СВЕТИ САВА

На традицији државно-црквеног и народног јединства у

доношењу важних одлука по српски народ, одгојен је и
принц, Растислав Немањић.
Његов отац, ујединитељ римокатоличке Зете и православне
Рашке, утемељивач прве независне српске државе, велики
жупан, Стефан Немања, трајно ће се определити за
Православље .Престоница ће постати Рас, у православној
Рашкој. Родоначелник лозе Немањића, отпочеће борбу за
српску државност.
Са тог великог, моћног храста, како га назива Свети
Владика Николај Велимировић, разгранаће се светородна
династија Немањића.
У оваквом окружењу, поникнуће и почети да расте и развија
се Светосавље.
Млади монах, Сава, „нежна грана великог храста“, како
Свети Владика доживљава инока Саву, на својеврсном
духовном универзитету, Светој Гори, изграђиваће храм
своје душе и постепено духовно јачати.
На Спасовдан, те 1220. године, државним и црквеним
првацима, и мноштву присутног народа, представљен је
први духовни руководилац независне Српске цркве,
Aрхиепископ Сава. Потом је краљевским венцем овенчао
свог брата, првог српског православног краља, Стефана
Првовенчаног у манстиру Жича.
Жичка беседа Светога Саве о правој вери може се сматрати
и првим Уставом српскога народа, који никада није изгубио
на актуелности.
Стога за нас, данашње Србе, она има немерљив значај.
Осим што је био први духовник, Свети Сава је био и први
српски просветитељ и први књижевник. Ширио је
православље по српским земљама, градио је цркве и
манастире и организовао их у епископије. У манастирима је
отварао школе и болнице,радио на описмењавању српског
народа. Такође је био и државник и диплпмата. Заступао је
интересе српске државе на својим путовањима и склапао
повољне уговоре чиме је снажио и јачао државу како би је
што стабилнију препустио наследницима и потомству.
Захваљујући њему, негујући култ Светосавља ми данас
знамо ко смо и где припадамо.