IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.11. Primena konstrukcionih čelika i čelika visoke čvrstoće

2.11. PRIMENA KONSTRUKCIJSKIH ĈELIKA I ĈELIKA VISOKE ĈVRSTOĆE

Čelici za posude i cevovode pod pritiskom se mogu uzeti kao tipičan primer razvoja zavarljivih čelika
prema jednom od osnovnih zahteva savremenog projektovanja, povećanju čvrstoće i duktilnosti. Nije preterano
ako se kaţe da veliki deo savremene tehnologije zavisi od mogućnosti da se tečnosti i gasovi, odnosno njihove
mešavine, uskladište u posude pod pritiskom. Prirodni gas i nafta se danas transportuju gasovodima i naftovodima
pod pritiskom, dugačkim hiljadama kilometara. UvoĎenje procesa zavarivanja, i ako na prvi pogled ne tako vaţno,
u stvari je dogaĎaj od velikog značaja za savremenu civilizaciju, jer je omogućilo bitan napredak u proizvodnji i
ostvarenje mnogih prednosti današnjeg ţivota, kao što su proizvodnja nuklearne energije, razvoj proizvoda
procesne industrije i prerada gasa i nafte, proizvodnja automobila i transportnih sredstava, graĎevinskih i
poljoprivrednih mašina, zgrada, mostova i kranova.
Za svu navedenu opremu se gotovo isključivo koristi čelik. Ne samo što različite vrste čelika nude niz
osobina značajnih za primenu, već je i njegova cena mnogo niţa od cene alternativnih materijala. Zavarivanje
čelika omogućava izradu sigurnih i ekonomičnih konstrukcije.
Izbor čelika pri projektovanju odreĎuje i konstrukcijsko rešenje u načelu, pa i rešenje posude pod pritiskom,
kao i postupak izrade. Funkcionalnost i sigurnost u eksploataciji su dva bitna zahteva za uspešnu konstrukciju, pa
se danas uz zahtev čvrstoće pri projektovanju mora razmotriti i opasnost od loma, koja je u velikoj meri zavisna
od osobina zavarenih spojeva. MeĎutim, standardizovana pravila projektovanja prikrivaju potrebu da se to
posebno uzme u razmatranje, jer se materijali uglavnom biraju na osnovu njihove čvrstoće, sa osnovnom
pretpostavkom u projektovanju da će u sistemu doći samo do elastičnih deformacija. U stvari, u zavarenim
spojevima dolazi do koncentracije napona, koja se lokalno iskazuje prisustvom slučajnih grešaka, uslovljenih
procesom zavarivanja. Na taj način stvarna opasnost od loma konstrukcije zavisi od materijala u okolini područja
koncentracije naprezanja, bilo da je u pitanju prekomerna deformacija, lom od zamora, krti lom ili oštećenje
puzanjem. S obzirom na takvu situaciju jasno je da lokalne osobine zavarenih spojeva i opasnost od postojećih
grešaka predstavljaju dva osnovna faktora za sigurnost konstrukcije. Bitno je zbog toga da bude dobra zavarljivost
izabranog materijala za izradu konstrukcije, kako bi se dobili spojevi pogodnih osobina, sa malim izgledima za
pojavu grešaka. Sve to upućuje na potrebu da se poznaju svojstva različitih vrsta čelika koji se koriste za izradu i
osobenosti njihovog zavarivanja, kao i svojstva zavarenih spojeva. Treba upoznati različite okolnosti u kojima
mogu nastati greške metalurškog porekla i način da se takve greške izbegnu, kontrolom sastava čelika i postupka
zavarivanja. Pri tom treba razmotriti i moguće probleme u eksploataciji, kao što su prekomerna deformacija, krti
lom, zamor, puzanje i korozija. Radi toga treba osvetliti neke vaţne uticaje, koji pri izboru čelika moraju biti
analizirani i ukazati na različite probleme koji se pri tom mogu sresti, kako bi bili sagledani još u fazi
konstruisanja.

1. Svojstva ĉelika za izradu posuda pod pritiskom

Iako su čelici u osnovi legure gvoţĎa i ugljenika, komercijalni čelici uvek sadrţe i druge elemente, bilo u
vidu namerno dodatih elemenata radi legiranja i postizanja ţeljenih svojstava ili u vidu neizbeţnih nečistoća. Pri
tom sa za različite specifične primene zahtevaju različite kombinacije svojstava. Na primer, stubovi u
konstrukcijama zgrada moraju imati čvrstoću i krutost, ali im ţilavost i plastičnost ne moraju biti izraţeni, jer su
izloţeni samo naponu pritiska. Sa druge strane, kotao u termoelektrani mora imati visoku čvrstoću, ne samo na
sobnoj, već i na radnoj temperaturi, ali mora posedovati i dobra svojstva plastičnosti i ţilavosti da bi bio u stanju
da se suprotstavi neizbeţnim deformacijama pri radu i udarima bez pojave prslina. Čelici za posude pod pritiskom
moraju imati odgovarajuću čvrstoću, duktilnost, udarnu ţilavost u svim okolnostim ţilavost loma, a sem toga za
specijalne primene otpornost prema koroziji i oksidaciji i otpornost prema deformaciji puzanjem pri radnoj
temperaturi. Različiti legirajući elementi se dodaju da se ostvare različita zahtevana svojstva. Situacija je
kompleksna, jer legirajući element moţe, poboljšavajući jedno, da pogorša drugo svojstvo. Zbog toga je za rad u
sloţenim uslovima idealno da se izabere sastav koji daje optimalnu kombinaciju svojstava za odreĎenu namenu.
Pri tom mora biti uzeta u obzir cena, a izbor čelika treba usmeriti na najjeftinije rešenje sa odgovarajućim
svojstvima.

1 od 9
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.11. Primena konstrukcionih čelika i čelika visoke čvrstoće

Faktori koji utiĉu na ĉvrstoću ĉelika

Čisto gvoţĎe je relativno mek materijal, ali je interesantno njegovo svojstvo da na različitim temperaturama
ima različite kristalografske oblike. Kako je već rečeno u prethodnim glavama, istopljeno gvoţĎe očvršćava u vidu
prostorno centrirane kubne rešetke ( - gvoţĎe), a na oko 1.400C se transformiše u površinski centriranu kubnu
rešetku (austenit ili - gvoţĎe), dok se ispod 910C pretvara u prostorno centriranu kubnu rešetku ( - gvoţĎe).
Dodatkom ugljenika gvoţĎu se dobija čelik, čija je čvrstoća u odnosu na gvoţĎe povećena na nekoliko načina.
Ugljenik ima ograničenu rastvorljivost u  - gvoţĎu, gradeći pri tom čvrsti rastvor (ferit), koji ima veću čvrstoću
od čistog gvoţĎa, ali ugljenik moţe sa gvoţĎem da gradi i jedinjenje poznato kao cementit, koji ima veliku
tvrdoću. Ugljenik je, u stvari, u austenitu rastvorljiv do 1,7%, ali se taj rastvor transformiše pri hlaĎenju u
mešavinu ferita i cementita eutektoidnom transformacijom. Čelik koji sadrţi manje od 0,8% ugljenika, ako se hladi
sporo, transformiše se u mešavinu ferita i perlita, koja predstavlja eutektoidnu mešavinu ferita i cementita. Slika
2.11.1. pokazuje fazni dijagram gvoţĎe - ugljenik za sadrţaj ugljenika do 5%. Slika 2.11.1. vaţi samo za čelik
dobijen sporim hlaĎenjem. Povećavajući brzinu hlaĎenja moguće je ostvariti drugačije oblike pri transformaciji
austenita i proizvesti strukture sa širokim spektrom svojstava. Pogodno je pokazati šta se pri tom dešava, koristeći
dijagram transformacija pri kontinualnom hlaĎenju, koji je prikazan na sl. 2.11.2. Kako raste brzina hlaĎenja, zrna
ferita i perlita postaju sve manja. To je povoljan uticaj na svojstva, jer doprinosi i povećanju čvrstoće i poboljšanju
ţilavosti. Ovde treba ukazati da veličina feritnog zrna zavisi od veličine prethodnog austenitnog zrna, kao i od
brzine hlaĎenja. Kao što se moţe očekivati, što je manje austenitno zrno to će biti manje i feritno zrno u koje se
transformiše u delujućim uslovima.
Slika 2.11.3. pokazuje pogodnu mikrostrukturu čelika sa 0,12% C, sa feritnim zrnima i perlitom. Perlit čine
lamelarni ferit i cementit.

Slika 2.11.1. Dijagram stanja gvoţĎe ugljenik Slika 2.11.2. Dijagram transformacija pri kontinualnom
hlaĎenju različitim brzinama (CCT dijagram)
Sa povećanjem brzine hlaĎenja dolazi do promena u transformaciji, tako da se dobija struktura nazvana
beinitnom. U stvari postoje dva oblika beinita:

2 od 9
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.11. Primena konstrukcionih čelika i čelika visoke čvrstoće

1. Gornji beinit, koji ima veću čvrstoću od feritno-perlitne strukture, ali relativno nisku ţilavost.
2. Donji beinit, koji ima još uvek veliku čvrstoću, ali znatno bolju ţilavost.

Strukture dva oblika beinita su prikazane na sl. 2.11.4. i 2.11.5. Sa daljim povećavanjem brzine hlaĎenja
proizvodi transformacije postaju vrlo tvrdi i dobijaju igličasti oblik i nazivaju se martenzitom. Plastičnost i
ţilavost neotpuštenog martenzita su relativno niski, ali ponovnim zagrevanjem ili otpuštanjem čvrstoća se brzo
smanjuje sa porastom temperature otpuštanja, dok se plastičnost i ţilavost poboljšavaju, tako da je moguće dobiti
čitav niz različitih kombinacija svojstava izborom odgovarajuće temperature otpuštanja. Kao ilustracija, na sl.
2.11.6. prikazana struktura nisko ugljeničnog martenzita a na sl. 2.11.7. visoko ugljeničnog, dvojnikovanog
martenzita, koji je tvrĎi i manje duktilan. MeĎutim, čelici ovog hemijskog sastava zbog visokog sadrţaja ugljenika
nisu tipične za zavarene konstrukcije.

Slika 2.11.3. Mikrostruktura normalizovanog čelika sa

0,12% C. Svetlo nagriţena su zrna ferita, a tamno
nagriţen je perlit. 300 X
Fertino-perlitni, beinitni i poboljšani (kaljeni i otpušteni) čelici se koriste u proizvodnji posuda pod
pritiskom. Izneta analiza se odnosi uglavnom na ugljenične čelike, ali se takve strukture sreću i u legiranim
čelicima. Zbog toga treba klasirati čelike i razjasniti ulogu različitih legirajućih elemenata u čelicima.

Ugljenično-manganski čelici

Mangan se dodaje čeliku zbog više pozitivnih uticaja (sl. 2.11.8):

1. U kombinaciji sa sumporom stvara mangansulfid u vidu uključaka. Sumpor je obično prisutan u gvoţĎu
u vidu sulfida gvoţĎa, koji na visokim temperaturama obrazuje sa gvoţĎem tečni eutektikum niske tačke topljenja.
Ovaj se rasprostire po granicama metalnih zrna dok je još tečan, i tokom hlaĎenja očvršćava u krti film. Zato ne
iznenaĎuje što čelik sa tečnim filmom na granicama zrna ne moţe biti preraĎen na visokim temperaturama, jer
postaju krt kada se ohladi. Mangan se lakše jedini sa sumporom, stvarajući sulfid sa visokom tačkom topljenja,
koji nije tečan pri toploj preradi čelika i zbog toga ima neznatan uticaj na ţilavost konačnog proizvoda, jer je
ravnomernije rasporeĎen u čeliku.
2. Mangan povećava čvrstoću čelika, stvarajući čvrsti rastvor sa gvoţĎem.
3. Mangan usporava transformaciju austenita u ferit i perlit. To znači da u debelim pločama i presecima,
koji se hlade brţe na površini nego u unutrašnjosti, mogu da se postignu bolje i ujednačenije osobine po debljini, a
da za datu brzinu moţe da se postigne veća čvrstoća.
Svojstva ugljenično - manganskih čelika se mogu poboljšati na više načina:
1. Usitnjavanjem zrna
Dodatkom aluminijuma umirenim čelicima se usitnjava zrno i povećava ţilavost.
2. Normalizacijom

3 od 9
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.11. Primena konstrukcionih čelika i čelika visoke čvrstoće

Čelik se zagreva do dovoljno visoke temperature da se obrazuje austenit, a zatim se hladi na mirnom vazduhu.
Efekt zagrevanja do austenitne faze i ponovne transformacije se ogleda u obrazovanju sitnijih zrna i u povećanju i
čvrstoće i ţilavosti. Često se ugljenično-manganskom čeliku za normalizaciju dodaju male količine niobijuma ili
vanadijuma i azota da bi se osigurala poboljšana svojstva.

2. Kontrolisanim valjanjem (termomehaničkom obradom)

Čelici se proizvode livenjem u ingote, koji se zatim progresivno valjaju do zahtevanog konačnog oblika, tj. Ploča
ili profila. Valjanje se izvodi na temperaturi austenitnog područja, na kojoj je čelik mek, a metalna zrna se
rekristališu i rastu. Ako se valja na niţoj temperaturi čelik se konačno transformiše u sitnozrni ferit i perlit.
Posledica je relativno velika čvrstoća i ţilavost. Kontrolisano valjanim čelicima se dodaju male količine elemenata
kao što su vanadijum, niobijum i titan, pojedinačno ili zajedno. Povišena čvrstoća moţe biti praćena boljom
zavarljivošću i ţilavošću nego kod normalizovanih čelika.

3. Poboljšanjem

Povećanjem brzine hlaĎenja iz austenitnog područja povećava se čvrstoća transformisane strukture. Kaljenjem
ugljenično-manganskih čelika moţe se dobiti dobra kombinacija čvrstoće i ţilavosti. Kaljenje se obično izvodi na
ploči koja se zagreva posle valjanja uz tušaranje vode pod pritiskom. Ako je potrebno, posle kaljenja se čelik
otpušta, čime se unekoliko smanjuje čvrstoća, ali se povećava ţilavost.
Niska cena i mogućnost masovne proizvodnje su prednost ugljenično-manganskih čelika. U ovu grupu spadaju
tzv. meki čelici napona tečenja od 230 MPa i zatezne čvrstoće od 400 MPa. Koriste se za izradu opreme za visoki
pritisak za temperature do 350C. Iznad ove temperature njihova čvrstoća se smanjuje. Čvrstoća se moţe povećati
normalizacijom, kontrolisanim valjanjem i poboljšanjem. Kontrolisano valjani čelici dostiţu napon tečenja preko 400
MPa (pa i preko 500 MPa), a poboljšani čelici su još veće čvrstoće. Treba napomenuti da se sa povećanjem preseka
čvrstoća smanjuje, naročito kod kontrolisano valjanih čelika.

Slika 2.11.4. Mikrostruktura gornjeg beinita čelika Slika 2.11.5. Mikrostruktura donjeg beinita čelika
0,96%C - 1%Cr - Mo - B, koja se sastoji od traka ferita 0,96%C - 1%Cr - Mo - B, koja se sastoji od izduţenih
visoke gustine dislokacija sa karbidom, austenitom i (acikularnih) zrna sa talozima karbida na
njihovom mešavinom. Tanka folija, 80 000 X kristalografskim fazama. Tanka folija,40 000 X

4 od 9
IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.11. Primena konstrukcionih čelika i čelika visoke čvrstoće

Slika 2.11.6. Martenzitna mikrostruktura čelika Slika 2.11.7. Martenzitna mikrostruktura čelika
0,96%C - 1%Cr - Mo - B sa malim udelom ravni 0,96%C - 1%Cr - Mo -B sa velikim dvojnicima
karbida martenzitnih traka. Tanka folija, 40 000 X martenzita. Tanka folija, 50 000 X
Na sl. 2.12.9. su data mehanička svojstva koja se mogu postići kod ugljenično-manganskih čelika.

Slika 2.11. 8. Udeo pojedinih uticaja na čvrstoću ugljenično-manganskih čelika

5 od 9
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.11. Primena konstrukcionih čelika i čelika visoke čvrstoće

Slika 2.11.9. Mehanička svojstva niskougljeničnih Slika 2.11.10. Uticaj legirajućih elemenata na čvrstoću
čelika  na 425C
0,1/1000

Molibdenom, hromom i molibdenom, i hromom, molibdenom i vanadijumom legirani čelici

Dodatak molibdena ugljenično-manganskom čeliku neznatno povećava čvrstoću na sobnoj temperaturi, ali
znatno utiče na čvrstoću na višim temperaturama. Relativni uticaj molibdena i drugih elemenata na ponašanje pri
puzanju je prikazan na sl. 2.11.10. Ugljenično-manganski čelik sa 0,5%Mo se često koristi za posude pod
pritiskom. MeĎutim, njegova plastičnost pri puzanju je ograničena, pa se zbog toga i radi povećanja otpornosti
prema koroziji i oksidaciji uvode hrom-molibdenski čelici. Oni mogu sadrţati do 9%Cr i do 1%Mo. Za izradu
danaca i cevi često se koristi čelik sa 1%Cr i 0,5%Mo. Za upotrebu na višim temperaturama svojstva čelika se
mogu poboljšati većim dodatkom hroma i molibdena. Čelik sa 2,25%Cr i 1%Mo se često koristi zbog veće
čvrstoće na višim temperaturama. Čelici tipa 5%Cr-Mo i 9%Cr-Mo se koriste u petrohemijskoj industriji zbog
veće otpornosti prema koroziji i oksidaciji. Optimalna svojstva u pogledu puzanja kod hrom-molibdenskih čelika
se postiţu otpuštanjem posle normalizacije ili kaljenja. Kod visoko legiranih čelika otpuštanjem se dobijaju fine
čestice karbida u talogu, što obezbeĎuje dobru čvrstoću puzanja, ali je to praćeno smanjenjem ţilavosti loma.
Strukturu hrom-molibdenskog čelika obično čini mešavina ferita i beinita, što se vidi na sl. 2.11.11.
Dalje povećanje čvrstoće puzanja se postiţe dodatkom vanadijuma. Takvi su čelici nazivnog sastava 1%Cr
- 0,5%Mo - 0,25%V i 0,5%Cr - 0,5%Mo - 0,25%V. Pri hlaĎenju na vazduhu ili kaljenju u ulju ovi čelici imaju
martenzitnu strukturu, ali se pogodna kombinacija svojstava dobija otpuštanjem. Jedan od osnovih faktora za
postizanje velike čvrstoće puzanja je prisustvo malih čestica vanadijum karbida u strukturi, kao što se vidi na sl.
2.11.12.

6 od 9
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.11. Primena konstrukcionih čelika i čelika visoke čvrstoće

Slika 2.11.11. Mikrostruktura normalizovanog i otpuštenog Slika 2.11.12. Čelik sa vanadijumom u poboljšanom
čelika 2,25%Cr - 1%Mo sa područjima ferita i beinita i stanju sa finim talogom čestica vanadijum karbida.
finim talogom molibdenkarbida u feritu. Replika 10 000 X Replika, 80 000 X

Kompleksni beintni čelici

Dodatak elemenata kao što su mangan, hrom, molibden i vanadijum u malim količinama i u pogodnom
odnosu usmerava transformaciju ka lakšem stvaranju beinita nego martenzita ili ferita i perlita. Uticaj legirajućih
elemenata je u usporavanju transformacije iz austenita, čime se dijagram na sl. 2.11.3. pomera u desno. Dobijena
beinitna struktura je relativno visoke čvrstoće na sobnoj temperaturi, ali zadrţava visoku čvrstoću i na višim
temperaturama. Čelik se koristi u normalizovanom i otpuštenom stanju, a pogodnom temperaturom otpuštanja se
dobija visoka ţilavost loma. Pri niskoj temperaturi otpuštanja niska je i ţilavost loma, što znači da tačna
temperatura otpuštanja mora biti poštovana. Legirajući elementi u ovim čelicima se dodaju da bi se dobile
strukture visoke čvrstoće transformacijom pri normalnim brzinama hlaĎenja i zbog ojačavanja ferita njihovim
prisustvom u čvrstom rastvoru. Ovi su čelici pogodni ako radna temperatura nije previše visoka, a zahteva se veća
čvrstoća nego kod ugljenično-manganskih čelika, uz povećanu ţilavost loma i bolju zavarljivost.

Poboljšani čelici

Kombinacijom legirajućih elemenata se moţe usporiti kinetika transformacije u čeliku. To omogućava da se

dobiju tvrĎe strukture pri manjim brzinama hlaĎenja. Značajna je grupa čelika kod kojih se zakaljivost povećava
dodavanjem legirajućih elemenata da bi se dobio martenzit po debljini ploče kada se čelik kali ili čak hladi na
vazduhu iz austenitnog područja. Ukupan sadrţaj legirajućih elemenata moţe biti visok, ali se dobija prihvatljiv
odnos čvrstoće i ţilavosti. Oni su zavarljivi, jer je za zahtevanu čvrstoću mogao da se zadrţi nizak sadrţaj
ugljenika.
Termin "kaljen i otpušten" nije potpuno opravdan, jer on ne moţe uvek da se koristi za martenzitne čelike.
Neki "normalizovani i otpušteni" čelici moraju biti kaljeni i otpušteni ako su debelog preseka da bi se dobila
ţeljena brzina hlaĎenja i zahtevana svojstva. Efekti kaljenja i optuštanja različitih čelika su prikazani na sl.
2.11.13.

7 od 9
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.11. Primena konstrukcionih čelika i čelika visoke čvrstoće

Slika 2.11.13. Uticaj poboljšanja na različite tipove čelika u limovima

Za izradu čeličnih konstrukcija se takoĎe koriste navedene četiri klase čelika, u vruće valjanom stanju,
normalizovani, termomehanički obraĎeni i poboljšani. Time je omogućen veliki dijapazon čvrstoće, iskazan preko
napona tečenja od 235 MPa do 960 MPa. Razvoj ovih čelika je prikazan na sl. 2.11.14. Poseban značaj za izradu
čeličnih konstrukcija imaju sitnozrni čelici.

Slika 2.11.14. Razvoj zavarljivih čelika visoke čvrstoće. Gornje su stare oznake prema DIN. Donje su vaţeće
oznake prema EN standardima: S - čelik za čelične konstrukcije; cifra označava napon tečenja; JR - udarna
ţilavost, - normalizovan; QL - poboljšan (vazduh); M- termomehanički obraĎen)

8 od 9
 IWE kurs Moduo 2- Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.11. Primena konstrukcionih čelika i čelika visoke čvrstoće

Poboljšani čelici visoke čvrstoće (kaljeni i otpušteni) se koriste za vrlo opterećene zavarene konstrukcije, a
proizvode se sa naponom tečenja 400 - 460 MPa (S460), 440 - 500 MPa (S500), 490 - 550 MPa (S550), 560 -
620 (S620), 630 - 690 (S690 - jedan od prvih čelika ove klase je H A XTRA 70), 830 - 890 (S890) i 960 (S960).
Oznaka S se odnosi na zavarene čelične konstrukcije, a oznaka Q na postupak poboljšavanja - kaljenje i
otpuštanje. Ovi čelici imaju garantovanu udarnu ţilavost od 0 do -60C. Zavarivanje ovih čelika zahteva stroge mere
predostroţnosti i naročito discipline tokom izrade, pre svega zbog opasnosti od pojave hladnih prslina. Kada je u pitanju
napon tečenja iznad 690 MPa, po pravilu se uslovljava izbor elektrodnog materijala nešto niţeg napona tečenja u
poreĎenju sa osnovnim materijalom, tzv. andermečing efekt, uz obavezno predgrevanje.
Mnogo širu primenu imaju normalizovani čelici napona tečenja 275 MPa (S275N); 355 (S355N); 420 MPa
(S420N) i 460 MPa (S460), sa garantovanom udarnom ţilavošću do -20C (odnosno do -50C sa dodatnom oznakom L
iza oznake N). U istim klasama čvrstoće i sa istim vrednostima udarne ţilavosti na niskim temperaturama se proizvode i
termomehanički obraĎeni čelici (oznake M i ML).
Prednost korišćenja čelika visoke čvrstoće se moţe pratiti u tab. 2.11.1, gde je dato poreĎenje cene zavarenih
spojeva (u evrima - EUR) za neke klase čvrstoće vruće valjanih i poboljšanih čelika. Normalizovani i termomehanički
čelici se svrstavaju izmeĎu datih čelika, u skladu sa naponom tečenja. PoreĎenje je dato za MAG postupak zavarivanja,
za potrošnju 3 kg ţice na sat, za stepen sigurnosti u odnosu na napon tečenja 1,5, a svedena cena šava je cena materijala
za zavarivanje i cena zavarivanja.

Tabela 2.11.1. PoreĎenje cena zavarenih spojeva i napona tečenja čelika za čelične konstrukcije
Vrsta čelika S25JR S355N S690QL S890QL S960QL Odnos
Napon tečenja MPa 215 345 690 885 960 1:5
Debljina lima mm 50 31 14.4 11 10 5:1
Oblik šava X - 60 X - 60 X - 60 X - 60 X - 60
Uneta toplota pri kJ/cm 15 15 15 15 15
zavarivanju
Poprečni presek šava mm2 870 370 100 60 50 17:1
Masa šava g/m 6838 2908 786 472 393 17:1
Ţica prečnika 1,2 mm mm SG2 SG3 NiMoCr X90 X96
Cena ţice EUR/kg 2,85 2,85 7,0 8,7 9,0 1:3,3
Cena čelika EUR /kg 0,50 0,55 1,0 1,2 1,2 1:2,3
Cena metala šava EUR /m 19,5 7,6 5,4 4,3 3,9 5,3:1
Svedena cena šava EUR /m 103 43,2 15 9,9 8,4 12:1

Literatura:

1. F.B.Pickering, Physical Metallurgy and the Design of Steels,Applied Science Publishers, London, 1978
2. H.Šuman, Metalografija, TMF Beograd (1988)
3. R.W.K.Honeycombe, Steels: Microstructure and Properties, Edward Arnold, London (1981)

9 od 9