Britanski standard BS 12831:2003

Sistemi grejanja u zgradama – Metod za proračun projektovanih toplotnih gubitaka

UVOD

Ovaj standard određuje metod za izračunavanje potrebne količine toplote za

snabdevanje u okviru standardizovanih projektnih uslova, kako bismo bili sigurni da je
postignuta potrebna unutrašnja projektna temperatura.
Ovaj standard opisuje proračun projektovanog toplotnog opterećenja:
 računajući toplotno opterećenje za sobu po sobu ili grejanu prostoriju po grejanu
prostoriju, u svrhu dimenzionisanja emitera toplote,
 računajući toplotno opterećenje za celu zgradu ili entititet zgrade, u svrhu
proračuna ukupne količine toplote za snabdevanje.
Ovaj standard takođe predviđa pojednostavljen metod za proračun.
Set vrednosti i faktora potrebnih za proračun toplotnih gubitaka trebalo bi da bude
određen nacionalnim aneksom pri ovom standardu. Aneks D tabelarno predstavlja sve
faktore koji se mogu odrediti na nacionalnom nivou i daje standardne vrednosti za
slučajeve kada nacionalni aneks nije dostupan (ne postoji).

1 -DOMEN

Ovaj standard opisuje metode proračuna projektovanih toplotnih gubitaka i

projektovanog toplotnog opterećenja za osnovne slučajeve u projektovanim uslovima.
Osnovni slučajevi obuhvataju sve zgrade:
 sa ograničenom vrednošću visine sobe (koja ne prelazi 5m);
 pretpostavlajući da će se grejanje odvijati u stacionarnim uslovima u okvirima
projektovanog.
Primeri ovakvih zgrada su : zgrade za stanovanje; poslovne i zgrade raznih nadleštava;
škole; biblioteke; bolnice; objekti za rekreaciju; zatvori; ugostiteljski objekti; skladišta i
druge zgrade za poslovne namene; industrijski objekti.
U aneksima su, takođe, date i informacije za rad u sledećim specijalnim
slučajevima:
 zgrade sa visokim plafonima ili dugačkim omotačem;
 zgrade u kojima se značajno razlikuju temperatura vazduha i prosečna
temperatura zračenja.
3 -TERMINI, DEFINICIJE I SIMBOLI

3.1 -TERMINI I DEFINICIJE

Za potrebe ovog Evropskog standarda, sledeći termini i definicije se upotrebljavaju.

3.1.1
Suteren
Prostor je klasifikovan kao suteren (podrum) ako se više od 70% njegovih spoljašnjih
zidova nalazi ispod površine tla

3.1.2
Elementi zgrade
Komponenete zgrade kao što su zid, pod

3.1.3
Entitet zgrade
Ukupna zapremina grejanih prostorija opslužena jednim zajedničkim sistemom za
grejanje (npr. jednosobni stanovi) gde stanari mogu kontrolisati toplotu dovedenu svakom
jednosobnom stanu.

3.1.4
Projektna temperaturska razlika
Razlika između unutrašnje projektne temperature i spoljašnje projektne temperature

3.1.5
Projektovani toplotni gubici
Količina toplote koja napušta zgradu i odlazi u spoljašnju sredinu u okviru naznačenih
projektovanih uslova

3.1.6
Koeficijent projektovanih toplotnih gubitaka
Projektovani toplotni gubitak po jedinici temperaturske razlike

3.1.7
Projektovani prenos toplote
Toplota preneta unutar entiteta zgrade ili same zgrade

3.1.8
Projektovano toplotno opterećenje
Potreban toplotni protok neophodan da bi se postigli naznačeni projektovani uslovi

3.1.9
Projektovani transmisioni toplotni gubici razmatrane prostorije
Toplotni gubici u okolinu kao rezultat toplotnog provođenja kroz okolne površine, kao i
prenošenje toplote između grejanih prostorija unutar zgrade
3.1.10
Projektovani ventilacioni toplotni gubici razmatrane prostorije
Toplotni gubici u spoljašnju sredinu putem ventilacije i infiltraciije kroz omotač zgrade i
toplota preneta ventilacijom iz jedne grejane prostorije u drugu grejanu prostoriju

3.1.11
Spoljašnja temperatura vazduha
Temperatura vazduha izvan zgrade

3.1.12
Spoljašnja projektovana temperatura
Spoljašnja temperatura vazduha koja se koristi za proračun projektovanih toplotnih
gubitaka

3.1.13
Grejana prostorije
Prostorija koja je zagrejana do naznačene unutrašnje projektovane temperature

3.1.14
Unutrašnja temperatura vazduha
Temperatura vazduha unutar zgrade

3.1.15
Unutrašnja projektovana temperatura
Radna temperatura u središtu grejane prostorije (između 0.6 i 1.6m visine) kkorišćena za
proračun projektovanih toplotnih gubitaka

3.1.16
Prosečna godišnja temperatura vazduha
Prosečna vrednost spoljašnje temperature vazduha tokom godine

3.1.17
Radna temperatura
Aritmetička sredina unutrašnje temperature vazduha i prosečne temperature zračenja

3.1.18
Toplotna zona
Deo zagrejane prostorije sa poznatom temperaturom u jednoj tački i sa zanemarljivim
prostornim odstupanjima od iste unutrašnje temperature

3.1.19
Negrejana prostorija
Prostor koji nije deo grjanog prostora
3.1.20
Ventilacioni sistem
Sistem koji obezbeđuje odrđenu vrednost vazdušnog protoka

3.1.21
Zona
Grupa prostorija koje imaju slične termičke karakteristike

3.2 -SIMBOLI I JEDINICE

Za potrebe ovog Evropskog standarda, sledeći termini i definicije se upotrebljavaju.

Tabela 1 – Simboli i jedinice

Simbol Veličina Jedinica
A, b, c,f različiti korekcioni faktori -
A površina m2
B karakteristični parametar m
cp specifični toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku J/(kg K)
d debljina m
ei zaštitni koeficijent -
ek, el korekcioni faktor ekspozicije -
Gw korekcioni faktor podzemnih voda -
h koeficijent površine toplotnog prenošenja W/( m2K)
H koeficijent toplotnih gubitaka , koeficijent prenošenja toplote W/K
l dužina m
n vrednost promena spoljašnjeg vazduha h-1
n50 vrednost promena vazduha na razlici pritisaka od 50 Pa h-1
između unutrašnjosti i spoljašnjosti zgrade
P obim podne grede m
Q količina toplote, količina energije J
T termodinamička temperatura prema Kelvinovoj skali K
U prenošenje toplote W/( m2K)
v brzina vetra m/s
V zapremina m3
vrednost vazdušnog protoka m3/s
 korekcioni faktor visine -
 toplotni gubici, toplotna snaga W
HL toplotno opterećenje W
 efikasnost %
 provodljivost W/( mK)
θ temperatura prema Celzijusovoj skali C
 gustina vazduha na θ int,i kg/m3
 linearna toplotna provodljivost W/( mK)
Tabela 2 – Popis

a: (air) vazduh h: (height) visina o: (operative) radni

A: (building entity) entitet
zgrade
B, bdg: (building) zgrada
bf: (basement floor)pod
suterena
Bw: (basement wall) zid
suterena
e: (external, exterior)
spoljašnji, spoljašnjost
env: (envelope) omotač
equiv: (equivalent)
ekvivalentno
Ex: (exhaust)povrat,
izvlačenje
G: (ground) zemlja
inf: (infiltration) infiltracija
int: (internal) unutrašnji
i,j: (heated space) grejana
prostorija
k: (building elelment)
element zgrade
l: (termal bridge) toplotni
most
m: (annual mean) srednji
godišnji
mech: (mechanical)
mehanički
min: (minimum) najmanji
nat: (natural) prirodni
r: (mean radiant) srednje
zračenje
RH: (reheat)ponovo grejati
su: (supply)razvod,
snabdevanje
T: (transmittion)prenošenje
tb: (type of building)vrsta
zgrade
u: (unheated space)
negrejana prostorija
V: (ventilation) ventilacija
 θ: (higher indoor
temperature) viša unutrašnja
temperatura
W: (water/ window/ wall)
voda/prozor/zid

4 -NAČELO METODA PRORAČUNA

Metod proračuna za osnovne slučajeve bazira se na sledećim hipotezama:

 temperaturska raspodela (temperatura vazduha i projektovana temperatura) smatra
se uniformnom;
 temperaturski gubici se računaju za stacionarne uslove, podrazumevajući
konstantna svojstva, kao što su: vrednosti temperature, karakteriistike elemenata
zgrade, itd.

Procedura za osnovne slučajeve može biti korišćena za najveći broj zgrada:

 čija spratna visina (visina sa plafonom) ne prelazi 5m;
 za zagrejane ili prostorije koje koje će se grejati na naznačenoj temperaturi
stacionarno;
 kod kojih se za temperaturu vazduha i radnu temperaturu smatra da imaju istu
vrednost.

U slabo izolovanim zgradama i/ili tokom perioda zagrevanja emisionim

sistemima sa velikim udelom konvektivnog prenošenja toplote, tj., vazdušnim grejanjem,
ili velikim grejnim površinama sa značajnim zračećim komponentama, tj., podnim ili
plafonskim grejačima, može postojati značajna razlika između temperature vazduha i
radne temperature, kao i odstupanja od uniformnosti raspodele temperature unutar sobe,
koje mogu voditi do bitnih odstupanja od osnovnog slučaja. Ovi će slučajevi biti
razmotreni u okviru specijalnih slučajeva (vidi aneks B). Slučaj neuniformne raspodele
temperature takođe će biti razmotren u poglavlju 7.1.4.
Za početak, računaju se projektovani toplotni gubici. Ovi se rezultati potom
koriste za određivanje projektovanog toplotnog opterećenja.
Za proračun projektovanih toplotnih gubitaka zagrejane prostorije, trebalo bi
razmotriti sledeće komponente:
 projektovane transmisione gubitke, koji predstavljaju toplotne gubitke u
spoljašnju sredinu kao rezultat termičke provodljivosti okolnih površina, kao i
rezultat prenošenja toplote između grejanih prostorija zbog činjenice da date
susedne prostorije mogu biti grejane (ili samo formalno smatrano grejane) na
različitim temperaturama. Na primer, za susedne prostorije koje pripadaju drugom
stanu, može se pretpostaviti da se greju na stalnoj temperaturi koja odgovara
nenastanjenom stanu;
 projektovani ventilacioni toplotni gubici, koji predstavljaju toplotne gubitke u
spoljašnju sredinu, putem ventilacije ili infiltracije kroz omotač zgrade i toplotu
prenetu ventilacijom iz jedne grejane prostorije u drugu grejanu prostoriju unutar
zgrade.

5 -OPŠTA RAZMATRANJA

5.1 –POSTUPAK PRORAČUNA ZA GREJANU PROSTORIJU

Koraci:
a) odrediti vrednost spoljašnje projektne temperature i prosečne godišnje spoljašnje
temperature;
b) odrediti položaj svake prostorije (grejane i negrejane) i vrednosti unutrašnjih
projektnih temperatura svake grejane prostorije;
c) odrediti dimenzijske i termičke karakteristike elemenata zgrade za svaku grejanu i
negrejanu prostoriju;
d) izračunati koeficijent projektovanih transmisionih toplotnih gubitaka i pomnožiti
ga projektovanom temperaturskom razllikom kako bi se dobili projektovani
transmisioni toplotni gubici grejane prostorije;
e) izračunati koeficijent projektovanih ventilacionih toplotnih gubitaka i pomnožiti
ga projektovanom temperaturskom razllikom kako bi se dobili projektovani
ventilacioni toplotni gubici grejane prostorije;
f) dobiti ukupne projektovane toplotne gubitke grejane prostorije sabiranjem
projektovanih transmisionih toplotnih gubitaka i projektovanih ventilacionih
toplotnih gubitaka;
g) izračunati kapacitet zagrevanja grejane prostorije, tj., dodatnu snagu potrebnu za
kompenzaciju efekata grejanja sa prekidima;
h) dobiti ukupno projektovano toplotno opterećenje sabiranjem ukupnih
projektovanih toplotnih gubitaka i kapaciteta zagrevanja.
5.2 -POSTUPAK PRORAČUNA ZA ENTITET ZGRADE ILI ZGRADU

Za određivanje količine toplote koju treba dovesti, tj., za dimenzionisanje

razmenjivača toplote ili generatora toplote, potrebno je proračunati ukupno
projektovano toplotno opterećenje entiteta zgrade ili čitave zgrade. Ovaj postupak
zasnovan je na rezultatima proračuna za grejanu prostoriju po grejanu prostoriju.
Koraci:
a) sumirati projektovane toplotne transmisione gubitke svih grejanih prostorija bez
razmatranja prenete toplote unutar naznačenih granica sistema, kako bi se dobili
ukupni projektovani transmisioni toplotni gubici entiteta zgrade ili same zgrade;
b) sumirati projektovane toplotne ventilacione gubitke svih grejanih prostorija bez
razmatranja prenete toplote unutar naznačenih granica sistema, kako bi se dobili
ukupni projektovani ventilacioni toplotni gubici entiteta zgrade ili same zgrade;
c) dobiti ukupne projektovane toplotne gubitke entiteta zgrade ili same zgrade
sabiranjem ukupnih projektovanih transmisionih toplotnih gubitaka i ukupnih
projektovanih ventilacionih toplotnih gubitaka;
d) sumiranje kapaciteta zagrevanja svih grejanih prostorija kako bi se dobio ukupni
kapacitet zagrevanja entiteta zgrade ili same zgrade potreban za kompenzaciju
efekata grejanja sa prekidima;
e) dobiti ukupno projektovano toplotno opterećenje entiteta zgrade ili same zgrade
sabiranjem ukupnih projektovanih toplotnih gubitaka i ukupnog kapaciteta
zagrevanja.
 Određivanje osnovnih podataka:
Korak
-spoljašnje projektne temperature Klimatski podaci
a)
-prosečne godišnje spoljašnje temperature

Definisanje svake prostorije u zgradi:

Grejana Ne Položaj svake prostorije i
Korak prostorija Negrejani prostor unutrašnja projektna
b) ili ne? temperatura svake
Da grejane prostorije

Unutrašnja projektna temperatura

Određivanje:
-dimenzijskih karakteristika
Korak Podaci o zgradi
-termičkih karakteristika
c) (građevinska fizika)
svih elemenata zgrade za svake grejanu i
negrejanu prostoriju
Za toplotne gubitke kroz:
Proračun projektnih transmisionih toplotnih
-omotač zgrade
Korak gubitaka:
-negrejane prostorije
d) koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka·
-susedne prostorije
projektovana temperaturska razlika
-tlo
Proračun projektnih ventilacionih toplotnih
gubitaka:
Korak
koeficijent ventilacionih toplotnih gubitaka·
e)
projektovana temperaturska razlika
Proračun toplotnih
gubitaka zgrade
Proračun ukupnih projektovanih toplotnih
Korak gubitaka:
f) projektovani transmisioni gubici + projektovani
ventilacioni gubici
Proračun kapaciteta zagrevanja:
Korak Efekti grejanja sa
dodatna snaga potrebna za kompenzovanje
g) prekidima
nekontinuiranog grejanja

Proračun ukupnog projektovanog toplotnog

Korak opterećenja: Proračun projektovanog
h) ukupni projektovani toplotni gubici + kapacitet toplotnog opterećenja
zagrevanja
5.3 -POSTUPCI POJEDNOSTAVLJENOG METODA PRORAČUNA

Pojednostavljenja data za određivanje toplotnih gubitaka data su u poglavlju 9.

6 -POTREBNI PODACI

Aneks D ovog standarda daje informacije za odgovarajuće podatke potrebne za

izvršavanje proračuna toplotnog opterećenja. Ove se informacije mogu koristiti u
slučaju kada nacionalni aneks nije dostupan.

6.1 -Klimatski podaci

Za ovaj proračun koriste se sledeći klimatski podaci:

 spoljna projektna temperatura, θe , za proračun projektovanih toplotnih
gubitaka u spoljašnju sredinu;
 godišnja prosečna spoljna temperatura, θm,e , za proračun toplotnih gubitaka ka
tlu.
Proračuni moraju postojati da bi se odredili projektni klimatski podaci. Kako još
uvek nema evropskog dogovora za ovaj proračun ni publikovanja ovih klimatskih
parametara, proračunate i objavljene nacionalne vrednosti će biti korišćene.
Za određivanje spoljašnje projektne temperature može se koristiti odredbe iz
prEN ISO 15927-5. Jedan od načina je i usvajanje najniže prosečne dvodnevne
temperature, koja je registrovana bar deset puta u periodu od dvadeset godina, za
spoljašnju projektnu temperaturu.

6.2 –Unutrašnja projektna temperatura

Unutrašnja temperatura koja se koristi za proračun projektovanih toplotnih

gubitaka, je unutrašnja projektna temperatura, θint. Za osnovni slučaj, smatra se da
radna temperatura i unutrašnja temperatura vazduha imaju istu vrednost. U
slučajevima kada ova aproksimacija nije primenjiva, više informacija daje aneks B.
Standardne vrednosti unutrašnje projektne temperature, u odsustvu nacionalnog
aneksa, date su u odeljku D.2.

6.3 -Podaci o zgradi

Ulazni podaci za proračun „soba po soba“ su sledeći:

Vi , (m3)- unutrašnja zapremina svake sobe (grejane i negrejane);
Ak, (m2)- površina svakog elementa zgradde;
Uk, (W/( m2K))- prenošenje toplote za svaki element zgrade;
l, (W/( mK))-linearno toplotna provodljivost svakog linearnog toplotnog mosta;
li, (m)- dužina svakog linearnog toplotnog mosta.
 Proračun toplotnog prenosa (U-vrednost) elemenata zgrade trebalo bi sprovesti uz
poštovanje graničnih uslova i karakteristika materijala, koji su definisani i
preporučeni (pr)EN-standardima.Pregled svih parametara koji se koriste za proračun
U-vrednosti elemenata zgrade, zajedno sa preporukama za uptrebu odgovarajućeg
standarda, date su u sledećoj tabeli.

Tabela 3- Parametri za proračun U-vradnosti

Simbol i Naziv parametra Reference ili uputi na
jedinica pr-EN
Rsi (m2K/W) Izdržljivost unutrašnjih površina EN ISO 6946
Rse (m K/W)
2
Izdržljivost spoljnih površina EN ISO 6946
 (W/( mK)) Termička provodljivost (homogenih materijala):
 određivanje nazivnih i projektnih vrednosti EN ISO 10456
 tabelisanje projektnih vrednosti (sigurne vrednosti) EN 12524
 tipovi zemlje EN ISO 13370
 lokalno postavljanje i uslovi vlažnosti (zavisno od nacionalni standardi
zemlje do zemlje)
R (m K/W)
2
Termička izdržljivost (ne)homogenih materijala EN ISO 4946
Ra (m K/W)
2
Termička otpornost vazdušnog sloja ili procepa: EN ISO
 neprovetrenih, blago i dobro provetrenih vazdušnih
slojeva
 dvokrilnih i dvostrukih prozora
U (W/m2K) Prenošenje toplote:
 opšti metod proračuna EN ISO 4946
 prozori, vrata (proračunate i vrednosti iz tabela) EN ISO 10077-1
 okviri (numerička metoda) prEN ISO 100771-2
 zastakljenja EN 673
l (W/ mK) linearna toplotna provodljivost (toplotni mostovi):
 detataljan proračun( numerički-3D) EN ISO 10211-1
 detataljan proračun( numerički-2D) EN ISO 10211-2
 pojednostavljen proračun EN ISO 14683
(W/ K) Toplotna provodljivost u tački (3D toplotni mostovi) EN ISO 10211-1

Za određivanje koeficijenta ventilacionih toplotnih gubitaka, koriste se sledeće veličine:

nmin , (h-1) -minimalni broj promena spoljašnjeg vazduha po času;

n50 , (h-1) -broj promena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Pa između unutrašnjosti i
spoljašnjosti;

, (m3/s) -vrednost protoka vazduha infiltracijom zbog nezaptivenosti omotača

inf
zgrade, uzimajući u obzir vetar i efekte dimnjaka;
 su , (m3/s) protok dovedenog vazduha;

ex , (m3/s) protok izlaznog vazduha;

V - efikasnost povratnog grejnog sistema za iscrpljen vazduh.

Izbor dimenzija zgrade trebalo bi jasno izložiti. Kakav god da je izbor, gubitke
kroz celokupnu površinu spoljašnjih zidova trebalo bi uključiti. Unutrašnje, spoljašnje ili
celokupne unutrašnje dimenzije mogu se koristiti u skladu sa EN ISO 13789, ali izbor
dimenzija zgrade treba jasno izložiti i pridržavati ga se tokom proračuna. Treba obratiti
pažnju na to da EN ISO 13789 ne pokriva pristup „soba po soba“.

7 -UKUPNI PROJEKTOVANI TOPLOTNI GUBICI ZA GREJANU

PROSTORIJU- OSNOVNI SLUČAJEVI

Ukupni projektovani toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), i, računaju se na sledeći
način:

i = T,i + V,i W

gde je:
T,i ,(W) = projektovani transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju;
V,i ,(W) = projektovani ventilacioni toplotni gubici za grejanu prostoriju.

7.1 -PROJEKTNI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI

Projektovani transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), T,i, računaju se na

sledeći način:

T,i= (HT, ie + HT,ig + HT, ij)( θint,i - θe) W

gde je:
HT, ie W/K= koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i)
u spoljašnju sredinu (e) kroz omotač zgrade;

HT, iue W/K= koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i)
u spoljašnju sredinu (e) kroz negrejanu prostoriju (u);

HT, ig W/K= koeficijent toplotnih gubitaka usled stacionarne transmisije iz

grejane prostorije (i) u zemlju (g);

HT, ij W/K= koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i)

u susednu grejanu prostoriju (j), grejanu na znatno različitu temperaturu, tj., u
 susednu grejanu prostoriju jednog entiteta zgrade ili u grejanu prostoriju
susednog entiteta zgrade;

θint,i C= unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije;

θe C= spoljna projektna temperatura.

7.1.1 -TOPLOTNI GUBICI DIREKTNO U OKOLINU - KOEFICIJENT

TOPLOTNIH GUBITAKA HT, ie

Koeficijent projektovanih transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u

spoljašnju sredinu (e), HT, ie, obavezan je za sve elemente zgrade i sve linearne toplotne
mostove koji odvajaju grejanu prostoriju od spoljašnjeg okruženja, kao što su: zidovi,
pod, plafon, vrata, prozori. HT, ie se računa na sledeći način:

HT, ie=kAkUkek + l lllel W/K

gde je:
Ak ,m2 - površina elementa (k) zgrade;

ek, el – korekcioni faktori ekspozicije koji uzimaju u obzir klimatske uticaje kao
što su apsorpcija vlage od strane elemenata zgrade, brzina vetra i temperatura,
različita izolacija, samo pod uslovom da ovi uticaji nisu već bili uzeti u obzir pri
određivanju U-vrednosti (EN ISO 6946).
ek i el biće određeni na nacionalnom nivou; inače, te vrednosti su date u D.4.1;

Uk, W/m2K- prolaženje toplotekroz element (k) zgrade, proračunato prema:

 EN ISO 4946 (za neprozirne elemente)
 EN ISO 10077-1 (za vrata i prozore)
 ili prema indikacijama datimu Evropskim tehničkim ocenama;

ll, m - dužina linearnog toplotnog mosta (l) između unutrašnjosti i spoljašnjosti;

l W/ mK - linearna toplotna provodljivost linearnih toplotnih mostova (l),

biće određena na jedan od dva načina:
 grubom procenom, koristeći vrednosti iz tabele prema sandardu EN ISO
14683;
 proračunom u skladu sa EN ISO 10211-2.
Tabelarne vrednosti za l u standardu EN ISO 14683 date su samo za čitavu
zgradu.Nelinearni toplotni mostovi nisu uzeti u obzir za ovaj proračun.
Pojednostavljen metod za linearne transmisione toplotne gubitke

Sledeći se metod može koristiti za proračun linearnih transmisionih toplotnih gubitaka:

Ukc = Uk + Utb W/m2K

gde je:
Ukc W/m2K - korigovano prenošenje toplote elementa (k) zgrade, koje uzima u
obzir linearne toplotne mostove
Uk W/m2K - prenošenje toplote elementa (k) zgrade
Utb W/m2K - korekcioni faktor koji zavisi od vrste elementa zgrade;
standardne vrednost su date u D.4.1.

7.1.2 -TOPLOTNI GUBICI KROZ NEGREJANU PROSTORIJU, HT, iue

Ako se između grejane prostorije (i) i okoline (e) nalazi negrejana prostorija (u),
koeficijent projektovanih transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije u
spoljašnjost se računa na sledeći način:

HT, iue=kAkUkbu + l lll bu W/K

gde je:
bu - faktor smanjenja temperature koji uzima u obzir razliku između temperature
negrejane prostorije i spoljne projektne temperature.

Faktor smanjenja temperature, bu, može se odrediti trojako:

a) ako je temperatura negrejane prostorije, θu , data ili izračunata, unutar
projektovanih uslova, bu se određuje na sledeći načun:
bu=(θint,i - θu)/( θint,i - θe);
b) ako je temperatura negrejane prostorije, θu, nepoznata, bu se određuje na sledeći
načun:
bu=Hue/(Hiu+Hue)
gde je:
Hiu W/K-koeficijent toplotnih gubitaka iz grejane (i) u negrejanu prostoriju (u),
koji uzima u obzir:
 transmisione toplotne gubitke (u spoljašnjost i u zemlju);
 ventilacione toplotne gubitke (između negrejane prostorije i okoline);
c) Pronaći u nacionalnom aneksu ovog standarda vrednost faktora za svaki od
navedenih slučajeva. U svakom slučaju, standardne vrednosti date su u poglavlju
D.4.2.

7.1.3 -TOPLOTNI GUBICI KA TLU, HT, ig

Vrednost toplotnih gubitaka kroz podove i zidove suterena, bilo da su direktno ili
indirektno u kontaktu sa tlom, zavisi od nekoliko faktora. Oni uključuju površinu i obim
izložene podne konstrukcije, dubinu poda suterena ispod nivoa tla, kao i termička
svojstva zemlje.
Za potrebe ovog standarda vrednost toplotnih gubitaka u zelju može se računati u skladu
sa EN ISO 13370:
 na detaljan način;
 na pojednostavljen način, iznad opisan.U ovom slučaju toplotni gubici usled
toplotnih mostova se ne uzimaju u obzir.

Koeficijent projektovanih transmisionih toplotnih gubitaka u stacionarnom stanju

iz grejane prostorije (i) kroz tlo (g) , HT, ig, računa se na sledeći način:

HT, ig= fg1fg2(k Ak Uequiv,k)  Gw W/K

gde je:
fg1 - korekcioni faktor koji uzima u obzir uticaj godišnjeg kolebanja spoljašnje
temperature. Ovaj faktor će biti određen na nacionalnom nivou. U svakom
slučaju, standardne vrednosti date su u poglavlju D.4.3.

fg2 - faktor smanjenja temperature koji uzima u obzir razliku između prosečne
godišnje temperature i spoljne projektne temperature na sledeći način:
fg2=(θint,i - θm,e)/( θint,i - θe);

Ak m2- površina elementa zgrade (k) u dodiru sa zemljom;

Uequiv, k W/m2K - ekvivalent prolaženja toplote elementa zgrade (k), određen u

skladu sa tipologijom podova (slika 3-6, tabela 4-7);

Gw - korekcioni faktor koji uzima u obzir uticaj podzemnih voda. Ako je rastojanje
između gornje granice podzemne vode i nivoa poda suterena (podne konstrukcije)
manje od 1m, ovaj se uticaj ne uzima u obzir. Ovaj faktor se može proračunati
prema EN ISO 13370 i biće određen na nacionalnom nivou. U svakom slučaju,
standardne vrednosti date su u poglavlju D.4.3.
Slike 3-6 i tabele 4-7 daju vrednosti Uequiv, k za različite tipove podova istaknute u EN ISO
13370, kao funkcije U-vrednosti elemenata zgrade i karakterističnog parametra, B. Na
ovim slikama i tabelama toplotna provodljivost tla se pretpostavlja da je
g=2.0 W/mK i efekti ivične izolacije nisu uzeti u obzir.

Karakteristični parametar, B, je dat na sledeći način:

B=Ag/ (0,5P) m,
gde je:
Ag m2 - površina razmatrane podne ploče. Za celu zgradu, Ag je ukupna površina
prizemlja. Za deo zgrade, tj., za entitet zgrade u redu kuća, A g je površina
prizemlja u okvirima razmatranog;
P m - obim razmatrane podne ploče. Za celu zgradu, P je ukupan obim zgrade.
Za deo zgrade, tj., za entitet zgrade u redu kuća, P uključuje samo dužinu
spoljašnjih zidova koji odvajaju grejanu prostoriju u okvirima razmatranog od
spoljašnjeg okruženja.

Primer: Slika 2
Ag=150 m2
P=50 m
B=150/(0,550)=6

U EN ISO 13370, karakteristični parametar, B, proračunat je za zgradu u celini. Za

pristup „soba po soba“, B biće određen za svaku prostoriju u jednom od sledeća tri
slučaja:
- za sve sobe bez spoljašnjih zidova koji odvajaju grejanu prostoriju unutar razmatranog
od spoljašnjeg okruženja, koristi se B-vrednost proračunata za zgradu u celini;
-za sve sobe sa dobro izolovanim podom (Ufloor < 0,5 W/m2K ), koristi se B-vrednost
proračunata za zgradu u celini;
-za sve ostale sobe, pojedinačno proračunati B-vrednost prema principu „soba po soba“
(konzervativan proračun)

Podna konstrukcija na površini tla

Ekvivalent prolaženja toplote kroz pod prizemlja dat je na Slici 3 i u Tabeli 4, kao
funkcija prolaženja toplote kroz pod i karakterističnog parametra, B.

Ključ:
a - konkretan pod (neizolovan)
b - B- vrednost, m

Tabela 4- Uequiv, bf – vrednost za podnu konstrukciju prizemlja na nivou tla, kao

funkcija prolaženja toplote kroz pod i karakterističnog parametra, B
Uequiv, bf (z =0m)
B’-vrednost
W/m2K
Bez izolacije
m Upoda=2,0 Upoda=1.0 Upoda=0,5 Upoda=0,25
2 1,30 0,77 0,55 0,33 0,17
4 0,88 0,59 0,45 0,30 0,17
6 0,68 0,48 0,38 0,27 0,17
8 0,55 0,41 0,33 0,25 0,16
10 0,47 0,36 0,30 0,23 0,15
12 0,41 0,32 0,27 0,21 0,14
14 0,37 0,29 0,24 0,19 0,14
16 0,33 0,26 0,22 0,18 0,13
18 0,31 0,24 0,21 0,17 0,12
20 0,28 0,22 0,19 0,16 0,12

Grejani suteren sa podnom konstrukcijom ispod nivoa tla

 Osnova proračuna ekvivalenta prolaženja toplote za grejani suteren delimično ili
potpuno ispod nivoa zemlje je sličan proračunu za podnu ploču na nivou zemlje, ali
uključuje i dva tipa elemenata zgrada, tj., Uequiv, bf za podne elemente i Uequiv, wf za zidne
elemente.
Ekvivalent prolaženja toplote za podne elemente dat je na Slici 4 i 5 i Tabeli 5 i 6,
kao funkcija prolaženja toplote kroz pod i karakterističnog parametra, B. Ekvivalent
prolaženja toplote za zidne elemente dat je na Slici 6 i Tabeli 7, kao funkcija prolaženja
toplote kroz zid i dubine ispod nivoa zemlje.

Za grejani suteren delimično ispod nivoa tla, toplotni gubici direktno u spoljašnju
sredinu iz onih delova prizemlja koji su iznad nivoa zemlje, određuju se u skladu sa 7.1.1
bez uticaja iz zemlje i uzimajući u obzir samo onih delova koji su iznad nivoa tla.

Tabela 5 -Uequiv, bf – vrednost za podnu konstrukciju podruma na 1,5 m ispod

nivoa tla, kao funkcija prolaženja toplote kroz pod i karakterističnog parametra, B
Uequiv, bf (z =1,5m)
B’-vrednost
W/m2K
Bez izolacije
m Upoda=2,0 Upoda=1.0 Upoda=0,5 Upoda=0,25
2 0,86 0,58 0,44 0,28 0,16
4 0,64 0,48 0,38 0,26 0,16
6 0,52 0,40 0,33 0,25 0,15
8 0,44 0,35 0,29 0,23 0,15
10 0,38 0,31 0,26 0,21 0,14
12 0,34 0,28 0,24 0,19 0,14
14 0,30 0,25 0,22 0,18 0,13
16 0,28 0,23 0,20 0,17 0,12
18 0,25 0,22 0,19 0,16 0,12
20 0,24 0,20 0,18 0,15 0,11

Tabela 6 -Uequiv, bf – vrednost za podnu konstrukciju podruma na 3,0 m ispod

nivoa tla, kao funkcija prolaženja toplote kroz pod i karakterističnog parametra, B
 Uequiv, bf (z =3,0m)
B’-vrednost
W/m2K
Bez izolacije
m Upoda=2,0 Upoda=1.0 Upoda=0,5 Upoda=0,25
2 0,63 0,46 0,35 0,24 0,14
4 0,51 0,40 0,33 0,24 0,14
6 0,43 0,35 0,29 0,22 0,14
8 0,37 0,31 0,26 0,21 0,14
10 0,32 0,27 0,24 0,19 0,13
12 0,29 0,25 0,22 0,18 0,13
14 0,26 0,23 0,20 0,17 0,12
16 0,24 0,21 0,19 0,16 0,12
18 0,22 0,20 0,18 0,15 0,11
20 0,21 0,18 0,16 0,14 0,11

Tabela 7 -Uequiv, bf – vrednost za zidne elemente grejanog prizemlja(podruma),

kao funkcija prolaženja toplote kroz zidove i dubine z ispod nivoa tla:
Uequiv, bf
Uwall W/m2K

W/m2K z = 0m z = 1m z = 2m z = 3m

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

0,50 0,44 0,39 0,35 0,32
0,75 0,63 0,54 0,48 0,43
1,00 0,81 0,68 0,59 0,53
1,25 0,98 0,81 0,69 0,61
1,50 1,14 0,92 0,78 0,68
1,75 1,28 1,02 0,85 0,74
2,00 1,42 1,11 0,92 0,79
2,25 1,55 1,19 0,98 0,84
2,50 1,67 1,27 1,04 0,88
2,75 1,78 1,34 1,09 0,92
3,00 1,89 1,41 1,13 0,96

Negrejani suteren

Koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka za pod koji razdvaja grejanu

prostoriju od negrejanog prizemlja računa se u skladu sa 7.1.2. U-vrednost poda se računa
na isti način kao za pod bez uticaja zemlje, tj., ne važi relacija:
HT, ig= fg1fg2(k Ak Uequiv,k)  Gw W/K
(takođe, ni faktori fg1, fg2 i Gw).
Lažni pod

Koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka za lažni pod računa se u skladu sa

7.1.2. U-vrednost za lažni pod se računa na isti način kao za pod bez uticaja zemlje, tj., ne
važi relacija:
HT, ig= fg1fg2(k Ak Uequiv,k)  Gw W/K
(takođe, ni faktori fg1, fg2 i Gw).

7.1.4- TOPLOTNI GUBICI IZ PROSTORIJE ILI U PROSTORIJU GREJANU NA

RAZLIČITOJ TEMPERATURI – KOEFICIJENT

HT, ij izražava toplotu prenetu transmisijom iz jedne grejane prostorije (i) u

susednu grejanu prostoriju (j), zagrejanu na bitno drugačiju temperaturu. Ovo može biti
susedna soba unutar istog entiteta zgrade (tj., kupatilo, soba za medicinska
ispitivanja,skladište), odnosno soba koja pripada susednom entitetu zgrade, (stan) ili
soba koja pripada susednoj zgradi koja može biti negrejana. HT, ij se računa na sledeći
način:

HT, ij=k( fijAk Uk ) W/K

gde je:
fij- faktor smanjenja temperature koji uzima u obzir razliku između temperature
susedne prostorije i spoljne projektne temperature, date kao:
fij =(θint,i – θadjacent room)/( θint,i - θe).U odsustvu nacionalnih vrednosti temperatura
susednih grejanih prostorija, standardne vrednosti su date u D.4.4. U nacionalnom
aneksu ovog standarda

7.2 – PROJEKTOVANI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI

Projektovani ventilacioni toplotni gubici, V,i, za grejanu prostoriju (i) računa se na sldeći
način:

V,i=HV,i·( θint,i - θe ) [W]

gde je :
HV,i[W/K] - koeficijent projektovanih ventilacionih toplotnih gubitaka;
θint,i [°C] - unutrašnja projektna temperatura grrejane prostorije;
θint,i [°C] - spoljna projektna temperatura.

Koeficijent projektnih ventilacionih gubitaka, HV,i, grejane prostorije računa se na sledeći

način:
HV,i = i ·ρ·cp [W/K]
gde je:
 i [m3/s] – vrednost protoka vazduha grerjane prostorije (i);
ρ [kg/m3] – gustina vazduha na unutrašnjoj temperaturi θint,i;
cp [kJ/kg·K] – specifični toplotni kapacitet vazduha na unutrašnjoj temperaturi
θint,i.
Pretpostavljajući veličine ρ i cp konstantnim, izraz za projektovane ventilacione gubitke
dobija izgled:

HV,i = 0,34 · i [m3/h]

Postupak proračuna za određivanje merodavnog vazdušnog protoka, i , direktno zavisi

od razmatranog slučaja, tj., sa ventilacionim sistemom ili bez ventilacionog sistema.

Bez ventilacionih sistema:

U odsustvu ventilacionih sistema, pretpostavljeno je da vazduh koji se dovodi ima
termičke karakteristike spoljašnjeg vazduha. Zbog toga, toplotni gubici su proporcionalni
razlici između unutrašnje projektne temperature.
Vrednost vazdušnog protoka grejane prostorije (i), koja se koristi za proračun koeficijenta
projektovanih ventilacionih toplotnih gubitaka, jeste maksimalna vrednost od vrednosti
infiltracionog vazdušnog protoka, inf,i usled proticanja vazduha kroz pukotine i spojevi
u omotaču zgrade, i min,i , zahtevanog iz higijenskih razloga:

i = max ( , ,
inf i min i, ) [m3/h],

gde je:
inf,i - biće određeno u skladu sa 7.2.2

min,i - biće određeno u skladu sa 7.2.1

Sa ventilacionim sistemom:
Ako ventilacioni sistem postoji , dovedena količina vazduha ne mora obavezno imati
termičke karakteristike spoljašnjeg vazduha, na primer:
 kada se koristi povratni toplotni sistem;
 kada je spoljašnji vazduh ventralno grejan unapred;
 kada se vazduh dovodi iz susednih prostorija.

U ovim slučajevima, faktor smanjenja temperature se uvodi uzimajući u obzir razliku

između temperature dovedenog vazduha i spoljne projektne temperaturer.
U sistemima sa viškom protoka vazduha koji se odvodi, ovaj se vazduh zamenjuje
spoljnim vazduhom koji ulazi kroz omotač zgrade, što se takođe mora uzeti u obzir.
Izraz za određivanje vazdušnog protoka zagrejane prostorije (i), koji se koristi za
proračun koeficijenta projektovanih ventilacionih toplotnih gubitaka, je sledeći:

i = , +
inf i su i, ·fV,i + mech,iinf,i [m3/h]

gde je:
 inf i, [m3/h] - infiltracioni vazdušni protok grejane prostorije (i)
3
su,i [m /h] - dovedeni vazdušni protok grejane prostorije (i)
3
mech,iinf,i [m /h] - višak protoka izlaznog vazduha grejane prostorije
fVi - faktor smanjenja temperature, dat izrazom:
fVi =( θint,i – θsu,i )/ ( θint,i - θe )
θsu,i [°C] - temperatura vazduha koji se dovodi u grejanu prostoriju (i), (čak i iz
sistema centralnog grejanja, grejan iz susedne grejane ili negrejane prostorije,ili
iz okolnog okruženja). Ako se koristi povratni grejni sistem, θsu,i može biti
izračunata iz efikasnosti povratnog sistema grejanja. θ su,i može biti viša ili niža od
unutrašnje temperature vazduha.
Trebalo bi da je i jednaka ili veća od minimuma promene vazduha, u skladu sa 7.2.1.
Metod za određivanje vazdušnog protoka u zgradama na precizan način, dat je u prEN
13465.
Pojednostavljen metod za određivanjevazdušnog protoka dat je u poglavljima 7.2.2 i
7.2.3.

7.2.1 - HIGIJENSKI PROTOK VAZDUHA, ,

min i

Iz higijenskih razloga, zahteva se minimalni vazdušni protok. Kada nacionalni

aneks nije dostupan, minimalni vazdušni protok, V´ min,i , grejane prostorije (i), može se
odrediti na sledeći način:

, = nmin·Vi [m3/h]
min i
nmin [/h] - minimalni broj provetravanja
Vi [m3] - zapremina grejane prostorije (i) , proračunata na osnovu unutrašnjih
dimenzija.

Minimalni broj provetravanja biće određen nacionalnim aneksom pri ovom standardu ili
preko specifikacije. Kad nacionalni aneks nije dostupan, alternativne vrednosti su date u
D.5.1. Više informacija o vazdušnom protoku može se dobiti iz CR 1752.
Broj provetravanja dat u D.5.1 baziran je na unutrašnjim dimenzijama prostorije. Ako se
u proračunu koriste spoljašnje dimenzije, vrednost broja provetravanja datog u D.5.1
treba pomnožiti odnosom između unutrašnje i spoljašnje zapremine prostorije
( aproksimirano, vrednost ovog odnosa je 0,8).
Za otvorene kamine treba obradtiti pažnju na veću vrednost ventilacije koja je potrebna
zbog sagorevanja vazduha.

7.2.2 -INFILTRACIJA KROZ OMOTAČ ZGRADE - ,

inf i

Infiltracioni vazdušni protok, inf,i, grejane prostorije (i), uzrokovan vetrom i

efektima strujanja vazduha kroz omotač zgrade, može se izračunati na sledeći način:

, = 2Vi  n50  ei  εi [m3/h]

inf i
 gde je:
n50 [/h] – broj provetravanja, kao rezultat razlike pritisaka od 50Pa između
spoljašnjosti i unutrašnjosti zgrade, uključujući efekte ulaženja vazduha.
ei - koeficijent zaštite;
εi - faktor korekcije visine, koji uzima u obzir porast brzine vazduha sa
povećanjem relativne visine prostorije u odnosu na nivo zemlje.
Množitelj 2 se u prethodni izraz uvodi zato što u istom figuriše n 50- vrednost koja je data
za celu zgradu. Proračun mora uzeti u obzir najnepovoljniji slučaj, kada se sav vazduh
infiltrira sa jedne strane zgrade.
Vrednost inf , i trebalo bi da je jednaka nuli ili veća od nule.
Vrednosti za n50 biće date nacionalnim aneksom pri ovom standardu. Kada nacionalni
aneks nije dostupan, alternativne vrednosti za različite konstrukcije zgrade, date su u
poglavljima D.5.3 i D.5.4.

7.2.3 -VAZDUŠNI PROTOK ZBOG VENTILACIONOG SISTEMA

7.2.3.1 -Vazdušni protok dovedenog vazduha, su,i,

Ako je nepoznat ventilacioni sistem, ventilacioni toplotni gubici se računaju kao

za instalacije bez ventilacionog sistema.
Ako je poznat ventilacioni sistem, vazdušni protok dovedenog vazduha(vazduha
za snabdevanje) grejane prostorije (i), su,i, određen je dimenzijama ventilacionog
sistema i dat od trane projektanta ventilacionog sistema.
Ako vazduh za snabdevanje dolazi iz jedne susedne prostorije ili više njih, ima
termičke karakteristike vazduha iz te sobe ili tih soba.
Ako vazduh za snabdevanje dolazi preko kanala, u opštem slučaju unapred je
grejan. U oba slučaja, pravac (staza) proticanja vazduha trebalo bi da je definisan, i
odgovarajući vazdušni protok biće uračunat za te sobe.

7.2.3.2 -Višak protoka izlaznog vazduha, mech,inf,i

Višak izduvnog vazduha u mnogim ventilacionim sistemima je zamenjen

spoljašnjim vazduhom koji ulazi kroz omotač zgrade.
Ako višak protoka izduvnog vazduha nije drugačije određen, može se za čitavu zgradu
izračunati na sledeći način:

, = max(
mech,iinf i -
ex su , 0) [m3/h]
gde je:
3
ex [m /h] - protok izlaznog vazduha za čitavu zgradu;
3
su [m /h] - protok dovedenog vazduha za čitavu zgradu;
U zgradama za stanovanje, protok dovedenog vazduha za čitavu zgradu često je podešen
da bude 0. U početku, mech,iinf, i je određen za čitavu zgradu. Zatim, raspodela protoka
ovog spoljašnjeg vazduha na svaku prostoriju u zgradi, računa se na osnovu
propustljivosti (efekti zaptivenosti omotača zgrade i projektovanih prirodnih otvora na
zgradi) svake prostorije u proporciji sa propustljivošću čitave zgrade. Ako nisu dostupne
vrednosti termičke propustljivosti, raspodela protoka spoljašnjeg vazduha može biti
izračunata na pojednostavljen način u odnosu na zapreminu svake zgrade:

,=
mech,iinf i mech,iinf ·(Vi/ ΣVi) [m3/h],

gde je Vi - zapremina prostorije i . Ovaj izraz može biti korišćen na odgovarajući način
za određivanje protoka dovedenog vazduha za svaku prostoriju samo ako je dat protok
dovedenog vazduha za celu zgradu.

7.3 -PROSTORIJE GREJANE SA PREKIDIMA

Prostorije grejane sa prekidima zahtevaju kapacitet zagrevanja kako bi postigle

unutrašnju projektnu temperaturu nakon prekida za dato vreme. Kapacitet zagrevanja
zavisi od sledećih faktora:
 toplotni kapacitet elemenata zgrade;
 vreme dogrevanja,
 pad temperature u toku prekida;
 karakteristike kontrolnog sistema.

Kapacitet zagrevanja ne mora biti uvek neophodan, na primer :

 ako kontrolni sistem može da ukine prekide u grejanju tokom najhladnijih dana;
 ako toplotni gubici (ventilacioni gubici) mogu biti smanjeni tokom perioda
prekida.
Kapacitet zagrevanja trebalo bi da je dogovoren sa klijentom.
Kapacitet zagrevanja može biti određen na detaljan način dinamičkim procedurama
proračuna.
U sledećim slučajevima, pojednostavljen metod, gore naveden, može biti korišćen za
određivanje toplotnog kapaciteta potrebnog za generatore i emitere toplote:
 za stambene zgrade:
-kada period restrikcije (noćni prekid) traje 8h;
-ako zgradna konstrukcija nije svetla (kao što je drveni ram);

 za zgrade koje nisu za stanovanje:

-kada je period restrikcije 48h (vikend);
-kada je period zauzetosti tokom radnih dana veći od 8h dnevno;
-ako je unutrašnja projektna temperatura između 20°C i 22°C. Za emitere toplote
sa velikom termičkom masom, treba obratiti pažnju da je potrebno duže vreme
zagrevanja.
Pojednostavljen metod za određivanje kapaciteta zagrevanja
Kapacitet zagrevanja potreban da kompenzuje efekte grejanja sa prekidima , RH,i, u
grejanoj prostoriji (i), računa se na sledeći način:

RH,i= Ai·fRH [W]

gde je:
Ai[m2] - površina poda grejane prostorije;
fRH - korekcioni faktor koji zavisi od vremena dogrevanja i pretpostavljenog pada
unutrašnje temperature tokom obustave grejanja.
Ovaj korekcioni faktor biće dat u nacionalnom aneksu standarda. Kada aneks nije
dostupan, alternativne vrednosti su date u D.6. Ove alternativne vrednosti se ne
primenjuju za skladištenje grejnog sistema.

8 -PROJEKTOVANO TOPLOTNO OPTEREĆENJE

Projektovano toplotno opterećenje može biti izračunato za grejanu prostoriju, za

entitet zgrade, ili za zgradu u celini, kako bi se odredilo toplotno opterećenje za
dimenzionisanje emitera, razmenjivača i generatora toplote.

8.1-PROJEKTOVANO TOPLOTNO OPTEREĆENJE ZA GREJANU

PROSTORIJU

Za grejanu prostoriju (i), projektovano toplotno opterećenje, HL,i , računa se na sledeći

način:

HL,i= T,i +V,i + RH ,i [W]

gde je :
T,i[W] - transmisioni toplotni gubici grejane prostorije (i);
V,i[W] - ventilacioni toplotni gubici grejane prostorije (i);
RH [W] - kapacitet zagrevanja potreban da kompenzuje efekte grejanja sa
prekidima grejane prostorije (i);

8.2 -PROJEKTOVANO TOPLOTNO OPTEREĆENJE ZA ENTITEET ZGRADE

ILI ZGRADU

Proračun projektovanog toplotnog opterećenja za entitet zgrade ili zgradu ne bi

trebalo da uzima u obzir toplotu prenetu transmisijom i ventilacijom kroz zagrejani
omotač entiteta zgrade, tj., toplotne gubitke između stanova. Projektovano toplotno
opterećenje entiteta zgrade ili zgrade, HL, računa se na sledeći način:
 HL= ΣT,i +ΣV,i +ΣRH ,i [W]
gde je :
Σ T,i[W] - suma transmisionih toplotnih gubitaka grejane prostorije (i),
isključujući prenetu toplotu unutar entiteta zgrade ili zgrade;
Σ V,i[W] - suma ventilacionih toplotnih gubitaka grejane prostorije(i),
isključujući prenetu toplotu unutar entiteta zgrade ili zgrade;
Σ RH,i [W] - kapacitet zagrevanja potreban da kompenzuje efekte grejanja sa
prekidima grejane prostorije (i);
Prethodni izraz podrazumeva ukupni vazdušni protok zgrade. Pošto se vrednost
vazdušnog protoka svake prostorije bazira na najnepovoljnijem slučaju za svaku
prostoriju pojedinačno, ne treba sabrati vazdušne protoke svih prostorija, jer se
najnepovoljniji slučaj dešava istovremeno samo u jednom broju prostorija. Vazdušni
protok zgrade, ΣV'i, računa se na sledeći način:
Bez ventilacionog sistema:
Σ i = max(0,5·Σ inf,i , Σ min,i)
Sa ventilacionim sistemom:
Σ i = 0,5·Σ inf,i + (1-ηv) Σ su,i + Σ mech, inf, i
Gde je ηv efikasnost povratnog grejnog sistema za povratni vazduh. U slučaju da nema
povrata toplote, ηv=0.
Za dimenzionisanje generatora toplote, koristi se 24-h prosek. Ako se dovedeni vazduh
greje sistemom iz susedstva, za taj će se sistem i računati toplotno opterećenje.
Σ RH,i[W] je suma kapaciteta zagrevanja svih grejanih prostorija potrebnih za
kompenzovanje efekata grejanja sa prekidima.

9 -POJEDNOSTAVLJEN METOD PRORAČUNA

Ograničenja za korišćenje pojednostavljenog metoda proračuna biće definisana u

nacionalnom aneksu. Tamo gde aneks nije dostupan, informacije su date u D.7.
Spoljašnje dimenzije biće korišćene za osnovu ovog proračuna (videti Sliku 7). Osnova
za vertikalne dimenzije je rastojanje od poda do poda (tj. debljina poda od kojeg se
vertikalna dimenzija računa ne ulazi u proračun ). Kada se razmatraju unutrašnji zidovi,
osnova za horizontalne dimenzije je rastojanje do centra zida (tj., unutrašnji zidovi se
uzimaju sa pola svoje debljine).

9.1 -PROJEKTOVANI TOPLOTNI GUBICI ZA GREJANU PROSTORIJU

9.1.1 -UKUPNO PROJEKTOVANI TOPLOTNI GUBICI

Ukupni projektovanii toplotni gubici za grejanu prostoriju , (i), i, računaju se na

sledeći način:

i=( T,i+V,i)fΔ,θi [W]

gde je:
T,i [W] –projektovani transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i);
 V,i[W] - projektovani ventilacioni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i);
fΔ,θi – faktor korekcije teemperature koji uzima u obzir dodatne toplotne gubitke iz
soba grejanih na višim temperaturama nego susedne zagrejane sobe (npr. kupatilo
se greje na temperaturi 24°C).
Vrednosti fΔ,θi biće date u aneksu pri ovom standardu. Kada nacionalni aneks nije
dostupan, alternativne vrednosti su date u poglavlju D.7.3.

9.1.2 -PROJEKTOVANI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI

Projektovani transmisioni toplotni gubici, T,i, za grejanu prostoriju (i), računa se

na sledeći način:

T,i=Σk fk · Ak · Uk (θint,i - θe) [W]

gde je:
fk -faktor korekcije temperature za element zgrade (k), koji uzima u obzir razliku
između temperature za konkretan slučaj i spoljašnje projektne temperature;
Ak m2 - površina elementa (k) zgrade;
Uk W/m2K - prolaženje toplote kroz element (k) zgrade.
Vrednosti temperaturskog korekcionog faktora, fk , biće date u nacionalnom aneksu pri
ovom standardu. Kada aneks nije dostupan, alternativne standardne vrednosti date su u
poglavlju D.7.2.

9.1.3 -PROJEKTOVANI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI

Projektovani ventilacioni toplotni gubici, V,i, za grejanu prostoriju računa se na

sledeći način:

V,i=0,34 · min,i ( θint,i -θ e ) [W]

gde je:
min,i[m3/h] – minimalni vazdušni protok grejane prostorije (i), potreban iz
higijenskih razloga
Minimalni vazdušni protok grejane prostorije (i), potreban iz higijenskih razloga je
određen u skladu sa:
3
min,i = nmin · Vi [m /h]
gde je:
nmin [/h] - minimalni broj provetravanja;
Vi[m3] - zapremina grejane prostorije (i), proračunata korišćenjem unutrašnjih
dimenzija.

U aproksimiranom slučaju, ova zapremina je za 20% manja od zapremine prostorije

računate preko spoljašnjih dimenzija, odnosno zapremina prostorije preko unutrašnjih
zidova dobiće se ako se zapremina prostorije izračunata preko unutrašnjih mera pomnoži
0,8.
Vrednosti minimalnog broja provetravanja biće date u nacionalnom aneksu pri ovom
standardu. Ukoliko nacionalni aneks nije dostupan, alternativne vrednosti su date u
poglavlju D.5.1.

Upozorenje! U slučaju mehaničkog ventilacionog sistema, protok mehaničkog vazduha

zavisi od konstrukcije i kapaciteta ventilacionog sistema. Ekvivalentni broj promena
vazduha može se računati za svaku sobu sa mehaničkim ventilacionim sistemom,
baziranu na mehaničkom vazdušnom protoku (dobijenom od projektanta mehaničkog
ventilacionog sistema), temperaturi dovedenog vazduha i zapremini vazduha svake
prostorije.

9.2 -PROJEKTOVANO TOPLOTNO OPTEREĆENJE ZA GREJANU

PROSTORIJU
9.2.1 -UKUPNO PROJEKTOVANO TOPLOTNO OPTEREĆENJE

Ukupno projektovano toplotno opterećenje grejane prostorije (i), HL,i, računa se

na sledeći način:

HL,i =i+ RH,i [W]

gde je:
i [W] – ukupni projektovani toplotni gubici za grejanu prostoriju (i);
RH,i [W] – kapacitet zagrevanja za grejanu prostoriju (i).

9.2.2 - PROSTORIJE GREJANE SA PREKIDIMA

Kapacitet zagrevanja potreban da kompenzuje efekte grejanja sa prekidima

prostorije (i), RH,i, računa se na sledeći način:

RH,i = Ai·fRH [W]

gde je:
Ak ,m2 - površina poda grejane prostorije (i);
fRH – faktor dogrevanja koji zavisi od tipa zgrade, konstrukcije zgrade, vremena
dogrevanja i pretpostavljenog pada unutrašnje temperature tokom prekida.
Vrednosti faktora dogrevanja, fRH , biće date u nacionalnom aneksu pri ovom standardu.
Ukoliko nacionalni aneks nije dostupan, alternativne vrednosti su date u poglavlju D.6.

9.3 -UKUPNO PROJEKTOVANO TOPLOTNO OPTEREĆENJE ENTITETA

ZGRADE ILI ZGRADE

Proračun ukupnog projektovanog toplotnog opterećenja entiteta zgrade ili zgrade

neće uzimati u obzir toplotu prenetu transmisijom i ventilacijom kroz grejani omotač
entiteta zgrade, odnosno toplotne gubitke između stanova.
Projektovano toplotno opterećenje za entitet zgrade ili zgradu, HL, računa se na sledeći
način:

HL=ΣT,i + ΣV,i + ΣRH,i [W]

gde je:
ΣT,i [W] - suma projektovanih transmisionih toplotnih gubitaka svih grejanih
prostorija isključujući toplotu prenetu u okviru entiteta zgrade ili zgrade;
ΣV,i [W] – suma projektovanih ventilacionih toplotnih gubitaka svih grejanih
prostorija isključujući toplotu prenetu u okviru entiteta zgrade ili zgrade;
ΣRH,i [W]- suma kapaciteta zagrevanja svih grejanih prostorija, potrebna da
kompenzuje efekte grejanja sa prekidima.

ANEKS A
OSNOVNI PARAMETRI UDOBNOSTI LJUDI U UNUTRAŠNJEM
TERMIČKOM OKTUŽENJU-ZNAČAJ RADNE TEMPERATURE U
PRORAČUNIMA TOPLOTNOG OPTEREĆENJA

Objektivnost pri proračunu projektovanog toplotnog opterećenja sastoji se u

nalaženju prihvatljive unutrašnje temperature u projektnim temperaturskim uslovima.
Unurašnja projektna temperatura za grejanje data je na nacionalnom nivou ili u aneksu D.
Sledi metod za određivanje unutrašnje projektne temperature.

Projektovanje unutrašnjeg termičkog okruženja trebalo bi da se bazira na EN ISO

7730, gde se kvalitet termičkog okruženja izražava preko vrednosti PMV(predicted mean
vote- predviđeni prosek glasova) i PPD (predicted percentage of dissatisfied-predviđen
procenat nezadovoljnih ispitanika).

Željeni termički kvalitet u prostoriji može biti odabran iz sledeće tri kategorije A, B i C
nabrojane u Tabeli A.1.

Tabela A.1
Termičko stanje tela u celini
Kategorija unutrašnjeg
predviđen procenat predviđeni prosek glasova
termičkog okruženja
nezadovoljstva - PPD - PPM
A PPD < 6% - 0,2 < PMV < + 0,2
B PPD < 10% - 0,5 < PMV < + 0,5
C PPD < 15% - 0,7 < PMV < + 0,7

Slika A.1 pokazuje optimalnu radnu temperaturu i opseg dozvoljenih temperatura za

svaku od ove tri kategorije kao funkciju stepena odevenosti i i aktivnosti. Optimalna
radna temperatura je ista za sve tri kategorije, dok opseg dozvoljenih temperatura varira.
(str. 36. BS EN 12831:2003)
Radna temperatura na svim lokacijama u zauzetoj grejanoj prostoriji u svakom trenutku
treba da je u dozvoljenom temperaturskom opsegu . Ovo znači da opseg dozvoljenih
temperatura treba da obuhvati obe prostorne i vremenske varijable, uključujući i
fluktuacije uzrokovane kontrolnim sistemom.
Unutrašnja projektna temperatura za grejanje treba da se odabere kao njniža radna
temperatura iz opsega dozvoljenih temperatura u naznačenoj kategoriji. Za
pretpostavljene vrednosti odevenosti i aktivnosti, unutrašnja projektna temperatura može
se odrediti sa Slike A.1, iz tabele A.2, ili iz standarda EN ISO 7730.

Relativna brzina vazduha, uzrokovana pomeranjem tela, procenjena je da je vr = 0 m/s za

vrednost metabolizma, M < 1met za vrednost metabolizma, i vr = 0,3 za vrednost
metabolizma M > 1met. Dijagrami su određeni za relativnu vlažnost vazduha od 50% .

Tabela A.2- Unutrašnja projektna temperatura

Kategorija Radna
Odevenost, Aktivnost
unutrašnjeg temperatura,
Tip prostorije zimi
termičkog zimi
(clo) (met)
okruženja (C)
A 21,0-23,0
Pojedinačna
1,0 1,2 B 20,0-24,0
kancelarija
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Kancelarija sa
1,0 1,2 B 20,0-24,0
zid-zavesom
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Sala za sastanke 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Auditorijum 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Kafe/Restoran 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Učionica 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 21,0-23,0
Obdanište 1,0 1,2 B 20,0-24,0
C 19,0-25,0
A 17,5-20,5
Ostava/skladište 1,0 1,6 B 16,0-22,0
C 15,0-23,0
1,0 1,2 A 21,0-23,0
 Stambeni B 20,0-24,0
prostor C 19,0-25,0
A 24,5-25,5
Kupatilo 0,2 1,6 B 23,5-26,5
C 23,0-27,0
A 16,5-19,5
Crkva 1,5 1,3 B 15,0-21,0
C 14,0-22,0
A 17,5-20,5
Muzej / Galerija 1,0 1,6 B 16,0-22,0
C 15,0-23,0

ANEKS B

UPUTSTVA ZA PRORAČUN PROJEKTOVANIH TOPLOTNIH GUBITAKA ZA

SPECIJALNE SLUČAJEVE

B.1- Plafonska visina i veliki ograđeni prostori

Za osnovni slučaj, toplotni gubici se računaju pretpostavljajući da je temperatura

uniformna u grejanoj prostoriji visine 5m ili manje. Ova pretpostavka nije tačna za sobe
čija visina prelazi 5m, pošto se tad temperaturski gradijent po vertikali ne sme
zanemariti, a i toplotni gubici kroz krov se povećavaju.

Temperaturski gradijent po vertikali raste sa povećanjem visine sobe i takođe je u

znatnoj meri zavistan od ukupnih projektnih toplotnih gubitaka (izolacija omotača zgrade
i spoljašnja projektne temperature) i vrste i lokacije grajača.

Ovi efekti trebalo bi da budu uzeti u obzir sa dodacima za projektne toplotne

gubitke. Ovi dodatni projektni toplotni gubici najbolje se određuju korišćenjem rezultata
dinamičkih simulacionih proračuna, tako što se ovi uzimaju u obzir kao pojedinačna
svojstva zgrade.

Za zgrade sa projektovanim toplotnim gubicima manjim ili jednakim od 60 W po

metru kvadratnom površine poda, ukupni projektovani toplotni gubici , i, za prostorije sa
visokim plafonima mogu biti korigovani uvođenjem korekcionog faktora plafonske
visine, fh,i, na sledeći način:

i = (T,i+V,i)· fh,i [W],

gde su vrednosti za fh,i date u Tabeli B.1.

Tabela B.1 - Faktor spratne visine, fh,i

 fh,i
Način grejanja i vrsta ili
lokacija grejača Visina grejane prostorije Visina grejane prostorije
5-10 m 10-15m
UGLAVNOM ZRAČENJE

Topao pod
1 1
Topao plafon (temperatura
sprata <40C)
1,15 Ne odgovara za ovu
primenu
Radijacija toplote srednje i
visoke temperature sa višeg
sprata nadole
1 1,15
UGLAVNOM KONVEKCIJA
Ne odgovara za ovu
Prirodna konvekcija toplog 1,15 primenu
vazduha

PRINUDNA KONVEKCIJA

toplog vazduha na niskom 1,30 1,60

nivou

nadole sa višeg sprata 1,21 1,45

vazduha srednje i visoke

temperature sa međusprata 1,15 1,30

B.2 -Zgrade u kojima se temperatura vazduha i prosečna temperatura okolnih

površina značajno razlikuju

Za osnovni slučaj, smatra se da temperatura vazduha i prosečna temperatura

okolnih zračećih površina imaju iste vrednosti. Stoga se u ovom slučaju transmisioni i
ventilacioni toplotni gubici se računaju korišćenjem radne temperature.
Za prostorije gde postoji značajna razlika između temperature vazduha i prosečne
temperature okolnih zračećih površina, korišćenje radne temperature u proračunu
toplotnih gubitaka vodi nedačnim rezultatima.

Za ove slučajeve, transmisioni toplotni gubici se još uvek računaju korišćenjem radne
temperature, ali ventilacione toplotne gubitke trebalo bi proračunati korišćenjem
unutrašnje temperature vazduha. Inače, proračun toplotnih gubitaka zbog ventilacije
(infiltracije), daće veoma visoke vrednosti za sistem grejanja radijacijom, a jako niske
vrednosti za sisteme grejanja konvekcijom.

Ovo bi trebalo uzeti u obzir ako je greška proračunatih ventilacionih toplotnih gubitaka
veća od 5%.

Na primer, na projektovanoj temperaturkoj razlici od 30K, razlika između temperature

vazduha i radne temperature od 1,5K odgovara vrednosti 5% -razlike proračunatih
ventilacionih toplotnih gubitaka. Ovo odgovara razlici od 3K između temperature
vazduha i prosečne temperature okolnih zračećih površina. Za prostorije gde je prosečna
U-vrednost spoljašnjih prozora/zidova zadovoljava sledeći izraz, potrebno je korigovati
U-vrednost za razliku između temperature vazduha i radne temperature:

Uw> 50/( θint,i - θe ) [W/( m2K) ]

gde je :
Uw [W/( m2K) ]- prosečna U-vrednost za prozore/zidove;
θint,i C- unutrašnja projektna temperatura;
θe C- spoljna projektna temperatura.

Za ove slučajeve, prosečna temperatura okolnih površina se računa preko temperature

unutrašnjih površina. Temperature unutrašnjih površina mogu se računati na osnovu
zadate U-vrednosti, unutrašnje projektne temperature, spoljne projektne temperature i
temperature površina emitera toplote. Ako proračunata prosečna temperatura okolnih
površina se razlikuje za više od 1,5K od unutrašnje projektne temperature, toplotni
gubici zbog ventilacije se mogu proračunati korišćenjem temperature vazduha, θa, date
kao:

θa=2· θo - θr C
gde je:
θo C- radna temperatura;
θr C - prosečna temperatura zračećih površina.
U nekim industrijskim objektima gde brzina vazduha prelazi 0,20 m/s, ispravnija je
relacija između radne temperature, temperature vazduha i prosečne temperature zračećih:

θo =FB· θa+(1- FB)· θr C,

gde je vrednost faktora FB:
FB=0,5 brzinu vazduha manju od 0,2 m/s;
FB=0,6 za brzinu vazduha između 0,2 m/s i 0,6 m/s;
FB=0,7 za brzinu veću od 0,6 m/s.

ANEKS D
ALTERNATIVNE VREDNOSTI ZA PRORAČUNE U KLAUZAMA 6-10
D.1- Klimatski podaci- spoljašnja projektna temperatura i prosečna godišnja spoljašnja
temperatura biće date na nacionalnom nivou za različite geografske zone.
D.2 – Unutrašnja projektna temperatura data za različite tipove prostorija:

Tip zgrade/prostorije θint,i

C
Pojedinačna kancelarija 20
Kancelarija sa zid-zavesom 20
Sala za sastanke 20
Auditorijum 20
Kafe/Restoran 20
Učionica 20
Vrtić 20
Ostava 16
Stambena prostorija 20
Kupatilo 24
Crkva 15
Muzej/Galerija 16

D.3 -Podaci o zgradi – u Klauzi 9, Slika 7

D.4 – PROJEKTOVANI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI

D.4.1- Toplotni gubici direktno u spoljašnjost, HT,ie

Alternativne vrednosti korekcionih faktora ekspozicije, ek i el su 1,0.

Tabela D.3a - Korekcioni faktor linearnih transmisionih toplotnih gubitaka - Utb za

vertikalne elemente zgrade:
Utb za vertikalne elemente zgrade
Broj podova sa Broj zidova sa W/ m2K
uklještenjima uklještenjima Zapremina Zapremina
prostorije <=100m3 prostorije>100m3
0 0,05 0
0 1 0,10 0
2 0,15 0,05
0 0,20 0,10
1 1 0,25 0,15
2 0,30 0,20
0 0,25 0,15
2 1 0,30 0,20
2 0,35 0,25
Tabela D.3b - Korekcioni faktor linearnih transmisionih toplotnih gubitaka - Utb za
horizontalne elemente zgrade:

Elementi zgrade Utb za horizontalne

 elemente zgrade, W/ m2K
Lak pod ( drvo, metal, i sl) 0
Broj zidova u 1 0,15
kontaktu sa 2 0,10
Težak pod (beton, i sl)
spoljašnjim 3 0,15
okruženjem 4 0,20

Tabela D.3c – Korekcioni faktor, Utb, za otvore

Površina elementa zgrade Utb za otvore

m2 W/ m2K
0-2 0,5
> 2-4 0,40
> 4-9 0,30
>9-20 0,20
>20 0,10

„Pirsing“ odnosno „nepirsing“ elementi – elemeti zgrade koji su uklješteni u zid, pri
čemu ne remete kontinuitet izolacionog sloja, odnosno presecaju ga.

D.4.2 – TOPLOTNI GUBICI KROZ NEGREJANU PROSTORIJU - HT,iue

Tabela D.4- Faktor smanjenja temperature, bu
Negrejana prostorija bu
Soba

sa samo 1 spoljašnjim zidom 0,4

sa najmanje 2 spoljašnja zida bez spoljnih vrata 0,5

sa najmanje 2 spoljašnja zida sa spoljnih vrata (hale, garaže) 0,6

sa 3 spoljašnja zida (spoljašnje stepenište) 0,8

Podrum

bez prozora/spoljnih vrata 0,5

sa prozorima/spoljnim vratima 0,8

Potkrovlje

visoka vrednost ventilacije (npr. krovovi prekriveni crepom ) 1,0

drugi neizolovani krov 0,9

izolovani krov 0,7
Unutrašnje cirkulacione površine
(bez spoljašnjih zidova, br.promena vazduha manji od 0,5 /h) 0
Slobodno provetravane cirkulacione površine
(površina otvora/zapremina prostorije>0,005m2/m3) 1,0
Dvostruki pod 0,8

Soba se može smatrati uzemljenom ako je više od 70% površine spoljnih zidova u
kontaktu sa tlom.

D.4.3 –Toplotni gubici ka tlu - HT,ig

Alternativne vrednosti su:
fg1=1,45;
GW=1,0 ako je rastojanje između gornje granice podzemne vode i podne konstrukcije
veće od 1m;
GW=1,15 ako je rastojanje između gornje granice podzemne vode i podne konstrukcije
manje od 1m;

D.4.4 –Toplotni gubici iz prostorija grejanih na različitoj temperaturi - HT,ij

θsusedne prostorije
Toplota preneta iz grejane prostorije (i):
C
u susednu sobu unutar istog entiteta zgrade θsusedne prostorije trebalo bi da je određena:
-za kupatilo, ostavu
-uticaj vertikalnog temperaturskog
gradijenta

u susednu sobu koja pripada drugom

entitetu zgrade (npr., stanu) (θint,i + θm,e)0,5

u susednu sobu koja pripada odvojenoj

θm,e
zgradi (grejanoj ili negrejanoj)

θm,e je prosečna godišnja spoljašnja temperatura.

D.5 –PROJEKTOVANI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI – HV,i

D.5.1 -Minimalni broj promena vazduha - nmin

Tabela D.6
Tip sobe nmin
 h-1
Soba za stanovanje 0,5
Kuhinja ili kupatilo sa prozorom 1,5
Kancelarija 1,0
Soba za sastanke, učionica 2,0

D.5.2 – Broj promena vazduha – n50

Tabela D.7 - Broj promena vazduha za čitavu zgradu, n50
n50
h-1
Stepen debljine vazdušnog sloja omotača zgrade
(kvalitet zaptivenosti prozora)
Konstrukcija
visok srednji nizak
(visok kvalitet (dvostruko (jednostruko
zaptivenosti prozora zastakljeni prozori, zastakljeni prozori,
i vrata) normal.zaptivenost) nema zaptivanja)
jednosoban
<4 4-10 >10
porodični stan
drugi stanovi ili
<2 2-5 >5
zgrade

D.5.3 - Koeficijent zaštite - e

Tabela D.8
e
Klasa zaštite Grejani prostor sa Grejani prostor sa
Grejani prostor bez
jednim izloženim više od jednog
izloženih otvora
otvorom izloženog otvora
Bez zaštite
(zgrade u vetrovitim
predelima, visoko 0 0,003 0,05
podignute zgrade u
centrima gradova)
Umerena zaštita
(zgrade u zemljama
sa drvećem i drugim 0 0,02 0,03
zgradama oko njih,
predgrađa)
Visoka zaštita
(zgrade prosečne
visineu centrima 0 0,01 0,02
gradova, zgrade u
šumama)
D.5.4 -Faktor korekcije visine – ε
Tabela D.9
Visina grejane prostorije iznad nivoa tla
ε
(visina središta sobe od nivoa tla)
0-10m 1,0
> 10 - 30m 1,2
> 30m 1,5

Tabela D 10 a – Faktor dogrevanja, fRH, za nestambene zgrade, noćni prekid najviše

12h
fRH
2
Period W/m K
dogrevanja Pretpostavljen pad unutrašnje temperature tokom prekida
u 2K 3K 4K
časovima masa zgrade masa zgrade masa zgrade
mala srednja visoka mala srednja visoka mala srednja visoka
1 18 23 25 27 30 30 36 27 31
2 9 16 22 18 20 20 22 24 25
3 6 13 18 11 16 18 18 18 18
4 4 11 16 6 13 16 11 16 16
U dobro izolovanim i zaptivenim zgradama, pretpostavljeni pad temperature veći od 2 –
3K tokom prekida nije poželjan. Zavisiće od klimatskih uslova i termičke mase zgrade.

Tabela D.10a –Faktor dogrevanja, fRH, za stambene zgrade, noćni prekid najviše 12h
fRH
W/m2 K
Period
Pretpostavljen pad unutrašnje temperature tokom prekida
dogrevanja
1K 2K 3K
u časovima
masa zgrade masa zgrade masa zgrade
visoka visoka visoka
1 11 22 45
2 6 11 22
3 4 9 16
4 2 7 13
U dobro izolovanim i zaptivenim zgradama, pretpostavljeni pad temperature veći od 2 –
3K tokom prekida nije poželjan. Zavisiće od klimatskih uslova i termičke mase zgrade.

D.7 – POJEDNOSTAVLJEN METOD PRORAČUNA

D.7.1 – Ograničenja koja se koriste

 Pojednostavljen metod proračuna se može koristiti za stambene objekte , za koje
broj promena vazduha koji nastaje kao rezultat razlike pritisaka od 50Pa, između
unutrašnjosti i spoljašnjosti zgrade, n50 < 3 /h.

Tabela D.11 – Temperaturski korekcioni faktor, fk, za pojednostavljen metod

proračuna
Toplotni gubici: fk Komentar:
direktno u spoljašnjost 1,00 ako su toplotni mostovi izolovani
1,40 ako toplotni mostovi nisu izolovani
1,00 za prozore, vrata
kroz negrejanu prostoriju 0,80 ako su toplotni mostovi izolovani
1,12 ako toplotni mostovi nisu izolovani
kroz tlo 0,3 ako su toplotni mostovi izolovani
0,42 ako toplotni mostovi nisu izolovani
kroz potkrovlje 0,90 ako su toplotni mostovi izolovani
1,26 ako toplotni mostovi nisu izolovani
lažni pod 0,90 ako su toplotni mostovi izolovani
1,26 ako toplotni mostovi nisu izolovani
u susednu zgradu 0,50 ako su toplotni mostovi izolovani
0,70 ako toplotni mostovi nisu izolovani
u susedni entitet zgrade 0,30 ako su toplotni mostovi izolovani
0,42 ako toplotni mostovi nisu izolovani

D.7.3 –Korekcioni faktor temperature - fΔθ

Vrednosti korekcionog faktora, fΔθ,za sobe grejane na višoj temperaturi nego
susedne grejane prostorije (npr.kupatilo),date su u Tabeli D.12.

Tabela D.12
Unutrašnja projektna temperatura sobe: fΔθ
normalna 1,0
viša 1,6