) живи 29,5% становништава
града на 60,9% територије Источног Сарајева.
Општина са највећим бројем становника у 2011. години је општина Пале у којој
живи 26 128 становника. Од укупног становништва града у овој општини живи 35%
становништва на 34,4% територије града. Специфична је општина Соколац која чини 47%
територије града Источно Сарајево (скоро половину територије) у којој живи 16 709
становника, односно 22,3% од укупног становништва града.
Најмањи проценат становништва имају општине Трново са свега 3,2%, односно 2
360 становника и општина Источни Стари град са 2 935, односно 3,9% од укупног
становништва града.

Карта 12. Густина насељености града Источно Сарајево за 1991. и 2011. годину

7. ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА ГРАДА

Појам природног кретања становништва подразумева присуство биолошких

односно природних фактора и процеса у том кретању. Међутим, природно кретање не
зависи само од биолошких појава, већ и од друштвених, привредних, културних,
психолошких и других фактора (Нејашмић, 2005).
Основне одреднице природног кретања становништва су наталитет или родност и
морталитет или смртност. У овм поглављу анализиран је наталитет, морталитет и
природни прираштај за град Источно Сарајево, по општинама, за период од 1996. године
до 2011. године.
7.1. Наталитет
Наталитет је позитивна саставница природног кретања становништва која утиче на

пораст становништва.
Табела 27. Број рођених по општинама града Источно Сарајево период од 1996. до 2011.
gодине
Општине Источно Источни

Источна
Ново Пале Стари Соколац Трново Укупно
Илиџа
Година Сарајево град
1996. 6 185 10 1 64 1 267

1997. 78 242 14 136 117 12 599
1998. 59 171 11 122 87 11 461
1999. 69 217 6 167 113 7 579
2000. 62 219 8 161 150 11 611
2001. 71 195 8 117 104 14 509
2002. 66 207 14 143 112 6 548
2003. 54 180 7 122 124 15 502
2004. 68 186 12 136 111 6 519
2005. 69 168 11 129 111 10 498
2006. 78 182 8 136 101 7 512
2007. 70 159 12 142 106 9 498
2008. 81 164 13 138 105 13 514
2009. 88 199 8 140 106 5 546
2010. 97 168 9 145 99 9 527
2011. 89 166 13 144 96 6 514
Извор: Демографска статистика бр. 4, бр. 10, бр. 14. и бр.15.

Анализирајући табелу 27 примећује се да је наталитет у Источном Сареајеву у

порасту у односу на 1996. годину. Годишњи број рођених се у овом шеснаестогодишњем
периоду кретао од 267 у 1996. години до 611 у 2000. години, али је у свим наредним
годинама забележен мањи број рођених у односу на 2000. годину. У овом периоду 1996-
2011. у граду је рођено 8 204 деце, што је у просеку 513 годишње. У 2011. години у
односу на 1996. годину број рођених се повећао за 95,5%, али у односу на 2000. годину у
2011. години рођено је 68,2% мање деце.
Графикон 22. Кретање броја рођених по општинама града Источно Сарајево период од
1996. до 2011. године
700
600
500
400
300
200
100
0
1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
У анализираном периоду општина Пале константно има највећи број рођених, где
је у 1997. години забележено 242 рођених, што је највише рођених за једну годину у свим
општинама у анализираном периоду. Насупрот Пала налази се општина Трново у којој је
за шеснаест година рођено свега 142 деце, а затим општина Источни Стари град где је у
истом периоду рођено 164 деце.
Битан показатељ природног кретања становништва је и општа стопа наталитета.
Читав простор Републике Српске је 1996. године имао стопу наталитета од 8,8‰, а 2000.
године та стопа је износила 9,7‰, да би од тада била у сталном паду и 2011. године
износила 6,7‰, што значи да се стопа на нову републике смањила у односу на 1996.
годину за 2,1‰, а у односу на 2000. годину за 3‰. Стопа наталитета у граду Источно
Сарајево је у 1996. години испод републичког просека за 5,1‰, а у 2011. години изнад
републичког просека за 0,2‰.
У граду Источно Сарајево стопа наталитета се са 3,7‰ у 1996. години повећала у
2000. години на 8,2‰, да би у 2011. години износила 6,9‰.

У 1996. години стопа наталитета се по општинама кретала од 0,1‰ у општини

Источни Илиџа до 7,1‰ у општини Пале. Стопа наталитета се у 2011. години, у односу на
почетак посматраног периода, 1996. годину, повећала за 3,2‰, а у односу на 2000. годину
смањила се за 1,3‰. Најнижа и највиша стопа наталитета по општинама се повећала у
односу на 1996. и 2000. годину, па се стопа наталитета у 2011. години кретала од 3,1‰ у
општини Источни Стари град до 9,9‰ у општини Источно Ново Сарајево.
Простор Републике Српске карактеристише касна фаза демографске транзиције
која је условљена економским развојем и терцијаризацијом друштва, слабом
искоришћености природних ресурса и прилично повољног саобраћајно-географског
положаја, што је већ покренуло поремећаје биолошког карактера, смањење стопе
природног прираштаја и процес старења становништва (Пашалић, и други, 2006).
На основу ових података, закључује се да град Источно Сарајево има врло низак
наталитет, као и већина општина у Републици Српској. Смањење укупног броја рођених
након 2000. године резултат је биовиталитетних, биодинамичких и миграционих процеса.
Ови процеси су изражени на простору града Источно Сарајево, али и читаве Сарајевско-
романијске регије, као и у регионима Приједор, Фоча и Зворник, док су нешто повољнији
резултати у рађању становништва у бањалучком и требињском региону (Пашалић, и
други, 2006).

Карта 13. Стопе наталитета за град Источно Сарајево у 2000. и 2011. години

7.2. Фертилитет
С обзиром да званична статистика не располаже релевантним подацима који се

односе на полну и старосну структуру становништва, ни на нивоу републике, а ни по
општинама, тешко је израчунати стопе фертилитета, суму укупног фертилитета, бруто и
нето стопу репродукције за град Источно Сарајево. Такође не постоје подаци о
проблематици планирања породице и анализа мера популационе политике.
Одређивање укупне стопе фертилитета има велики демографски значај при
пројекцији мера популационе политике друштва, а посебно је битна диференцијална стопа
фертилитета. Због ратних дешавања и миграција становништва, а и многих других
фактора, смањење специфичне стопе фертилитета веома је изражено и има тенденцију
пада. Истраживања су показала да је стопа специфичног фертилитета мања у Републици
Српској у односу на целокупну Босну и Херцеговину. Један од проблема у Републици
Српској јесте мањак удела прворођене и трећерођене деце, јер је треће дете у породици
ретка појава, а четврто врло ретка појава (Пашалић, Пашалић, 2009).
У Републици Српској у октобру 2008. године први пут је спроведена Анкета о
фертилитету, социо-економском статусу и ставовима о планирању породице, у оквиру
истраживачког пројекта под називом „Анализа демографске ситуације и спровођења
пронаталитетних мјера и активности у Републици Српској” (Анализа демографске
ситуације и спровођења пронаталитетних мијера и активности у Републици Српској,
Бањалука, 2008).
Анкетом је било обухваћено 14 породилишта, међу коима је и било и породилиште
у Клиничком центру Касиндо, у коме је анкетирано 1,5% (односно 22 породиље) од
укупног броја анкетираних породиља обухваћених овом анкетом.
Циљеви овакве анкете су били: утвђивање биолошких, социо-економских и
културних фактора који утичу на фертилитет породиља, испитивање диференцијаног
фертилитета према месту становања, социјалном и образовном статусу, омогућавање
детаљне анализе фертилног капацитета породиља према основним демографским
карактеристикама и обима здравствених проблема, односно проблема са стерилитетом,
оцењивање мотива за рађањем већег броја деце, утврђивање разлога зашто се није
остварио жељени број деце, односно анализа њиховог утицаја на ниво фертилитета,
прикупљање података за анализу ставова породиља о жељеном броју деце, појавама које
утичу на мање рађање, као и анализа постојећих мера популационе политике
(Маринковић, 2009).
Да би се стекла представа какво је стање фертилитета, социо-економског статуса и
ставова о планирању породице у граду Источно Сарајево, преузет је анкетни упитник из
Анализе демографске ситуације и спровођења пронаталитетних мјера и активности у
Републици Српској, који је делимично измењен. Аутор је спровео анкету у јулу 2012.
године у Клиничком центру Касиндо. Анкетом је било обухваћено 23 породиље.

7.2.1. Анализа фертилних карактеристика, здравственог стања и социо-

економског статуса породиља у граду Источно Сарајево
Након спроведене анкете, сређивања и анализе прикупљених података дошло се до

следећих закључака:
- Жене у граду Источно Сарајево се касније одлучују за мајчинство, односно највећи
проценат (13%) породиља је са 30 година.
- Више од половине анкетираних, односно 56,6%, живи у граду, на селу живи 17,5%
а у приградским насељима 26,1%.
- Све анкетиране породиље удате су и највећи проценат, 30,4% живе у трочланим
породицама, затим следе четворочлане и петочлане породице са 26,1%.
- Око 60,9% испитаних породиља сматра да нема здрваствених проблема, 17,4%
породиља се изјаснило да је имало спонтани побачај, док нити једна није имала
ванматеричну трудноћу, мртворођенче или намерни прекид трудноће.
- Све анкетиране породиље су се изјасниле да нису имале проблема са стерилитетом,
као ни њихови супрузи. Највећи број се изјаснио да би проблем са стерилитетом
решавао вештачком оплодњом и да држава треба да плати најмање три покушаја.
- Завршену средњу школу има 52,2% анкетираних породиља, 39,1% има завршену
вишу школу или факултет, 4,3% има основу школу и 4,3% занат.
- Незапослено је 30,4% породиља, док су 13% домаћице. Стални посао има 47,8%
анкетираних породиља, а повремени посао 8,7%.
- Највећи удео, 82,6%, испитаних породиља саматра да је њихов материјални
положај добар, док 8,7% самтра да је лош, исто толико није могло оценити свој
материјални положај. Око 39,1% породиља има од 600 до 1 000 КМ месечних
примања у породици, затим следе породице са 1 000 до 1 500 КМ, 30,4%, 21,7%
има примања од 300 до 600 КМ, а 8,7% примања од 1 500 до 2 500 КМ.
- Од укупног броја анкетираних породиља 65,2% породица има властити стан или
кућу, 17,4% изнајмљује стан или кућу, 13% су сустанари, док је за 4,3% породиља
није дало овај податак.
7.2.2. Анализа ставова о планирању породице код породиља у граду Источно

Сарајево
Анализом прикупљених података дошло се до следећих закључака.

- Највише породиља је рекло да је пресудан мотив за рађање била љубав према деци
78,3%, док је код осталих преовладала жаља за проширењем породице.
- Трудноћа се углавном планирала, па је 91,3% планирало рођење детета, а 8,7%
није.
- Око 65,2% анкетираних породиља изјаснило се да жели још деце, док 34,8% не
жели да рађа више деце.

- Структура рођених је поремећена, тј. порастао је удео прворођених (56,5%), а број

рођења вишег реда је смањен.
- Када је реч о жељеном броју деце и ставу о оптималном броју деце, ситуација је
следећа: највећи проценат 34,8% жели двоје деце, а исто толико сматра да је то и
оптималан број деце; 30,4% жели троје деце, а исто толико сматра да је то и
оптимална број деце; 17,4% није навело жељени број деце, док 4,3% сматра да је
оптималан број деце петоро; 17,4% није одговорило колики је оптималан број деце.
- На питање о разлогу зашто није остварен жељени број деце чак 73,9% породиља
није одговорило или су разлози непознати. По 8,7% анкетираних као разлог навело
је здравствене проблеме, лошу финансијску ситуацију и неадекватан стамбени
простор.
- Када говоримо о утицају постојећих мера популационе политике на повећање
рађања, анкетиране породиље сматрају да те мере не утичу на рађање, 52,2%, док
34,8% не зна. Највећи проценат, 65,2% сматра да на мерама за подстицање рађања
треба заједно да учествују и државни и локални органи.
Табела 28. Дисперзија породиља према ставу колико одређене појаве утичу на смањење
броја рођене деце (у %)
Појава Веома Мало Нимало
Економска криза 100 0 0
Лоши стамбени услови 78,3 21,7 0,0
Изостанак финансијске помоћи државе 87,0 13,0 0,0
Касније склапање брака 39,1 47,8 13,0
Већа запосленост и самосталност жена 30,4 26,1 43,5
Велики број развода 56,5 34,8 8,7
Мали број и лош квалитет установа за бригу о деци 26,1 69,6 4,3
Несигурна будућност и политичка ситуација 73,9 26,1 0,0
Став да је мањи број деце у породици бољи за њихово одрастање 39,1 21,7 39,1
- Анализом ставова анкетираних породиља о факторима који делују на смањење

броја рођене деце, утврђено је да све породиље сматрају да економска криза веома
утиче на рађање, затим лоши стамбени услови 78,3% и изостанак финансијске
помоћи државе 87%.
- Велики проценат 73,9% мисли да на ниво рађања веома утиче несигурна будућност
и политичка ситуација.
- Породиље сматрају да касније склапање брака мало и нимало не утичу на рађање
(60,8%) и да већа запосленот и самосталност жена такође мало или нимално не
утичу на рађање (69,6%).

Табела 29. Дисперзија према ставовима анкетираних породиља колико би свака од

наведених подстицајних мера омогућила боље услове за рађање и васпитање деце (у %)
Подстицајна мера Веома Мало Нимало
Дечији додатак, који би растао за свако наредно дете 91,3 8,7
Мањи порез за дечију одећу, обућу, исхрану... 95,7 4,3 0
Субвенције и повољнији кредити за породице са децом 87,0 13,0 0
Решавање стамбених проблема вишечланих породица 95,7 4,3 0
Предност при запошљавању родитеља са више деце 100,0 0,0 0
Флексибилно радно време за родитеље мале деце 100,0 0,0 0
Потпуни обухват деце предшколским установама 91,3 8,7 0
Веће пореске олакшице за породице које имају више од двоје деце 95,7 4,3 0
Финансијске олакшице за образовање деце из вишечланих пород. 91,3 8,7 0
Раст коефицијента пензије за свако дете 95,7 8,7 0
- Од понуђених подстицајних мера за рађање породиље сматрају да су најважније

мере: предност при запошљавању родитеља са више деце и флексибилно радно
време за родитеље мале деце (100%). Али такође, према њиховом мишљењу, веома
су важне и остале подстицајне мере: мањи порез за дечију одећу, обућу, исхрану...,
решавање стамбених проблема вишечланих породица, веће пореске олакшице за
породице које имају више од двоје деце, раст коефицијента пензије за свако дете
итд.
- Уколико би постојале наведене подстицајне мере, 47,8% анкетираних породиља
сматра да оне треба да буду саствани део основних животних потреба. Од укупног
броја 13% сматра да би им подузимање оваквих мера омогућило да имају жељени
број деце, њих 8,7% сматра да би им тако било омогућрно да роде следеће дете, док
исти проценат каже да свеједно не желе више да рађају децу.
Ниво знања и информисаности становништва и породиља у Источном Сарајеву о
репродуктивном здрављау и планирању породице није на завидном нивоу. Стога је
потребно, на нивоу државе, али и на нивоу градских и општинских власти, радити на
промоцији репродуктивног здравља и едукацији становништва о значају планирања
породице.
„На нивоу Републике Српске, планирање породице, као и популациона политика,
под снажним је утицајем промјена које се дешавају у друштву. Из анализе демографских
детерминанти за последњих десетак година, евидентно је да је на нашем простору, као и у
другим европским земљама, већ дуже вријеме на дјелу демографска рецесија коју
иницирају смањене стопе фертилитета, одсуство рађања и повећање стопе стерилитета
становништва”(Маринковић, 2009, стр. 73).

7.3. Мораталитет
Морталитет је негативна компонента природног кретања становништа и делује на

смањење укупног броја становника.
Табела 30. Број умрлих по општинама града Источно Сарајево за период од 2001. до
2011. године

Источна
Илиџа
1996. 31 181 4 14 99 1 330
1997. 87 218 34 126 106 18 589
1998. 100 235 24 171 145 15 690
1999. 105 217 24 145 146 22 659
2000. 117 286 40 200 133 34 810
2001. 107 240 17 170 117 27 678
2002. 98 253 30 170 153 23 727
2003. 87 244 45 180 160 26 742
2004. 87 225 28 173 149 20 682
2005. 89 257 20 198 165 31 760
2006. 104 242 17 180 167 21 731
2007. 113 248 35 171 150 28 745
2008. 103 253 21 206 139 30 752
2009. 102 266 31 169 195 20 783
2010. 106 254 25 164 168 22 739
2011. 104 248 22 181 172 15 742
Анализирајући табелу 30, уочава се да се број умрлих у Источном Сарајеву у

посматраном шеснаестогодишњем периоду повећава. У периоду 1996-2011. година у
граду је умрло 11 159 људи, што је у просеку 697 годишње. Годишњи број умрлих се
повећао од 1996. до 2011. године са 330 на 742 умрла у 2011. години, односно за 124,8%.
Све године имају већи број умрлих у односу на 1996. годину, док је у односу на 2000.
годину у свим наредним годинама број умрлих мањи.
У анализираном периоду, континуирано највећи број умрлих има општина Пале,
где је забележено у 2000. години 286 умрлих. Иако ова општина има највећи број рођених,
она има и највећи број умрлих, што резултира негативним природним прираштајем.
Насупрот општини Пале, налази се општина Трново, у којој је за шеснаест година умрло
353 становника, затим општина Источни Стари град са 417 умрлих. Иако ове општине
имају малу смртност, имају и мањи број становника и мањи наталитет, чему је опет
последица депопулација.

Република Српска је 1996. године имала стопу мораталитета од 7,9‰, да би се у

наредним годинама ова стопа повећала и 2011. године износила 9,6‰, што значи да се
стопа мораталитета на нову републике повећала за 1,7‰. Стопа мораталитета у граду
Источно Сарајево у 1996. години је испод републичком просекa за 3,4‰, док је у 2011.
години изнад републичког просека за 0,9%, што је забрињавајућа чињеница. У 2000.
години, у граду Источно Сарајево, забележена је највећа стопа морталитета која је
износила 10,9‰.
Графикон 23. Кретање броја умрлих по општинама града Источно Сарајево за период од
1996. до 2011. године
900
800
700
600
500
400
300
200
100
0
1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
У 1996. години стопа морталитета по општинама се кретала од 0,6‰ у општини

Трново до 6,9‰ у општини Пале. Стопа морталитета у 2011. години повећала се на 9,9‰.
Најнижа и највиша стопа мораталитета у 2011. години у односу на 1996. годину повећале
су се у свим општинама. Стопа мораталитета у 2011. години кретала се од 6,4‰ у
општини Трново до 10,9‰ у општини Источна Илиџа.
Морталитет одојчади или инфантилни морталитет кључни је показатељ смртности,
али исто тако и показатељ општег животног стандарда и здравствених услова на одрђеном
простору. Нижи степен друштвено-привредне развијености подразумева вишу смртност
одојчади и обрнуто. У Републици Српској у 2011. години смртност одојчади износи 4,5‰,
чиме се она уврштава у групу са ниском смртношћу одојчади 16.
16
Уопштено гледано стопа мања од 15‰ је ниска и својствена развијеним земљама, а стопа већа од 80‰
висока је и карактеристична за изразито неразвијена друштва и земље. Између ових крајности је читав низ
прелазних вредности (Нејашмић, 2005).

Табела 31. Стопе смртности одојчади у граду Источно Сарајево за период од 1996. до
2011. године
Година m0 Година m0
1996. 3,7 2004. 0
1997. 5 2005. 2
1998. 2,2 2006. 0
1999. 0 2007. 2
2000. 0 2008. 1,9
2001. 2 2009. 7,3
2002. 3,6 2010. 1,9
2003. 4 2011. 5,8
Извор: Израчунао аутор на основу података
Демографска статистика бр. 4, бр. 10,
бр. 14. и бр.15.
Анализирајући стопу смртности одојчади у граду Источно Сарајево, примећује се

да је она у последњих 10 година ниска али неујденачена. Године 1999, 2000, 2004. и 2006.
имају нулту стопу смртности одојчади, док се навjиша стопа јавља у 2009. години, када је
износила 7,3‰. У 2011. години стопа инфантилног мораталитета у граду је 5,8‰, што је за
1,5‰ више у односу на просек Републике Српске.
Графикон 24. Кретање стопе смртности одојчади у граду Источно Сарајево за период
од 1996. до 2011. године
8
0
1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

Карта 14. Стопе морталитета за град Источно Сарајево у 2000. и 2011. години

7.4. Природни прираштај
Природни прираштај сем што представља резултанту наталитета и морталитета,

представља и квалитативну карактеристику актуелних демографских токова у
репродукцији становништва. Када природни прираштај постане негативан, уколико нема
имиграције, несумњиво долази до смањења броја становника (Пашалић, и други, 2006).
Табела 32. Природни прираштаја по општинама града Источно Сарајево за период од

1996. до 2011. године

Источна
Илиџа
1996. -25 4 6 -13 -35 0 -63
1997. -9 24 -20 9 1 -6 -1
1998. -41 -65 -13 -49 -58 -4 -230
1999. -36 0 -18 22 -33 -15 -80
2000. -55 -67 -32 -39 17 -23 -199
2001. -36 -45 -9 -53 -13 -13 -169
2002. -32 -46 -16 -27 -41 -17 -179
2003. -33 -64 -38 -58 -36 -11 -240
2004. -19 -39 -16 -37 -38 -14 -163
2005. -20 -89 -9 -69 -54 -21 -262
2006. -26 -60 -9 -44 -66 -14 -219
2007. -43 -89 -23 -29 -44 -19 -247
2008. -22 -89 -8 -68 -34 -17 -238
2009. -14 -67 -23 -29 -89 -15 -237
2010. -9 -86 -16 -19 -69 -13 -212
2011. -15 -82 -9 -40 -76 -9 -231
Анализирајући табелу 32 уочавамо да је природни прираштај у граду Источно

Сарајево последњих шеснаест година константно негативан. У временском раздобљу од
1996. до 2011. године природни прираштај се променио са -63 на -231. Најнижи природни
прираштај је био у 2005. години и износио је -262, па затим -247 у 2007. години.
Интереснатно је наглсити да је једино општина Соколац у 2000. години имала
позитиван природни прираштај (17), док је у осталим општинама града Источно Сарајево
непрестано већи број умрлих од броја рођених.
Стопа природног прираштаја је у 1996. години износила је -0,9‰ и кроз
посматрани период се мењала да би у 2011. години износила -3,0‰. Најнижа стопа
природног прираштаја у граду Источно Сарајево забележена је у 2005. години, -3,5‰, а
највиша, али опет негативна, у 2004. години, -2,2‰.

Графикон 25. Ток природног прираштаја за град Источно Сарајево за период од 1996. до
2011. године
0
1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
-50
-100
-150
-200
-250
-300
У 1996. години стопа природног прираштаја кретала се од 0,0‰ у општини Трново

до -2,8‰ у општини Источно Ново Сарајево. У 2011. години ове стопе кретале су се од -
1,5‰ у општини Источно Ново Сарајево до -4,5‰ у општини Соколац.
У 2000. години једино је општина Соколац имала позитивну стопу природног
прираштаја, и то само 1‰, што је последњих година и највиша забележена стопа
природног прираштаја међу општинама града.
Најнижа забележена стопа у анализираном периоду међу свим општинама је стопа
од -12,3‰ у 2003. години у општини Источни Стари град.
У Републици Српској се на основу величине стопе природног прираштаја издвајају
две групе оштина; општине са позитивним и општине са негативним стопама природног
прираштаја. У 2011. години у Републици Српској било је свега 5 општина са позитивном
стопом природног прираштаја17, од укупно 62 општине, односно 91,9% општина има
негативан природни прираштај. Међу овим општинама су и све општине града Источно
Сарајево, који се налази испод просечне републичке стопе природног прираштаја, која у
Републици Српској у 2011. години износи -2,9‰.
Ако је годишња стопа природног прираштаја обнављања становништва -4,61‰,
тада се за 150 година број становника на таквој територији уполовљује, са стопом од
-9,2‰ за 75 година, а са стопом од -13,77‰ за 50 година. Уколико је стопа природног
обнављања становништва -27,35‰, број становника се за 5 година двоструко смањи. Када
је стопа природног прираштаја 35,26‰, број становника ће се за 20 година удвостручити;
17
У 2011. години позитивну стопу природног прираштаја имале су општине: Бањалука (223), Зворник (37),
Котор Варош (14), Осмаци (2) и Источни Дрвар (1) (Демографски билтен бр. 15).

а са стопом од 6,96‰ удвостручиће се за 100 година; са стопом од 3,47‰ за 200 година и

ако је стопа 1,39‰ за 500 година (Пашалић, 2004).
Витални индекс добар је показатељ смера биорепродукције. Ако је витални индекс
већи од 100, онда је то проширена репродукција становнишзва, односно број становника
повећава се захваљујући позитивном природном прираштају. Уколико је овај индекс мањи
од 100, тада је реч о смањујућој репродукцији становништва, односно број становника
смањује се захваљујући природном прираштају, што доводи до депопулације. Ако је
витални индекс 100, то значи да су рађање и умирање становништва једнаки. Витални
индекс, заправо, представља однос између живота и смрти, а пасива настаје када је индекс
мањи од 100 (Нејашмић, 2005).
Табела 33. Вредност виталног индекса по општинама града Источно Сарајево у периоду
OПШТИНА 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
Источно Ново Сарајево 66,4 67,3 62,1 78,2 77,5 75 61,9 78,6 86,3 91,5 85,6
Пале 81,3 81,8 73,8 82,7 65,4 75,2 64,1 64,8 74,8 66,1 66,9
Источни Стари град 47,1 46,7 15,6 42,9 55 47,1 34,3 61,9 25,8 36 59,1
Источна Илиџа 68,8 84,1 67,8 78,6 65,2 75,6 83 67 82,8 88,4 79,6
Соколац 88,9 73,2 77,5 74,5 67,3 60,5 70,7 75,5 54,4 58,9 55,8
Трново 51,9 26,1 57,7 30 32,3 33,3 32,1 43,3 25 40,9 40,0
Град Источно Сарајево 75,1 75,4 67,7 76,1 65,5 70 66,8 68,4 69,7 71,3 69,3
Извор: Израчунао аутор на основу података из Демографске статистике бр. 10, бр. 14. и бр.15.
Као што су претходни подаци показали, и витални индекс потврђује веома лошу
демографску ситуацију у граду Источно Сарајево. Витални индекс у последњих десет
година кретао се од 65,5% у 2005. години до 76,1% у 2004. години, а у 2011. години
износи је 69,3%. С обзиром да је вредност виталног индекса у граду Источно Сарајево
испод 100, значи да је присутна смањујућа репродукција становништва.
Посматрајући витални индекс по општинама града, закључује се да је најмању
вредност овог индекса, од 15,6%, имала општина Источни Стари град у 2003. години, а
највећа вредност виталног индекса од 112,8% забележена је у општини Соколац 2000.
године. У 2011. години највећи витални индекс има општина Источно Ново Сарајево од
85,6%, а најмањи општина Трново, 40%.

Карта 15. Стопе природног прираштаја за град Источно Сарајево у 2000. и 2011. години

7.5. Мере популационе политике у циљу подстицања наталитета
Анализа природног кретања становништва града Источно Сарајево показала је да је

природни прираштај негативан још од 1996. године, што је веома лоша ситуација.
С обзиром да исти проблем постоји и на нивоу Републике Српске, која негативан
природни прираштај има од 2002. године, држава би морала да проводи одређене мере
популационе политике које су усмерене на решавање проблема недовољног рађања и да
подстиче пораст наталитета.
У институцијама Републике Српске проводе се одређене активности у циљу
подстицања рађања у области рада и радних односа, области здравстеве заштите, области
заштите деце, родитеља и породице и области социјалне заштите.
Посебно се истичу пронаталитетне мере Јавног фонда за дечију заштиту:
- додатак на децу,
- матерински додатак,
- рефундација накнаде нето плате за време коришћења породиљског одсуства,
- помоћ за опрему новорођенчета,
- поклон пакет за трећерођено дете у породици (Пашалић, и други, 2006).
Осим на државном нивоу, за спровођење мера популационе политике потребно је и
на локалном, односно општинском нивоу.
У оквиру пројекта научно-истраживачке студије „Анализа демографске ситуације и
спровођења пронаталитетних мјера и активности у Републици Српској” извршено је
истраживање о теми: „Специфичне мјере локалне самоуправе у циљу подстицања
наталитета”. Између осталог, ово истраживање је показало које се мере популационе
политике спроводе у општинама града Источно Сарајево.
Преглед мера популационе политике у општинама града Источно Сарајево:
1. Општина Источно Ново Сарајево:
- нема података;
2. Општина Пале:
- новчана накнада за опрему новорођенчета, за треће дете 750 КМ, за четврто 1 000
КМ и за пето 1 250 КМ,
- повластице за боравак у вртићима деце из породица са троје или четворо деце;
3. Општина Источни Стари град:
- једнократна новчана помоћ породици са једним родитељем,
- једнократна новчана помоћ за породице са троје и четворо деце, 1 500 КМ,
- једнократна новчана помоћ породицама са више деце,
- помоћ у набавци уџбеника за треће и четврто дете,
- стипендије за децу из породица са троје и четворо деце,
- субвенција за превоз деце до школе из породица са троје и четворо деце;
4. Општина Источна Илиџа:
- једнократна новчана помоћ породици са једним родитељем,


- новчана помоћ вишечланим породицама за васкршње и божићне празнике;
5. Општина Соколац:
- стипендија за децу из породица са троје и четворо деце,
- помоћ у изградњи стамбених објеката за вишечлане породице,
- повластице за боравак у вртићима деце из породица са троје и четворо деце,
смањена цена 30% за друго, треће и четврто дете;
6. Општина Трново:
- не спроводе се мере популационе политик (Тривић, Касиповић, 2008).
Из наведених података уочава се да свест о проблему недовољног рађања није на

завидном нивоу и да у одређеним општинама града (Источно Ново Сарајево и Трново) не
постоје мере популацине политике усмерене на решавање овог проблема.
Постоји низ мера које се у општинама града Источно Сарајево могу предузети у
циљу побољшања наталитета и уопште квалитета живота људи:
а) Стратешке мере локалне самоуправе
1. идентификовати ресурсе за популациону политику локалне самоуправе,
2. утврдити висину средстава у буџету општине која се опредељује за локалну
популациону политику,
3. идентификовати и активирати све друге изворе средстава за локалну
популациону политику и створити организационе претпоставке за њихово
прикупљање,
4. дефинисати мере локалне популационе политике,
5. одредити институционални оквир за спровођење локалне популационе
политике
б) Специфичне мере локалне популационе политике
1. мере за смањење трошкова родитељства
- беби пакети,
- додатак породици са једним родитељем,
- додатак за посебну бригу,
- посебан додатак за породице са троје и четворо деце,
- поклон пакет,
- школски прибор и књиге,
- помоћ за набавку одеће и обуће,
- помоћ за лечење стерилитета,
- помоћ за школовање деце у средњим школама и на факултетима,
- награде најуспешнијим ученицима и студентима,

- надокнада трошкова путовања до места школовања,

в) Мере нематеријалне природе
г) Мере организационе и подстицајне природе
д) Мере у сфери комуналних услуга
ђ) Остале мере (Пашалић, и други, 2006).
Поред наведених мера популационе политике за подстицање наталитета потребно

је посебно радити на формирању свести становништва и радити на едукацији
становништва из области репродуктивног здравља и планирања породице.
Такође, кроз низ мера популационе политике које се односе на побољшање
квалитета живота и уопште економских и социјалних услова у граду Источно Сарајево
утицало би се и на смањење имиграција становништва и тиме спречила депопулација.
Све мере популационе политике које се спроводе у граду Источно Сарајево и у
читавој Републици Српској имају за циљ да остваре стопу укупног фертилитета од 2,1
детета по мајци како би се омогућила проста замена генерација. Универзални циљ је да се
оствари ниво стационираног становништва, где је природни прираштај једнак нули.
На реду су они од чијег деловања зависи хоће ли нам будућност бити суморна или
онаква какву бисмо је сви желели.

8. МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА ГРАДА ИСТОЧНО

САРАЈЕВО
Важан фактор досадашњег и будућег демографског развоја представљају миграције

становништва и негативан миграциони салдо. Процењује се да је у ратним миграцијама на
простору града Источно Сарајево од 1991. до 2004. године дошло око 32 500-33 000
становника, а отишло око 22 500 становника (Просторни план града Источно Сарајево до
2015. године, 2008).
Простор Босне и Херцеговине, самим тим и Републике Српске, био је изложен
разним сеобама и пресељавању становништва, што је изазвало велике демографске
промене и оставило велики траг и у урбаним и руралним срединама. Простор бивше Босне
и Херцеговине карактеристишу изражени миграциони, нарочито емиграциони процеси.
Захваљујући механичком приливу становништва у руралне средине, остварује се убрзани
демографски развој градског становништва, односно ствара се већа концентрација
становништва у градовима па они преузимају водећу улогу у репродукцији. Процељује се
да ће у будућности миграције село-град губити на интензитету, што би омогућило
опстанак руралних подручја (Пашалић, и други, 2006).
Процес избеглиштва и повратак избеглог и расељеног становништва18 после 1991.
године у читавој Републици Српској, па и на територији града Источно Сарајево, довео је
до промена у природном кретању становништва и битно изменио просторни размештај
становништва у односу на ранија историјска раздобља. Према попису избеглих и
расељених домаћинстава из 1996. године, регија Источно Сарајево имала је 36 265
домаћинстава од чега су 18 286 била избегла и расељена домаћинства. Више од 50%
избеглих и расељених у односу на укупан број домаћинстава имале су општине: Пале,
Источна Илиџа, Источни Стари град, Источно Ново Сарајево и Трново (Пашалић, и други,
2006).
Регионални распоред избеглог и расељеног становништва веома је битна
компонента укупног демографског развоја читавог простора Републике Српске. Кретање
избеглог и расељеног становништва на простору Републике Српске карактеристисао је
неравномеран размештај, а било је усмерено у ратом незахваћене крајеве и етнички
хомогене регије. Временом су формирани избеглички центри у пет регионалних целина са
својим гравитационим центрима: Бањалука, Бијељина, Власеница, Вишеград и Требиње.
Избеглички центар у регији Вишеград19 је у 1996. години имао 61 689 избеглих и
18
Избеглице (избегла лица) су све особе које се, извргнуте прогону због расне, верске, националне
припадности као и због припадности некој социјалној групи или политичкој опцији, нађу изван граница
своје државе. Расељена лица су особе протеране из својих домова које су привремени смештај нашле унутар
граница своје земље (Нејашмић, 2005).
19
Овом избегличком центру припрадале су општине: Вишеград, Калиновик, Пале, Рогатица, Рудо, Соколац,
Фоча, Ново Горажде, Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Источни Стари град, Трново и Чајниче

расељених лица, односно 14,6% од купног становништва регије, а у 2001. години 45 859
лица, односно 16,8% од укупног становништва (Маринковић, 2005).
Табела 34. Број расељених и избеглих лица по општинама града Источно Сарајево за
1996. и 2001. годину
ОПШТИНА 1996. 2001.
Источно Ново Сарајево 4.651 3.321
Пале 14.221 9.835
Источни Стари град20 1.460 -
Источна Илиџа 8.943 7.402
Соколац 4.681 3.029
Трново 1.105 1.109
Град Источно Сарајево 35.061 24.696
Извор: Маринковић, 2005.
Међу првих десет општина са нејвећим бројем избеглог и расељеног становништва

у Републици Српској у 1996. години била је општина Пале (на седмом месту).
Анализирајући претходну табелу, закључује се да је у 1996. години 48,3% од укупног
становништава града Источно Сарајево било у категорији избеглог и расељеног
становништва, док се тај проценат смањио у 2001. години, и износио је 32,9%. Међу
општинама града издваја се општина Пале која је имала највећи број избеглог и расељеног
становништва у 1996. години, 14 221, односно 40,6% од укупног избеглог и расељеног
становништва града Источно Сарајево. Следи општина Источна Илиџа са 8 943 избегла и
расељена лица, односно са 25,5% од купно избеглих и расељених у граду, осталих 33,9 %
отпада на преостале четири општине. У 2001. години, иако се смањио број избеглог и
расељеног становништва, у две наведене општине (Пале и Источна Илиџа) и даље је
смештен највећи проценат овог становништва, чак се тај проценат повећао у односу на
1996. и износио је 69,8% од купног становништва града Источно Сарајево.
Међутим, ако анализирамо удео избеглог и расељеног становништва општина у
укупном становништву општина, на првом месту 1996. године била је општина Трново са
67,2% избеглог и расељеног становништва у укупном становништву општине, а затим
општина Источна Илиџа са 55,2%, док је општина са најмањим уделом у укупном
становништву била општина Соколац са 27,8%. У 2001. години ситуација се мења па
највећи удео избеглог и расељеног становништва у укупном становништву општине има
општина Источна Илиџа, 44,7%, а најмањи, опет, општина Соколац 17,6%.
20
За општину Источни Стари град нису били доступни подаци о броју избеглих и расељених лица у 2001.
години.

Карта 16. Број избеглих и расељених лица града Источно Сарајево у 1996. и 2001. години

Град Сарајево је простор са кога се у Републику Српску доселило највише избеглог

и расељеног становништва, односно предратне сарајевске општине (18,5%) а затим следе
Сански Мост, Зеница, Кључ, Тузла. Од укупног броја избеглог и расељеног становништва
у регији Вишеград апсолутну доминацију имају Срби са 99 %, док са на остале народе
односи само 1% (Маринковић, 2005).
Графикон 26. Број расељених и избеглих лица по општинама града Источно Сарајево за
1996. и 2001. годину
16,000
14,000
12,000
10,000
8,000
6,000
4,000
2,000
0
ИСТОЧНО ПАЛЕ ИСТОЧНИ ИСТОЧНА СОКОЛАЦ ТРНОВО
НОВО СТАРИ ГРАД ИЛИЏА
САРАЈЕВО
1996. 2001.
На регионални размештај, формирање избегличких центара и на ток кретања

избеглих и расељених лица утицали су следећи фактори:
- близина некадашњег сталног места боравка
- премештање индустријских постројења
- слободан избор
- слободни смештајни капацитети.
На досељавање у град Источно Сарајево највише је утицаја имала близина

некадашњег места боравка, јер се највећи број избеглих и расељених лица на територију
града Источно Сарајево доселио са територије града Сарајева. Пример је општина
Источна Илиџа где је евидентирано око 40% избеглих и расељених лица, која су према
претходном месту боравка са простора општине Илиџа, а око 30% из општине Нови град
Као специфичан процес миграција, избеглиштво је довеоло до великих друштвено-
економских промена и негативних последица у Републици Српској, па и у граду Источно
Сарајево. Те последице се манифестују на више начина, првенствено кроз просторне
последице које се односе на адаптацију и асимилацију избеглог и расељеног

становништва. Ипак, највеће последице осетиле су се у демографском оквиру виталних

функционалних контингената становништва. Дошло је до смањења обима репродукције и
пада стопе природног прираштаја, јер се у избегличким домаћинствима рађало мање деце.
Најзначајније демографске последице су се осетиле у поремећајима старосне,
полне, етничке, образовне и економске структуре становништва. Последице су се осетиле
и у социо-економском погледу, тј. процес избеглиштва је још више подстакао
неразвијеност, успорио је друштвено-економски развој, повећао незапосленост, подстакао
даље емиграције и поремећаје економске структуре становништва. Такође, избегло и
расељено становништво због измењеног начина живота осетило је и психолошке
последице. Промене су имале и културно-историјске и политичке последице које су још
увек присутне.
У наредној табели 35, ради што бољег увида у ситуацију, приказан је број
досељених и број одсељених по оштинама града Источно Сарајево.
Када се анализира број становника који се доселио у град Источно Сарајево,
примећује се да је највећи број досељених забележен у 2008. години, 1 468 становника,
мада је у истој години забележен и највећи број одсељених становника из града, 1 102
становника. Треба издвојити општину Источно Ново Сарајево која у периоду од 2007. до
2011. године међу свим општинама града константно има највећи прилив становништва. У
ову општину се 2010. године доселило 490 становника, што је рекордни број за овај
петогодишњи период за све општне града. Са друге стране, општина Источни Стари град
има најмањи прилив становништва.
Општина Источна Илиџа предњачи по броју становника који се у наведеном
периоду одселило из ове општине, али нема негативан миграциони салдо јер се у ову
општину и досељава становништво.
Такође, у табели 35 може се пратити и правац унутрашњих имиграција и
емиграција становништва у односу на то да ли је становништво досељено или одсељено из
Федерације Босне и Херцеговине, из Брчко дистрикта или из других општина Републике
Српске. Од 2007. до 2011. године у град Источно Сарајево највише се становништва
досељава из других општина Републике Српске, затим из Федерације Босне и
Херцеговине, док је најмање досељених из Брчко дистрикта.
Када се говори о одсељавању из града Источно Сарајево, највећи проценат
становништва одлази у друге општине Републике Српске, затим у Федерацију Босне и
Херцеговине, а најмање у Брчко дистрикт.
У 2011. години од укупног броја досељеног становништва у град Источно Сарајево,
60,4% је досељено из других општина Републике Српске, 39,1% из Федерације Босне и
Херцеговине и 0,5% из Брчко дистрикта. Међу одсељеним становништвом највише је
оних који су се одселили у друге општине Републике Српске , 65,4%, затим у Федерацију
Босне и Херцеговине 34,3% и свега 0,2% у Брчко дистрикт.

Табеала 35. Број досељених и одесељних за општине града Источно Сарајево у периоду
Број досељених Број одсељених
из
у друге
Општина/град из из Брчко других у у Брчко
укупно укупно општине
ФБиХ дистрикта општина ФБиХ дистрикт
РС
РС
2007. 394 187 8 199 229 81 - 148
2008. 431 193 10 228 263 95 - 168
Источна
Илиџа 2009. 330 164 3 163 261 81 2 178
2010. 353 146 5 202 247 77 1 169
2011. 318 139 3 176 225 68 - 157
2007. 25 11 1 13 20 2 - 18
Источни 2008. 26 8 - 18 33 2 - 31
Стари 2009. 14 5 - 9 28 2 - 26
Град 2010. 21 7 - 14 23 2 - 21
2011. 21 3 1 17 25 3 - 22
2007. 398 160 2 236 139 43 - 96
Источно 2008. 459 210 2 247 176 41 1 134
Ново 2009. 470 176 - 294 127 31 - 96
Сарајево 2010. 490 189 2 299 152 51 1 100
2011. 374 132 1 241 177 64 - 113
2007. 331 172 1 158 208 65 2 141
2008. 318 151 2 165 190 64 1 125
Пале 2009. 262 115 1 146 167 49 - 118
2010. 286 116 - 170 201 52 - 149
2011. 266 95 1 170 210 76 2 132
2007. 129 62 2 65 167 73 1 93
2008. 172 95 2 75 178 82 - 96
Соколац 2009. 104 60 - 44 133 59 2 72
2010. 128 68 1 59 165 76 2 87
2011. 97 43 - 54 149 54 - 95
2007. 29 18 - 11 48 23 - 25
2008. 62 38 - 24 69 37 - 32
Трново 2009. 51 43 - 8 46 25 - 21
2010. 25 11 - 14 47 29 - 18
2011. 42 25 - 17 35 17 - 18
2007. 1.306 610 14 682 811 287 3 521
Град 2008. 1.468 695 16 757 909 321 2 586
Источно 2009. 1.231 563 4 664 762 247 4 511
Сарајево 2010. 1.303 537 8 758 835 287 4 544
2011. 1.118 437 6 675 821 282 2 537
Извор: Демографска статистика бр. 15.

Миграциони салдо града Источно Сарајево у последњих пет година је позитиван,

број досељеног становништва је већи од броја одсељеног становништва, и кретао се од
366 у 2008. години до 495 у 2007. години, док је најнижа вредност миграционог салда
забележена у 2011. години и износи 297.
Табела 36. Миграциони салдо за општине града Источно Сарајево у периоду од 2007. до
2011. године
Миграциони салдо
OПШТИНА 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
Источно Ново Сарајево 259 283 343 338 197
Пале 123 -75 95 85 56
Источни Стари град 5 -29 -14 -2 -4
Источна Илиџа 165 168 69 106 93
Соколац -38 71 -29 -37 -52
Трново -19 -52 5 -22 7
Град Источно Сарајево 495 366 469 468 297
Извор: Демографска статистика бр. 15.
Међутим, немају све општине града позитиван миграциони салдо. Општине

Источни Стари град и Соколац имају негативан салдо у 2011. години, док континуирано
позитиван салдо имају општине Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево и Пале, са
изузетком за општину Пале у 2008. години, када је забележен већи број одсељених у
односу на досељено становништво.
Графикон 27. Кретање броја досељених, одсељених и миграциног салда за град Источно
Сарајево од 2007. до 2011. године
1600
1400
1200
1000
800
600
400
200
0
2007. 2008. 2009. 2010. 2011.
БРОЈ ДОСЕЉЕНИХ БРОЈ ОДСЕЉЕНИХ МИГРАЦИОНИ САЛДО

Међу показатеље и методе анализе миграције спадају и општа стопа бруто и нето
миграције, општа стопа имиграције и општа стопа емиграције, које показују учесталост
миграције становништва унутар одређене адиминистративно-територијалне једнице
(Нејашмић, 2005).
Општа стопа бруто миграције у граду Источно Сарајево у периоду од 2007. до
2011. године кретала се од 25,9‰ у 2011. години до 34,6‰ у 2008. години. Међу
општинама града у овом периоду најнижу стопу бруто миграције имала је општина
Соколац у 2009. години, 14‰, док је највиша стопа забележена у општини Трново 2008.
године, 73,1‰. У 2011. години најнижу стопу имала је општина Соколац, 14,7‰, а
највишу Источно Ново Сарајево, 55,2‰.21
Када је реч о општој стопи нето миграције, она се у наведеном периоду кретала од
4,0‰ у 2011. години до 6,7‰ у 2007. години. Најнижу стопу међу општинама имала је
општина Трново у 2008. години, -21,6‰, а највиша вредност забележена је у општини
Источно Ново Сарајево, 36,2‰ у 2009. години. У 2011. години Источно Ново Сарајево
имало је стопу нето миграције од 19,7‰, а најнижу стопу имала је општина Соколац -
3,1‰.22
Анализирајући стопе досељавања, уочава се да је досељавање у град Источно
Сарајево било најизраженије у 2008. години (стопа досељавања 19,8‰23), а најслабије у
2011. години (стопа досељавања 14,9‰) , исто тако исељавање је било најизраженије у
2008. години (стопа исељавања 14,8‰24) а најслабије у 2009. години (стопа исељавања
10,2‰).
Један од метода који се користи за индиректну процену просторене покретљивости
је витално статистички метод или метод природног кретања, који се састоји у поређењу
разлике у броју становника два сукцесивна пописа и природног прираштаја у
међупописном периоду на истом подручју (Ђурђев, 2001).
Користећи овај метод, израчунат је миграциони салдо, просечни годишњи
миграциони салдо и просечна годишња стопа миграционог салда за град Источно Сарајево
за период од 2001. до 2011. године.25
21
Општа стопа бруто миграције израчуната је по формули yb = (I + E) / P * 1000; означава количник
апсолутног износа бруто миграције (I + E) у одређеној години и броја становника те године (Р) (Нејашмић,
2005).
22
Општа стопа нето миграције израчуната је по формули yn = (I - E) / P * 1000; означава количник
апсолутног износа нето миграције (I - E) у одређеној години и броја становника те године (Р) (Нејашмић,
2005).
23
Општа стопа имиграције израчуната је по формули i = (I / P) * 1000; означава количник досељавања
(имиграције) (I) на одређено подручје и броја становника те године (Нејашмић, 2005).
24
Општа стопа емиграције израчуната је по формули e = (E / P) * 1000; означава количник одсељавања
(емиграције) (I) на одређено подручје и броја становника те године (Нејашмић, 2005).
25
Републички завод за статистику РС не поседује податке који се односе на број мигратана у периоду пре
2007. године.

За наведени десетогодишњи период миграциони салдо у граду Источно Сарајево је

позитиван и износи 2 07926, односно у град се доселило 2 079 становника више него што
их се одселило. Просечни годишњи миграциони салдо износи 207,927 а просечна годишња
стопа миграционог салда у граду Источно Сарајево износи 2,77‰28.
26
Миграциони салдо израчунат је на основу формуле St,t+n = Rt,t+n – Jt,t+n ; где је Rt,t+n укупан пораст броја
становника у међупописном периоду, Jt,t+n апсолутни износ природног прираштаја у међупописном периоду
(Ђурђев, 2001).
27
Просечни годишњи миграциони салдо израчунат је на основу формуле S̅t,t+n = St,t+n / n; представља
количник између међупописног миграционог салда и броја година од првог до другог пописа (n) (Ђурђев,
2001).
28
Просечна годишња стопа миграционог салда израчунатa је на основу формуле st,t+n = S̅t,t+n / P̅ * 1000;
представља количник између просечног годишњег миграционог салда (S̅t,t+n) и средњег броја становника
између два момента пописа (P) (Ђурђев, 2001).

9. СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА ГРАДА ИСТОЧНО

САРАЈЕВО
С обзиром да није било званичног пописа становништва, а Републички завод за

статистику Републике Српске нема податке о структурама становништва после 1991.
године, једино је могуће говорити о структурама становништва на основу произвољних
података којима располажу у општинским институцијама. Тек након пописа
становништава о структурама становништва моћи ће се говорити на основу прецизних
података и извршити њихово упоређивање са ранијим пописима. Због тога ће све
структуре становништва бити анализиране према подацима из 1991. године.
9.1. Полна и старосна структура
Структура или састав становништва према полу показује бројчани однос мушког и
женског становништва. Као билошки светски феномен у просеку се рађа више мушке него
женске деце (5% - 6%).
Анализа односа мушког и женског становништва битна је због утицаја на
склапљање бракова, односно могућег поремећаја „брачног тршишта”, што даље утиче на
ниво наталитета. Полна структура становништва може имати утицаја и на привредни
развој кроз деловање на обим радне снаге.
Табела 37. Полна структура становништва и коефицијент маскулинитета и

феминитета за 1991. годину по општинама града Источно Сарајево
OПШТИНА M Ж Укупно km 29
kf
Источно Ново Сарајево 2.103 2.094 4.197 100,4 99,6
Пале 7.702 7.843 15.545 98,2 101,8
Источни Стари град 466 514 980 90,7 110,3
Источна Илиџа 3.835 3.790 7.625 101,2 98,8
Соколац 7.363 7.520 14.883 97,9 102,1
Трново 2.028 1.999 4.027 101,5 98,6
Град Источно Сарајево 23.497 23.760 47.257 98,9 101,1
Извор: Федерални завод за статистику БиХ.
У табели 37 приказан је састав становништва према полу на данашњој територији

града Источно Сарајево а по попису из 1991. године. Примећује се да је однос мушког и
29
Основни показатељи структуре становништва према полу су: коефицијент маскулинитета (km) који
означава број мушких (Pm) на сто женских (Pf) становника: km = (Pm / Pf) * 100; и коефицијент феминитета
(kf) који означава број женских (Pf) на сто мушких (Pm) становника: kf = (Pf / Pm ) * 100 (Нејашмић, 2005).

женског становништва прилично уједначен (49,7% мушко становништво, 50,3% женско

становништво), с тим да је женског становништва нешто више од мушког, за 0,6%. Када
анализирамо општине града, Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново имају
нешто већи проценат мушког становништва.
Табела 38. Полна структура становништва и коефицијент маскулинитета и

феминитета за 2012. годину по општинама града Источно Сарајево
OПШТИНА M Ж Укупно km kf
Источно Ново Сарајево 4630 5.348 9.978 86,6 115,5
Пале 12.384 13.798 26.182 89,8 111,4
Источни Стари град 1.388 1.547 2.935 89,7 111,5
Источна Илиџа 7.833 8.798 16.631 89,0 112,3
Соколац 8.004 8.705 16.709 91,9 108,8
Трново 1.034 1.326 2.360 78,0 128,2
Град Источно Сарајево 35.273 39.522 74.795 89,2 112,0
Извор: Израчунао аутор на основу података из спроведене анкете.
У табели 38 може се пратити састав становништва града Источно Сарајево према

полу а према резултатима спроведене анкете. Однос мушког и женског становништва
променио се у односу на 1991. годину, па је удео женског становништва нешто већи него
раније (47,2% мушко становништво, 52,8% женско становништво). Удео женског
становништва је за 5,6% већи од удела мушког становништва. Када се анализира полна
структура становништва у општинама града, уочава се да је у свим општинама већи
проценат женског становништва.
Графкон 28. Полна структура града Источно Сарајево 1991. и 2012. година
1991. 2012.
мушкарц
жене мушкар
жене и
50,3% ци
52,8% 47,2%
49,7%
Коефицијент маскулинитета у 1991. години је за овај простор износио 98,9,

односно кретао се од 90,7 у општини Источни Стари град до 101,5 у општини Трново.

Коефицијент феминитета износио је 101,1, општина са највећим коефицијентом

феминитета била је општина Источни Стари град (110,3), а са најмањим општина Трново
(98,6).
У 2012. години, како је анкета показала, коефицијент маскулинитета износи 89,2,
односи мањи је за 9,7% у односу на 1991, годину. Коефиијент маскулинитета у 2012.
години креће се од 78 у општини Трново до 91,9 у општини Соколац. Коефицијент
феминитета износи 112, општина са највећим коефицијентом феминитета је општина
Трново (128,2), а са најмањим општина Соколац (108,8).
Графикон 29. Полана структура становништва по општинама града у 1991. и 2012.

години
1991.
8,000
7,000
6,000
5,000
4,000
3,000
2,000
1,000
0
САРАЈЕВО
M Ж
2012.
14000
12000
10000
8000
6000
4000
2000
0
САРАЈЕВО
M Ж
Из структуре становништава по старости или доби се види прошлост, чита

садашњост и назире будућност кретања становништва (Фригановић, 1978).

Старост се одређује према годинама живота па становништво можемо поделити у

три велике старосне групе: младо становништво до 14 година, зрело од 15 до 64 године и
старо становништво преко 65 година старости.
На састав становништва према старости утичу разни фактори, међу којима се
посебно истиче природно кретање становништва, односно наталитет и морталитет, затим
миграције и неки вањски фактори као што су ратови, природне катастрофе, епидемије,
кризе и сл. (Нејашмић, 2005).
Табела 39. Основне старосне групе, коефицијент старости, коефицијент младости,

индекс старости, индекс младости и коефицијент укупне старосне зависности за 1991.
годину по општинама града Источно Сарајево
OПШТИНА 0-14 15-64 <65 xs30 xm is31 im kD32
Источно Ново Сарајево 942 2.889 366 8,7 22,4 38,9 257,4 45,3
Пале 3.203 10.754 1.588 10,2 20,6 49,6 201,7 44,6
Источни Стари град 155 650 175 17,9 15,8 112,9 88,6 50,8
Источна Илиџа 2.611 4.726 288 3,8 34,2 11,0 906,6 61,3
Соколац 3.109 10.027 1.747 11,7 20,9 56,2 178 48,4
Трново 1.000 2.714 313 7,8 24,8 31,3 319,5 48,4
Град Источно Сарајево 11.020 31.760 4.477 9,5 23,3 40,6 246,1 48,8
Извор: Израчунао аутор на основу података Федералног завода за статистику БиХ.
Анализирајући велике старосне групе у табели 39 види се да је учешће младог

становништва на тероторији данашњег града Источно Сарајево у 1991. години износило
23,3%, с тим да се издавја општина Источна Илиџа која је имала 34,2% младог
становништва у укупном становништву, док је најмањи удео младог становништва био у
општини Источни Стари град (15,8%). Удео старог становништа је на анализираном
простору био 9,5%, с тим да је највећио био у општини Источни Стари град 17,9%, а
најнижи у Источној Илиџи (3,8%). Зрело становништво је чинило 67,2 % од укупног
становништва 1991. године. Према овим подацима становништво града Источно
Сарајево је већ тада припадало типу старог или контрактивног становништва.33
30
Коефицијент старости (xs) показује удео старих преко 65 година (P(65+)) у укупном становништву (P): xs =
(P(65+) /P) *100; коефицијент младости (xm) показује удео младих до 14 година (P(0-14)) у укупном
становништву (P): xm = (P(0-14) /P) *100 (Нејашмић, 2005).
31
Индекс старости (is) показује однос старих преко 65 година (P(65+)) и младих до 14 година (P(0-14)): is = (P(65+)
/ P(0-14)) *100; индекс младости (im) показује однос младих до 14 година (P(0-14)) и старих преко 65 година
(P(65+)) : im = (P(0-14) / P(65+)) *100 (Најашмић, 2005).
32
Коефицијент укупне старосне зависности (kD) показује ниво оптерећености становништва радноспособне
доби (P(15-64)) са предрадном (P(0-14)) и пострадном доби (P(65+)): kD = ((P(0-14) + P(65+)) / P(15-64)) *100 (Нејашмић,
2005).
33
Старо или контрактивно становништво је оно у коме удео особа старих 65 и више година износи од 8,1%
до 12%. Иразито старо становништво је оно у коме је удео старих преко 65 година већи од 12% (Нејашмић,
2005).

Табела 40. Основне старосне групе, коефицијент старости, коефицијент младности,

индекс старости, индекс младости и коефицијент укупне старосне зависности за 2012.
годину по општинама града Источно Сарајево
OПШТИНА 0-14 15-64 <65 xs xm is im kD
Источно Ново Сарајево 1081 7.364 1533 15,4 10,8 141,8 70,5 35,5
Пале 2.852 20.475 2.855 10,9 10,9 100,1 99,9 27,9
Источни Стари град 220 2317 398 13,6 7,5 180,9 55,3 26,7
Источна Илиџа 1825 12.648 2158 13,0 11,0 118,2 84,6 31,5
Соколац 1.680 13.294 1.735 10,4 10,1 103,3 96,8 25,7
Трново 259 1.483 618 26,2 11,0 238,6 41,9 59,1
Град Источно Сарајево 7.917 57.581 9.297 12,4 10,6 117,4 85,2 29,9
Учешће младог становништва у 2012. години (табела 40) у граду Источно Сарајево
износи 10,6%, с тим да општине Источна Илиџа и Трново имају највећи проценат младог
становништва који износи 11%, док је најмањи удео младог становништва у општини
Источни Стари град, 7,5%. Закључује се да се у граду од 1991. године до 2012. смањио
удео младог становништва са 23,3% на 10,6%, односно чак за 12,7%.
Удео старог становништа износи 12,4% у 2012. години, с тим да је највећи у
општини Трново 26,2%, а најмањи у општини Соколац, 10,3%. Такође, удео старог
становништва повећао се у односу на 1991. годину и то за 2,9%.
Зрело становништво чини 77 % од укупног становништва у 2012. години, што је за
9,8% више него у 1991. години. Према овим подацима, становништво града Источно
Сарајево је у периоду од 1991. године до данас прешло из типа старог становништва у
тип изразито старог или изразито контрактивног становништва.
Индекс старости становништва 1991. године износио је 40,6%, односно 40,6 старих
становника на сто младих становника. У Источном Старом граду чак 112,9 старих на 100
младих, док у Источној Илиџи 11 старих на сто младих. Управо је критична вредност
индекса старости 40,0 када и почиње демографска старост, па закључујемо да је још 1991.
године становништво данашњег града Источно Сарајево ушло у фазу демографске
старости, а попис становништва ће показати у којој фази се сада налази.
Коефицијент укупне старосне зависности већи је за земље са млађим него за земље
са старијим становништвом, и то у развијеним земљама и у земљама у развоју (Нејашмић,
2005). Овај коефицијент у граду Источно Сарајево 1991. године имао је вредност од
48,8%, углавном је био уједначен у свим општинама града.

Графикон 30. Становништво града Источно Сарајево по основним старосним групама

1991. и 2012. године
1991. 2012.
<65 0-14
<65 0-14 12,4% 10,6%
9,5% 23,3%
15-64 15-64
67,2% 77%
Индекс старости становништва 2012. године износио је 117,4%, односно 117,4

старих становника на сто младих становника. Највише старих на сто младих има општина
Трново, чак 238,6, док најмање има општина Пале, 100,1.
Коефицијент укупне старосне зависности у граду Источно Сарајево у 2012. години
износи 29,9%, односно креће се од 25,7% у општини Соколац до 59,1% у општини Трново.
Старосна структура становништва и те како утиче на будући развој становништва,
па је стога неопходно пратити је и анализирати. Промене укупног броја становника у
позитивној је колерацији са уделом младог становништва. Такође, стопа наталитета
зависи од старосног састава женског фертилног контингента. Исто тако и стопа
морталитета зависи од старосне структуре, затим утиче на број склопљених бракова, стопу
миграције и на крају на обим радне снаге.
Старење становништва или демографско старење подразумева повећање удела
старог становништва у укупном становништву, становништва преко 60 или 65 година
старости. То је заједнички демографски израз за биолошко старење појединца.
За одређивање степена старости неке популације може се користити и измењени
модел М. Клеменчића, који се базира на бодовању удела младог и старог становништва
(Прилог бр. 5). Сабирањем добијених бодова добија се бодовни показатељ остарелости
становништва на основу кога је извршена типизација старости (Прилог бр. 6) (Нејашмић
,2005).
На основу удела младог и старог становништва извшена је и типизација простора
данашњег града Источно Сарајево за 1991. и 2012. годину. Пре 22 године овај простор је,
према наведеној типизацији, припадао типу 3 који има обележје старости (трећи тип од
могућих 7 типова, где седми тип означава крајње дубоку старост становништва). На исти
начин дошло се до података да су се 1991. године посебно издвајале општине Источна
Илиџа, која је припадала типу 1, односно становништву на прагу старости, а општина
Источни Стари град типу 4, односно становништву дубоке старости.

У 2012. години стање се погоршало па град Источно Сарајево припада типу 4 који
има обележје дубоке старости. Изузев општина Источни Стари град и Трново које
припадају типу 5, који има обележје врло дубоке старости, остале општине припадају типу
4.
Графикон 31. Становништво по општинама града по основним старосним групама 1991.

и 2012. године
1991.
12000
10000
8000
6000
4000
2000
0
САРАЈЕВО
0-14 15-64 <65
2012.
25000
20000
15000
10000
5000
0
САРАЈЕВО
0-14 15-64 <65

Карта17. Општине града Источно Сарајево према типу старости у 1991. и 2012. години

9.2. Национална структура
У 1991. години већинско становништво на територији данашњег града Источно

Сарајево било је српске националности, 70,3%, а 26,1% били су муслимани, 1,9
Југословени, 0,6% Хрвати.
Табела 41. Национална структура становништва 1991. године града Источно Сарајево
OПШТИНА Срби Муслимани Хрвати Југословени Остали Укупно
Источно Ново Сарајево 3.604 413 34 73 73 4.197
Пале 11.167 3.681 129 394 174 15.545
Источни Стари град 943 20 5 6 6 980
Источна Илиџа 5.798 1.385 96 273 73 7.625
Соколац 10.195 4.493 19 83 93 14.883
Трново 1.608 2.321 16 52 30 4.027
Град Источно Сарајево 33.229 12.313 299 881 449 47.257
Извор: Становништво Босне и Херцеговине, Загреб, 1995.
Графијкон 32. Национална структура грда Источно Сарајево по попису становништва

1991. године
0,6% 1,9% 1,1%
26,1%
70,3%
СРБИ МУСЛИМАНИ ХРВАТИ ЈУГОСЛОВЕНИ ОСТАЛИ
Ако анализирамо националну структуру по општинама града, примаћује се да је

једино општина Трново имала већинско муслиманско становништво, док су остале
општине имале већинско српско становништво.

Графикон 33. Национална структура становништва по општинама грда по попису из

1991. године
12,000
10,000
8,000
6,000
4,000
2,000
0
ИСТОЧНО НОВО ПАЛЕ ИСТОЧНИ ИСТОЧНА СОКОЛАЦ ТРНОВО
САРАЈЕВО СТАРИ ГРАД ИЛИЏА
СРБИ МУСЛИМАНИ ХРВАТИ ЈУГОСЛОВЕНИ ОСТАЛИ
С обзиром да не постоје адекватни подаци и да није било пописа становништва о

националној стуктури може да се говори на основу процена које дају општинске
институције града Источно Сарајево. Према подацима добијеним у Скупштини града
Источно Сарајево, процењује се да је данас у граду већинско становништво српске
националности, око 99% док свега 1% чине Бошњаци (муслимани) и остали.
Графијкон 34. Национална структура грда Источно Сарајево према проценама за 2011.
годину
1%
99%
СРБИ ОСТАЛИ

9.3. Образовна структура
Веома је битно и истраживање у области образвоне структуре становништва. До

промена у саставу становништва према образовним карактеристикама долази због
свеукупне модренизације друштва и промена у секторима привредне делатности (све већи
удео услужних делатности) што захтева већи број образовног становништва.
Изучавање структуре образованости битно је због увида у подизање нивоа
образованости као и увида у школску спрему станоништва. За образовну структуру
становништва најбитнија су два обележја: писменост и школска спрема становништва
(Нејашмић, 2005).
Табела 42. Образованост становништва града Источно Сарајево по општинама (%) у

2012. години
Изнад 15.
год.без Примарно Секундарно Терцијарно
Општина пол примарног образовање образовање образовање
образовања
% % % %
Источно м 8,4 19,6 53,2 18,8
Ново ж 11,0 20,7 51,2 17,1
Сарајево у 9,8 20,2 52,1 17,9
м 6,6 17,4 56,8 19,2
Пале ж 9,1 19,0 53,9 18,0
у 7,9 18,3 55,2 18,6
м 17,5 33,3 45,6 3,5
Источни
ж 25,0 40,6 29,7 4,7
Стари град
у 21,5 37,2 37,2 4,1
м 6,3 19,8 60,9 12,9
Источна
ж 8,3 27,6 47,7 16,4
Илиџа
у 7,4 23,9 54,0 14,8
м 9,0 21,1 61,4 8,5
Соколац ж 9,8 30,2 46,4 13,6
у 9,4 25,8 53,7 11,1
м 18,2 27,3 47,3 7,3
Трново ж 20,0 30,7 42,7 6,7
у 19,2 29,2 44,6 6,9
Град м 8,1 20,1 57,1 14,7
Источно ж 10,6 24,6 49,2 15,7
Сарајево у 9,4 22,5 52,9 15,2

Из табеле 42, направљене на основу спроведене анкете, уочава се да становништво

града Источно Сарајево има изразито повољну образовну структуру. Највећи проценат
становништва има секундарно образовање (52,9%), следе они са примарним образовањем
(22,5%), са терцијарним образовањем (15,2%) и најмање је становништва старијег од 15
година без примарног образовања (9,4%).
Анализирано по општинама највећи проценат становништва старијег од 15 година
а без примарног образовања има општина Источни Стари град 21,5%, па општина Трново
са 19,2, док општина Источна Илиџа има најмањи проценат, 7,4%.
Општина Источни Стари град има највећи проценат становништва са примарним
образовањем (завршена основна школа) 37,2%, док најмање становништва са примарним
образовањем има општина Пале са 18,3%. Највећи проценат становништва са
секундарним образовањем (завршену средњу школу) има општина Пале 55,2%, а општина
Источни Стари град најмање са 37,2%. У катергорији терцијарног образовања (завршена
виша, висока школа, магистериј или докторат) предњачи опет општина Пале са 18,6%
становништва, а најмање становништа са теријарним образовањем има општина Источни
Стари град, 4,1%.
Графикон 35. Удео становништа града Источно Сарајево по образованости у

2012. години
без примарног
терцијарно образовања
образовање 9,4%
15,2%
Примарно
образовање
22,5%
секундарно
образовање
52,9%
Ако се анализира структура образованости по полу, примећују се одређене разлике

у нивоу образованости. Већи проценат становништва са завшеним примарним и
терцијарним образовањем је женског пола, али исто тако жене доминирају и у категорији
становништав старијег од 15 година а без примарног образовања. Мушки пол доминира у
секундарном образовању.
Добар показатељ образовне структуре становништва је индекс образованасти о
коме ће више речи бити у поглављу о демографским ресурсима и потенцијалима.

Графикон 36. Образовна структура становништва град Источно Сарајево по полу 2012.
године
60
50
40
30
20
10
0
ИЗНАД 15. ГОД.БЕЗ ПРИМАРНО СЕКУНДАРНО ТЕРЦИЈАРНО
ПРИМАРНОГ ОБРАЗОВАЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ
ОБРАЗОВАЊА
М Ж
9.4. Социо-еконоомска структура
9.4.1. Запосленост и незапосленост
Једно од најбитнијих питања за сваку земљу је незапосленост, па му све структуре

у друштву придају велику пажњу. Сем бруто друштвеног производа, ово је сигурно
најпоузданији индикатор ефикасности једне привреде, па и друштва у целини.
У периоду од 2005. до 2008. године Републику Српску карактеристише константно
поваћање броја запослених, али светска економска криза која је почела у 2008. години,
имала је негативан утицај, што је довело до смањења броја запослених у 2009. и 2010.
години (Лукић, Пашалић, 2012).
У наредној табели 43 можемо да анализирамо кретање броја запослених по полу у
општинама града Источно Сарајево од 2008. до 2011. године. Град Источно Сарајево
бележи пораст броја запослених у 2009. години у односу на 2008. годину, али од 2008.
године до 2011. број запослених се смањује, што можемо довести у везу са општом
економском кризом у свету и њеним утицајем на локалну економију.
У овом четворогодишњем периоду (2008-2011) број запослених се смањио за 2 636
лица, односно за 15,09%, па број запослених у 2011. години износи 14 837.

Табела 43. Број запослених по општинама града Источно Сарајево од 2008. до 2011.
године
Општина/град 2008. 2009. 2010. 2011.
у 2.846 3.001 2.647 2.598

Источна Илиџа м 1.524 1.577 1.349 1.303
ж 1.322 1.424 1.298 1.295
у 294 277 233 207
Источни Стари
м 236 215 181 155
град
ж 58 62 52 52
у 5.071 5.155 4.242 4.017
м 3.201 3.185 2.380 2.217
Сарајево
ж 1.870 1.970 1.862 1.800
у 6.123 5.753 5.219 5.022
Пале м 3.401 3.250 2.973 2.822
ж 2.722 2.503 2.246 2.200
у 2.903 3.135 2.812 2.771
Соколац м 1.666 1.856 1.597 1.546
ж 1.237 1.279 1.215 1.225
у 238 243 229 222
Трново м 142 138 127 122
ж 96 105 102 100
у 17.475 17.564 15.382 14.837
Град Источно
м 10.170 10.221 8.607 8.165
Сарајево
ж 7.305 7.343 6.775 6.672
Ако посматрамо запосленост по полу у граду Источно Сарајево, примећујемо да је

структура запослених неповољна јер бележимо доминацију мушкараца у укупном броју
запослених, али је број запослених и мушкараца и жена у подједнаком паду. У 2011.
години у граду је од укупног броја запослених 55,03% мушкарца, што значи да је 44,97%
запослених жена, односно за 10,06% више је запослених мушкарца у укупном броју
запослених.
Такође треба нагласити да је у свим општинама града Источно Сарајево заступљен
исти тренд смањења брја запослених од 2009. године и тренд већег учешћа мушкараца у
укупном броју запослених.
У табели 44 може се пратити број незапослених, односно број лица која траже
запослење по општинама града Источно Сарајево у 2011. години.
У граду је од 2008. године до 2011. године забележен пораст броја незапослених, па
се у овом четворогодишњем периоду број незапослених повећао за 1 415 лица, односно за
18,9%, па број незапослених у 2011. години износи 8 885.

Графикон 37. Кретање броја запослених у граду Источно Сарајево од 2008. до 2011.
године
20,000
18,000
16,000
14,000
12,000
10,000
8,000
6,000
4,000
2,000
0
2008. 2009. 2010. 2011.
УКУПНО МУШКИ ЖЕНСКИ
Табела 44. Број лица која траже запослење по општинама града Источно Сарајево у
2011. години
2008. 2009. 2010. 2011.
сви 1.392 1.524 1.592 1.749
Источна Илиџа
жене 828 883 898 975
Источно Ново сви 986 1.051 1.225 1.280
Сарајево жене 544 595 681 699
сви 3.060 3.352 3.236 3.560
Пале
жене 1.639 1.741 1.668 1.833
сви 1.869 2.052 2.008 2.117
Соколац
жене 1.031 1.106 1.084 1.139
сви 163 162 159 179
Трново
жене 98 92 84 97
Град Источно сви 7.470 8.141 8.220 8.885
Сарајево жене 4.140 4.417 4.415 4.743
Кроз овај четворогодишњи период (2008-2011) на простору града Источно Сарајево

уочавамо константно већи број жена које траже запослење, односно више од половине
лица која треже запослење су жене. Иако је од 2008. године присутан тренд смањења
процента удела жена које траже запослење, и даље је тај проценат већи од 50%, па је у
2011. години 53,4% од укупног броја лица која траже запослење, док је у 2008. години тај
проценат износио 55,4%

9.4.2. Структура према делатности
Основна подела активног становништва врши се према гранама делатности којима

се стичу основна средства за живот. Удео запослених у одређеним секторима делатности
добар је показатељ друштвено-економске развијености неког простора. Различитим
етапама привредног и друштвеног развоја одговара различит састав становништва у
секторима делатности.
Табела 45. Запослени у граду Источно Сарајево по секторима привредних

делатности у 2011. години
A34 B C D E F G H I J K L M N O Тотал
Источна сви - - - 184 - 350 480 119 233 3 100 270 228 487 144 2.598
Илиџа жене - - - 56 - 50 242 50 60 2 22 128 179 384 122 1.295
Источни сви 29 - 11 53 10 - 9 7 54 - - 28 - - 6 207
Стари г. жене 7 - 3 5 2 - 6 3 10 - - 15 - - 1 52
сви 7 - - 809 192 191 708 221 307 73 147 377 342 180 463 4.017
Источно.Н.С.
жене 3 - - 222 54 19 380 113 79 49 49 185 215 148 284 1.800
сви 247 - 43 645 346 210 744 536 265 144 298 618 578 138 210 5.022
Пале
жене 66 - 10 241 98 50 406 250 84 85 108 246 344 106 106 2.200
сви 478 - 1 371 110 288 451 61 196 29 68 232 169 270 47 2.771
Соколац
жене 114 - 128 25 32 299 26 85 20 41 110 115 202 28 1.225
сви 31 - 10 12 39 - 21 9 8 - 1 52 21 15 3 222
Трново
жене 12 - 2 9 4 - 15 3 4 - - 25 13 11 2 100
Град сви 792 0 65 2.074 697 1.039 2.413 953 1.063 249 614 1.577 1.338 1.090 873 14.837
Источно С. жене 202 0 15 661 183 151 1.348 445 322 156 220 709 866 851 543 6.672
Према подацима из табеле 45, која показује број запослених у граду Источно
Сарјево а сагледавајући подручја делатности која су по методологији Републичког завода
за статистику РС подељена у 15 категорија, приметно је за истраживани простор да је
највећи број запослених у подручју делатноси “G” (Трговина на велико и мало, оправка
моторних возила, мотоцикала и предмета за личну употребу и домаћинство) 16,3% од
укупно запослених или 2 413.
Следи прерађивачка индустрија „D” са учешћем од 14% (2 074 лица) у укупном
броју запослених и државна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање „L” где је
34
А Пољопривреда, лов и шумарство; B Рибарство; C Вађење руде и камена; D Прерађивачка индустрија;
E Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом; F Грађевинарство; G Трговина на
велико и мало, оправка моторних возила, мотоцикала и предмета за личну употребу и домаћинство;
H Хотели и ресторани (туризам и угоститељство); I Саобраћај, складиштење и везе; J Финансијско
посредовање (банке, осигуравајућа друштва и сл); K Пословање некретнинама, изнајмљивање и
пословне делатности; L Државна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање; M Образовање;
N Здравствени и социјални рад; O Остале јавне, комуналне и услужне делатности.

запослено 10,6% од укупно запослених односно 1 577 лица. Најмање запослених лица
бележи подручје делатноси „B” рибарство, где и нема запослених, и подручје делатноси
„C” вађење руде и камена, где је запослено свега 65 лица, однсно 0,4% од укупно
запослених у граду Источно Сарајево.
Графикон 38. Запослени у граду Источно Сарајево по секторима привредних делатности

у 2011. години
2500
2000
1500
1000
500
0
A B C D E F G H I J K L M N O
Табела 46. Однос укупног броја запослених по секторима привредне делатности у 2011.
години за град Источно Сарајево и Републику Српску
Укупан број запослених по секторима %
Привредни сектори Република
Град Источно Сарајево Српска
Примарни сектор (A+B) 5,3 3,6
Секундарни сектор (C+D+E+F) 26,1 30,2
Терцијарни сектор (G+H+I+J+K) 35,7 37,6
Квартарни сектор (L+M+N+O) 32,9 28,7
Извор: Израчунао аутор по подацима Статистичког годишњака Републике Српске, 2012.
Секторска структура привреде Источног Сарајева поседује одређене

специфичности у односу на Републику Српску. Највећи број запослених на подручју града
Источно Сарајево бележи се у терцијарном сектору, 35,7% од укупног броја запослених,
док је проценат зпослених у овом сектору на нову Републике Српске нешто већи и износи
37,6%.

Следећи сектор делатноси, други по броју запослених у граду Источно Сарајево,

јесте квартарни сектор са 32,9% запослених, док је на републичком нивоу други највећи
број запослених у секундарном сектору и износи 30,2% од укупног броја запослених.
Графикон 39. Удео броја запослених по секторима привредне делатности у 2011. години
за град Источно Сарајево и Републику Српску
Град Источно Сарјево
Квартарни Примарни
сектор сектор (A+B)
(L+M+N+O) 5,3%
32,9% Секундарни
сектор
(C+D+E+F)
26,1%
Терцијарни
сектор
(G+H+I+J+K)
35,7%
Република Српсака
Примарни
сектор (A+B)
3,6%
Квартарни
сектор Секундарни
(L+M+N+O) сектор
28,7% (C+D+E+F)
Терцијарни 30,2%
сектор
(G+H+I+J+K)
37,6%
На простору града Источно Сарајево на трећем месту по броју запослених је

секундарни сектор са 26,1% запослених, док је на нивоу Републике Српске на трећем
месту квартарни сектор са 28,7%. Најмањи број запослених на нивоу града Источно
Сарајево и нивоу Републике Српске има примарни сектор, с тим да је нешто већи
проценат запослених у овом сектору у граду Источно Сарајево, 5,3%, док је на нивоу
републике у овом сектору запослено 3,6%.
Према доминацији сектора привредне делатности, може се извршити типизација
земаља, друштва или простора на следећи начин: пољопривредни тип (I-II-III или I-III-II),
индустријски тип (II-III-I) и услужни тип (III-II-I) (Нејашмић, 2005). Према овој

типизацији, и простор Републике Српске а и града Источно Сарајево припада услужном

типу (запослени у квартарном сектору у овоме случају се воде као запослени у
терцијарном сектору, јер се квартарни сектор издвоио из терцијарног сектора). Иначе,
услужном типу припадају развијене земље, што је у складу са одмаклим степеном
урбанизације и деаграризације, те са врло развијеном друштвеном поделом рада.

10. ДЕМОГРАФСКИ РЕСУРСИ И ПОТЕНЦИЈАЛИ ГРАДА

Да би се употпунила демографска слика града Источно Сарајево, потребно је

сагледати демографске ресурсе овога простора, па је зато коришћена метода израчунавања
индекса демографских ресурса и типологија простора према синтези демографских
показатеља.
Табела 47. Демографски показатељи, индекс демографских ресурса и типологија града

Источно Сарајево по општинама за 2011. годину
OПШТИНА Io Pf(20-29) P 11/01 Iv ID TIP Ранг
Источно Ново Сарајево 9,5 14,2 1,107 6,51 170,8 B 3
Пале 12,9 17,9 0,983 6,29 190,4 B 1
Источни Стари град 0,7 11,9 0,936 5,71 67,3 D 1
Источна Илиџа 10,8 17 1,005 6,69 186,9 B 2
Соколац 6,3 20,1 0,969 6,08 155,5 B 4
Трново 1,6 9,7 0,921 1,95 20,3 E 1
Град Источно Сарајево 8,5 17,1 0,996 6,14 156,5 B /
Извор: Израчунао аутор на основу података добијених анкетом и на основу процена броја становника
Републичког завода за статистику Републике Српске за 2001. и 2011. годину
Развојни потенцијал неког простора зависи од људског капитала, од креативног

потенцијала а посебно од образовања становништва (Нејашмић, Мишетић, 2010).
Образовна структура града Источно Сарајево изразито је висока, с обзиром да град
има индекс образованости 8,5. Анализирајући индекс образованости по општинама града,
уочава се његово кретање од 0,7 у општини Источни Стари град до 12,9 у општини Пале.
Индекс образованости од 8,5 резултат је следеће образовне структуре: старији од
15 година без примарног образовања 9,4%, секундарно образовање има 52,9% и
терцијарно образовање има 15,2% становништва.
Поредећи ситуацију по општинама, највећи проценат становништва старијег од 15
година а без примарног образовања има општина Источни Стари град (21,5%), а најмање
општина Источна Илиџа (7,4%). Општина са највећим процентом становништва са
секундарним образовањем је Источна Илиџа (54%), а са најмањим општина Источни
Стари град (37,2%). Када сагледавамо терцијарно образовање, уочава се да је на првом
месту општина Пале са 18,6%, а на последњем општина Источни Стари град са 4,1%.
Оваква образовна слика града Источно Сарајево, са веома повољним индексом
образованости, јесте последица великог удела урбаног становништва, које иначе
карактерише висок ниво образваности. Веома висок проценат становништва са
терцијарним образовањем је и последица постојања универзитета на простору града
Источно Сарајево, па се велики проценат младог становништва по завршетку средњег

образовања одлучује за наставак школовања. Број уписаних студената у школској

2010/2011. години са пребивалиштем у граду Источно Сарајево износио је 3 528, што је
око 7,8% од укупног броја уписаних студената у Републици Српској, с тим да је највећи
број студената са пребивалиштем у општини Пале, 41,9%, где се налази већина факултета
Универзитета у Источном Сарајеву.
Карта 18. Општине града Источно Сарајево према индексу демографских ресурса у
2012.години
Удео становништва терцијарне образованости говори о расположивим људским

ресурсима, односно о могућим (ставрним) покретачима и носиоцима развоја неког
простора (Нејашмић, Мишетић, 2010).
Међутим, проблем се јавља када је реч о запошљавању, па велики проценат
високообразованог становништва чека запослење на бироу за запошљавање. У децембру
2012. gодине Филијала Завода за запошљавање Источно Сарајево имала је 1 933
незапослена становника са терцијарним образовањем (www.zzrs.org).
Проценат женског становништва од 20 до 29 година старости у граду Источно
Сарајево износи 17,1%, распон младог фертилног контингента по општинама прилично је
велики и креће се од 9,7% у општини Трново до 20,1% у општини Соколац.

Међупописна промена (P 2011/2001) показује да је град Источно Сарајево захваћен

благом депопулацијом. У наведеном десетогодишњем периоду, од 2001. до 2011. године,
забележен је веома благ пад броја становника од свега 0,4%, а индекс међупописне
промене износи 99,6, што је знатно мање од просека за Републику Српску, где се смањио
броја становника за 4,1%.
Унутар града постоји разлика међу општинама, па општина Источна Илиџа у овом
периоду има стагнацију становништва, индекс 100,5, док општина Источно Ново Сарајево
бележи пораст броја становника са индексом 110,7. Остале општине бележе веће смањење
броја становника у односу на град Источно Сарајево, па индекс међупописне промене
износи за општину Пале 98,3; Соколац 96,9; Источни Стари град 93,6 и Трново 92,1.
Виталитет је обележје које показује стварну и могућу биодинамику становништва,
а индекс виталитета представља синтезу између показатеља природног кретања
(наталитета и морталитета) и старосне структуре становништва. Вредност индекса
виталитета између 25 и 30 упућује на умерену биодинамику становништва (Нејашмић,
2005).
Индекс виталитета града Источно Сарајево знатно је нижи од пожељног и износи
6,14 што упућује на веома ниску биодиманику становништва. У свим општинама града,
изузев општине Трново, индекс виталитета приближно је једнак и креће се од 5,71 у
општини Источни Стари град до 6,69 у општини Источна Илиџа. Најнижи индекс
виталитета, веома забрињавајући, има општина Трново и он износи свега 1,95.
На основу анализираних показатеља, установило се да град Источно Сарајево има
индекс демографских ресурса од 156,2 и припада типу B, односно демографски је
стабилно подручје са размерно добрим демографским обележјима и потенцијалима и
веома добром образовном структуром. Од укупно шест општина града, четири општине
припадају типу B, тј. представљају демографски стабилна подручја, док једна општина
припада типу D, демографски угроженом простору и једна типу Е, демографски крајње
угроженом простору.
Међу демографски стабилним општинама, општина Пале има најповољнији индекс
демографских ресурса (ID = 190,4), што је ставља на ранг један у оквиру типа B. На другом
месту је општина Источна Илиџа (ID = 186,9), на трећем месту општина Источно Ново
Сарајево (ID = 170,8) и на четвртом месту општина Соколац (ID = 155,5).
Демографски угрожено подручје је општина Источни Стари град са врло слабим
демографским обележјима и потенцијалима, са углавном врло ниском образовном
структуром. Међутим, одговарајућом и прилагођеном популационом политком, могла би
прећи у тип C, демографски ослабљено подручје, с обзиром да је вредност индекса
демографских ресурса (ID = 67,3) близу прелаза са D на C.
Најлошија и веома забрињавајућа ситација је у општини Трново која припада типу
E, демографски крајње угрожен прстор, са изразито слабим демографским обележјима и
потенцијалима и са ниском образовном структуром. Индекс демографских ресурса од 20,3
ставио је општину Трново у последњу категорију типологије просторних јединица.

Један од недостатака овог метода је то што се добијени подаци, због недостатка

података, не могу упоредити са републичким просеком или са неком другом просторном
целином у Републици Српској.

11. ДЕМОГРАФСКА ПЕРСПЕКТИВА ГРАДА ИСТОЧНО

САРАЈЕВО
Перспектива демографског развоја Републике Српске увелико ће зависити од

процеса редистрибуције становништва и повећања броја становника у општинским
центрима. Пошто не постоји поуздана евиденција становништва после 1991. године,
основа за израду демографских пројекција у Републици Српској не може се сматрати
поузданом.
У књизи „Становништво Републике Српске” аутори су урадили четири варијанте
пројекција становништва Републике Српске од 1996. до 2015. године, између осталог и
пројекцију броја становника и за град Источно Сарајево. Прва варијанта њихове
пројекције била је заснована на анализи досадашњег кретања броја становника – период
1948-1991, као и на реалним проценама. Остале варијанте пројекције темеље се на развоју
становништва од 1945. до 1991. године и на великом напору међународне заједнице да
обезбеди повратак избеглих и расељених лица. Пројекције су претпоставиле много бржи
привредни развој, приватизацију, као и претпоставке познате у свету демографске
политике, која се реализује у пракси (Шпирић, Марјанац, 1999).
Према пројекцијма урађеним у овој књизи, број становника града Источно Сарајево
у 2011. години прелази данашњи процењени број становника града, јер по њиховим
пројекцијама у 2011. години Источно Сарајево би имало од 78 228 до 110 015 становника
(процена Завода за статистику РС је да у 2011. години има 74 795 становника), док би се
број становника у 2015. години кератао од 79 340 до 114 289.
Ове пројекције треба узети са резервом , зато што су се показале као нетачне јер су
прогнозирале много већи број становника од процењеног. Све док се не спроведе попис
становништва, не може се извршити адекватна критика ових пројекција нити урадити
прецизна пројекција становништва.
Међутим, када се узме у обзир процена броја становника за 1996. и 2001, 2006, и
2011. годину и ураде пројекције становништва на основу математичког метода, резултати
су нешто другачији.
Код математичког метода претпоставља се да ће се становништво развијати на исти
начин као и у досадашњем периоду и за израду пројекције довољно је располагати
подацима о укупном броју становника. Пројектовање демографске будућности
математичким методом може дати добре резултате када се раде краткорочне и
средњорочне пројекције, поузданост је висока уколико нема догађаја који битно утичу на
демографски развој (ратови и сл.). Недостатак овог метода је што занемарује број рођених,
умрлих и миграната.
За израчунавање будућег броја становника града Источно Сарајево користиће се
метематички метод екстраполације помоћу аритметичке прогресије (линеарна
екстраполација) што подразумева да се најпре израчуна просечни годишњи пораст

становника између два сукцесивна пописа, па се затим тако израчунт пораст додаје броју
становника последњег пописа онолико пута за колико година желимо пројекцију.
У раду ће се користити математички метод и процене броја становника града
Источно Сарајево за 1996, 2001, 2006. и 2011. годину те ће се представити пројекције
броја становника за 2015. и 2020. годину. У обзир се неће узети број становника из 1991.
године, односно неће се разматрати пројекција направљена на основу броја становника
1991. године и процене броја становника за 1996. годину, јер је у периоду од 1991. до
1996. године, због ратних дешавања, дошло до велих демографских промена
проузрокованих ратним миграцијама становништва.
Табела 48. Пројекције броја становика града Источно Сарајево по општинама за

2015. и 2020. годину варијанта I
Општина Пројекција за 2015. Пројекција за 2020.
Пале 28.242 28.820
Источни Стари град 3.373 3.458
Соколац 18.279 18.653
Трново 5.126 6.042
Извор: Израчунао аутор математичким методом
За пројекцију броја становника града Источно Сарајево за период од 2015. до 2020.

године у варијанти I коришћени су подаци процене броја становника за 1996. и 2001.
годину.
Графикон 40. Пројекција броја становника по општина града Источно Сарајево за
2015. и 2020. годину (варијанта I)
90,000
80,000
70,000
60,000
50,000
40,000
30,000
20,000
10,000
0
ИСТОЧНО ПАЛЕ ИСТОЧНИ ИСТОЧНА СОКОЛАЦ ТРНОВО УКУПНО
НОВО СТАРИ ИЛИЏА ИСТОЧНО
САРАЈЕВО ГРАД САРАЈЕВО
ПРОЈЕКЦИЈА ЗА 2015. ПРОЈЕКЦИЈА ЗА 2020.

Према варијатни I, број становника града Источно Сарајево ће у наредном

четворогодишњем периоду расти у свим општинама града, изузев Источног Новог
Сарајева, где је још у 2008. години број становника почео да се смањује у односу на
претходне године. Број становника би порастао у периоду 2011-2015. године за 7 354
становника, односно у периоду 2011-2020. за 9 868 становника. Број становника, према
овој пројекцији, у 2020. години износиће 84 663.

2015. и 2020. годину варијанта II
Пале 26.100 25.913
Соколац 16.773 16.609
Трново 2.376 2.310
У пројекцији становништва варијанте II, а на основу наведеног метода и процена

броја становника за 2001. и 2006. годину, број становника у пројектованом периоду ће се
смањивати. Према овој пројекцији, у 2015. години број становника ће се смањити у
општинама Источно Ново Сарајево, Пале, Источни Стари град и Источна Илиџа, док ће у
општинама Соколац и Трново доћи до раста броја становника, што ће резултирати
смањењем броја становника на подручју града Источно Сарајево.
Графикон 41. Пројекција броја становника по општина града Источно Сарајево за

2015. и 2020. годину (варијанта II)
80,000
70,000
60,000
50,000
40,000
30,000
20,000
10,000
0

У периоду 2011-2015. број становника би се смањио за 1 777 становника. Према

овој варијанти пројекције, до 2020. године наставио би се исти тренд кретања
становништва па би у граду Источно Сарајево тада живело 72 271 становник, и у свим
општинама града дошло би до смањења броја становника у односу на 2011. годину.

2015. и 2020. годину варијанта III
Пале 25.978 25.723
Соколац 16.422 16.063
Трново 2.252 2.117
Прама варијанти III, урађеној на основу процене броја становника за 2006. и 2011.
годину, број становника града Источног Сарајева биће у порасту, у периоду од 2011-2015.
за 346 становника, а у периоду 2015-2020. за 778 становника. Број становника укупног
подручја би растао захваљујући порасту броја становника у општинама Источно Ново
Сарајево и Источна Илиџа, док би у општинама Пале, Источни Стари град, Соколац и
Трново број становника опадао, па би у 2020. години, по овој варијанти пројекције, број
становника износио 75 573.
Графикон 42. Пројекција броја становника по општина града Источно Сарајево за 2015.
и 2020. годину (варијанта III)
80,000
70,000
60,000
50,000
40,000
30,000
20,000
10,000
0

Графикон 43. Пројекција броја становника за 2015. и 2020. годину за град Источно
Сарајево (све три варијанте)
86,000
84,000
82,000
80,000
78,000
76,000
74,000
72,000
70,000
68,000
2011. ПРОЈЕКЦИЈА ЗА 2015. ПРОЈЕКЦИЈА ЗА 2020.
75,000
74,500
74,000
73,500
73,000
72,500
72,000
71,500
71,000
75,800
75,600
75,400
75,200
75,000
74,800
74,600
74,400

Намеће се закључак да би по оптимистичним пројекцијама (варијанте I и III) број

становника града Источно Сарајево у пројектованом периоду растао. Број становника у
2015. години кретао би се између 75 141 и 82 149 становника, а у 2020. години између 75
573 и 84 663 становника.
Међутим, по песимистичној пројекцији (варијанта II) број становника би се
смањивао, па би у 2015. години град Источно Сарајево имао 73 018 становника, а у 2020.
години 72 271 становника.
Никако не треба занемарити да је у свим варијантама пројекција становништва
рађена само на основу процене укупног броја становника, без учешћа миграција
становништва и природног прираштаја, који је последњих десет година у свим општинама
града негативан.

ЗАКЉУЧАК
Анализа претходно наведених карактеристика показује да простор града Источно

Сарајево има повољан географски положај који је, између осталог, и условио насељеност
овог простора. Повољан географски положај огледа се и кроз добру саобраћајну
повезаност простора и близину главног града Босне и Херцеговине.
Физичкогеографске карактеристике битно су утицале на насељеност овог простора.
Брдско-планински рељеф делимично је негативно утицао на фактор насељавања. А
највећи утицај на насељеност простора града Источно Сарајево имали су рељеф и клима.
Најнижи хипсометријски ниво подудара се са умерено континенталним типом
климе, који пружа најбоље услове за живот и рад становништва, па је овај простор
(Сарајевско поље, Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево) најпривлачнији за становање,
најнасељенији и најурбанизованији, са најизраженијом привредном активношћу и са
најбољим условима за бављење земљорадњом. Насеља у котлинама (Пале и Трново) и
насеља на висоравни (Соколац) са субпланинским типом климе, која утичу на смањење
броја насеља и становника, али погодује развоју шумарства и сточарства, имају нешто
мању густину насељености, али су такође привлачни за насељавање. Највиши предели
територије града, рурални предели, имају најоштрије климатске услове који отежавају
живот становништва, слабије су насељени, имају изражену депопулацију, али имају
потенцијале за развој шумарстава и туризма.
Највећи проценат становништва населио се у долинама река и котлинама
смештеним између планинских масива, где владају бољи услови за живот и развој
различитих привредних делатности.
Последњих неколико година на простору града Источно Сарајево јавља се проблем
недостатка питке воде, нарочито у летњем периоду. Честе су несташице и редукције воде,
што је последица неконтролисане сече шуме, мање количине падавина и све дужих
сушних периода, као и ниског нивоа свести становништва о заштити животне средине.
Уважавајући показатеље о типовима земљишта и његовој структури искорићавања,
простор града припада сточарско-планинском пољопривредном рејону.
У оквиру привредно-географског одлика посебно се истиче велико богатство
шумама и веома добри потенцијали за развој туризма, а преовладава терцијарни сектор
привреде, односно услужне делатности, па затим квартарни сектор.
Историјски посматрано, овај простор је био насељен још од праисторијског добра а
кретање броја становника и структуре становништва могу да се прате од турског периода,
када су спроведени први пописи становништва у Босни и Херцеговини.
Анализом демографског развоја дошло се до следећих закључака.
- Кретање броја становника на простору града Источно Сарајево, кроз све
анализиране периоде до 1991. године, било је у очекиваном порасту.

- Према проценама, с обзиром да није било пописа становништва од 1991. године, у

периоду од 1991. до 1996. године број становника повећао се за 53,6%, што је
првенствено последица ратних, присилних миграција становништва.
- Од 1996. године број становника је приближно уједначен па се у 2011. години,
према проценама, креће око 74 795 становника.
- Густина насељености је у порасту сразмерно са повећањем броја становника, с тим
да међу општинама града постоје велике разлике у густини насељености и
размештају становништва.
- Природни прираштај у граду Источно Сарајево је негативан од 1996. године.
- Ниво знања и информисаности становништва и породиља у Источном Сарајеву о
репродуктивном здрављау и планирању породице није на завидном нивоу. Стога је
потребно, на нивоу државе, али и на нивоу лаколаних заједница, радити на
промоцији репродуктивног здравља и едукацији становништва о значају планирања
породице.
- Миграције становништа, посебно ратне миграције, условиле су овакво демографско
стање на простору града Источно Сарајево. У 1996. години 48,3% становништва
града било је у категорији избеглог и расељрног становништва, а у 2001. години
32,9%.
- Ратне миграције утицале су на обим репродукције и пад стопе природног
прираштаја, на поремећај полне, старосне, етничке, образовне и економске
структуре становништва на простору града.
- Миграциони салдо унутрашњих миграција у граду Источно Сарајево последњих
пет година је позитиван, број досељеног становништва већи је од броја одсељеног.
Међу општинама града постоје и оне које имају негативан миграциони салдо.
- Анкетно истраживање показало је да се полна структура становништва од
последњег пописа 1991. године променила, проценат удела женског становништва
се повећао за 2,5% у односу на мушко становништво.
- Резултати анкете су показали да је дошло и до промена у старосној структури
становништва. Примењујући методологију израчунавања индекса демографских
ресурса и прилагођену типизацију установљено је да је 1991. године становништво
града Источно Сарајево припадало типу 3 који има обележје старости, док данас
припада типу 4 са обележјима дубоке старости. И по овом критеријуму јављају се
просторне неуједначености међу општинама града.
- Промене се запажају и у националној структури, и данас је већинско становништво
српске националности и у односу на 1991. годину повећано је за 19,7%.
- Анкетно истраживање је показало да становништво града Истично Сарајево има
изразито повољну образовну структуру, са највећим уделом становништва са
секундарним образовањем.

Анализом демографских ресурса, израчунавајући индекс демографских ресурса и

користећи типологију простора према синтези демографских показатеља, а на основу
података прикупњених техником анкетирања, дошло се до следећих закључака.
- Образовна структура града Источно Сарајево изразито је висока, с обзиром да град
има индекс образованости 8,5. Индекс образованости од 8,5 резултат је следеће
образовне структуре: старији од 15 година без примарног образовања 9,4%,
секундарно образовање има 52,9% и терцијарно образовање има 15,2%
становништва. Оваква образовна слика града Источно Сарајево је последица
великог удела урбаног становништва, које иначе карактерише висок ниво
образвања. Веома висок проценат становништва са терцијарним образовањем је и
последица постојања универзитета на простору града Источно Сарајево.
- Проценат женског становништва од 20 до 29 година старости у граду Источно
Сарајево износи 17,1%.
- Међупописна промена (P 2011/2001) показује да је град Источно Сарајево захваћен
благом депопулацијом. У наведеном десетогодишњем периоду, од 2001. до 2011.
године, забележен је веома благ пад броја становника од свега 0,4%, а индекс
међупописне промене износи 99,6, што је знатно мање од просека за Републику
Српску, где се броја становника смањио за 4,1%.
- Индекс виталитета града Источно Сарајево знатно је нижи од пожељног и износи
6,14, што упућује на веома ниску биодиманику становништва.
- На основу анализираних показатеља, установило се да град Источно Сарајево има
индекс демографских ресурса од 156,2 и припада типу B, односно демографски је
стабилно подручје са размерно добрим демографским обележјима и потенцијалима
и веома добром образовном структуром.
- Од укупно шест општина града, четири општине припадају типу B, тј.
представљају демографски стабилна подручја, док једна општина припада типу D,
демографски угроженом простору и једна типу Е, демографски крајње угроженом
простору.
О демографској перспективи града Источно Сарајево може се говорити кроз
пројекције становништва. Користећи математички метод (у овом случају најпогоднији с
обзиром на недостатак адекватних података услед неспровођења пописа становништва од
1991. године) пројекције о кретању броја становника у будућности су следеће:
- оптимистичне пројекције: број становника града Источно Сарајево у
пројектованом периоду би растао. Број становника у 2015. години кретао би се
између 75 141 и 82 149 становника, а у 2020. години између 75 573 и 84 663
становника,
- песимистична пројекција: број становника би се смањивао, па би у 2015. години
град Источно Сарајево имао 73 018 становника, а у 2020. години 72 271 становник.
Кроз претходна поглавља приказан је демографски развој, стање и перспектива
града Источно Сарајево па се као закључак намеће да град Источно Сарајево има добре

демографске потенцијале али исто тако и велике демографке проблеме који се у

будућности морају решавати. Јасно је да је до наглог пораста броја становника у граду
Источно Сарајево дошло захваљујући првенствено ратним миграцијама становништва, а
каснијих година до пораста долази и због позитивног миграционог салда унутрашњих
миграција. Међутим, негативан природни прираштај још од 1996. и те како је велики
проблем и утиче на смањење броја становника заједно са вањским миграцијама
становништва, које су свакако присутне али о којима не постоје релевантни подаци.
Светлу демографску будућност град Источно Сарајево може очекивати само уз
адекватне мере популационе политике које ће бити усмерене на повећање наталитета и
подстицање рађања.
Велику потешкоћу у истраживању ове теме представљао је недостатак података.
Релевантни су подаци који се односе на природно кретање становништва, односно број
рођених и умрлих, док подаци о броју становника, након 1991. године, представљају
процене званичних институција за статистику Републике Српске. Аутор наглашава да су
подаци који се односе на демографске ресурсе и структуре становништва у 2012. години
добијени самосталним истраживачким радом, односно анкетирањем становништва и
применом анкетираног узорка на целокупну популацију града Источно Сарајево.
Попис становништва, који је планиран за јесен 2013. године, отвориће могућност за
додатна научна истраживања стања демографског развоја и његових перспектива, како
града Источно Сарајево, тако и Републике Српске и Босне и Херцеговине.

ЛИТЕРАТУРА
1. Влада Републике Српске, Министарство за породицу, омладину и спорт, Савјет за

демографску политику Републике Српске. (2008), Анализа демографске ситуације
и спровођења пронаталитетних мјера и активности у Републици Српској,
Бањалука
2. Влада Републике Српске, Републички савјет за демографску политику. (2004),
Политика развоја становништва Републике Српске, Бањалука
3. Голијанин, Ј. (2010), Морфографске карактеристике терена Јахорине у функцији
одрживог развоја, магистарски рад, Филозофски факултет Универзитет у
Источном Сарајеву, Катедра за географију, Пале
4. Град Источно Сарајево. (2009), Социо-економска анализа града Источно Сарајево,
Источно Сарајево
5. Дониа, Р. (2006), Сарајево биографија града, Институт за историју, Сарајево
6. Драшковић, Б. (2007), Хидролошко геоморфолошке карактеристике Требевића у
функцији развоја туризма, магистарски рад, Филозофски факултет Универзитет у
Источном Сарајеву, Катедра за географију, Пале
7. Драшковиић, Б. (2011), Хидролошке карактеристике сарајевске котлине,
докторска дисертација, Филозофски факултет Универзитет у Источном Сарајеву,
Катедра за географију, Пале
8. Државни завод за статистику Републике Хрватске. (1995), Становништво Босне и
Херцеговине – народносни састав по насељима, Загреб
9. Ђурђев, Б. (2001), Основне технике у демографији, Друштво демографа
Југославије, Београд
10. Ждрале, М. (2011), Пале од најстаријих времена до данас, Народна и
универзитетска библиотека Републике Српске, Бањалука
11. Живковић, Д. (2001), ”Картографски метод у моделовању демографских
показатеља”, Еколошка истина - Зборник радова, IX Научно-стручни скуп о
природним вредностима и заштити животне средине, Завод за заштиту здравља
„Тимок” Зајечар и ЦПИТИ Технички факултет Бор, Доњи Милановац, стр. 584-585
12. Живковић, Д., Јовановић, Ј. (2007), ”Метод компарације у картографском
моделовању демографских показатеља”, Демографија, књ. IV, стр. 29-36
13. Завод за агропедологију. (1981), Тумач основне педолошке карте за лист Сарајево,
Сарајево
14. Институт за геологију. (1983), Тумач основне геолошке карте за лист Прача,
Сарајево
15. Институт за геологију. (1984), Тумач основне геолошке карте за лист Сарајево,
Сарајево

16. Јовић, Г., Поповић, И. (2007), ”Туристичка валотизација Јахорине прилог

просторном планирању одрживог туризма”, Радови Филозогског факултета, књ.2,
бр. 9, стр. 449-458
17. Јојић, Р. (1995), Демографија, Универзитет у Приштини, Приштина
18. Ковачевић Којић, Д. (2003), ”Борач – средиште Земље Павловића”, Земља
Павловића средњи вијек и период турске владавине, Академија наука и умјетности
Републике Српске и Универзитет у Српском Сарајеву, Бања Лука, Српско Сарајево,
стр. 47-64
19. Куба, Л., Кокинг, Џ. (2003), Методологија израде научног текста – Како се пише у
друштвеним наукама, ЦИД, Подгорица
20. Кујунџић, С. (2006), Заштита, валоризација и одрживи развој природног добра
Јахорина, магистарски рад, Филозофску факултет Универзитет у Источном
Сарајеву, Катедра за географију, Пале
21. Кундачина, М., Банђур, В. (2007), Академско писање, Учитељски факултет, Ужице
22. Лекић, Ж. (2010), Саобраћајни систем као фактор просторно функционалне
организације простора града Истично Сарајево, магистарски рад, Филозофски
факултет Универзитет у Источном Сарајеву, Катедра за географију, Пале
23. Лукић, М. (2011), ”Демографско стање града Источно Сарајево”, Зборник радова
Трећи конгрес српских географа, Географско друштво Републике Српске и ПМФ
Универзитета у Бањалуци, Бањалука, стр. 513-521
24. Лукић, М., Пашалић, Д. (2012), ”Становништво Републике Српске у фокусу
тржишта рада”, Зборник радова са научног скупа Наука и идентитет, Универзитет
у Источном Сарајеву Филозофски факултет, Пале, стр. 752-760
25. Маринковић, Д. (2009), ”Анализа фертилних карактеристика, социо-економског
статуса и ставова о планирању породице код породиља у Републици Српској”,
Демографија, књ. VI, стр. 65-77
26. Маринковић, Д. (2005), Демографски проблеми процеса избјеглиштва у Републици
Српској, Географско друштво Републике Српске, Бањалука
27. Мастило, Н. (1969), „Прача”, Географски преглед, књ. XIII, стр. 50-61
28. Михић, Љ. (1987), Јахорина и Требевић – планине XIV зимске олимпијаде,
Скупштина општине Пале и Војна установа Романија, Сарајево – Пале
29. Мишковић, М. (2003), ”Карта насеља земље Павловића из 1604. године”, Земља
Павловића средњи вијек и период турске владавине, Академија наука и умјетности
Републике Српске и Универзитет у Српском Сарајеву, Бања Лука, Српско Сарајево,
стр. 611-614
30. Мутабџија, Г. (2000), ”Миграције становништва Српског Сарајева са посебним
освртом на становништво општина Српска Илиџа и Српско Ново Сарајево”, Радови
Филозофског факултета, бр. 2, 377-392.
31. Мутабџија, Г. (2007), ”Нодално-функционална регионализација Сарајевско-
романијске регије”, Радови Филозофског факултета, књ.2, бр. 9, стр. 377-391

32. Мутабџија, Г. (2008), Просторно-функационална организација брдско-планинских

простора Републике Српске на примјеру Сарајевско-романијеске рагије, докаторска
дисертација, Географски факултет Универзитет у Београду, Београд
33. Нејашмић, И. (2005), Демогеографија: становништво у просторним односима и
процесима, Школска књига, Загреб
34. Нејашмић, И., Мишетић, Р. (2010), ”Синтетички показатељ демографских
ресурса:допринос типологији хрватског простора”, Хрватски географски гласник,
72/1, стр. 49-62
35. Општина Источна Илиџа. (2007), Стратегија развоја Источне Илиџе 2007-2015,
Источна Илиџа
36. Општина Источно Ново Сарајево. (2011), Стратешки план развоја општине
Источно Ново Сарајево за период од 2012. до 2015. године, Источно Ново
Сарајево
37. Општина Источни Стари град. (2008), Стратешки план развоја 2008-2015, Хреша
38. Општина Пале. (2008), Стратегија развоја општине Пале до 2015. године, Пале
39. Општина Трново. (2011), Стратегија развоја општине Трново 2011-2020, Трново
40. Пашалић, С. (2012), Демографски губици у Босни и Херцеговини (1991-2011), у:
Трбић, Г. (уредник), Демографска стварност Републике Српске, Географско
друштво републике Српске, Бањалука, стр. 41-58
41. Пашалић, С., и други. (2006), Демографски развој и популациона политика
Републике Српске, Издавачко предузеће Младост, Бијељина
42. Пашалић, С., Драгосављевић, П. (2007), Демографски развој школске популације и
оптимализација мреже школа у Републици Српској, Министарство за породицу,
омладину и спорт и Републички савјет за демографску политику, Бањалука
43. Пашалић, С. (2008), ”Пројекција развоја школске популације”, Анализа
демографске ситуације и спровођења пронаталитетних мјера и активности у
Републици Српској, Влада Републике Српске Министарство за породицу, омладину
и спорт и Савјет за демографску политику Републике Српске, Баљалука, стр. 89-
109
44. Пашалић, С., Пашалић, Д. (2009), ”Фертилитет становништва Републике Српске у
функцији њеног развоја”, Зборник радова са научног скупа Наука и настава на
универзитету, Универзитет у Источном Сарајеву Филозофски факултет, Пале, стр.
495-500
45. Пејановић, Ђ. (1955), Становништво Босне и Херцеговине, Српска академија
наука, Београд
46. Петронић, С., Лукић, М. (2010), ”Условљеност развоја туризма рељефним,
климатским и хидролошким карактеристикама у горњем току реке Праче”, Зборник
са научног скупа Интердисциплинарност и јединство савремене науке,
Универзитет у Источном Сарајеву Филозофски факултет, Пале, стр. 495-508

47. Радовановић, С. (2003), ”Географски аспекти проучавања демографског развитка”,

Гласник географског друштва Републике Српске, књ.8, бр.8, стр. 107-111
48. Републички завод за статистику Републике Српске. (2001), Демографска
статистика бр.4, Статистички билтен, Бањалука
52. Републички завод за статистику Републике Српске. (2008), Статистика
образовања - Основно образовање бр.8, Статистички билтен, Бањалука
57. Републички завод за статистику Републике Српске. (2011), Статистички
годишњак Републике Српске, Бањалука
58. Републички завод за статистику Републике Српске. (2012), Статистички
годишњак Републике Српске, Бањалука
59. Скарић, В. (1937), Сарајево и његова околина од најстаријих времена до Аустро-
Угарске окупације, Општина града Сарајева, Сарајево
60. Спевец, Д. (2009), ”Популацијски потенцијал Крапинско-загорске жупаније”,
Хрватски географсаки гласник, 71/2, стр. 43-63
61. Тривић, Г., Касиповић, М. (2008), ”Специфичне мјере локалне самоуправе у циљу
подстицања наталитета”, Анализа демографске ситуације и спровођења
пронаталитетних мјера и активности у Републици Српској, Влада Републике
Српске Министарство за породицу, омладину и спорт и Савјет за демографску
политику Републике Српске, Баљалука, стр. 156-176
62. Трифковић, В., и други. (1908), ”Сарајевско поље”, Српски етнографски зборник
Насеља српских земаља, Српска краљевска академија, Београд
63. Тунгуз, Б., Краишник, В. (2011), Соколац од Илира до данашњих дана (општина
Соколац – нека антропогеографска обележја насеља са поименичним списком
становника по попису из 1991. године), Форма Б, Београд
64. Урбанистички завод Републике Српске. (2008), Просторни план града Источно
Сарајево до 2015. године, Бањалука

65. Фригановић, М. (1978), Демогеографија - Становништво свијета, Школска књига,

Загреб
66. Цвијић, Ј. (2000), Антропогеографски списи, САНУ и Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд
67. Шпирић, Н., Марјанац, З. (1999), Становништво Републике Српске – Развитак,
перспектива, избјегла и расељена лица, популациона политика, Природно-
математички факултет, Бањалука
ИЗВОРИ
2. Подаци добијени из Републичког завода за статистику Републике Српске

3. Подаци добијени из Федералног завода за статистику Босне и Херцеговине
4. Подаци добијени од РХМЗ Бања Лука, 2010.
5. Подаци добијени од ФХМЗ БиХ Сарајево, 2010.
6. Подаци добијени у општини Источна Илиџа.
7. Подаци добијени у општини Источни Стари град.
8. Подаци добијени у општини Источно Ново Сарајево.
9. Подаци добијени у општини Пале.
10. Подаци добијени у општини Соколац.
11. Подаци добијени у општини Трново.
12. Урбанистички завод Републике Српске. (2008): Инжињерско-геолошка карта,
1:100.000, Просторни план града Источно Сарајево до 2015. године, Бањалука.
13. Урбанистички завод Републике Српске. (2008): Педолошка карта, 1:100.000,
Просторни план града Источно Сарајево до 2015. године, Бањалука.
14. Урбанистички завод Републике Српске. (2008): Хипсометријска карта, 1:100.000,
Просторни план града Источно Сарајево до 2015. године, Бањалука.
15. www.gradistocnosrajaevo.net
16. www.bistrobih.ba
17. www.pale.rs.ba
18. www.opstinains.net
19. www.opstinasoкоlac.net
20. www.trnovo-rs.com
21. www.opstinaisg.net
22. www.commons.wikimedia.org
23. www.camo.ch
24. www.zzrs.org
25. www.palelive.com

ПРИЛОЗИ
Прилог бр. 1
Изглед анкетног упитника бр.1
УПИТНИК ЗА ПОРОДИЉУ
за анализу фертилног капацитета, социо-екопомског статуса и ставова о планирању
породице
Упутство: Молимо Вас да дате тачне одговоре на питања из овог образца који ће
искључиво бити коришћен у научне сврхе. Унапред хвала.
1.Година и место рођења_______________________________________________________
2. Стално место боравка____________________________, тип насеља (заокружити):

1) град
2) село
3) приградско или мешовито насеље
3. Брачно стање__________________; број чланова породице_______________________
4. Број живорођене деце________; број деце која тренутно живе у породици_________
5. Година рођења деце: прво _____, друго_____, треће_____, четврто_____, пето_____,

шесто_____.
6. Број деце која похађају школу: основну ____, средњу ____, вишу школу и факулт ____
7. Занимање породиље (навести прецизан опис) __________________________________
8. Школска спрема породиље (заокружити):

1) без школе 4) средња школа
2) основна школа 5) виша школа и факултет
3) занат 6) специјализација, магистрат, докторат
9. Радни статус породиље (заокружити):

1) стални посао 4) незапослена особа
2) повремени или привремени посао 5) домаћица
3) пољопривредник 6) инвалид рада, пензионер
10. Породиља ради у (заокружити):

1) државном предузећу
2) приватном предузећу
3) властитом предузећу
11. Занимање супруга (навести прецизан опис)___________________________________

12. Школска спрема супруга (заокружити):
1) без школе 4) средња школа

2) основна школа 5) виша школа и факултет
3) занат 6) специјализација, магистрат, докторат
13. Радни статус супруга (заокружити):

1) стални посао 4) незапослена особа
2) повремени или привремени посао 5) РВИ
3) пољопривредник 6) инвалид рада, пензионер
14. Супруг ради у (заокружити):

1) државном предузећу
2) приватном предузећу
3) властитом предузећу
15. Како оцењујете материјални положај ваше породице (заокружити):

1) веома добар 2) добар 3) лош 4) веома лош 5) не може се оценити
16. Укупни месечни приход породице (заокружити):
1) до 300 КМ 2) 300-600 КМ 3) 600-1000 КМ 4) 1000-1500КМ 5) 1500-2500 КМ
6) више од 2 500 КМ
17. Врста и површина стамбеног објекта у којој породица живи (заокружити и навести
површину)
1)властити стан/кућа ____м2 2) изнајмљени стан/кућа ____м2 3) сустанар са другом
породицом ____м24) алтернативни смештај ______м2
18. Који су за Вас најважнији мотиви за рађање већег броја деце (заокружити):
1) љубав према деци 4) сигурност у старости,
2) проширење породице 5) дужност према држави (народу)
3) жеља за дететом супротног пола 6) остало:______________________
19. Које Вам је по реду рођења ово дете (заокружити):

1) прво 4) четврто
2) друго 5) пето
3) треће 6) шесто
20. Да ли сте у породици планирали рођење овог детета ___, да ли желите још деце___
Који је за Вас жељени број деце ___, а који би, према Вашем мишљењу,
био оптималан број деце___?
21. Који су разлози што нисте или не можете остварити жељени број деце
(заокружити):
1) здравствени проблеми 4) професионалне обавезе
2) стамбени простор 5) тешкоће у подизању деце
3) лоша финасијска ситуација 6)остало:__________________________________

22. Да ли сте имали неке од наведених здравствених проблема (заокружити):

1) ванматеричну трудноћу 4) намерни прекид трудноће
2) спонтани побачај 5) остало:__________________________________
3) мртворођено дете
23. Да ли сте имали здравствених проблема у вези са стерилитетом ____? А Ваш

супруг___? Да ли бисте Ваш проблем у вези са стерилитетом решавали путем вештачке
оплодње _____? Колико би држава покушаја вештачке оплодње, према Вашем мишљењу,
требало да плати _____?
24. Да ли постојеће мере за подстицање рађања код нас имају утицаја на повећање броја
рођене деце? (заокружити)
1) да
2) не
3) не знам
25. Да ли државни и локални органи власти треба да утичу на репродуктивно понашање

појединаца и парова доношењем мера популационе политике? (заокружити):
1)да
2) не
3)не знам
26. Популациона политика би имала више ефекта да је проводе (заокружити):

1) државни органи власти
2) локални органи власти
3) државни и локални органи власти заједно
27. Колико неке од наведених појава утичу на смањење броја рођене деце (означити са
ознаком плус +)
веома мало нимало
1) Економска криза и незапосленост
2) Лоши стамбени услови
3) Изостанак финансијске помоћи државе
4) Касније склапање брака
5) Већа запосленост и самосталност жена
6) Велики број развода
7) Недовољан број и квалитет установа за бригу о деци
8) Став да је мањи број деце у породици бољи за њихово
одрастање
9) Несигурна политичка ситуација и будућност
10) Остало:

28. Колико би, према Вашем мишљењу, државни и локални органи власти са јаснијим и
континуираним подстицајним мерама могли да утичу на повећање броја рођене
деце(заокружити)
1) веома 2) мало 3) нимало
29. Колико би свака од следећих подстицајних мера омогућила боље услове за рађање и
подизање деце
(означити са ознаком плус +)
веома мало нимало
1) Дечији додатак, који би растао за свако наредно дете
2) Мање стопе пореза за дечију одећу, обућу, исхрану и сл.
3) Субвенције и повољнији кредити за породице са децом
4) Решавање стамбених проблема вишечланих породица
5) Предност при запошљавању родитеља са више деце
6) Флексибилно радно време за родитеље мале деце
7) Потпуни обухват деце предшколским установама
8) Веће пореске олакшице за породице које имају више од двоје
деце
9) Финансијске олакшице за образовање деце из вишечланих
породица
10) Раст коефицијента пензије за свако дете
30. Да можете, које три мере за подстицај рађања већег броја деце бисте Ви одмах увели?
1)____________________________________________________________________________
2)____________________________________________________________________________
3)____________________________________________________________________________
31. Када би постојале наведене мере, на који начин би оне утицале на Ваш приватни
живот (заокружити)
1) Требало би да буду саставни део основних животних потреба.
2) Олакшале би ми да имам жељени број деце.
3) Омогућиле би ми да што пре родим следеће дете.
4) Вероватно бих родила још једно дете.
5) Независно од мера, не желим више да рађам.
Хвала на сарадњи

Изглед анкетног упитника бр.2
Анкетни упитник
1. Пол: а) мушки б) женски

2. Година рођења или године старости:_____________место рођења___________________
3. Стално место боравка________________општина______________________; тип насеља:
а) град б) село в) приградско или мешовито насеље
4. Занимање:__________________________________________________________________
5. Да ли сте запослени? а) да б) не
5. Школска спрема: а) без школе б) основна школа в) средња школа г) занат д) висока или
виша школа ђ) магистериј или докторат
Подаци о осталим члановима домаћинства:

6. Колико чланова имате у домаћинству:___________________________________________
7. Уписати пол и годину рођења за све чланове:
Пол __________год.рођ.____________ Пол __________год.рођ.____________
8. Занимање чланова домаћинста:
1)_________________________________ 2)_________________________________
3)_________________________________ 4)_________________________________
5)_________________________________ 6)_________________________________
9. Колико чланова домаћинста је запослено:________________________________________
10. Школска спрема чланова домаћинства (а) без школе б) основна школа в) средња школа
г) занат д) висока или виша школа ђ) магистериј или докторат):
1)_________________________________ 2)_________________________________
3)_________________________________ 4)_________________________________
5)_________________________________ 6)_________________________________
11. Да ли у домаћинству живе лица старија од 15 година која немају завршено примарно
образовање?_______________Колико њих?_______________
12. Да ли у домаћинству живе мушке особе изнад 30 година које нису ожењене?_________
Колико њих?____________А женске особе изнад 28 година које нису удате?____________
Колико њих?___________

Табела полно-старосне структуре становништва града Источно Сарајево за 2012. годину
Општина Укупно 0-4 5-9 10-14 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59 60-64 65-69 70-74 75-79 80-84 85>
м 4.630 176 130 273 519 259 356 421 292 292 162 389 357 324 176 208 176 111 9
ж 5.348 278 80 144 326 283 476 508 363 262 316 604 411 444 133 379 165 116 60
Сарајево
у 9.978 454 210 417 845 542 832 929 655 554 478 993 768 768 309 587 341 227 69
м 12.384 421 347 718 1.053 1.090 1.536 768 619 421 867 1.028 1.548 694 297 446 272 210 49
Пале ж 13.798 276 497 593 1.407 1.262 1.208 688 524 771 1.627 1.558 1.433 373 426 619 344 95 97
у 26.182 697 844 1.311 2.460 2.352 2.744 1.456 1.143 1.192 2.494 2.586 2.981 1.067 723 1.065 616 305 146
м 1.388 22 44 44 90 144 144 122 54 67 67 90 203 157 54 32 32 11 11
Источни
ж 1.547 22 66 22 156 115 70 100 55 47 70 183 270 113 34 34 78 79 33
Стари град
у 2.935 44 110 66 246 259 214 222 109 114 137 273 473 270 88 66 110 90 44
м 7.833 266 204 431 635 838 658 493 407 352 619 799 619 572 392 227 204 78 39
Источна
ж 8.798 246 264 414 616 779 717 443 382 689 689 927 707 707 364 337 320 153 44
Илиџа
у 16.631 512 468 845 1251 1.617 1.375 936 789 1.041 1.308 1.726 1.326 1.279 756 564 524 231 83
м 8.004 232 200 264 592 688 889 592 232 296 624 809 945 720 528 128 160 96 9
Соколац ж 8.705 331 261 392 757 1.030 719 536 346 406 642 1.102 963 406 179 275 276 49 35
у 16.709 563 461 656 1.349 1.718 1.608 1.128 578 702 1.266 1.911 1.908 1.126 707 403 436 145 44
м 1.034 49 65 32 49 97 81 161 0 97 32 32 32 111 65 32 49 49 1
Трново ж 1.326 49 32 32 49 32 97 81 81 49 96 97 97 112 195 81 32 65 49
у 2.360 98 97 64 98 129 178 242 81 146 128 129 129 223 260 113 81 114 50
м 35.273 1.166 990 1.762 2.938 3.116 3.664 2.557 1.604 1.525 2.371 3.147 3.704 2.578 1.512 1.073 893 555 118
Град Источно
ж 39.522 1.202 1.200 1.597 3.311 3.501 3.287 2.356 1.751 2.224 3.440 4.471 3.881 2.155 1.331 1.725 1.215 557 318
Сарајево
у 74.795 2.368 2.190 3.359 6.249 6.617 6.951 4.913 3.355 3.749 5.811 7.618 7.585 4.733 2.843 2.798 2.108 1.112 436
Извор: Израчунао аутор на основу података из спроведене анкете

Табела образовне структуре становништва града Источно Сарајево за 2012. годину
Изнад 15.
год.без Примарно Секундарно Терцијарно
Општина пол примарног образовање образовање образовање
образовања
% % % %
Источно м 8,4 19,6 53,2 18,8
Ново ж 11,0 20,7 51,2 17,1
Сарајево у 9,8 20,2 52,1 17,9
м 6,6 17,4 56,8 19,2
Пале ж 9,1 19,0 53,9 18,0
у 7,9 18,3 55,2 18,6
м 17,5 33,3 45,6 3,5
Источни
ж 25,0 40,6 29,7 4,7
Стари град
у 21,5 37,2 37,2 4,1
м 6,3 19,8 60,9 12,9
Источна
ж 8,3 27,6 47,7 16,4
Илиџа
у 7,4 23,9 54,0 14,8
м 9,0 21,1 61,4 8,5
Соколац ж 9,8 30,2 46,4 13,6
у 9,4 25,8 53,7 11,1
м 18,2 27,3 47,3 7,3
Трново ж 20,0 30,7 42,7 6,7
у 19,2 29,2 44,6 6,9
Град м 8,1 20,1 57,1 14,7
Источно ж 10,6 24,6 49,2 15,7
Сарајево у 9,4 22,5 52,9 15,2

Поступак бодовања показатеља остарелости популације
Удео младих % Бодови Удео старих % Бодови
0,0 – 5,0 0,0 – 5,0 0,0 – 10,0 70,0 – 60,5
5,5 – 10,0 5,5 – 10,0 10,5 – 20,0 60,0 – 50,5
10,5 – 15,0 10,5 – 15,0 20,5 – 30,0 50,0 – 40,5
15,5 – 20,0 15,5 – 20,0 30,5 – 40,0 40,0 – 30,5
20,5 – 25,0 20,5 – 25,0 40,5 – 50,0 30,0 – 20,5
25,5 – 30 и више 25,5 – 30 и више 50,5 -60,0 20,0 – 10,5
60,5 – 70,0 и више 10,0 – 0,0
Извор: Нејашмић, 2005, стр. 191.
Типизација остарелости на основу бодовања показатеља остарелост популације
Бодовни показатељ остарелости Тип Обележје
90,5 – 100,0 1 на прагу старости
84,5 – 90,0 2 старење
73,0 – 84,0 3 старост
65,5 – 72,5 4 дубока старост
50,5 – 65,0 5 врло дубока старост
30,5 – 50,0 6 изразито дубока старост
0,0 – 30,0 7 крајње дубока старост
Извор: Нејашмић, 2005, стр. 191.

Magistarski Rad

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Magistarski Rad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Демографски развој града Источно Сарајево – стање и перспектива

Мариана Лукић Тановић 1 Магистарски рад

7. ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА ГРАДА ИСТОЧНО

Мариана Лукић Тановић 2 Магистарски рад

Демографски развој, актуелно питање данашњице, свакако је изузетно значајно за

Мариана Лукић Тановић 3 Магистарски рад

Мариана Лукић Тановић 4 Магистарски рад

1. ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКА ОСНОВА РАДА

1.1. Дефинисање основних појмова

„Демографски развитак представља природно-историјски процес који се одиграва у

Мариана Лукић Тановић 5 Магистарски рад

1.2. Предмет и значај истраживања

За демографски развој Републике Српске може се рећи да је веома неповољан што

1.3. Хипотеза и циљ истраживања

1.4. Методе и технике истраживања

Свако ваљано истраживање захтева коришћење различитих метода, техника рада и

Мариана Лукић Тановић 7 Магистарски рад

подаци су преузети из књиге Становништво Босне и Херцеговине – народносни састав по

Мариана Лукић Тановић 8 Магистарски рад

Користећи наведене променљиве, могу се израчунати четири основна показатеља:

Користећи наведене показатеље, могуће је израчунати индекс демографских

Мариана Лукић Тановић 9 Магистарски рад

На основу добијених вредности индекса демографских ресурса, може се направити

Табела 1. Типологија простора на основу вредности индекса демографских ресурса

Типлогија простора погодна је метода географских и сродних истраживања.

Мариана Лукић Тановић 10 Магистарски рад

2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ КАО ФАКТОР РАЗВОЈА ГРАДА

Град Источно Сарајево налази се у централном и источном делу Босне и

Карта 1. Географски положај града Источно Сарајево

Мариана Лукић Тановић 11 Магистарски рад

Карта 2. Мезорегије Републике Српске

Извор: Просторни план града Источно Сарајево до 2015, 2008.

Карта 3. Положај општина града Источно Сарајево у Босни и Херцеговини - Републици

Мариана Лукић Тановић 12 Магистарски рад

Карта 4. Територија града Источно Сарајево

Мариана Лукић Тановић 13 Магистарски рад

Површина града износи 1 425,77 km². Површински највећа општина града је

Мариана Лукић Тановић 14 Магистарски рад

Пале Источни Стари град

Источно Ново Сарајево Истична Илиџа

Слика 1. Панораме општина града Источно Сарајево

Мариана Лукић Тановић 15 Магистарски рад

3. ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАДА

3.1. Геолошке карактеристике као фактор насељавања

За анализу гелошких карактеристика рада коришћена је инжињерско-гелошка карта

Мариана Лукић Тановић 16 Магистарски рад

Седименти јуре налазе се код Вранеша и Соколовића (западно од Деветака). Ту

Карта 5. Геолошка грађа простора града Источно Сарајево

У подручју Сокоца, Пуховца, Стјеница у грађи терена учествује дијабаз-рожначка

Мариана Лукић Тановић 17 Магистарски рад

Слатководни миоценски седименти налазе се код Џиндића (источно од Сокоца).

Мариана Лукић Тановић 18 Магистарски рад

непогоднији за живот становништва. Такође, ниски мочварни предели и пешчана

3.2. Рељефне карактеристике као фактор насељавања

Простор грда Источног Сарајева у геоморфолошком смислу припада унутрашњим

Мариана Лукић Тановић 19 Магистарски рад

Карта 6. Висинки појасеви на простору града Источно Сарајево

У морфологији истраживаног терена разликују се речне долине Жељезнице,

Мариана Лукић Тановић 20 Магистарски рад

Романија доминира простором североисточно од Пала, односно западно од Сокоца

Слика 2. и 3. Романија (погледа са Равне планине) и врх Требевића

У подручју од Касиндола до Которца терен је брежуљкастог рељефа са висином

Мариана Лукић Тановић 21 Магистарски рад