Панонска низија представља веома значајну област Србије.

Она заузима Војводину,

северни, равничарски део Србије и уски појас јужно од реке Дунава и Саве.

Највећи део Панонске низије лежи испод 200 m надморске висине, а „равничарску
идилу” ремете острвске планине, алувијалне равни, лесне заравни и пешчаре. Острвске
планине представљају остатке спуштеног дела старе масе тј. унутрашњих Динарида.
Протежу се од запада према истоку. Изграђене су од стена различите старости:
палеозојских шкриљаца, мезозојског кречњака итд. Падине Фрушке горе и Вршачких
планина изграђени су од органских неогених седимената и плеистоцених наслага леса.

Просторе данашњег Панонског басена некада је прекривао праокеан Тетис, чијим

повлачењем је и настао Панонски басен. Повлачењем, Тетис је иза себе оставио веома
плодно тло, па се због тога Панонски басен назива још и „Житницом Србије”. За
просторе ове регије особена је црница (или чернозем), као врста земљишта. Међутим,
јавља се и тзв. деградирани чернозем, као и плодно алувијално тло и гајњаче.

Привреда ове области је добро развијена и као велика привредна средишта јављају се
Нови Сад, Суботица, Београд, Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Сремска Митровица, Шабац,
Смедерево и Пожаревац. Због веома плодног тла добро је развијена пољопривреда, а
највише се гаје од воћа: шљиве, јабуке, крушке, ораси, трешње, вишње, кајсије,
брескве; од поврћа: купус, пасуљ, парадајз и паприка; од житарица: кукуруз,
пшеница, раж, јечам; од индустријских биљака: сунцокрет, шећерна репа, хмељ, мак.
Најзначајнија пољопривредна производња је производња винове лозе и производња вина.
[38]

Воде
Главни чланак: Списак река у Србији и Списак језера у Србији

Реке и речни сливови у Србији

Већи део Србије припада сливу Дунава (81.646 km² тј. 92,4 %), који и сам протиче
кроз северну Србију дужином од 588 km.[39][40] Поред Дунава, пловне су још целим
својим током кроз Србију реке: Сава (206 km), Тиса (168 km) и Бегеј (75 km), а
делимично су пловне Велика Морава (3 km од 185 km) и Тамиш (3 km од 118 km).[35]
Остале велике реке, са дужином тока кроз Србију већом од 200 km, су: Западна Морава
(308 km), Јужна Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок (202 km).
[35] Део југа Србије припада сливу река Бели Дрим у Метохији и Радика у Гори (4.771
km² тј. 5,4 %) које теку ка Јадранском мору.[39] Сливови река Пчиња, Лепенац и
Драговиштица на југоистоку Србије припадају егејском сливу (1.944 km² тј. 2,2 %).
[39] Поред река, у Србији је изграђен и читав низ вештачких канала, који служе за
одбрану од поплава, наводњавање земљишта, пловидбу и друге намене. Њихова укупна
дужина износи 939.2 km, од чега је за бродове, до 1000 t, пловно 385.9 km.[35]
Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и познат је под називом
Канал Дунав—Тиса—Дунав, према називима река које повезује.

Власинско језеро
Већина језера у Србији је полигенетског порекла, а највеће међу њима је Ђердапско
језеро, површине 178 km² (са румунским делом: 253 km²), које је по настанку
вештачко-акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава.[35][41] Друга већа
вештачка језера у Србији, са површином већом од 10 km², су: Власинско језеро (на
реци Власини, 16 km²), Перућац (на реци Дрини, 12,4 km²) и језеро Газиводе (на реци
Ибру, површине 11,9 km²).[35] Највећа природна језера су Палићко језеро површине
5,6 km² и Бело језеро површине 4,8 km², која се налазе у Војводини. На високим
планинама југа Србије, јављају се глацијална језера, попут Ђеравичког на
Проклетијама или језера на Шар-планини, док се на крајњем северу јављају, иначе
ретка, еолска језера, Палићко (5.6 km²) и Лудошко.[41] Поред њих, у Србији данас
постоје још две групе природних језера и то су: крашка (Жагубичко врело) и речна
језера (Русанда, Царска бара), док су тектонска језера, која су постојала у
прошлости, током времена нестала. У неким пећинама Србије, јављају се подземна тј.
пећинска језера, каква су на пример, језера у Раваничкој пећини.

Највиши водопад у Србији је Копрен на Старој планини североисточно од Пирота. Висок

је 103,5 m и састоји се од неколико каскада, са просечним падом од 56,4 степена.
[42] Други по висини је Јеловарник (71 m) на Копаонику, који сачињавају три
узастопне каскаде, а трећи је Пиљски на Старој планини (64 метра).[43][44] Највећи
и најдужи кањон Србије и Европе је Ђердап на Дунаву, док је највеће речно острво
Србије Острово у Дунаву код Костолца, површине 60 km².[43][43]