SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA NARODNU ODB RANU

Т~1-Г11, М715 Intcrno

MUNICIJA
D Е О I

KNJIGA I

(ОР~~ I RUKOVANJE)

1 974 .
sAVIZNIsEKRETARIJAT ZA NARODNU ODBRANU
TEHNIČKA UPRAVA
Int . br . 1431-111-4
02 . 07 . 1974 . god .

Na osnovu tačke 102 »Uputstva za izradu i koriščenje vojnih pra-

vila, G-107-2«, propisujem tehničkc uputstvo :

MUNIC I Ј А
DEO PRVI
KNJIGA I
(Opis i rukovanje)

koje stupa na snagu odmah .

N Ac Е L N I K

gencrtl-polpukuvni k

Miroslav Ristič


SADRŽAJ

GLAVA I
OPŠTI DEO
strana

1 . - (у ti pojmovi i podela iiiunicije 11

2 . - Еk~р1о~~ипа materije u municiji 15

1) Barwti 16
2) Brizantni eks ;ploлivi 17
3) Iniaijalni cksplozivi 19
3 . - Osnovni principi održavtinja municije 20
1) Obezbedenje optimalnih uslova uskladištonjd municije - - - 20
2) Рег~од~с .па kontrola tchničkog stanja municije i hemijska stabilnost
baruta
3) (državanje i rernoni murdaijc 21
4) Mere opšte i pirotchnn~'ke bezbednosti 22
5) Idcntiбikdcija niunicije 22

GI.AVA II
PEŠADIJSKA MUNICIJA

I . - Elcmenl,i pcšadi .jskog rnetka 27

1) Zrno 27
(1) Podela znna p0 obiku 27
(2) Podela zrna 0 naunen i 29
A - Zrna za uniištavanjc živih ciljcva 29
B - Zrna za uništavan,jc tchniг kih sredstava - - - - 29
С - Zrna za korekturu v аСге 31
2)Саbпга 33
3) Вдгиtnо ри п јспје 34
4) Inicijalna k а psla 34
5) Ротооп~ elcmanti pcšadijskog metka 35
2 . - Podela pešadijske municije p0 nameni 38
1) Војеv а municiji 38
2)Мапеvаг s kаmu пс i ја 38
3)Vелbоупашuп г сi ја 38
4) Školska muniaija 38

Strana

3 . - Podeia pešadij5ke municije prema vrsti oruž,ja za koje je namenjena 39

1) Mi.micija za pi~štolje i automate 39
2) Municija za puškc, puškomitraljeze :i mitraijeze 39

3)Мuu i~ai јаzап i tга lјеzе 40

4 . - Muni•cija za ip tollje i automate 40

1) 7,62 mm тип~сјја za :pištolje i automate 40

2) 7,65 тт munici,ja za pištolje 44

3) 7,9mm municija za padobranski automat М43, (n) - - - - 45
4) 9 mm muniiaija za automate i pištalje tipa »PARABELUM« - - 47
5) 9 mm municija za p#о1је tipa »ВЕRЕТА 49

6) 11,43 mm muinicija za automat »ТОМР~О11« 50

5 . - Municija za puke, pušlkomitraljeze i mitraijeze 52

1) 7,62mm mumicija za poluautomatsku pušku М59, М59166 i М59166А,
automat М70 i М70А i laki puškomitraljez RPD 52
2) 7,62 mm munici,ja za mitraljez »Browmimg «, (a) - - - 58
3) 7 ;62 тт mumicija za puke, puškomilraljeze i .mitraljeze, (~) - - 67
4) 7,9 mm municija za puke, puškomitraljeze i mitraljeze - 78
6 . -_Мuniс i јazamLгalјеzе 88

1) 8 mm rnunicija za m itraljez »Breda« М37 i »FIAT« М26 i М35, (п) 88

2) 12,7 mm munioija za mitraljez > Browning' (a) 91
3) 12,7 mm munieija 'za mitral,jez DšK i DšКM, (s), - - - - 100
4) 14,5 rim municija za mitra:1jez KPVT na 'bombemim vozilima, (~) - 104

GLAVA ill
TROMBLONSKE MINE

1 . -Elementimirne 108

2. - Podela trombonskih mina p0 načinu dеј s tva 110

3. - Mine za dejstvo p0 žiwim ciljevima (trenutne) - - - - 110

4 . - Mime za uništavan,je tehniokih sredstava 117
5 . - Mine za stvaranje rposebnih efekaita 120

6 . - Mine za obuku u rukavamj •и i gadanju (vеbоvnе) 127

7 . - Tehnički ,родасг za tromboans'ke mine 130

8 . - Ва'listički podaoi za lrom blonske mine 131
9 . - Pakovanje trombionskih mjna 131

10. - Obcrbedcnjc tromibo.nskih mina 132

GLAVA IV
RUNE BOMBE

1 . -Е 1 сmепtјгп с пеbотпbе 134

2. - Роде1а ruanih bombi 135

3 . -RuG пеоdb гаmbеnећоmbе 135

4 . - Rune protivtenk!ovsi ke bombe 146

5 ._Рkоwmјегu6 nјћ bоmbi 153

6 . - Obeležavanje ručmih bоm bј 154

GLAVA V
ARTIFICIJE
Straлa
I . - Osvetljavajuča (signalna) sredstva 157
1) 26mm signaliii metak М58Р1 158
2 . - 9rcчlstva za proizvodnju pucnja 160
1) Topovski udar М71 od crnog balu•t a 160
2) Topovski udar М71 od 200 gr TNT 161
3) Topovski udar М71 od 400 gr TNT - - - 163
3
. -Pakovanje 165
4 . - Оbеl еаvаnје 166

GLAVA VI
MINE ZA RUNE BACAČE

1 . - Elementi mroe га ruc nе~асаč е 168

2 . - Podela тгпа ро nameni 170
3 . - Mime za uni tavanje tehničkih sredstava (kumulatirone) - - 170
4 . - Mine za obuku u rukovanju i gadanju - 175
5 . - Tehnički podaci za kurnulativnu mini М57
180

6 . - Balistički podaoi za kumulativnu minu М57 180
7 . - Pakovanje mina za ru~ni ~асаč 181
8 . - Obeležavanje mina za ručni bасаč 181

GLAVA Vii

RAKETE ZA 90 mm RAKETNI ВАСАС »BAZUKA«

1 . - Elementi kumulatfiwie rakete za raketni bacač »Bazuka« - - - 184

2 . - Kumulativna raketa НЕАТ,М28А2 (а) 186

GLAVA VIII
MINE ZA MINOBACAčE

I. - Elementi mine za mino~ асаčе 192

2. - Podela тд n а za minobacače p0 nameni --------- 195
3. - Podela mina za т~по~асаčе 0 kanbru 195
4. - 60 mm mine za ш по~асаčе М57 1%
5. - 82 тт mine га m.inabacače 210
б .-l20mmm~nеzаm i nоb аса čе 238

GLAVA IX
MUNICIJA ZA BESTRZAJNA ORUDA

1. - Elementi metka za bestrzajni onida 267

2. - Podela munucija za bestrzajni oruda ро kaUbru 268
3. - 57 mm municija za bestrzajni top М18 (а) 268
4. - 75 mm mwnaci,ja za bestrzajni нк~р М20 (а) 278
5. - 82 mm muniieija za bestrzajni top M60 i М60А 292

7
 U V О D
Največi deo tehničkih uputstava (Ts-V) o municiji, koja su danas
na snazi, izraden je gotovo pre jedne decenije, dok su izvesna (na
primer američka) izdata čak i pre 20 godina! . Sasvim razumljivo, ova
uputstva su u meduvremenu izgubila znatno od svoje aktuelnosti, ~
obzirom na veoma brzi razvoj tehnike naoružanja u svetu i kod nas .
Pored toga, celokupna materija iz ove obasti, rasporedena je u sedam
posebnih knjiga, kojih danas ima sve manje, ili ih gotovo nema (naro-
čito u nižim jedinicama), jer u meduvremenu nisu štampana nova
izdanja . Stoga је ~ obzirom na ove okolnosti bibo nužno izraditi jednu
ovakvu zbirku tehničkih uputstava o celokupnoj municiji kojom raspo-
laže JNA .
Tehničko uputstvo »Municija«, izradeno je največim delom na
osnovu tehničke dokumentacije za proizvodnju - remont municije .
Za sredstva gde ovakva dokumentacije nije postojala - na primer za
največi deo američke municije - vršeni su preseci originalnih metaka
i na taj način uzimani najbitniji podaci .
Največa pažnja u radu posvečena je opisu metaka (mina, bombi),
kao i rnedusobnom funkcionisanju pojedinih mehanizama i sklopova .
Radi lakšeg pračenja teksta, uz opis su priložene odgovarajuče ilustra-
cije . Pored ovog, u sklopu obrade svakog kalibra municije posebno,
dati su i najnužniji tehnički i balistički podaci, kao i način pakovanje
i obeležavanja municije .
Celokupno gradivo Uputstva podeljeno je u deset poglavija . Svaka
glava čini celinu za sebe, tako da se može koristiti nezavisno od ostalog
dela knjige . U opštem delu Uputstva (glava I), date su najpre neophodne
definicije, objašnjenja pojmova i šета podele municije p0 vrstama .
Zatim je ukratko iznet pregled eksplozivnih i drugih materija koje su
ugradene u pojedine vrste municije i izneti (u najopštijim crtama)
osnovni principi održavanja municije . Ostala poglavija obraduju peša-
dijsku municiju, artiljerijsku municiju, mine za minobacače itd .
Usled obimnosti materije, Uputstvo nije moglo biti štampano u
jednoj knjizi, v еč u dva dela . Tako na primer, artiljerijsku municije
(glava X) je izdvojena u posebnu knjigu - deo II, -dok je ostala muni-
cija (glava 1-IX) grupieana sve u jednoj knjizi deo I .

9
 Tehničko Uputstvo »Municija< je prvenstveno namenjeno tehničkim
organima jedinica i ustanova JNA i odgovarajučim organima teritorijalne
odbrane i civilne zaštite . Medutim, Uputstvo može korisno poslužiti
nastavnim i školskim centrima za elementarnu obuku ljudstva iz oblasti
municije . Na izvesan način, Uputstvo pretstavlja dopunu uputstava TS-I,
kao i rodovskih pravila za pojedina oružja - oruda, te se kao takvo
može upotrebiti .

10
 Glava I

OPŠTI DEO

1 . - OPŠTI POJMOVI I PODELA MUNICIJE

1 . - ~vа tela napunjena eksplozivnom ili nekom drugom mate-

rijom, koja su sposobna da na cilju izazovu odrec eni efekat, nazivamo
zajedničkim imenom - municija .
Danas je u upotrebi znatan broj vrsta municije, koje se medusobno
razlikuju ро nameni, o b iku, konstruktivnim parametrima, načinu lan-
siranja, dejstvu na cilju i dr .
P0 najopštijoj podeli, svu municiju možemo podeliti na sledeče
osnovne grupe, i to :
- pešadijska municija ;
- artiljerijska municija ;
- mine za minobacače ;
- municija za bestrzajna oruda ;
- mine za ručne bacače ;
- trom bi onske mine ;
- artificije ;
- ručne bombe, i
- rakete .
U širem smislu, kao municija smatraju se i minskoeksplozivna
sredstva .'
2 . - Pešadijska municija je prvenstveno namenjena za gacanje
živih ciljeva . Ako je kompletirana specijalnim vrstama zrna (pancirno,
obeležavajuče i dr .), može se upotrebiti i za izazivanje posebnih efekata .
Pešadijska municija se ispaljuje iz oružja za neposredno gadanje, koja
daju veliku početnu brzinu i položenu putanju .
Prema vrsti oružja za koje je namenjena, pešadijska municija deli
se na : pištoljsku, puščanu i mitraljesku .

1) suštimska razhka Izгnedu muniaije i minsko-eksplozivnih srcdstava sastoji se

u tome što mn' nicija aktivno ide na oilj, a minsko-eksplozivna sredstva pasivno
čekaju euj . Iz ovoga i proizilazi relativno jednostavnija konstrukcija ovih drugih .
MinSko-eksplozivna sredstva su obradema u knjizi »Minsko- eksplozivna sredstva
MES«, Ts-V, 153, i zdamje TU-DSNO 1971 .g .

1 1
 Pištoljska municija namenjena je za gac anje iz pištolja i automata,
a obuhvata kalibre 7,62-11,43 mm . Puščana municija obuhvata kalibre
7,62-8 mm i upotrebijava se iz pušaka, puškomitraljeza i mitraljeza .
Mitraljeska municija je namenjena za gac anje iz mitraljeza kalibra
do 14,5 mm .
Pešadijska municija, u odnosu na vrstu zrna, kojom je kompleti-
rana, deli se na dye osnovne grupe, i to :
- municiju sa zrnom za uništavanje živih ciljeva (lako, teško ili
univerzalno) ;
- municija sa zrnom za uništavanje tehničkih sredstava (pancirno,
pancirno-zapaljivo i pancirno-zapaljivo obeležavajuče) .
Pored ovih grupa, postoji i municija sa zrnima čiji se let može
pratiti na putanji (obeležavajuča) .
Pešadijski metak se sastoji iz ovih osnovnih elemenata : zrna, čahure,
barutnog punjenja i inicijalne kapsle . U pomočne elemente pešadijske
municije spadaju okviri, redenici, municijske kutije i dr .
Opis pešadijske municije dat je u Glavi II .

3 . - Artiljerijska municija je namenjena za uništavanje žive sile i

tehničkih sredstava, kao i za zadimljivanje i osvetljavanje odredenog
zemljišnog prostora . Za izvršenje ovako raznovrsnih zadataka, artilje-
rijska municija se kompletira odgovarajučim vrstama granata-zrna .
Za tučenje živih ciljeva, gde pre svega treba da dode do izražaja
parčadno dejstvo, upotrebjavaju se meci sa trenutnom granatom . Za
gac anje gde je neophodno izvršiti izvesno rušenje (udarnim talasom) -
- na primer lakih poljskih zaklona - koriste se meci sa fugasnom
granatom . Ako je karakter cilja takav da je potrebno kombinovati
jedno i drugo dejstvo (parčadno i rušeče), upotrebljavaju se meci sa
trenutno -fugasnom ili tempirnom granatom .
Uništavanje ciljeva koji se nalaze pozadi oklopa vrši se mecima
sa pancirnim, potkaHbarnim i kumulativnim zrnom . Pancirna i potka-
libarna zrna dejstvuju na cilj isključivo svojom kinetičkom energijom,
dok kumulativna zrna vrše probijanje prepreke kumulativnim mlazom .
Postoje i pancirna zrna koja razaranje cilja vrše udarnim talasom,
Kod nas se ova zrna nazivaju : protivoklopna- obeležavajuča-POZ . Dejstvo
ovih zrna zasniva se na principu Hopkinsonovog efekta (vidi tačku 1597) .
Stvaranje neutralnih maskirnih zavesa radi prikrivanja vlastitih
trupa i objekata i zaslepljivanje protivnika, omogučeno je upotrebom
dimnih zrna. Dimna zrna mogu biti laborisana belim fosforom ili FS
smešom (udarna) i НС smešom (tempirna) .
Osvetljavanje bojišta pri nočnim dejstvima vrši se ротоси osvet-
ljavajučih zrna . Glavni eksploatacioni parametri osvetljavajučih zrna
su intenzitet emitovane svetlosti i vreme trajanja emisije . Savremena
osvetljavajuča zrna srednjeg kalibra daju svetlost jačine oko 500000
kandela, a vreme gorenja baklje je oko jedne minute . Svetlosnu energiju
kod ovih zrna daje baklja, koja je načinjena od posebnih pirotehničkih
smeša . Spuštanje baklje ka zemlji vrši se padobranom . Aktiviranje
zrna obezbeduje se preko tempirnog ира1јаса, te su i ova osvetljavajuča
zrna tempirnog tipa .

12
 U odnosu na okolnost kako je kompletirana pojedinim elementima,
artiljerijska municija može biti sa sjedinjenim, polusjedinjenim i dye-
delnim metkom . Dvodelni meci su sa ili bez čaure .
Prema kalibru, artiljerijska municija se deli na municiju malog
(20-57 mm), srednjeg (75-127 mm) i velikog kalibra (>150 mm) .
Posebnu grupu metaka čine 128 mm rakete za VBR .
Postoji i podela artiljerijska municija ро taktičkoj nameni (ро
taktičkim nosiocima) - zemaljska, pay, oklopna, obalska i dr . -, ali
je iz čisto praktičnih razloga, u ovom Uputstvu usvojen princip podela
navedene u prethodnom stavu, gde su kalibri municija pored ani hro-
nološki ро njihovoj rastučoj vrednosti .
Opis artiljerijska municija dat je u Glavi X .
4 . - Mine za minobacače stt namenjene za uništavanje ciljeva na
zadnjim nagibima zemljišta, ~ obzirom da minobacač to omogučava
svojom ubacnom putanjom . P0 svom obl iku, mina je kapljastog obl ika .
Ispaljuje se iz oruda (minobacače) sa glatkom cevi, te je snabdevena
stabilizatorom . Vodenje mine u cevi ostvaruje se preko centrirajučih
prstenova na krilcima stabilizatora . Izbacivanje mine u prostor, vrši
se ротоси barutnog punjenja .
Mine za minobacače se u odnosu na kalibar dele ро ~1едеčет :
- 60 mm mine za minobacač М57 ;
- 82 mm mine za minobacače, i
- 120 mm mine za minobacače М38 i UB, М52 .
Pojedinačni opis mina dat je u Glavi VIII .
5 . - Municija za bestrzajna oruda je namenjene za uništavanje
živih ciljeva i oklopljenih tehničkih sredstava, te prema tome u borbe-
nom kompletu ovih oruda postoje i odgovarajuče vrste metaka .
U odnosu na drugu artiljerijska municiju, meci za Bst topove se
donekle razlikuju . Naime, kod večine ovih metaka čaura је perforirana
ро plaštu, a vodeči prsten nazubi jen . Ovakva konstruktivna odlika
uslovljena je funikcijom metka, jer pri opaljenju, barutni gasovi slobodno
otiču kroz zatvarač natrag, te ne dolazi do trzanja cevi topa .
Municija za Bst topove se prema kalibru deli na :
- 57 mm municiju za Bst top М18 ;
- 75 mm municiju za Bst top М20 ;
- 82 mm municiju za Bst top М60 i 60А .
Opis prednjih metaka dat je u Glavi IX .
6 . - Mine za ručne bacače . Za ručne bacače postoji samo jedna
vrsta bojevih mina i to kumulativna . Ovo je shvatljivo ~ obzirom na
taktičku namenu ručnog bacače, kao oruda za masovnu neposrednu
borbu sa neprijateljskim oklopnim sredstvima . Gac anje tenkova vrši
se na daljini do 200 m . Probojnost mine je skoro 300 mm, što znači da
ne postoji savremeni tenk čiji oklop mina ne može da probije .
Kumulativna mina za ručni ~асаč nema vlastiti pogon, уес kine-
tičku energiju dobija u cevi bacače usled pritiska stvorenog sagore-
vanja pogonskog punjenja mine .

13
 Mina ne rotira na putanji, vеč se sta~bilizacija vrši ротоčи krilaca
koja ~u ugradena na repu stabilizatora .'
Opis kumulativnih mina za ručni bacač dat je u Glavi VI .
7. - Trombonske mine . Uvoc enjem trom bl onskih mina u nao-
ružanju pešadijskih jedinica, znatno je иv еčапо njihovo vatreno dejstvo .
Tako na primer, ротоčа trenutne mine gadanje five sue neprijateija
može se vršiti na daljinama do 400 m (ručna bomba se može najdalje
baciti 40 m), a tučenje oklopljenih sredstava (kumulativnom minor)
na daljini do 150 m . Pored ove dye vrste mina, postoji dimna i osve-
tljavajuča mina, tako da je asortiman gotovo kao kod artiljerijske
municij e .
Kao što je poznato, ispaljivanje mina vrši se ротоси naročitog
uredaja nazvanog trom bl on, a koji se namešta na cev puke
. Lansiranje
mina je sa bojevom čаигот pešadijskog metka .
P0 načinu dejstva, trom blonske mine se dde na:
- mine za dejstvo P0 živoj sili (trenutno) ;
- mine za uništavanje tehničkih sredstava (kumulativne) ;
- mine za stvaranje posebnih efekata (dimne i osvetljavajuče) ;
- mine za obuku u rukovanju i gadanju (vežbovne) .
Detaljan opis trom bl onskih mina dat je u Glavi VII .
8. - Artificije . Za veštačko izazivanje pojedinih efekata (svetlosni,
zapaljivi, dimni, zvučni i dr .), koriste se artificije . U našem slučaju od
interesa su osvetljavajuča sredstva (signalna municije) i sredstva za
proizvodnju pucnja (topovski udari) . Prva su namenjena za osvetlja-
vanje terena i signalizaciju, a druga za imitaciju topovskog pucnja i
detonacije granate pri izvodenju taktičkih vežbi . Signalise zvezdice, kao
osnovni nosioci svetlosne energije, proizvode se od pirotehničkih smeša
ро posebnoj recepturi . Izraduju se u više boja - bela, crvena, žuta i
zelena. Topovski udari mogu biti izradeni na bazi crnog baruta ili
TNT-a .
Opis artificije dat je u Glavi III .
9. - Ručne bombe . Ručne bombe nemaju vlastiti pogon, te se
na с~1ј bacaju isključivo rukom . Namenjene su za borbu sa živom ~~1от
neprijatelja u bl iskoj borbi (napadne i odbrambene) i uništavanje oklo-
pljenih sredstava (protivtenkovske) . Ručne odbrambene bombe imaju
ира1јаč, košuljica i eksplozivno punjenje. Upaljač је ~а usporačem,
koji obezbeduje dejstvo bombe nakon 4-5 sekundi od trenutnog baca-
nja . Ručne protivtenkovske bombe imaju još i stabilizator i konusno
udubljenje u eksplozivnom punjenja, koje pri dejstva obezbeduje
formiranje kumulativnog mlaza, koji vrši probijanje prepreke .
Kompletan opis borbi dat ;je u Glavi IV.
10. - Rakete za 90 mm bacač »Bazuka« . P0 nameni, kumulativne
rakete za bacač »Bazuka« odgovara našoj kumulativnoj mini za ručni
bacač za uništavanje neprijateljskih oklopljenih sredstava . U pogledu
1) U stvari mina !ima neznatnu (blagu) rotaciju, koja se stvara usled otpora
vazduha na zakošena krilca stab .i zatora . Ova rotaoija je neophodna radi o4k1a-
njanja negativnog uticaja ekcentričnosti i drugih odstupanja od idea]inih mera,
koja su neizbežna u toku proizvodnje municije.

14
konstrukcije, postoji znatna razlika, jer raketa ima raketni motor sa
čvrstim pogonsikim gorivom . Raketu pokreče reaktivna sila produkta
sagorevanja barutnog punjenja koji ističu kroz mlaznice, te se ovakvi
projektili najčešče nazivaju »sa reaktivnim pogonom« .
Za razliku od mina za RB, gde se aktiviranje inicijalne kapsle
vrši г ehaniakim putem, ovdc je primenjen električni sistem, preko
elе ktroupaljača koji je ротоси dva provodnika u vezi sa izvorom elek-
trične struje .
Stabil%zacija rakete na putanji vrši: se preko aerodinamičkih povr-
šina za stabilizaeiju - krilaca, koja su ugradena, na repu rakete .
Napomena u pogledu rotacije mine na putanji, data koid mine za RB,
odnosi se i na raketu za ~асаč »Bazuka« .
Lansiranje rakete u prostor vrši se iz odgovarajučeg bacača . To
je u stvari jedna šир1ја, 1agana ccv koja je otvorena ~ obe strafe i
opremljena potrebnim priključcima .
Opis kumulativne rakete za ~асаč »Bazuka« dat je u Glavi VII .

2 . - EKSPLOZIVNE MATERIJE U MUNICIJI

11 . - Eksplozivne materije su gasovite, tečne ili čvrste materije,

koje pod uticajem pogodnog impulsa prelate u stabilna jed iinjenja i
to uglavnom gasove i vodenu paru, uz oslobadanje velike količine top-
lote . Oslobodena toplota, preko širenja gasova i vodene pare, pretvara
se u mehanički rad, koji je iskoriščen za izbacivanje zrna iz cevi i za
postizanje odredenog efekta na cilju - rasprskavanje košuljice zrna .
Radi pravilnog i potpunog poznavanja dejstva municije kao celine,
neophodno je proučiti elemente iz kojih se ova sastoji . U prvom redu
treba potnavati osnovne osobine i upotrebu eksploziva koji se prime-
njuje za laboraciju municije i njenih clcir ienata . Svaka vrsta cksplozivi
ima svoju posebnu namenu U sastavu ednog metka . Ovo iz razloga
što je jedain eksploziv pogodan za jednu svrhu a nepodesan za drugu .
Tako na primer, cksplozivi koji se ироtге ~1 ја v аји za rasprskavanje
košuljica zrna, ne samo da nisu pogodni v еč su i opasni ako se upo-
trebe za pogon zrna iz cevi oruda . Isto tako, cksplozivi koji se upotreb-
1јаv аји za punjenje inicijalnih i detonatorskih kaps,li, vrlo su -osetljivd
na udar, trenje i toplotu, pa se samo maic količine ovih eksp1oziva
mogu upotrebiti bez ,opasnosti .
Prema dejstvu od kojeg zavisi upotroba svake vrste cksplozivnih
materija ove se dde na : barute, brizantne eksplozive i inicijalne
cksplozive .

1) BARUTI
12 . - Baruti ili pogonski (gurajuči) cksplozivi su izradeni od
lakozapaljivih materija, koje kada se zapale u barutnoj komori, vrlo
i

brzo sagorevaju i daj e

u veliku količinu gasova . Ovi gasovi prouzrokuju
postepen au i snažan pritisak, pa su zbog toga pogodni za izbacivanje

15
zrna iz cevi oruda . Kod baruta je najvažnija karakteristika brzina
i

gorenja i pmiliv gasova, koji zavisi od obl ika barutnih zrnaca, hemij-
skog sastava 'baruta, gustine barutnog punjenja i dr .
Prema hemijskom sastavu, postoje dye osnovne vrste baruta, i to :
malodimni i dimni barut . U malodimne barute spadaju : nitrocelulozni,
nitroglicerinski i nitrogvanidinški . U dimne barute spada : crni barut .

A - Malodimni baruti

13 . - Malodimni baruti . Naziv » malodimni« nastao je otud što

prilikom opaljenja metka iz oruda dolazi do neznatne pojave dima
ispred cevi oruda . Ovaj dim ne potiče od samog baruta, v еč od mate-
rija koje se pri izradi dodaju barutu u malim količinama (1-3%) u
različite svrhe, bib o kao stabilizatori, želatiinizatori baruta ili sredstava
za smanjenje bi jeska ispred usta cevi pri opaljenju rnetka .
Osnovni sastoja~k svih vrsta malodimnih baruta je nitroceluloza .
Ukoliiko je barut izraden samo od nitroceluloza, kao aktivna kompo-
ncnte, takav barut se zove jednobazni ili nitrocelulozni barut . Barut
koji pored nitroceluloza sadrži još ne'ku a ktivnu kom onentu, na primer
nitrogHcerin, zove se dvobazni ili nitroglicerinski barut . U ovu g-rupu
spada i diglikolni i barut, jer on pored nitroceluloza sadrži još i dinitro-
digHkol . Ako se dvobaznom barutu doda i treča aktivna komponenta,
kao što je nitrogvanidin, takav se barut naziva trobazni ili nitrogva-
nidinski .

14 . - Nitrocelulozni barut je izraden od nitroceluloza koja je

želatinizirana u isparljivom rastvaraču . Ovaj barut može da sadrži i
do 97 % nitroceluloza . On ima mikrozrnastu strukturu, što uslovljava
brže početmo sagorevan,je, koje se usporava grafitiranjem . Nitrocelu-
lozni barut se može prepoznati ро upadijivom mirisu rastvarača etra i
alkohola . Barut je ро izgledu krta, rožasta, slabo prozirna materija .
Ako nije grafitiran, on je svetložute do tamnozelene boje sa hrapavom
površinom . Pa1i se na temperaturi od 180°Г .
Jedan od ,ozbiljnih nedostataka nitroceluloznih baruta je njihova
higroskopnost . Da bi se ovo u izvesnoj meni spreč_ilo, barutu se u toku
proizvodnje dodaje dinitrotoluol ili dibutiltalat koji ih č~пе manic oset-
ljivim na vlagu .
Zbog relativno nis'ke temperature sagorevanja (2400-2700°С), što
pozitivno utiče na veik trajanja cevi, ovaj barut je našao široku primenu
LI municiji .

15 . - Nitroglicerinski barut sadrži nitroceluloza i nitroglicerin .

Nitroglicerin služi kao želatinizator i kao aktivna komponenta baruta .
Ovaj barut je snažniji od nitroceluloznog, ali mu je negativna strana
što ima visoku temperaturu gorenja (do 3800°С) š to uslovljava brže
habanje cevi . Nitroglicerinski barut je elastičan, glatkih površina, slat-
kog ukusa i proziran je . Upotre bi java se za barutna punjenja minoba-
cačkih mina, za pogonska punjenja kod raketa i oruda velike moči
dejstva . U svom sastavu može ,imati do 40% nitroglicerina .

16
 16 . - Nitrogvanidinski barut je trobazni barut, jer sadrži tri
aktivne materije : nitrocelulozu, nitroglicerin i nitrogvanidin . Ovaj barut
je sivkaste ili bele boje i poznat je pod nazivom »beli barut« . Osobina
baruta je š to daje nižu temperaturu pri gorenju, a уеčи količinu barut-
nih gasova od nitroceluloznog i nitroglicerinskog, pa zbog toga manje
haba cev oruda . Zbog niže temperature gorenja, 'barut se još naziva i
»hladni< (NGH) barut . Nedostatak mu je što se može izrac ivati samo
u krupnim zrncima, a to uslovljava njegovu upotrebu samo kod barut-
nih punjenja municije za srednje i velike kalibre oruda .

17 . - Osnovni nedostatak svih malodimnih baruta je hemijska

nestabilnost, koja potiče od nestabilnosti nitroceluloze . Ova nestabilnost
može izazvati paljenje i eksplozijc baruta pri uskladištenju municije,
pa se zbog toga oni redovno ispituju . Da bi se hemijska stabilnost
malodimnih baruta poboljšala, dodaju im se pri izradi razne hemijske
materije koje se zajedničkim imenom nazivaju stabilizatori . Najpozna-
tiji stabilizatori su difenilamin i centralit .

B - Crni barut

18 . - Crni barut je mehanička smeša kalijeve šalitre (75%), drve-

nog uglja (15 %) i sumpora (10%) . Crni barut je tamno-sive do crne boje .
Sitan je a zrnca su mu nepravilnog geometrijskog o bl ika . Osetljiv je
na trenje, plamen i udar . Vrlo je higroskopan, a sa više od 15% vlage
ne može se uopšte zapaliti . Dobra strana crnog baruta je ta što је
neograničeno stabilan, ukoliko se čиv а u hermetičkom pakovanje .
Crni barut se upotrebi java za izradu pripala barutnih punjenja,
pojačnika topovskih kapsli i ира1јаса, tempiranih kolutova, obeleža-
vajučih punjenja vežbovnih zrna, izbacnog punjenja dimnih i osvetlja-
vajučih zrna itd .
2) BRIZANTNI EKSPLOZIVI

19 . - Brizantni cksplozivi imaju velike razornu тос, koja se

naziva brizantnost . Ova razorna mo zavisi uglavnom od brzine raspa-
danja tj . od detonacione brzine . Zbog toga se ovi cksplozivi upotrebi ja-
vaju za punjenje košuljica artiljerijskih zrna, mina, bombi, i dr . Mogu
se upotrebi javati kao čisti ili medusobno pomešani, radi povečanja
brizantnosti, smanjenja osetljivosti, ili iz ekonomskih razloga. U bri-
zantne eksplozive koji se danas najviše koriste spadaju : trotil, tetril,
pentrit, heksogen i amonijum nitratni cksplozivi .

20 . - Troth l (TNT) je kristalna materije, bledo žute boje sa taakom

topljenja od 80,5 °С, zbog čega se u košuljice može laborisati livenjem
ili presovanjem . Vrlo je stabilan, a naročito ako je prilikom izrade
dobro prečiščen . Ovakav se može gotovo neograničeno čuvati bez pro-
mene . Nije higroskopan i praktično se u vodi ne rastvara . Manic je
osetljiv na trenje i udar od drugih brizantnih eksplozive, što mu je
vrlo dobra osobina . Pall se na temperatur od oko 300°С . Sagoreva
mirno, žutim i čadavim plamenom, pošto ira negativan bilans kiseo-
nika . Detonaciona brzine mu je 6700 m /sek . Trotil se upotrebijava kao
stalno eksplozivno punjenje kod granata, mina, bombi i dr . Pored toga
može se upotrebiti u smeši sa amonijevom šalitrom (amatol), pentritom
(pentolit), tetrilom (tetratol) ili heksogenom za punjenje kumulativnih
zrna (mina) .

21 . - Tetril je kristalna materija žute boje . Nije higroskopan i U

vodi se ne rastvara . Otrovan je, a kožu boje crveno . Hemijski je dovoljno
stabilan . Topi se na temperaturi 130°С, a pali na oko 200°С . Detona-
ciona brzina tetrila je 7700 m/sek . Čist tetril se upotrehi java kao sekun-
darno punjenje detonatorskih kapsli . Pomešan ~а 30-50% trotila
upotrebi java se kao punjenje artiljerijskih zrna (tetratol) .

22 . - Pentrit u čistom stanju je bela kristalna materija . Njegova

razorna тос је v еčа od trotila i tetrila (detonaciona brzina mu je
8100 m/s .), au je zato više osetljiv na udar . Čist pentrit kao eksplozivno
razorno punjenje se ne upotrebljava zbog velike osetljivosti na udar .
Medutim, kao sekundarno punjenje detonatorskih kapsli za ира1јасе
je gotovo nezamenljiv . Flegmatizovana sa 10-20% parafina ili voska,
upotrebi java se za punjenje detonatora i laboraciju pancirnih zrna .
Pomešan ~а 30-70% trotila, upotre bi java se za punjenje kumulativnih
zrna (pentolit) .

23 . - Heksogen je ро izgledu sitno kristalna materija bele boje .

Nije higroskopan i u vodi se ne rastvara . Vrlo je stabilan i p0 ovoj
osobini se pri'~ižava trotilu . Topi se na temperaturi od 200°С . Deto-
naciona brzina heksogena je 8300 m/sek . Zbog velike stabilnosti i naj-
иеčе brizantnosti, heksogen je danas najcenjeniji brizantni eksploziv .
Čist se upotrebijava za sekundarna punjenja detonatorskih kapsli za
ира1јасе . Flegmatizovan sa 5% voska upotrebljava se za detonatorska
punjenja ира1јаса . Pomešan ~а 40-80% trotila upotre bijava se za
punjenja kumulativnih zrna i granata protivavionske artiljerije . Ova
smeša se zove heksatol, ciklotol, Corp B i ~1 .

24 . - Amonijum - nitratini eksplozivi koji se upotrebi javaju za

laboraciju košuljice zrna, mina, bombi i dr . predstavljaju smešu ато-
nijum - nitrat i trotil ili nekog drugog brizantnog eksplozivi . Najpoz-
natiji su : amatol, amonal i amonijev pikrat .
Amatol je smeša amonijum - nitrata i trotila u odnosu 50/50 ;
60/40 i 80/20 (brojitelj predstavlja procenat amonijum - nitrata, a
imenitelj - procenat trotila) .
Amonal , pored amonijum - nitrata i trotila ima u svom sastavu
5-20% aluminijuma u prahu radi dobijanja odgovarajučeg zapaljivog
dejstva eksplozivnog punjenja .
Amonijev pikrat je mešavina amonijum - nitrata sa pikrinskom
kiselinom . Zbog male osetljivosti na udar upotrebi java se kao eksplo-
zivno punjenje kod pancirnih zrna, koji moraju da izdrže jako napre-
zanje pri udaru u oklop . Ovaj eksploziv obeležava se oznakom >D«
ili »ЕХР-D« .

18
 3) INICIJALNI EKSPLOZIVI

25 . - Inicijalni eksplozivi se karakterišu velikom osetljivošču na

udar, trenje i plamen . Pod dejstvom bib o kojeg od ovih impulsa, prelaze
u detonacije . Najčešče se upotre bi javaju za iniciranje brizantnih Cksplo-
zivi, odnosno za paljenje baruta .
U inicijalne eksplozive koji se najčešče primenjuju pri izradi rnuni-
cije spadaju : živin fulminat, olovni azid i teneres .

26 . - Živii fulminat je ро izgledu kristalna materija bele boje .

Nije higroskopan . U vodi se ne rastvara, au mu vlaga smanjuje oset-
ljivost . Živin fulminat je prema udaru najosetljiviji od svih eksplozive
koji su našli praktičnu primenu . Detonaciona brzina mu je 5400 rri/sek .
Živin fulminat se upotrebijava za izradu inicijalnih kapsli za peša-
dijsku municiju, ира1јаčе i topovske kapsle, kao i za primarno punjenje
detonatorskih kapsli . čančiči tih kapsli se izraduju od bakra ili
mesinga .

27 . - Olovni azid je kristalna materija bledo žute boje . Nije higro-

skopna . Prisustvo vlage mu ne smanjuje osetljivost, te može da detonira
i pod vodom . Na toploti i uopšte, mnogo je postojanija od živiпog
fulminata . Olovni azid je dva do tri peta manje osetljiv na udar od
živinog fulminata, a тос iniciranje mu je 5-10 peta уеčа .
Olovni azid se upotrebljava za izradu detonatorskih kapsli i to
kao primarno punjenje, zbog relativno male osetljivosti . Takode se
koristi i za izradu kapsli za ира1јасе . čапč~č~ navedenih kapsli se izra-
Juju od aluminijuma . Ukoliko su kapsle otvorene, iznad sloja azida se
stavlja i tanak sloj teneresa . Ovaj ga žtiti od prisustva vazduha, jer
olovni azid hemijski reaguje sa ugljen dioksidom, a teneres istovre-
meno obezbeduje sigurno iniciranje pošto je na planien osetljiviji
od azida .

28 . -- Teneres je manic osetljiv od olovnog azida, a тос iniciranje

mu je mania i od živinog fulminata . Na plamen je vrlo osetljiv, a pri
detonacije daje dugačak plamen . ~am trnneres nema praktičnu pri-
menu, pa se upotre bijava kao obavezan dodatak (gornji sloj) u azidnim
detonatorskim kapslama .

29 . - Inicijalne smeše . Cisti inicijalne eksplozivi se nikada ne upO-

trebijavaju za laboraciju inicijalnih kapsli, уеč se sastavljaju odgova-
rajuče smeše . Ove smeše mogu biti različitog sastava š to zavisi od
namene kapsle, tj . da Ii je u pitanju inicijalne kapsle za pešadijski
metak, ира1јаč, topovske ili minabacačku kapsle i dr . Najčešče kom-
ponente od kojih se spravljaju inicijalne smeše su : živin fulminat, kali-
jum hlorat i antimontrisulfid . Bez obzira na vrstu upotrebjavanih
sastojaka, inicijalne smeše moraju da zadovolje sledeče uslove : da su
dovoljno osetljivi na udar igle, tj . da se lako pale, da daje dugačak
plamen visoke temperature i da su sigurne za rukovanje i čиv апје .

19
 3 . - OSNOVNI PRINCIPI ODRŽAVANJA MUNICIJE

30 . - U toku uskladištenja municije, preduzimaju se različite mere

za očuvanje njenog kvaliteta i što dužeg roka upotrebe . Nabrojačemo
nekoliko najbitnijih :
- obezbedenje optimalnih uslova uskladištenja municije ;
- periodična kontrola tehničkog stanja тил~с~ ;је i hemijske sta-
bilnosti baruta ;
- održavanje i remont municije ;
- opšte i pirotehničke mere bezbednosti i dr . 1
Osim prednjeg, značajnu komponentu u sklopu održavanje, pred-
stavlja i pravilna indentifikacija municije .

1) OBEZBEDENJE OPTIMALNIH USLOVA USKLADIŠTENJA MUNICIJE

31 . - Da bi se zaštitila od atmosferskih i drugih uticaja, kao i

da bi se uopšte ~аčиуа~а, municije se smešta u propisane magacine .
Objekti za smeštaj municije su uglavnom nadzemnog tipa . Oko maga-
cina se izgraduju zaštitni nasipi, kao preventivno obezbedenje od udar-
nog talasa pri eventualnoj eksplozijc municije u susednom objektu .
Municija se u magacinima slaže u odgovarajuče stokove, koji pru-
žaju mogučnost lake manipulacije i neophodnog strujanja vazduha
(izmedu stokove), čime se izbegava stvaranje kondenzata i sprečava
oštečenje municije .
Razmeštaj municije unutar skladišta je u skladu sa osnovnim prin-
cipima pirotehničke bezbednosti . Naime, osetljivije vrste municije i
njenih elemenata izdvojeno se čиv аји od ostale i to : sredstva za paljenje
i iniciranje, artificije, specijalna municije, municije sa nestabiln т baru-
tom i nepoznatim serijama baruta, neispravna municije, municije koja
je pretrpela udes i s1 . Pored ovog, ograničava se i količina eksploziva
koja se može nalaziti u jednom objektu, kao i medusobno odstojanje
izmedu pojedinih objekata . Granična količina eksploziva koja se može
čuvati u magacinu je 8000 kg, odnosno 120000 kg baruta . Medusobno
odstojanje izmedu objekata u kojima se čиv а municije odreduje se ро
posebnoj formuli .

2) PERIODIČNA KONTROLA TEHNlCKOG STANJA MUNICIJE

I IIEMIJSKA STABILNOST BARUTA

32 . - Radi bl agovremenog иоčа vапја odgovarajučih promena na

municiji i preduzimanja potrebnih mera, organizuje se periodična (siste-
matska) kontrola tehničkog stanja municije i njene ambalaže . Ova kon-
trola je poznata pod nazivom »Kontrolno-tehnički pregled - КТР« .
Zavisno od nivoa na kojem se želi utvrditi tehničko stanje municije,
postoji redovni i vanredni kontrolno-tehnički pregled . Redovni KTP (pre-
gled municije u propisanim vremenskim intervalima), vrše jedinice za

1) Ovde neče biti reči o proizvodno-tehniokim činiocima koji su itekako značajni

za dužinu roka upotrebe municije i njen kvalitet .

20
tehničko održavanje municije, a pri ovom se obavlja samo vizuelna
kontrola . Vanredni KTP, medutim, podrazumeva delaboraciju municije
radi utvrdivanja tehničkog stanja pojedinih elemenata, kao i izvršenje
poligonskih ispitivanja (KTG), radi provere bojevog dejstva municije .
Vanredni KTP, načelno, vrše organi ssNO .
Na osnovu tehničkog stanja municije nadenog pri redovnom i van-
rednom KTP (kao i drugih podataka), vrši se programiranje radova
na opravci municije .
U okviru pračenja tehničkog stanja municije, jedna od posebnih
mera u utvrc ivanju njene ispravnosti je provera hemijske stabilnosti
baruta u municiji . Poznato je da malodimni baruti imaju osobinu
da se vremenom hemijski razlažu, pri сети oslobac аjи gasove nazvane
azotovi oksidi . Hemijsko razlaganje ovih baruta je pračeno stalnim
razvijanjem toplote . Oslobodena toplota se teško odvodi, te se tako
izdvojena na pojedinim mestima može nagomilati do te mere da to
izazove samozapaljenje baruta . U cilju da se utvrdi kada je nastupio
opasni stadijum razlaganje baruta, postoje odgovarajuče metode ispi-
tivanja stabilnosti baruta . standardna metode ротоси koje se u JNA
utvrduje stabilnost baruta je : metode grejanja baruta na 100°C . Postoje
i druge metode koje se u ovu svrhu koriste, au i se one upražnjavaju
11 odgovarajučim institutima i preduzečima vojne industrije .

Ispitivanje stabilnosti baruta vrši se se na uzorcima baruta koji

su posebno kolekcionirani pri laboratorijama za ispitivanje stabilnosti
baruta . Obaveštavanje jedinica i ustanova JNA o rezultatima ispitivanja
vrši Tehnička uprava ssNO .

3) ODRŽAVANJE I REMONT MUNICIJE

33 . - Da bi se obezbedio neophodni nivo kvaliteta municije, ne

mali značaj imaju i mere koje se u ovom cilju preduzimaju u nižim
jedinicama i ustanovama - od strafe posluga oruda, posada borbenih
vozila, rukovaoca municije i MES, referenata tehnike i dr . skup svih
radnji koje se na ovom nivou izvode, poznat je pod nazivom : tekuče
održavanje . U osnovi, suština svih radova kod nižih jedinica se sastoji
u doslednom sprovodenju u život postoječih naredenja, uputstava i
propisa, koji se odnose na municiju na vatrenom položaju i trupnom
skladištu .
Ako se u toku tekučeg održavanje (ili na drugi način) otkriju
izvesne mane na municiji, organizuju se radovi višeg stepena održavanje,
koji su poznati pod nazivom srednji remont municije . Cilj radova na
srednjem remontu je da se primenom relativno jednostavnijih postu-
paka, municije pripremi za dugoročno stokiranje . Ovde spadaju ~1едеčе
vrste poslova :
- čiščenje i zaštita artiljerijske municije od korozije ;
- zamena pojedinih elemenata municije novim ;
- provera ispravnosti municije (elemenata) ротосн posebnih ure-
daja, alata i instrumenata ;
- revizija municije u cilju otklanjanja proizvodno-tehnoloških
nedostataka ;

21
 - pregled, čiščenje i prepakivanje pešadijske municije ;
- kompletiranje municije nedostajučim elementima i dr .
Osim ovog, kao poslovi srednjeg remonta smatraju se i interven-
cije u skladištima municije i МЕ~ nakon prirodnih .nepogoda (zemljo-
tresi, popiave i ~1 .), učestvovanje u sanaciji skladišta municije i МЕ~
nakon eventualnih eksplozijc, pregled i razvrstavanje municije posle
saobračajnog udesa - sudara, prevrtanja vozila i ~1 .
Srednji remont municije izvode jedinice za tehničko održavanje
municije, ili posebno formirane ekipe od stručnih lica . Radovi se načelno
izvode na lieu mesta - gde se nalazi municija . Za svaku vrstu poslova
propisuje se posebno uputstvo, tehnološ ,ki postupak i mere bezbednosti .
Mane na municiji kao što su : laganje ира1јаса, prevremene eksplo-
zijc, nesta'bilan barut, laganje kapsli, korozija i dr . zahtevaju radove
največeg stepena održavanje - generalni remont municije . Generalni
remont municije u načelu podrazumeva zamenu (opravku) vitalnih delo-
va na municiji kao što su : ира1јас, barutno punjenje i topovska kapsla .
Generalni remont municije sprovodi se u remontnom zavodu ili
preduzeču vojne industrije . Rajvojni rad na generalnom remontu ima
~1едеčе faze : izradu TEA, izradu pp . izradu »О« serije i serijski remont .
Generalno remontovana municija ispunjava TTZ u potpunosti kao
nova municija .

4) MERE OPŠTE I PIROTEHNIčKE BEZBEDNOSTI

34 . - Pored ostalih mera koje se preduzimaju radi očuvanja neop-

hodnog nivoa kvaliteta municije, ne manje značajni ~п i postupci koji
imaju za cilj da ~аčи vаји municiju od krac е, diverzije, požara i dr .
(opšte mere bezbednosti), kao i od eksplozijc municije (pirotehnič'ke
mere bezbednosti.) .
U okviru opštih mera bezbednosti, u skladištu municije i МЕ~
se organizuje fizičko obezbedenje skladišta (stražarska služba), protiv-
požarno obezbedenje skladišta (protivpožarna služba) i prijavna služba
na ulazu u skladište .
Pirotehničke mere bezbednosti podrazumevaj u obezbedenje skla-
dišta pre svega od eksplozijc municije sa svim posledicama koje ova
prati . Detaljni postupci propisani su u posebnom uputstvu .

5) IDENTIFIKACIJA MUNICIJE

35 . - U cilju pravilnog održavanje municije, bitan elemenat pred-

stavlja i njena identifikacija . Pod pojmom identifikaeije, u smislu ovog
uputstva, treba razumeti raspoznavanje municije ротоси :
- skladišnog broja, i
- oznaka i boje na municiji i ambalaži .

A - Identifikacija municije ротоси skladišnog broja

36 . - Skladišni broj JNA je odrec~ena skupina arapskih brojeva
ротоси koje se na lak, jednostavan i nedvosmislen način može izvršiti
raspoznavanje municije . Skladišni broj JNA se sastoji od 12 cifara

22
koje su rasporec ene u grupe od ро četiri broja, razdvojene medu-
sobno crticom - 1305-1334-1184 . Prve četiri cifre u skladišnom broju
nazivaju se »broj razvrstavanja« i označavaju grupu i podgrupu u koju
je municija razvrstana . Zadnjih osam cifara nazivamo »brojem raspo-
znavanja « . Ovaj broj роеiпје od 1000-0000 i raste do 8999-9999, ~ tim
što se nikada ne ponavlja .
Grafički, skladišni broj JNA se može predstaviti :

1305-1334-1184

;rupa
broj razvrstavanja
podgrupa

broj raspoznavanja

P0 opštoj podeli materijalnih sredstava u JNA, sva eksplozivna

sredstava, pa prema tome i municija, razvrstana su u grupu 13. B1iže
odredivanje namene i karakteristika eksplozivnih sredstava, postignuto
je razvrstavanjem ovih u podgrupe . Na primer : podgrupa 05 obuhvata
municiju za pištolje, revolvere i automate, podgrupa 15 artiljerijsku
municiju kalibra 20-40 mm, podgrupa 45 ručne bombe itd . Prema tome,
kompletna oznaka »broja razvrstavanja« municije za pištolje, revolvere
i automate izgleda ovako : 1305 .
Medutim, da bi doznali konkretnu vrstu municije, neophodno je
koristiti »broj raspoznavanja « . Dakle, ovaj broj nam pruža podatke o
kalibru i vrsti oružja za koje je municija namenjena, vrsti zrna, načinu
pakovanje i dr. Prema tome, ako želimo da izvršimo identifikaciju
municije ротоси gore navedenog skladišnog broja, nači сето da je u
pitanju ~1едеčа municija : 9 mm metak sa običnim zrnom za pištolje
i automate tipa »Parabelum« (n) .
37. - Identifikacija municije američkog porekla ротоси skladi-
šnog broja (AIC simbola) objašnjena je u tački 166 .

B - Identifikacija municije pomocu oznaka

38. - Zbog ograničenog prostora, na municiji i njenim elementima

nije moguče stavljati pune nazive, te se pribegava koriščenju ustaljenih
oznaka (skračenica) sastavljenih od slova, brojeva i odgovarajučih sir-
bola . Nanošenje oznaka može biti :
Žigovi se utiskuju hladnim postupkom na ира1јасе, košuljice zrna
(mina, bombi), čaure i kapsle, a odnose se samo na elemente na koje su

23
naneti i u osnovi daju padatke o vrsti, modelul, proizvoc аа и, seriji2 i
godini izrade dotičnog elementa .
Oznake bojom mogu biti različitih nijansi, što zavisi od podioge .
Na sivomaslinastoj osnovi stavljaju se žute oznake, a na crnoj bele itd .
Oznake se nanose na košuljice zrna (mina, bombi), čaure, barutna
punjenja i ambalažu i načelno sadrže podatke o orudu, vrsti i modelu
zrna, eksplozivnom (ili drugom) punjenja, barutu i seriji .
P0 jugoslovenskom sistemu obeležavanja •m unicije, oznake (žigovima
i bojom) na municiji i ambalaži nanose se čirilicom .

1 Radi raspoznavanja, elementi me t t'ka imaju oznatku modela , 'koj a ~т je data

pnil fkom ulsvaj anj a ii таопиžапје .
Pa jugoslovenskom sistemu obeležavanja municije , oznaka тоде1а se sastoji
ad s iova >M« (početno slovo reči model) i dye aralpske brojke - 72 (godina
usvajanja u ,na0ružanje) . Na purer : М72 . Ako se na nekom elementa izvrši
izvesna prgpravka, koja bitno ne menja prvobitne osabine datiгuuog elementa,
роstојебој oznaci modela se dodaje s iovo »'Р« i jedan arapsid broj P1 . ~1о vо
P dolazi od reči prepravka, a broj je u stvari redni 'broj гprрravke . Na primer:
М72Р1 .
Američki sister obeležavanja municije je danekle sd tičan našem, au i se (и
pogledu modeia) razlilkuje u ~1едеčет :
- arapski brajevi pasle s iova M nisu vezani za gadinu usvajanja elementa
municije u naaružanje, v еč se praizvoijno odreduju ;
- prepravke koje se odnase na 'izmenu u 'konstnukcij!i, obeležavaju se ~а Al,
А2 (•prva prgpra%лkа, drwga ;prepravka 'itd .), a 1izmene a -materijala za izradu
pojedinih elemenata, obeležavaju se sa B', В2 (prva i zmena, dr uga izmena
it'd .) .
Po sovjetskom sistemu obeležavanja municije , oznaka таде1а se sastajli iz dva
dela ikoja ~п medusobno razкivojena onticom . Prvi deo oznake oine početna
slova iutvrdenog naziva zrna (OF, BR, G N ,dr .), a drugi nomenk'laturni broj
oruda za koje je metak sa pomenutom vrstoin zrna namenjen (354, 471, 530 i
dr .) . Na i primer : OF-354, BR-471, G-530 iitd . Prvii deo oznake modela daje
0bjašnjenje o vrsti zrna : OF - trenutno-fugasno, BR - panoirno~abeležaмajuče,
G - ,probojno, Z - zaipaljivo, D - dimno iitd . Drugi deo oznake modela zrna
se sastoji ad broja gnupe oruda jednog kaHbra u koju u ovi razvrstani - na
primer 35 (gr ира onuda 76 mm), 47 (grupa oruda 122 mm), 537 grupa onuda
152 mm), itd . Pozadi ave dye brajke staVija ise redni broj na kajem se konkretno
0rude vodi . Tapovi 76 mm М42 na рnimer vade se unutar svoje grupe oruda
na rednom -broj 4, a topavi 122 mm М31137 na rednam broja 1 . U ~1исаји kada
se znno 0 kojem je гес može upotrebit'i iz svih oruda odgovarajude gruipe
(recimo 53), onda se na kraju dodaje niula (0) . Prema tomne, kompletna oznaka
i

za nomenklaturni broj oruda (za navedene kalibre) izgleda ovako : 354, 471,
530 ltd .
2) Da bi se u :masovnoj praizvodnji, kao što je to slučaj sa municijoni mogao
dovoljno pouzdano pratit'i 'kvalitet izradenih elemenarta (sklopova 'i padsklopova),
ad predvidenag broja ovii'h delova formhra se skupuna kajoj se daje бdgovarajuči
naziv - u našem ~1исаји serija . DakIe, seriju Čini 0dredeni broj elemenata
municije kaj;i su praizvedeni pod istim uslovima, od irstag materijala i p0 istoj
ddkumentaaiji . Na piiimer serija ира1јаса se sastoji ad jedne serije dnicaijalnih
kapsli, jedne senije detonatansldh kapsli, jedne iserije usparača, jedne šarže
udannih iigala, 0pruga, tela itd. Svaki ad ovih elemenata (sklapa, ipadskiopa) od
kojih је načдnjen ира1'јас jma svoju sertiju . Medutim, kako je nemogude na
ира1јаси ispisati serije svih ugradenih delova, uveden je pojam zajednidke
serije t,j . labaraane senije ицра1јаса, koja u sebi objedinjava sve senije pomenutih
elemenata . Iii uzmimo primer sa osnoynim pun'jenjem za ш воа аса! ke mine
koji takode govori u gornjem duhu . Naime, osnovno punjenje se sastoji ad

24
 C - Identifikacija ротоси boje na municiji

39 . - Bojenje municije vrši se prvenstveno radi zaštite od korozije

kao i radi maskiranja . Pored toga, na osnovu boje se može izvršiti gruba
klasifikacija municije p0 nameni .
P0 jugoslovenskom sistemu obeležavanja municije na primer, sivo-
maslinastom bojom obojene su ko uljice trenutnih, trenutno fugasnih,
fugasnih i tempirnih granata (mina, bombi), crnom bojom obojena su
pancirna i podkalibarna zrna, belom bojom vežbovna, a plavom školska

iiriiciJ aLne ikapsle, ernog baruta, malodjmnog baruta ;i kartonslke čаћиге . Svi ovi
elementi imaju svaje serije 0 kojima su priman7 pojedinačno, nh falcon njihove
ugradnje u jedinu celinu (konlkretno osnovno рипјепје), prestaje da važe (~а
stanovišta obeležavanja) ranije seriije ovih elemenata, a ipunjenje dobija nowu
zajedn~iбku laboračnu sex'iiju.
Laboračna serija municije, p,rema •tome, se sastoji od jedine serije ира1јаčа,
jedine seiiije zrna, једае serije čaura, jedne serije baruta i jedne serije kapsli .
P0 jugoslovenskom sistemu obeležavanja municije, oznaka za laboračnu seniju
municije se sastoj ;i od idva ili trj slova koja označavaju prednueče (zavod) koje
je izradilo (ren iontovailo) municije (TV, RZK а s1 .), dva arapska broja !koja ozna-
čаvаји godjnu iizrade (remonta) municije (69, 72 i sl .) i na -kraju takode dva
arapska broja koja predstavljaju Tedni broj serije (01, 15, 32 'itd .) . Na primer :
ТУ7101 .
~ obzirom da je 'laboračna senija muricvje relativno veUka 0 broju metaka,
to ida bi se omoguoila sukcesivna kontrola kvaljteta i ;рх'ijem municije, unaprod
se u ovu svrhu izdvaja deo serije municije koji ~ 1 u~ kao jedinica za prijem .
Naiiv ovako odredene ikoliaine metaka naziva se - rata . . Veliaina rate odreduje
se tehniak'im и~1оv тта ха svaku vrstu metaka ро~е' по.
Američki sister obeležavanja municije predvida da 'se oznaka za laboračnu
serije municije sastoji od iosnovnog znaka, medubroja i serijs•k og -bnoja . Na pri-
mer : AMM Lot ~ОР-3-25, gde je : AMM - municija, Lot - serija, sop - osnovna
oznaka, 3 medu broj i 25 redni broj serije . Osnovna oznaka (SOP) se sastoji
od dva (iii tni siova koja predstavijaju inicijale pro7zvodača municije . Medusbroj
(3) označava da u toku iizrade municije nije bilo izmena u konstrukciji i tehno-
logiji . čајт dode do promene, recimo ира1јаса, modeia zrna, čaure, kapsle i s1 .
ili se !izmeni materijal za izradu izvesnog olementa ii1'i postupak proizvodnje,
medubroj se obavezno monja . Senijskli broj (25) počinje ad jedan 1 Taste hrono-
lbškk sve dak se ne рrотепј mecubroj . i m do ovog dode, broj serije opet
počinje od jedan pa naviše . Podaci o laboračnoj seriji inanase se bojom i to
uglavnom na dance čaure i ambalažu .
Obeležavanje iserija elemcnata municije vrš7 se na isti nadin kao u ;prethodnom
stavu ~ tim što se 'ispred oznake nc stavlja skradenica АММ . Оvе oznake nanose
se na elemente municije na koje se odnose (upaljač, čаига ј '1 .) .
P0 sovjetskom sistemu obeležavanja municije oznaka za laboraGrnu seniju uiuni-
cije se sastoji od oznake serije, godine 7 zavoda koji je izvrlio kompletiranje
metaka . Ova posledrnja oznaka uokv}rena je kvadratom ili pravougaonikom .
Kompletna oznaka i zgleda ovako : 3-68_-15 . Podaci 0 laboračnoj seriji municije
nanose se na саити metka .
Oznaka za laboraanu serije zrna sasrtoji se od tni para arapskih aifara postav-
15
ljenih u trougao . Na primer : 12-66

Značenje pojedinih gnulpa brojeva je sledede : 15 - š7fra рreduzeča, 12 - redni

broj serije ј 66 - godina laboradije zrna . Ova oznaka nanosi se na prednji
oživalni deo zrna .

25
municija itd. Na sličan način je obojena i američka municija, dok je
kod sovjetske municije svuda primenjena tamnosiva boja .
Pored osnovnog postoji i dopunsko bojenje u vidu obojenih poja-
seva koji se na municiji nanose uglavnom ispod gornjeg centrirajučeg
prstena . Značenje pojedinih pojaseva je različito tj . zavisi od sistema
obeležavanja municije . P0 jugoslovenskom sistemu, na primer, pojas
ervene boje označava zapaljivo, a crne dimno svojstvo . Ovako je isto i p0
sovjetskorn sistemu . Zeleni pojas iznad vodečeg prstena kod naše muni-
cije označava da zrno ima traser . P0 američkom sistemu obeležavanja
municije, dimna zrna imaju žuti a osvetljavajuča beli pojas itd .

26
 Glava II

PEŠADIJSKA MUNICIJA

1 . - ELEMENT ' PEŠADIJSKOG METKA

40 . - Pešadijski bojevi metak (s1 . 1) sastoji se

od sledečih elemenata :
- zrna,
- čahure,
- barutnog punjenja, i
- inicijalne kapsle .

1) ZRNO

41 . - Zrno je najvažniji elemenat pešadijskog

metka . Ono je nosilac kinetičke energije i služi da
a zavisnosti od konstrukcije, dejstvom na cilju pro-
izvede odredeni efekat .
Zrno se sastoji od košuljice i jezgra . Košuljica
zrna je najčešče izradena od tombaka, a može biti
i cd čelika . Čе1~čпа košuljica je u cilju zaštite od
korozije prevučena nekom metalnom prevlakom .
Jezgro zrna ispunjeno je olovom, kojem se dodaje
do 10% antimona, radi njegovog očvrščenja . Kod
izvesnih konstrukcije, jezgro se izraduje od uglje-
ničkog čelika. Zrna specijalne namene imaju pored
olovo-antimonske legure i jezgro od visokolegira-
nog čelika, kao i pirotehničke smeše različitog
sastava .
(1) Podela zrna ро obiku
42. - P0 svom obliku, zrna pešadijske muni-
4
cije mogu biti :
- sa ovalnim vrhom i donjim cilindričn2m
delom, ~1 . 1 - Pešadijski
bojevi metak
- ~а šiljatim vrhom i donjim cilindričnim
1 - Zrno ; 2 - Ca-
delom, i 3 -
hura ; Barutno
- sa šiljatim vrhom, cilindričnim srednjim i punjenje; 4 - lnici-
konusnim zadnjim delom . jalna kapsia

27
 43 . - Zrna sa ovalnim vrhom i donjim cilindričnim delom (s12)
su starijih modela i u balističkom pogledu znatno zaostaju za ostalim
vrstama zrna . Medutim, njihova dobra strana je u tome što su rela-
tivno teška, pa imaju veli'ko poprečno opterečenje, što se odražava u
dometu, a naročito u energiji na cilju . Osim ovog, cilindrični deo ovih
zrna, omogučava bolje zaptivanje cevi i time iskoriščenje barutnih
gasova, kao i bolje povezivanje sa čahurom . Ove vrste zrna su se zadr-
žale uglavnom kod municije za pištolje i automate .

~1. 2 - Zrno sa ~1 . 3 - Zrno sa ~1 . 4 - Zrno sa

ovalnim vrhom i šiljatim vrhom i šiljatim vrhom,
donjim cilindrič- donjim cilindrič- cilindričnim sred-
nim delom nim delom njim i konusnim
1 - Košuljica zrna ; 1 - Košuljica zrna ;
zadnjim delom
2 - olovno јегу о 2 - olovno jezgro 1 - Košuljica zrna ;
2 - О1о vио jezgro

44 . - Zrna sa šiljastim vrhom i donjim cilindričnim delom (s13)

se još nazivaju laka ili nedalekometna i obično se upotrebi javaju za
gadanje iz pušaka i puškomitraljeza .
Velika površina danceta kod ovih zrna prouzrokuje na putanji
vrtloženje vazduha pozadi zrna, č~те se smanjuje domet . Dobra strana
ove vrste zrna je ta što velikom površinom naležu na zidove cevi, te
na taj način poboljšavaju zaptivanje, odnosno iskoriščenje barutnih
gasova . Izvesna vrsta ovih zrna ima u zadnjem delu konusno udubije-
nje, koje se usled pritiska barutnih gasova 0 opaljenju širi i na taj
način poboljšava zaptivanje .

45 . - Zrna sa šiiljatim vrhom, cilindričnim srednjim I konusnim

zadnjim delom (s14) pretstavljaju savremeni tip zrna sa najboljim
balističkim osobinama . Ovo iz razloga što se ona svojim povoljnim
balističkim obikom najbolje suprotstavljaju čеонот talasu otpora
vazduha njegovim vrtložnim strujama pozadi zrna . Ova su zrna z'bog

28
brzinu (Vo), imaju veči domet i energiju na cilju . Kao nedostatak ovih
zrna može se uzeti taj što је cilindrični deo dosta mali, pa je i zapti-
vanje barutnih gasova nešto slabije . Ova zrna su poznata pod nazivom
»dalekometna« i upotrebi javaju se najčešče za gac anje iz mitraljeza .

(2) Podela zrna ро nameni

46 . - Zrna pešadijske bojeve municije se p0 nameni dele U s1e-
десе grupe :

- zrna za uništavanje živih ciljeva (lako i teško - univerzalno) ;

- zrna za uništavanje tehničkih sredstava (pancirno, pancirno-za-
ра1јivо, pancirno-obeležavajuče i pancirno-zapaljivo-obeležavajuče) ;
- zrna za korekturu vatre (obeležavajuče) .

A - Zrna za uništavanje živih ciljeva

47 . - Zrna za uništavanje živih ciljeva ili kako se najčešče nazivaju
obična«, namenjena su za uništavanje neprijateljeve žive sile i svoje
dejstvo izražavaju isključivo kinetičkom energijom udara'na cilju . ~ obzi-
rom da su ova zrna meka, udar u neku tvrdu prepreku dovodi do defor-
macije i smanjenja njihove probojne moči .

B - Zrna za uništavanje tehničkih sredstava

48 . - Zrna za uništavanje tehničkih sredstava, sačinjavaju slede-

сс vrste :
- pancirno ;
- pancirno-zapaljivo ;
- pancirno-obeležavajuče, i
- pancirno-zapaljivo-obeležavajuče .
Posebna vrsta zrna iz ove grupe je zapaljivo zrno .

49 . - Pancirno zrno (s1 . 5) je namenjeno za ga-

danje lakih oklopnih tehničkih sredstava . Sastoji se
iz košuljice, olovno-antimonske legure i jezgra . Кови-
ljica je kao i kod običnog zrna . Olovno-antimonske
legure je kod nek rih modela izmedu jezgra i unutraš-
пје površine košuljice svom dužinom, dok je negde
stavljena samo pri vrhu . U ovom drugom ~1иčаји,
košuljice se izraduje od tombaka ili mesi,nga i nešto
je debija kako bi se obezbedilo neophodno urezivanje
zrna u izolučeni deo cevi oružja . Ovakva konstrukcija
smanjuje mogučnost kako rikošeta pri udaru u pre-
preku, tako i eventualno lomljenje zrna pri udaru u ~1. 5 - Pancirno
zrno
oklop . Najvažniji elemenat kod ovog zrna je jezgro,
1 - Kosuljica zrna ;
jer ono u stvari vrši probijanje prepreke . Izraduje se 2 - olovno -antimon-
od visokokvalitetnog čelika . Za legiranje se najčešče ska legure ; 3 - čе-
upotrebi javaju teški metali - volfram, molibden, lično jezgro

29


mangan i s1 . tako da jezgro pored velike tvrdoče ima i veliku specifičnu
težinu, što doprinosi uspešnom probijanju prepreke .
Iz ~1едеčе ta bl ice vide se podaci o probijanju nekih pancirnih zrna
pod uglom od 90° na pancirnu plodu srednje tvrdoče .

NAZIV MUNICIJE Dal,jina ! Pcubojnust Daljina Probojnost

Um umm uIii U mm

7,б2тт muniaija za sovjetske puke, 50 15 200 10

р . niitraljeze i mitraijeze

7,62 mm muniewja za ameračke rmitra- 182 13 548 8

ljez »Browning«

7,9 mm nemac5ka remontovaxia mu-

50 10 100 9,5
niaij а

12,7 mm municija za DŠK 200 20 500 16

12,7 тт типисгја za »Brown'ing« 182 25 548 18

50 . - Pancirno - zapaljivo zrno (s1 . 6) namenjeno je za gadanje cilje-

va sa lako zapaljivim materijalom - rezervoari na vozilima, cisterne i
sudovi sa gorivom i mazivom i dr ., radi izazivanja požara .
P0 konstrukciji, ovo zrno je sli--
čno prethodnom, s tim što umesto
olovo-antimonske legure u vrhu ima
zapaljivo smešu . I ova zrna su sa i
bez olovno-antimonske legure izme-
du košuljice i jezgra .
Kao zapaljivi sastav kod ove
vrste zrna najčešče se upotrebljava
termit (aluminijum u prahu роте-
šan, sa nekim metalnim oksidom),
koji pri sagorevanja daje intenzivan
plamen, razvijajuči pri tome tem-
peraturu od preko 2000° С . Za paije-
nje termita potrebna je takode viso-
ka temperatura (oko 600°С), ali ~
obzirom da se pri udaru zrna u pre-
preku veliki deo kinetičke energije
pretvara U toplotnu, to je na ovaj
način obezbec eno sigurno paljenje
termita .
S1 . 6 - Pancirno - ~1 . 7 - Pancirno-
zapaljivo zrno -zapaljivo-obele- 51 . - Pancirno-zapaljivo - obele-
1 - Ко uljica ; 2 -
žavajuče zrno žavajuče zrno (s1 .7) je veoma slično
Zapaljiva smeša; 3 - 1 - Kušuljica; 2 - prethodnom . Razlika je u tome š to
čelično jezgro ; 4 - Zapaljiva smeša ; 3 -
Olovno-antimonske 1е- čе1~čпо jezgro ; 4 - ovo zrno ima u dnu traser pa
gura Olovno -antimonske 1е-
se upotrebi java u kombinaciji sa
gura ; 5 - Traser pan,cirnim i panciro - zapaljivim

30
zrnom, za obeležavanje putanje . Obeležavajuča smeša (traser), može
biti prethodno stavljena u metalnu čahuricu i tako smeštena u zadnji
deo zrna, ili upresovana neposredno u zadnji deo jezgra .
52 . - Pancirno -obeležavajuče zrno (s1 . 8) je u stvari pancirno zrno
kojem je dodat traser, radi olakšanog pračenja leta zrna .
53 . - Zapaljivo zrno (s1 .9) je namenjeno za izazivanje požara . Sas-
toji se od mesingane košuljice, čelične cevčice za smeštaj zapaljive
smeše i olovno-antimonske legure . Kao zapaljive sastav koristi se termit .
Paljenje termita vrši se na način opisan kod pancirno-zapaljivog zrna .

Sl. 8 - Pancirno- S1 . 9 - Zapaljivo s1 . 10 - Obeleža-

obeležavajuče zrno v ајиčе zrno
ZrflO I - Košul,jica ; 2 - 1 - Košul,jica ; 2 -
1 - Košuljica ; 2 - Zapaljiva втева; .3 - 0!оv по-antimonske tc-
Olovno-antimonska Сс1~čиа сеv č~са ; 4 - gura ; 3 - Cahurica ;
gura; 3 - Celično jcr- Olovno-antimonske Ic- 4 - Obclcžavajuča
gro ; 4 - Trascr gura smesa ; 5 -- Pokrivka

C - Zrna za korekturu vatre

54 . - Zrna za korekturu vatre čine ~1едеčе vrste :

- obeležavajuče, i
- korekturno zrno .
55 . - Obeležavajuče zrno (s1 . 10 ) je namenjeno za korekturu gada-
nja pri rafalnoj paljbi iz automatskog oružja . Municija sa ovim zrnom
upotre bijava se za gadanje brzopokretnih ciljeva i to u kombinaciji sa
ostalom municijom . Pored ovog, meci sa abeležavajučim zrnom se u
pojedinim slučajevima upotrebiti i za izazivanje požara zrelih useva,
trave i uo$te otkrivenih lako zapaljivih materijala .
Obeležavajuče zrno sastoji se od :
- košuljice ;
- olovno-antimonske legure, i
- obeležavajuče smeše .

31
 Košuljica i olovno-antimonska legura su iste kao i kod prethodno
opisanih zrna . Obeležavajuču smešu načelno sačinjavaju ~1едеčе osnov-
ni komponente :
- sagorljiva materija (magnezijum u prahu) ;
- nosilac kiseonika (kalijumhlorat ili barijumnitrat), i
- vezivno sredstvo ( šelak, kalofonijum, firnis i ~1 .) .
Kod nekih zrna, о'beležavajučem sastavu dodaju se matenije za
bojenje plamena . U ovu svrhu obično se upotre bi javaju nitrati ili pero-
ksid barijuma (zelena boja) ili stroncijum (crvena boja) . Obeležavajuča
smneša može biti prethodno smeštena u čahuricu ili upresovana nepo-
sredno u jezgro zrna . U svakom slučaju, površina obeležavajuče smeše
је u neposrednom dodiru sa barutnim punjenjem, jer se od njega
pripaljuje pnilikom opaljenja metka . P0 izlasku zrna iz cevi, obeležava-
јиса smeša sagoreva svetlim plamenom, izbacujuči pri tom varnice,
koji ostaju svetle još neko vreme od trenutka zapaljenja, usled čega
ova zrna na izvesnom odstojanju iza ~е~е ostavljaju svetao trag .
Obeležavajuče zrno ima taj nedostatak što mu se u toku leta na
putanji, usled sagorevanja obeležavajuče smeše, smanjuje težina i kao
posledica toga javija usporenje . Iz ovoga proizlazi da se putanja ovog
zrna ne poklapa P0 čitavoj dužini sa putanjom bojevog zrna, v еč samo
za dužinu putanja od oko 900 metara . Da bi se ovo izbeglo, sastav
obeležavajuče smeše se podešava tako da ona prilikom sagorevanja
daje š to više čvrstih ostataka, kako bi gubitak težine ~~о što је moguče
manji . ~ет toga, sagorevanja obeležavajuče smeše
treba da bude š to intenzivnije, a trag dobro vidljiv,
kako поси tako i danju . Obeležavajuča smeša je upre-
sovana pod pritiskom i to u nakoliko slojeva, kako
bi gustina smeše bila š to ravnomernija p0 celoj du-
bini, odnosno da hi brzina sagorevanja bi ila š to mania
i ujednačenija .
Kod nekih modela zrna, obeležavajuče smeša
nije homogenog sastava, vеč površinski sloj (debi jine
1-2 mm) sačinjava tkz . pripalna smeša, koja se p0
hemijs'kom sastavu razlikuje od obeležavajuče smeše
i ima zadatak samo da ovu zapali . Prema tome, od
barutnog punjenja se pali pripalna smeša, pa tek
pošto ova sagori, počinje da gori obeležavajuče smeša .
Na ovaj način putanja zrna postaje vidljiva tek na
izvesnom odstojanju od usta cevi, pošto pripalna
smeša pri sagorevanja ne daje jaku svetlost . Ovim
putem se izbegava zaslepljivanje i demaskiranje
strelca .
~1 . 11 - Korek-
turno zrno 56 . - Korekturno zrno (s1 . 11) upotrebi java se
1 - Kosuljica ; 2 -
kao pokazno, tj . u momentu udara a -prepreku ozna-
Zapaljiva smeša ; 3 -
čahurica ; 4 - 1niсi- čа vа mesto pogotka . Ovo je postignuto time što zrno
ја1па kapsla ; 5 - Prs- pri udaru daje slab pucanj i plamen koji je uočljiv i
геп zadr2ač ; 6 - Udar-
na igla ; 7 - Nosač ;
na znatnom odstojanju . Ova zrna se još nazivaju
8 - Olovo eksplozivno-zapaljiva, ili > диш-дит « .

32


Korekturno zrno se sastoji od košuljice, zapaljivog sastava, olovno-

-antimonske legure, inicijalne kapsle i udarne igle . Dejstvo ovog zrna
ogleda se u ~1едеčет : u momentu sudara sa preprekom, usled inercije,
udarna igla naleti na kapslu koja se od ovog pali i izaziva rasprskavanje
zrna . Istovremeno se pali i zapaljivi sastav, koji stvara oblak belog
dima, što olakšava uočavanje pogotka .

2) čAHURA

57 . - Čahura (s1 . 12) kod pešadijske municije ima tri osnovne

funkcije i to :
- da objedini sve elemente metka u jednu celinu,
- da zaštiti barutno punjenje od štetnih spoljnih uticaja (vlaga,
svetlost, temperaturne promene i dr .) za vreme čuvanja - uskladi-
štenja, i
- da zaštiti ležište metka od posledica dejstva barutnih gasova
za vreme opaljenja metka (termičkog i hemijskog) .
58 . - Na čahuri razlikujemo plašt i dance . P1ašt
je kod svih čahura blago konusan . Kod največeg dela
čahura, plašt se završava grličem . Debijina zidova
plašta čahure je promenljiva, tj . od danceta ka usti-
ma se smanjuje .
Dane čahure je masivno, jer to zahteva njegova
funkcija . Na dancetu imamo tri bitna elementa : venac
(а~од), ležište za kapslu i otvor za prolaz plamena od
kapsle ka barutnom punjenju . Zavisno od konstrukcije
izvlakača (na zatvaraču), na dancetu čahure se izra-
duje venuac ili obod . Venac je u stvari kanal odrede-
nog profila u koji ulazi zub izvlakača, a obod je ispust
na dancetu za koji zapinje zub izvlakača čahure . Ini-
cijalna kapsla se smešta u udubijenje na dancetu,
koje ima strogo definisane - dimenzije . Na dnu ovog
udubijenja (ležišta), izraden je nakovanj u vidu ispu-
pčenja - bradavice . Uloga nakovaja je u tome da se
o njega izvrši gnječenje (trenje) inicijalne smeše ka-
р~1е i time ista dovede do dejstva . Radi prolaza pin-
rena od ricijalne kapsle ka barutnom pun jenju, na ~1 . 12 - čahura
dnu ležišta za kapslu izraduju se dva otvora prečnika pešadijsкog
metka
1 mm .
Kod izvesnih vrsta municije ne postoji nakovanj u ležište za inici-
jalne kapslu, v еč je ovaj sastavni deo kapsle . U ovom ~1исаји se izra-
duje samo jedan otvor za prolaz plamena od kapsle ka barutnom
punjenju .

33
 Da bi čahura funkcionalno potpuno zadovoljila, ona mora biti
izrac ena od materijala koji je mehanički dovoljno otporan, a istovre-
meno i elastičan . Čahura se pri opaljenju metka širi, prenoseči pri
tom pritisak barutnih gasova na zidove ležišta metka, a posle opaljenju
se vrati na prvobitne dimenzije, da bi je odgovarajuči mehanizam mogao
1ako izbaciti napolje .
Za izradu čahure upotre bijava se mesing ili čelik . Zbog strogih
uslova kojima čahura treba da odgovori, materijal za izradu čahura
mora biti odrec enog hemijskog sastava i visokih mehaničkih osobina .
Za izradu mesinganih čahura, najviše se upotrebi java mesing М~72,
a za izradu čeličnih čahura najpogodniji je meki ugljenični čelik С-22 .
Mesingane Ičahure se načelno ne zaštičuju od korozije, dok je kod
čeličnih to obavezno . Kao zaštita primenjuje se fosfatiranje u kombina-
ciji sa lakovanjem, ili nanošenje neke metalne prevlake, putem galvani-
zacije (bakar ili mesing) .

3) BARUTNO PUNJENJE

59. - Barutno punjenje je strogo odrec ena količina baruta odgo-

varajučeg obika, hemijskih, fizičkih i balističkih karakteristika, koja je
namenjena da sagorevanjem u barutnoj komori stvori potreban pritisak
za izbacivanje zrna iz cevi, odre d enom početnom brzinom . Osim ovog,
kod automatskih i poluautomatskih oružja, pritisak barutnih gasova je
iskoriščen za vračanje zatvarača u zadnji položaj, čime је omogučen
automatski (poluautomatski) rad oružja . Kod metaka sa obeležavajučim
zrnom, temperatura koja se javija pri sagorevanja baruta, iskoriščena је
za potpaljivanje traserne smeše .
60. - Barutno punjenje za pešadijsku municiju izraduje se uglav-
nom od nitroceluloznog baruta . Ovaj barut je najčešče u o bliku pločica
kvadratnog preseka (de bijine 0,1-0,3 mm), a ima ga i u vidu malih
štapiča . Ovaj drugi je primenjen kod pištoljske municije . Uopšte uzev,
barut za pešadijsku municiju je »življi« u odnosu na ostale (artilje-
rijske) barute, jer je potrebno da se za kratko vreme ро opaljenju
metka dobije odgovarajuči pritisak u cevi oružja . Inače, kod pešadijske
municije barutno punjenje je slobodno nasuto u čahuri .

4) INICIJALNA KAPSLA

61 . - Inicijalna kapsla (s1 . 13) je namenjena da izvrši pripaljivanje-

barutnog punjenja . Sastoji se od :
- čančeta ;
- inicijalne smeše, i
- pokrivke .
Izvesne vrste inicijalnih kapsli (s1 . 14) imaju u svom sklopu ugra-
den nakovanj . Č anče se uglavnom izraduje od mesinga . U cilju zaštite
od korozije, lakira se p0 čitavoj površini . Inicijalna smeša se načelna
sastoji od slededih :komponenata u propisanom odnosu : živinog fulmi-
nata, kalijum hlorata i antimontrisulfida . Ovakav sastav inicijalne smeše

34
ima jedan nedostatak koji se negativno odražava na pešadijsko naoru-
žanje . Naime, čvrsti produkti koji nastaju prilikom opaljenja (metalna
živa i kalium hlorid) talože se na unutrašnje zidove čahure i cevi,
ispoljavajuči tu svoj štetan uticaj . Živa rastvara mesing, stvarajuči ата1-
game bakra i cinka, te na taj način slabi otpornost čahure i umanjuje

S1 . 13 - Inicijalna kap- ~1 . 14 - Inicijalna kap-

s1a pešadijskog metka
i - Сапсе ; 2 - Pokrivka
d s4miola ; 3 - Inicijalna
smc,a
s1a pešad' jskog metka
sa ugradenim nakov-
njeni
I - Сапее ; 2 - Nakovcui ;
3 -- Pokrivka ; 4 -- Inicijalna
snuša

mogučnost njene ponovne upotrebe . Kalium hlorid де1~т~čпо disocira

pod uticajem vlage, pri сети se stvaraju joni hlora, koji izazivaju inten-
zivnu koroziju unutrašnjosti cevi oružja .
Zbog navedenog nedostatka kod pojedinih vrsta rnunicijc, umesto
fulminatskih, upotre bi javaju se tkz . »sinoksid < (nekorodirajuče) smeše,
kod kojih je živin fulminat zamenjen tricinatom, a kalium hlorat, ban-
jum nitratom . Radi poboljšanja osetljivosti na udar, ovim se smešama
dodaje tetrazen, a u cilju роv еčапја intenziteta plamena kalcium-silicid .
Načelno, jednu od takvih smeša sačinjavaju ~1едеčе komponente : trici-
nat, barium-nitrat, antimon-trisulfid, tetrazen i kalcium-silicid . Pokrivka
je namenjena da zaštiti inicijalno punjenje od vlage . Izradcna je od sta-
niola, debi jine 0,03-0,05 mm . Da bi se otpornost kapsle prema vlazi
иv еčа1а i time obezbedila njena funkcija, p0 završenoj laboraciji vrši se
zaštita lakiranjem .
62 . - Da bi Inicijalna kapsla odgovorila svojoj nameni, ona mora
da ispuni ~1едеčе uslove : da bude dovoljno osetljiva na gnječenje ; da
daje mlaz plamena propisane dužine i dovoljno visoke temperature da
pripali barutno punjenje ; da je izdržljiva pri rukovanju i transporto-
vanju kao i da je otporna prema vlazi, vibracijama i temperaturi okoline .

5) POMO~NI ELEMENT' PEŠADIJSKOG METKA

63 . - U ротоčпе elemente pešadijskog metka spadaju svi oni

delovi koji se upotre bi javaju zajedno sa pešadijskom municijom, bilo
da je njihova upotreba trajna ili da prestaje ро završenom gadanju .

35
 Pomočni elementi pešadijskog metka služe da omoguče brže punje-
njenje oružja, odnosno njegovo hranjenje za vreme dejstva . Ovde spa-
daju : okviri i redenici .

64 . - Okvir (s1 . 15) za municiju neautomatskog oružja je vrlo

jednostavan . Sastoji se od tela i lisnate opruge . Telo je izradeno od
limene pločice čije su duže ivice povijene, tako da zalaze u venac
čahure . Sredinom tela okvira ро dužini, pričvrščena je lisnata opruga
koja učvrščuje rnetke u okvir . Ova vrsta okvira se obično izrac иjе za
pet metaka, dok postoje i okviri za smeštaj tri, odnosno osam metaka .
Kod izvesnih vrsta poluautomatskih i automatskih oružja, okvir (s1 . 16)
sačinjavaju tri osnovna dela : telo, opruga i donosač metaka . Telo je u
stvari limena kutija, odgovarajučeg obl ika
sa rebnima radi ојаčалја . Opruga je jednim
krajem pričvrščena uz dno tela, a drugim
čvrsto spojena za допо~аč metaka . Opruga
je uvek u izvesnoj men i sabijena tako da
je zadnji metak dovoljno čvrsto priljubjen
uz otvor okvira .
65 . - Redenici se upotrebjavaju kod
automatskih oružja . Prednost redenika fad
okvirima je u tome što omogučavaju gada-
nje dužim rafalima, a kod novijih uiodeia,
broj metaka u istima može se ро želji regu-
lisati tako da je ovaj praktično neograničen .

Si . 15 - Okvir za smeštaj pet ~1. 16 - Okvir za sme-

metaka Štaj 20 metaka

66 . - Metalni redenik (s1 . 17) se sastoji od pojedinačnih članaka

koji medusobno mogu biti trajno spojeni, ili se povezuju samim mecima
prilikom punjenja . U ovom drugom ~1иčаји, ulogu šarnira ima sam
metak . Kod ovog tipa metalnog redenika, članci se sa opaljivanjem
metka i izbacivanjem čahure istovremeno odvajaju od redenika i zajedno
sa čahurama izbacuju .
Svaki člana'k ima dye отсе koje odgovaraju prečniku metka, a tre-
сот zahvata susedni metak . Na taj način svaki metak drži ро dva
članka, a svaki članak ро dva metka . Članci se izraduju od čelika i zašti-
снји od korozije . Krajevi (završeci) metalnih redenika se radi lakšeg
uvoc enja u oružje posebno izraduju .

36
 67 . - Platneni redenici (s1 . 18) su rede u upotrebi, au i su se kod
pojedinih vrsta rnunicije (američke) još zadržali . Oni preetstavljaju dye
platnene trake odredene širine medusobno spojene zakivcima ili šive-

~1 . 17 - Metalni redenik
a) Clnaak metalnog redenika ; ~) Meci nanizani u metalni redenik; c) Uvodnik

njem, au i tako da obrazuju otvore odgovarajučeg prečnika (džepove) u

koje se stavljaju meci pojedinačno . Kraj koji se uvlači u uvodnik metka
na mitraljezu završava se metalnom р1оč~сот - jezičkom . Nedostatak
ovih redenika je taj da se lako ovlaže pri сети se skupe i onda su
nepogodni za ponovno punjenje . Osim ovog, platneni redenici su podložn~i
truljenju .

~1 . 18 - Platneni redenik

37
 2 . - PODELA PEŠADIJSKE MUNICIJE P0 NAMENI

68 . - Prema nameni, pešadijska municija se de 1i na :

- bojevu ;
- manevarsku ;
- vežbovnu, i
- školsku .
1) BOJEVA MUNICIJA

69 . - Bojeva pešadijska municija je namenjena :

- za uništavanje nezaklonjene i slabo zaklonjene neprijateljske
žive sile (obično .zrno) ;
- za uništavanje 1akih tehničkih sredstava : okiopnih vozila, aviona,
tan jib betons&ih zaklona i dr . (pancirno zrno) ;
- za paljenje lako zapaljivog materijala (zapaljivo zrno) ;
- za obeležavanje putanje leta zrna (obeležavajuče zrno) .
Pored navedenih osnovnih vrsta zrna pešadijske municije, postoje
i kombinacije vrste zrna (PZ, PZO), koje istovremeno mogu da uništa-
јај и razl ~č~1е cil jeve .

2) MANEVARSKA MUNICIJA

70 . - Manevarska pešadijska municija namenjena je za obuku u

nišanjenju i otvaranju vatre, za imitaciju pucnja za vreme izvodenja
taktičkih vežbi, manevara i s1 . Manevarska pešadijska municija može
biti izradeni sa zrnom od drveta, presovanog kartona, bakelita, plastične
mase ili bez zrna . U poslednje vreme, proizvodi se uglavnom manevarska
municij ;a bez zrna . Bez obzira na način izrade manevarskog metka,
osnovni cilj koji se zahteva pri ovoni je da se ро opal jenju zagarantuje
apsol u tna bezbednost ljudstva ispred oružja - na udaijenju ne manjem
od 20 metara .
3) VEŽBOVNA MUNICIJA

71 . - VеŽb0Vna pešadijska municija namenjena je za izvršenje

nastavnih gadanja . Ova municija služi kao zamena za bojevu, kako iz
ekonomskih tako i bezbednosnih razloga . Vežbovni metak se razlikuje
ро konstrukciji od bojevog p0 tome što mu je barutno punjenje znatno
manic, a zrno izradeno od bakelita pomešanog sa olovom . Ovakva zrna
imaju vrlo malu mehaničku otpornost i raspadaju se pri udaru u bib o
kakvu prepreku . Najpoznatija vrsta vežbovnog metka u nas je takozvani
»trodelni« metak, koji se upotre~java za gadanje na sobnim poligonima .
Ovaj metak ima masivnu čahuru (koji se muže koristiti neograničeni
broj puta), kapslu (kao pogonsko barutno punjenje) i olovno zrno .

4) šKOLSKA MUNICIJA

72 . - Školska pešadijska municija je namenjena za obuku vojnika

u punjenju i pražnjenju oružja . Ova municija ро spoljnjem izgledu,
dimenzijama i težini odgovara bojevoj . Nema inicijalnu kapslu i barutno

38
 PREGLED UNETIH IZMENA - DOPUNA

pzrnene 1 dopane upisuju se u ovaj pregled na osnovu naredenja Tehničke uprave

ssNO, čitko mastilom

Gde je izmena izvr'šena

Bilten TU SSNO
Koji red Datum izvr-
u kome je izmena
Broj i datum naredenja šenja izmena
objavljena
Red .
Teh
h uprave SSNO za Na koju i potpis lica
broј odoz- одог- koje
je izme-
izvr enje izmena IIroj stranu
Вгој bii u go do no izvršцo
čllnka
tena
bittenu
1 2 3 4 5 6 7 8