SAVREMENA ARHITEKTURA  

Februar 2017. 
 
Moderna arhitektura – kritička istorija; Kenet Frempton 
 
 
Predgovor Ranka Radovića 
 
‐Nikola Dobrović – 1967. završio arhitekturu u Beogradu; osnivač je predmeta Savremena arhitektura u Beogradu a na 
tom predmetu kasnije nasledio ga je Bogdan Bogdanović (profesor Selinkićev) 
‐Bogdanović nedugo zatim prepušta predmet Ranku Radoviću (asistentu iz urbanizma na istom fakultetu) 
‐studenti su tada za ispit radili velike crteže poznatih kuća arhitekture, modele, makete…I pristup nastavi je bio veoma 
dobar 
‐1972.godine R.Radović i zvanično preuzima predmet Savremena arhitektura 
‐Knjiga K. Fremptona prvi put je izašla 1980.godine, a skripta sa beogradskog fakulteta iz Savremene arh. postojala je 
ranije; Radović smatra da je sistematika obrađivanih tema na neki način “prepisana” od njih 
‐R.  Radović  je  na  Kolarčevom  univerzitetu  u  Beogradu  držao  seminarski  na  temu  obnove  znanja  iz  polja  Savremene 
arhitekture, koje su finansirali sami polaznici 
‐cilj  ove  knjige  je:  bacanje  nove  svetlosti  na  sve  što  je  ostalo  iza  nas,    jačanje  stvaralačke  sposobnosti,  kompleksno 
razumevanje  odnosa  arhitektura‐njeno  vreme,  osećanje  prošlosti  I  moderne  arhitekture  kao  velike  duhovne 
laboratorije mogućnosti I podsticaja za nove stvaraoce 
‐arhitektura ‐ velika tvorevina duha;  
 
Predgovor Keneta Fremptona  
 
‐apsolutna istorija se ne može postići kao što se ne može postići ni apsolutna arhitektura (za relativno kratko vreme se 
menjaju pogledi na arh.) 
‐u poslednjem izdanju ove knjige akcenat je stavljen na reflektivne (promišljajuće) prakse na kojima se zasniva i kritička 
praksa arhitekture 
‐prva  tri  poglavlja  posmatrati  drugačije  nego  ostatak  knjige;  ona  govore  o  kulturnim,  teritorijalnim  I  tehničkim 
kontekstima iz kojih se razvija moderna arhitektura 
 
UVOD 
 
‐“Anglelus Novus” Paul Klee‐a – tako zamišljamo anđela istorije, licem okrenutog ka prošlosti, hteo bi da obnovi ono 
što je uništeno (Walter Benjamin) 
‐nova gledanja na arhitekturu I odvajanje od Virtruvijevih kanona događaju se sredinom 18.veka 
‐krajem 17.veka lekar I arhitekta Klod Pero osporava univerzalnu valjanost Virtruvijevih proporcija I odvaja inženjerstvo 
od arhitekture – dolazi do ogromnih tehničkih promena I pojavljuju se nužni uslovi za nastanak moderne arhitekture 
‐na Fremptona utiče marksistička interpretacija istorije ‐ kritička posmatranja Frankfurtske škole uticala su na njegovo 
razmišljanje o tome (sagledava tamnu stranu prosvetiteljstva) 
‐arhitektura umnogome zavisi I od ekonomskih I proizvodnih kapaciteta – pod velikim pritiscima razvoja grad velikim 
delom gubi svoj značaj kao celine 
‐dolazi  do  rascepa  između  arhitekture  I  planiranja  grada,  gde  se planiranje saobraćajnica  I  drugih delatnosti  koje ga 
čine ne kreću u istom pravcu kao arhitektura 
‐arhitektura dovodi to eksploatacije prirode, doba industrijalizacije I masovne proizvodnje 
‐ljudi postaju željni kuće I udobnosti I nostalgično se gleda na prošlost 
‐sadašnje stanje: vulgarizacija arhitekture, odvajanje od društva I zatvaranje arhitekture u samu sebe 
‐mnogi arhitekti projektuju a da ni ne pomišljaju da će doći do realizacije dela 
‐postoje dve mogućnosti delovanja u savremenoj arhitekturi (sadašnjost): 
1) u skladu sa preovlađujućim oblicima proizvodnje I potrošnje; sledi ideal Mis van der Roa – “gotovo  ništa”; redukcija 
graditeljskih zadataka na nivo industrijskog dizajna velikih dimenzija, koja se uopšte ne oslanja na postojeći kontekst 
(grad); tako nastaju objekti funkcionalizma  
2) mogućnost koja se oslanja na koncept I obraća pažnju na čovekomernost I odnos čoveka sa prirodom; poprimaju se 
oblici ‐ celine (blokovi – enklave ‐ okrenuti ka unutra) izvan vremena I prostora; druga mogućnost predstavlja bežanje 
od preovlađujućih oblika proizvodnje I potrošnje 
 
PRVI DEO (1750‐1939) 
 
1. Poglavlje – Neokasicistička arhitektura 1750‐1900 (kulturne promene) 
 
‐arhitektura neoklasicizma se razvija iz dva procesa koji menjaju odnos čoveka I prirode 
‐prvi proces je porast čovekove moći nad prirodom; zasnovan na nauci – radovi na putevima I kanalima u 17. I 18. veku 
I osnivanje novih institucija, npr Škola mostova I puteva, osnovana u Parizu 1747. godine 
‐drugi  proces  je  pomak  ljudske  svesti  u  odnosu  na  društvene  promene  (pad  aristokratije  I  stvaranje  buržoazije); 
pionirska dela moderne sociologije, estetike, istorije I arheologije  
‐ponovno ocenjivanje I osvrt na antiku: poštovanje principa na kojima se ona zasniva, a ne njeno preslikavanje 
‐glavna nedoumica neoklasicizma: u kojoj kulturi tražiti pravi stil – egipatskoj, etrurskoj, grčkoj ili rimskoj? 
‐otkrivanje rimskih gradova Herkulanuma I Pompeje sredinom 18. veka 
‐Le Rua proglašava grčku arhitekturu izvorom pravog stila što izaziva bes Piranezija jer on smatra da su se Grci ugledali 
na Etrurce (Rimljane) 
‐Piranezi se oslobađa arhitektonske verodostojnosti I posvećuje se imaginacijama 
‐braća Adam u svojim grčko‐rimskim enterijerima su se ugledali na Piranezija 
‐u periodu od 1750 ‐1755 u Rimu se okupljaju zagovornici neoklasicizma a protivnici dotadašnjeg baroka I rokokoa; I taj 
uticaj se širi na London posle toga 
‐britanski neoklasicizam se u punoj snazi javlja u radu Džona Souana 
‐u Francuskoj se javlja poseban teorijski razvoj koji prati neoklasicizam (Klod Pero prvi) 
‐Abe  de  Kordemua  1706.  godine  zamenjuje  Vitruvijeve  “korisnost,  solidnost  I  lepota”  sa  svojim  “red  raspored  I 
prikladnost” 
‐Blondel otvara arhitektonsku školu u Francuskoj 1743. Godine I postaje učitelj vizionarske generacije arhitekata: Etjen 
Luj Bule, Žak Gondeon, Pjer Pat, Mari‐Žozef Pejr; Žan‐Baptist Rondele I najveći vizionar među njima ‐ Klod Nikola Ledu 
‐Blondelov  idealni  projekat  crkve,  u  jednom  njegovom  delu,  pokazuje  srodnost  sa  crkvom  Sent  Ženevijev,  I  odiše 
jednostavnošću I veličinom koje prepoznajemo I u delima njegovih učenika, prvenstveno Bulea 
‐Bule  –  veličanstvene  koncepcije,  izazivaju  osećanje  strahopoštovanja  I  spokojstva,  stvaranje  beskrajne  vizure  I 
monumentalnih oblika lišenih ukrasa; opsednut je činjenicom da svetlost izaziva osećanje božanskog prisustva; dela: 
“Metropola” (delimično po uzoru na crkvu Sent Ženevijev) I “Kenotaf za Isaka Njutna”, 1785.godine; Diran je njegov 
učenik I ugleda se na njegova dela 
‐Diran – nastoji da za Napoleona stvori univerzalnu građ.  tipologiju, ekonomičnu I prikladnu; kritikuje Sent Ženevjev I 
stvara hram sličnog obima ali daleko ekonomičnijeg 
‐Ledu – revolucija je značila kraj njegove karijere, u zatvoru razradjuje projekat “Solane u Šou” za Luja XVI (savršeni 
grad,  prvi  pokušaj  industrijske  arhitekture);  u  projektima  “Carinarnica  u  Parizu“  (1785‐1789)  rekonstruiše  elemente 
klasicističke arhitekture 
‐nakon  Revolucije  (Francuska  revolucija  1789.‐1799.),  nastaje  potreba  za  smeštajem  novih  institucija  buržoaskog 
društva; postoje dve tendencije neoklasicizma: Napoleonov carski stil I frankofonski stil Fridriha II u Berlinu  
I) u Berlinu Šinkelova dela:  stražara ‐ Neue Wache,  pozorište Schausspielhouse, Altes Museum (u njima se jasno vidi 
uticaj Dirana) 
II)  Anri  Labrust  –  skladište  knjiga  u  Nacionalnaj  biblioteci  u  Parizu  (u  njegovim  delima  jasno  se  vidi  nit  Blondelovog 
neoklasicizma) 
‐polovinom  19.  veka  sledi  klasicističko  nasleđe  dva  bliska  pravca:  Labrustov  strukturalni  klasicizam  (insistira  na 
primarnosti konstrukcije: Kordemua, Ložije, Suflo) I Šinkelov romantični klasicizam (naglašavanje izgleda same forme: 
Ledu, Bule, Gili) 
‐strukturalni klasicizam razvija se sa delom “Istorija arhitekture” (1899.), inženjera Ogist Šoazijea u kome naglašava da 
je konstrukcija suština arhitekture 
‐učenik Šoazijea je Ogist Pere (bavi se konstrukcijama od armiranog betona) 
 
2. Poglavlje – Razvoj urbanizma od 1800‐1909 (teritorijalne promene) 
   
‐sistemi komunikacija u 19.veku omogućavaju sve veću mobilnost ljudi 
‐izgled  gradova  kakve  znamo  u  proteklih  5  vekova,  značajno  je  promenjen  u  ovih  sto  godina,  zahvaljujući  novim 
tehnologijama I tehnikama; najznačajni tehnički izumi: poljoprivredne mašine, metalurgija 
‐industrijalizacija dovodi do povećanja broja stanovnika u gradovima I masovne proizvodnje 
‐širi se poljoprivredna industrija zato što mora da se prehrani veći broj stanovnika 
‐1820. Godine Engleska već ima prvi industrijski grad (pronalazak parne mašine u 18.veku, 1789.godine, Džejms Vat) 
‐1848. Liberalno‐nacionalističke revolucije dovode do rušenja bedema pa gradovi počinju da se šire u predgrađa 
‐naglo  raste  urbana  koncentracija,  prvo  u  Engleskoj  a  zatim  I  u  drugim  delovima  sveta;  vrtoglavi  porast  Njujorka  I 
Čikaga npr. 
‐taj  porast  gradova  stvara  sirotinjske  četvrti  gde  su  sanitarni  uslovi  loši,  nedovoljna  osvetljenost,  provetravanje, 
primitivna  kanalizacija,  pa  često  izbijaju  epidemije    ‐  zbog  toga  nastaju  prvi  propisi  u  toj  oblasti  (u  Velikoj  Britaniji 
Zakon o javnom zdravlju, 1848.godine); slične probleme rešavaće I Osman u preuređenju Pariza (1853.‐1870.) 
‐na  svetskoj  izložbi  1851.godine  pojavljuje  se  prototip  jednospratne  radničke  kuće  sa  4  stana,  po  Robertsovim 
projektima (stanovi u paru smešteni oko zajedničkog stepeništa) 
‐1893.godine  započinje  izgradnja  radničkih  stanova  prema  odredbama  Zakona  o  stanovima  za  radničku  klasu  (po 
njemu su lokalne vlasti bile dužne da osiguraju ranicima izgradnju stanova). U izgradnji tih radničkih blokova ugledalo 
se  na  principe  pokreta  Arts  end  Krafts.   Arts  end  krafts  je stil koji  se  razvijao  u  između 1880.  i 1900.godine.  Bio  je 
deo reformatorskog  pokreta koji  se  borio  protiv  tadašnjeg stila koji  je  koristio  krivulje  i  predlagao  je  vraćanje 
ka zanatskoj delatnosti  srednjovekovnih  majstora.  Na  pokret  je  uticao  razvoj zanatstva u Evropi i  postao  je  jedan  od 
preteče secesije i Bauhausa.  Put  ka  novoj umetnosti je  otvorila Engleska gde  je  bilo  osnovano  društvo Arts  end 
krafts pod vođstvom Vilijama Morisa i Džon Raskina koji su se trudili da obnove zanatstvo u umetnosti. Iz ideje društva 
je  polazila  i arhitektura.  Značajno  i  novo  je  bila  arhitektura  porodičnih kuća koja  je  polazila  od  starih  engleskih  kuća 
bez istorizujućih  ukrasa, jednostavna,  sa  centralnom  halom  i  razuđenom  osnovom  i  prijatnim eksterijerom.  Veliki 
značaj  se  pridavao  odbijanju  tadašnjeg  eklekticizma  I  naglašavanju  jednostavnosti.  Odbijali  su    tehničke  unifikacije  i 
mašinsku veliko ‐ proizvodnju. 
‐1815.godine Robert Oven osniva naselje Nju Lanark u Škotskoj, jednu od prvih institucija pokreta zadrugarstva; bavio 
se integrisanjem radničkih naselja 
‐Šarl Furije – radikalna vizija “Novi industrijski svet” 1829.godina : idealne zajednice Ili falansterijumi ujedinjene prema 
Furijeovim  psihološkim  principima  “strasne  privlačnosti”.  Falansterijumi  su  smešteni  u  slobodnom  prostoru  I  njihovi 
stanovnici se izdržavaju isključivo od poljoprivrede. Planirani su po ugledu na osnovu Versaja, sa javnim prostorijama u 
centralnoj  zgradi  dok  su  u  bočnim  zgradama  bile  radionice.  Falansterij  –  minijaturni  grad  sa  natkrivenim  ulicama 
zaštićenim od vremenskih nepogoda.  
‐Furijeov  učenik  V.  Konsideran  kasnije  zamenjuje  metaforu  Versaja  sa  metaforom  broda  (sprega  komune  I  broda, 
naselje za 1800 ljudi usred okeana)  a toj ideji se godinama posle vraća I Korbizje svojom jedinicom stanovanja “Unite 
d’ Habitation” u Marseju 1952.godine, (Marsejski blok) sa izrazitim Furijeovskim crtama 
‐najbliža zamisao Furijeovoj koja je izvedena je familisterij “Industrialica”, autora J.P.Godena; građena je 1859.‐1870. u 
Gizu; u tom kompleksu bila su tri stambena bloka sa raznim propratnim sadržajima I Goden je smatrao da ovaj sistem 
može funkcionisati I bez psihološke strasne privlačnosti koju je zagovarao Furije 
‐najveća vrednost Furijea bila je kritika industrijalističkog društva I proizvodnje 
‐francuski parkovi nakon revolucije sve više su urećivani u pitoreksnom stilu, nasuprot dotadašnjoj shvatanja zelenila 
kao neke vrste arhitekture, strogih formi 
‐Baron  Osman  I  Napoleon  III  u  19.veku  (1853.‐1870.)  –  preuređenje  Pariza  (regulacija  pariskih  ulica,  presecanje 
gradskog tkiva, sređivanje sistema kanalizacije, saobraćaja; izgrađeni novi bulevari, parkovi; najvažniji saobraćajni čvor 
bio je kompleks Etual sagrađen oko Trijumfalne kapije); uticaj I na mnoge druge gradove 
‐Kamilo  Zite  –  u delu  “Umetničko  obliovanje  gradova”  zahteva  da se  glavni spomenici  na  Ringstrasse u  Beču okruže 
građevinama I arkadama, kako uz široke sabraćajnice ne bi stojali usamljeni spomenici 
‐u to vreme u Barseloni deluje Ildefonso Serda, tvorac termina “urbanizacija” koji 1859.godine projektuje proširenje 
Barselone  u  obliku  ortogonalne  gradske  mreže  sa  22  bloka,  oivičene  sa  jedne  strane  morem  I  presečene  dvema 
dijagonalnim avenijama 
‐1853.godine patentirana je specijalna dizalica, preteča lifta a 1890. čelični skelet I tada počinje intenzivna upotreba 
gradskog središta 
‐zelena predgrađa postaju prirodni oblik budućeg širenja grada 
‐Pulmanov grad, blizu Čikaga – grad organizovan oko fabrike kola Pulman (prva spavaća kola), po uzoru na Godena, 20 
godina posle njega 
‐u Evropi se razvijaju dva modela vrtnih gradova: Engleski koncentrični vrtni grad Ebenezera Hauarda 1902. (satelitski 
grad) koji je imao železnicu pa je bio ograničen I Španski linearni grad tvorca Artura Sorian Y Mata: čini ga jedna ulica 
široka  oko  500m,  dugačka  koliko  je  potrebno:  linearni  grad  ‐  Ciudad  Lineal;  naposletku  prihvaćen  je  vrtni  a  linearni 
grad je odbačen ‐ glavna razlika između ova dva modela grada je odnos prema železničkom saobraćaju 
‐izvorna Hauardova zamisao došla do izražaja u Lečvortu, prvom vrtnom gradu u Engleskoj (predgrađe Londona), čija je 
izgranja počela 1903.godine prema Ziteovim principima 
 
3. Poglavlje – Građevinsko inženjerstvo od 1775‐1939 (tehničke promene) 
  
‐Gvožđe je prvi veštački građevinski materijal u istoriji arhitekture 
‐Gvožđe se nije koristilo kod građevina za stanovanje,a koristio se za dvorane, železničke stanice… 
‐Vilkins‐upotreba gvožđa, izum njegove mehaničke bušilice bio je presudan za Vatov kasniji pronalazak parne mašine 
(pronalazak parne mašine – 1789.godine) 
‐Prvi most od livenog gvožđa, preko reke Severn ‐ Pričard I Darbi (uz pomoć Vilkinsona) 
‐Čelično ojačanje na zidanim građevinama (na crkvi sent Ženevijeve I istočnoj fasadi Luvra npr.) prethodi armiranom 
betonu  
‐Razvija se tehnika visećih gvozdenih konstrukcija; “Traktat o arhitekturi mostova”, Tomas Poup  
‐Rebling ‐ Bruklinski most u Njujorku (Reblingovi kablovi) 
‐Velika upotreba livenog I kovanog gvožđa je dovela do razvijanja principa armiranog betona 
‐Otvaraju se livnice za višespratne fasade 
‐1851. I 1862. godine Britanci postavljaju svetske izložbe, nakon čega primat uzimaju Francuzi organizujući 5 svetskih 
izložbi u periodu od 1855. do 1900.godine 
‐Kristalna palata 1851. –svetska izložba; pejzažni arhitekta Jozef Pakston, za 8 dana izgrađen staklenik sa tri broda ne 
toliko  značajan  po  svom  obliku  već  po  celovitosti  sistema;  na  svakoj  svetskoj  izložbi  uvek  je  posebna  pažnja 
posvećivana konstrukciji I sadržaju Galerija mašina 
‐1889.  Za  svetsku  izložbu  podignute  su  dve  najznačajnije  strukture  koje  su  Francuzi  ikada  podigli:  Galerija  mašina  – 
Kontamen  (raspona  107m,  koja  nije  služila  samo  kao  izložbena  hala  mašina  već  je  I  sama  bila  izložbena  mašina)  I 
Ajfelov toranj – Gistava Ajfela (visok 300m) 
‐30  godina  posle  svoje  izgradnje  Ajfelov  toranj  biva  interpretiran  od  strane  Vladimira  Tatlina  (ruski  arhitekta  I  slikar 
konstruktivista), kroz spomenik “Treće internacionale”, projektovan od 1919. do 1920. (Njegov najpoznatiji, neizveden 
projekat, “Spomenik Trećoj internacionali”, zamišljen je da bude podignut u Lenjingradu. Građevina od gvožđa i čelika, 
pokrivena staklom, trebalo je da bude visoka 400 m, dakle bila bi, u to vreme, najviši objekat na svetu. Projektom je 
bilo  predviđeno  da  dvostruki  spiralni  omotač  bude  nagnut  u  jednom  smeru,  da  iznutra konstrukcija sadrži  sale  i 
kancelarije) 
‐Upotreba armiranog betona, nakon francuske buržoaske revolucije – ekonomske restrikcije, pojavljivanje hidrauličkog 
cementa I tradicija gradnje od nabijene zemlje podstiču pojavu I upotrebu armiranog betona 
‐razdoblje najintezivnije upotrebe armiranog betona je 1870. – 1900.godine 
‐Max Berg na izazove velikog prostora odgovara korišćenjem armirano betonskih elemenata (“Dvorana stogodišnjice” 
izgrađena za izložbu u Vroclavu 1913.godine) 
‐početkom  20.veka  armirani  beton  postaje  već  normativna  tehnika,a  u  prvoj  polovini  veka  patentiran  je  I 
prednapregnuti beton kakvog danas poznajemo (ekonomični sistem za izgradnju velikih raspona) 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
DRUGI DEO – KRITIČKA ISTORIJA ARHITEKTURE 1836‐1967 
 
1. Poglavlje –  “Vesti niotkuda”: Engleska 1836‐1924 
 
‐duhovno I kuturno nezadovoljstvo u drugoj polovini 19. Veka 
‐engleski arhitekta Pjudžin ‐ stvaranje I održavanje pokreta oživljavanja gotike “Gothic Revival”– koji je snažno uticao 
na englesko graditeljstvo 19.veka  
‐Karlajlu I Pjudžinu (suprotnih su političkih shvatanja) je zajednički prezir prema materijalističkom dobu I zajedno utiču 
na Džona Raskina, koji će propagirati zanatstvo u umetnosti I umanjivati vrednost mehaničkog rada I suprotstavljati se 
podeli rada I svođenja radnika na mašine 
‐Red House – izgradio ju je Filip Veb, a uredio ju je u potpunosti Moris (živeo je u njoj; napušta arhitekturu I posvećuje 
se  slikarstvu  I  dizajnu;  dizajnira  “naglašeno  srednjevekovni  nameštaj”).  Pripadao  je  prerafaelitskom  društvu. 
Prerafaeliti ili bratsvo  prerafaelita je  umetnička  antiakademska  grupa  koja  je  1848.  godine  osnovana  u Londonu sa 
ciljem  da  reformiše  englesku  umetnost.  Osnivač  ovog  društva  je  Moris.  Prerafaelitskom  bratstvu    je  svrha  bila  da 
raskine  sa  lošim  ukusom  i  praznom  izveštačenošću  toga  vremena  i  da  unese  nove  prave  ideje,  iskreno  proučavanje 
prirode i temeljan zanat. Bratstvo je nastojalo da ponovo oživi duh razdoblja koje je prethodilo Rafaelu. 
‐Vilijam  Moris   bio  je engleski  slikar, arhitekta, pesnik i pisac.  U  saradnji  sa  britanskim “Pokretom  umetnosti  i 
zanatstva”‐  (Arts  and  Crafts),  on  je  velikim  delom  zaslužan  za  oživljavanje  tradicionalnih  britanskih  tekstilnih 
umetnosti,  kao  i  načinima  proizvodnje  tekstila.  Njegovo  književno  stvaralaštvo  je  pomoglo  da  se  razvije 
moderna fantastika kao žanr,  dok  je  sam  Moris  igrao  glavnu  ulogu  u  promovisanju  ranih socijalističkih pokreta  u 
Britaniji. Dizajnira zidne tapete, ćilime, zavese; bavi se književnošću. Moris je u industrijalizaciji video veliku pretnju i 
postavio  je  sebi  cilj  da umetničke  zanate obnovi  kao  prave  zanatske  umetnosti  u  duhu srednjeg  veka.  Za  tu  svrhu 
je 1861. godine osnovao radionice umetničkih zanata. Njegov čuveni utopijski roman je “Vesti niotkuda” 1891.godine. 
‐celokupan  razvoj  engleskog  pokreta  “Slobodna  arhitektura”  potekao  je  od  kreacije  Red  House‐a  (težnja  za 
strukturalnim integritetom, uklapanje zgrade u prostor, povezivanje sa lokalnom kulturom)  
‐Džon Raskin  je bio engleski slikar i kritičar umetnosti. Mada je usavršavao sopstvene slikarske sposobnosti, pre svega 
slikanje akvarela,  bio  je  ipak  pre  svega  teoretičar  koji  se  sa  posebnim  afinitetom  bavio slikarstvom 
pejzaža i srednjovekovnom arhitekturom. Raskin se zauzimao za prerafaelite, kao i za Vilijama Tarnera i imao je velikog 
uticaja na pokret Arts and Crafts i na Modern style. U periodu od 1869. do 1884. godine radio je kao profesor istorije 
umetnosti na Oksfordu. 
‐Ričard  Norman  Šo  je  bio  škotski  arhitekta  koji  je  radio  od  70‐ih  godina  19.  veka  do  1900‐ih  godina;  poznat  je  po 
seoskim kućama I komercijalnim objektima. Projektovao je prvo zeleno predgrađe u Londonu po uzoru na Raskina. 
‐krajem 19. veka razvoj “Pokreta vrtnih gradova” usko je povezan sa radom grupe Arts & Crafts 
‐Pokret  za  vrtne  gradove  zalaže  se  za  sticanje  prihoda  kombinacijom  poljoprivrede  I  industrije;  kolonizacija  sela  I 
decentralizacija gradova 
‐Hauard je smatrao je da veličinu grada treba ograničiti na 32 000 stanovnika čiji se rast ograničava izolacionim zelenim 
pojasom; naselja su bila lokalizovana kao satelitski gradovi oko centralnog područja 
‐ovakav grad je sistem koncentričnih satelitskih naselja povezanih železnicom 
‐izvođenje vrtnog grada Lečvorta (počeo da se gradi 1904.godine)  se razlikuje od originalnog Hauardovog vrtnog grada 
‐nastavljajući  tradiciju  pokreta  “Arts  and  crafts”,  Mekmardo  osniva  “Gildu  veka”  a  u  svojim  radovima  primenjene 
umetnosti  oblikuje poseban stil koji upućuje na Art Nuvo 
‐Letabi, kao poslednji u nizu socijalista, pripadnika pokreta “Gothic Revival”, počinje da se zalaže za čist funkcionalizam 
‐1914. Godine, izbijanjem Prvog svetskog rata, nastupio je kraj zlatnog doba enlgeskih kuća u prirodi iz snova koje su 
projektovali Veb, Šo I Nesvil 
 
 
 
 
2. Poglavlje – Adler I Saliven : “Auditorijum” I počeci oblakodera, 1886‐1895 
 
‐“Smatram  da  bi  bilo  korisno  za  našu  estetiku  kada  bi  se  potpuno  odrekli  svakog  ukrasa”  ;  “dobro  oblikovane 
građevine, lepe su u svojoj nagosti” ‐ Luis Saliven 
‐Adler I Saliven bili su čikaški arhitekti I imali su svoj arhitektonski biro Adler&Sullivan, 1881.godine postaju partneri 
‐zbog  visoke  cene  građevinskog  zemljišta  zgrade  su  postajale  sve  više,  ali  je  visina  objekata  bila  ograničena  sve  do 
otkrivanja lifta, jer su se do tada korisnici mogli kretati samo stepenicama 
‐čikaške arhitekte 1880ih godina usvajaju nove tehnologije izgradnje – čelične konstrukcije 
‐lift je udvosturčio visinu zgrada a čelična konstrukcija je to učinila po drugi put 
‐1886.godine Adler I Salivan dobijaju narudžbinu za izradu projekta “Auditorijuma” – zadatak je bio da unutar polovine 
bloka čikaške blokovske mreže sagrade modernu zgradu opere sa dva bočna objekta sa po 11 spratova; sagrađena je 
1889.godine, sa hotelom, administrativnim prostorima, I drugim sadržajima pored pozorišta. Kada je izgrađena bila je 
najviši objekat u Sjedinjenim Američkim Državama. 
‐Saliven  je stvorio  skoro neoklasični stil  koji  se  najbolje uočava u njegovim trgovačkim zgradama (raščlanjen korpus, 
naglašene  horizontale  I  isturene  završne  vence,  prozori  udruženi  u  izdužene  slepe  arkade)  ‐  Wainright  Building, 
Guaranty Building (najpotpunije ostvarenje ‐ poslovna zgrada, 13 spratova) 
‐Saliven nije tvorac oblakodera ali je zaslužan za razvoj arhitektonskog izraza koji je prikladan za visoke konstrukcije 
‐Frenk Lojd Rajt je bio učenik Luisa Salivena, I njih dvojica su sebe smatrali stvaraocima kulture Novog Sveta 
‐Salivena I njegove ideje američko društvo nije prihvatalo jer su ljudi I dalje bili skloniji razigranosti “uvoznog” baroka I 
imperijalističkom izobilju 
‐nakon  odvajanja  Salivena  od  Adlera,  on  nije  bio  toliko  angažovan;  njegovi  poslednji  objekti  su  zgrada  banke 
Midwestern I zdanje robne kuće Schlezinger & Meyer. 
 
3. Poglavlje – Frenk Lojd Rajt : Mit prerije, 1890‐1916 
 
‐F. L. Right sarađuje sa Adlerom I Salivenom početkom 1890.godina 
‐učitelji su mu bili Saliven I Ričardson (sve Ričardsonove kuće odlikovala je zbijenost, asimetrija, romanička masivnost – 
stvaranje stila koji bi odgovarao Novom svetu) 
‐problem monumentalnosti zaokupljao je I Salivena (grobnice Geti I Vajnrajt) I Rajta 
‐Rajt je posle 1890.godine bio zadužen za Salivenove porodične građevine: prva je bila njegova sopstvena kuća u Oak 
parku  1889.godine  (predgrađe  Čikaga,  koje  se  tada  smatralo  prerijom)  a  zatim  orijentalizovana  kuća  Charnley  u 
italijanskom stilu, koju projektuje sa Salivenom u središtu Čikaga 1892. 
‐Kuća u Oak parku, Ilinois: ukrštena T osnova Ričardsonovih piramidalnih kuća 
‐Saliven I Rajt u stvaranju kulture Novog sveta su pribegli ornamentima (inspirisanim istočnim kulturama) svog keltskog 
zemljaka Ovena Džonsa; u traganju za prikladnim stilom udaljavali su se daleko od zapada 
‐kuća “Winslow” u Ilinoisu, 1893. : zgrada ima dva sasvim različita lica – ulična (gradska, simetrična fasada) I dvorišna 
(asimetrična fasada sa bočnim ulazom); prelazno je delo, u njemu se prvi put pojavljuje Rajtov prerijski četvorovodni 
krov; motiv kamina, iako je već postojalo centralno grejanje; ova rešenja su preteča Rajtovih prerijskih kuća 
‐uticaj  japanske  arhitekture  na  delo  F.  L.  Rajta:  isticanje  kamina  kao  duhovnog  I  moralnog  ognjišta;  u  Japanu  – 
tokonoma (kamin) 
‐podela  enterijera  na  prostore  pomoću  pregrada,a  ne  pregradnih  zidova;  ravne  površine  I  neobojeno  drvo;  fluidan 
prostor – “Ho‐o‐den”, rekonstrukcija japanskog hrama na Svetskoj izložbi u Čikagu 
‐“prerija  ima  svoju  sopstvenu  lepotu  a  mi  moramo  da  uočimo  I  istaknemo baš  tu  lepotu  prirode,  spokoj  ravnice…  – 
otuda nadstrešnice, niske terase I istureni zidovi koji dele privatne vrtove” F. L. Rajt 
‐završni oblik prerijskog stila pojavljuje se u doba Rajtove teorijske zrelosti 
‐Ričard Bok – radi skulpture za Rajtove kuće; tvorac lika Rajtovog prerijskog stila 
‐elementi  Rajtove  arhitekture:  otvorena  prizemna  osnova,  krovovi  blagih  nagiba  I  niski  spoljni  zidovi,  oštar  kontrast 
ostvaren vertikalama dimnjaka; unutrašnji prostori dvostruke visine 
‐1904.godina: zgrada fabrike Larkin I porodična kuća njenih vlasnika, porodice Martin – Rajtov zreli stil 
‐1905.godine  Rajt  prvi  put  posećuje  Japan  I  gradi  prvu  svoju  zgradu  od  betona  (crkvu  Unity  u  Oak  parku,  Ilinois); 
jednake fasade na sve četiri strane simbolišući jedinstvo 
‐tokom  plodnih  godina  Rajt  je  brižljivo  okupio  u  svojoj  radionici:  umetnike,  zanatlije,  stolare,  tehničare 
(gesamtkunstwerk – celokupno umetničko delo) 
‐stilski izražaj neprestano se koleba između dva pola: 
1) nepravilnog, asimetričnog  
2) jezgrovitog, rešetkastog, simetričnog, strogo arhitektoničnog 
‐Vrtovi  Midvej  –  poslednje  zajedničko  delo  Rajtovog  umetničkog  tima;  niz  stepenastih  terasa  usmerenih  na  školjku 
orkestra sa jedne strane a sa druge strane spojenih sa restoranom, galerijama I zimskim vrtom; najuverljiviji poduhvat 
u popularnoj kulturi 
‐Rajtova prerijska podkultura završava se izgradnjom hotela “Imperijal” u Tokiju 1916.‐1922., u hermetičnom stilu 
 
4. Poglavlje  –  Konstruktivni  racionalizam  I  uticaj  Viole‐le‐Dika  :  Gaudi,  Orta,  Gimar  I 
Berlage, 1880‐1910 
 
‐Ežen  Viole‐le‐Dik  ‐  francuski  teoretičar  arhitekture,  prekid  sa  francuskim  klasičnim  racionalizmom  I  povratak 
regionalnom građevinarstvu; podstiče Art Nouveau 
‐njegovo delo “Razgovori o arhitekturi” nadahnjuju avangardu  
‐njegova  teza,  a  posebno  kulturni  nacionalizam,  utiče  na  Antoni  Gaudija,  belgijanca  Viktora  Hortu,  I  holanđanina 
Viktora Petrusa Berlagea 
 
I) Španija, Katalonija 
‐Gaudi je sazreo pod uticajem Katalonskog separatizma 
‐Prvi projekat –radničko naselje 
‐Ubrzo  posle  toga  počinje  da  gradi  za  buržoaziju  –  egzotična  kuća  “Casa  Vicens”  u  pseudo‐mavarskom  stilu  ‐    ona  
svedoči o uticaju Viole le Dika na Gaudija 
‐Suština Gaudijevog stila vidljiva je u toj kući a on je gotski, po konstrukciji mediteranski, a po nadahnuću islamski 
‐U Casa Vicens prvi put je upotrebljen tradicionalni katalonski svod koji postaje ključni motiv njegovog stila, I u svom 
najprefinjenijem obliku javlja se u crkvi Sagrada Familia‐ 1909. 
‐Kuća za grofa Guelja‐ “Palata Guelj” u Barseloni 1888. – sagrađena oko muzičke sobe, galerije za orgulje I kapele ‐ liči 
na tipično islamsko dvorište 
‐Ugledao se na Vagnera I Raskina 
‐Projekat za radničku komunu – “Kolonija Guelj” (Barselona) 
‐Porudžbina  za  predgrađe  namenjeno  srednjoj  klasi  na  padinama  iznad  Barselone  –  “Park  Guelj”  –  ostvaren  između 
1903.‐1914.godine (unutar parka se nalazi Gaudijeva sopstvena kuća; izdeljen je vijugavim stazama)  
‐1906. Preuzima izgradnju crkve “Sagrada Familia” u Barseloni 
‐“Casa Mila” ‐ čelična konstrukcija sakrivena iza kamene fasade, katalonski modernizam 
 
 
II) Belgija, Brisel 
‐Belgijski arhitekti su kao I Katalonski nastojali da razviju istinski moderni ali ujedno I nacionalni stil 
‐Belgijanci  su  smatrali  da  model  nove  domaće  arhitekture  treba  tražiti  u  tradiciji  lokalnog  graditeljstva  opeke  iz  16. 
veka (to bi omogućilo procvat načela Viole‐le‐Dika) 
‐Kampanja za novi nacionalni stil ‐ Centralno društvo za arhitekturu Belgije 
‐Konstruktivni racionalizam ‐ Belgijanci su ga se strože pridržavali od Gaudija 
‐1892.  Godine  izgražena  je  kuća  Tassel  u  Briselu,  kojom  je  započela  zrela  karijera  Viktora  Horte  –  trospratna  kuća, 
upotrebljen čelik u sambenoj arhitekturi 
‐Viktor Horta je jedan od prvih arhitekata koji koristi čelik u stambenoj arhitekturi; gaji poseban trakasti stil I naglašava 
značaj likovne umetnosti u pokretu Art Nuvo*** 
‐Horta koristi kombinacije  čelika I kamena, a to posebno dolazi do izražaja u njegovoj kući u ateljeu u Rue Americaine 
‐“Narodni dom” za radničku socijalističku stranku je najoriginalnije Hortino delo, u kome se priklanja načelima Viole‐le‐
Dika, koristi opeku I kamen, I stvara arhitekturu otkrivene konstrukcije 
***Secesija ili Art nouveau je poslednji umetnički univerzalni pravac koji je uspeo da unese sopstveni umetnički pečat 
u  sve  oblasti  modernog  života,  stvorio  je  modu  i  stil  života  na  kraju 19. i  početkom 20.  veka iako  je  u  različitim 
zemljama  nastupao  pod  različitim  imenima.  Secesija  je  pravac  koji  se  odrazio  pre  svega  u  visokoj 
umetnosti arhitekture, slikarstva i skulpture međutim,  takođe  je  ostavila  jasan  pečat  i  u dekorativnoj i primenjenoj 
umetnosti. 
U  različitim  zemljama  ovaj  pravac  je  poprimio  različita  imena.  U Austriji bio  je  poznat  kao   Bečka  secesija, 
u Nemačkoj kao Jugendstil (po avangardnom časopisu "Jugend") u Francuskoj i Belgiji kao Art Nuvo, u anglosakonskim 
zemljama kao  Moderni  stil  ili   Liberti ,  u Kataloniji (Španija)  kao katalonski  modernizam,  u Italiji su  ovaj  pravac  zvali 
Cvetni stil, a u Rusiji Svet umetnosti. 
 
III) Francuska, Pariz 
‐U Francuskoj Viole‐le‐Dika povezujemo sa Hektorom Gimarom 
‐1894.  Crkva  St.Jean‐de‐Montmartre  u  Parizu,  arhitekte  de  Bodoa  ‐  predstavlja  najstudiozniji  rad  konstruktivnog 
racionalizma 
‐Razlikujemo 3 verzije Gimarovog stila: 
1) Slobodni rustični stil ‐ letnjikovci u stilu seoskih koliba 
2) Urbani stil,spoj opeke I kamena ‐ njegova sopstvena kuća u Parizu 
3) Paučinasta kombinacija čelika I stakla ‐ narudžbina za stanice Pariskog metroa (style metro) 
‐Gimarovo  remek‐delo:  Koncerta  dvorana  u  zgradi  Humbert  de  Romans  u  Parizu  izgrađena  1901.  a  srušena  1905. 
(jedno od najboljih ostvarenja konstruktivnog racionalizma) 
 
IV) Holandija,Amsterdam 
‐1881. Berlage se udružuje sa Kuipersom (graditeljem Rijksmuseum ‐ 1885.) 
‐Henrik  Petrus  Berlage  –  “Amsterdamska  Berza”  ‐  konstruktivni  racionalizam  (projekat  muzeja  je  uticao  na  ovaj 
projekat)  
‐Berlage kritikuje britanske vrtne gradove 
‐1901.  Izrađuje  plan  za  Južni  Amsterdam  ‐  na  većim  raskrsnicama  nastali  su  centralizovani  prostori,  po  ugledu  na 
Kamila Zitea 
‐1915. Berlage potpuno izmenio plan da bi u njega ugradio avenije Osmanovskih proporcija 
‐Realizacija plana koji teži da ostvari fizički kontinuitet grada sukobljava se sa antiuličnim stavovima CIAM‐a*** 
***CIAM ‐ međunarodni kongres moderne arhitekture osnovan 1928. godine. Zaslužan za seriju kongresa i događaja 
širom  sveta,  na  kojima  su  učestvovali  najeminentniji  savremeni  arhitekti.  Cilj  je  bila  popularizacija  ideja  modernog 
pokreta u arhitekturi u svim njenim domenima (pejzažna arhitektura, urbanizam, industrijski dizajn itd.) 
 5. Poglavlje – Čarls Reni Mekintoš I Glasgovska škola   1896‐1916 
  
‐Glasgov  (Škotska)  1905.godina  ‐  Čarls  Reni  Mekintoš  I  njegova  žena  Margareta  Mekdonald  uživaju  internacionalni 
ugled 
‐U  Engleskoj  postaju  poznati  1896.godine  –  “Glasgovska  četvorka”‐  Čarls  Reni  Mekintoš,  njegova  žena  Margareta, 
Herbert  Meknerom  I  Francis  Mekdonald  (Margaretina  sestra);  nagli  uspeh  potvrđen  je  prihvatanjem  Mekintošovog 
projekta za “Novu glasgovsku umetničku školu” 
‐njih četvoro bave se unutrašnjim uređenjem početkom karijere  
‐školujući se u vreme pokreta “Gothic Revival”, Mekintoš je stekao naklonost ka zanatskom pristupu građenju što se 
najbolje vidi u njegovim ranim sakralnim radovima – crkva “Queens Cross of Scotland” u Glasgovu (1897.); nastavlja 
tradiciju oživljavanja gotike 
‐sa druge strane, u svetovnim delima ugledao se na stil Scottish Baronial (po ugledu na porodičnu kuću u Fortingtall‐u, 
Džejms Meklaren): Mekintošova ostvarenja u tom stilu rađena su u sklopu Glasgovske škole  
‐Glasgovskoj umetničkoj školi nije nedostajala masivnost (3 strane objekta škole bile su sagrađene od domaćeg sivog 
granita a četvrta od grube opeke) 
‐Mekintoš  je,  poput  svog  američkog  savremenika  Frenk  Lojd  Rajta,  ugrađivao  ventilacione  I  grejne  sisteme  u 
Glasgovsku školu koji funkcionišu I danas 
‐“Glasgow  School  of  Art”  ‐   pionirska  škola  na  području primenjene  umetnosti i dizajna. Mackintosh je  bio  jedna  od 
vodećih  ličnosti  umetničkih  pokreta  XIX  veka ‐  Arts  and  Crafts   i   Art  Nouveau,  i  dao  je  značajan  doprinos  razvoju 
savremenog dizajna onakvog kakvog ga poznajemo danas. 
‐zgrada  umetničke  škole  je  svedočanstvo  Mekintošovog  stila;  odražava  ceo  Mekintošov  razvoj  –  treba  je  smatrati 
negde između Mekintošovog razdoblja u stilu Art Nouveau I kasnijeg modernog gotovo Art Deco stila (Basset‐Lowkee – 
kompanija igračaka; Mekintošovi plakati u Art Deco stilu) 
‐“Kuća  za  prijatelje  umetnosti”  I  “Glasgovska  škola”  su  Mekintošovi  projekti  koji  su  dali  najvredniji  doprinos  razvoju 
arhitekture 20.veka 
‐porodica Mekintoš se seli u Englesku 1914., I tamo Čarls Reni Mekintoš zapostavlja arhitekturu I započinje da se bavi 
slikarstvom 
‐za vreme rata, Mekintoš je dizajnirao satove, plakate I nameštaj za Basset‐Lowkee kompaniju 
 
6. Poglavlje – Sveto proleće: Wagner, Olbrih I Hofman 1886‐1912 
 
‐secesionistički časopis Ver Sacrum (Sveto proleće) 1898., proizilazi iz idealističkog romana “Indijsko leto” 
‐prva  porodična  kuća  koju  je  Oto  Wagner  sagradio  u  otmenom  predgrađu  Beča  1866.godine  smatra  se  oživljenjem 
Rozenhausa (vile slične muzeju koje su postale središta bogatog društvenog života) 
‐1879.godine  Wagner  dobija  porudžbinu  od  države  za  izradu  dekoracija  povodom  proslave  u  čast  carevog  srebrnog 
jubileja ali ni to mu nije donelo slavu I prepoznatljivost u javnosti 
‐1886.godine gradi svoju vlastitu italijaniziranu verziju Rozenhausa u Hiteldorfu 
‐1890.godine,  Wagner  postaje  svetski  slavan  zahvaljujući  izgradnji  male  ali  raskošne  palate  za  sopstvene  potrebe  u 
Beču 
‐1896.godine izdaje svoje prvo teorijsko delo “Moderna arhitektura” 
‐antiakademski umetnički pokret koji su zajedno osnovali Wagnerov asistent I najbolji učenik ugledao se na četvorku iz 
Glasgova, slikara Gustava Klimta I Koloman Mosera 
‐pod Klimtovim vođstvom ujedinili su se Olbrih (asistent), Hofman (Wagnerov učenik) I Mozer u svom revoltu prema 
akademiji, pa su 1897.godine uz Wagnerov blagoslov osnovali bečku secesiju 
‐1898.godine,  inspirisan  secesijom,  Wagner  izrađuje  cvetnu  apstrakciju  u  fajansi  na  pročelju  pseudo‐italijanizovane 
kuće “Majolika” u Beču 
‐pristupanjem u članstvo Secesije, Wagner izaziva zgražavanje vladajućih krugova, 1899.godine 
 
‐1898.godine  Olbrih  izgrađuje  “Zgradu  secesije”  u  Beču  (zlatna  kugla  od  lišća)  prema  nacrtima  Klimta  koji  je  I  dalje 
glavni pokretač revolta; kugla na Zgradi secesije je napravljena od lista lovora, koji je motiv posvećen Apolonu – kupola 
od perforiranog metala koja lebdi na 4 kratka stuba postavljena iznad ravnih površinskih masa  
‐sličan simbol organske vitalnosti pojavljuje se I na naslovnoj strani časopisa “Sveto proleće” 
‐“Palata  Ernst  Ludviga”,  sagrašena  1901.godine,  najsmelije  je  Olbrihovo  zdanje  za  vreme  njegovog  devetogodišnjeg 
boravka u Nemačkoj 
‐završne klasicizacije Olbrihovog stila ‐ 1908.godine 
‐tokom poslednje decenije svog života stvarao je izuzetna dela koja dostižu svoj vrhunac u njegovom tajanstvenom I 
mračnom  “Svadbenom  tornju”  na  uzvišenju  u  Darmštadtu,  1908.godine;  piramidalna  kompozicija,  kao  kruna  grada; 
opasana nizom betonskih pergola na više nivoa – promišljen kontrast lepo oblikovanom parku platana 
‐u Darmštadt iz minhenske secesije stiže Peter Berens, grafičar I slikar a potom I arhitekta, koji ostavlja veliki uticaj na 
Olbriha; on je izgradio I opremio vlastitu kuću u Darmštadtu 
‐između njih dvojice vlada suparništvo  
‐1899.godine  Jozef  Hofman  postaje profesor  na školi za primenjenu umetnost pri austrijskom  muzeju za umetnost I 
industriju  u  Beču;  a  između  1901.  i  1905.godine  gradi  4  vile  u  otmenom  bečkom  predgrađu  –  nasledio  je  Olbriha 
postavši tako vodeći arhitekta secesije 
‐Održavanje izložbe bečke secesije 1900.godine 
‐zajedno  sa  Mozerom,  Hofman  se  zalaže  za  umetničko  zanatstvo  I  izradu  predmeta  dekorativne  I  primenjene 
umetnosti 
‐poslednji broj časopisa “Ver Sacrum” objavljen je 1903.godine I to označava najuspešnije razdoblje secesije 
‐1905.godine, Hofman počinje da radi na “Palati Stoclet” u Briselu (redukovane klasične dekoracije) 
‐njegovim  remek‐delom  smatra  se  “Zgrada  Poštanske  štedionice”  u  Beču,  1904.godine:  lovorov  venac  postavljen 
između dve statue Viktorije sa krilima I rukama podignutim u vis; “liči na veliku metalnu kutiju”; neukrašena čelična 
konstrukcija u enterijeru 
‐do  1911.godine  okončan  je  proces  “klasicizacije”  secesije;  Vagner  zaključuje  secesiju  onako  kako  ju  je  I  započeo  – 
snagom  izrazito  čistih,  strogih  ali  elegantnih  proporcija  vile  u  Hitendorfu  (1912.godina)  u  kojoj  Vagner  provodi 
poslednjih 6 godina svog života 
 
7. Poglavlje – Antonio Sant’Elia i futuristička arhitektura, 1909‐1914 
 
‐italijanski futuristi su u predstavljanju svojih principa buržoaziji koristili snažno i bombastično govorništvo 
‐11 tačaka futurističkog manifesta:  
a) prve 4 tačke slave neustrašivost, snagu i odvažnost, veličaju brzinu (trkački automobil proglašava se lepšim od Nike 
Samotračke);  
b) od 5. do 9. tačke slavi se idealni vozač takvog trkačkog automobila, patriotizam i veličanje rata; 
c) 10. tačka poziva na rušenje svih akademskih institucija; 
d) 11. tačka detaljno opisuje idealni kontekst futurističke arhitekture (pobuna širokih masa, radnika; arsenali i dokovi, 
železničke stanice, vozovi, fabrike, mostovi, avioni) 
‐ovaj manifest proglašava dominaciju mehanizovane sredine 
‐futurizam se suprodstavlja secesiji (u svojoj suštini suprodstavlja se svakoj kulturi) 
‐industrijalizacija – tehnički i društveni fenomen 19.veka koji dopunjuju avijacija i električna struja 
‐Umberto Bočoni 1910.godine piše manifest futurizma u slikarstvu, a dve godine kasnije i u vajarstvu – stvara likovnu 
estetiku koja se u potpunosti razlikuje od secesijskog stila (predlaže upotrebu stakla, metala, žica, rasvete u vajarstvu  
umesto skupocenih materijala ‐ mermera i bronze) 
‐Bočonijev manifest i Marinetijevo delo „Raskoš geometrije i mehanike“ (1914.), stvaraju okvir futurističke arhitekture 
‐mladi italijanski arhitekta Antonio Sant’Elia do 1912.godine stvara u duhu italijanske secesije (Cvetni stil), izolovano od 
futurista; karakterističan njegov stil ‐ arhitektonski dinamizam 
‐za  grad  Milano  Sant’Elia    radi  arhitektonske  projete  1911.godine,  a  1912.godine  radi  projekat  na  konkursu  za 
izgradnju Glavne železničke stanice u Milanu 
‐te  1912.godine  Sant’Elia  osniva  grupu  „Nove  tendencije“  sa  prijateljima  Ugom  Nebijom,  Mariom  Kijatoneom  i 
drugima; ova grupa svoju prvu izložbu imala je 1914.godine, gde Sant’Elia izlaže svoj projekat za futuristički grad „Citta 
Nuova“ (tada već potpuno pod uticajem Marinetija i futurizma; antisecesionistički) 
‐Sant’Elia:  „...novi  konstruktivni  oblik  treba  postaviti  na  zdrave  temelje  koristeći  prednosti  koje  nude  nauka  i 
tehnologija... ...u današnje vreme nisu više potrebne masivne i bogato ukrašene zgrade; danas se traže velike i dobro 
provetrene  stambene  zgrade,  sigurne  železnice,  tuneli,  čelični  mostovi,  parobrodi,  ogromne  dvorane  za  javne 
skupove“ 
‐on smatra da novi proračuni i materijali isključuju arhitekturu u klasičnom i tradicionalnom smislu te reči – da mi više 
ne  pripadamo  katedralama  i  starim  gradskim  kućama;  da  treba  da  gradimo  novi  moderni  grad  koji  će  izgledati  kao 
ogromno i užurbano brodogradilište i savremene zgrade koje liče na divovske mašine (liftovi će se penjati po fasadama 
poput zmija od stakla i čelika); ulice će biti duboko ukopane pod zemljom – kroz njih će teći saobraćaj metropole i one 
će biti povezane metalnim pešačkim prelazima i brzim pokretnim trakama 
‐projekat “Casa a gradinata” za “Citta Nouva” ‐ Sant’Elia (1914.) 
‐službeni manifest futurističke arhitekture objavljen je 1914.godine i trebao je na prvom mestu da objavi pripadnost 
Sant’Elia futurizmu 
‐Sant’Elia  1915.godine  zajedno  sa  Bočonijem,  Marinetijem,  Pijatijem  i  Rusolom  potpisuje  futuristički  profašistički 
manifest „Italijanski ponos“; a sledeće godine gine na frontu čime se naglo završava stvaralačko razdoblje futurizma 
‐preživeli  Marineti  podseća  posleratnu  generaciju  na  svoju  dužnost  i  vodi  ka  konačnom  ostvarenju  italijanskog 
nacionalizma u Musolinijevoj državi 
‐Marineti piše „Manifest svete futurističke umetnosti“ (1931.godine) 
‐Marinetijev, Bočonijev i Sant’Elijin modernizam posle 1919.godine nastavljaju ruski konstruktivisti 
 
8. Poglavlje – Adolf Los i kriza kulture, 1896‐1931 
 
‐otišavši  1893.godine  u  SAD,  Adolf  Los  (austrijski  arhitekta)  upoznaje  se  sa  pionirskim  dostignućima  Čikaške  škole  i 
teorijskim delima Luis Salivena, a posebno se interesuje za Salivenov esej  „Ornament u arhitekturi“ koji je uticao na 
njegov članak „Ornament i zločin“ objavljen 16 godina kasnije 
‐po  povratku  u  Beč  1896.godine,  Los  počinje  svoju  profesionalnu  karijeru  projektujući  enterijere  i  pišući  članke  za 
časopise 
‐1908.godine objavljuje „Ornament i zločin“ u kome opisuje uzroke sukoba sa pripadnicima bečke secesije (posebno 
imenom spominje Josef Maria Olbriha) 
‐najjači  Losov  argument  protiv  ornamenta  bio  je  da  je  njegovo  oblikovanje  ne  samo  gubljenje  vremena  i  materijala 
nego da za sobom povlači i težak rad zanatlije  
‐1910.godine objabljuje svoj kritički esej „Architectur“  
‐on smatra da celokupna kultura zavisi od kontinuiteta prošlosti; zagovara jednostavne ukrase, nameštaj nepoznatog 
izvođača  
‐jedno kratko vreme izdaje časopis „Das Andere“ (drugo) – „časopis namenjen uvođenju zapadne kulture u Austriju“ 
‐do  1910.godine  Los  se  bavio  adaptacijom  već  postojećih  enterijera  –  stil  varira  od  japanskog  ambijenta  do 
klasicizirane elegancije; zidove je obično oblagao do visine parapeta poliranim drvetom ili kamenom a iznad toga zidovi 
su bili beli I neukrašeni ili im je samo pri vrhu dodavan klasičan friz od gipsa; plafoni su često bili kasetirani u drvetu ili 
metalu; podovi su uglavnom bili od kamena ili obloženi parketom I uvek su bili prekriveni orijentalnim tepisima, dok je 
okvir kamina najčešće bio od opeke; gajio je sklonost ka skupocenim materijalima 
‐Vila  “Štajner”,  izgrađena  u  Beču  1910.godine,  prva  je  u  nizu  kuća  u  kojima  Los  razvija  svoju  koncepciju  Raumplana 
(plana  volumena;  Los  upravo  zbog  ovog  patenta  ima  veliki  značaj)  –  sistema  unutrašnjeg  oblikovanja  prostora  koji 
kulminira u vilama sa različitim nivoima; Raumplan doživljava vrhunac u dvema vilama u Beču I nedaleko od Praga 
‐njegovo slobodno raspoređivanje prozora na fasadi nakon slobodnijeg rasporeda unutrašnjih volumena, predstavlja 
preteču De Stajla 
‐Losu su bili potpuno strani principi Viole‐le‐Dika 
‐Los je svoj raumplan koristio I za masovne stambene izgradnje, usled čega je nastao niz veoma uspešnih stambenih 
projekata: ekonomičan stambeni blok Heuberg (kuće u nizu koje u svom sklopu imaju okućnice I staklenike) 
‐1922.godine  Los odlazi  u Pariz  gde  se ponovo vraća  u krugove buržoazije  I  priključuje  visokom društvu  okupljenom 
oko plesačice Džozefine Beker za koju 1928.godine projektuje pompeznu vilu  
‐govoreći  o Raumplanu, Los  je prvi postavio  problem  koji  će konačno rešiti Le Korbizje celovitim razvojem slobodne 
osnove 
 
9. Poglavlje – Anri Van de Velde I apstrakcija empatije, 1895‐1914 
 
‐Anri Van de Velde bio je belgijski dizajner I teoretičar, a pre toga bavio se slikanjem u neoimpresionističkom stilu 
‐u  belgijskom  časopisu  “Novo  društvo”  1894.godine  objavljuje  članak  “Raščišćavanje  umetnosti”  u  kome  traži  da 
umetnost ponovo bude u službi društva; članak je nastao pod uticajem prerafaelističkih ideja koje je spoznao družeći 
se sa belgijskom avangardnom grupom “Les XX”;  
‐grupa “Les XX” osnovana je  1889.godine I od tada je bila u stalnom kontaktu sa Engleskom (Morisom, Krejnom); a 
zatim članovi menjaju njen naziv u “Salon estetike” I prave svoju prvu izložbu 1894.godine 
‐Anri Van de Velde je značajan jer u Belgiju prenosi ideje pokreta Arts and Crafts 
‐1895.godine Van de Velde započinje svoju delatnost arhitekte I dizajnera: za sebe gradi I projektuje Kuću u Uccle‐u 
koja je trebalo da predstavlja sintezu svih umetnosti (Gezamtkunstwerk u punom sjaju – jedinstvo zgrade I nameštaja, 
pa I kuhinjske opreme a dopunjeno čak I odećom koju je kreirao za svoju ženu) 
‐iako  je  Van  de  Velde,  kao  I  prerafaelisti  osećao  odbojnost  prema  svim  oblicima  arhitekture  posle  gotike,  nije 
podržavao njihovo unošenje srednjevekovnih elemenata 
‐od 1890ih godina na njega počinju da utiču teorije bečkog istoričara umetnosti Alojz Rigla 
‐počinje da dizajnira nameštaj upotrebljavajući I patentirajući “Yachting Style” 1895.godine  
‐daje definiciju funkcionalnog ornamenta  
‐vrhunac njegove karijere je u Vajmaru, gde od 1901.godine on biva savetnik zanatskih I umetničkih radionica na dvoru 
velikog  vojvode,  a  biva  imenovan  I  za  profesora  –  zahvaljujući  čemu  projektuje  nove  objekte  za  školu  iz  koje  će  se 
kasnije razviti čuveni vajmarski Bauhaus 
‐Pozorište na izložbi Werkbunda”, Keln 1914.godine – Anri Van de Velde (poslednje u nizu dela sa “snagom forme”, 
jedinstvene izražajnosti) 
 
 
10. Poglavlje – Toni Garnije I industrijski grad 1899‐1918 
 
‐Industrijski  grad  (“Citte  Industrielle”)  –  imaginaran,  socijalistički  grad,  smešten  na  jugoistoku  Francuske;  osnovni 
elementi ovog grada su fabrika, železnica, rudnici, neposredno postojanje iskoristivih sirovina, hidroelektrana;  
‐Toni Garnije  ‐  francuski arhitekta, socijalističkih ideja; njegova  karijera neposredno je  vezana  za  francuski  grad  Lion 
(razvijeni industrijski grad, jedno od centara tehničkih I industrijskih inovacija) 
‐“Industrijski grad” Tonija Garnijea prvi put je izložen 1904.godine; a konačna verzija “Une Citte Industrielle” objavljena 
je 1917.godine 
‐u  sklopu  svog  industrijskog  grada  Garnije  smešta  I  staro  srednjevekovno  jezgro;  sve  neizgrađene  površine  činile  su 
gradske parkove a poštovani su strogi standardi o zelenilu, provetravanju I osvetljenju 
‐Industrijski grad odlikovali su najsavremenije konstrukcije, široka primena armiranog betona, veliki čelični rasponi u 
industrijskoj zoni (po ugledu na Kontamenovu Galeriju mašina) 
‐iako  objica  učenici  istog  profesora,  Garnije  I  Ogist  Pere  se  tokom  karijera  kreću  u  potpuno  različitim  pravcima  –  u 
vreme kada je Industrijski grad prvi put izložen, Ogist Pere se već proslavio kao arhitekta svojom stambenom zgradom 
armirano‐betonske konstrukcije u Rue Franklin 
‐Garnijeov  “Industrijski  grad”  za  35  000  stanovnika,  smešten  je  na  uzvišici  uz  reku  a  po  svojoj  urbanoj  organizaciji  I 
posebnom načinu zoniranja uticao je na načela CIAM‐ove Atinske povelje iz 1933.godine 
‐Smatra se da je pri oblikovanju ovog grada na Garnijea u mnogo čemu uticao Leon Žosli 
‐Od vremena Leduovog “Idealnog grada Šo”, niko do Garnijea nije stvorio nešto slično 
‐Garnijeov “Citte” imao je velikog uticaja na Le Korbizjeovu urbanističku misao 
‐Garnijeova  urbanistička  misao  dostigla  je  vrhunac  u  “Velikim  javnim  radovima  grada  Liona”,  klanicama  sagrađenim 
1906.‐1932., bolnici 1909.‐1930. I velikoj gradskoj četvrti izgrađenoj 1924.‐1935. – svaki od tih kompleksa predstavljao 
je grad u malom 
 
11. Poglavlje – Ogist Pere I razvoj klasičnog racionalizma 1899‐1925 
 
‐na početku svoje karijere, ovaj francuski arhitekta bavi se konstruktivno‐racionalističkim pokušajima 
‐kao  osnovno  polazište  Pereovog  rada  uzima  se  “Avenue  Wagram”  u  Parizu,  iz  1902.godine  –  jer  iskazuje  povratak 
klasičnim  tradicijama  i  kristalizaciju  secesije  (Pere  oblikuje  svoje  zgrade  sa  biljnom  maštovitošću  preuzetom  iz  Belle 
Epoque) 
*Belle Epoque – period mira u francuskoj istoriji (1871.‐1914.), do Prvog svetskog rata (ekonomski rast, bezbrižnost I 
vera u budućnost) 
‐u svom stambenom bloku “Rue Franklin” iz 1903.godine, upotrebljava betonsku gredu – prvi Pereov način upotrebe 
armiranog betona proističe iz Šoazijeve definicije gotskog (skelet + ispuna); u ovoj građevini se Pere najviše približio 
stavovima Viole le Dika; u nekim elementima upućuje ma buduće oblike Le Korbizjeove “slobodne osnove” 
‐Pereov stil kuće sa gredama se u njegovim daljim projektima sve više prečišćavao 
‐“Theatre des Champs Elysees” – Ogist Pere: pozorište sa 3 gledališta (1250, 500 I  sedišta), otvoreno 1913. Godine 
‐1922.godine  –  dobija  porudžbinu  za  “Bogorodičinu  crkvu”  u  Rensiju,  dovršenu  1924.godine  –  u  njoj  Pere  ostvaruje 
najčistiju  formulaciju  svog  armirano‐betonskog  stila,  skoro  20  godina  nakon  što  ga  je  prvi  put  upotrebio  u  “Rue 
Franklin” (Pere ovde dosledno prati Šoazijeva načela) 
‐pored svoje arhitekture, Pere je važan I po teorijskim radovima čije elemente kasnije pronalazimo u u jednom periodu 
Le  Korbizjeovog  stvaralaštva  (sve  do  “Pet  tačaka  jedne  nove  arhitekture”  1926.godine  koje  se  bitno  razlikuju  od 
Pereovog shvatanja) 
 
12. Poglavlje – Nemački Werkbund 1898‐1927 
 
‐povodom svetske izložbe u Londonu 1851.godine, nemački arhitekta i revolucionar Gotfrid Semper je napisao čuveni 
esej  u  kome  analizira  industrijalizaciju  i  masovnu  potrošnju  na  polju  primenjene  umetnosti  i  arhitekture;  pritom  se 
suprodstavljao prerafaelitskom povratku predindustrijskoj eri  
‐smatra da je obilje svih sredstava prva ozbiljna opasnost kojoj umetnost mora da se odupre; osuđuje omalovažavanje 
rada,  slikarstva,  lepih  umetnosti  i  nameštaja;  smtra  da  treba  zaustaviti  opšti  pad  vrednosti  ručnih  radova  –  Semper 
započinje raspravu o bitnim pitanjima veka i kulturnim problemima 
‐Semperove ideje postaju sastavni deo nemačke kulturne teorije 
‐njegovo glavno delo je „Stil u tehničkim i tektonskim umetnostima ili praktična estetika“ (1860.‐1863.) 
‐nemačka  javnost  smatra  da  tradicije  umetničkog  zanata  u  toj  zemlji  treba  da  se  obnove,  i  da  istinska  germanska 
kultura treba da bude na prvom mestu 
‐Herman  Mutezijus  poslat  je  u  Englesku,  kako  bi  izučavao  englesku  arhitekturu  i  dizajn,  i  pri  povratku  u  Nemačku 
1904.godine, dobija za datak da reformiše nacionalni program u području primenjenih umetnosti 
‐tom  državnom  pokretu reformacije  prethodi osnivanje  „Drezdenske  škole  za  umetnički  zanat“  pod  inicijativom  Karl 
Šmita, 1898.godine 
‐U  svojoj  knjizi  „Engleska  kuća“  (1904.god),  Mutezijus  propagira  idealan  model  tradicionalne  zanatske  kulture  i 
naglašava izuzetnu vrednost engleskog pokreta „Arts and Crafts“ 
‐1906.godine, Mutezijus se priključuje Naumanu i Šmitu, i kritikuje postojeće stanje u nemačkoj primenjenoj umetnosti 
i zagovara masovnu industrijsku proizvodnju 
‐1907.godine Mutezijus, Nauman i Šmit osnivaju „Nemački Werkbund“, u čijem su članstvu odmah bili 12 samostalnih 
umetnika (Između ostalih: Piter Berens, Josef Hofman, Josef Maria Olbrih,...) i 12 zanatskih firmi 
***Dojčer  verkbund,  u  prevodu:  savez  nemačkog  dela,  je nemačka grupa umetnika, arhitekata, dizajnera i zanatlija. 
Zahvaljujući svom pristupu ka umetnosti i dizajnu bila je shvatana kao jedan od važnih momenata u razvoju moderne 
arhitekture i dizajna. Dojčer verkbund bio je osnovan 1907. godine u Minhenu od strane Hermana Muteziuza. Svojim 
mislima  se  oslanjao  na  velike  ideje  britanskog  pokreta Arts  and  Crafts.  Promovisali  su  kontra‐kulturu,  opoziciju 
državnoj kulturi 
‐članovi  Werkbunda  radili  su  na  usavršavanju  obrazovanja  umetničkih  zanatlija  i  osnivanju  centra  svog  udruženja  ; 
odnos  Werkbunda  prema  industriji  promenio  se  sa  Berensovim  promenama  u  karijeri  (Jugendstil,  član  umetničke 
kolonije u Darmštadtu 
‐Berensov takozvani Zaratustra stil, najviše je vidljiv u njegovom paviljonu Vorhalle, projektovanom za izložbu u Torinu 
1902.godine  –  pokušaj  Ničeovske  „težnje  za  oblikovanjem“;  kasnije  njegove  paviljone  u  Oldenburgu,  1905.godine 
karakteriše „bezvazdušni“ arhitektonski stil 
‐ovaj  stil  Berens  još  više  razrađuje  u  projektu  krematorijuma  u  Hagenu,  1906.godine  i  Paviljona  za  AEG‐a  na  izlođbi 
brodogranje u Berlinu, 1908.godine  
‐Berens  prihvata  industrijalizaciju  kao  sudbinu  nemačke  nacije  (kao  spoj  duha  vremena    ‐  Zeitgeist  i  duha  naroda  ‐
Volksgeiste); Fabrika turbina, 1909. Godine ju je projektovao ua AEG – hram industrijske moći 
‐1908.godine  piše  esej:  „Šta  je  monumentalna  umetnost?“  –  za  njega  je  monumentalna  umetnost  bila  umetnost 
vladajuće grupe 
‐grupa Nemački Werkbund, 1914.godine održava izložbu u Kelnu, a Mutezijus za tu priliku piše program sačinjen od 10 
tačaka  (na  temu  usavršavanja  tipičnih  oblika,  masovne  proizvodnje,  industrijskog  dizajna)  –  njegovom  mišljenju  se 
suprodstavljaju Van de Velde, Walter Gropijus – Mutezijus povlači svoj program 
‐ta izložba 1914.godine, predstavila je svetu novu generaciju umetnika Werkbunda: Waltera Gropijusa i Adolfa Mejera 
(njih dvojica projektuju model fabrike za izložbu Werkbunda 1914.godine)  
‐glavne  karakteristike  Gropijusovih  i  Mejerovih  javnih  objekata  bile  su  naglašeni  uglovi  i  međuspratni  venci  –  što  se 
jasno uočava i u Gropijusovom projektu za Bauhaus u Dessau 1924.godine 
‐nakon ove izložbe, unutar Werkbunda stvara se raskol: s jedne strane bilo je usvajanje normativnog, tipičnog oblika 
kolektiva  a  sa  druge  „volja  za  oblikom;  kasnije  Berensovo  stvaralaštvo  postaje  blisko  stilu  Art  Deco,  a  budućnost 
Werkbunda vezujemo za pokret „Nova objektivnost“ 
 
13. Poglavlje – Stakleni lanac : Arhitektonski ekspresionizam 1910‐1925 
 
‐u  Minhenu  se  1909.godine  osniva  „Neue  Kuenstler  Vereinigung“  –  proto‐ekspresionistički  umetnički  pokret  koji  je 
predvodio slikar Vasilij Kandinski 
‐Bruno Taut – „Stakleni paviljon“ za izložbu u Kelnu, 1914.godine: kristalna konstrukcija modelirana „u duhu gotičke 
katedrale“; „kruna grada“ – misao da će arhitektura stakla doneti novu kulturu („Stakleni lanac“) 
‐Taut – „Architekturprogramm“ : zalaže se za novo totalno umetničko delo koje bi se ostvarilo uz aktivno učestvovanje 
naroda – „umetnost i narod moraju biti jedna celina; umetnost više nije privilegija nekolicine“ 
‐1919.godine Taut, Hetger, Mejer i Mendelson postavljaju izložbu vizionarskih radova pod nazivom „Izložba nepoznatih 
arhitekata“  a  Gropijusov  predgovor  toj  izložbi  ustvari  je  prva  skica  vajmarskog  programa  Bauhausa,  objavljenog  iste 
godine  
‐ideje  Tauta  dalje  razrađuje  Hans  Pelcig  u  svojim  projektima  „Velikog  pozorišta“  za  5000  gledalaca“  u  Berlinu 
1919.godine i Hemijske fabrike 1912.godine; bliskost sa umetnicima „Staklenog lanca“ 
 
‐Opservatoijum  za  Alberta  Anštajna  u  Potsdamu  od  1917‐1921  –  Mendelson  (predhodnik  Pelciga)  Srodnost  sa 
Holandskim ekspresionizmom 
‐Konstruktivistički holandski ekspresionisti direktno utiču na Mendelsovov razvoj 
‐Projekat  fabrike  šešira  u  Lukenvaldeu  od  1921‐1923  –Mendelson,  elementi  koje  će  kasnije  koristiti  na  projektu 
tekstilne fabrike u Lenjingradu 1925. 
‐Hugo  Hering‐  poljoprivredni  kompleks  u  Garkau  1924.  godine  slični  elementi  kao  kod  Mendelsona  (i  hering  i 
Mendelson verovali su u primarnost funkcije) 
‐Hugo Hering i Mis van der Roe zajednički konkurs za poslovnu zgradu u Fridrihstrase 1921. 
 
14. Poglavlje – Bauhaus : Evolucija jedne ideje od 1919‐1923 
 
‐1906. godine osnovana je škola za umetnost i zanat Velikog vojvodstva u Vajmaru – upravnik Anri Van de Velde, koji je 
kao svog naslednika predložio Gropijusa 
‐Gropijus  misli  da  obuka  dizajnera  i  zanatlija  treba  da  se  organizuje  u  obliku  radionica  ‐  imenovan  je  za  upravitelja 
akademije likovnih umetnosti i škole za umetnost i zanat 
‐Gropijus razrađuje ideal gesamtkunstverka (sveobuhvatne umetnosti)  
‐Naziv BAUHAUS koji Gropijus predlaže kao službeni naziv nove institucije namerno podseća na srednjevekovnu reč za 
masonsku ložu 
‐Prve tri godine postojanja, Bauhaus je obeležio Johanes Iten ‐ švajcarski slikar i predavač, koji je kasnije osnovao svoju 
umetničku školu u Beču 
‐1920. godine, na Itenov zahtev, Bauhausu se priključuju umetnici Šlemer, Pol Kle, Georg Muhe 
‐Iten ‐ sekta :D ; Iten i Gropijus imali su različita mišljenja o umetnosti 
‐1921. Bauhausu se priključuje holandski umetnik Van Desburg (Gropijus ga podržava i prihvata njegove predloge) 
‐1922. godine Bauhausu se na Itenov zahtev priključuje i ruski slikar Vasilij Kandinski 
‐Prva izložba Bauhausa u Vajmaru 1923. 
‐Itenova  ostavka  ‐  njegovu  ulogu  preuzima  mađarski  umetnik  Laslo  Moholi‐Nađ  (radionica  metala‐konstruktivistički 
elementarizam‐nastao pod uticajem Vhutemasa u Sovjetskom Savezu) 
***Vhutemas  je  bila  državna  umetnička  i  tehnička  škola  u  Sovjetskom  savezu,  osnovana  1920.godine  u  Moskvi. 
Radionice  u  njoj  uspostavljene  su  dekretom  Lenjina,  sa  ciljem  da  stvore  umetnike  najviših  kvalifikacija  za  industriju, 
visokog stručno‐tehničkog obrazovanja. 
‐Elementaristička estetika postala je stil Bauhausa posle Itenove ostavke 
‐Dva modela kuća: 1) Sommerfeld ‐ Gropijus i Mejer : gesamtkunstverk, tradicionalna drvena kuća 
 2) Eksperimentalna kuća ‐ Muhe i Mejer : uglačane površine i savremeni aparati za domaćinstvo, 
kuća minimalne cirkulacije, asketski opremljena, čelični prozori 
‐Gropijusove „proširene stambene jedinice“ izgrađene su kao serijske kuće u Desau Bauhausu 1926. godine i služile su 
kao stanovi za arhitekte 
‐Zbližavanje sa pokretom „Nova Objektivnost“ što je vidljivo i u zgradama samog Desau Bauhausa 
‐Gropijus daje  ostavku  1928.  godine  (pre  toga  dogadja  se prelaz  iz  Vajmara  u  Desau,  dovršava  se  objekat  u  Desau  i 
stvara se prepoznatljiv Bauhausov pristup) ; Posle ostavke Gropijus za svog naslednika proglašava Mejera 
‐1927. godine osnovano je odeljenje arhitekture na čelu sa švajcarksim arhitektom Hansom Mejerom 
‐Nakon što je Bauhaus preuzeo Mejer, ostavku daju Moholi Nađ, Brojer i Bajer 
‐Gradonačelnik Desau‐a traži Mejerovu ostavku, zbog političkih razloga 
‐U oktobru 1932. ostaci Bauhausa preseljeni su na periferiju Berlina i 9 meseci kasnije Bauhaus je definitivno zatvoren 
 
15. Poglavlje – Nova objektivnost : Nemačka, Holandija i Švajcarska 1923‐1933 
 
‐„nova  objektivnost“  –  novi  realizam  sa  primesom  socijalizma;  entuzijazam  prema  stvarnosti,  gledanje  na  stvari 
potpuno realno i objektivno; izraz skovan 1924.godine 
‐izraz  objektivnost  se  prvo  koristio  u  kontekstu  arhitekture  u  člancima  Mutezijusa  koji  objektivnost  povezuje  sa 
pokretom Arts and Crafts i sa prvim vrtnim predgrađima 
‐objektivnost – prema Mutezijusu je objektivan, funkcionalistički stav prema projektovanju 
‐početkom  1930ih  godina  ovaj  izraz  se  već  uveliko  koristio  označavajući  nesentimentalni  pristup  stvarnosti  – 
objektivistički i izrazito socijalistički stav u arhitekturi 
‐Oktobarska revolucija (Rusija) 1917.godine 
‐1921.godine  obnovljeni  su  rusko‐nemački  odnosi  (El  Lisicki  i  Ilja  Ernburg  stižu  u  Berlin  kao  neslužbeni  ambasadori 
Sovjetskog Saveza sa zadatkom da organizuju službenu izložbu ruske avangardne umetnosti) 
‐1922.godine El Lisicki i Ilja Ernburg objavljuju prvi broj umetničke revije „Vešč“ (predmet/stvar) na čijim su koricama 
bile dve ilustracije koje naglašavaju suprematizam (neopredmećenost) 
***  Suprematizam je  umetnički  pravac u umetnosti, arhitekturi i apstraktnom  slikarstvu koji  je  u  srodstvu 
sa futurizmom i konstruktivizmom i  nastao  je  u Rusiji   gde  se  razvijao  od 1915. godine  do  tridesetih  godina 20.  veka. 
Ovaj pravac je pre svega uticao na De Stajl i Bauhaus. Tu se radi o bespredmetnoj, apstraktnoj umetnosti, slobodnoj 
umetnosti  koja  svoja  dela  svodi  u  jednostavne  geometrijske  oblike kvadrata, trougla, krstova ili  čistih linija. (Razvijan 
od strane Kazimir Maljeviča) 
‐1923.godine  Lisicki  se  bavi  kulturnom  propagandom  –  izdaje  prvi  broj  časopisa  “G”  (prvo  slovo  reči  Gestaltung‐
oblikovanje) 
‐Prounenraum (Proun – reč koju je sam Lisicki smislio za školu nove umetnosti, od reči Pro – Unovis) označava novo 
područje  umetnosti  koja  je  negde  između  slikarstva  I  arhitekture  (“soba  koja  je  umetnost”);  to  je  promovisao  na 
Velikoj Berlinskoj umetničkoj izložbi (1923.godina) 
‐1925.godine Lisicki i holandski arhitekta Mark Stam u Cirihu osnivaju levo orijentisanu grupu ABC; propagiraju svoje 
ideje u istoimenom časopisu koji uređuju Stam, Šmit i Lisicki 
‐grupa ABC izražava svoju odbojnost prema masivnoj arhitekturi jednačinom: „zgrada x težina = monumentalnost“ 
‐„Peterschule“  u  Bazelu,  projekat  Mejera  i  Vitvera:  antimonumentalistički  program  grupe  ABC  izražen  je  kroz  ovaj 
projekat;  projekat  ove  škole  prethodi  projektovanju  „Palate  Lige  naroda“  u  Ženevi  (istih  arhitekata);  „Palata  Lige 
naroda“  je  modularna  zgrada  sa  mogućnošću  modularnog  proširivanja  ili  sužavanja  prostorija,  nalik  na  Pakstonovu 
„Kristalnu palatu“ 
‐ta  konstrukcija  je  u  skladu  sa  društvenom  organizacijom  za  koju  je  pravljena;  arhitektura  ne  sputava  I  nije 
tradicionalna; 
‐Mejerov I Vitverov projekat “Lige naroda” smatramo kanonskim delom grupe ABC, a pandan ovom projektu je Fabrika 
“Van  Nelle”  u  Roterdamu,  za  proizvodnju  čaja,  kafe  I  duvana  (ogoljena  konstrukcija,  zastakljene  površine)  – 
projektanti: Van der Vlukt I Stam; Stam je u holandsku arhitekturu uveo polemiku o objektivnosti 
‐Van der Vlugt : stanovi “Existenzminimuma” (minimum egzistencije) Roterdam – objektivnost 
‐Četvrt “Romkin” u Amsterdamu 1926. – Stam 
‐1927. Godine Stam projektuje stanovanje u Štutgartu 
‐1928.  Ponovo  odlazi  iz  Holandije  u  Nemačku  gde  radi  na  stambenoj  shemi  u  okviru  projekta  “Novi  Frankfurt”, 
arhitekte Ernst Maja 
‐1928. ‐ sa Ritveldom I Berlageom, Stam zastupa Holandiju na osnivačkom sastanku CIAMA 
‐Dva pionirska naselja Nove Objektivnosti su:    1) Georgsgarten 1924. ‐ Hesler 
                        2) Urgentno stambeno naselje u Vajmarskoj republici 1923. 
‐Oba pionirska naselja imala su mnoge zajedničke objekte I enterijere urađene u stilu nove objektivnosti 
(hladno I svedeno I istovremeno fascinantno) 
‐Hesler ‐ u tim stanovima zamenjuje tradicionalne kuhinje odvojenom kuhinjom ‐ pomeranje fokusa domaćinstva  
‐Objektivni način izražavanja u potpunosti prihvaćen u naselju iz 1927.godine – “Deutscher Werkbund” ‐ 17 različitih 
arhitekata 
‐Naselje “Rotenburg” u Kaselu 1929. – Ernst Maj – veliki broj stanova ‐ životni minimum  
‐Efikasnost  I  ekonomičnost  Majovih  projekata  vodio  je  formulisanju  prostornih  standard  životnog  minimuma  (tema 
kongresa CIAM‐a u Frankfurtu 1929.godine) 
‐Le Korbizje‐ životni maksimum‐ suprotnost Maj‐u 
‐Kuhinja kao laboratorija razvija se u Maj‐evim projektima‐ Frankfurtska kuhinja 
‐Kompleks Bauhausa u Desau I naselje Terten u Desau, predstavljaju dve faze u Gropijusovom postepenom usvajanju 
nove objektivnosti 
‐Najdoslednije  Gropijusevo  delo u  stilu  nove  objektivnosti  je  “Totalno  pozorište”  u  Berlinu  1927.godine  –  fleksibilno 
pozorište, koje se rotira 
‐Gropijus je projektovao I zagovarao besklasni sistem stanovanja 
‐1933.godine na vlast u Nemačkoj dolaze nacional‐socijalisti (nacisti) I arhitekte nove objektivnosti prisiljeni su da se 
povuku ili napuste zemlju 
 
16. Poglavlje – De Stajl : Nastanak I raspad Neoplasticizma 1914‐1931 
 
‐