Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници

путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру

Балканског полуострва.[8][9] Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим
Панонску низију.[10] Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са
Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу
са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином
(ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона
становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника.[11] Главни град је
Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи.[9][12]
Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је
административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична
валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку
основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и
Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као
релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све
док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према
Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини.
Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву
уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.[13]

Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са

бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и
саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини
Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у
Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији
и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у
Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да
постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни
континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и

Метохија.[14] Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под
протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и
Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године
једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и
Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су
независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених
нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску

безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску
сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској
трговинској организацији.[15] Од 2014. године земља преговара о приступању у
Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и
једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа
„слободном”.[16][17]

Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија

је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним
индустријским сектором и пољопривредом.[18] Земља је високо рангирана на индексу
хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног
мира (54).[19][20][21]