Nirnberški tribunal, Tokijski tribunal i Nirnberški principi

Nirnberški i Tokijski tribunal - Za osnivanje Nirnberškog tribunala od značaja je Moskovska

deklaracija koja je doneta još u toku II svetskog rata posle Konferencije u Moskvi (1943.) kojom
su se predstavnici država koje su se borile protiv nacističike Nemačke saglasile da se posle rata
sudi nemačkim ratnim zločincima. Londonskim Sporazumom četiri velikih sila saveznika od
8.avgusta 1945. utvrđeno je da se ustanovi Međunarodni vojni tribunal za suđenje ratnim
zločincima iz II svetskog rata, a kao sastavni deo Sporazuma usvojen je i Statut tog tribunala.
Međunarodni vojni tribunal koji je imao četiri sudije sastao se 1945. u Nirnbergu da bi započeo
proces protiv glavnih ratnih zločinaca Trećeg Rajha. Pred Tribunalom se našlo 24 optuženih. Već
1946. suđenje je završeno i smrtna kazna koja je bila izrečena 12 optuženih, 7 su bili osuđeni na
duge vremenske kazne ili doživotnu kaznu zatvora, dok su trojica bili oslobođeni. Učiniocima
koji nisu bili na najvažnijim položajima u Trećem Rajhu sudili su vojni tribunali četiri sile
pobednice na osnovu Zakona br.10 Kontrolnog saveta za Nemačku. Međunarodni vojni Tribunal
za Daleki Istok osnovan je proklamacijom američkog generala Daglasa Mak Artura. Tribunal je
imao 11 sudija koje je imenovalo 11 zemalja. Specifičnost suđenje u Tokiju bilo je i izdvojeno
mišljenje trojice sudija u pogledu Statuta tog Tribunala, jer su zauzeli stav da taj Statut mora biti
konzistentan sa običajnim međunarodnim pravom. Na suđenju u Tokiju koje je počelo 1946., a
završeno 1948., sudilo se 28 optuženih. Tribunalima u Nirnbergu i Tokiju se prigovara da su
delili pobedničku pravdu i da su prekršili načelo legaliteta. Ipak, ova suđenja su imala svoje
opravdanje i bila su mnogo bolje rešenje nego egzekucije u odnosu na pripadnike pobeđene
strane što je bila njihova alternativa. Na osnovu Statuta tribunala i Nirnberške presude
postavljeni su principi međ.krivičnog prava tzv. Nirnberški principi koji su aktuelni i danas.

Nirnberški principi:

• I princip: Svaka osoba koja učini delo koji se po međunarodnom pravu smatra zločinom je
odgovorna i podložna kazni.

• II princip: Činjenica da domaće (nacionalno) pravo ne propisuje kaznu za delo koji se po

međunarodnom pravu smatra zločinom ne oslobađa osobu koja je učinila delo od odgovornosti
po međunarodnom pravu.

• III princip: Činjenica da je osoba koja je učinila delo koje se po međunarodnom pravu smatra
zločinom to delo učinila u vršenju dužnosti šefa države ili nadležnog zvaničnika ne oslobađa tu
osobu odgovornosti po međunarodnom pravu.

• IV princip: Činjenica da je osoba postupala po naređenjima vlasti ili nadređenog ne oslobađa

je odgovornosti po međunarodnom pravu, pod uslovom da je imala mogućnost moralnog
izbora.
• V princip: Svaka osoba optužena za zločin po međunarodnom pravu ima pravo na pravično
suđenje zasnovano na činjenicama i pravu.

• VI princip: Sledeći zločini su kažnjivi kao zločini po međunarodnom pravu:

a. Zločini protiv mira: 1. Planiranje, priprema, započinjanje i vođenje agresorskog rata ili rata
koji je u suprotnosti sa međunarodnim poveljama, sporazumima ili uveravanjima . 2.
Učestvovanje u zajedničkom planu ili zaveri za činjenje dela navedenih pod (1).

b. Ratni zločini: kršenja zakona ili običaja rata koja uključuju, ali se ne ograničavaju na, ubistvo,
zlostavljanje, deportaciju na ropski rad ili u bilo koju drugu svrhu civilnog stanovništva na
okupiranoj teritoriji, ubistvo ili zlostavljanje ratnih zarobljenika, osoba na moru, ubistvo talaca,
pljačku javne ili privatne imovine, namerno razaranje gradova i sela ili bilo kakvo uništavanje
koje nije opravdano vojnom potrebom.

c. Zločini protiv čovečnosti: ubistvo, istrebljenje, stavljanje u ropski položaj, deportacija i drugi
nehumani akti učinjeni protiv bilo kog civilnog stanovništva, ili progoni na političkoj, rasnoj ili
verskoj osnovi, kada su ta dela učinjena ili su ti progoni sporvedeni u vršenju ili u vezi sa
vršenjem bilo kog zločina protiv mira ili bilo kog ratnog zločina.

• VII princip: Saučesništvo u vršenju zločina protiv mira, ratnog zločina ili zločina protiv
čovečnosti pomenutih u VI principu je zločin po međunarodnom pravu.