Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”

Zrenjanin

SEMINARSKI RAD
iz predmeta “Poslovna etika i pravo”

LIZING

Predmetni nastavnik: Studenti:

dr Dejan Djordjevic Aleksandar Grgur 06/04-03
Predmetni asistent: Nemanja Erdeljan 39/04-03
mr Dragan Ćoćkalo

Zrenjanin, 2007.
Sadržaj:

1. Uvod…………………………………………………………….…………………..…………3

2. Istorijat i razvoj lizinga……………………………………………………….………...3

3. Definicija i osnovne karakteristike lizinga……………………………..............5

4. Vrste lizinga.....................................................................................6

5. Finansijski lizing...............................................................................8

6. Finansijski lizing u Republici Srbiji....................................................10

Dodatak 1: Pojmovnik........................................................................ 13

Dodatak 2: Najčešće nedoumice vezane za lizing................................. 14

7. Literatura………………………………………………………....................….…...17
1. UVOD

Savremeno tržišno poslovanje se odlikuje mnoštvom inovacija, novih formi poslovanja, novih
vidova poslovne prakse i organizacije. Lizing, iako vekovima prisutan, tek u poslednjem veku
dobija na značaju i definitivno se smatra tržišnom inovacijom, pored franšizinga, faktoringa,
forfetinga.
Smisao lizinga odslikava se u Aristotelovoj tvrdnji: "Istinsko bogatstvo nije u vlasništvu
nad imovinom, već u pravu da se ona koristi". Preduzeće ili preduzetnik ne moraju
posedovati određeno sredstvo da bi ostvarivali profit. Dovoljno je raspolagati pravom korišćenja
tog sredstva tokom određenog vremenskog perioda.

Lizing aranžmani omogućavaju pravnim i fizičkim licima jednostavniji, brži i jeftiniji način
nabavke opreme, naročito u uslovima nedostatka sopstvenog kapitala, nedovoljno povoljnih
bankarskih kredita, nefunkcionisanja pravne države, kao i zbog postojanja poreskih olakšica.
Korisnicima lizinga ti aranžmani obezbeđuju finansiranje kupovine sa pravom korišćenja
predmeta lizinga do isteka ugovora, a pravo svojine prenosi se na korisnika tek po isplati
poslednje rate.

Lizing se može definisati kao pisani ugovor između dve strane: lizing kompanije (davaoca
lizinga) i korisnika opreme (primaoca lizinga). U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu
od dobavljača i daje je na korišćenje primaocu lizinga na određeni vremenski period, dok je
korisnik lizinga zauzvrat dužan da davaocu vrši periodična plaćanja po uslovima definisanim u
ugovoru.

Osnovni princip lizing poslovanja je:

Davalac lizinga zadržava pravno vlasništvo nad predmetom lizinga, dok primalac
lizinga stiče ekonomsko vlasništvo.

2. ISTORIJAT I RAZVOJ LIZINGA

Iako može izgledati da je lizing jedan od novijih metoda finansiranja, prvi slučajevi praktične
primene odigrali su se u davnoj prošlosti.

Sama reč lizing (leasing) potiče od engleske reči "to lease", što u prevodu znači "dati pod
zakup, najam". U Egiptu, oko 3.000 godina pre nove ere, u vreme vladavine Tintesa i Menesa,
pojavili su se prvi oblici davanja stvari pod zakup i smatra se da je to i bio nastanak lizinga.

Pronađeni su i dokazi da su 2.000 p.n.e. Vavilonci primenili jednu vrstu lizinga za čamce i
stoku. Jedan od prvih teoretskih opisa lizinga pronađen je u rimskim pravnim spisima.
Kroz istoriju su se, naravno, stvari i dalje davale pod zakup, ali se lizing u današnjem smislu
reči javlja tek krajem XIX veka u Americi. Tamo, na primer, Bell-Telephone Company, počevši
od 1877. godine, nije prodavala telefone već ih je davala na korišćenje u obliku lizinga.

U XX veku lizing je počeo da se prenosi iz Amerike u druge zemlje: Kanadu, Japan, Englesku,
Nemačku, Švajcarsku... Svakako, zemlje sa razvijenijom tržišnom privredom su ga posebno
brzo usavršavale.

Prvu pravu kompaniju za finansijski lizing osnovao je Henri Šofeld 1952. godine u SAD.
Kompanija je osnovana sa ciljem da realizuje jednu konkretnu transakciju u domenu
železničkog transporta. Navedenom transakcijom demonstrirana je ekonomska efikasnost
finansijskog lizinga pa je Šofeld odlučio da nastavi poslovanje i osnuje američku lizing
kompaniju “United States Leasing Corp.” (koja se danas zove - “United States Leasing
International Inc.”).

Razvoj finansijskog lizinga u Evropi počeo je krajem 50-tih i početkom 60-tih godina prošlog
veka. Nekoliko faktora je podstaklo brz razvoj finansijskog lizinga u Severnoj Americi i
zapadnoj Evropi. Tehnološki napredak stvorio je kod preduzeća potrebu da obnove sopstvena
stalna sredstva, a finansijski lizing je pružio neophodni mehanizam pribavljanja stalnih
sredstava pod povoljnijim uslovima nego što je to slučaj pri kupovini opreme.

U isto vreme, 50-tih godina prošlog veka došlo je do razvoja tržišta finansijskih usluga i
značajnije ponude zajmova uz niske kamatne stope, što je poslužilo kao način obuzdavanja
inflacije i cena roba. Navedeni faktori, u kombinaciji s povoljnim poreskim stopama za poslove
lizinga, doprineli su atraktivnosti finansijskog lizinga za lizing kompanije. Povećanje broja lizing
kompanija stimulisao je dalji razvoj sektora finansijskog lizinga u celini.

Koncept finansijskih lizinga je 70-tih godina prošlog veka usvojen u zemljama u razvoju Azije,
Južne Amerike i Afrike, a 80-te je obeležilo širenje navedenog koncepta na svetskom nivou.
Danas lizing predstavlja efikasan finansijski instrument za pribavljanje i obnavljanje stalnih
sredstava kako za mala i srednja preduzeća, tako i za finansiranje milionskih dolarskih
transakcija u domenu transporta (na primer, lizing aviona), u vađenju nafte (lizing naftnih
izvora) i drugde.

Cross-border lizing

Lizing transakcija se vodi kao cross-border lizing transakcija ako davalac zakupa (lizing
kompanija) i primalac lizinga imaju sedišta u različitim pravosudnim sistemima. U takvom
slučaju, zemlja sedišta dobavljača nema nikakav značaj. Najsloženije cross-border lizing
transakcije mogu da obuhvate neograničen broj zemalja učesnica.

Prve cross-border lizing transakcije realizovale su američke lizing kompanije 50-tih godina.
Različiti tipovi opreme proizvedene u SAD su u skladu sa ugovorima o cross-border lizingu
prebacivani u druge zemlje. U takvim slučajevima davalac lizinga ostvarivao je pravo na
ubrzanu amortizaciju predmeta lizinga i dobijanje određenih poreskih beneficija po osnovu
ulaganja, te su na taj način smanjivani troškovi cross-border lizinga za primaoce lizinga sa
sedištima u drugim zemljama. Kasnije su britanske i evropske firme počele da primenjuju ovu
praksu, koja je trenutno široko rasprostranjena u Aziji.

Prednost cross-border lizing transakcija je u poreskim olakšicama koje su dostupne u

određenim zemljama. Na ovu vrstu lizing transakcije može se gledati i kao na izvoz poreskih
beneficija iz zemlje davaoca lizinga u zemlju primaoca lizinga. Cross-border lizing transakcije
takođe služe i kao popularan mehanizam za prodaju opreme proizvedene u zemlji davaoca
lizinga.

Navedeni mehanizmi prodaje su prilično ekonomični za proizvođače jer im omogućavaju

realizaciju transakcija koje se praktično u potpunosti finansiraju putem lizinga. Zauzvrat,
primaoci lizinga takođe ostvaruju prednosti jer je u zemlji davaoca lizinga moguće obezbediti
finansiranje posla uz nižu kamatnu stopu nego u zemlji primaoca lizinga, što se naravno
odslikava i u troškovima transakcije.
Međutim, postoji značajan nivo rizika u vezi cross-border lizing transakcija, koji moraju biti
razmotreni pre ulaska u takav posao: rizik vezan za različite pravosudne sisteme, rizik
dvostrukog oporezivanja, pogrešna procena kreditnog rizika, politički rizik, valutni rizik, itd.

Kod nas se lizing javlja od sredine XX veka i to prvo u vidu uzimanja u zakup elektronskih
uređaja. Od sedamdesetih godina na dalje lizing poslovi su se počeli široko upražnjavati,
obuhvatajući mnoštvo objekata, najpre investicionu opremu, pa zatim i proizvode za
stanovništvo. Danas, što zbog stranih firmi koje nastupaju na našem tržištu, što zbog povećane
tržišne orijentacije domaćih firmi, poslovi lizinga su u naglom razvoju.

3. DEFINICIJA I OSNOVNE KARAKTERISTIKE LIZINGA

Lizing je ugovor kojim se jedna strana obavezuje da će drugoj strani predati predmet lizinga na
korišćenje, na određeni vremenski period, dok se druga strana obavezuje da će za to platiti
odgovarajuću naknadu. Iz ove definicije se na prvi pogled može zaključiti da lizing nije ništa
drugo do običan zakup stvari i u tom slučaju se možemo zapitati zašto onda ekonomisti
komplikuju stvari i koriste strane reči, kada postoji vrlo jednostavna srpska reč – zakup. Odgovor
leži u činjenici da je lizing zapravo mnogo više od običnog zakupa.

Lizing je kompleksna mešavina pravnih poslova: zakupa, kupoprodaje sa pravom zadržavanja

prava svojine, ugovora o delu, kreditiranju, pružanju specijalizovanih usluga, ugovora o
obučavanju kadrova i još mnogo toga. Ugovorom o lizingu se preduzeća ili obični građani,
umesto da kupe kompjutere, uređaje, automobile, ili neku drugu opremu i samim tim plate
njihovu punu cenu, obraćaju proizvođaču ili specijalizovanom lizing preduzeću da im tu opremu
da u zakup, za određeni period u kome će plaćati ugovoreni iznos u ratama, s tim da oni stiču
pravo da tu opremu koriste do ugovorenog roka i da je posle toga eventualno otkupe. Davalac
lizinga može biti ili direktno proizvođač, ili specijalizovana kompanija koja uzima opremu od
proizvođača i daje je u zakup korisniku. Ugovorom se još može definisati i mogućnost da, ako se
radi o kompleksnoj opremi, davalac lizinga obezbedi obuku kadrova, popravku eventualnih
kvarova i sl.

Lizing je veoma važan izvor srednjoročnog i dugoročnog finansiranja, jer predstavlja ekonomski
efikasno rešenje nabavke sredstava potrebnih za poslovanje preduzeća. Lizing pruža mogućnost
preduzećima da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasniji i konkurentniji. Lizing
je naročito pogodan za mala i srednja preduzeća, kao i nova, tek osnovana preduzeća koja često
ne mogu da računaju na druge mogućnosti finansiranja. Upravo zato vlade mnogih zemalja
podržavaju lizing kao važan metod podsticanja investicija.
Lizing industrija je danas u svetu veoma razvijena. U mnogim zemljama se putem lizinga finasira
više od četvrtine svih nabavki poslovne opreme. Samo u zemljama u razvoju se godišnje putem
lizinga finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara.

Svaki pojedinac ili preduzeće koje se odluči da uđe u lizing aranžman, tu odluku donose
sagledavajući prednosti i nedostatke lizinga u odnosu na samofinansiranje ili kupovinu na kredit.
Sledeće prednosti lizinga su u najvećem broju slučajeva odlučujuće:
- Nabavkom na lizing se ne daje gotov novac, kao kod samofinansiranja i nema zaduživanja
unapred i davanja avansa, kao kod kupovine na kredit.
- Lizingom korisniku ostaje mogućnost korišćenja kredita u druge svrhe, jer banke će teško
odobriti kredit komitentima koji već koriste neki drugi kredit, a lizing nije kredit.
- Dobrom organizacijom i planom otplate može se uklopiti da se svaka rata naknade korišćenja
neke opreme na lizing pokriva prilivom sredstava po osnovu realizacije robe proizvedene tom
opremom.
- U slučaju da je neka stvar korisniku potrebna samo određeno ograničeno vreme, npr. sezonski,
lizing je mnogo bolje rešenje od kupovine te stvari, jer bi dugoročna kupovina bila nerentabilna.
- Određena oprema koja, kao građevinske mašine na primer, po svojoj ceni, nije dostupna
korisnicima, a ne može se ni dobiti na kredit. U tom slučaju je lizing jedino moguće rešenje za
njeno korišćenje.
- Pravne formalnosti u vezi zaključenja samog ugovora se mnogo brže završavaju nego kod
bankarskih kredita.

Pored brojnih prednosti, lizing ima i određene nedostatke. Brojčano, svakako da ih je manje, ali
suštinski nisu zanemarljivi. Radi se o činjenici da se lizing, kada posmatramo cifru dobijenu
sabiranjem svih rata nadoknade u toku korišćenja predmeta lizinga, čini skupim načinom
nabavke dobara i opreme. Ta suma varira od slučaja do slučaja, ali ako korisnik nema gotovinu
ili nije kreditno sposoban lizing ostaje sasvim dobro rešenje.

U većini zemalja ugovor o lizingu nije pravno regulisan. Zbog toga se u tim zemljama za lizing
primenjuje pravna regulativa koja se odnosi na zakup. Kod nas do skoro nisu postojali propisi
koji regulišu ovu materiju. Početkom juna 2003. godine je stupio na snagu Zakon o finansijskom
lizingu, a on se primenjuje od 01. 01. 2004. godine. O ovome detaljnije na str. 10 (podnaslov:
Finansijski lizing u Republici Srbiji).
4. VRSTE LIZINGA

Dve osnovne vrste lizinga, koje se najčešće sreću u praksi, su:

1. finansijski lizing
2. operativni lizing

Finansijski lizing je sklapanje dugoročnog ugovora u kome se korisnik lizinga obavezuje da će

izvršiti plaćanja tako da ukupan iznos svih rata premašuje iznos nabavne cene date stvari, tzv.
full-pay-out ugovor. Pri tome, rok trajanja lizinga je 70-90% očekivanog veka trajanja te stvari,
tako da je logično da se data stvar posle isteka tog roka više ne može davati u zakup nekom
drugom korisniku (jer vredi mnogo manje). Radi se uvek o pokretnoj nepotrošnoj stvari:
oprema, vozila, postrojenja, kompjuteri... Korisnik snosi sve troškove i rizike vezane za datu
opremu. Ovakav ugovor ne može biti otkazan.

O finansijskom lizingu ću govoriti detaljnije u nastavku teksta (str. 8).

Operativni lizing je, za razliku od finansijskog, kratkoročan i otkaziv u svako doba. Trajanje
ugovora je kraće od ekonomskog veka date opreme, a naknada je manja od vrednosti opreme.
Sve troškove i rizike snosi davalac, a to su rizik slučajne propasti stvari, zastarelosti, troškovi
osiguranja, održavanja, nabavke rezervnih delova, obuke kadrova, pružanje tehničke pomoći...
Kod operativnog lizinga, nakon isteka perioda lizinga, korisnik vraća predmet lizinga davaocu
lizinga.

Razlike između finansijskog i operativnog lizinga sastoje se pre svega u tome što
finansijski lizing predstavlja finansiranje kupovine, a operativni finansiranje korišćenja predmeta
lizinga i što kod finansijskog lizinga postoji imovinski rizik, odnosno rizik propasti ili oštećenja
predmeta lizinga, koji snosi korisnik lizinga, dok je kod operativnog taj rizik na davaocu lizinga.
Za razliku od operativnog lizinga koji je veoma sličan klasičnom iznajmljivanju, finansijski lizing
je mnogo kompleksnija transakcija. To je oblik kreditnog aranžmana koji finansira nabavku 
određene opreme za potrebe primaoca lizinga. 

Lizing se u praksi može pojaviti i u sledećim oblicima:

Direktni i indirektni lizing

U direktnom lizingu (ili proizvođački lizing) je davalac lizinga ujedno i proizvođač stvari koja se
daje na lizing. Na primer, proizvođač automobila daje na lizing automobil direktno nekom
građaninu ili preduzeću. Ovakav lizing je vrlo sličan prodaji na kredit, s tim što ovde najčešće ne
dolazi do prenosa prava svojine nad tom stvari.

U indirektnom lizingu davalac lizinga nije istovremeno i proizvođač te stvari. Davalac lizinga je
tzv. lizing društvo, koje može biti banka ili neko preduzeće specijalizovano za davanje lizinga, a
koje sklapa dva ugovora: jedan sa proizvođačem, a jedan sa korisnikom lizinga.

Lizing pokretnih i lizing nepokretnih stvari

Lizing pokretnih stvari za predmet lizinga ima obično opremu. To može biti Plant Leasing, gde se
na lizing daju cela postrojenja. Equipment Leasing je lizing pojedinačne opreme. U Second Hand
Leasingu se na lizing daje stvar koja je već bila data na lizing, pa je po isteku roka vraćena
davaocu (naravno, pod uslovom da ta stvar i dalje ima upotrebnu vrednost, tj. da se može
koristiti). Lizing nepokretnih stvari je situacija kada se na lizing daju nepokretnosti, zgrade.

Ostale vrste lizinga

Sale-and-Lease-Back je lizing nekretnina velike vrednosti. Vlasnik prodaje svoju nekretninu, koja
ima veliku vrednost, pa je naknadno uzima u lizing. Znači, on prenosi svojinu na nekog drugoga,
zadržavajući pravo korišćenja preko lizinga.

Leveraged Leasing je lizing vrlo skupe pokretne opreme i velikih ekonomskih projekata dugog
veka (preko 30 godina). Ovde učestvuju najmanje tri učesnika: korisnik, davalac i kreditor na
dugi rok. Oprema se otkupljuje tako što davalac obezbeđuje 20-40% vrednosti opreme, a
preostali iznos se nabavlja kreditnim linijama od banke. Kredit se osigurava pravom zaloge na
objektu lizinga.

5. FINANSIJSKI LIZING 

U praksi finansijski lizing podrazumeva sledeće:

Davalac lizinga, uz prethodni dogovor sa primaocem lizinga, kupuje opremu od dobavljača i daje
mu je na korišćenje. Primalac lizinga koristi ovu opremu u poslovanju i stiče prihode po tom
osnovu, koji mu omogućuju da isplaćuje ugovorene obaveze koje ima prema davaocu lizinga.
Tokom perioda otplate, oprema ostaje u pravnom vlasništvu davaoca lizinga. Po isteku ugovora,
primalac lizinga može da se odluči da vrati opremu davaocu, ili da je kupi za cenu koja je znatno
niža od očekivane tržišne vrednosti opreme. U praksi se najčešće (ali ne i obavezno) ugovor
napravi tako da plaćanjem poslednje lizing rate, primalac lizinga automatski postaje i pravni
vlasnik predmeta lizinga.

Pri tome treba znati i sledeće:

1. Finansiranjem kroz formu lizinga korisnik ne ulaže sopstvena sredstva u nabavku predmeta,
već investira u svoje redovno poslovanje, što mu omogućuje otplatu mesečnih lizing rata;
2. Rate lizinga se otplaćuju mesečno iz prihoda koji preduzeće ostvaruje korišćenjem predmeta
lizinga;
3. Lizing rate su fiksne i služe kao osnovica za jasnu kalkulaciju troškova, što je veoma važno za
preduzeće, a i za fizičko lice;
4. Finansijski lizing obuhvata najčešće i finansiranje sa minimalnim učešćem od 10% za putničke
automobile, 25% za lako teretno vozilo i 20% za teško teretno vozilo, sa maksimalnim rokom
otplate do 60 meseci;
Pored uplate učešća, uslov za ulazak u sistem lizinga je pozitivna ocena boniteta lica koje je
podnelo zahtev za odobrenje lizinga.
Za vreme trajanja ugovora o finansijskom lizingu predmet ugovora je vlasništvo
lizing kuće, za razliku od slučaja kada se nešto kupi na kredit.
Pravo vlasništva se prenosi na korisnika po isplati poslednje rate, a amortizacija
predmeta lizinga vodi se u poslovnim knjigama primaoca lizinga.

Finansijski lizing je često definisan kao alternativni vid finansiranja novih investicija preduzeća. U
odnosu na bankarske kredite finansijski lizing ima veliki broj prednosti kako za davaoca tako i za
primaoca lizinga.
Prednosti za primaoca lizinga:

Lizing se najčešće nudi bez dodatnih sredstava obezbeđenja – jedna od glavnih

prednosti lizinga je ta što davalac lizinga pruža finansiranje bez zahteva za dodatnim
obezbeđenjem (upravo iz razloga što je on pravni vlasnik predmeta lizinga). U privredama u
tranziciji se često traži i dodatno obezbeđenje, ali je ono u ovom slučaju daleko manje nego kod
tradicionalnog bankarskog kreditiranja.

Pogodnost i brzina – Upravo iz razloga što dodatno obezbeđenje najčešće nije potrebno,
lizing može biti ugovoren daleko jednostavnije i brže nego klasični bankarski kredit (u idealnom
slučaju za svega jedan dan).

Fleksibilnost – lizing daje mogućnost da se započne ili razvije biznis sa minimalnim početnim
ulaganjem (učešćem). Plan otplate lizing rata može biti podešen tako da odgovara specifičnim
potrebama korisnika lizinga.

Preko davaoca lizinga se često mogu obezbediti dodatne usluge kao što su povoljnije
održavanja mašina i opreme, što se ne može očekivati u slučaju bankarskog kreditiranja.

Prednosti za davaoca lizinga:

Sigurnost - Vlasništvo nad opremom i jednostavnija procedura povraćaja daju davaocu lizinga
sigurnost koja je mnogo veća nego što bi to bila bilo koja zaloga koja se koristi kod osiguranja
kredita banaka.

Relativno jednostavna dokumentacija – uzrokuje da  transakcioni troškovi budu  niski

omogućavajući lizing kompanijama da podignu efikasnost na viši nivo.

Manja regulacija – lizing kompanijama obično nije dozvoljeno da primaju depozite, pa je

njihovo poslovanje daleko manje kontrolisano nego što je to slučaj kod banaka. Manji nivo
regulacije im pruža mogućnost da budu mnogo efikasnije.

Treba naglasiti da lizing kompaniji, kao davaocu lizinga, pogodnosti koje uživa omogućuju da
postigne veću efikasnost. Ovime se stvara prostor da kompanija snizi cene svojih usluga, što
automatski predstavlja korist za primaoca lizinga. Na taj način se praktično sve prednosti koje
ima davalac lizinga indirektno prenose na primaoca lizinga.
6. FINANSIJSKI LIZING U REPUBLICI SRBIJI

U Srbiji finansijski lizing je u početnoj fazi razvoja. Na teritoriji Srbije finansijski lizing pravno je
regulisan odredbama Zakona o finansijskom lizingu.

Zakon o finansijskom lizingu Republike Srbije je usvojen počekom juna 2003. godine , a
primenjuje se od 01. 01. 2004. godine. Radi se o modernom zakonu, koji je podsticajan za
razvoj tržišta lizinga. Njime je definisano pre svega sledeće:
- U lizingu učestvuju tri subjekta: davalac, primalac lizinga – korisnik i isporučilac predmeta
lizinga. U ovoj kombinaciji, davalac lizinga, uz zadržavanje svojine nad datim predmetom lizinga,
prenosi na korisnika ovlašćenje držanja i korišćenja tog predmeta, na dogovoreno vreme i uz
ugovorenu naknadu.
- Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrošna stvar (kompjuteri, oprema, postrojenja,
vozila i sl.).
- Primalac lizinga može biti pravno ili fi zičko lice.
- Davalac lizinga može biti preduzeće čiji je minimalni osnovni kapital 100.000 evra. Isporučilac
lizinga uvek prenosi pravo svojine na davaoca, radi dalje predaje korisniku.
- Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od dana
zaključenja ugovora.
- Zakon definiše prava i obaveze sva tri subjekta lizinga, eventualne sankcije, prestanak
ugovora.

U junu 2004. godine je formirana Asocijacija Lizing Kompanija Srbije (ALCS).

U Srbiji je registrovano više lizing kompanija koje nude mogućnosti lizinga opreme, mašina i
vozila. U praksi se u proseku najčešće nude ugovori trajanja 2-5 godina sa učešćem primaoca
lizinga od 10-25%.

U Republici Srbiji lizing svakako ima najveću primenu u cilju nabavke automobila (novih ili
polovnih), kako za fizička, tako i za pravna lica. Zato ovom trendu posvećujem dužnu pažnju.

Najčešći minimalni uslovi koji moraju biti ispunjeni za dobijanje automobila u lizing
su:
- najmanje tri godine radnog staža, a minimum šest meseci na trenutnom poslu;
- prijava na adresi stanovanja najmanje godinu dana;
- podnosilac zahteva i žiranti ne mogu biti iz iste firme, ni bračni drugovi;
- podnosilac zahteva ne može biti mlađi od 23 godine, niti stariji od 65 godina u trenutku kad
bude isticala poslednja rata za otplatu kredita;
- neto zarada podnosioca kredita i žiranata ne može biti manja od oko 12.000 dinara, a rata
kredita može biti u visini jedne polovine ličnog dohotka.

Troškovi koje ima korisnik lizinga pri sklapanju ugovora:

- troškovi odobrenja ugovora u visini od 1 do 2% vrednosti predmeta lizinga,
- porez na promet proizvoda na putnički automobil 10 dana nakon potpisivanja ugovora,
odnosno nakon ispostavljanja fakture,
- sudska taksa za zapisnik o utvrđivanju prava na preuzimanje pokretne stvari u državinu,
- troškovi tehničkog pregleda i registracije vozila,
- troškovi obaveznog osiguranja vozila,
- troškovi kasko osiguranja vozila,
- ugradnja atestiranog alarma u vozilo (ukoliko nije ugrađen),
- opremanje vozila protivpožarnim aparatom.
U slučaju stečaja primaoca lizinga, davalac ima pravo na izdvajanje predmeta lizinga
(izlučno pravo) iz stečajne mase primaoca lizinga, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje stečajni postupak.
Obaveza primaoca lizinga:
Ako primalac lizinga ne ispuni obavezu plaćanja lizing naknade o dospelosti u skladu sa
ugovorom i davaocu lizinga ne preda dobrovoljno predmet lizinga, davalac lizinga može sudu
podneti zahtev za donošenje rešenja o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga ili lica u
čijoj se državini predmet lizinga nalazi i predaji tog predmeta davaocu lizinga u državinu. Uz
zahtev se podnosi zapisnik o sporazumu ugovornih strana.
Sud je obavezan da o zahtevu davaoca lizinga odluči u roku od tri dana od dana
podnošenja zahteva. Postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od
tri dana od dana donošenja rešenja.
Ugovor o lizingu treba da sadrži:
- precizno određenje predmeta lizinga,
- iznos naknade koju plaća primalac lizinga, kao i eventualne klauzule –devizna, rast cena na
malo...
- iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja,
- rok na koji je ugovor zaključen,
- mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga,
- rizike od kojih treba da se osigura predmet lizinga,
- način prestanka ugovora, opciju kupovine ili produženja lizinga i uz koju cenu,
- troškove,
- transport predmeta lizinga, njegovu montažu, tekuće održavanje, i
- druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.
Primer lizinga:
Cena u dinarima
(1EUR – 82,30 dinara)
OSNOVNA CENA AUTOMOBILA 687.600,00
CARINA 129.799,44
POREZ NA PROMET 163.479,60
CENA SA CARINOM I POREZOM NA PROMET 980.879,04
UČEŠĆE 25% 245.219,76
RAZLIKA ZA OTPLATE 735.659,28
KAMATNA STOPA 12%
ROK OTPLATE 60 meseci
RATA KREDITA 16.364,16
TROŠKOVI: 58.852,80
Naknada 1% 7.356,24
Osiguranje kredita 3% 22.069,44
Kasko osiguranje 3% 29.426,40
UKUPNA UPLATA U GOTOVINI
304.072,56
(učešće+ troškovi)
UKUPNA UPLATA NA RATE 981.860,40
UPLATA NA KRAJU
817,92
(porez na prenos 5%)
KUPOVINA ZA GOTOVINU 980.879,04
KUPOVINA NA LIZING 1.286.750,88
CENA LIZINGA 305.871,84
 

Dodatak 1: Pojmovnik

Davalac lizinga - je lizing kompanija koja je registrovana za obavljanje lizing poslova i koja
korisniku lizinga daje ovlašćenja da predmet lizinga koristi na ugovoreno vreme i uz ugovorenu
naknadu, zadržavajući pri tome pravo svojine nad predmetom lizinga.
Primalac lizinga – je lice (pravno ili fizičko) koje na ugovoreno vreme i uz ugovorenu
naknadu od davaoca lizinga uzima predmet lizinga na korišćenje.
Operativni lizing - oblik lizing posla kod koga je uobičajeno da:
- vlasništvo opreme ostaje davaocu lizinga i nakon isteka ugovora o lizingu;
- vreme trajanja ugovora značajno je kraće nego procenjeni ekonomski vek trajanja opreme.
Finansijski lizing – oblik lizing posla kod koga je uobičajeno da:
- vlasništvo nad predmetom lizinga po isteku ugovora o lizingu automatski prelazi na primaoca
lizinga;
- trajanje ugovora o lizingu je uporedivo sa procenjenim ekonomskim vekom opreme.
Isporučilac ( ili Dobavljač) - fizičko ili pravno lice registrovano za proizvodnju, trgovinu i/ili
servisiranje predmeta lizinga.

Lizing rata – iznos plaćanja koji primalac lizinga po osnovu korišćenja predmeta lizinga
periodično plaća davaocu lizinga prema uslovima navedenim u ugovoru o lizingu.

Lizing registar – baza podataka koja sadrži informacije o svim sklopljenim lizing ugovorima
zaključenim između svih korisnika lizinga (pravnih i fizičkih lica) i lizing kompanija. Registar
sadrži sve relevantne informacije o primaocu, davaocu i predmetu lizinga.

Novčani tok (Cash–flow) – za razliku od iznosa dobiti koja se u bilansima preduzeća

pojavljuje kao čisto računovodstvena kategorija, izveštaj o novčanom toku prikazuje sva
primanja i izdavanja novca i samim tim predstavlja pravu sliku novčanih sredstava kojima
preduzeće raspolaže. Lizing kompanije svoje odluke o odobravanju lizinga donose upravo na
osnovu projekcije budućeg novčanog toka potencijalnog korisnika lizinga.

Predmet lizinga - je svako vozilo, mašina i oprema koji predstavljaju predmet Ugovora.

Primalac lizinga (ili korisnik lizinga) - je pravno ili fizičko lice koje sa Davaocem lizinga sklapa
Ugovor o lizingu i koje na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu od davaoca lizinga
preuzima predmet lizinga na korišćenje.

Rata – je ugovoreni iznos koji Primalac lizinga uplaćuje Davaocu lizinga za korišćenje
predmeta; rata se uplaćuje prema planu otplate iz Ugovora o lizingu pri čemu su uključeni i
deo duga i pripadajuća kamata.

Učešće - je iznos koji se u ugovorenoj visini uplaćuje na račun davaoca lizinga. Minimalni i
maksimalni iznos učešća zavise od ugovorenog trajanja lizinga.

Zaloga – deo imovine u vlasništvu zajmoprimaoca koja služi za obezbeđenje duga ka

zajmodavaocu, a koju zajmodavc može preneti u svoje vlasništvo ukoliko zajmoprimac
prestane da ispunjava obaveze po osnovu duga.

Dodatak 2: NAJČEŠĆE NEDOUMICE VEZANE ZA LIZING

* Zašto je lizing interesantan?

- Lizing predstavlja alternativu eksternom finansiranju nabavke određenog sredstva. Na primer,
postoji nekoliko mogućnosti za finansiranje kapitalnih ulaganja u preduzeće – sopstvena
sredstva preduzeća, tržište hartija od vrednosti, bankarski zajam. Lizing je četvrta mogućnost. U
slučaju kada preduzeće (ili pojedinac) ne raspolaže sa dovoljno gotovine za nabavku
neophodnog sredstva, ili ne može da se kvalifikuje za zajam usled nedovoljne garancije, tada
potrebno sredstvo može da pribavi kroz mehanizam lizinga. Davalac lizinga kupuje sredstvo,
koje je izabrao primalac lizinga, od dobavljača, kojeg takođe može da izabere primalac lizinga, i
prenosi ga na korisnika lizinga za korišćenje u toku konkretnog perioda, u zamenu za ugovorenu
naknadu. U ovom slučaju, cilj primaoca lizinga je da otkupi sredstvo ili da isto koristi u većem
delu njegovog ekonomskog veka.
Primalac lizinga namerava da pokrije sve ili najveći deo ukupne cene sredstva u toku trajanja
lizinga i stoga je verovatno da će po isteku perioda lizinga preuzeti pravo svojine nad
predmetom lizinga. Primalac lizinga može da ostvari pravo svojine nad predmetom lizinga i
ranije, ali ne pre nego što otplati ukupnu cenu predmeta lizinga. Zauzvrat, naplaćuje maržu
(kamatu) za uslugu pružanja finansijskih sredstava primaocu lizinga. Razlika od bankarskog
zajma je u tome što davalac lizinga zadržava pravo svojine nad predmetom lizinga sve do
momenta otplate svih lizing naknada – sam predmet lizinga postaje zalog. Dakle, u pogledu
obezbeđenja davalac lizinga se nalazi u boljoj situaciji od kreditora i obično zalog nije
neophodan ili ako jeste onda je to znatno manja vrednost nego u slučaju zajma.

* Ko koristi usluge lizinga?

- Svi! Uzmimo primer Sjedinjenih Američkih Država, gde je nastala moderna praksa lizinga.
Osamdeset odsto preduzeća u SAD putem lizinga obezbeđuju kompletnu ili deo sopstvene
opreme. Ta preduzeća koriste lizing na kontinuiranoj osnovi – popunjavanje, unapređivanje,
korišćenje fleksibilnosti koju lizing pruža i to u cilju ostvarivanja najefikasnijeg poslovanja.
Preduzeća koje koriste lizing su obično manja po veličini, usmerena na razvoj, fokusirana na
produktivnost i u većoj meri tehnološki orijentisana. To su preduzeća koja imaju mnoštvo ideja,
manjak kapitala i potrebna im je fleksibilnost u toku rasta i promena kroz koje prolaze.
Preduzeća koja se odlučuju na lizing obično stvaraju više novih radnih mesta i ističu se po
preduzetništvu i konkurentnosti.

* Ko pruža usluge lizinga?

- Najveći broj lizing kompanija osnovan je u obliku filijala banaka. Postoje lizing kompanije
osnovane od strane velikih kompanija – proizvođača opreme, kao što su Boeing (proizvođač
aviona) ili Volkswagen (proizvođač automobila) itd. Postoji manji broj nezavisnih lizing
kompanija. Po svojoj veličini, lizing kompanije mogu biti male ili velike. Neke od njih se
specijalizuju za određenu vrstu opreme ili privredne grane, a nude širok spektar opreme i
pratećih usluga od jednostavnog obezbeđivanja kapitala kroz lizing, pa do održavanja opreme,
korišćenja, upravljanja i ponovnog stavljanja na tržište.
U toku 2003. godine u Srbiji je započelo sa radom 7 lizing kompanija. Očekuje se da će u skoroj
budućnosti njihov broj biti daleko veći.
Prema Zakonu o finansijskom lizingu, koji je na snazi u Srbiji, ne postoji razlika između domaćih
i stranih lizing kompanija. Srpsko preduzeće može realizovati lizing posao kroz cross-border
transakciju u kojoj je davalac lizinga strana lizing kompanija ili banka.

* Koliko traje period lizinga?

- Zavisi od projekta. Na ugovornim stranama je da utvrde period lizinga u zavisnosti od
sposobnosti primaoca lizinga da otplati ugovorenu naknadu. Obično taj period rok iznosi
nekoliko godina, ali prema srpskom zakonodavstvu taj rok nikada ne može biti kraći od dve
godine po datumu potpisivanja ugovora o lizingu.
* Šta može biti predmet lizinga?
- Sva pokretna nepotrošna stvar - oprema, mašine, vozila, itd. Srpski Zakon o lizingu ne
dozvoljava lizing nepokretnosti. Što se tiče trajnosti sredstva – podrazumeva se da nije moguć
lizing sirovina jer one prestaju da postoje po upotrebi, te u slučaju izostanka plaćanja naknade
od strane primaoca lizinga, davalac lizinga ne bi bio u mogućnosti da izvrši povraćaj predmeta
lizinga. Dakle, to mogu da budu svi predmeti koji nisu predviđeni za jednokratnu upotrebu.

* Ko može biti davalac lizinga?

- Svako pravno lice koje primaocu lizinga poveri predmet lizinga na čuvanje u toku određenog
vremenskog perioda u zamenu za ugovorenu naknadu, a istovremeno zadrži pravo svojine nad
predmetom lizinga. Davalac lizinga može biti strana ili domaća kompanija (koja nije banka), s
uplaćenim gotovinskim delom kapitala od najmanje 100.000 evra u momentu sklapanja ugovora
o lizingu.

* Ko može biti primalac lizinga?

- Svako pravno ili fizičko lice na koje davalac lizinga prenese pravo da čuva i koristi predmet
lizinga u toku definisanog vremenskog perioda u zamenu za ugovorenu naknadu.

* Ko može biti isporučilac?

- Svako pravno i fizičko lice koje na davaoca lizinga prenese svoje pravo poseda nad predmetom
lizinga, u svrhu obezbeđivanja istog za primaoca lizinga kroz ugovor o lizingu.

* Šta se dešava u slučaju kad primalac lizinga nije u stanju da plaća naknadu?
- Davalac lizinga ima pravo da izvrši povraćaj predmeta lizinga uz pomoć suda, ali u skladu s
ubrzanom procedurom utvrđenom Zakonom o lizingu. Predmetom lizinga se zatim raspolaže
tako da se pokriju troškovi davaoca lizinga. Primalac lizinga nema pravo na povraćaj ranije
uplaćenih rata po osnovu ugovora o lizingu, jer je predmet lizinga korišćen i primalac lizinga je
stekao dobit na osnovu korišćenja navedenog predmeta.

* Šta se dešava ako primalac lizinga bankrotira?

- Predmet lizinga se izostavlja iz stečajne mase primaoca lizinga i vrši se njegovo vraćanje
davaocu lizinga na dalje raspolaganje.

* Ko je odgovoran za nedostatke na predmetu lizinga?

- Isporučilac predmeta lizinga, a ne davalac lizinga biće odgovorni primaocu lizinga za sve
materijalne nedostatke na predmetu lizinga, osim ukoliko nije drukčije definisano ugovorom o
lizingu. U većini slučajeva, predmet lizinga se isporučuje direktno primaocu, a ne davaocu
lizinga. Davalac lizinga bi trebalo da obavesti isporučioca da je sredstvo pribavljeno u svrhu
lizinga konkretnom primaocu lizinga, a primalac lizinga ima pravo da zahteva ispunjavanje
obaveza isporučioca, koje proističu iz kupoprodajnog ugovora, jednako kao da je primalac
lizinga jedna od strana u tom ugovoru.

* Koje su obaveze davaoca lizinga?

- Davalac lizinga je obavezan da izvrši prenos poseda nad predmetom lizinga na primaoca lizinga
i da omogućio njegovo neometano i neograničeno raspolaganje istim za vreme trajanja perioda
lizinga.
* Šta se dešava s predmetom lizinga po isteku perioda lizinga?
- U većini slučajeva na tržištima u nastajanju, kao što je to slučaj u Srbiji, ugovor o lizingu pruža
mogućnost prenosa prava svojine nad predmetom lizinga sa davaoca na primaoca lizinga po
isteku perioda lizinga. Pošto najčešće primalac lizinga u potpunosti otplati nabavnu cenu
predmeta lizinga, tada je voljan da preuzme pravo svojine nad predmetom lizinga po isteku
perioda lizinga. Međutim, to nije obavezno i na ugovornim stranama je da odluče da li će u
ugovor ugraditi i mogućnost otkupa predmeta lizinga.

* Postoji li obavezno osiguranje za predmet lizinga?

- Da, predmet lizinga mora biti osiguran. Obično je obaveza primaoca lizinga da osigura predmet
lizinga, osim ukoliko nije drukčije uređeno ugovorom o lizingu.

* Može li davalac lizinga prodati predmet lizinga?

- Da, ali prava primaoca lizinga ostaju nepromenjena s obzirom na novog vlasnika. Novi vlasnik
ne može preuzeti u posed predmet lizinga, osim u slučaju kad primalac lizinga ne plaća
naknade. To znači da sve dok primalac lizinga uredno plaća naknade, ugovor o lizingu ostaje na
snazi za novog vlasnika.

* Postoje li posebne registracije, licence ili dozvole za lizing poslove?

- U Srbiji za poslove lizinga nisu neophodne licence. Ne postoje dozvole koje bi bile obavezne za
lizing transakcije. Međutim, Zakonom o lizingu je definisano osnivanje Registra finansijskog
lizinga (od 1. januara 2004. godine). Potrebno je da sve lizing transakcije budu registrovane i
javno dostupne. Generalno je obaveza davaoca lizinga da izvrši pomenutu registraciju, ali se
ugovorne strane mogu dogovoriti i drukčije.
Literatura

1. Prof. Dr Periša Ivanović: Zaštita od rizika deviznog kursa, ACCOUNT,

Novi Sad, 1994.

2. Prof. Dr Periša Ivanović: Teorija novca i bankarstvo, Novi Sad, 2005.

3. Internet.