Predlog za smanjenje životnih gubitaka i šteta od šumskih požara i za brže

reagovanje u kriznim situacijama

- Deo I -
Nakon praćenja događaja tokom proteklih nekoliko godina u nekim zemljama stekla sam
utisak da mnoge zemlje ne koriste sve što je na raspolaganju za sprečavanje širenja vatre ili
redukciju nivoa šteta. Armagedon koji se dogodio u Australiji mi je slomio srce.
Napredno planiranje
U borbi protiv požara, ljudska snaga može dati bolje rezltate ako se kombinuje sa
mehanizacijom kao podrškom. Ako su oni kobinovani na samom startu, velike šteta i
uništenja bi se izbegli. Mnogi životi bi bili spašeni i manje vatrogasaca bi izgubilo živote na
dužnosti.
Jednostavnim amandmanima na zakone koji regulišu postupanje u kriznim situacijama,
državne institucije i privtne firme be bile u obavezi da pomognu na samom startu krize.
Najvažnije je aktivirati sve izvore bilo kakve mehanitacije koja može pomoći a u vlasništvu je
vojske, policije, vatrogasaca, privatnih građevinskih firmi, šumara, poljoprivrednih firmi,
fabrika za preradu vode i drugih. Ako vojni helikopter može da obezbedi brži prevoz
privatnog buldožera iz građevinske firme onda takav pristup treba da se koristi bez
odlaganja. Ako šumari treba da očiste teren onda to treba da urade sa svime što poseduju
bez oklevanja. Nadoknada će se utvrditi kada se požari ugase. Ako se pomoć i troškovi
tretiraju kao donacije treba predvideti adekvatne poreske olakšice. Bilo kakve štete na
opremi i ljudstvu a u najgorim slučajevima gubici života, takođe treba da se pokriju pod istim
zakonom i sa obavezujućom odštetom.
Drugi zakon treba da reguliše vlasništvo nad prirodnim resursima, naročito vodom. Niko
nemože da ima potpuno vlaništvo nad vodom. Ako privatne firme preterano eksploatišu vodu
onda je neophodno napraviti amandmane za ograničenje korišćenja u proizvodnji. Ovaj
problem je bio naglašen tokom požara u Kaliforniji, SAD i isto se dešava sada u Australiji.
Australija ima šanse da razvije mrežu kanala za distribuciju vode dublje u kontinent. Za
to bi dobro planiranje i dosta rafinerija za preradu morske vode bilo potrebno. Sami kanali
mogu biti isušeni ili ispunjeni vodom. To ne bi samo sprečilo širenje vatre već bi predstavljalo
i izvor za zaustavljanje vatre. Oni bi se mogli praviti podzemno ili sa pokretnom prekrivkom
kako bi se sprečilo isparavanje vode.
Borba protiv požara u listopadnim šumama
Važno je odrediti koja lokacija ima najbolje šanse za redukciju vatre i odrediti lokacijske
prioritete na osnovu brzine đirenja požara, vetra, ugroženosti života, udaljenosti od
naseljenih mesta, nagiba terena, tipa i raspoloživosti mašina koje se mogu koristiti,
pristupačnosti, brzini potrebnih akcija i drugo. Predpostavljam da je ova procedura postala
standardna u mnogim zemljama.
Gorivo za vatre dolazi od vegetacije, drveća, žbunja, trave i lišća. Uklani gorivo i vatra će
prestati. Najvažnije je sprečiti širenje vatre i spasiti ono što se spasiti može. Za sšrečavanje
daljeg širenja požara dovoljno je raščistiti 15-25 m široke trase u lišćarskim šumama i iseći
drveće na 1,3-2 m visine. Nepotrebno je iseći sva stabla do panja. Ako trasa treba da bude
šira onda broj opreme treba prilagoditi zato što je brzina raščišćavanja od najvećeg značaja.
Ovaj pristup bi takođe dao više vremena kanaberima da se skoncentrišu na gašenje požara
na prvoj liniji odbrane i naročito u slučajevima kada nema dovoljno avionske podrške.
Bombardovanje vojnim avionima može biti korišćeno isključivo kao krajnja opcija i sa
raketama koje su bez bojevnog punjenja.
Ako se seča stabala ne izvrši, ona će izgoreti najviše zbog prisustva grana i lišća, zato
što je dobro poznato da vatre gore brže i jače kada je ogrev sitniji. Mnoga drveća će preživeti
požar što zavisi od starosti, sposobnosti stvaranja „ugljene prevlake“ tokom požara, količine
vode u njima i drugog Ali nakon požara ostaće velika količina mrtvih delova, naročito grana,
koji mogu biti laka meta za truležnice i/ili napade insekata u skorijoj budućnosti. Iako su gljive
i insekti deo prirodnog životnog ciklusa u šumama, napad patogena bi izazvao degradaciju
šume i brzo smanjenje kvaliteta drveta. To takođe može izazvati i „pustinjski efekat“ ako se
kombinuje sa sušom. Sa toliko puno nesigurnosti i u doba ubrznih klimatskih promena svi ovi
događaji svakako da nisu dobri i mogu izazvati druge probleme koji se ne mogu predvideti.
Onda standardni pristup koji uglavnom zavisi od korišćenja ljudske snage treba prilagoditi
situaciji i promeniti. Sva raspoloživa sredstva za spašavanje ljudi, životinja, ptica čak i biljaka
i za smanjenje šteta moraju se koristiti.
Stoga, ako će drvo i grane ionako izgoreti, onda zašto ne prekratiti drvo do određene
visine debla i ukloniti gorivo za vatru. Deblo će da preživi, nove grane će se stvoriti već iste
godine i neće ostati nijedne mrtve grane. Rast će početi i iz zone panja i povećati količinu
novog rasta. Na taj način će se i mnoge buduće bolesti i napadi insekata smanjiti, što je
značajno sa aspekta zdravstvene zaštite i kvaliteta proizvodnog drveta. Ova akcija će takođe
pružiti i sigurniji put životinjama da pobegnu od vatre i povećati mogućnost njihovog
opstanka. Nov rast će obezbediti hranu, sklonište i dom brže nego kada se razvije samo iz
panja. U slučaju izgorelog drveća koje nije isečeno a koja su preživela u drugom delu šume,
ova očišćena zona će se ponašati kao zaštitni zid protiv širenja bolesti i štetočina iz izgorelog
dela šume u zaštićen i spasen deo.
Predložena visina debla zavisi od sposobnosti mašina koje će se koristiti. Za sada,
najbolje šanse za brzu akciju obezbeđuju najnoviji sekači drveća (žeteoci) i drvožderači.
„Drvo žderači“ simultano skupljaju bio-otpad dok seku stabla. Izbor mašina zavisi od brzine
širenja požara, pristupačnosti trasi sečenja, gustine drveća i žbunja na terenu, brzine i načina
pražnjenja mašina ili skupljanja oborenih stabala i td. U slučaju žbunja čak i buldožeri mogu
biti od ogromne pomoći u čišćenju zaštitne trase. Kombinovanje različitih mašina u 3-5 linija
raščistiće teren ogromnom brzinom i svakako brže nego kada se samo koristi ljudska snaga.
Čak i ako su 3ća ili 5ta linija očišćene sporijim mašinama i sa većom potrebom za
drvosečama da ručno iseku ili skupe bio-otpad, uz pomoć kanabera koji rade iznad prve linije
odbrane, iznad samog požara, trebalo bi da bude dovoljno vremena za stvaranje dovoljno
široke zaštitne trase.
Na taj način, svaka mašina će imati svoju sopstvenu liniju sečenja. One treba da se
kreću na izvesnom međusobnom rastojanju, kao žeteoci, dovoljno bezbednom od rizika za
nastanak šteta od drveća koje se obara. Na taj način zaštitna trasa bi odmah dobila širinu od
15-25 m, što zavisi od broja mašina ili linija sečenja. Najbrža treba da bude u prvoj liniji, na
strani požara za situacije ako vatra probije prve linije gašenja požara brže od očekivanog.
Iste mašine treba da imaju dodatne delove i pokrivke za zaštitu od požara i gašenje.Ako je
potrebno instalirati dopunsko skladište sa vodom na krov bez remećenja operativnosti
mašine, onda neka bude tako. Svaka i bilo kakva promena smera požara, naročito ubrzanje
usled vetra ili povećane gustine šume, treba odmah da se prijavi vozačima kako bi oni mogli
da odgovore i reaguju na vreme. Stalan kontakt sa svakim vozačem treba da bude
obezbeđen. Ako su 2 radija potrebna za situacije kada se isprazne baterije, onda neka tako
bude. Ništa se ne sme ostaviti slučaju i nepokriveno i treba biti udvostručeno kako bi se
izbegla bilo kakva iznenađenja. Biće prisutno puno ljudi, puno zaštitnika koji daju sve od
sebe kako bi zaštitili i spasili šumu, ljudske živote i njihovo vlasništvo, živote životinja. I svi
zaštitnici moraju bitizaštićeni i sigurni.
Brzina aktivnosti zavisi od gustine svih tipova vegetacije. Ostala vegetacija će se
uglavnom slomiti ispod mašina. Drvoseče koji će čistiti iza mašina takođe će seći slomljene
biljke za dalje skupljanje bio-mase. Iza mašina i drvoseča grupa ljudi treba da ručno pokupi
ostatke i utovari ih u vozila koja sleduju. Ovo takođe znači 3-5 linija vozila koja će se koristiti
za pražnjenje mašina za sečenje, osim ako mogu da skupljaju bio-masu iz 2 linije u isto
vreme.
Pražnjenje mašina i skupljanje bio-mase radi se pomoću kamiona ili traktora sa
prikolicama zarad povećanja količine i smanjenja potreba za odlaskom. Zbog toga što će
vegetacija biti sečena jako brzo, na različitim visinama, sa dosta ostataka koji mogu blokirati
prolaz za kamione ili oštetiti gume i izazvati probleme, svaka guma mora biti zaštićena
mekanim pojasem sintetičke gume koja se koristi za laganu poljoprivrednu mehanizaciju ili
sa bilo čime što je slično tenkovskim gusenicama.
Ako kamioni i traktori ne mogu da prođu ili ih nema dovoljno, čak i korišćenje vagona
kapaciteta 1-2 m3 može biti od pomoći (poslednja opcija nrmalno). Oni se mogu koristiti i kao
rešenje za lokacije pod nagibima koje kamioni ne mogu lako da savladaju ili gde postoji
opasnost od bržeg širenja vatre i td. Svaki vagon bi tada trebao da ima rukovaoca za
kočnice. Ti vagoni bi takođe trebali da imaju točkove slično predhodno opisanim i svaki
mehaničar može da ih postavi dovoljno brzo. Vagoni bi mogli da se vuku kamionima ili
traktorima na kraju svake linije posebno, što takođe zavisi od okruženja i brzine požara. Ako
je prolaz težak, vagoni se mogu koristiti odmah iza mašina za sečenje i voćarski traktori se
mogu koristiti za izvlačenje, zato što se kod njih podižu sedišta i mogu lako proći iznad
debala. Vagoni su sa najmanjim rizikom od paljenja a eksplozije tako da se u hitnim
slučajevima mogu napustiti. Bi-masa u njima će da izgori bez daljeg širenja vatre.
Zato što je količina odsečene bio-mase nenormalno velika ona se može transportovati do
skladišta ili sabirnog centra. Sabirni centar može biti određen kao nova lokacija i opremljen
sa većim kontejnerima.
Kao finalna stavka jako je važno imati i specijaliste za divlje životinje prisutne na terenu.
Oni mogu da pregledaju teren trase i pokušaju da pokušaju da rasteraju životinje koliko je
god to moguće. Ako se bilo koja životinja pojavi tokom čišćenja terena, ili se uoče gnezda sa
ptićima, specijalista bi mogao uz pomoć drvoseča lako da nađe način da ih spase. Mašine
mogu da podignu specijalistu za divlje životinje na vrh drveta, tako da on/ona mogu brzo da
dostignu gnezdo i uzmu ptiće. Ako nema vremena onda brza odluka u blagoj izmeni trase
sečenja može biti doneta. Ako ništa nemože da pomogne onda je potrebno doneti tešku
odluku.