1.

Faze u nastanku realističkog romana

1. Pedro Antonio de Alarcón , Juan Valera, José María de Pereda,

2. Emilia Pardo Bazán, Leopoldo Alas Clarín, Armando Palacio Valdéz,

Vicente Blasco Ibáñez

3. Посебна група → Benito Pérez Galdós, jер његови рани радови спадају у
генерацију реалиста, док романи написани осамдесетих година 19. века у
потпуности прате естетику натурализма.

Аутор је првог реалистичког романа у шпанској књижевној средини - La

Fontana de oro (1870)

1881. објављује своје прво натуралистичко дело и први натуралистички

роман у шпанској књижевности – Разбаштињена (La desheredada).

2. Kako Klarin definiše/naziva pripovetku?

Pripovetku, po Klarinu, ne treba smatrati inferiornijom od romana, zato što pisac

koji nije u stanju da napiše valjanu pripovetku, neće moći ni da bude veliki i
poštovani romanopisac.

3. Tematske celine u Teatro universal? Skripta

4. Šta je didakticka i ideološka funkcija neoklasicistickog pozorista? +

Pitanje: par rečenica o neoklasičarskom pozorištu

 Španski neoklasičarski teatar postavio temelj na kome se izgradio

savremeni španski scenski izraz. Publika je željno iščekivala da gleda
komade postbaroknih autora, od kojih su mnogi bili samo prerade
baroknih dela.

 Neoklasičari od pozorišta prave instrument javnog obrazovanja koje ima

za cilj da izdvoji i prenese gledaocu moralne i intelektualne kvalitete.
Ovakvo pozorište je jedna vrsta propagande. Reforma pozorišta, koja je
 krajem XVIII veka izvršena, bila je namenski urađena da bi pravila
poslušne građane, naviknute da poštuju državu. Ovo pozorište brani
utvrđeni poredak, društvenu hijerarhiju, razliku u klasama.

 Uprkos svemu, španski teatar nije mogao da ostane imun na strane uticaje,
posebno francuske i italijanske. Počeli da prevode i objavljuju komedije,
tragedije, opere i melodrame stranih autora (Rasina, Korneja, Molijera,
Voltera), a potom i da ih izvode na pozornicama širom zemlje.

 Na estetičkom planu, neoklasičari su se zalagali za povratak španskog

pozorišta klasičnom nasleđu, posle baroknog „iskakanja“ iz njega koje je
donela Lopeova nova komedija.

5. Karakteristike Valerinog stvaralaštva i kako definiše roman?

 Pisao je poeziju, romane, pisma, kritike, pripovetke.

 Posebno mesto u romanesknom stvaralaštvu Huana Valere imaju žene.

Radnja njegovih romana je uglavnom zasnovana na ženskim likovima,
njihovim moralnim, društvenim ili psihološkim padovima i porazima.
Valera je nastojao da žene predstavi kao samosvesne, samostalne i
sposobne predstavnice svog roda, koje mogu biti dostojne saputnice
muškom polu a često i dominantne u emotivnim odnosima.

 Posebno mesto u Valerinoj teoriji romana zauzima istorijski roman,

(budući da istorijsko podstiče maštu i doprinosi razvoju romana kao
prozne vrste zabavnog karaktera, saveznika čovekove razonode).

 Valera roman naziva poezijom zato što roman nije ni istorija, ni nauka, ni
filozofija, već deo poetske imaginacije/mašte; romanesknim se naziva ono
što nije uobičajeno, ono nesvakidašnje, idealno i retko.

 U Valerinim teorijskim tekstovima možemo izdvojiti sledeće elemente

poetike romana:
 - koncept romana kao poetske kompozicije čiji je osnovni cilj
subjektivna predstava autorovog sveta,

- pojam preoblikovanja prirode u umetničkom delu, posebno u

romanu,

- odbojnost prema klasičnoj koncepciji realizma,

- koncepcija umetnika-romanopisca čiji je zadatak da prirodu učini

lepšom, odbacujući sve odbojno, ružno i groteskno u njoj.

6. Dela Klarina:

Dva romana: Regentkinja (La Regenta, 1884-1885) i Sin jedinac (Su único
hijo, 1890);

Tri novele: Donja Berta (Doña Berta), Gavran (Cuervo) i Obmana

(Superchería)

Pripovetke sakupljene u zbirkama: Pipa (Pipá, 1886), Gospodin i ostale

pripovetke (El señor y lo demás son cuentos, 1893), Moralne priče (Cuentos
morales, 1896), Sokratov pevac (El gallo de Sócrates, 1901) i Doktor Sutilis
(El doctor Sutilis, 1916).

7. Dominantni motivi u Donja Berti.

U noveli Donja Berta dominira smrt kao lajtmotiv praćen motivom dekadencije i
materijalnog i duhovnog propadanja. Na početku se kroz lik protagonistkinje
pojavljuju oba motiva, da bi se kasnije kroz neprestani rizik u kojem se našla
donja Berta u kontaktu sa velikim i nepoznatim gradom, pojavio i motiv apsurda
i besmisla njene egzistencije.

8. Zašto Lusan piše svoju Poetiku?

 Ovim delom želeo je da stane na put “iskvarenoj književnosti” koja je bila
zastupljena u baroknom periodu, te da sunarodnike prosvetli, obavesti o novim
tokovima u evropskoj književnosti.

9. Na koga se ugleda Lusan? Horacije i Aristotel

10. Pipa – pikarski elementi

Pipa je dečak od 12 godina odbačen od društva i od porodice. Zbog oca

alkoholičara, majka je prinuđenja da zatvara vrata svake noći, pa je vrlo često
Pipa primoran da spava na ulici. Pipa je marginalizovan lik. Prisutna je oštra
kritika društva, ali ne posebno određena društvena klasa. Iako je ovo delo
ima tragičan kraj, ton pripovedača nije sentimentalan i prisutan je humor.
Pipa u delu ima razne nadimke, a jedni od njih su maldito, pillete y sapo.
Sličnosti sa ovim delom možemo naći u pikarskom romanu Lazarčić sa
Tormesa.

11. Kakva je žena u Regentkinji i da li tu pronalazimo ideologiju

liberalizma ili represiju?

Represiju. Žena je sputana, zatvorena od strane muža, lišena je svih

osnovnih prava, i zato se služi lukavstvima kako bi zadovoljila svoje
potrebe. Glavni ženski lik je Ana Osores koja je nemirnog duha i pod
tradicionalnim uticajem. Donja Paula je sporedni ženski lik koji ima ulogu
da pokaže patrijarhalnost vremena i autoritet roditelja. Petra, sluškinja,
pokazuje egoizam i sve radi u svoju korist. Svi ženski likovi su
okarakterisani negativno, kao mudri i koristoljubivi.

12. Doña Perfecta – roman teze i zašto?

 Roman s tezom (novela de tesis), predstavlja raspravu na određenu

temu kroz likove (Galdós, Clarín, Bazán).
  Donja Perfekta je roman teze jer izražava ideju autora (sukob između
ruralne i gradske sredine)
 Roman s tezom ima didaktičku funkciju.

 Akcenat nije na naraciji, već na potvrđivanju ideologije buržoaskog

romana prema kome je ruralna sredina zaostala i neprijateljska, dok je
urbana idealizovana.

13. Kampoamor – šta su za njega poezija i umetnost?

Poezija po njemu treba da izražava lična osećanja i stavove autora na

temu aktuelnih problema epohe. A što se tice umetnosti, nije važna sama
tema, već je poenta način na koji se obrađuje tema i način kako ujedini sve
to jednu celinu. Umetnost čine tema, kompozicija, filozofska namera i stil.

14. Romantičarski elemetni u delu Don Álvaro o la fuerza del sino.

Ne poštuju se Aristotelova jedinstva i pravila neoklasicizma, meša se

proza i stih. Radnja je vođena emocijama protagoniste. Predstavlja priču o
nesrećnoj ljubavi, nepravednom društvu i ljudskoj tragediji. On misli da
drugima donosi nesreći, razočaran je i misli da život nema smisla. Don
Alvarov svet je obojen tugom i melanholijom u kom se ukrštaju snaga
čoveka i skrivena snaga sudbine. Alvaro takođe predstavlja i stav autora
protiv društva u kom živi. Smrt predstavlja spas.

15. Ko je autor tih dela?

Martín Martínez - Medicina escéptica y cirugía moderna

Bernardo López de Araujo - Cantinela médico aristotélica contra escépticos

Feijoo - Aprobación apologética del escepticismo médico.

16. Benito Perez Galdos – njegov stav o naturalizmu

 On kaže da su se mnogi plašili naturalizma jer su mislili da sa sobom
donosi sve loše i ružno za društvo i ljudsku vrstu. Međutim, to nije nikakva
novina i svako od njih ,,naturalizam’’ ima u kući još od davnina i da prošlost,
kao i moderno doba poznaju naturalizam. Novina je samo to što je sada
prenaglašen. Takođe kaže da je jedna od glavnih španskih odlika naturalizma
humor, koji su npr.Francuzi izgubili.

18. Stav Emilije Basan o naturalizmu

Emilija kaže da nije ni idealista, ni realista, ni naturalista već ’’ecléctica’’

što znači da ne prati nikakva načela već stvara svoje teorije. Zauzima kritički
stav prema naturalizmu, i objašnjava ga kroz Zolin prikaz naturalizma. Iako
je poštovala Zolu nije prihvatila sve njegove stavove, ali je usvojila:
tematiku, jezik i strukturu. S druge strane odbacila je: prenaglašenu ulogu
fiziologije (da je važnija od duhovnosti i da se na čoveka mogu primeniti isti
zakoni kao i na druge životinjske vrste)

20. Zašto je Emilija feministkinja? - Zato što se borila u svojim romanima

protiv inferiorne pozicije koju žena epohe ima u tadašnjem španskom
društvu.
21. Ko je napisao Imanje Uljoinih (Los pazos de Ulloa) – Emilija Pardo
Bazán + odlomak

22. Pitao je za likove, ko je odakle

don Julián, Rosario – Doña Perfecta, Victor, Ana, Quintar - Regentkinje)

23. Dominantni motivi narativne tehnike u donja perfekti i objasni;

Motiv zaostalosti koji je prikazan u Donja Perfekti i Orbahosi i njemu

suprotan motiv progresa ñiji je nosilac Pepe Rej. Poslednji je motiv ljubavi zbog
kojeg je i započela radnja jer je Pepe Rej inicijalno došao u Orbahosu da bi se
oženio sa Rosario.

NEOCLASICISMO

Teatro crítico universal, Aprobación apologética del

Benito Jerónimo Feijoo
escepticismo médico, Cartas eruditas y curiosas

Cartas marruecas, Desdén de Filis, Noches lúgumbres, La

José Cadalso
numantina

La Poética o reglas de la poesía en general y de sus

Ignacio de Luzán
principales especies

Vicente García de la Huerta Raquel

Leandro Fernández de La comedia nueva, La mojigata, El viejo y la niña, El barón, El

Moratín Sí de las niñas.

Nicolás F. de Moratín Homersinda, Lucrecia, La petimetra

Gaspar Melchor de
Pelayo, El delicuente honrado, A la luna, A la noche
Jovellanos

Ramón de la Cruz 350 sainetes

Tomas de Iriarte El señorito mimado, La señorita mimada, Hacer que hacer

ROMANTICISMO

Artículos : El café, El casarse pronto y mal, El castellano

Mariano José de Larra
viejo, Vuelva usted mañana, El sí de las niñas, La sociedad

Ángel Saavedra, Duque de

Don Álvaro o la fuerza del sino, el conde Villamediana
Rivas

José Zorrilla Don Juan Tenorio, a la estátua de Cervantes

Gustavo Adolofo Bécquer Rimas

Ramón de Campoamor Las Doloras, los dos miedos, los dos espejos

REALISMO
 Pepita Jiménez, el comendador Mendoza, Las iluciones del
doctor Faustino, Doña Luz
Juan Valera
Morsamor, Genio y Figura, Juanita la larga

Los pazos de Ulloa, Madre Naturaleza, la muerte de una

Emilia Pardo Bazán
leyenda

Leopoldo Alas Clarín La Regenta, Doña Berta(novela), Pipa(novela)

Doña Perfecta, la Fontana de Oro, la familia de Leon Roch, La

Benito Pérez Galdós
deheredada