Ана Радин – Милован Глишић После деведесет година

Глишић је приповетку После деведесет година склопио као бајку, а

вампирски лик Саве Савановића по узору на народно веровање. Захваљујући
томе „свог вампира“ је сместио у природно окружење. Глишић је вампира
израдио по моделу који је уписан у колективно сећање и близак сваком
читаоцу. Тема приповетке идентична је са темом јуначке бајке, а таква је и
њена структура. Пођимо од ње.

Приповетка почиње просторном формулом – чак онамо преко брда,

која одговара омиљеној временској формули у бајци био једном један цар.
Т

оме следи исходна ситуација где се на сцену изводи социјално

деградиран - сиромашни младић, Глишићев јунак Страхиња. Он нема нигде
никог, живи у кућици на крају села.

Фаза сепарације у бајци је напуштање куће, прелазак далеког пута и

неизвесност коју тај пут доноси, сусрет са чудним бићима, помагач. Код
Глишића фаза сепарације долази када Страхиња прелази из свог села у
суседно и пристаје да чува воденицу из које до сада нико жив није изашао
пошто би преноћио у њој.

Глишић је морао да нађе адекватно место за сусрета са нечастивим

бићем – то је уклета воденица на вододерини, али то није било довољно, већ
је морао и додатно да је маркира као „страшно место“. У бајци се ова фаза
сматра преломном, то је фаза лиминалности у којој се одиграва
иницијацијски обред. Јунак доспева у простор (воденица) у којем је изложен
највећој опасности (вампир).

Главна фаза – сукоб са натприродном силом. Страхиња већ у првом

покушају убија вампира. У бајци после убиства натприродног бића и
иницијацијског обреда, јунак улази у фазу агрегације – препреке до куће. У
приповеци додатну опасност представља ископавање гроба вампира Саве
Савановћа и забадање глоговог коца.

Глишић је ослањањем на готов модел вампира из фолклорног

наслеђа задовољио реалистичко начело „одраза“. Само је тако – усред
реалистичке епохе – мотив вампира мога постати део фабуле, а сам
вампир њен активни протагониста.