DIKCIJA je veština organizovanja formalnog plana iskaza kao realizacije unutrašnjeeg

smisla teksta. Formalni plan sadrži zvukove proizvedene govornim organima, i da bi formalni
plan mogao da biti ostvaren, moraju biti ostvareni svi elementi od kojih se on sastoji.
Unutrašnji smisao teksta je jednistvena sveukupnost sintaksičko-semanticke strukture koja se
izgovara i zavisi od koncepta dela i datih okolnosti.

Dikcija predstavlja način govorenja, izgovora glasova, slogova, reči , rečenice, kao i način
intonacije. Odnosi se ne samo na govor već i na pevanje i deklamaciju.
Dobra dikcija zavisi od žanra, i predstavlja pravilnost, razgovetnost, i jasnoću!!!

DIKCIJA PO ALEKSANDRU BELIĆU

Pod dikcijom Belić ne podrazumeva samo pravilan govor. On pojam dikcija isključivo vezuje
za govor. Takođe, on pravi razliku između dikcije pri govorenju i dikcije pri čitanju stihova.
Belić govori o razlici između napisanog i izgovorenog teskta. U pisanom interpukcija
zamenjuje dikciju. Takođe, on smatra da dikcija mora da bude prirodna, a oslona za takvo
tvrđenje se nalazi u Horacijevoj „Poetskoj veštini“.

POZORIŠNA DIKCIJA je oblast scenskog govora, koja zavisi od žanra knjizevnog i

scenskog postupka.

Dimenzije govora

Govorni znak je fizičko, materijalno ostvarenje jezičkog znaka i on u svojoj materijalizaciji

nosi i brojne vlastite sadržaje.
Govorni znak je uvek motivisan i on je VIŠEDIMENZIONALAN i prenosi:
1. JEZIČKU INFORMACIJU
2. INFORMACIJU O GOVORNIKU
3. INFORMACIJU O STAVU I EMOCIJAMA GOVORNIKA PREMA PREDMETU
GOVORA I PREMA ONOME KOME JE GOVOR UPUĆEN
Karakteristike govora međusobno su povezane u govoru:
1. INTONACIJA
2. INTEZITET
3. TEMPO
4. PAUZA
5. MIMIKA
6. GESTOVI
7. STVARNI KONTEKST

INTONACIJA - Neprestane promene osnovnog tona u govoru i mogu biti

STRUKTURALNE I MODALNE.

Strukturalne funkcije - zadatak joj je da odredi intonaciju i frazu.

Ovde spadaju:
INTEGRACIJA - niz reči povezan u jedanu recenicu; ovaj iskaz je intonacija i fraza....
Ivan, peva, danas, u pozoristu, nastupa, Anabela. – samostalne celine izgovorene silaznom
intonacijiom.
Od intonacije niza reči stvaramo rečenicu poput:
IVAN PEVA. DANAS U POZORISTU NASTUPA ANABELA.

DELIMITACIJA – određuje i početak i kraj rečenice ili fraze

Niz fonetskih reci vezuje se u jednu celinu i istovremeno se određuju granice te celine.
Tako možemo reći u drugačijim granicama među rečenicama:
Ivan peva danas. U pozorištu nastupa Anabela.

Modalne funkcije

1.Primarne – određuju logične modifikacije. Ovom modelu funkcije intonacije obezbeđuje se

razlikovanje upitnih i izjavnih odnosa.
2.Sekundarne – određuju emotivne modifikacije rečenica koje su uvek prisutne u govoru.
Fonetske karakteristike fokusa: FOKUS je onaj deo fraze koji se po svojim govornim
karakteristikama bitno razlikuje od ostalih dela fraze.

FRAZA se prethodno ostvaruje kao glasovna govorna forma, kao intonacijska i intenzitetska
celina u koju se onda umeću leksički elementi artikulisane reči.

INTEZITET - MOŽE BITI OSLABLJEN, SREDNJI ILI POJAČAN

Tihi govor, šapat do 35 dB – oznaka prisutnosti sagvornika, jer pretpostavlja malu fizičku
udaljenost.
Srednji govor, uobičajeni govorni intenzitet do 65dB – prilagođava visinu inteziteta na osnovu
udaljenosti sagovornika .
Pojačani intenzitet – vikanje, do 100dB - privlačenje pažnje, i njime se obično određuje
rečenični naglasak.

TEMPO je brzina govorenja, SREDNJI , USPORENI i UBRZAN

- Usporeni ističe bitne elemente iskaza, dok se dodatna obaveštenja u kojima leže unutrašnji
delovi ili rečenice obeležavaju ubrzanim tempom, koji tako govori o njihovoj relativnoj
nevažnosti
- Srednja je govorna brzina od 4 do 7 slogova u sekundi.

- Fokus je uobičajeno realizovan usporenim tempom

Petar je, kako i sami znate, ovadno otisao iz grada.
Anabela je uvek, kako se od nje i ocekuje, postigla najbolji uspeh na festivalu.

PAUZA se za razliku od auditivnih karakteristika govorenja razlikuje se po tome što se

događa u vremenskom sledu, a ne istovremeno sa ostalim karakteristama.

Imamo LOGIČKU I STILISTIČKU funkciju!

Logička funkcijsa pauze je kada oblikuje smislene celine i kada se duži iskaz deli na manje
logične celine i tako nam olakšava primanje poruke.
Pravljenje nepotrebnih pauza, a naročito semantiranje proklitika ostavlja utisak neprirodnog
govora, i to je znak niskog nivoa govorne kulture. Takođe, polozaj pauze moze da promeni
logički sadržaj iskaza. Polozaj pauze može da promeni logički sadržaj iskaza, pogotovo kod
negacije:
PETAR / NE IVAN.
PETAR NE / IVAN.
TO JE NJEGOVA PRVA ZNAČAJNA
KNJIGA. TO JE NJEGOVA PRVA / ZNAČAJNA
KNJIGA

Stilistička funkcija pauze ne menja logički sadržaj iskaza, već samo njegovu stilističku
vrednost, obično je rec o isticanju jednog dela iskaza!

Neko je pokucao./ A da nisam ulazniku ni javio, /otvorila se vrata, /i u sobu stupi/ jedna
gospođa.

MIMIKA – pokreti misića lica

Lice je obično u središtu pažnje slušalaca, tako da mimika ima važnu ulogu u praćenju i
održavanju komunikacije. Mimikom se izražavaju i mnoge emocionalni i interpersonalni
sadržaji i oni prate verbalnu komunikaciju.

GESTOVI – pokreti ruku, glave i tela, oni nam otkivaju emocionalno stanje govornika i
interpersonalne stavove.

STRANA IMENA
Transkripcija stranih imena podrazumeva što približnije "uklapanje" stranih glasova u naš
glasovni sistem i "uklapanje" stranog akcenta u pravila naše akcentologije. Na primer,
francusko ime Hugo kod nas će biti Igo a ne Igo, kako bi bilo približnije originalu, jer se
naglasak u srpskom jeziku ne može nalaziti na poslednjem slogu u reči. Ono će, međutim,
zadržati postakcenatsku dužinu na zadnjem slogu, pa će ta dužina, kada se dodaju padežni
nastavci, postati odgovarajući akcenat: Igoa, Igou, Igoom.
GENITIV MNOŽINE IMENICA

I u genitivu množine imenica na -ac. Npr. Dva primera u nominativu, ali niko ne
kaže polIcajci, vatrOgasci. Tu će normalno biti policAjci, vatrogAsci, DalmatInci, jer je
to uzlazni akcent. U u genitivu množine, akcent postaje silazni, i zato nije pravilno
policAjaca, vatrogAsaca, nego opet s pomeranjem na prethodni slog, sa uzlaznim
akcentom: odred polIcajaca, mnogo vatrOgasaca, DalmAtinaca, CrnOgoraca.
Takode u genitivu množine uvek je dug poslednji slog.. - U (rUkU - KU) –
I – stArI - DU

- A Visnja, I – ks i na oba –a duzina

Knjiga – I – DS – a duzina

INTRNACIONALZMI:
Posuđenice koje u više jezika imaju isto osnovno značenje i osnovni isti izraz nazivamo
internacionalizmima (demokratija, hronika, mozaik, stil, valcer, viza…) Većina potiče
iz grčkog i latinskog jezika, te se često nazivaju i europeizmima

Tri načina PRILAGOĐAVANJA:

1. ONAKO KAKO BI IZGOVARALI U NAŠEM JEZIKU

SINTEZA, METODA – DUGO UZLAZNI

2. KADA SA POSLEDNJEG SLOGA PRELAZI NA PRETHODNI

MANEKEN

3. DA OSTAJE NA ISTOM, ALI PRELAZI U UZLANI AKCENAT

MOTAZA

KOMPARATIV I SUPERLATIV

Dvosložni komparativ uvek ima kratko-silazni i duzinu.

Vi(ks)še, ve(ks)ćeg, le(ks)pšoj

Komparativ koji ima više od dva sloga ima kratko uzlazni na 3. slogu od kraja, a na
poslednjem je uvek dužina.

Na~j pametniji Na~j interesantniji

Superlativ koji se sastoji od dvosložnog koparativa imace na naj ~ dugo silazni i duzinu na
kraju, a kod superlativa koji se gradi od 2 sloga ima 2 akcenta, na naj i na 3. slogu od kraju
kratko uzlazni.. NA~J VISE, NAJ VECEG, NAJ LEPSOJ, NAJINTERESANTNIJI

BLOK – FIZIČKI ODREDIV POJAM , NAJČEŠĆE SA PAUZOM NA KRAJU I PRE

POČETKA!!
Fonetske reci određene uglavnom zajednickom, najčesce silaznom ili pak uzlazno-silaznom
intonacijom, jedan je deo na prozodijskom planu istaknutiji od ostalih delova.

GRANICE IZMEĐU BLOKOVA:

- PROMENA TONSKE VISINE
- PROMENE GOVORNOG TEMPA
- REALIZUJE SE KROZ PAUZU, najčešće

PASAŽ JE VEĆA STRUKTURALNA JEDNICA U GOVORNOJ ORGANIZACIJI.

PO SVOM POLOŽAJU I ULOZI U CELOKUPNOJ STRUKTURI PASAŽ MOZE BITI
UVODNI, ZAVISNI I ZAVRŠNI.
PASAŽI SU ODVOJENI PAUZMA, A NAREDNI PASAŽ OBIČNO POČINJE ZNAČAJNO
VIŠIM TONOM I VEĆIM INTEZITETOM.

GRADACIJA JE VEĆA RITMIČKO-MELODIJSKA CELINA KOJA SE SASTOJI OD

NEKOLIKO BLOKOVA! Blokovi koji su u sastavu gradacije realizuju se međusobno po
intezitetu i tonskoj visini! Kod prave gradacije u porastu svaki blok izuzev poslednjeg, ima
veci intezitet i realizovan je na vecoj tonskoj visini od prethodnog! Dok kod prave gradacije u
opadanju svaki blok, izuzev poslednjeg ima manji intenzitet i realizovan je na nižoj tonskoj
visini!
GRADACIJA predstavlja realizaciju elemenata značenjskog plana reči, sintagme i rečenice!!!

ISKAZ je osnovna jedinica komunikacije!!! Rečenica bez obzira na govorni čin poseduje
potencijalnu autonomnost. KADA JE REALIZONA U NEKOM KONTEKSTU ONDA JE
ISKAZ!!! IZKAZ JE JEDAN OD MNOGIH REALIZACIJA REČENICE. Iskazi
podrazumevaju aktuelizaciju rečenice u pisanom obliku ili govoru!

S obzirom na informativnu vrednost, u ISKAZU POSTOJE DVA DELA:

TEMA – predstavlja ono sto je staro, poznatu informaciju, najmanje doprinosi komunikaciji
ali ona je predmet razgovora!

REMA – predstavlja ono što je novo u iskazu i što doprinosi procesu komunijacije koja je u
toku! Najveći stepen kominikacijskog dinamizma!

Prvo tema pa rema, a zavrsava se nečim nepoznatim!

DIREKTAN RED RECI – OBIČAN, OSNOVNI

OBRNUTI RED RECI - RETORIČKI, PROMENJENI