ПРВО ИЗЛАГАЊЕ

ШТА ЈЕ АГЕНЦИЈА, ШТА АГЕНЦИЈСКО НОВИНАРСТВО

И У ЧЕМУ СУ ЊЕГОВЕ СПЕЦИФИЧОСТИ

- Појам АГЕНЦИЈА потиче од латинске речи agentia и значи

пословница, биро; улази у употребу у првим деценијама 19. века када је
у Паризу основана прва новинска агенција.
- АГЕНЦИЈСКО НОВИНАРСТВО је посебан вид журнализма настао
првенствено на потребама штампе у првој половини 19. века;
захваљујући развоју технике и технологије новинске агенције постају
фабрике вести у којима се светло никад не гаси, а њихов основни
производ, ВЕСТ, први пут постаје – роба. После дуже од век и по од
кад су настале, осим вести и извештаја, као најважније понуде, стварају
и читав низ других производа који се једном речју могу назвати –
новости. Новост, дакле, као нова информација.
- Једна од најуочљивијих специфичности производа новинских агенција
је да ниједан текст настао у новинској агенција није потписан
именом аутора новинара него само именом агенције. (Указати
студентима шта значи кад се за неког каже новинарско име...) Друга
специфичност, на коју треба посебно указати, јест та да су новинске
агенције произвођачи информација за друге медије.
- Осим за штампу, то су још радио, телевизија, WEB портали; (на
агенцијску понуду новости претплаћене су често и велике фирме,
банке, берзе...што није од посебног интереса за наш предмет
проучавања)
- На најразличитије производе новинских агенција, који су обједињени у
посебне сервисе, уобичајено се претплаћују медији, али и други
заинтересовани, који се, као корисници сервиса новинских агенција,
називају комитенти.
- Производи новинских агенција су: текстови (различитих новинарских
жанрова) фотографије, аудио информације и филмско-телевизијске
слике. Ето још једне специфичности: производи новинских агенција
продрли су у све друге медије, како штампане тако и електронске...
- И још нешто посебно као специфичност у раду новинара новинских
агенција: док новинар штампаног или електронског медија пише само
за своју редакцију, дотле агенцијски новинар може само једну своју
вест да објави, на пример, у свим штампаним и у свим електронским
медијима у својој земљи; ако би таква вест била још и ексклузивна и
планетарно значајна, онда би могла бити објављена у већини светских
медија... То је изузетно важна одлика и специфичност рада новинара у
новинској агенцији. (Шта мислите о важности новинарских принципа
истинитости и објективности према толиком утицају новинских
агенција?)

Шта обликује и одликује агенцијски стил?

Ако би се могло говорити о особеном стилу изражавања у агенцијском

новинарству, а говори се и пише се о томе све више, онда би се најпре
морало указати на она суштаства која обликују и одликују посебан
начин размишљања и писања за агенцију. Те одлике су под следећим
геслом:

БРЗО,
КРАТКО,
ЈАСНО!

Брзина постаје једна од најважнијих одлика агенцијског новинарства.

Тај императив давао је замаха и штампи којој су, као што смо рекли,
били намењени производи првих новинских агенција. На темељу тога
је прокламовано начело у новинарству: важно је бити први!
Краткоћа, односно сажетост, помаже да информација буде
најсврсисходнија по обиму, најделотворнија по садржају и да
најкраћим путем стигне до корисника.
 Јасноћа је предуслов да агенцијска информација буде схватљива (и
прихватљива) најширем кругу реципијената у медијима. (Подсетити
студенте на Јаусову теорију рецепције.)

Агенцијски стил у новинаству назива се још и телеграфским. Назив

потиче од справе телеграф, која се, уз иновације и унапређења, најдуже
задржала у употреби да би – брзо, кратко, јасно – да би деценијама
преносила информацију од агенције до корисника, то јест до других
медија. Неке новинске агенције задржале су телеграф у називу своје
агенције – Танјуг, Бета, Итар-Тасс... – иако је ова толико заслужна
справа за агенцијско новинарство устукнула пред компјутеризацијом и
већ је годинама у музеју.

Које су данас најутицајније новинске агенције у свету?

- Док је почетком 20. века у свету деловало отприлике 50 новинских

агенција, пред крај тога столећа било их је више од 200. Данас није
лако ни регистровати све новинске агенције. Често се оснивају агенције
за врло специфичне намене – од верских и регионалних до
економских... Неке нове и даље настају, а неке постојеће гасе се.
Значајније од бројности новинских агенција је њихов утицај.
- Најутицајније новинске агенције данас су АП Асошијетед прес у
Сједињеним Америчким Државама, Ројтерс у Великој Британији и
АФП Агенција Франс-прес у Француској. Ове три новинске агенције
свакодневно стварају агенду данашњег дана. То значи, према неким
теоретичарима, да оне глобално утичу на готово 90 одсто информација
које обликују данашњу слику света.
- (Агенда, лат. Agenda у значењу дневник, радни календар, списак
послова које треба завршити, подсетник на догађаје које не треба
пропустити...)
- До пред крај 20. века важила је као једна од најстаријих и
најутицајнијим и УПИ Јунајтед прес интернешенел у САД, али је због
финансијских тешкоћа угашена.
- Веома утицајне новинске агенције су још Итар-Тасс Руске Федерације,
Синхуа Републике Кине, ДПА Дојче прес агентур у Немачкој; Кјодо у
 Јапану; деловање им је и глобално, али изразитије континентално и
регионално.

Шта је условило настанак првих новинских агенција?

Преокрет у журнализму – то је појава новинских агенција. Тек је

оснивањем првих новинских (телеграфских) агенција, у првој половини 19.
столећа, у медијској сфери начињен онај одлучан корак у правцу
глобализације дотадашњег, углавном локалног, тржишта штампе. Требало је
да прође готово два и по века како би новине, користећи услуге агенцијског
новинарства, почеле све више подизати поглед од локалног према
планетарном и глобалном. На темељу тога медијски простор се нагло ширио,
чак толико да су, опет први пут, и границе устукнуле, али овога пута не пред
војном, него пред снагом вести. Знатно доцније је тај, дотад неслућен, и
неповратан, процес Маршал Маклуан окарактерисао као „глобално село” на
планети Земљи. Ако су на томе путу телеграфске жице, као средство,
премрежавале силна пространства, савлађујући и такве препреке какве су
вековима представљала мора, и нарочито океани, нови агенцијски
журнализам преузео је за своју првенствену дужност да повезује, и повеже, и
најудаљеније крајеве, и људе, и догађаје...

У првим деценијама 19. века узимао је замах капиталистички систем

производње. Нова индустријска постројења и нова производња потраживале
су све више радних руку. У потрази за бољим животом та нада све
многобројнијих обитавала је управо у градовима. Под притиском
новодошавших градови су расли више него икад. У развијеним земљама, а
такве су биле оне у којима се капиталистичка производња све разгранатије
ширила, уводи се обавезно и најчешће бесплатно основно образовање за
целокупну младу генерацију. И индустрија је, поред снаге, захтевала
писменог и све образованијег фабричког радника. Тако је општи образовни
ниво становништва у градовима ишао укорак с нарастајућим културним
потребама.
 Расту и тиражи постојећих и оснивају се нови листови. Опстају само
способни да на тржишту штампе понуде више, боље и брже. И баш брзина у
информисању постаје једно од новијих, и важнијих, начела журнализма. У
предности су била гласила довољно богата да финансирају широку мрежу
новинара-дописника. Већ усавршене словослагачке и штампарске машине
постају кадре да лако прогутају све што би редакције припремиле, па и више
од тога. Тржиште новина, власници листова, редакције, стално су гладни
нових вести, нових прича, нових свежих информација. У таквим
околностима, када је и највише што пруже новинари и што донесу њихови
листови ипак могло бити недовољно, указала се једна нова и дотад непозната
могућност. Али да би она уистину могла бити прихваћена и као решење и
разрешење, тек је требало да штампа најпре преобрази себе саму и да затим
начини нови, важан и велики искорак.