IWE kurs Moduo 4-Proizvodnja i inženjerska primena

4.6 Merenje, kontrola i zapis tokom zavarivanja

4.6. MERENJE, KONTROLA I ZAPIS TOKOM ZAVARIVANJA

4.6.1. Čemu merenje i šta je merenje?
Savremeni visoki zahtevi u pogledu kvaliteta zavarenih spojeva uslovljavaju detaljno poznavanje
zavisnosti izmeĎu uticajnih parametara i rezultata zavarivanja. Ovi uticajni parametri zavarivanja
moraju se meriti da bi se ocenio zavar bez obzira na koji način i kojim je aparatom zavarivano..
Merenja imaju za cilj:
- da daju podatke za odreĎivanje optimalnih uslova zavarivanja;
- da izaberu reproduktivne podatke;
- da obezbede sertifikaciju i prihvatanje preko kvalifikacije;.
- da osiguraju kvalitet;
- da razmenjuju zavarivačke podatke izmeĎu zavarivača, odeljenja, itd;
- da ispune zahteve kupaca;
- da pruže podatke za uputstva za zavarivanje.
Uputstva za zavarivanje su neophodna da bi se napravili detaljni planovi zavarivanja i obezbedio
nadzor radi osiguranja kvaliteta. Uputstva za zavarivanje su dokumenti koji odreĎuju uticajne veličine
radi ostvarenja ponovljivosti procesa. Oni takoĎe daju osnovne parametre zavarivanja: napon
zavarivanja, struju, vrstu struje i brzinu dodavanja žice.
Merenje je uporeĎivanje sa ciljem da se utvrdi brojčana vrednost izmerene veličine. Procesi, koji
su od značaja pri merenju se mogu podeliti na:
- merenje, tj. odreĎivanje izmerene veličine korišćenjem kalibrisanog ureĎaja za merenje;
- ispitivanje, tj.ocena funkcionalnosti postrojenja;
- kalibracija, koja podrazumeva odstupanja dobijenih rezultata od očekivane (precizne) vrednosti
merne veličine na mernom instrumentu.
4.6.3. Uređaji za merenje
Multimetar je osnovni električni merni ureĎaj. Može biti analogni ili digitalni, prenosni ili stabilan.
Meri napon, ali se može upotrebiti i za merenje struje, frekvencije i električnog otpora. Na analognom
ureĎaju (sl. 4.6.1) se očitava kazaljkom sa skale, a digitalni daje brojčanu vrednost merene veličine, pa
je tačnost veća. MeĎutim, prednost analognog ureĎaja je da se mogu koristiti različita merna područja.

Slika 4.6.1. Analogni voltmetar

Osciloskop je električni ureĎaj za prikazivanje oscilacija na ekranu katodne cevi.
Linijski pisač (sl .4.6.2) je konstruisan tako da omogućava praćenje vremenske promene karak-
teristične veličine pri zavarivanju ili radu neke mašine zahvaljujući konstantnoj brzini kretanja papira i
zapisivanju analognog signala normalno na pravac kretanja papira.
Merenje napona
Kako je promena naizmeničnog napona sinusna, njena je karakteristika periodična sa periodom T
i frekvencijom f. Ako je maksimalna veličina napona U m, efektivna vrednost napona Uef je data
poznatom relacijom Uef = 0,707 Um, sl. 4.6.3.
Za merenje jednosmerne struje dovoljan je jednostavan ureĎaj. Merne veličine u jednom pulsu su
prikazane na sl. 4.6.4.
1 od 6
 IWE kurs Moduo 4-Proizvodnja i inženjerska primena
4.6 Merenje, kontrola i zapis tokom zavarivanja

Odlučujući uticaj pri izboru mernog ureĎaja je priroda veličine koju treba meriti (naizmenična ili
jednosmerna struja), a važno je i obratiti pažnju na opseg frekvencije. Prednost imaju robusni ureĎaji.

Slika 4.6.2. Linijski pisač: izgled (levo) i princip rad (desno)

Slika 4.6.3. Merne veličine naizmenične struje Slika 4.6.4. Merne veličine jednosmerne struje
Merenja pri zavarivanju (merenje struje, brzine dodavanja žice i temperature predgrevanja)
Kada se meri zavarivački luk treba imati u vidu da precizno merenje nije moguće zbog pada
napona izmeĎu položaja luka i merne tačke (sl. 4.6.5). Pri merenju izmeĎu kontaktne cevi i radnog
predmeta (MIG//MAG zavarivanje) pad napona na slobodnom kraju žice iznosi do 1,5 V. Često se daje
kao napon luka pogrešan podatak merenja na klještima, jer nisu uzeti u obzir otpori veze izmeĎu izvora
struje i dodavača žice, kontaktne cevi i creva, kao i slobodnog kraja žice i dovoda struje na radni
predmet, kao što se vidi na dispoziciji merenja struje pri zavarivanju (sl. 4.6.5).

2 od 6
 IWE kurs Moduo 4-Proizvodnja i inženjerska primena
4.6 Merenje, kontrola i zapis tokom zavarivanja

Slika 4.6.5. Dispozicija merenja struje pri zavarivanju

Važna je veličina brzine dodavanja žice, koju je jednostavno meriti s obzirom da je pogon
ujednačen i pomeranje žice ravnomerno. Na savremenim mašinama se brzina dodavanja žice pokazuje
kontinualno na displeju.
Merenje temperature predgrevanja i međuslojne temperature
U mnogim zavarenim spojevima zahtevani kvalitet se može ostvariti samo uz predgrevanje. Kako
je operacija predgrevanja vrlo delikatna, razvijeni su različiti ureĎaji za predgrevanje. Najčešće se ko-
risti predgrevanje gasom (sl. 4.6.6), električnim otporom (sl. 4.6.7) i indukcionim grejačima (sl. 4.6.8).
Za zagrevanje se koriste gasovi (propan, prirodni gas) ili mešavine (propan sa vazduhom, acetilen
ili propan sa kiseonikom). Različiti tipovi gorionika se mogu primeniti (običan – Bunsenov, prstenasti za
cevi (sl. 4.6.6) ili posebno oblikovani, za nosače i stubove. Prednost im je jednostavna konstrukcija i mala
potrošnja eneregije, a nedostaci neravnomerna raspodela temperature po preseku i teško podešavanje.
Normalni elektrootporni grejači se mogu konstrukcijski prilagoditi za predgrevanje (sl. 4.5.7).
Prednosti su u jednostavnoj konstrukciji i mogućnosti podešavanja, a nedostatak neravnomerna
raspodela temperature po preseku.
Indukciono zagrevanje se ostvaruje pomoću namotaja (sl. 4.6.8). Oni mogu da budu savitljivi ili
kruti. Prednost je ravnomerna rasppodela temperature po preseku i mogućnost podešavanja, ali je cena
ovih ureĎaja visoka u odnosu na druga dva navedena rešenja.

Slika 4.6.6. UreĎaj za predgrevanje plamenom gasa

3 od 6
 IWE kurs Moduo 4-Proizvodnja i inženjerska primena
4.6 Merenje, kontrola i zapis tokom zavarivanja

Slika 4.6.7. Predgrevanje elektrootpornim grejačima

Slika 4.6.8. Indukcioni grejači za predgrevanje

Standard JUS ISO 13916 propisuje merenje temperature predgrevanja, meĎuslojne temperature i
održavanje temperature predrevanja u toku zavarivanja radnih predmeta (obradaka) čija debljina ne
prelazi 50 mm. Definisana je temperatura predgrevanja, T V, kao temperatura obradka u zoni zavariva-
nja neposredno pre bilo koje operacije zavarivanja, pri čemu se može utvrditi minimalna i/ili maksi-
malna temperatura. MeĎuprolazna tempeatura, T Z, je temperatura obradka u zoni zavarivanja neposred-
no pre drugog prolaza ili narednog prolaz. Održavana temperatura predgrevanja, T H, je temperatura u
zoni uticaja temperature zavarenog spoja izvan odreĎene zone zavarivanja u toku procesa zavarivanja.
Temperatura predgrevanja, TV, izmerena samo jednom, od 155C (TV 155) pomoću kontaktnog
termometra (CT) označava se na sledeći način:
Temperatura ISO.......- TV 155 – CT
MeĎuslojna (meĎuprolazna) temperatura, izmerena više puta, od 130C, 153C i 160C (TZ
130/160) pomoću termopara (TE) označava se na sledeći način:
Temperatura ISO.......- TZ 130/160 – TE
Merenje temperature mora se izvesti na površini obradka na strani zavarivanja, na rastojanju
A = 4xt
ali ne većem od 30 mm od uzdužne ivice žljeba (sl. 4.6.9). Za debljine veće od 50 mm moraju se utvr-
diti posebni zahtevi. U nekim slučajevima je korisno izmeriti meĎuslojnu temperaturu direktno na šavu.
Temperatura predgrevanja i meĎuslojna temperatura moraju se meriti u području zavarenog spoja
pre prolaza luka tako da na rezultat merenja ne utiče toplota zavarivanja. Kada je materijal čelik,
uobičajeno rastojanje izmeĎu tačaka merenja i luka mora biti 50 mm do 200 mm (sl. 4.6.10).

4 od 6
 IWE kurs Moduo 4-Proizvodnja i inženjerska primena
4.6 Merenje, kontrola i zapis tokom zavarivanja

Slika 4.6.9. Rastojanje izmeĎu tačaka merenja i zavarenog spoja za radni predmet čija debljina t ne prelazi 50 mm

Slika 4.6.10. Tačke merenja temperature predgrevanja, meĎuslojne temperature i održavane temperature
predgrevanja na radnim predmetima čija debljina t ne prelazi 50 mm, u odnosu na položaj luka
Kada je održavana temperatura predgrevanja zadata ona se mora meriti posle prolaza luka, a pre
sledećeg prolaza ili u slučaju prekida rada na takav način da se odredi najviša i/ili najniža temperatura.
Merenje tempereature mora se izvesti nekim od sledećih postupaka, kako je dato u uputstvu za
zavarivanje:
- materijalima osetljivim na temperaturu (krede ili boje) (TS);
- kontaktnim termometrom (CT) (sl. 4.6.11);
- termoparom (TE);
- optičkim ili električnim ureĎajem za bezkontakno merenje (TB).
Mogu se koristiti i drugi postupci.

Princip merenja temperature predgrevanja bojama je oksidacija površine čelika na temperaturama

200 do 360C. Boje se mogu koristiti i za merenje temperature termičke obrade od 550 do 1300C.
Razlikuju se boje za različite legure. Primena boja je jednostavna, ali je za tumačenje rezultata potrebno
iskustvo, površina mora biti vidljiva, a ne postoje automatski zapisi.
Temperaturne krede se proizvode od materijala koji na odreĎenoj temperaturi menja boju ili
agregatno stanje. Nanošenjem niza oznaka kredom na radnom predmetu i na osnovu promene boje (tip
I) ili topljenja (tip II) utvrĎuje se dostignuta temperatura. Prednost boja su niska cena i dovoljno tačno
merenje, a nedostatak je ograničeno temperaturno područje primene, nema zapisa i površina mora biti
dostupna.
Kontaktni termometar po pravilu ima temperaturni senzor (NiCrNi, elektrootponi senzor). koji čine
termopar sa materijalom radnog predmeta, tako da temperatura može neposredno da se očitava (sl. 4.6.11).
Prednost je jednostavno rukovanje i mogućnost zapisa, a nedostatak netačnost zbog nedefinisanog
spoja pri kontaku i površina mora da bude dostupna.
5 od 6
 IWE kurs Moduo 4-Proizvodnja i inženjerska primena
4.6 Merenje, kontrola i zapis tokom zavarivanja

Slika 4.6.11. Kontaktni termometar

Za merenje termoparovima koriste se elementi NiCrNi, ali se mogu koristiti i druge kombinacije
ili senzorske folije. Prikladne su zbog jednostavnog rukovanja, tačnog merenja, podešavanja pomoću
induktivnih uraĎaja ili elektrootporno, površina ne mora da je lako dostupna i moče se dobiti zapis
preko pisača. nedostatak je visoka cena.
Bezkontaktno merenje se ostvaruje merenjem infracrvenog zračenja sa površine radnog
predmeta. Prednost je jednostavan postupak, ali koeficijenti apsorbcije moraju biti poznati i površina
mora biti vidljiva.
U prilogu A standarda SRPS ISO 13916 je data specifikacija označavanja za zavarene spojeve.
Ako je kompletno zavarivanje od prvog do poslednjeg prolaza, uključujući i prekide u radu,
izvedeno u oblasti temperatura 100C do 200C, temperatura se specificira na sledeći način:
TV = TZ = TH = 100C do 200C
Ako je, sa druge strane, temperatura predgrevanja za prvi prolaz, da bi se obezbedilo stapanje sa
osnovnim materijalom, viša od temperature za prolaze ispune i ako je dozvoljeno da bude niža od
temperature u toku rada, označavanje je sledeće:
TV = 100C do 200C; TZ = TH = (50C do 100C)
HlaĎenje izmeĎu prolaza po pravilu nije dozvoljeno, osim ako se koristi žarenje izmeĎu prolaza,
što se utvrĎuje na sledeći način:
TH  100C u protivnom žarenje za 2 h na 280C

LITERATURA

1. SRPS ISO 13916: 2011 - UPUTSTVO ZA MERENJE TEMPERATURE PREDGREVANJA,

MEĐUPROLAZNE TEMPERATURE I TEMPERATURE ODRŽAVANJA PREDGREVANJA
2. M. Jovanović, D. Adamović, V. Lazić, Priručnik za tehnologiju zavarivanja, Kragujevac, 1995.

6 od 6