Analiza Teme PDF

Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE GR REF 1
SMERNICE ZA PROJEKTOVANJE ŠKOLA
ODELJENJE ZA INFRASTRUKTURU
SMERNICE ZA PROJEKTOVANJE
ŠKOLSKIH OBJEKATA
NORME I STANDARDI
TOM 1
OPŠTE SMERNICE
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
SADRŽAJ
1. Uvod .................................................................................................8
1.1 Zahvalnost ...................................................................................................... 8
1.2 Ciljevi smernica .............................................................................................. 8
1.3 Kako koristiti ove smernice ........................................................................... 9
1.3.1 Opšti pregled ...................................................................................................... 9
1.3.2 Pregled teme ...................................................................................................... 9
1.3.3 Referentni indeksi ............................................................................................. 10
1.3.4 Modeli i stranice sa tehničkim rezimeom .......................................................... 10
1.4 Obrazovni i arhitektonski izrazi .................................................................... 10
1.4.1 Obrazovni izrazi ................................................................................................ 10
1.4.2 Arhitektonski/graditeljski izrazi .......................................................................... 11
1.5 Obrazovni sistem na Kosovu ........................................................................ 12
1.5.1 Prema nivou obrazovanja ................................................................................. 12
1.5.2 Prema vrsti škole i sadržaju .............................................................................. 12
1.6 Korisnici smernica ........................................................................................ 13
2 Koncepti dizajna ...........................................................................14
2.1 Arhitektonski izvod ....................................................................................... 14
2.1.1 Poreklo i status Izvoda ................................................................................... 14
2.1.2 Lokacija ........................................................................................................... 15
2.1.3 Vrsta i izgled škole ......................................................................................... 15
2.1.4 Veličina škola.................................................................................................. 16
2.1.5 Veličina i kapacitet učionica .......................................................................... 18
2.2 Programiranje i norme za prostor ................................................................. 20
2.2.1 Školske oblasti ............................................................................................... 20
2.2.2 Prostorne norme za izgrađene prostorije ..................................................... 21
2.2.3 Unutrašnji prostori ......................................................................................... 21
2.2.4 Spoljni prostori ............................................................................................... 23
2.3 Raspored smeštaja (specifikacija objekata) ................................................ 24
2.3.1 Osnovne škole - Standardi ............................................................................ 24
2.3.2 Niže i više srednje škole - Standardi ............................................................. 24
2.3.3 Škole za osnovno obrazovanje – Standardi za predosnovni i osnovni nivo
25
2.4 Funkcionalnost i fleksibilnost ...................................................................... 25
2.4.1 Funkcionalnost ............................................................................................... 25
2.4.2 Fleksibilnost ................................................................................................... 27
2.5 Projektovanje i estetika................................................................................ 29
2.6 Parametri troškova i budžeta ....................................................................... 31
3 Opšti principi .................................................................................32
3.1 Tehničke norme ............................................................................................ 32
3.2 Parametri komfora ........................................................................................ 32
3.2.1 Klimatski komfor (temperatura) ......................................................................... 33
3.2.2 Vizuelni komfor ................................................................................................. 38
3.2.3 Akustični komfor ............................................................................................... 41
3.3 Projektovanje higijenskog okruženja ........................................................... 43
3.3.1 Unutrašnje sanitarne prostorije ......................................................................... 43
3.3.2 Tretman otpadnih i atmosferskih voda .............................................................. 43
3.3.3 Cevovod za otpadne vode ................................................................................ 45
3.3.4 Vodosnabdevanje i rezervoari za vodu ............................................................. 46
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
3.3.5 Drenaža lokacije ............................................................................................... 47

3.3.6 Ventilacija objekata........................................................................................... 47
3.4 Konkretni tehnički elementi ......................................................................... 49
3.4.1 Grejanje............................................................................................................ 49
3.4.2 Ventilacija ......................................................................................................... 49
3.4.3 Lična topla voda ............................................................................................... 49
3.5 Projektovanje radi bezbednosti .................................................................... 50
3.5.1 Provala, krađa, vandalizam i podmetanje požara ......................................... 50
3.5.2 Nesreće ........................................................................................................... 51
3.5.3 Protivpožarni sistemi i regulativa .................................................................. 52
3.5.4 Propadanje objekta i prirodne nepogode ..................................................... 55
3.6 Razmatranja za održavanje ........................................................................... 59
3.7 Nameštaj i oprema ........................................................................................ 60
3.7.1 Povezivanje sa korisnicima i antropometrija ..................................................... 60
3.7.2 Veza sa zgradom ............................................................................................. 62
3.8 Specijalni zahtevi .......................................................................................... 63
4.0 Aneksi ............................................................................................................... 67
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Aneksi, tabele i ilustracije

Spisak aneksa
V1-01 Planiranje i programiranje školskih objekata

V1-02 Proces planiranja gradnje škola
V1-03 Standardna veličina škola
V1-04 Minimalna površina lokacija
V1-05 Nastavni plan i program i nedeljni obim nastave
V1-06 Standardi za osnovne škole – raspored smeštaja
V1-07 Standardne škole u osnovnom obrazovanju – raspored smeštaja
V1-08 Standardne škole u nižem srednjem obrazovanju – raspored smeštaja
V1-09 Standardne škole u višem srednjem obrazovanju – raspored smeštaja
Spisak tabela
1.1 Indeks uzorka

2.1 Veličina škola (razreda)
2.2 Veličina osnovnih škola
2.3 Veličina učionica
2.4 Osnovne škole. Prosečna neto površina / učenik
2.5 Škole za osnovno obrazovanje. Prosečna bruto površina / učenik
2.6 Niže srednje škole. Prosečna bruto površina / učenik
2.7 Više srednje škole. Raspodela smerova
2.8 Više srednje škole. Prosečna bruto površina / učenik
2.9 Osnovne škole. Minimalna površina lokacije prema mestima za učenike
2.10 Škole za osnovno obrazovanje. Minimalna površina lokacije prema mestima za
učenike
2.11 Niže srednje. Minimalna površina lokacije prema mestima za učenike
2.12 Više srednje. Minimalna površina lokacije prema mestima za učenike
3.1 ISO standardi (građevinske norme)
3.2 Preporučene minimalne temperature
3.3 Prosečni faktori odraza svetlosti
3.4 Komparativna vrednost svetlosti u Luksu
3.5 Preporučena minimalna svetlost
3.6 Vrsta i korišćenje PP aparata
3.7 Prosečna veličina učenika
3.8 Preporučena mesta za stolice za učenike
3.9 Preporučena veličina klupa za učenike
Spisak ilustracija
1- 2.1 Nivoi škola i trenutna raspodela stepena

1-2.2 Izgled škole i predložena raspodela stepena prema obrazovnom nivou
1-2.3 Izgled običnih učionica
1-2.4 Proces projektovanja za norme i standarde školskih objekata
1-2.5 Programiranje gradnje škole
1-2.6 Primer funkcionalnog dijagrama za višu srednju školu (1)
1-2.7 Primer funkcionalnog dijagrama za višu srednju školu (2)
1-2.8 Nastavne metode
1-2.9 Evaluacija kvaliteta dizajna
1-3.1 Klimatske zone na Kosovu
1-3.3 Poželjna orijentacija učionica
1-3.4 Termalni komfor: ventilacija
1-3.5 Termalni komfor: zaštita od sunca
1-3.6 Vizuelni komfor
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
1-3.7 Sanitarni objekti sa tekućom vodom, povezani na javnu kanalizaciju

1-3.8 Sanitarni objekti sa tekućom vodom, nepovezani na javnu kanalizaciju
1-3.9 Sanitarni objekti bez tekuće vode
1-3.10 Antropometrijske mere
1-3.11 Minimalna udaljenost između klupa i stolica
1-3.12 Obične učionice. Nameštaj veličine kategorije C
1-3.13 Dimenzije kolica (plan)
1-3.14 Dimenzije kolica (profil)
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
SKRAĆENICE
ACS Prosečna veličina učionice

CCTA Savet za nastavni plan i program, udžbenike i procenu
DQE Evaluacija kvaliteta dizajna
EMIS Informacioni sistem o upravljanju u obrazovanju
EMP Plan za upravljanje životnom sredinom
EU Evropska unija
FFL Nivo završenog sprata
GIS Geografski informacioni sistem
P Prizemlje
P+1 Prizemlje plus jedan sprat
GPS Sistem za globalno pozicioniranje
OI Odeljenje za infrastrukturu
IDEP Projekat institucionalnog razvoja za obrazovanje
IDA Međunarodna agencija za razvoj
ODRO Opštinska dotacija za razvoj obrazovanja
OOO Opštinsko odeljenje za obrazovanje
MŽSPP Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja
MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije
NVO Nevladina organizacija
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
PTR Odnos učenik-nastavnik
SBD Standardna tenderska dokumentacija
SDG Dotacija za razvoj škole
TOR Opšti uslovi
UNMIK Privremena misija Ujedinjenih nacija na Kosovu
SOO Stručno obrazovanje i obuka
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Indeksni kodovi
Obrazovni nivoi:
PO Predosnovno obrazovanje
OO Osnovno obrazovanje
BO Bazično obrazovanje
PO/OO Predosnovno i osnovno obrazovanje
NSO Niže srednje obrazovanje
VSO Više srednje obrazovanje
N/VSO Niže i više srednje obrazovanje
ON Opšte (svi nivoi)
Vrsta specifikacije Kod Norma ili specifikacija
0 Reference REF Spisak aneksa, tabela, slika, skraćenica

1 Uvod INT
2 Koncepti dizajna KD Programiranje prostora
Dizajn prostora
Pristupačnost
3 Opšti principi (Tom 1) OP Tehničke norme
Bezbednost i sigurnost
Parametri udobnosti
Nameštaj i oprema
4 Konkretni parametri (Tom 2) KP Povezani sa karakteristikama i ograničenjima lokacije
Povezani sa životnom sredinom
Povezani sa klimom
Smernice za unutrašnje
5 UP Nastavni prostori
prostore
Administrativni objekti
Pomoćni objekti
Smernice za spoljašnje
6 UP Igrališta i smeštaj na otvorenom
prostore (Tom 1)
Sportske površine
Spoljašnje staze, putevi, parking, drvoredi
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE ON INT 8
1. Uvod
1.1 Zahvalnost
Ove smernice je za Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije pripremio Danijel Dupeti,

arhitekta-konsultant uz pomoć nacionalnog saradnika gđe Merite Beljulji, arhitekte-konsultanta, tima
stručnjaka iz Odseka za infrastrukturu (OI) i podršku upravne jedinice IDEP pri Ministarstvu
obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT). Tim je takođe blisko radio sa drugim odeljenjima MONT-a
koja su dala vredne smernice tokom pripreme dokumenta.
Prva verzija smernice je predstavljena i o njoj je diskutovano na sastanku u zgradi MONT-a

održanom 9. septembra 2010. godine. Na osnovu komentara koje su dobijeni tokom ovog sastanka,
smernice su revidirane i menjane nekoliko puta i konačna verzija je predstavljena MONT-u 25 januara
2011. godine i izmenjena septembra 2011..
Finansije za studiju i pripremu smernica su obezbeđene u okviru IDEP programa koji se

finansira dotacijama Svetske banke.
Konsultant želi da se zahvali vlastima MONT-a na toplom gostoprimstvu, podršci i vrednim

savetima.
1.2 Ciljevi smernica
Ovaj dokument ima za cilj da služio kao referenca za projektante škola i/ili školskih objekata. On
takođe opisuje potrebne obrazovne prostore po vrsti, veličini i specifikacijama u skladu sa standardima i
zahtevima koje utvrdi MONT za javne škole u urbanim i ruralnim sredinama na Kosovu.
Smernice će olakšati razumevanje ne samo o potrebnim fizičkim obrazovnim prostorima, već i o

faktorima koji utiču na njihov dizajn i kvalitet okruženja koji bi trebalo da se postigne u i oko školskih
zgrada.
Smernice sadrže konkretne podatke o prostorijama za sve vrste školskih prostora: akademske
prostore, kao što su obične učionice i laboratorije, pomoćne prostorije kao što su biblioteke,
administrativne prostorije i prostor za spoljne aktivnosti kao što su igrališta, sportski tereni, pristup i
parking. One mogu da se koriste za različite namene i na različitim nivoima, uključujući:
 Dizajn novih škola

 Dizajn proširenja novih škola
 Ocenjivanje i poboljšanje postojećih lokacija i škola
 Studiju i obezbeđivanje školskog nameštaja i opreme
 Referentne osnove za studije korišćenja i efikasnosti objekata
Pored toga, ove smernice preporučuju, za više i niže nivoe, izradu nastavnih i pomoćnih
prostorija za škole, imajući u vidu potrebu za realizmom, svrsihodnošću,budućom fleksibilnosti,
ekonomičnosti i efikasnosti, i, kao takve, imaju za cilj da budu suštinski doprinos dobrom dizajnu
obrazovnih objekata.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
1.3 Kako koristiti ove smernice
1.3.1 Opšti pregled
Iz praktičnih razlog je odlučeno da se smernice podele u dva toma (priručnika); gde će prvi tom
biti posvećen opštim smernicama a drugi konkretnim smernicama. Podela navodi ponavljanje nekih
zajedničkih elemenata naročito elemenata koji se tiču koncepata dizajna.
Priprema normi, specifikacija i smernica ta ove priručnike zasnovana je na sledećim podacima:
- Postojeće smernice za osnovne škole na Kosovu, koje se već koriste kao referentni
dokument od strane planera, projektanata i nadzornika gradilišta;
- MONT-ov Zakon o obrazovanju;
- ISO građevinske norme;
- Ostali kosovski zakoni, uključujući zakon o zaštiti životne sredine, zakon o
prostornom planiranju i uredbe o zaštiti od požara; Zakon o građevini, uputstvo o
tehničkim uslovima za stambene objekte za pristup osobama sa invaliditetom;
tehnički propisi o uštedi termalne energije i termalnoj zaštiti zgrada;
- Novi nastavni plan i program za opšte obrazovanje;
- Različiti dizajni standardnih školskih zgrada na Kosovu; i
- Ostale smernice koje je konsultant ranije pripremio.
Norme, standardi i smernice ovih dvaju priručnika se ne smatraju obaveznim propisima već više
kao preporuke koje bi mogle da se izmene u konkretnim uslovima, kao što su dimenzije i topografija
lokacije ili mogućnosti za proširenje škola.
Isto tako, skice i nacrti tipičnih nastavnih prostora sadržani u ovim smernicama nemaju za cilj
da ograniče projektante od pružanja alternativa i rešenja za oblik (dimenzije i površinu) i aranžmane tih
nastavnih prostora unutar istih zahteva.
1.3.2 Pregled teme
Koncept smernica je podeljen u dve kategorije specifikacija: (i) opšti i konkretni

koncepti, parametri i norme; i (ii) tehnički rezimei sa modelima i smernicama za svaku
vrstu prostorije i spoljašnjeg prostora. Ova podela omogućava čitaocu da prikupi
informacije na dva različita nivoa koja odgovaraju dvama tomovima smernica:
(i) Opšti podaci i smernice podeljeni u poglavljima 2 i 3 prvog toma:

- Koncepti dizajna;
- Opšte norme;
(ii) Karakteristike konkretne za lokaciju, detaljni modeli, podaci i smernice u poglavljima 1

do 5 drugog toma:
- Konkretni parametri;
- Smernice i modeli za unutrašnje prostore;
- Smernice za spoljašnje prostore.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
1.3.3 Referentni indeksi
Referentni indeksi se nalaze u gornjem desnom uglu svake strane kako bi se olakšalo
nalaženje predmeta bez potrebe vraćanja na sadržaj. Ovi indeksi slede obrazovni nivo i inicijale
predmeta (vidite spisak dat ranije) u sledećem redosledu:
- 1. kvadrat: dotični nivo obrazovanja (PO, OO, NSO, VSO ili ON);
- 2. kvadrat: Vrsta specifikacije (inicijali normi, parametara ili prostora);
- 3. kvadrat: broj strane ili identifikacioni broj tehničkog rezimea;
Indeksni kodovi su objašnjeni u «skraćenicama» na strani 02. Kao primer, indeks tabele 11
niže ukazuje na niže i više srednje obrazovanje, u vezi sa „konkretnim parametrima“, strana 12.
Tabela 1.1
Primer indeksa
Ciklus Predmet Strana
NSO/VSO KP 12
Tabele u tekstu i u aneksima imaju različite boje, i svaka od njih odgovara različitom nivou obrazovanja:
plava je za osnovno obrazovane, žuta za niže srednje, narandžasta za više srednje a zelena za
predmete koji se tiču nekoliko nivoa.
1.3.4 Modeli i stranice sa tehničkim rezimeom
Svaka strana za tehnički rezime daje sve neophodne norme, parametre i elemente za
unutrašnje prostore, uključujući:
- Dimenzije i površine odgovaraju onima u rasporedima smeštaja;
- Zahtevi za prostor i aktivnost;
- Veze sa drugim školskim prostorima i potrebnim pristupima;
- Spisak fiksirane opreme sa predlozima ugradnje/lokacija; i
- Zahtevi prostora i funkcionalan shema.
Ovaj dokument će biti povremeno ažuriran kako bi odražavao revidirane politike i zahteve koje
ustanovi MONT.
1.4 Obrazovni i arhitektonski izrazi
Vokabular koji koriste vlasti, obrazovni stručnjaci i tehničari u javnom i privatnom sektoru možda
sadrže izraze koji nisu isti za svakog. Ove smernice koriste izraze koje osoblje MONT-a generalno
koristi: Oni su:
1.4.1 Obrazovni izrazi

 Osnovno obrazovanje: od 0/1 do 9 razreda (starosna grupa: 6 do 15 godina);
 Razred: Grupa učenika koji pohađaju isti školski nivo. U rotacionom sistemu razred nije odgovarajući
učionici;
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
• Sveobuhvatne škole: Škole koje pružaju školsko i stručno obrazovanje;

• Opšta učionica: prostor izrađen i opremljen za predavanje opštih nastavnih predmeta
učenicima;
• Stepen: Nivo akademskih studija, u vremenskoj odrednici jednak jednoj školskoj godini;
• Osnovno obrazovanje: Predosnovno i osnovno obrazovanje. Predosnovni nivo: nulti razred,
osnovno: od 1. do 5. razreda (starosna grupa od 6 do 12 godina) odgovara objektima za
„osnovno obrazovanje“;
• Više srednje obrazovanje: od 10. do 12. razreda (starosna grupa od 15 do 19 godina). Ovaj
nivo odgovara objektima za „više srednje obrazovanje“;
• Laboratorija: Prostor izrađen i opremljen da omogući učenicima da vrše nadgledane opite iz
biologije, hemije, geologije i fizike, individualno ili u grupama;
• Niže srednje obrazovanje: od 5. do 9. razreda (starosna grupa od 12 do 15 godina). Ovaj nivo
odgovara objektima za „niže srednje obrazovanje“;
• Višenamenske sale: prostor izrađen i opremljen za različite organizovane ili socijalne aktivnosti
kao što su skupštine, grupne diskusije, izložbe, predstave, predavanje itd.;
• Škole u ruralnim sredinama: škole koje se nalaze u manjim zajednicama (selima ili varošima)
sa manje od 10.000 stanovnika;
• Površina lokacije: izraz koji količinski utvrđuje površinu imovine koju zauzimaju obrazovni
objekti. Postoji razlika između urbanih i ruralnih oblasti;
• Škole u urbanim sredinama: škole koje se nalaze u oblastima kao što su varoš ili grad sa više
og 10.000 stanovnika;
• Stručni i tehničko obrazovanje: obrazovni programi u kojima učenici pohađaju stručne predmete
kao što su poljoprivreda, kućna ekonomija, industrija, poslovanje.
1.4.2 Arhitektonski/graditeljski izrazi

• Akustični komfor: akustični uslovi u kojima škola i osobe u njoj mogu da deluju maksimalno
efikasno.
• Administrativna oblast: fizički prostor u školi posvećen administrativnim aktivnostima.
• Oblast cirkulacije: prostor opredeljen za horizontalno i vertikalno kretanje u zgradi, kao što su
ulaz, hodnici i stepenice.
• Klimatski komfor: ekološki uslovi u kojima škola i osobe u njoj mogu da deluju maksimalno
efikasno.
• Obrazovni objekti: fizički prostor u školi posvećen obrazovnim aktivnostima.
• Higijensko okruženje: opšti higijenski uslovi u školi koji utiču na nivo komfora i zdravlja korisnika
i zavisi od fizičkih uslova higijenskih objekata, vodosnabdevanja,rezerve vode i sistema za
otpuštanje i tretman otpadnih voda koji omogućava da škola delotvorno i bezbedno
funkcioniše.
• Orijentacija: smer školskog objekta (delova školskih objekata), na koji utiču prirodni klimatski
faktori kao što su sunce i smer vetra.
• Lokacija škole: zemljišna površina na kojoj se nalaze školski objekti.
• Uslužni objekti: fizički objekti u školi posvećeni podršci obrazovnih i administrativnih aktivnosti.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
1.5 Obrazovni sistem na Kosovu
1.5.1 Prema nivou obrazovanja
Shodno zakonu o obrazovanju (br. 2004/15), obrazovni sistem na Kosovu je podeljen u četiri
obrazovna nivoa:
(i) 0. nivo: Predosnovni nivo: 1-godišnja nastava za decu od 5 i 6 godina;

(ii) 1. nivo: Osnovno obrazovanje (prva faza osnovnog obrazovanja) u trajanju od 5
godina (od 6 do 12 godina);
(iii) 2. nivo: Niže srednje obrazovanje (druga faza osnovnog obrazovanja) u trajanu od
4 godine (od 12 do 15 godina);
(iv) 3. nivo: Više srednje obrazovanje u trajanju od 3 do 4 godine, zavisno od
nastavnog plana (od 15 do 19 godina). Ovaj nivo, otvoren za učenike na
dobrovoljnoj osnovi, ima četiri glavna smera: jezici, socijalne nauke, matematika i
komunikacije, prirodne nauke.
Obrazovanje na Kosovu je obavezno od 1. do 9. razreda (osnovno obrazovanje) a školski

objekti su generalno dostupni za ovu vrstu obrazovanja iako (i) njihova veličina je često mala za stvarni
upis đaka, što obavezuje MONT da se oslanja na dve ili tri smene u mnogim školama (ponekad i četiri
smene); (ii) njihova lokacija je ponekad na nepovoljnoj udaljenosti od sela, naročito za škole koje
pokrivaju više sela; (iii) specijalne nastavne prostorije često nedostaju za srednje nivoe; i (iv) mnogi
školski objekti su u lošem fizičkom stanju.
U ruralnim sredinama sa malim brojem stanovnika, obrazovni sistem funkcioniše na osnovu

isturenih odeljenja (osnovni nivo sa 3 do 5 razreda) i grupnih škola u selu koje zauzima centralnu
poziciju (osnovno obrazovanje, od 1 do 9 razreda) gde učenici iz isturenih odeljenja mogu da pohađaju
obrazovanje.
1.5.2 Prema vrsti škole i sadržaju
Jedna od najvećih prepreka i pitanja za kosovski obrazovni sistem se odnosi na nedostatak

objekata i infrastrukture: mnoge škole nemaju objekte koji odgovaraju nastavnom planu i programu
MONT-a i kao posledica toga nastavnici samo predaju samo pokaznu nastavu, a zbog veliko broja
upisanih mnoge škole rade u više smena.
Kako bi rešio najvažnija pitanja u sektoru, MONT je objavio „Strategiju za razvoj

douniverzitetskog obrazovanja“ (2007-2017), sa sedam glavnih ciljeva. Jedan od ciljeva je da se
obezbedi „adekvatno i zdravo fizičko okruženje za učenje i nastavu“ stvaranjem uslova za uvođenje
efikasnih i odgovarajućih dizajna škola i smanjenje rada u više smena.
Ove smernice su deo prvih koraka ka opštem poboljšanju fizičkog okruženja za obrazovanje.
One predlažu kompletno revidiranje potreba školskih objekata, na osnovu nastavnog plana i programa,
nedeljnog obima nastave/učenja, progresivno smanjenje sistema smena i upisa. Prema novom
rasporedu, škole bi trebalo da imaju sledeće objekte:
(i) Škole koje pružaju osnovno obrazovanje: objekti za osnovno obrazovanje se

sastoje od nastavnih prostorija kao što su učionice, biblioteka, višenamenska sala,
informatičke prostorije i pomoćnih objekata uključujući administrativne i uslužne
oblasti. Pored toga, predosnovni nivo obrazovanja treba da sadrži učionice,
igraonice, terase na otvorenom prostoru, kancelariju direktora i zajedničke
prostorije;
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
(ii) Škole koje pružaju niže srednje obrazovanje: objekti za niže srednje obrazovanje
se sastoje od glavnih obrazovnih prostorija kao što su učionice, biblioteka,
višenamenska sala, opšta naučna laboratorija (biologija, hemija i fizika),
informatička prostorija i pomoćni objekti, uključujući administrativne i uslužne
prostorije;
(iii) Škole koje pružaju više srednje obrazovanje: objekti za više srednje obrazovanje
imaju iste zahteve kao i niže srednje škole sa više dodatnih specijalizovanih
predmeta. Njihova nastava je organizovana u četiri glavna smera, uključujući
matematiku i informatičke tehnologije, jezike, socijalne nauke i prirodne nauke;
(iv) Osnovno obrazovanje. Škole koje pružaju obrazovanje od 0 do 9 razreda

(predosnovno, osnovno i niže srednje) će ostati sa nekim izmenama: predlaže se da
za nove školske objekte, dva nivoa osnovnih škola biće smešteni na istim mestima
sa različitim objektima, osim za objekte koji mogu da se koriste u oba nivoa
(osnovno i niže srednje obrazovanje), kao što su: administrativne kancelarije,
višenamenska sala, biblioteka i sportski objekti. Pored toga dizajn škola će biti
urađen na takav način da u budućnosti zajedničke škole mogu da se odvoje i
postanu sasvim odvojene uz minimalno proširenje i promenu objekata.
(v) Kako bi se popravio kvalitet obrazovanja i smanjio pritisak na učenike i nastavnike,

MONT se složio da se u novim školama neće raditi više od dve smene i da trenutni
sistem smena bude izmenjen kako bi učenici u svakom nivou ostali u objektima
namenjenim za svaki nivo (vrsta objekata i veličina nameštaja za svaki nivo imaju
različite veličine). Možda će ovakav predlog otežati učiteljima da upravljaju svojim
rasporedom, ali je neizbežan ukoliko je cilj da se poprave uslovi za učenje
učenicima i komfor.
1.6 Korisnici smernica
Ovaj dokument ima za cilj da služi kao referenca i vodič za sve koji su uključeni u proces
planiranja, programiranja, projektovanja i izgradnje novih školskih objekata ili renoviranja postojećih
školskih objekata. Iako su ove smernice osmišljene za škole u javnom sektoru, one takođe mogu da se
koriste od stran činilaca u privatnom sektoru. To uključuje:
(i) Sve stručnjake zainteresovane za projektovanje i gradnju škola, uključujući

profesionalne projektantske firme, konsultantske firme, arhitekte i druge
projektantske stručnjake;
(ii) MONT, opštinska administracija sa odgovarajućim odeljenjima, druge javne ili
privatne administracije, direktori škola, školski odbori, upravnici i nastavnici.
Smernice su referentni dokument za tehničke i/ili istraživačke studije u vezi sa
MONT-ovim školama.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE ON KD 14
2 Koncepti dizajna
2.1 Arhitektonski izvod
Ovaj deo smernica utvrđuje redosled aktivnosti koji će biti zahtevan od projektnog tima. Nakon
formalnog ugovora o saglasnosti sa projektantskim radom, ove aktivnosti će početi izdavanjem izvoda o
započinjanju radova za tim, koji se sastoji od adrese lokacije i dokumenta sa osnovnim informacijama.
Tim nema pre toga kontrolu nad sadržajem opštih informacija, koji se priprema, nakon razmatranja svih
faktora od strane opštinskog tehničkog odeljenja ili od strane odeljenja za infrastrukturu pri Ministarstvu
obrazovanja nauke i tehnologije. Ova procedura će važiti bez obzira da li je projektni tim nezavisna
konsultantska firma ili opštinski ili MONT-ov tim stručnjaka.
2.1.1 Poreklo i status Izvoda

Izvod čini početnu tačku za radove projektnog tima. Njegova priprema treba da se zasniva na
sledećim informacijama:
• opis tipičnog dana u životu škole u datom trenutku i kako će se promeniti rasporedom
promena;
• organizaciona struktura škole, uključujući rukovodstvo, odseke, pastoralna podrška, i tako

dalje;
• etos i vrednosti škole;
• aktivnosti koje će se održavati u školi, uključujući vannastavno korišćenje od strane

zajednice i vrste aktivnosti koje zahtevaju;
• učestalost različitih aktivnosti – nivo korišćenja različitih vrsta smeštaja
• potrebna učestalost između različitih aktivnosti, odeljenja, itd.
• aranžmani za pristup zajednicama i potrebni nivo bezbednosti;
• načini na koje škole mogu da se promene u bliskoj budućnosti kako bi se uzele u obzir
nove pedagoška, neformalna savetodavna dešavanja, i nove nastavne metode.
Sve ove informacije su izuzetno korisne za projektante škola i trebalo bi samim tim da se
uključe u detaljnom izvodu kao osnovne informacije.
Kada se sva ova pitanja uspostave, naredna faza pisanja izvoda jeste proizvodnja detaljnog
rasporeda smeštaja (radna tabela sa spiskom svih potrebnih stavki). Ovaj raspored (raspored
smeštaja) će dati spisak tačnog broja prostorija i njihovu minimalnu veličinu, kao i predviđeni kapacitet
škole dat u ukupnom broju mesta za učenike i grupe. Dodatne informacije o pojedinačnim prostorijama
su navedene u onome što se obično naziva stranice sa podacima o prostoriji. Raspored će pomoći u
pogledu totalne površine zgrade kako bi se osiguralo da se ne premaše ograničenja troškova.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
2.1.2 Lokacija
Opredeljivanje lokacije za novu školu vrše opštine nakon odluke njihovog tehničkog odeljenja
koje planira školsku infrastrukturu, na osnovu obrazovnih potreba (vežba mapiranja škola) i dostupnosti
zemljišta na osnovu opštinskih regulatornih planova, odobren od strane MONT-a, na osnovu
nacionalnih strategija i politika za razvoj školske infrastrukture. Ocenjivanje alternativa i konačni izbor
lokacije se zasniva na kriterijumima koji se dogovore sa projektantima. Izbor zahteva ispitivanja i studije
sledećih aspekata i kriterijuma:
- Obrazovne potrebe oblasti koja pokriva škola sa potencijalnom potražnjom za upis;

- Dostupnost pogodne zemlje;
- Okruženje i odnosi sa naseljenim oblastima;
- Veličina škole u poređenju sa dozvoljenom stopom korišćenja,
- Dostupnost komunalnih usluga (voda, struja, kanalizacija, telefon);
- Topografske karakteristike i pogodnost za postavljanje škole;
- Geodetske karakteristike i verovatne implikacije na temeljne troškove;
- Propisi i uredbe za gradsko planiranje;
- Uključivanje lokalne zajednice i njeno interesovanje za projekat.
Lokacija koja se odabere putem službenog procesa, projektni tim će dobiti rezultate gore
pomenutih ispitivanja sa adresom i dovoljnim podacima da bez sumnje locira lokaciju. Više detalja o
drugim specifičnim parametrima u vezi sa lokacijom su dati u poglavlju 1 drugog toma smernica.
.
2.1.3 Vrsta i izgled škole
Učionice su do danas imale različite veličine, varirajući od 24 do 40 mesta za učenike, kao i u

skladu sa različitim projektantima i finansijerima. Kako bi se bolje standardizovala veličina učionica i
kako bi se bolje odgovorilo na trenutnu situaciju u zemlji, dogovoreno je da nove škole budu označene
kao „Urbane ili oblasti sa visokom gustinom naseljenosti“ ili „Ruralne ili oblasti sa slabijom
gustinom naseljenosti“, i to će, usled različitih veličina grupa učenika ili razreda (24 u ruralnim
sredinama i 36 u urbanim), imati uticaja na standarde prostorija i veličine prostorija koje projektanti
treba da prilagode. MONT će obaviti imenovanje kroz svoje odgovorne odseke, na osnovu trenutne i
buduće populacije za dotičnu obuhvaćenu oblast.
Škole će biti definisane prema vrsti ili nivou obrazovanja, tj. Predosnovno, osnovno, niže
srednje ili više srednje, zajedno sa različitim stepenima koje je potrebno obuhvatiti, kao što je ranije
opisano. Vrsta škole i raznolikost stepena će biti odabrani od strane opštinskih odeljenja za
obrazovanje prema potrebama i zahtevima za obuhvaćenu oblast.
Većina škola na Kosovu trenutno pripada u tri vrste:
(i) Osnovne škole uključujući predosnovno, osnovno i niže srednje obrazovanje (od 0.
do 9. razreda) odvojene od viših srednjih škola za škole sa dovoljnim brojem
učenika;
(ii) Isturena odeljenja osnovnih škola sa malim brojem učenika (od 1 do 5 razreda)
sa ili bez predosnovnih razreda koje se uglavnom nalaze u slabo naseljenim
mestima i učenici se nakon toga šalju u matične škole za niže srednje obrazovanje; i
(iii) Škole za više srednje obrazovanje (od 10 do 12 razreda).
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
NIVO ŠKOLOVANJA I TRENUTNA RASPODELA STEPENA

Starost
5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17
Srednja
Osnovno obrazovanje
škola
Predosnovno Osnovno Niže srednje Više srednje
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Isturena
odeljenja
Predosnovna Osnovna
0 1 2 3 4 5
Slika 1-2.1
Očekuje se da će se ovakva situacija progresivno menjati do dvojnog sistema sa (i) odvojenim

školama za svaki nivo obrazovanja u oblastima sa velikom gustinom naseljenosti (uglavnom urbane
oblasti); i (ii) trenutni sistem sa isturenim odeljenjima i grupnim školama za osnovno obrazovanje koje
obuhvataju i osnovno i niže srednje obrazovanje u oblastima sa slabijom gustinom naseljenosti.
PLAN ŠKOLE I NOVA RASPODELA STEPENA

Starost
5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17
Osnovna škola (3 do 6 ciklusa) Niža srednja škola (3 do 10 Srednja škola (6 do 12

ciklusa) ciklusa)
Predosnovna Osnovna Niža srednja Viša srednja
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Osnovno obrazovanje (2 do 4 ciklusa)

PredosnovnoOsnovno Niže srednje
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Isturene škole (1 i 2 cIklusa)

PredsonovnaOsnovna
0 1 2 3 4 5
Slika 1-2.2
2.1.4 Veličina škola
Veličina škole se obično utvrđuje (i) brojem upisa (stvarnim i projektovanim brojem učenika), i
(ii) odabranim metodom upravljanja prostorom i nastavom. Školski ciljevi upisa definišu odeljenja
MONT-a za školsko planiranje i školsko mapiranje, dok metod upravljanja prostorom i nastavom
uglavnom zavisi od odluke koju donesu regionalne ili školske uprave.
Postoje dva metoda upravljanja prostorom i nastavom, zavisno od načina na koji se učionice
koriste:
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
(i) Fiksno korišćenje učionica sa jednim razredom (grupom učenika) dodeljenim

jednoj učionici a različiti predmetni nastavnici dolaze i predaju nastavu u svakoj
učionici i/ili učenici idu u specijalne prostorije, čime ostavljaju svoju uobičajenu
učionicu upražnjenom. Zbog velikog demografskog pritiska (veliki broj učenika i rad
u tri smene) i nedostatka opremljenih specijalizovanih prostorija, ovaj sistem se
najčešće koristi na Kosovu..
(ii) Rotacioni nastavni sistem u kojem učenici napuštaju učionice u svakoj pauzi i idu
u specijalne prostorije za predmete kao što su geografija, jezici, nauke, itd… Ovaj
sistem je ekonomičniji i zahteva manji broj učionica. On takođe ima svoje prednosti
kao što su stalno izlaganje nastavnih pomagala u učionici ili laboratoriji za određeni
predmet. Ove smernice preporučuju ovaj sistem i zasnivaju obračune za veličinu
škola za niže i više srednje obrazovanje na ovim pretpostavkama.
Uz saglasnost organa MONT-a, minimalni i maksimalni standardi novih škola su utvrđeni (V1
aneks 03 i tabele 2.1 i 2.2 u nastavku) kao što sledi: (i) isturene škole za predosnovno i osnovno
obrazovanje: 1 i 2 puni ciklus (6 do 12 razreda); (ii) predosnovne i osnovne škole: 3 do 6 punih ciklusa
(15 do 30 razreda); (iii) niže srednje škole: 2 do 10 ciklusa (8 do 36 razreda); i (iv) više srednje škole: 4
do 12 ciklusa 812 do 33 razreda).
Tabela 2.1
Veličina škola (razreda)
Pun ciklus Gusto naseljene oblasti Slabo naseljene oblasti
Predo. POO NSO VSO Predo. OO. NSO
Godine: 1 5 4 3 1 5 4
Isturene škole
1 1 5
2 2 10 8
Redovne škole Redovne škole
3 3 15 3 15 12
4 4 20 4 20 16
5 5 25 20 5 25 20
6 6 30 24 18
7 28 21
8 32 24
9 36 27
10 30
11 33
Za osnovne škole (predosnovni, osnovni i niži srednji nivo), standardna veličina je: (i) u slabo
naseljenim ili ruralnim oblastima: 2 i 3 puna ciklusa (20 do 30 razreda); i (ii) u veoma naseljenim,
urbanim ili polu-urbanim sredinama: 3 i 4 ciklusa (30 i 40 razreda);
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Tabela 2.2
Veličina škola za osnovno obrazovanje (prema razredima)

Puni ciklusi Predo. OO NSO Ukupno
Godine: 1 5 4
Slabo naseljene ili ruralne oblasti
2 2 10 8 20
3 3 15 12 30
Veoma naseljene ili urbane oblasti
3 3 15 12 30
4 4 20 16 40
Odluke koje su donete u vezi sa maksimalnom i minimalnom veličinom učionice u školama

vode do ukupno 29 standardnih škola od kojih su 19 za urbane i 10 za ruralne sredine ili slabo
naseljene oblasti (videti tabelu 2.3).
2.1.5 Veličina i kapacitet učionica
Veličina i površina učionica su planirani u skladu sa (i) predviđenim brojem mesta za učenike
(kapacitet); (ii) veličinom i vrstom stolova i stolica u odnosu na starost i broj učenika; (iii) broj prednjih
redova kada se učionica organizuje na klasičan način za pokaznu nastavu; (iv) minimum i maksimum
prihvatljive udaljenosti od učenika do table, vizuelnih pomagala ili ekrana kao i minimum prihvatljivog
ugla za posmatranje; (v) minimalni prostor za laku cirkulaciju između stolova i stolica i za moguću
nastavu iz bilo koje tačke; (vi) minimalno prihvatljiva udaljenost između učenika; (vii) dovoljan prostor i
dimenzije kako bi se omogućilo postavljanje nameštaja na različite načine kako bi učenici mogli da rade
samostalno, u manjim grupama ili kao ceo razred; i (viii) specijalni zahtevi za učenike sa umanjenim
sposobnostima i/ili specijalnim obrazovnim potrebama.
Pored toga, projektanti bi trebalo da procene i razumeju kako se nastavni plan i program
predaje i kako se učionice koriste kako bi došli do inovativnih rešenja za vrstu aktivnosti koje će se
održavati u prostoriji. Oni bi takođe trebalo da procene i uzmu u obzir uzajamnu vezu i pristup drugim
prostorijama kao što su (i) pomoćne prostorije koje pogoduju učenicima koji samostalno rade; (ii)
skladište i pomoćne prostorije za nastavnike; (iii) ostave za odeću i torbe učenika; i (iv) socijalne i
rekreativne prostorije.
Kako bi se pojednostavio proces planiranja i projektovanja škola, MONT je odlučio da sve nove
učionice imaju kapacitet za (i) trideset šest mesta za učenike u oblastima sa visokom gustinom
naseljenosti (uglavnom urbana mesta); (ii) dvadeset četiri mesta za učenike u oblastima sa slabom
gustinom naseljenosti (uglavnom ruralna mesta); (iii) četiri nivoa obrazovanja će imati iste kapacitete za
sve svoje učionice; i (iv) praktični rad u laboratorijama i specijalnim prostorijama će se održavati za
polovine grupa od 18 i 12 učenika.
Tabela 2.3
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Veličina običnih razreda

m2/mesta za
Nivo obrazovanja Mesta za učenike Površina m2
učenike
Gustina naseljenosti: Slaba Visoka Slaba Visoka Slaba Visoka
Predosnovno
24 30-36 48 65 2.0 1.8-2.2
Osnovno
24 30-36 44 58 1.8 1.6-1.9
Niže srednje
24 30-36 45 58 1.9 1.6-1.9
Više srednje
24 30-36 n.a. 58 n.a. 1.6-1.9
Prosečna površina učionica varira od 44 do 48 m 2 za škole u oblastima slabe naseljenosti sa

razredima od 24 učenika i od 58 do 65 m 2 u oblastima visoke naseljenosti sa razredima do 36 učenika
(videti tabelu 2.3 iznad). Ove dimenzije su obračunate na osnovu zahtevanih kapaciteta (24 do 30-36
učenika), broja i veličine stolova u prednjim redovima (3 stola za dve stolice), kao i uzdužni redovi
(videti izgled učionice na slici 1-2.3 u nastavku).
Slika 1-2.3
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
2.2 Programiranje i norme za prostor
Projektovanje normi i standarda pripada drugoj fazi procesa planiranja školskih objekata koji
obuhvata ciklus od četiri različite aktivnosti (V1 aneksi 01 i 02). Ova druga faza, nazvana „Istraživanje i
razvoj“ obuhvata pripremu različitih normi i standarda za pripremu standardnih rasporeda i prototipa za
smeštaj u školama.
Design process for school facilities norms and standards
Kriteriju
mi
Funkcionalnostt
Kriterijumi za
Fleksibilnost
projektovanje
Ušteda
Doprinos
Bezbednos Norme za
ne norme: konfor:
Nameštaj Pedagoške
požar, termalni, Opšti kriterijumi
Oprema norme
krađa, vizuelni,
vandalizam akustični
Klimatsko okruženje
Konkretni Naselje
kriterijumi Usluge
(lokacija) Mreže
Gradsko planiranje
Prostori
Prostor za Administrativni Pomoćni Spoljni Konkretni

učenje prostori prostori prostori kriterijumi
(prostori)
Smernice za projektovanje
Norme i standardi
Page 1
Fig. 1-2.4
2.2.1 Školske oblasti
Školski objekti su podeljeni u tri glavne kategorije, kako bi se omogućilo obračunavanje omera
prosečne površine po učeniku za svaku kategoriju i kako bi se olakšalo upoređivanje sa drugim
školskim projektima na Kosovu i/ili u drugim zemljama. Ove tri kategorije se tiču:
• Pomoćne nastavne i pedagoške oblasti su opredeljene za svaki nivo obrazovanja;

• Administrativne prostorije;
• Zajedničke usluge i pomoćne prostorije opredeljene za školu kao celinu.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Programiranje izgradnje škole
DEFINICIJA ANALIZA PROGRAMIRANJE
Ciljevi Aktivnosti Prostori
Administrativne Administrativn
aktivnosti e prostorije
Mapiranje škole Pomoćne
prostorije
Prostorije za
učenje
Programiranje Aktivnosti Pomoćne

škole učenja prostorije
Spoljašnje
prostorije
Odmor,
okupljanje i
sport
Nastavni plan i
program
Čuvari i održavanje Tehničke

prostorije
Page 1
Slika 1-2.5
2.2.2 Prostorne norme za izgrađene prostorije
Površina prostorija za nastavne i pomoćne prostorije se zasniva na traženim kapacitetima

(videti paragraf 2.1(e) iznad), dimenzije nameštaja, širina za unutrašnju cirkulaciju i vrste aktivnosti.
Površine drugih objekata su izračunate na osnovu broja korisnika i vrste aktivnosti koje će se vršiti u tim
objektima. Prostor za cirkulaciju je izračunat kao procenat prostorija (između 21% i 25%).
2.2.3 Unutrašnji prostori
Procena potreba za prostorom za nastavnu i obrazovnu podršku je proračunata na osnovu

nastavnog plana i programa, nedeljnog obima nastave, stope korišćenja i kapaciteta prostorija (videti
paragraf 2.3 o rasporedu smeštaja).
Prostorije za administraciju i usluge su određene prema broju korisnika i njihovim funkcijama.
Broj toaleta i drugih sanitarnih objekata je određen proporcionalno ukupnom kapacitetu škole
(na primer, prosečno 30 učenika za jedan toalet).
Nakon gore pomenutih preporuka za obračun potrebnih količina prostorija i površina,

predloženo je 27 rasporeda smeštaja, a svaki od njih odgovara nivou obrazovanja i veličini škole.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Analiza ovih rasporeda daje neto i bruto površinu po učeniku u svakoj kategoriji zgrade i ukupno za
svaku standardnu školu. Detaljne količine i površine prostorija su prikazane u V1 aneksima 06 do 09 i
rezimirane u tabelama 2.4 do 2.8 u nastavku.
Tabela 2.4
Osnovne škole
Prosečna bruto površina po m2/mestu za učenike
Grupisanje objekata po funkciji 6 ra. 12 ra. 18 ra. 24 ra. 18 ra. 24 ra. 30ra. 36 ra.
Gustina naseljenosti Slaba gustina (ruralna mesta) Visoka gustina (urbana mesta)
Pomoćne nastavne i pedagoške prostorije (predosnovno) 6.89 6.07 6.39 7.66 4.94 5.16 5.22 5.12
Pomoćne nastavne i pedagoške prostorije (osnovno) 3.86 3.39 5.04 4.99 4.28 4.10 3.98 3.86
Opcioni objekti 0.00 0.23 0.27 0.90 0.03 0.51 0.67 0.56
Zbir uključujući i bez opcionih objekata 4.37 3.84 5.27 5.43 4.39 4.28 4.19 4.07
Ukupno uključujući cirkulaciju sa opcionim objektima n.a 4.07 n.a. 4.07 5.54 6.33 4.42 4.79
Tabela 2.5
Osnovne škole
Grupisanje objekata po funkciji 20 ra. 30 ra. 30 ra. 40 ra.
Pomoćne nastavne i pedagoške prostorije (predosnovno) 5.14 4.82 4.16 4.24
Pomoćne nastavne i pedagoške prostorije (osnovno) 3.48 3.43 3.82 3.80
Pomoćne nastavne i pedagoške prostorije (niže srednje) 11.56 10.75 7.21 6.90
Administracija 0.56 044 0.29 0.22
Zajedničke usluge 0.98 0.91 0.87 0.85
Ukupno uključujući cirkulaciju 8.42 7.85 6.37 6.16
Tabela 2.6
Niže srednje škole
Grupisanje objekata po funkciji 12 ra. 16 ra. 20 ra. 20 ra. 24 ra. 28 ra. 32 ra.
Pomoćne nastavne i pedagoške prostorije 5.70 5.33 4.71 6.26 5.42 4.95 5.13
Administracija 0.68 0.52 0.45 0.48 0.44 0.40 0.38
Zajedničke usluge 0.67 0.63 0.62 0.89 0.87 0.87 0.86
Ukupno uključujući cirkulaciju 7.05 6.49 5.77 7.63 6.73 6.22 6.36
Za pet standardnih škola višeg srednjeg obrazovanja, objekti treba da se izračunaju na osnovu
teoretske distribucije četiri predložene grupe, kao što je prikazano u tabeli 2.7 u nastavku.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Table 2.7
Više srednje škole. Raspodela smerova
Grupisanje predmeta Grupisanje Ciklusi Razredi
Ukupno ciklusa 7 8 9 10 11 7 8 9 10 11
Jezički A 2 2 2 2 3 6 6 6 6 9
Socijalne nauke B 1 2 2 2 2 3 6 6 6 6
Matematika i informacija C 2 2 3 3 3 6 6 9 9 9
Prirodne nauke D 2 2 2 3 3 6 6 6 9 9
Tabela 2.8
Više srednje škole
Funkcionalna površina 21 ra. 24 ra. 27 ra. 30 ra. 33 ra.
Pomoćne nastavne i pedagoške prostorije 4.93 4.37 4.64 5.47 5.41
Administracija 0.47 0.44 0.41 0.38 0.35
Zajedničke usluge 0.95 0.93 0.92 0.89 0.89
Ukupno uključujući cirkulaciju 6.35 5.73 5.97 6.74 6.65
2.2.4 Spoljni prostori

Spoljni prostori su podeljeni u tri kategorije:
 Prostori opredeljeni za rekreaciju (igraonice) i sportski prostori;
 Oblasti za cirkulaciju uključujući i cirkulaciju vozila (putevi i parking) i za pešake (trotoari
i staze);
 Zelene površine sa sadnicama (drveće, žbunje, grmlje i travnjaci).
Minimalni zahtev za zemljišnu površinu za svaku vrstu škole je izračunat dodavanjem

neophodnih spoljašnjih prostora zahtevanih za oblast svake zgrade. Ova površina zavisi od kapaciteta
škole, broja spratova, i proračuna proporcije zemljišta pripisanog za pejzaž i cirkulaciju. Detaljni
obračuni zahteva za zemljištem su dati u svakoj školi u V1 aneksu 04 i rezimirani u tabelama 2. Do 2.12
u nastavku.
Za predosnovno obrazovanje (pridruženo sa osnovnim obrazovanjem) minimalni zahtev za

spoljni prostor je grubo ekvivalentan ukupnoj površini sprata, uključujući pokrivene verande (videti
aneks 06 i tabeli 2.4).
Tabela 2.9
Osnovno obrazovanje
Minimalna površina lokacije po mestu za učenike
(m2 / mesto za učenike)
Gustina
Veličina škole naseljenosti Broj spratova
P P+1 P+2
6 razreda Slaba 10.9 - -

18 razreda Slaba - 8.3 -
24 razreda Slaba - 7.7 -
18 razreda Visoka 9.9 0.0 -
18 razreda Visoka - 7.6 -
36 razreda Visoka - - 5.7
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Niže srednje obrazovanje

Minimalna površina lokacije prema mestu za učenike
Gustina
P P+1 P+2

16 razreda Slaba 14.7 11.4 -
20 razreda Slaba 11.4 9.3 8.2
20 razreda Visoka 12.0 9.6 8.3
36 razreda Visoka
Tabela 3.5
Više srednje obrazovanje
Minimalna površina lokacije prema mestu za učenike
Gustina
P P+1 P+2
21 razreda Visoka 11.5 9.8 -

2.3 Raspored smeštaja (specifikacija objekata)
2.3.1 Osnovne škole - Standardi
Programiranje standarda za 12 škola za predosnovni i osnovni nivo sprovedeno je uz

pomoć Excel tabela koje daju standardne rasporede smeštaja za škole u mestima slabe
naseljenosti ili ruralnim mestima (24 učenika po razredu) i za veoma naseljene urbane oblasti
(36 učenika po razredu). Tabela daje za svaki standard spisak prostorija po kategoriji, njihov
kvantitet, ukupnu neto i bruto površinu i prosečnu površinu prema učeniku (aneks 1-05).
2.3.2 Niže i više srednje škole - Standardi
Programiranje standarda za 12 škola u nižem i višem srednjem nivou se zasnivalo

na setu od četiri Excel tabela koje su povezane sa drugima, počevši od službenog nedeljnog
obima nastave i završno sa „rasporedima smeštaja“. Ove tabele su:
(a) Nedeljni obim nastave za javne škole prema nivou, predmetu i stepenu (V1 aneks
06). Za viši srednji nivo tabela je podeljena u četiri različita obima, po jedan za svaki
smer.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
(b) Nastavni plan i program i vremenski rasporedi, što je omogućilo obračun

ukupnog broja sati nedeljno po predmetu za svaki nivo i za svaku veličinu škole;
(c) Tabela sa rasporedom smeštaja, koja daje raspodelu sati nastave prema vrsti
prostorije i obračunava potreban broj prostorija sa stopom njihovog korišćenja; i
(d) Raspored smeštaja škole i tabele površina koje za svaki standard daju spisak
prostorija po kategoriji, njihove kvantitete, ukupnu neto i bruto površinu i prosečnu
površinu po učeniku (V1 aneks 07 i 08).
2.3.3 Škole za osnovno obrazovanje – Standardi za predosnovni i

osnovni nivo
Programiranje 4 standardne škole za osnovno obrazovanje je zasnovano na rasporedima

smeštaja osnovnih škola i nižih srednjih škola. Ovo programiranje je pripremljeno na Excel tabeli (V1
aneks 09) sa sledećom raspodelom: (i) odvojene pomoćne nastavne i pedagoške prostorije za svaki od
tri nivoa, (ii) zajedničke prostorije mogu da koriste tri nivoa kao što su administracija, menza, biblioteka,
sportska sala i druge tehničke i pomoćne prostorije (videti paragraf 1.5.2 iznad).
.
2.4 Funkcionalnost i fleksibilnost
2.4.1 Funkcionalnost
Prilikom projektovanja škole potrebno je da se uspostavi određeni balans između kvaliteta

funkcije i ekonomičnosti. Ovaj balans može da se dobije različitim sredstvima kao što su:
(i) Racionalne dimenzije prostora:

(ii) Prilagođene oblasti za cirkulaciju: prostori za cirkulaciju ne treba da pređu 25%
korisne površine. Oblasti bi trebalo da imaju dimenziju i da su prilagođene školskoj
populaciji, treba da budu funkcionalne i da poštuju bezbednosne zahteve;
(iii) Optimalni broj prostorija: broj prostorija se prvenstveno utvrđuje stopom korišćenja
(videti paragraf 2.2 iznad, o rasporedu smeštaja). U malim školama, gde ne može
da se postigne prihvatljiva stopa, naročito za specijalizovane nastavne prostorije,
trebalo bi da se uzmu u obzir višenamenske prostorije;
(iv) Maksimalna svestranost: prostori moraju biti projektovani uz maksimalnu
svestranost, što će im omogućiti da prilagode nekoliko predmeta i promena, kada je
to u skladu sa njihovim funkcionalnim zahtevima;
(v) Grupisanje prostora: prostori bi trebalo da se grupišu u blokovima prema funkciji i
međusobnoj vezi. To će omogućiti lakšu identifikaciju aktivnosti i njihovih srodnih
prostora, lakšu komunikaciju između različitih prostora, bez zagušenja u cirkulaciji i
prostorija za čekanje, lak nadzor prostora i optimalno korišćenje dostupnog
zemljišta;
(vi) Integracija potreba: lokacije na kojima se nalaze prostorije unutar škole treba da
slede fundamentalne imperative kao što su sanitetska i higijenska pravila,
funkcionalni komfor i bezbednosne propise, kao i akustični, vizuelni i klimatski
komfor.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Primer funkcionalnog dijagrama za višu srednju školu (01)
Učionice/laboratorije
Sportske površine
Učionice
Svlačioni Biblioteka
ca Pokriven
a igrališta
Sportska Igrališta
sala
Toaleti
Administration
Usluge
Pristup
Parking Čuvari
Kantina
Lokacija škole
Slika 1.2.6
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Primer funkcionalnog dijagrama Za više srednje škole (02)

Lokacija škole
Naučne laboratorije i
specijalizovane učionice Obična
Ss učionica
Višenamenska
sala
Biblioteka
Pokriveno
igralište
Toaleti i
svlačionic
a
Glavni ulaz
Sport hall
Igralište
Sportska Čuvar
sala Administracija
Usluge
Kantina Parking
Sportska Ulaz za
površina zaposlene
Slika 1-2.7
2.4.2 Fleksibilnost
Projektant će morati da predvidi dovoljnu fleksibilnost koja će omogućiti (i) da se školsko

osoblje prilagodi školske prostorije različitim postojećim nastavnim metodama; i (ii) da planeri prilagode
objekte eventualnom budućem nastavnom planu i programu:
(a) Zahtevana fleksibilnost objekata (i nameštaja) koji će omogućiti različite nastavne metode
(videti sliku 1-2.8 u nastavku) tiče se običnih učionica (frontalna nastava, rad u manjim
grupama, seminarska nastava…), laboratorija i specijalizovanih prostorija (praktični rad sa
polovinom grupe, pokazni časovi sa celom grupom) i višenamenskih prostorija i sportskih
sala (mogućnost pregrupisanja nekoliko razreda)…
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Slika 1-2.8
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
(b) Vrste i podela prostora date u dizajnu programa trebalo bi da se tumače u strukturama koje
lako mogu da se promene radi promenljivih potreba u budućnosti. Planiranje fleksibilnosti je
osnovno razmatranje u projektovanju škole kako bi se prilagodilo kontinuiranoj evoluciji u
obrazovnom razmišljanju i izgradnji tehnika i tehnologija. To će omogućiti da se škola
prilagodi novim upotrebama putem promene izgleda i dopušta te promene bez značajnih
troškova. Iz tog razloga, fleksibilni plan takođe mora da omogući lako prilagođavanje za
budući razvoj izgleda prostora, struktura zgrade, veštačkog osvetljenja, ventilacione tehnike
i akustike. Izgradnja fleksibilne zgrade (na primer, sa velikim brojem pokretnih zidova)
veoma je skupa i može da se opravda samo na mestima gde će promene verovatno biti
česte i potrebne. Nje poenta postaviti veliki, pokretni, zid otporan na buku ukoliko će biti
pomeran samo jednom godišnje. Sa druge strane, mudro bi bilo da se izbegnu strukturni
sistemi, kao što su teški unakrsni zidovi između učionica koje je teško i skupo pomerati i
kasnije menjati veličinu učionice. Zgrada sa okvirima od drveta, betona ili čelika će
generalno lakše da se prilagođava u budućnosti.
2.5 Projektovanje i estetika
Značaj fizičkog izgleda školske zgrade ne treba da se umanji. Školska zgrada koja je privlačna,
koja odgovara projektu i kontekstu okoline i dosledna je sa njima, daje osećaj ponosa i vlasništva kod
učenika, nastavnika i zajednice. Pored toga, kao i većina kulturnih građevina, škola je simbol znanja i
napretka zajednice.
Arhitektonski kvalitet zgrada u zajednici takođe ne bi trebalo samo da koristi školi, već takođe i
njenoj integraciji sa zajednicom i njenim zgradama kao simbol, putem:
(i) Ulivanja osećaja dobre arhitekture kod učenika kroz harmoniju i proporcije
izgrađenih prostora, otvorenih prostora, fasada;
(ii) Stvaranja pogodnog okruženja u školi i pomaganje korisnicima da je cene
kroz korišćenje materijala, boja i sadnica, kvalitet čekaonica i prostora za
cirkulaciju, itd.
(iii) Omogućavanja lake identifikacije različitih prostora njihovim grupisanjem
shodno njihovim aktivnostima i obezbeđivanjem lakih veza između zgrada i
prostora;
(iv) Integrisanjem kulturnih vrednosti i specifičnih elemenata okruženja u zajednici
i samim tim povećanjem njenog osećanja prisvajanja i njenog ponosa u svoju
školu;
Unutrašnje prostorije u školi treba da odražavaju i povećavaju aktivnosti učenja

putem:
(v) Pružanja vizuelno komforno i stimulativnog unutrašnjeg okruženja;

(vi) Pružanja dovoljno prirodne svetlosti i ugradnje boja koje stimulišu ili umiruju,
zavisno od funkcije prostorije;
(vii) Omogućavanja širenja dnevnog svetla kroz učionice i izbegavanje blještavih i
direktnih sunčevih zraka u prostorije.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Kvalitet projektovanja treba da se raspravlja, navede, ocenjuje i proverava u različitim fazama

procesa projektovanja i nabavke. Ovo će se odnositi na stvari koje mogu da se naučno izmere, kao što
su nivo dnevne svetlosti u učionici, ili do više subjektivnijih aspekata kao što su privlačnost zgrade ili
kako ona čini da se korisnici osećaju.
Na početku projekta postoje mnogi faktori koje treba uzeti u obzir i mnoga individualna mišljenja koja
treba da se razmotre u vezi sa kvalitetnom evaluacijom i stoga klijent (opština i MONT/OI) mogu biti
voljni da sprovedu evaluaciju kvaliteta dizajna (DQE).
Evaluacija kvaliteta dizajna (DQE) je alatka koja se sastoji od upitnika sa unapred definisanim izjavama
podeljenim u tri glavna naslova: funkcionalnost, kvalitet i upotreba zgrade. Ova alatka se obično
izrađuje za korišćenje u trima fazama projekta izgradnje škole: (i) obaveštavanje projektanta
(arhitektonski izvod); (ii) polovina dizajna (da se proceni predlog nasuprot originalnih težnji), i (iii)
korišćenje (procena kakav je učinak zgrade).
EVALUACIJA KVALITETA
DIZAJNA
Tri pokazatelja koji zajedno deluju
Funkcionalnost Uticaj
 Pristup  Škole u svojoj zajednici
 Prostor  Unutar škole
 Korišćenje  Forme i materijali
 Karakter i inovacija
Izgradnja kvaliteta
Učinka
Građevinske usluge
Građevinarstvo
Slika 1-2.9
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
2.6 Parametri troškova i budžeta
Materijali i tehnike gradnje treba da obezbede kvalitet arhitekture istovremeno ispunjavajući

budžetske zahteve. Projektant treba stoga da odabere materijale i tehnike koji utvrđuju najbolji mogući
odnos između kvaliteta, trajnosti i troškova.
Kapitalni i operativni budžet škola se obično finansira iz različitih izvora, njihova potrošnja se
odvija u različito vreme i njima upravljaju različite službe i osobe. Kao rezultat toga, često postoji mali
podsticaj da budu činioci za dugoročne troškove zgrade kada se donose odluke o njihovom
projektovanju i gradnji. Međutim, kako bi se smanjili ukupni troškovi za posedovanje zgrade uz
obezbeđivanje njenog kvaliteta, potrebno je da se napravi ravnoteža između početnog projekta i
građevinskih troškova sa tekućim troškovima kao što su osvetljenje, grejanje, hlađenje, popravka ili
drugo održavanje zgrade. Ravnoteža treba da se postigne kroz:
(i) Korišćenje lokalnih resursa (materijala i radne snage) i da se uzme u obzir

mogućnost reciklaže materijala unutar praga kvaliteta;
(ii) Olakšanje i pojednostavljenje projektovanja i gradnje;
(iii) Trajnost u pogledu efekata klime i intenzivnog korišćenja od strane učenika;
(iv) Izbor građevinskog materijala na osnovu analize troškova za životni ciklus
(poređenje veka trajanja projekata i sistema sa očekivanim vekom trajanja objekta);
(v) Konkretne materijale i proizvode koji su laki za održavanje;
(vi) Stavljanje u pogon zgrade kako bi se osiguralo da funkcioniše na način dosledan sa
namerom projektovanja;
(vii) Koristiti alatke za simulaciju i analizu energije kako bi se energetski učinak učinio
optimalnim (integrisati sisteme za osvetljenje tokom dana, visoki učinak HVAC,
energetski-efikasan omot zgrade, i električno osvetljenje visokih performansi); i
(viii) Predvideti i pripremiti lak i efikasan raspored održavanja sa prilagođenim
materijalima uz korišćenje pribora i rezervnih delova dostupnih na lokalu.
Kada se utvrde kapitalni troškovi projekta i kada se suma podeli kako bi se odredili delovi za
različite elemente, važno je da projektant odmah sačini detaljan plan troškova na osnovu sinteze
ukupne površine sprata, korišćenjem ukupnih iznosa potrebnih za svaku kategoriju prostora sa
odgovarajućim sledovanjima za prostorije. Tome se dodaje sledovanje za cirkulaciju i strukturu od
otprilike 25% i troškovi za bruto m 2 se onda mogu obračunati iz date budžetske sume. Potrebno je da
se ima na umu da je ovaj dodatak za strukturu i cirkulaciju velikodušan i može da se smatra da sadrži
nepredviđene izdatke. Ciljani dodatak kojem treba da se teži u konačnom projektu treba da bude oko
36 % što treba da sadrži 12 do 14% za strukturu (razlika između neto i bruto površine).
Pregled i provera troškova po ceni jedinice na rezultatima nedavnog tendera navešće da li je

ukupan prostor projekta moguće postići unutar budžeta ili da li su navedene ekonomije razmere ili
povećanje budžeta. Ovakva provera je suštinska kao početna tačka za projektovanje. Ukoliko kod nekih
veličina postoji negativna nesuglasica, onda je potrebno započeti razgovore sa tehničkim odeljenjem
zaduženim za projekat, kao hitno pitanje. Izveštaj o rezultatima budžetske provere treba da se sastavi u
svakom slučaju u prvom izveštaju o napretku.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE ON OP 32
3 Opšti principi
3.1 Tehničke norme
Tehničke norme za gradnju, tehnike i materijale za građevinarstvo još uvek nisu utvrđene na
Kosovu i stručnjaci u građevinskom sektoru se oslanjaju na strane norme, uglavnom na norme zemalja
EU i OECD i/ili Sjedinjenih Država.
Ipak, građevinski zakon je usvojen 2004. godine (zakon br. 2004/15 od 27. maja 2004)i daje
glavne propise i orijentacije za sektor i, što se tiče građevinskih tehničkih normi, u poglavlju 2 (osnovni
građevinski zahtevi) i poglavlju 3 (proizvodi za gradnji i graditeljske tehnike) daje glavne zahteve za
gradnju i korišćenje građevinskog materijala.
Pored toga, Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je pripremila međunarodno

prihvaćene tehničke standarde koje njeni članovi mogu da konsultuju i/ili kupe. Ove norme koje se bave
različitim sektorima su kompletirane i ažurne. Glavni tehnički standardi koji mogu da se primene za
gradnju škola lako mogu da se konsultuju na internetu u sledećim referencama:
Tabela 3.1
ISO standardi
ICS ref. Glavni sektori
91.06 Elementi zgrada

91.08 Strukture zgrada
91.09 Spoljne strukture
91.10 Građevinski materijali
91.12 Zaštita zgrada i njihovih unutrašnjosti
91.14 Instalacije u zgradama
91.16 Osvetljenje
91.18 Završen enterijer
91.19 Graditeljska pomagala
93.00 Niskogradnja
3.2 Parametri komfora
Postoje tri glavna izvora fizičke nelagodnosti koja svako može da doživi: temperatura, svetlost i
zvuk. Količina bilo koje stavke od ove tri koja prelazi prihvatljivu meru izazvaće nelagodnost i cilj je da
projektovanje objekata učini sve da okruženje zgrade bude takvo da se smanji potencijalna
nelagodnost do prihvatljivog nivoa. Ovo nije egzaktna nauka jer veći deo odgovora na nelagodnost je
subjektivan i varira od pojedinaca. Ipak, studije su pokazale široko slaganje o tome šta se smatraju
odgovarajućim nivoima za svaki od izvora. Kvalitet okruženja u školu je naročito bitan da učenici
efektivno uče.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
3.2.1 Klimatski komfor (temperatura)
(a) Definicije i terminologija
Termalni komfor se obično pripisuje dvama parametrima: (i) osećanje termalnog komfora tokom
ravnoteže između akumuliranih i izgubljenih kalorija u telu; i (ii) kontrola klimatskih uslova uključujući
poziciju sunca i radijaciju, temperaturu, vlažnost vazduha i vetrove.
Projektanti školskih zgrada treba da uzmu u obzir klimatske uslove oblasti u kojoj se predviđa
gradnja. Ove smernice daju generalne izjave o klimatskim uslovima na Kosovu, ali je potrebno da se
prikupe dodatni i detaljniji podaci o preciznim vremenskim uslovima u dotičnim oblastima, kao što su: (i)
prosečna mesečna temperatura sa minimalnim i maksimalnim temperaturama; (ii) lokalna higroskopija;
i (iii) preovladajući vetrovi za svaku klimatsku sezonu i učestalost snažnih vetrova i oluja.
(b) Klimatski uslovi na Kosovu
Klima na Kosovu je uglavnom kontinentalna, što dovodi do toplih leta i hladnih zima sa
mediteranskim i alpskim uticajima (prosečna temperatura u zemlji varira od +30 °C (leti) do –10 °C
(zimi). Međutim, zbog nejednakih elevacija u pojedinim delovima zemlje, postoje razlike u temperaturi i
raspodeli kišnih padavina.
Decembar i januar su najhladniji meseci, a juli i avgust najtopliji meseci godine. Najveća stopa
padavina je između oktobra i decembra. Između novembra i marta se mogu očekivati snežne padavine,
čak i u ravničarskim delovima zemlje. Najveća stopa snežnih padavina može da se očekuje u
planinskim delovima Kosova.
Dolina između Mitrovice i Kačanika pripada suvljim delovima zemlje. Nasuprot toga, metohijska
dolina između Peći i Prizrena se opisuje kao veoma plodna oblast sa više padavina između novembra i
marta.
Na osnovu klimatskih uslova Kosovo može da se podeli u tri klimatske zone (videti sliku 4 iznad):
(i) Na klimatsku zonu Kosovo, koja uključuje dolinu reke Ibar, utiču kontinentalne
vazdušne mase. Iz tog razloga u ovom delu zemlje su zime hladnije sa prosečnim
temperaturama preko -10 °C, a ponekad prelaze i –26 °C. Leta su veoma topla sa
prosečnom temperaturom od 20 °C, a ponekad i do 37 °C. Ovu oblast karakteriše suva
klima i ukupne padavine od otprilike 600 mm godišnje.
(ii) Na klimatsku zonu Metohija, koja obuhvata korito reke beli Drim, utiču poprilično tople
vazdušne mase, koje prelaze Jadransko more. Srednja temperatura tokom zime varira
od 0,5 °C pa ponekad do 22.8 °C. Prosečne godišnje padavine u ovoj oblasti su oko
700 mm. Zimu karakterišu velike snežne padavine.
(iii) Klimatske zone planinskih i šumskih delova karakteriše tipična šumska klima, koja je
povezana sa obimnim padavinama (900 do 1.300 mm godišnje), a leta su veoma kratka
i hladna, dok su zime hladne sa puno snežnih padavina.
Na kraju, može se reći da teritoriju Kosova karakteriše sunčana klima sa promenljivim temperaturama i
vlažnim vazduhom.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Šematski pregled klimatskih zona na

Kosovu
Slika 1-3.1
(c) Poboljšanje klimatskog komfora
Kako bi se popravio termalni komfor u školskim prostorima, moguće mere za kontrolu klime su
klasifikovane u dve kategorije:
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
(i) Prirodne ili pasivne mere uključujući orijentaciju zgrade, poziciju i dimenzije
otvora, kvalitet materijala, termalna izolacija, zasadi pored zgrade…
(ii) Veštačke ili pasivne mere uključujući mehanička ili električna sredstva kao
što su grejanje, ventilacija i klima uređaji.
Kako bi se kontrolisali klimatski uticaji na školske prostorije, trebalo bi da projektanti preduzmu

jednostavne mere na početku procesa projektovanja. One se tiču:
(i) Orijentacije zgrada: preporučuje se orijentacija nastavnih prostora ka jugu i

severu jer takva orijentacija pruža zaštitu od direktnih sunčevih zraka. Ovakva
poželjna orijentacija može da odstupa oko minus ili plus 30 ° (zbog zahteva
lokacije ili zbog orijentacije glavnih krila) sa više posledica na komfor u
učionicama (videti sliku 1-3.4 niže).
(ii) Postavljanje zgrada: udaljenost između zgrada od fasade do fasade treba da
bude ista kao i visina zgrada kako bi se omogućio protok svežeg vazduha i
prirodno svetlo do najmanjeg nivoa. Iz istog razloga treba da se održi
minimalna distanca od 4m između glavnih fasada i ogradnog zida;
(iii) Oblik i dizajn zgrada kao na primer, mogućnost poprečnog protoka vazduha
za obnavljanje svežeg vazduha sa prirodnom uzajamnom ventilacijom tokom
toplijih perioda, ili izbor krova sa četiri opadajuća nivoa u oblastima sa velikim
snežnim padavinama;
(iv) Ozelenjavanje: vegetacija može da ima važnu ulogu u stvaranju mikroklime,
kada je to potrebno. Sadnice drveta efektivno doprinose zaštiti od prašine,
vetrova i sunčeve svetlosti. Pored toga, zasadi trave, žbunja i grmlja daju
zaštitu od sunčevog odraza ni odraza od zemlje;
(v) Odgovarajući elementi zgrada: Ovo uključuje oluke na krovu i drenažu oko
zgrade, zatamnjenje prostorija prilagodljivim roletnama na prozorima,
prelamanje sunca, zaklon od sunca, nadstrešnice i/ili galerije koje bi mogle
doneti dodatnu zaštitu od sunca, naročito kada zgrada nije na pogodno
orijentisana.
(vi) Adekvatni građevinski materijali, uključujući fasadni materijal sa mogućim
odražavanjem sunca, izolacioni materijal kako bi se povećali termalna inercija
zidova i krova.
(d) Aktivna klimatska kontrola
(i) Niske temperature: nivo komfora pri najnižim temperaturama može da se

uzme kao 19 °C za statične radne aktivnosti i 15°C za oblasti za cirkulaciju.
Grejanje koje treba da se unese u unutrašnje okruženje da bi se postigli ovi
nivoi obično nije veoma veliko. Međutim, mnogo niže najniže temperature
mogu da se dese u bilo kom mesecu „grejne sezone“ i grejni sistem treba da
bude u stanju da odgovori na ove niske temperature.
Tabela 3.2
Preporučene
Minimalne temperature
Učionice 19°C
Skladišta 16°C
Hodnici 15°C
Sanitarni blokovi 16°C
Radionice 16°C
Višenamenske prostorije 19°C
Administrativne prostorije 19°C
Medicinske prostorije 22°C
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Obrazac iskorišćenosti za škole je takođe faktor koji utiče na praktična rešenja

za termalni komfor: radna nedelja škole je obično od ponedeljka do petka a radni
dan traje od 08.00 do 17.00 časova (ili više sa duplim smenama), sa manjom
potrebom za termalnim komforom tokom vikenda i tokom zimskog raspusta koji traje
dve nedelje u decembru i januaru, doprinos grejanja je minimalan ili nije potreban.
(ii) Visoke temperature: Kosovska klima je uglavnom kontinentalno suva i topla od

maja do septembra, sa sunčanim vremenom većim delom ovog perioda (videti
paragraf 3.2.1 (b) o klimi). Najtopliji meseci su jul i avgust sa regionalnim
varijacijama usled visinske razlike. Međutim, temperature vazduha koje su niske do
sredine 28° C biće granica za komforan rad u školi a adekvatnim protokom vazduha
prirodnim protokom vazduha od otvorenih prozora i ventilatora, ovi nivoi mogu da se
postignu u većini učionica tokom nastave, pod uslovom da kontrolne mere opisane
u paragrafu 3.2.1 (e) budu primenjene u projektovanju zgrada.
Međutim, u specijalizovanim prostorijama kao što su informatičke laboratorije

sa brojem uključenih monitora koji odražava broj razreda, temperatura može da
premaši 38° C i potrebno je hlađenje. Druge laboratorije takođe mogu zahtevati
hlađenje zbog aktivnosti koje dovode do zagrevanja ili do potrebe da se ograniči
ventilacija za određena iskustva i praktični rad. Hlađenje se najbolje postiže
podeljenim jedinicama sistema ili klima uređajima, i biće dobra praksa projektovanja
da se obezbede za laboratorije. Možda će takođe biti potrebno da se obezbede
klima uređaji za određene administrativne kancelarije.
Tradicionalna gradnja škola na Kosovu generalno ima dobru termalnu inerciju,

što znači slab protok toplote kroz spoljašnje zidove tako da se radijacija ka
unutrašnjosti odlaže sve do popodneva, kada se završava korišćenje škole.
Generalno visoka varijacija dnevne temperature znači da sa dobrim upravljanjem
škola može da se ventilira tokom niskih temperatura nožu kako bi bilo hladnije
tokom početka školskog dana. Ovo će imati uticaj na projektovanje prozora i
unutrašnjih vazdušnih ventilatora.
Obrazac upotrebe škole će takođe biti značajan faktor za topliju sezonu jer je letnji
raspust u školama u julu i avgustu, koji su najtopliji meseci i tokom kojih nema
potrebe za veštačkom kontrolom klime.
(e) Pasivna kontrola klime
Kontrola ulaska i stvaranja toplote može da se prirodno umanji adekvatnim

dizajnom omota zgrade. Izvor toplote je sunce i stoga je bitno isključivanje direktne
sunčeve svetlosti iz unutrašnjosti. Kao što je naglašeno, solidni spoljašnji zidovi mogu da
se zanemare kao značajan izvor stvaranja unutrašnje toplote tokom školskog dana. To
znači da su prozori elementi na koje je potrebno obratiti pažnju. Ovo se postiže na dva
načina, orijentacijom i zaklanjanjem sunca. Potrebno je napomenuti da su sredstva za
zaklanjanje sunca unutar prozora neefikasna jer se materijal pregreva i ponovo zrači ka
unutrašnjosti. Važno je da se sunce spreči od udaranja u staklo, da toplota ne zrači kroz
staklo jer se dužina talasa menja i stvara se toplota sa efektom staklene bašte. Treba
napomenuti da korišćenje duplog stakla ne pomaže u zaustavljanju probijanja sunca, već
je delotvorno za sprečavanje gubljenje toplote ka spoljašnjosti.
(i) Orijentacija radi sunca: najbolje usmeravanje prema kompasu, ili orijentacija, za
prozore koji primaju suštinsku sunčevu svetlost je sever-jug (videti sliku 3.3 u
nastavku): severna elevacija, na Kosovu nema direktne sunčeve svetlosti na
prozore a južna elevacija ima minimalne sunčeve zrake koji udaraju u prozore sa
najmanjim uglom učestalosti tokom dana: u najtoplijem delu dana, sunce će biti na
najvišoj koti a ugao učestalosti ka prozorima koji gledaju na jug će biti najuži. Sunce
je iz ovog ugla najlakše za zaklanjanje.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
N
Orijentacija S-J
30°
°
O
±3
no
Šte
pu
do
Poželjna orijentacija učionica
Slika 1-3.3
(ii) Međuventilacija će biti prirodni faktor komfora za najtopliji deo godine (videti sliku
3.4), ali, u najvišim mestima, potreba će verovatno isključiti vazduh koji je zagrejan
prelaskom preko tople suve zemlje. U svakom slučaju, grupa zgrada sa
prostorijama sa opcijama za otvaranje obeju strana nije ekonomična, iako je ovo
optimalna preporuka. Škola, kao i svaka zgrada, će imati pritisak koji će se naginjati
iznad nje u svakom uslovu i smeru vetra, tako da će vazduh proticati kroz zgradu od
pozitivnog pritiska ka negativnom, do mere koju dopuštaju unutrašnje podele i
prostori. Ovo je način kako potencijalno hlađenje tokom noći može da ima koristi od
spoljašnjih svetala visokog nivoa za otvaranje prozora i unutrašnja svetla ventilatora
u unutrašnjosti kod otvaranja vrata.
Nadstrešn
a ploča Termalna
izolacija Vešani
(zaštita od
Među plafon
sunca) S
ventilacija
Među
ventilacija
TERMALNI KONFOR: MEĐUVENTILACIJA

Slika 1-3.4
(iii) Zaklanjanje sunca: sredstva za delotvorno zaklanjanje sunca mogu da se osmisle

da deluju u svakoj orijentaciji, jer je ugao sunca potpuno predvidiv. Međutim, zbog
sezonske promene elevacije, potpuno isključivanje tokom cele godine zahtevaće
pokretne elemente za zaklanjanje. U praksi je zaklanjanje obično kompromis, ipak
ako je odabrana optimalna orijentacija onda zaklanjanje može biti delotvorno.
Pretpostavimo da je orijentacija ka jugu, prozor će biti zaklonjen spoljašnjom
horizontalnom policom na nivou vrha prozora, sa projekcijom koja će zavisiti od
trajanja godine kada je poželjno da zaustavi sunce u probijanju u prostoriju i od
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
udaranja u staklo. Tokom zime će biti koristi da se pusti sunce da prodre u prostoriju,
tako da bi ugao sunca trebalo da se isključi od maja do oktobra. Veoma je važno da
sunce zaustavi da ne udara u prozor jer je toplota veoma efektivna ka unutra i samo
staklo se zagreva čime se efekat povećava. Potrebno je napomenuti da je korišćenje
duplog stakla za zaustavljanje sunca neefikasno, a samo je efikasno da toplota ne
izađe iz prostorije.
Izgradnja velike nadstrešnice na krovu ili obezbeđivanje otvoreni zaklon na vrhu

prozora deo su uobičajenih rešenja za zaštitu od sunca (videti sliku 1-3.5 u nastavku).
Međutim, alternativa je da se u strukturu prozora ugradi polica na nivou poprečne
grede, tj. oko 2 metra iznad nivoa završenog poda (FFL), sa spoljašnjim i unutrašnjim
projekcijama od ravnine prozora. Ovi radovi unutrašnjom projekcijom zaklona sa poda
sunce ulazi iznad grede i spoljna projekcija zaklanja niži zahvat sunca. Najviša polica
je solidni reflektor koji deluje na slanju svetla u plafon i stoga u zadnji deo prostorije,
čime optimizira raspodelu dnevnog svetla. Ovo sredstvo je manje efikasno u
isključivanju toplote jer je prenos kroz gornji deo prozora dozvoljen. Ovo može biti
prednost u veoma dubokim učionicama od 8 ili više metara, ali u standardnom
modelu na Kosovu od 6,80 m uočena prodornost dnevne svetlosti deluje da je više
nego adekvatna.
Nadstrešni
Nadstrešn Termalna
ca Viseći
aa ploča izolacija
plafon
Krov
Među
ventilacija
Među
ventilacija
Termalni konfor: zaštita od sunca

Slika 1-3.5
3.2.2 Vizuelni komfor
Potreba za visokim standardom i dobro osmišljenim osvetljenjem u školskim objektima zasniva

se na: (i) prirodno osvetljenje koje nastaje od direktne sunčeve svetlosti ili indirektne svetlosti koja se
odbija od zemlje i drugih spoljnih ili unutrašnjih površina (videti tabelu 3.3 i 3.4 u nastavku); (ii)
veštačko osvetljenje od električnih izvora (lampe, fluorescentne lampe); (iii) sjaj ili intenzitet svetla
bilo od prirodnih ili veštačkih izvora ili od neprozirne površine ili predmeta; i (iv) kontrast koji se
jednako primenjuje na razlike u sjaju ili boji.
Tabela 3.3
Prosečni faktori odraza svetla
Materijali %
Malter 85
Beli papir 84
Bela farba 75
Cement 55
Peščanik 50
Prirodno drvo (svetle boje) 33
Crvena cigla 20
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
(b) Nalazi ranijih studija
Prekomerni sjaj od sunčeve svetlosti može da izazove akutnu nelagodnost i u učionici može da
izazove glavobolje i da spreči efektivnu nastavu i učenje. Količina dnevne svetlosti koja normalno pada
na nezatamnjenoj radnoj površini u kosovskoj školi biće preko 1000 luksa a komforan radni nivo treba
da bude od 300 do 400 luksa (videti tabelu 3.4 u nastavku). Čitanje pokazuje adekvatnu dnevnu
svetlost u zadnjem delu normalnih učionica i dodatno zaklanjanje sunca o kojem je ranije pričano će
smanjiti intenzitet blizu prozora. Unutrašnje roletne mogu biti jedina sredstva za smanjenje svetlosti
tokom veoma jakog sunca i biće odgovarajuće da projektant uključi odredbe u vezi sa tim.
Tabela 3.4
Komparativna svetlosna vrednost u luksu
Mesto osvetljenje (luks)
80,000 do
Spolja, potpuno sunčan dan u podne 100,000
Unutra, pored prozora sa jasnim nebom:
- 0,50 m od prozora 2,000 to 4,000
- 1,50 m od prozora 700 to 900
Radna ploča/ 60W lampa 0,60 m iznad 500 to 700
(c) Preporučene mere
Projektanti treba da preduzmu odgovarajuće mere da obezbede osvetljenje i vizuelni komfor

koji je ključan za dobar učinak učenika i nastavnog osoblja. To su:
(i) Prirodno osvetljenje:
 kako bi se ograničilo korišćenje skupog veštačkog osvetljenja, plan zgrade

i izgled prostorija trena da maksimalno povećaju korišćenje prirodnog
svetla smanjenjem potencijalnog bljeska koji bi mogao da se desi tokom
određenih perioda u jednom danu;
 dobar nivo osvetljenja je važan u oblastima za cirkulaciju kako bi se
smanjio rizik od nezgoda;
 udaljenost između fasada treba da omogući prodiranje sunca u objekte.
Iste preporuke za udaljenost važe i za klimatski komfor;
 broj, dimenzija, postavljanje i uređenje prozora mora da bude u saglasnosti
sa zahtevanom količinom svetla (i protoka vazduha). Imajući u vidu značaj
prirodnog svetla, preporučuje se da ukupna površina prozora u
prostorijama u kojima se uči treba da bude 15 do 20% površine poda
prostorije;
 dubina prostorija može da utiče na prirodno svetlo u prostorijama na
suprotnoj strani od prozora. Stoga se preporučuje da se izbegava dubina
koja prelazi 7 metara;
 kada se koriste nadstrešnice, podupirači ili rešetke da se zaštiti prozor,
potrebno je da se pažljivo prouči njihov uticaj na prirodnu svetlost;
 zasadi drveća ili žbunja mogu da ograniče intenzitet svetla, zavisno od
njihove veličine, oblika, vrste lišća i udaljenosti od zgrade.
(ii) Veštačko osvetljenje:
 neke školske aktivnosti iziskuju adekvatno veštačko osvetljenje, naročito

tokom zime na kraju dana ili prilikom oblačnih dana;
 instalacija svetlosne opreme može takođe omogućiti povećanje radnih sati
(duple smene, noćnu nastavu, sastanke…);
 vrsta osvetljenja koje će biti ugrađeno zavisi od intenziteta potrebnog sveta
i vrste srodnih aktivnosti. Međutim, fluorescentne lampe imaju prednost
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
zbog niske svetlosti površine, visoke efikasnosti, slabe proizvodnje toplote i

dobre raspodele osvetljenja;
 na Kosovu ne postoje precizni standardi o količini svetla potrebnog za
školske objekte, ali se preporučuje da se koriste sledeći prosečni
standardi:
Tabela 1-3.5
Prostorije Opšte Plan rada*
Skladišta, arhivi 200 n.a
Učionice, 300 do 500 375
Laboratorije, biblioteka 500 do 600 450
Kancelarije, uprava 400 do 500 375
Hodnici i stepeništa 200 n.a
Čekaonice i hodnici 250 n.a
Višenamenska sala 350 n.a
Osvetljenje table (na 75 cm
prema planu rada) n.a 400
 Potrebno je da se obezbede odvojeni prekidači za kontrolu svetla u svim

prostorijama. Za prostorije koje prelaze 20 m 2 potrebno je da se ugradi
zamračenje ili više prekidača kako bi se smanjio intenzitet svetla.
 Dizajn zgrade i vrsta opreme za osvetljenje moraju da reše pristupačnost
radi lakšeg održavanja, naročito u prostorijama sa visokim plafonima.
(iii) Vizuelni uglovi i udaljenosti
Učenici se često žale da ne vide jasno vizuelna pomagača kao što su table i video ekrani.
Bljesak često dovodi do toga da učenici nisu u stanju da jasno vide. Još jedan važan faktor
je ugao linije kojom oni gledaju. Nemogućnost da jasno vide može dovesti do toga da
učenici usvoje nelagodan stav a nelagodnost će dovesti do gubitka koncentracije. Ovo je
naročito istina sa mlađim učenicima čiji ugao gledanja izopači sliku čak i kada nema
bljeska.
Postoje izvesni dokazi da učenici koji se nalaze na mestima gde je ugao gledanja
ekstreman, ili gde je udaljenost od pomagala predaleka, češće imaju slabije rezultate.
Ukoliko svi učenici treba da imaju jednake obrazovne prilike, uprkos tome gde sede,
projektant treba da obrati pažnju na raspored sedenja da bi:
• Maksimalna udaljenost između poslednjeg reda i glavne table bila oko 9m.
Preko ove udaljenosti je teže da se čita šta je napisano na tabli i učenici će
morati da se naprežu kako bi bili u stanju da pročitaju napisani tekst;
• Minimalna udaljenost između prvog reda i table bila oko 2m. Ukoliko je
udaljenost manja, učenici u prvom redu neće biti u stanju da vide celu tablu sa
prihvatljivim vizuelnim uglom (videti sliku u nastavku);
• Minimalni vizuelni ugao ka glavnoj tabli treba da bude 30° (videti sliku 3.6)
kako ugao pod kojim se nastavno pomagalo gleda ne bi vizuelno narušio
razumevanje učenika o onome što gledaju (kada je manje od 30° čitanje onoga
što je napisano na tabli postaje otežano);
• Glavno prirodno svetlo treba da bude što je više moguće locirano na levoj
strani učenika kako senka njihove ruke ne bi bila projektovana na tekstu ili
nacrtu koji pripremaju.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Slika 1-3.6
3.2.3 Akustični komfor
Pre preporučivanja mera za poboljšanje akustičnog komfora u školskim objektima potrebno je

da se definišu izrazi i ideje u vezi sa akustikom:
(i) Zvuk je talas pritiska u elastičnom mediju. Ukoliko se ne ograniči, on se širi od

izvora ka svim smerovima i smanjuje se u intenzitetu kao kvadrat udaljenosti od
izvora. Zvuk se kreće pri brzini od oko 0,344m/sekundi u vazduhu a još brže u
gušćim medijima kao što su drvo, čelik, beton, itd…
(ii) Prenos zvuka preko medija zavisi od njegove zbijenosti i homogenosti. U
homogenom medijumu kao što je čelik, zvuk se prenosi većom efikasnošću nego u
nehomogenom medijumu kao što je cigla;
(iii) Intenzitet zvuka je stopa po kojoj se prenosi energija zvuka. Intenzitet se meri
decibelima (dB);
(iv) Frekvencija zvuka se meri brojem talasa pritiska po sekundi koje proizvede taj zvuk.
Prosečno ljudsko uho odgovara na frekvencije od 16 do 16.000 talasa u sekundi;
(v) Upijanje predstavlja proporciju zvuka koji ostaje u materijalu i nikada ne izađe. Što
je materijal porozniji veći su upijanje i strukturalna površina. Ljudi ili nameštaj u
stvari upijaju deo zvuka.
(b) Nalazi iz prethodnih studija

Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Akustična nelagodnost može doći od spoljnih ili unutrašnjih izvora. Akustično okruženje u
školama može biti preterano bučno, naročito kada đaci ulaze ili izlaze u školu, ili tokom odmora. Kada
su u učionici onda je potreban kontrolisani nivo zvuka kako bi se čulo ono što treba da se čuje. Na
žalost, tradicionalni završeci i površine u kosovskim školama su tvrdi i reflektivni, tako da postoji
odzvanjanje i vreme odjeka može biti preterano, iako u učionici ne bi trebalo da bude značajno.
Razumljivost govora nastavnika u učionici međutim zavisi od nivoa buke u pozadini. Postoje tri vrste
neželjene pozadinske bude koje je potrebno kontrolisati:
(i) Od obližnjih nastavnih prostorija;

(ii) Od glavnih izvora bude unutar škole kao što su radionice, višenamenske
sale i hodnici, kao i igrališta i drugi izvori bude van škole;
(iii) Od drugih izvora van lokacije;
(c) Preporučene mere
Kako bi se obezbedilo dobro okruženje za slušanje, potrebno je da se prilikom projektovanja škole

u obzir uzme sledeće:
(i) Lokacija škole: spoljna buka može da se kontroliše ako se škola postavi
što dalje od bučnih granica, orijentisanjem nastavnih prostorija daleko od
izvora bude, izgradnjom ogradnih zidova oko škole ili povećanjem
elemenata ozelenjavanja kako bi se ograničila spoljna buka (pijace,
putevi, stanice…).
(ii) Lokacije zgrada u vezi sa unutrašnjim i spoljašnjim izvorima bude, npr.
igrališta, višenamenske sale, muzičke prostorije i druge prostorije u kojima
se proizvodi visok nivo buke trebao bi da se nalaze što je dalje moguće od
zgrada sa učionicama, biblioteke i drugih mirnih mesta.
(iii) Raspored prostorija: učenici na času ili u radionici za grupe za diskusiju
trebalo bi da budu na radnoj udaljenosti od nastavnika. Veće laboratorije i
nastavne prostorije bi trebalo da se drže do veličine gde udaljenost do
učitelja i table nije veća od 9 metara od poslednjeg reda sedišta (videti
paragraf o vizuelnom komforu 3.2.2 (c) (iii) iznad).
(iv) Zvučna izolacija: potrebno je da se preduzmu mere da se obezbedi
dovoljna zvučna izolacija između prostorija (učionica, sala, kancelarija…)
kako bi se sprečilo ometanje izazvano spoljnom ili unutrašnjom bukom.
Čvrsti materijali kao što su zidovi od cigle između predvidivog izvora buke
i susednih prostorija u kojima se odvija nastava obezbediće dobro
smanjenje decibela; i
(v) Materijali i tehnike bi trebalo da se prilagode kontroli buke između i
unutar prostorija: korišćenje apsorbujućih materija,a za plafon, gradnja
duplih spoljnih im materijalom (polistiren), 18 cm debele pregrade i zidovi
između nastavnih prostorija, finalnih materijala za podove pomažu da se
smanji uticaj buke, punjenje spojki oko cevi i vazdušnih kanala, itd.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
3.3 Projektovanje higijenskog okruženja
3.3.1 Unutrašnje sanitarne prostorije
Kvalitet higijenskog okruženja u školi zavisi od projektovanja, izbora opreme i objekata za

korišćenje od strane učenika, osoblja (nastavnog osoblja, administrativnog osoblja i uslužnog osoblja) i
posetilaca, ali i održavanje i upravljanje korišćenja ovih objekata. U standardnim rasporedima smeštaja
(V1 aneksi 06 i 07), utvrđen je broj opreme i objekata dat u tabeli 3 (zajedničke usluge). Ovo će, ukoliko
se dobro održava, obezbediti zahtevani nivo unutar obrazovnih zgrada u pogledu toaleta, nužnika i
vodosnabdevanja. Pored toga, postoje spoljne komponente ovih usluga, čije je dobro upravljanje vitalno
za higijenu i kontinuirano delovanje unutrašnjih prostorija.
3.3.2 Tretman otpadnih i atmosferskih voda
Generalno postoje tri vrste voda koje treba da se tretiraju i/ili isprazne iz školskih objekata. One
su (i) prljave tekuće vode iz toaleta; (ii) otpadne vode iz umivaonika, tuševa i sudopera; i (iii) kišnica
sa krovova i spoljnih prostorija. Pored toga, možda će biti potreban specijalan tretman uljanih voda
(crpke za ulje i masnoće) ili kisele vode nastale u laboratorijama (specijalne predtretman).
Tretman voda se razlikuje od jednog mesta do drugog, zavisno od dostupnosti javne

kanalizacije i mogućnosti povezivanja na sistem vodosnabdevanja:
(a) Škole povezane na javne kanalizacije

Sve vode moraju biti poslate direktno u mrežu (videti sliku 1-3.7). ukoliko je potrebno,
kišnica sa krovova može da se odvojeno prikuplja u rezervoar kako bi se koristila za
navodnjavanje školskih zasada i bašte.
SANITARNI OBJEKTI SA TEKUĆOM

VODOM I JAVNOM KANALIZACIJOM
Ulica Zgrada
Alimentation en
Vodosnabdevanj
eau courante
e Toaleti
(réseau public)
Javna mreža
Javne mreže Toaleti sa Umivaonici sa

vodokotlićima slavinom
Javna
kanalizacija Šaht Šaht
Lokacija
škole
Slika 1.3.7
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
(b) Za škole povezane na sistem za vodosnabdevanje i nepovezane na javnu

kanalizaciju:
Nema alternative već da se ugradi lokalno rešenje sa nezavisnim odlaganjem kako bi

se rešilo pitanje tečnog otpada iz higijenskih objekata, laboratorija, kantine… U svakom
slučaju, odabrani sistem za tretman otpada treba da bude povoljan za životnu sredinu i
ne treba da izaziva neprilike komšiluku. Dva glavna rešenja sa mogućim varijacijama su
ponuđena projektantima za rešavanje problema tretmana otpadnih voda u lokaciji. Ona
su:
i. tradicionalni sistem (videti sliku 1-3.8) sa dve ili više septičkih formi, iz kojih se
tretirane tečnosti šalju filteru i puštaju u zemlju kroz upijajuću jamu ili korito za
filtriranje. Ovaj sistem se obično izrađuje sa odvojenim mrežama za prljave
tekuće vode (koje idu kroz septičku jamu) i otpadne vode koje idu direktno u
jamu. Pored toga, septičke jame mogu da se spoje sa drugim jedinicama za
tretman otpadnih voda na lokaciji kao što su bio-filteri ili aerobični sistem koji
koristi veštačku prisilnu ventilaciju.
ii. novi sistem uključujući dve zatvorene cisterne, od koji će prva biti komora za
sleganje a druga rezervoar za zadržavanje, iz koje će prljava tečnost često biti
ispumpavana u kamion i odneta do centralnog pogona za preradu otpadnih
voda. Čvrst otpad u prvom rezervoaru takođe treba da se uklanja povremeno.
SANITARNI OBJEKTI SA TEKUĆOM VODOM

BEZ KANALIZACIJE
ULICA ZGRADA
Javna vodovodna
Toaleti
mreža
Javne mreže WC Umivaonici
Septičke jame
Nedostaje
javna
kanalizacija
Filteri Drenaža
Lokacija
škole
Slika 1-3.8
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Škole bez tekuće vode (udaljene ruralne sredine):

(c) Jedino rešenje kada voda nije dostupna u školi jeste da se izgrade poljski toaleti sa
rezervoarima koji ne propuštaju vodu (videti sliku 1.3.9).
SANITARNI OBJEKTI BEZ

TEKUĆE VODE
Zgrada Vodosna
bdevanje
Toaleti
Bunar ili
bušotina
Vodosnabdevanje
Umivaonici sa
Poljski toaleti cisternama ili
slavinama
kamionima
Cisterna za vodu
Praženjenje kamionima Kanalizacija

cisternama
Lokacija
škole
Slika 1-3.9
(d) Svi ovi autonomni sistemi za tretman tekuće otpadne vode trebalo bi da su: (i)
pristupačni za pražnjenje čvrstog otpada; (ii) udaljeni od temelja škole (najmanje 3.0
m); (iii) udaljeni od bunara (najmanje 50.0 m); i (iv) sa dobrom ventilacijom i
održavanjem.
3.3.3 Cevovod za otpadne vode
Cevovod za otpadne vode treba da poštuje higijenske i ekološke zahteve. Svaki

cevovod treba da bude u veličini koja je u skladu sa tekućim otpadom u vreme kada se najviše
koristi. Cevovodi takođe treba da se čvrsto zatvore kako bi se sprečio ulazak štetnih insekata i
malih životinja kao i curenje tečnosti. Glavne tačke koje treba da se poštuju tokom formiranja
cevovoda za otpadne vode su:
 Nagib cevovoda mora da bude konstantan, bez odstupanja, između 2 i 2,5% za

kišnicu i 3 i 3,5% za otpadne vode, pre tretmana. Iz tog razloga projektant treba
da što je više moguće postavi septičke jame što bliže toaletima;
 Minimalni dijametar kanalizacije treba da bude 100mm a minimalni dijametar za
ispust otpadnih voda treba da bude 80mm;
 Cevi treba da budu povezane u obliku slova Y a uglovi smerova bez šahtova
treba da budu manji od 30°;
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
 Šahtovi se grade na svakoj promeni smera, koja ima ugao veći od 30° (vertikalno
ili horizontalno);
 Udaljenost između šahtova treba da bude u skladu sa zahtevima da se omogući
lak pristup i održavanje (videti konkretne građevinske norme: minimum oko 30m
za kanalizaciju i 50m za cevi i ispust);
 Sva sanitarna oprema mora biti opremljena sifonom kako bi se izbegao smrad i
filtrirao veliki čvrst otpad koji bi mogao da se zaglavi u cevima; i
 Kada zgrada ima nekoliko spratova, svi vertikalni cevovodi moraju biti ventilirani.
3.3.4 Vodosnabdevanje i rezervoari za vodu
Kvalitet vode mora da se ispita u specijaliziranoj laboratoriji. Rezultati ispitivanja moraju

ispuniti kriterijume za pijaću vodu i, ukoliko ispitivanje otkrije neodgovarajuće karakteristike
vode, potrebno je da se navede i obezbedi sistem za tretman.
(a) Vodosnabdevanje
Voda se obično dobija iz javne mreže za vodosnabdevanje ili alternativnih izvora
snabdevanja kao što su izvori, bunari, slobodan pad ili, u seoskim sredinama, kroz transport
cisternama.
Prosečno vodosnabdevanje za škole se generalno zasniva na potrošnji po učeniku za

dan. Međutim, ova prosečna potrošnja koja može da se poveća za 20 do 30% tokom letnjih
meseci je sledeća:
 1,5 litara pijaće vode po učeniku i zaposlenom; 1

 6 litara po učeniku za umivanje i potrošnju u toaletu; i
 10 litara dnevno za sedište u laboratoriji;
(b) Transport vode
Voda se dobavlja kroz pocinkovani čelik ili PE, PEHU, PPR cevi do škole direktno u
zgradu ili kroz cisternu ukoliko snabdevanje ili pritisak nisu povoljni (uglavnom seoske sredine(.
Sve cevi za snabdevanje moraju proći inspekciju na otvorima, ventilima i regulacionim ventilima
za svrhu održavanja i izolacije. Cevi treba da se postave paralelno sa zidovima i pločama sa
minimalnim presecanjima i trebalo bi da se ugrade daleko od električne opreme kao što su
transformatori, vratila za lift, električnih žica…
(c) Skladištenje vode
Za skladištenje vode su potrebne cisterne od pocinkovanog čelika ili drugog nerđajućeg

materijala koji zadovoljava higijenske uslove za skladištenje pijaće vode. Pozicija/lokacija
cisterni treba da se postavi kako bi dale odgovarajući protok kada je potrebno, za sve školske
prostorije.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
3.3.5 Drenaža lokacije
Drenaža škole uključuje opšte stepenovanje lokacije, sistem za drenažu prilikom oluja i drenažu
krova.
(a) Stepenovanje lokacije

Ukoliko lokacija nema prirodan pad, potrebno je da bude stepenovan na takav način da sve
oblasti imaju nagib od zgrade od minimum 1%. Svi otvoreni prostori koji okružuju zgradu,
uključujući uslužne prostorije i parking moraju biti stepenovani tako da kišnica ne ulazi u
zgrade, čak i kada drenaža za slučaj oluje postane preplavljena.
(b) Sistem za drenažu prilikom oluja

Sva drenaža lokacije iz nove lokacije ili postojećih zgrada treba da se poveže na postojeći
sistem za drenažu kišnica i sva kišnica treba da otiče sa asfaltiranih površina (sportske
površine, putevi, parking i staze) u drenaže ili otvorene kanale i sprovedena podzemnim
cevima do površina na kojima će se zadržati, tankova za vodu ili kanalizacije.
(c) Drenaža krova

Krov zgrade mora da bude izrađen tako da omogućava drenažu kišnice: (i) ravan krov sa
betonskom pločom mora da ima nagib najmanje 1% koji će voditi do ispusnog otvora ili oluka; (ii)
krovni nagib zgrada sa nekoliko spratova treba da ima slivnike i vertikalne oluke povezane sa
glavnim drenažnim sistemom.
3.3.6 Ventilacija objekata
Ventilacija školskih prostorija prilično popravlja higijenu unutar prostorija eliminacijom vlage,
vlažnosti, buđi na zidovima, delova i otvora i teranjem insekata koji su odgovorni za bolesti. Pored toga,
kretanje vazduha pomaže da se smanje neke bolesti kao što su gljivična oboljenja smanjenjem toplote
tela i samim tim učenici manje udišu isparavanja i strujanja. Ventilacija školskih objekata može da se
osigura putem:
(a) Prirodne ventilacije

Prirodna ventilacija, za razliku od ventilacije ventilatorima, koristi prirodne snage vetra i
pritiska vazduha kako bi doneo svež vazduh u zgradu. Svež vazduh je potreban u
zgradama kako bi se ublažio miris, obezbedio kiseonik za disanje i povećao termalni
komfor.
Vetar izaziva pozitivan pritisak na vetrovitu stranu i negativan pritisak na zavetrište

zgrade. Kako bi se pritisak izjednačio, svež vazduh će ući u otvor za vetar i biti ispušten kroz
otvor na privetrini. Vetar se tokom leta koristi da obezbedi što više svežeg vazduha, dok se
ventilacija zimi obično smanji do nivoa koji je dovoljan da se uklone prekomerna vlaga i
polutanti.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Kako bi se dobila dobra prirodna ventilacija važno je: (i) da se izbegnu smetnje između
ulaza na privetrištu i ispusta na zavetrištu; (ii) da se izbegnu pregrade u prostoriji usmerenog
vertikalno od protoka vazduha. Sa druge strane, prihvaćeni dizajn izbegava da ulazni i ispusni
prozore budu direktno jedni nasuprot drugih, kako bi se unapredilo više mešanja i povećala
efikasnost ventilacije.
Delotvornost unutrašnje ventilacije kada se uporedi sa snagom spoljnog vetra zavisi od

ugla vetra i relativne veličine ulaznih i ispusnih otvora. Ona varirao od oko 80% vetra koji ulazi u
prostorije zgrade izgrađene vertikalno od vetra koji duva, pa do 40% sa otvorom pod uglom od
45%.
(videti paragraf 3.2.1 (e) o klimatskom komforu)
(b) Mehanička ventilacija

Mehanička ventilacija može biti potrebna u (i) regionima sa značajnim brojem toplih
dana bez vetra tokom školske godine; (ii) postojećim zgradama u kojima je fizički nemoguće,
usled konfiguracije zgrade, da se dobije adekvatna prirodna ventilacija; (iii) specijalizovane
prostorije kao što su prostorija za muzičku nastavu, prostorije koje sadrže veliki broj
instrumenata koji proizvode toplotu kao što su računari, višenamenske sale, sala za fizičku
kulturu; i (iv) prostorije sa izvorima zagađivača koji moraju biti istisnuti kao što su kuhinje,
radionice i naučne laboratorije.
Mehanička ventilacije je u suštini metod obezbeđivanja svežeg vazduha u prostor

korišćenjem ventilatora i cevi, ventilatora za ispuštanje vazduha, podeljenih sistema, sistema za
oporavak toplote ili pumpi za toplotu. Svi ovi mehanički ventilacioni sistemi moraju biti izrađeni
od strane iskusnog inženjera za grejanje i ventilaciju kako bi se osigurao (i) tačna raspodela
vazduha; (ii) odgovarajuća temperatura i vlažnost; (iii) zadovoljavajuće filtriranje vazduha; (iv)
nizak nivo bude; i (v) ekonomični rad.
Glavne prednosti ovih sistema sadrže bolju kontrolu ventilacije i unutrašnje temperature
kao i manje zadržavanja prašine i prljavštine. Međutim, tekući troškovi ovakvih sistema mogu
biti previsoki za budžet škole.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
3.4 Konkretni tehnički elementi
3.4.1 Grejanje
Obnavljanje vazduha od 2 volumena na sat treba da se uzme u obzir kada se obračunava

obim grejanja prirodno ventiliranih prostorija.
(a) Raspodela grejanja treba da uključi:

 Obratno vraćanje za veliki horizontalni sistem;
 Izolaciju, drenažu i regulacione ventile za svaki otpust;
 Individualnu izolaciju cevi u nezagrevanim prostorijama sa materijalima koji
zadržavaju vatru;
 Maksimalna preporučena temperatura površina za sve pristupačne zagrevane
materijale uključujući radijatore je 60°C (obavezno za predosnovne razrede).
(b) Prostorija sa bojlerom:

 će imati vatrostalne materijale u skladu sa protivpožarnim propisima;
 neće imati direktan pristup javnim prostorijama;
 će imati dugme za zaustavljanje struje i prekidač za prekid dovoda goriva u
slučaju nužde;
 će imati svetlo za slučaj nužde i prenosive PP aparate;
 strujomere, vodomere i alarmno tvono.
3.4.2 Ventilacija
Zahtevi što se tiče ventilacije prostorija su sledeći:
 Prirodna ventilacija korišćenjem stalnih otvora nije preporučljiva;
 Kada je moguće, protok vazduha u mehaničkoj ventilaciji ne sme biti manji od
15m3/h po osobi;
 Nivo buke ventilatora treba da se pažljivo razmotri;
 Period ventilacije treba da se ograniči na period korišćenja škole plus jedan sat;
3.4.3 Lična topla voda

Zahtevi u vezi sa toplom vodom su:
 Temperatura za proizvodnju i skladištenje ne sme da prelazi 60°C;
 Oprema za proizvodnju treba da bude što bliže mestima u kojima se koristi;
 Cevi i tankovi za toplu vodu treba da budu izolirani materijalima otpornim na
požar.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
3.5 Projektovanje radi bezbednosti
Moraju se preduzeti mere predostrožnosti kako bi se ograničili rizici od nesreće i požara

kao i fizičke povrede u školama. Prilikom projektovanja škole trebaju se razmotriti sledeće mere u
vezi sa ozbiljnošću rizika:
3.5.1 Provala, krađa, vandalizam i podmetanje požara
Mere protiv provale, krađe i vandalizma obuhvataju spektar aktivnosti koje se mogu
preduzeti u školskim prostorijama kako bi se smanjila ugroženost određenih meta, unapredila
bezbednost i smanjila mogućnost širenja požara. Ovo su neophodna sredstva za pomoć
svakodnevnom rukovođenju školama kako bi se sprečila i predvidela ponavljajuća zloupotreba
imovine i time smanjio pritisak na službe održavanja i štetan uticaj oštećenja. Mogu se preduzeti
neke jednostavne mere u fazi projektovanja kako bi se ograničili rizici. To su:
(a) Raspored zgrada i planiranje lokacije
Pažljivo planiranje lokacije može veoma poboljšati bezbednost u školi ukoliko (i) se
ograniči pristup školi sa ogradnim zidovima, dovoljno visokim (najmanje 2 m) i sa
glatkom površinom nepogodnom za penjanje, bodljikavim rastinjem i živom
ogradom, ograničenim brojem ulaza u dvorište, protivprovalnim alarmom,
sveukupnim ograničavanjem kretanja posetioca; (ii) se omogući lako nadgledanje
objekata i zgrada ograničavanjem skrivenih mesta i uz čuvarsku kućicu ili prijavnicu
postavljenom na strateškim lokacijama (ii) se uspostavi kontrolisani pristup
zgradama sa ograničenim brojem ulaznih vrata, ograničenim pristupom ravnim
krovovima, sa bezbednosnim rešetkama na otvorima u prizemlju, obezbeđivanjem
zaštićenih prostorija i skladišta za vrednosti (računari, video oprema, hemikalije,
laboratorijska oprema, skupe knjige…) i izbegavanje skrivenih udubljenja u zidovima
i ulaza;
(b) Osvetljavanje prostorija i spoljašnjeg prostora
Nakon nastave, osetljiva područja i ključne lokacije, kao što su ulazi, trebaju dodatno
osvetljenje: Bezbednosno osvetljenje se uglavnom smatra efikasnim za odvraćanje
od oštećenja i veoma je isplativo. Svetleća tela trebaju da budu nepristupačna, osim
za potrebe održavanja, i trebaju da se zaštite od lomljenja a kontrola treba da bude
daljinska. Plafonjerke na samim zgradama biće manje ranjive od sijalica na
stubovima ali, na drugoj strani, sijalice na stubovima će manje bacati senku. Svetlo
koje se aktivira na pokret, naročito u neosvetljenim područjima, se može uzeti u
obzir kada je stalno osvetljenje preskupo a noćno osvetljenje sporednog ulaza
preporučeno kako bi se olakšao nadzor.
(c) Kvalitet građevinskog materijala, završne obrade i opreme
Projektanti školskih objekata trebaju da predvide ranjive oblasti i moguća rešenja.

Na primer, (i) površina zidova u hodnicima gde se okupljaju učenici su očigledna
meta za ispisivanje grafita i sitna oštećenja; (ii) oblasti koje su van vidokruga kao što
su toaleti, garderobe i svlačionice pružaju mesto za siledžijsko ponašanje kao i za
skrivanje samih prestupnika; i (iii) oštećenja krovova i ograda se mogu desiti usled
pokušaja učenika da dođu do lopte koja je otišla na krov ili preko ograde.
Jednostavne mere predložene u fazi planiranja mogu uveliko da smanje potrebu za

održavanjem i popravkama. Ove mere se tiču sledećih građevinskih elemenata: (i)
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
glatki i neprobojni zidovi, završni radovi na pregradnim zidovima i podu koju pomažu
uklanjanje grafita (glazirana keramika, mozaik pločice, plastični laminati, staklasti
emajl ili gvožđe presvučeno PVC-om se lagano peru); (ii) vrata od čvrstog materijala
i, ako je neophodno, zaštićena čeličnim pločama. Vrata ne trebaju da imaju staklene
panele u donjim delovima i okviri se moraju bezbedno postaviti, (iii) sanitarna
oprema se treba bezbedno postaviti, drenažni kanali moraju omogućiti nesmetani
protok za svako sanitarno telo; (iv) stakleni delovi se trebaju izabrati u skladu sa
nivoom rizika i mogućnošću zamene (providno staklo, armirano staklo, plastificirano
staklo….), (v) broj, vrsta i veličina prozora na prizemlju i ostalim pristupačnim
oblastima treba da bude u skladu sa potrebnim nivoom obezbeđenja; (vi) električne
instalacije trebaju da budu skrivene koliko je to moguće i električna oprema treba da
bude dobro postavljena kako bi se sprečio ili obeshrabrio vandalizam.
Pored toga, projektant treba da pomogne budućem školskom rukovodstvu tako što
će da predvidi određene prostorije za skladištenje koje se mogu bezbedno zaključati
kako bi se osiguralo da su materijal i oprema koja se može iskoristiti za izazivanje
štete kao što su korpe za otpatke (u kojima se može podmetnuti požar), merdevine
(koje mogu iskoristiti provalnici) i zapaljivi materijali van dohvata učenika i mogućih
provalnika.
3.5.2 Nesreće
Rizici u vezi sa nesrećama u školskom objektu se uglavnom odnose na pet potencijalna rizika
za povredu učenika ili osoblja. To su:
(i) Saobraćajne nesreće na izlazu ili ulazu u školsko dvorište;

(ii) Padovi i povrede na igralištima i sportskim terenima;
(iii) Padovi u ili sa višespratnih zgrada;
(iv) Laboratorijske nesreće: (hemikalije, opekotine, itd.); i
(v) Nesreće u radionicama (alati, mašine, itd. u tehničkim i zanatskim školama);
Mere koje arhitekte školskih objekata mogu da preduzmu radi sprečavanja nesreća i povreda
su sledeće:
(a) Lokacija škole i njeni prilazi

Škola se mora postaviti što je dalje moguće od oblasti u kojim vlada velika opasnost od
nesreća (auto putevi, železničke stanice…) i požara (radionice, fabrike, skladišta,
benzinske stanice …). Pristupni put ka školi mora da bude širok najmanje 8 metara i
pogodan za automobile i kamione, uključujući i vozila hitne pomoći i vatrogasna kola.
Kako bi se izbegle saobraćajne gužve i prekid protoka saobraćaja, kao i da se obezbedi

bezbednost učenika, osoblja, roditelja i posetioca koji koriste autobuse ili automobile, mora
se isplanirati prostor za izlaz i prijem putnika ispred glavnog ulaza u školsko dvorište.
Pored toga, mora se napraviti veliko asfaltirano područje ili trotoar na glavnom ulazu u
školu kako bi se smanjio rizik od saobraćajnih nesreća kad učenici ulaze ili napuštaju
školsko dvorište. Ova asfaltirana oblast mora biti široka najmanje 4 metra i na njoj se ne
smeju nalaziti prepreke (kiosci, vozila) koji mogu da utiču na protok učenika. Vlasti moraju
obezbediti ležeće policajce, saobraćajne znakove i table obaveštenja na samom putu.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
(b) Cirkulacione komponente

Kako bi se sprečili padovi sa višespratnica, otvorene galerije i stepeništa trebaju da imaju
ogradu visoku najmanje 1,05 metara. Materijali koji se koriste moraju biti naročito otporni i
dugotrajni sa najviše 11 cm razmaka između šipki. Stepenice bi po mogućnosti trebale biti
jednostavnog dizajna sa dva kraka i jednim odmorištem između svakog nivoa a pristup
krovu mora biti zaključan i striktno ograničen na radnike koji rade na održavanju. Svaki
krak stepeništa mora biti dovoljno širok kako bi omogućio mimoilaženje dve osobe na
stepeništu. Završni radovi na gazištu se moraju odraditi od neklizajućeg materijala i
njegove ivice se moraju obeležiti.
Za ostale preporuke u vezi sa veličinom, maksimalnim razmakom i lokacijom stepenica i

hodnika pogledajte paragraf 3.4.3 u nastavku teksta, koji se bavi sistemom protivpožarne
zaštite.
(c) Zasadi
Važno je da arhitekte i školski direktori drže dovoljnu udaljenost od drveća i zgrada u

školskom dvorištu (najmanje 5 metra). Odrezivanje nižih delova drveća se takođe
preporučuje kako bi se sprečilo penjanje učenika i obeshrabrili provalnici
(d) Građevinske tehnike i materijali

Odgovornost je projektanta da izabere materijale i tehnike gradnje koje će smanjiti
opasnost od nesreća. Na primer, (i) pod mora biti od neklizajućeg materijala i bez
prepreka; (ii) zaštita od padajućih predmeta se treba uzeti u obzir kada zgrada ima
nekoliko nivoa; (iii) otpornost pregradnih zidova i stakala na potrese se moraju pažljivo
proučiti u skladu sa rizikom od nesreća u datoj oblasti. Korišćenje kaljenog ili ojačanog
stakla se snažno preporučuje; (iv) ćoškovi i ivice zidova se moraju zalobliti barem u nivou
do visine od 2 metra; (iv) instalacije za vodu, plin i struju se moraju odvojiti i dobro zaštiti;
(v) električna oprema, razvodne kutije i strujna kola se moraju postaviti u bezbednim
područjima kako bi se izbegla opasnost od strujnog udara ili požara; i (vi) svaka zgrada
treba da ima potpunu zaštitu od udara groma.
3.5.3 Protivpožarni sistemi i regulativa
Tehničke norme i preporuke za protivpožarnu zaštitu zgrada nisu još uspostavljene na Kosovu i
stručnjaci iz građevinskog sektora se oslanjaju na strane norme, većinom na one iz EU, zemlje OESR-a
i/ili Sjedinjenih Država. Međutim, Zakon o protivpožarnoj zaštiti je usvojen 2006. (Zakon br. 02/L-41 od
27. aprila 2006.) i obezbeđuje glavna pravila, mere i orijentire za sistem protivpožarne zaštite na
Kosovu.
Mere predostrožnosti koje školski projektanti trebaju da preduzmu uključuju i grupu mera za
ograničavanje rizika od požara, olakšavanje evakuacije osoba koje se nalaze u objektu kao i za
olakšavanje pristupa spasilačkim timovima. Ovo obuhvata različite metode zaštite i sisteme
protivpožarne zaštite koji su ukratko opisani u tekstu koji sledi:
(a) Pristup lokaciji
Što se tiče zaštite od nesreća, škola treba da se nalazi što je dalje moguće od oblasti u
kojima vlada velika opasnost od požara (radionice, fabrike, skladišta, benzinske stanice…)
i pristupni put treba biti širok najmanje 8 metara (proveriti sa lokalnim spasilačkim
službama) i mora biti pogodan za automobile i kamione, uključujući vozila hitne pomoći i
vatrogasna kola.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
(b) Cirkulacione komponente
(i) Pristup spasilačkim vozilima i osoblju: protivpožarne uredbe daju striktne norme
koje školski projektanti trebaju primenjivati u vezi sa pristupom spasilačkih i
vatrogasnih ekipa zgradi: potreban je pristup vozilom do spoljašnjeg dela zgrade
kako bi se omogućila upotreba visinskih naprava kao što su rasklopive merdevine i
hidraulične platforme, kao i da se omogući snabdevanje vodom i korišćenje opreme
za gašenje požara, pretraživanje i spašavanje. Potrebni uslovi u vezi sa pristupom
se povećavaju u skladu sa veličinom i visinom zgrade i odnose se na najmanju
dozvoljenu širinu pristupnog puta, razdaljinu između puteva i zgrada, dimenzije
puteva, okretnica u slepim ulicama…
(ii) Načini evakuacije: prvo i osnovno načelo je obezbeđivanje alternativnog načina
evakuacije. To osigurava da su ljudi uvek u mogućnosti da se okrenu i udalje od
požara, osim u slučaju veoma male udaljenosti na početku evakuacije ako se nalaze
u neposrednoj blizini požara. Jedan od ključnih načina na koji uputstva za
projektovanje osiguravaju adekvatne načine evakuacije je utvrđivanje gornje granice
vremena potrebnog kako bi se stiglo do sprata ili konačnog izlaza. Na primer, u
višespratnoj zgradi, najveća razdaljina do stepenica je 20 m. Kao rezultat toga,
najveća razdaljina između dva stepeništa ne sme biti veća od 40 metara. Zavisno od
nivoa opasnosti i broja evakuacionih pravaca, najveća dozvoljena razdaljina za
evakuaciju je od 12 do 45 metara.
(iii) Širina prolaza (vrata, hodnici i galerije) je utvrđena brojem korisnika (vidi pasus
2.2.28 u prvom delu): Hodnici moraju da budu dovoljno široki kako bi se omogućila
brza, bezbedna i jednostavna evakuacija iz prostorija i u nijednom slučaju oni ne
smeju biti uži od 1,5 metra za jednosmerni protok i 1,8 metara za dvosmernu
cirkulaciju (vidi tabelu 2.1 u prvom delu).
(c) Građevinski elementi i materijali
(i) Učinak u pogledu otpora materijala i građevinskih elemenata se meri u vidu (i)
otpora na urušavanje ili kapacitet nosivosti koji važi samo za nosive elemente
(označeno sa „R“ u evropskoj klasifikaciji); (ii) otpornost na prodiranje vatre ili
čvrstinu (označeno sa „E“); i (iii) otpornost na prenos prekomerne toplote ili
izolacija (označeno sa „I“).
(ii) Projektanti škola će morati da se pozovu na postojeće protivpožarne uredbe koje

regulišu pravila i kriterijume za odabir materijala za svaki element zgrade
(struktura, zidovi, pregrade, plafoni, krov, otvori i staklene površine), u zavisnosti od
visine zgrade, njene namene i pozicije datog elementa u šemi protivpožarne zaštite.
(iii) Protivpožarni priključci i hidranti: Protivpožarni priključci su postavljeni u

zgradama i opremljeni su ventilima kako bi vatrogasne službe mogle povezati creva
na vodovod za gašenje požara unutar zgrade. Oni mogu biti i „suvog“ tipa, tj. prazni,
gde se voda dostavlja putem vatrogasnih pumpi. Alternativno, mogu biti i „mokrog“
tipa, tj. da se čuvaju puni vode i da se snabdevaju iz rezervoara i pumpi koji se
nalaze unutar zgrade. Mora postojati sistem koji će omogućiti da se mokri sistem
dopunjuje pomoću vatrogasnih pumpi u slučaju nužde.
(d) Protivpožarna oprema
(i) Automatski detektor požara: Rano automatsko otkrivanje požara i protivpožarni

alarm će omogućiti osobama u zgradi da je brzo i bezbedno napuste, ili da se izbore
sa vatrom dok je ona u još ranoj fazi. To će omogućiti obaveštavanje stručnih službi
bez odlaganja što će smanjiti štetu na zgradi i unutar nje. Primeri ovakve opreme
uključuju ručice za otvaranje protivpožarnih vata, sistem za izvlačenje dima ili
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
ventilacioni sistem, sisteme pod pritiskom i protivpožarne prskalice u ventilacinim

cevima.
(ii) Znakovi i obaveštenja: Svi znakovi i obaveštenja moraju biti postavljeni tako da se
mogu lako videti i razumeti. Znakovi se moraju koristiti, tamo gde je to neophodno,
kako bi se pomoglo ljudima da identifikuju pravac evakuacije i izlaze, da nađu
protivpožarnu opremu i telefone za slučaj opasnosti. Obaveštenja se moraju koristiti,
kada je to neophodno, kako bi se dala uputstva o korišćenju bilo koje protivpožarne
opreme, o merama koje moraju da se preduzmu u slučaju požara i informacije o
vatrogasnim i spasilačkim službama.
(iii) Svetla u slučaju nužde: Svetla u slučaju nužde su potrebna kako bi se jasno
označili i osvetlili evakuacioni pravci i znakovi za izlaz, uključujući i evakuacione
pravce koji se nalaze izvan zgrade kako bi se osiguralo da je označena promena
sprata i smera i da se mogu lako pronaći telefoni za slučaj požara kao i protivpožarna
oprema.
(iv) Kontrola dima: Postoje četiri glavna razloga za kontrolu širenja dima: da bi se
zaštitila sredstva evakuacije, da bi se pomoglo u gašenju požara, da bi se ograničila
opasnost za osobe koje se nalaze u prostorijama koje se ne nalaze u neposrednoj
blizini požara i kako bi se minimalizovala šteta od dima unutar zgrade. U većini
slučajeva ovo se postiže upotrebom mera za suzbijanje požara kao što su vrata i
zidovi. Međutim, u određenim okolnostima sistemi za dovod dima ili sistem za
pritiskivanje mogu da budu neophodni ili poželjni.
(v) Protivpožarna prva pomoć: Aparati za gašenje požara trebaju da vrše funkciju
spašavanja života ako je njihova upotreba najbezbedniji način da se pobegne od
uticaja požara. Oni takođe imaju očiglednu ulogu u zaštiti imovine, ukoliko se požar
može ugasiti pre nego se previše proširi. Različite vrste protivpožarnih aparata se
koriste za različite vrste požara: Glavne vrste su date u dole prikazanoj tabeli 3,6
zajedno sa vrstama požara za koji se koriste kao i opštom lokacijom za protivpožarnu
aparaturu.
Kada opasnost od požara nije ograničena na određenu lokaciju, npr. požar A klase,
onda se protivpožarni aparat treba postaviti na evakuacionim pravcima, blizu izlaza iz
prostorije ili konačnog izlaza iz zgrade..
Tabela 3.6
Vrsta i upotreba protivpožarnih aparata
Klasa Obuhvaćeni Vrsta aparata Lokacija u školi
požara materijali/proizvodi
Klasa A Čvrsti materijali kao što Voda Projektni i tehnološki prostori
su drvo, papir ili tkanina
U svim salama
Rezidencijalne oblasti internat škola
Na evakuacionim pravcima tako da razdaljina do
najbližeg aparata ne iznosi više od 30 m.
Klasa B Zapaljive tečnosti kao što Pena ili suvi prah Laboratorije, prehrambene tehnologije, kuhinje
su benzin, nafta ili ulja
Kuhinje/ postrojenja za preradu grane u slučaju
Klasa C Plinovi Mokre hemikalije zapaljenja masnih isparenja
Klasa D Metali Pena Kotlarnice gde se koristi lož ulje kao gorivo
Klasa F Jestivo ulje / friteze Karbon dioksid ili suvi Prostorije sa električnim prekidačima i mesta gde se
prah nalazi električna oprema, npr. oblasti sa kontrolama za
binsko osvetljenje, računarske učionice.
Vozila Suvi prah Paket za vozila
(vi) Sistem prskalica: Sistemi prskalica sadrže merače protoka koji su povezani na
alarm i ako je ovakav sistem za suzbijanje požara postavljen u celoj zgradi on će imati
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
dodatnu prednost ukoliko su postavljeni i detektori toplote u celoj školi što može
dovesti do celokupnog očuvanja objekta. Međutim, ovakav sistem može biti preskup i
projektant može da izabere ograničenu zamenu kako bi uklonio određene rizike ili
opasnosti štiteći samo jednu zgradu ili deo zgrade.
(vii) Ograničavanje širenja požara: Izgradnja protivpožarnog i sistema za ograničavanje

dima imaju tri glavna cilja: (i) da spreče širenje požara i dima ka zaštićenim pravcima,
npr. zaštićeni hodnici i stepeništa; (ii) da izoluju oblasti koje su prilikom bezbednosne
procene ocenjene kao opasne oblasti ili oblasti koje su identifikovane da su od
kritičnog značaja za funkcionisanje škole; i (iii) da ograniče nesrazmerno oštećenje
škole kao rezultat požara pomoću pregrađivanja i time ograničavajući požar samo na
prostoriju u kojoj je i nastao.
(viii) Protivpožarna vrata: sva vrata na zidu otpornom na vatru ili pregradnom zidu
moraju biti protivpožarna vrata, projektovana da odbrane prolaz od vatre i dima.
Protivpožarna vrata se koriste na evakuacioim pravcima kako bi se dugački hodnici
podelili na više delova i time se osiguralo da se napuni dimom ne više od jednog
kratkog dela hodnika koji vodi ka izlazu. Slično tome, protivpožarna vrata se koriste
kako bi se odvojile stepenice od cirkulacionih pravaca kako bi se stepenice zaštitile od
prodora dima.
Protivpožarna vrata uglavnom imaju staklene providne panele kako bi se pomoglo
ljudima, naročito onima sa specijalnim potrebama, u njihovom kretanju. U slučaju
požara providni paneli će takođe biti od koristi ljudima kako bi videli da li je prostor na
drugoj strani ispunjen dimom ili ne. Veličina staklene površine zavisi od toga da li ona
obezbeđuje izolaciju kao i od odgovarajućeg nivoa otpornosti na požar - najmanje 60
minuta.
3.5.4 Propadanje objekta i prirodne nepogode
(a) Propadanje objekta

Moraju se utvrditi odredbe za ograničavanje rizika od oštećivanja i propadanja kako
zgrada tako i opreme, pošto nedostatak zaštitnih mera može smanjiti njihov životni vek i/ili
prouzrokovati skupe popravke. Dva osnovna uzroka propadanja, osim amortizacije, su vreme i
različiti biološki agenti:
(i) Vreme: klimatski faktori mogu da imaju ozbiljan uticaj na školske zgrade ako se
prema njima ne ophodi sa pažnjom u fazi projektovanja, naročito na spoljašnje
elemente kao što su izolacija, vodootpornost, odvodi na krovovima, pozicija prozora
i vrata, prozorske klupice i propusti, itd. Efekti propadanja zgrade i opreme su
uglavnom izazvani usled:
 Intenzivne sunčane svetlosti i sunčevog zračenja (spoljašnji radovi);
 Vlažnosti, naročito tokom zimskog vremena (konstrukcija i završni radovi,
savijanje drvenih elemenata i oksidacija metalnih okvira);
 Vetrova koji nanose pesak i prašinu (premazi, otvori i spoljašnja oprema);
 Hemijskih elemenata u urbanim oblastima i soli u atmosferi (premazi, farbe i
metalne strukture);
 Jake kiše i oluje (krov i otvori)
(ii) Biološki agenti: Određeni insekti kao što su termiti, mravi ili pauci, male životinje
kao što su ptice i glodari kao i gljivice kao rezultat kombinacije tame, toplote i
vlažnosti su degradirajući faktori za zgrade, materijale i opremu, i smanjuju životni
vek školskog objekta. Pored toga, ovi agenti mogu da imaju štetan uticaj na zdravlje,
bezbednost i komfor korisnika (vidi gore pasus 3.3.6).
(iii) Zaštita od propadanja uključuje jednostavne mere koje se mogu lako primeniti
tokom projektovanja i izgradnje. Ovo obuhvata:
 Raščišćavanje i čišćenje lokacije pre početka izgradnje;
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
 Korišćenje materijala otpornih na termite (drvo) i koroziju (metal);

 Izbor materijala za spoljašnje završne radove koji su čvrsti i koji mogu da se
peru;
 Tretiranje drvenih elemenata sredstvima protiv gljivica i insekata;
 Zatvaranje ili zaštita svih otvora koji mogu da omoguće pristup životinjama i
insektima (spojevi, vodovi, cevi, ventilacioni otvori… itd.);
 Dobra ventilacija i prirodna osvetljenost skladištenih prostora kako bi se
sprečilo pojavljivanje gljivica;
 Dobra zategnutost vodova i cevi kako bi se izbeglo curenje i gomilanje vode
koje može da privuče životinje i insekte;
(b) Zemljotresi
Ovaj pasus se bavi potrebnim uslovima koji imaju za nameru da sačuvaju kvalitet
konstrukcije školske zgrade u slučaju zemljotresa srednjeg ili visokog intenziteta.
Normalno, u skladu sa građevinskim pravilima i uredbama, konstrukcije su projektovane da
„izdrže“ najveći mogući zemljotres koji se može dogoditi na datoj lokaciji. Ovo znači da se
gubitak života i imovine treba minimalizovati sprečavanjem urušavanja zgrade.
Obično pravila sezmičkog projektovanja zavise od uredbi u zemlji/na lokaciji projekta i

njenih vlasti koje utvrđuju pravila i kriterijume za seizmičko projektovanje zgrada. Međutim,
tehničke norme i preporuke za seizmičko projektovanje zgrada još nisu utvrđene na
Kosovu iako se zemlja nalazi u seizmički aktivnoj oblasti i stručnjaci iz građevinskog
sektora se oslanjaju na strane norme, uglavnom na one iz EU, zemalja OESR i/ili
Sjedinjenih Država.
.
Energija seizmičkih talasa koja se dobija u osnovi zgrade se zbog refleksije drastično
smanjuje. Međutim, preostali delovi talasa tokom većeg zemljotresa i dalje imaju veliki
rušilački potencijal. Kad seizmički talasi uđu u superstrukturu zgrade postoje tri glavne
mere za njihovu kontrolu i ublažavanje njihovog uticaja. To su:
 Povećavanje kapaciteta zgrade da uskladišti seizmičku energiju;

 Olakšavanje rasipanja energije talasa unutar superstrukture; i
 Raštrkavanje energije talasa između šireg spektra frekvencija.
Pored uslova za projektovanje same konstrukcije, ostali uslovi mogu da obuhvate radove
za stabilizaciju zemljišta ispod zgrade kako bi se osiguralo da veliki potres zemljišta ne
izazove urušavanje konstrukcije koja se na njemu nalazi.
Glavni ciljevi mera koje projektanti škola moraju da uzmu u obzir su (i) očuvanje ljudskih
života i imovine; (ii) smanjenje štete; i (iii) garantiranje kontinuiranog funkcionisanja škole.
Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, projektanti moraju da razmotre specifične mere kako bi se
poboljšala otpornost zgrada na zemljotrese. Ovo uključuje jednostavna pravila i preporuke
koje projektanti moraju da ispoštuju, naročito prilikom odabira građevinskih tehnika i
materijala kao što su:
(i) Arhitektonski dizajn

 Projektovanje jednostavnih zgrada, ako je moguće monolitnih,
izbegavajući nepravilne i/ili zglobne oblike, kako u planu tako i u elevaciji;
 Izbegavanje širokih otvora u ispunjenim betonskim panelima koji mogu da
izazovu nepravilnost u planu (efekat uvijanja) i u elevaciji stvarajući lokalne
slabosti i nedopustivo rastezanje;
 Izbegavanje prekoračenja međuspratinih visina koje se uglavnom mogu
videti u gimnastičkim i pozorišnim salama, koje povećavaju fleksibilnost
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
konstrukcije i opasnost od urušavanja popunjenih betonskih panela u

ojačanim betonskim građevinama;
 Izbegavanje velikih ispusta, teških dekorativnih elemenata, betonskih grla
…
(ii) Tehnički dizajn:
 Obezbeđivanje seizmičke izolacije kad god je to potrebno;
 Projektovanje potpuno ojačanih betonskih greda;
 Osiguravanje jakih veza između betonskih ploča i stubova;
 Postavljanje širokih antiseizmičkih zglobova kako bi se složene strukture
podelile u nekoliko delova;
 Izbegavanje nepravilnih oblika koji veoma često dovode do nepravilnosti
strukture što dovodi zgrade koje se nalaze u seizmičkim oblastima u
nepovoljan položaj.;
 Izbegavanje oštrih uglova i promene pravaca u nosećoj strukturi;
 Izbegavanje bušenja velikih rupa ili otvora na nosećim zidovima;
 Izbegavanje mešovitih sistema sa nosećim stubovima i nosivim zidovima;
 Izbegavanje naglih varijacija kod delova konstrukcije (stubovi, zidovi)
(iii) Kvalitet izgradnje:
 Poštovanje visokih standarda izgradnje uz pojačan nadzor i striktnu
kontrolu radova;
 Redovno i efikasno održavanje konstrukcionih elemenata.
(iv) Temelji
 Prilagođavanje temelja geološkoj vrsti zemljišta;
 Izbegavanje zajedničkih vibracija seizmičkih talasa sa onima koji prolaze
kroz zgradu kako bi se zaustavio fenomen pojačavanja talasa.
(c) Uzemljenje
Sistem uzemljenja je bitna bezbednosna mera koju projektanti škola moraju da uzmu u
obzir.
Ovakav sistem se projektuje kako bi se zaštitile zgrade i njihova unutrašnjost od štete
nastale usled udara groma tako što sistem presreće grom i bezbedno ga usmerava i
njegovu struju visokog napona u zemlju. Većina sistema se sastoji od tri glavna elementa.
To su:
(i) Gromobran ili vazdušni terminali koji se obično nalaze na ili uz gornju tačku krovne
konstrukcije i povezani su sa provodnikom;
(ii) Metalni provodnici takođe poznati i kao „odvodnici“, koji su povezani najbližom
putanjom sa jednim ili više uzemljenja. Veze sa zemljanim elektrodama moraju ne
samo da imaju nizak otpor, već takođe moraju da imaju i nisku samo-induktivnost;
(iii) Zemljane elektrode ili „uzemljenje“ moraju biti napravljene od šipki, ploča ili
mrežica.
(d) Poplave i klizišta

Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Zaštita od poplave i klizišta počinje sa pravim odabirom lokacije bez ili sa minimalnim
rizikom od poplava ili klizišta i to se može uraditi specifičnim merama prilagođenim svakoj
lokaciji na osnovu lokalnih istraživana i analize zemljišta sa adekvatnim brojem, dubinom i
lokacijom zemljanih bušotina.
Međutim, ako se škola nalazi u „A zoni“ (pored reke, potoka ili jezera) i najniže projektovani
spratovi su ispod nivoa poplava, najbolji način da se zaštiti od štete nastale poplavama je
da se zgrada podigne kako bi najniži sprat bio iznad nivoa poplave. Projektant može
takođe uzeti u obzir i sledeće mere kako bi izbegao ili smanjio štetu nastalu usled poplave
u ovakvim zonama:
 Korišćenje vodootpornih građevinskih materijala u oblastima koje se nalaze ispod

nivoa poplava;
 Nepredviđanje bilo kakvog podruma ili nižih spratova ako se nalaze ispod nivoa
poplava;
 Sprečavanje izlivanje kanalizacije i drenažnih cevovoda korišćenjem povratnih
ventila i hidranata;
 Postavljanje osetljive opreme kao što su kotao, rezervoar sa lož uljem i električne
instalacije na betonske blokove, iznad nivoa poplava. Ako ne postoji mogućnost za
podizanje određene stavke, onda njeno ukotvljenje i zaštita protivpoplavnim zidom
ili štitom;
 Postavljanje protivpoplavnih štitova ili izgradnja barijera za prozore i vrata u
podrumu. Štitovi i barijere se trebaju prostirati iznad nivoa poplava;
 Postavljanje i održavanje sistema za ispumpavanje ukoliko postoje spratovi koji se
nalaze ispod nivoa poplava; i
 Pejzaž sa prirodnim biljkama i vegetacijom koja sprečava eroziju zemljišta.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
3.6 Razmatranja za održavanje
Problem održavanja fizičkih objekata je univerzalan i razmatranje ovog problema u fazi

projektovanja je od velikog značaja: u ranoj fazi projektovanja zgrada treba da se odluči, pored površine
potrebnog prostora, poželjno trajanje zgrade i novčani iznos koji će se trošiti na kapitalne izdatke i
održavanje.
Tokom pripreme izvoda projekta, potrebno je da se donesu odluke o kapitalnih rashodima u

pogledu godišnjih popravki i troškove zamena, kao i očekivani vek trajanja zgrade. Ove odluke će imati
vitalan uticaj na količinu održavanja koju će nova zgrada zahtevati tokom svog veka trajanja. Potrebno
je da se jasno razume da najniži početni troškovi nisu obično najekonomičniji na duži rok, jer će mnogi
jeftiniji materijali zahtevati češće održavanje i mogu imati kraći vek od adekvatnijih ali skupljih
alternativa. Na primer, ovo je naročito tačno za završetke zidova i podova koji se često koriste i habaju.
Prvo mesto za sprečavanje defekata i smanjenje potreba za održavanjem je u pripremi

odgovarajućeg početnog dizajna i, kako bi se to postiglo, sistem održavanja treba da posveti veću
pažnju dizajnu svih novih škola. Inženjeri i tehničari održavanja bi trebalo da se konsultuju u svakoj fazi
formiranja novih konstrukcija. Oni bi trebalo da provere sledeće tačke:
(i) U fazi planiranja: veličine, količine i učinak objekata treba da odgovaraju

njihovom stvarnom zadatku i upotrebi. Ovo treba da bude odraženo u izvodu
projekta i provereno pre pokretanja faze projektovanja. Na primer, broj toaleta
koji bi trebalo da se izgrade treba da odgovaraju stvarnom broju učenika (oko 30
učenika po toaletu). U suprotnom, prekomerno korišćenje toaleta će dovesti do
brzog propadanja svih elemenata (vodoinstalacije, vodokotlići, vrata, septička
jama i usisne jame), kao i česte blokade kanalizacije;
(ii) Analiza troškova i dobiti treba da se pripremi, uzimajući u obzir procenjene

troškove za preventivno i korektivno održavanje tokom veka trajanja zgrade.
Specijalisti za održavanje bi trebalo da preporuče promene ukoliko su troškovi
održavanja previsoki, u poređenju sa troškovima ulaganja;
(iii) U fazi pripreme projekta, izbor materijala, postavljanje i građevinske tehnike bi

trebalo da se provere kroz korišćenje kriterijuma ravnoteže za troškove, komfor,
strukturno pogodnost, itd. Na primer, potrebno je da se koriste izdržljive slavine,
vodokotlići i prekidači u školama gde se ovi elementi često previde;
(iv) U fazi projektovanja, potrebno je da se provere specifikacije za sve građevinske

elemente, sagledavajući količinu radova na održavanju koji će biti pružani tokom
veka trajanja svakog elementa;
(v) Tokom realizacije, treba da se obezbedi efektivan nadzor tokom cele faze
gradnje. Nadzornici treba da dobiju dovoljnu fleksibilnost kako bi bili u stanju da
poprave sve defekte pre konačnog potvrđivanja.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
3.7 Nameštaj i oprema
Planiranje i dizajn školskog nameštaja nije deo ovih smernica, ali pošto njihove karakteristike i
dimenzije imaju veliku ulogu u utvrđivanju dimenzija i konfiguracije prostorija, neophodno je da se uzme
u obzir njihov dimenzionalni aspekt kao element projektovanja zgrade, naročito za definisanje dimenzija
prostorija i površina, mesta za vrata i prozore i dimenzije… itd.
Pored toga, veći deo fiksirane opreme kao što su table, kuhinjski ormarić, police, klupe u
laboratoriji i sudopere, itd. često su deo ugovora o niskogradnji i stoga njihov dizajn i specifikacije treba
da pripremi projektant zgrade.
Za praktične namene i kako bi se radilo sa konkretnim dobavljačima, školski nameštaj i oprema

su obično podeljeni u dve gomile kao što sledi:
(i) Opšti školski nameštaj za učionice (klupe i stolice za učenike, stolovi i stolice za
nastavnike, laboratorijski stolovi i stolice, tabla, ormari, plakari i oglasne table).
(ii) Obrazovna oprema kao što su umivaonici, zidna oprema, odvod za dim,
laboratorijska sredstva i oprema, računari i štampači, itd.).
(iii) Nameštaj za administrativne prostorije: stolovi, radni stolovi, nasloni, stolice,
specijalnu čiviluci za karte i fotografije;
(iv) Oprema za administrativne prostorije: računari, fotokopir, skener, audio-vizuelna
oprema, telefoni…
3.7.1 Povezivanje sa korisnicima i antropometrija
Školski nameštaj i oprema moraju biti prilagođeni veličini učenika koji ih koriste. Nepravilno
držanje zbog neodgovarajućih stolica ili klupe koja je prenisko ili previsoko može da izazove zamor i
fizičke probleme. Slično tako, učenici neće morati da stoje na prstima da bi pisali na tabli ili da sede u
stolicama koje su prevelike ili premale za njih.
Veličina i dizajn nameštaja i opreme se obično zasniva na zahtevima ergonomije koju definišu
mere dece dobijene prilikom antropometričkog ispitivanja. Na primer, visina niže noge se koristi da se
podesi visina stolica i dužina domašaja ruku za visinu polica (videti slike 1-3.10 i 3.11).
Slika 1-3.10
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Antropometrijska ispitivanja daju prosečne dimenzije dece kao i maksimalne i minimalne

veličine za svaku starosnu grupu, a dizajn nameštaja se zasniva na tim dimenzijama. Na primer, (i) za
poziciju za sedenje, neophodni su dimenzije donje noge, gornje noge, širina kuka i širina ramena, i (ii)
za radne površine (sedenje), potrebni su visina lakta, debljina bedra, domašaj napred i visina očiju.
Dimenzije dece variraju od jedne do druge zemlje, ali Kosovo do danas nije sprovelo konkretna
antropometrijska ispitivanja. Trenutne dimenzije školskog nameštaja se zasnivaju na prošlim
ispitivanjima i verovatno na ispitivanjima susednih zemalja.
Radi praktične namene, mere učenika između 6 i 18 godina su često podeljene u četiri
kategorije, što odgovara za četiri kategorije nameštaja. Na primer, rezultati antropometrijskog ispitivanja
obavljenog 1998. godine od strane UNESCO-a za palestinske škole dati u u tabeli 3.7 sa visinom
učenika dok stoje prema kategoriji, preporučenim vmerama stolica za učenike (tabela 3.8) i klupama za
učenike (3.9).
Tabela 3.7
Prosečne mere učenika
Ref. Starost Veličina Prosečna visina (cm) Nivo
Poslednja
(godina) Kategorija 1. godina godina obrazovanja
A 6-8 Mala 117 126 Osnovni
B 9-10 Srednja 137 137 Osnovni
C 11-13 Velika 154 155 Niži srednji
Približno
D 14-18 odrasloj osobi 160 171 Niži/viši srednji
Tabela 3.8
Preporučene mere stolica za učenike
Ref. Veličina Visina Širina Dubina
kategorija
A Mala 30.0 28.0 33.0
B Srednja 34.0 31.5 37.0
C Velika 37.5 34.5 40.5
Približno odrasloj
D osobi 38.0 38.0 44.5
Tabela 3.9
Preporučene mere klupa za učenike1
Ref. Veličina Visina Duple klupe Klupe za jednu osobu
Kategorija Širina Dubina Širina Dubina
A Mala 50.0 110.0 55.0 55.0 55.0
B Srednja 56.0 115.0 57.5 57.5 57.5
C Velika 62.0 115.0 57.5 57.5 57.5
Približno odrasloj
D osobi 68.0 120.0 60.0 60.0 60.0
1
Neke dimenzije se zasnivaju na podacima datim u „UNESCO-ovom priručniku za školski nameštaj, tom 01“.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Slika 1- 3.11
3.7.2 Veza sa zgradom
Zgrada treba da se projektuje sa uzimanjem u obzir nameštaja i opreme. Stoga je važno da

njihove karakteristike, količine i dimenzije budu jasno definisane pre početka projektovanja zgrade. U
ovoj fazi, glavni zahtevi za uzajamno povezivanje koje treba da razmotre projektanti zgrade i nameštaja
tiču se:
(i) Dimenzija prostorija u skladu sa merama, količinama i karakteristikama nameštaja i

opreme: prostorije ne bi trebalo da imaju previše nameštaja i prostorije treba da
budu dovoljno velike da pruže smeštaj svim potrebnim artiklima (slika 1-3.12);
(ii) Dimenzije nameštaja i opreme trebalo bi da budu kompatibilne sa dimenzijama vrat,
hodnika i stepeništa kako bi transport, isporuka i ugradnja mogli da se lako
sprovedu;
(iii) Metalne veze nameštaja treba da se zaštite kako bi se zaštitili finalni radovi na podu;
(iv) Potrebno je da se zaštite tačke gde dolazi do dodira između nameštaja i elemenata
zgrade, kao što su zidovi i uglovi, naročito kada se koriste kolica;
(v) Nameštaj, u što većoj meri treba da bude napravljen od vatrostalnog materijala. Ova
mera se dopunjuje sa merama zaštite od požara opisanim u paragrafu 2.5.3.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Slika 1-3.12
Drugi zahtevi za međusobnu povezanost treba da se uzmu u obzir za snabdevanje vodom,

gasom i strujom, kao i kanalizacionu i računarsku mrežu. Projektovanje ovih mreža treba da uzme u
obzir zahtevane karakteristike (lokaciju, dijametar, voltažu, intenzitet, ispusni otvor i ulazni otvor…)
naročito u laboratorijama, specijalizovanim nastavnim prostorijama, administrativnim kancelarijama gde
može da se ugradi teška oprema.
3.8 Specijalni zahtevi
3.8.1 Projektovanje za osobe sa invaliditetom
Projektovanje školskih objekata treba da obezbedi neometen pristup, ostajanje i učenje učenika
sa specijalnim potrebama. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je 18/06/2007 usvojilo
Administrativno uputstvo o „tehničkim uslovima izgrađenih objekata za pristup osobama sa
invaliditetom“, čime bi projektanti mogli da uzmu ovo uputstvo u obzir, iako ove smernice treba da pruže
konkretne tehničke uslove za školske objekte.
Vrste invaliditeta koje mogu da se zadovolje u standardnim školama će biti ograničene, iz
praktičnih razloga, na one sa motoričkim invaliditetima, oštećenim sluhom koji može da se ispravi
slušnim aparatima ili potpunim gubitkom vida nakon odgovarajuće obuke. Međutim, poslednja
kategorija neće biti u stanju da učestvuje u nastavnim ili aktivnostima za učenje u školi.
Osoblje sa invaliditetom mogu biti učenici, nastavnici, posetioci ili osoblje. Njihov glavni problem
je smanjena pokretljivost jer koriste kolica, štake ili štapove. Ovaj problem iziskuje posebne dimenzije
za oblast cirkulacije, vrata, sanitarne objekte, puteve za evakuaciju i prostore u učionicama kako bi se
prilagodili osobama sa invaliditetom.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
Dimenzije osoba sa invaliditetom u kolicima moraju da se uzmu u obzir od strane projektanata

radi merenja školskih prostora i oblasti za cirkulaciju. Kolica imaju različite dimenzije, prema starosti
učenika i vrsti artikla. Međutim, trebalo bi da se uzmu u obzir sledeće dimenzije koje odgovaraju
prosečnim dimenzijama odrasle osobe (videti sliku 1-3.13 i 3.14):
 Širina kolica je obično između 600 i 700mm

 Dužina je između 1.000 i 1.250 mm
 Spoljni radijus je između 1.300 i 1.500 mm
Slika 1-3.13
Prostor dohvata osoba sa invaliditetom u kolicima je definisan na sledeći način:

 Između 230 i 300 mm iznad površine poda;
 između 1100 i 1300 u visinu;
 Između 300 i 400 mm od bočne strane kolica;
Slika 1-3.14
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
3.8.2 Pristupačnost spoljnih prostora i zgrada
(a) Spoljna cirkulacija
 Ulaz u školsko dvorište sa ulice treba da bude bez stepenica;

 Treba da se predvidi specijalni parking sa velikim prostorom sa jedne strane (3,80 m
širine umesto 2,5 m);
 Graničnici pešačkih staza treba da budu sa nakrivljenim ivicama a pešačke zone
treba da budu odvojene od automobilskog saobraćaja ivičnjacima;
 Pešačke staze treba da budu minimalne zahtevane širine od 1,5m za standardna
kolica, radijus okreta i obuhvaćenosti poda treba da bude od neklizajućih materijala i
bez prepreka radi lakšeg kretanja;
 Nagibi na pešačkim stazama ne bi trebalo da budu strmiji od 1:12 ili 5% a duži
nagibi bi trebalo da se podele po fazama;
 Trotoari treba da imaju najmanje 90cm širine ako su projektovani za jedan smer i 1,8
m ako su dvosmerni;
 Signali treba da budu vidljivi i kontinuirani
 Pristup svim zgradama treba da se omogući osobama sa invaliditetom, moguće uz
rampe, sa nagibima koji ne treba da prelaze 1:12 (5%) sa ravnom površinom nakon
svakih 9m rampe;
 Sve staze ka igralištima i sportskim prostorima treba da budu projektovane sa
rampama gde god je potrebno. Finalni deo rampi treba da bude napravljen od
neklizajućih materijala kao što su betonske kocke, kamen ili asfalt;
 Rampe treba da se obezbede sa bočnom ogradom i/ili ivičnjakom uz celu dužinu
rampe;
(b) Unutrašnji prostori
 Glavni ulaz u zgradu treba da bude jasno vidljiv, lak za otvaranje i jednostavan za
prolazak;
 Prag treba da se izbegne ili da bude najviše 20mm visok;
 U oblastima u kojima se odvija nastava, potrebno je da se radni prostor od 1,5m
dijametra održava čistim i bez smetnji kako bi kolica mogla da se okrenu i postave
ispred klupe;
 Table treba da budu dostupne iz sedećeg položaja. Možda bi opcija moglo da bude
tabla sa podesivom visinom;
 Potrebno je da se izbegnu male promene nivoa. Ukoliko ne mogu da se izbegnu,
umesto stepenica su poželjnije male rampe;
 Kako bi se pomoglo učenicima sa oštećenim vidom, potrebno je da se na stepeništu
koriste različite boje za pristajanje i stepenice, trebalo bi da se izbegavaju prozori na
kraju hodnika (preterani kontrast svetla);
 Lift treba da se postavi blizu ulaza u zgradu, lift treba da bude dovoljno velik za
kolica a oznake i kontrole. Lift treba da ima znake kao što su Brajeva azbuka,
akustična i vizuelna obaveštenja o spratu.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
3.8.3 Sanitarna i električna oprema
 Električni prekidači i kontrole treba da budu veliki i ugrađeni na visini od 0,8 do 0,9
m;
 Trebalo bi da se u obzir uzme da se osobama sa invaliditetom omoguće slabine koje
se lako koriste i umivaonici na visini od 700 do 800 mm
 Niski toaleti bi trebalo da se dopune vertikalnom ogradom postavljenom sa strane i
blago ispred toaleta;
 Svaka škola treba da ima toalet za osobe sa invaliditetom sa specijalnim
dimenzijama (1,7m x 1,7 m) sa dovoljno širokim vratima (1m) i sigurnim
hvataljkama;
 Trebalo bi da se u sa redovnim školskim fontanama obezbedi jedna fontana sa
pijaćom vodom za osobe za invaliditetom.
Nivo Predmet Strana
REPUBLIKA KOSOVO
4.0 Aneksi
Aneks 1: Proces planiranja gradnje škole
Aneks 2: Školski objekti – planiranje i programiranje
Aneks 3: Standardne škole
Aneks 4: Obračun minimalnih površina za lokaciju
Aneks 5: Nedeljni obim prema predmetu, nivou i razredu
Aneks 6: Nedeljni obim za više srednje škole
Aneks 7: Standardni rasporedi smeštaja u školama – standardne škole za osnovno obrazovanje – ruralne
sredine – 2 ciklusa (razredi za obrazovni nivo)
Aneks 8: Standardni rasporedi smeštaja u školama – standardne škole za osnovno obrazovanje – ruralne
Aneks 9: Standardni rasporedi smeštaja u školama – standardne škole za osnovno obrazovanje – urbane
Aneks 10: Standardni rasporedi smeštaja u školama – standardne škole za osnovno obrazovanje – urbane
Aneks 11: Standardni rasporedi smeštaja u školama – standardne škole za niže srednje obrazovanje –
urbane sredine – 3 ciklusa (razredi)
Aneks 18: Standardni rasporedi smeštaja u školama – standardne škole za više srednje obrazovanje –

Analiza Teme PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Analiza Teme PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Analiza Teme PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nivo Predmet Strana

3.3.5 Drenaža lokacije ............................................................................................... 47

Aneksi, tabele i ilustracije

V1-01 Planiranje i programiranje školskih objekata

1.1 Indeks uzorka

1- 2.1 Nivoi škola i trenutna raspodela stepena

1-3.7 Sanitarni objekti sa tekućom vodom, povezani na javnu kanalizaciju

ACS Prosečna veličina učionice

Vrsta specifikacije Kod Norma ili specifikacija

0 Reference REF Spisak aneksa, tabela, slika, skraćenica

Ove smernice je za Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije pripremio Danijel Dupeti,

Prva verzija smernice je predstavljena i o njoj je diskutovano na sastanku u zgradi MONT-a

Finansije za studiju i pripremu smernica su obezbeđene u okviru IDEP programa koji se

Konsultant želi da se zahvali vlastima MONT-a na toplom gostoprimstvu, podršci i vrednim

1.2 Ciljevi smernica

Smernice će olakšati razumevanje ne samo o potrebnim fizičkim obrazovnim prostorima, već i o

 Dizajn novih škola

1.3 Kako koristiti ove smernice

1.3.1 Opšti pregled

Priprema normi, specifikacija i smernica ta ove priručnike zasnovana je na sledećim podacima:

1.3.2 Pregled teme

Koncept smernica je podeljen u dve kategorije specifikacija: (i) opšti i konkretni

(i) Opšti podaci i smernice podeljeni u poglavljima 2 i 3 prvog toma:

(ii) Karakteristike konkretne za lokaciju, detaljni modeli, podaci i smernice u poglavljima 1

1.3.3 Referentni indeksi

1.3.4 Modeli i stranice sa tehničkim rezimeom

1.4 Obrazovni i arhitektonski izrazi

1.4.1 Obrazovni izrazi

• Sveobuhvatne škole: Škole koje pružaju školsko i stručno obrazovanje;

1.4.2 Arhitektonski/graditeljski izrazi

1.5 Obrazovni sistem na Kosovu

1.5.1 Prema nivou obrazovanja

(i) 0. nivo: Predosnovni nivo: 1-godišnja nastava za decu od 5 i 6 godina;

Obrazovanje na Kosovu je obavezno od 1. do 9. razreda (osnovno obrazovanje) a školski

U ruralnim sredinama sa malim brojem stanovnika, obrazovni sistem funkcioniše na osnovu

1.5.2 Prema vrsti škole i sadržaju

Jedna od najvećih prepreka i pitanja za kosovski obrazovni sistem se odnosi na nedostatak

Kako bi rešio najvažnija pitanja u sektoru, MONT je objavio „Strategiju za razvoj

(i) Škole koje pružaju osnovno obrazovanje: objekti za osnovno obrazovanje se

(iv) Osnovno obrazovanje. Škole koje pružaju obrazovanje od 0 do 9 razreda

(v) Kako bi se popravio kvalitet obrazovanja i smanjio pritisak na učenike i nastavnike,

1.6 Korisnici smernica

(i) Sve stručnjake zainteresovane za projektovanje i gradnju škola, uključujući

2.1 Arhitektonski izvod

2.1.1 Poreklo i status Izvoda

• organizaciona struktura škole, uključujući rukovodstvo, odseke, pastoralna podrška, i tako

• etos i vrednosti škole;

• aktivnosti koje će se održavati u školi, uključujući vannastavno korišćenje od strane

• učestalost različitih aktivnosti – nivo korišćenja različitih vrsta smeštaja

• potrebna učestalost između različitih aktivnosti, odeljenja, itd.

• aranžmani za pristup zajednicama i potrebni nivo bezbednosti;

- Obrazovne potrebe oblasti koja pokriva škola sa potencijalnom potražnjom za upis;

2.1.3 Vrsta i izgled škole

Učionice su do danas imale različite veličine, varirajući od 24 do 40 mesta za učenike, kao i u

Većina škola na Kosovu trenutno pripada u tri vrste:

NIVO ŠKOLOVANJA I TRENUTNA RASPODELA STEPENA

Očekuje se da će se ovakva situacija progresivno menjati do dvojnog sistema sa (i) odvojenim

PLAN ŠKOLE I NOVA RASPODELA STEPENA