Respiratorni sistem

-ANATOMIJA, SIMPTOMI I OBOLJENJA-

Disanje je unošenje vazduha disajnim putevima do pluća u kojima se vrši razmena ugljen-dioksida I
kiseonika.

Respiratorni sistem čine:

 Nosna duplja (CAVITAS NASI) sa pridodatim sinusima (SINUS PARANASALES);

 Ždrelo (PHARYNX);
 Usna duplja (CAVITAS ORIS);
 Grkljan (LARYNX);
 Dušnik (TRACHEA);
 Glavne dušnice (BRONCHI PULMONALES) I njihove grane koje su u sastavu pluća.
 Pluća (PULMONES)

Gornji disajni putevi se nalaze u predelu glave, a donji su smesteni u vratu I grudnoj duplji.

Nosna duplja se nalazi u gornjem delu središnjeg predela glave. Široka je u svom donjem delu, dok se
idući naviše postepeno sužava. Ima ulogu da kao filter iz udahnutog vazduha odstranjuje čestice prašine,
povećava vlažnost I temperaturu udahnutog vazduha. Ukoliko je nos zapušen ili curi javlja se pritisak na
licu, kašalj, to mogu biti znakovi upale sluznice nosa I sinusa- sinusitis. Akutni najčešće traje oko 10
nedelja, a hronični duže od 12 nedelja.

Ždrelo je dupli organ, služi I za respiratorni I za digestivni sistem, tj. za disanje I gutanje.

Usna duplja spada u gornje disajne puteve ali I u sistem organa za varenje. Ona je deo digestivnog
sistema u kojem se vrši mehanička obrada hrane. Usna duplja počinje usnim otvorom, a lokalne bolesti
su heilitisi - mogu da se jave samostalno,najčešće je onaj oblik koji se javlja u uglovima usana takozvane
žvale. U pljuvaćnim žlezdama mogu da se jave baterijske I virusne infekcije. *Afte se javljaju u ustima, a
uzročnici: može biti nasledno, usled pušenja I pada imuniteta. Leči se laserom.

Grkljan je organ u kome se stvara glas. Najčešća oboljenja su akutni laringitis (zapaljenje sluzokože
grkljana, karakteriše se promuklošću, bolom I otokom), infekcija grkljana (izaziva bilo koja bakterija), I
promuklost (glasne žice ne moguda trepere,ako postoji upala grla javlja se hronična promuklost, leči se
čajevima, inhalacijom, antibioticima, antisepticima I analgeticima).

Dušnik je hrskavičav cevasti organ, pripada donjim disajnim organima. Poremećaj je astma- otežano
disanje, kratak dah, kašalj. Simptomi su snažniji noću, kada se vežba, hladan vazduh. Traheitis je
zapaljenje sluznice dušnika od Adamove jabučice do pluća. Oseća se pritisak I toplota u grudima, javlja se
kašalj, šuštanje.
Pluća su najvažniji organ respiratornog sistema. Sastoje se od 2 plućna krila, bronhija, alveola, kao I
mreže krvnih kapilara. Obavijena su plućnom maramicom (PLEURA), tankom opnom koja se sastoji iz 2
lista (PLEURA VISCERALIS et PLEURA PARITALIS) između kojih se nalazi pleuralna tečnost. U plućima se
na nivou alveola I kapilara vrši razmena gasova. Funkcionisanje pluća se zasniva na disajnim pokretima-
udisanju (INSPIRIUM) I izdisanju(EXPIRIUM). Broj disajnih pokreta kod čoveka iznosi 16-18 u minuti, a
menja se u zavisnosti od aktivnosti, zdravstvenog stanja I sl. Najčešći simptomi kod bolesti pluća su
kašalj, kratak dah, šištanje, drhtavica, ubrzano lupanje srca, bol u grudima itd.

FARINGITIS I TONZILITIS

Upale ždrela I krajnika predstavljaju veoma često oboljenje posebno u dečijem uzrastu. Uzrokovani su
najčešće infektivnim agensima, kako virusima, tako I bakterijama, I to obično beta-hemolitički
streptokok. SIMPTOMI:

 Streptokokna upala:
o Visoka temperatura
o Jak bol u grlu
o Suvoća
o Opšta slabost I malaksalost
o Glavobolja
o Otok limfnih žlezda sa prednje strane vrata
o Osip
 Virusna upala:
o Manja temperatura
o Blaža bol u grlu
o Curenje iz nosa
o Kašalj
o Često suzenje očiju

DIJAGNOSTIKA: anamneza I pregled bolesnika, test na streptokok, bakteriološki bris ždrela, krvna slika(
leukociti, leukocitarna formula) I CRP, antitela na virus infektivne mononukleoze I enzimi jetre (kod
sumnje na inf.mononukleozu).

SINUZITIS

Sinuzitis predstavlja upalu sluznice nosa I sinusa. Postoji akutni I hronični. Akutni traje od 7 do 10 dana
najviše, dok hronični može da traje I preko 12 nedelja pored primene terapije.

SIMPTOMI: bilo da su akutni ili hronični, obično se razvijaju posle prehlade ili posle simptoma alergijskog
rinitisa.

 Žuto zeleni gust sekret iz nosa

 Slivanje nosnog sekreta u grlo
 Suv kašalj
 Gušenje
  Otežano disanje
 Zubobolja
 Groznica (kod akutnog sinuzitisa)
 Povišena temperatura (preko 39)
 Glavobolja
 Zadah iz usta

DIJAGNOSTIKA: pregled ORL specijaliste, krvna slika, rendgenski snimak sinusa, alergološko testiranje,
CT(skener) sinusa, MRI (magnetna rezonanca) sinusa, rinoskopija (nazalna endoskopija).

RINITIS

Upala nosne sluznice koja može biti alergijskog I nealergijskog porekla. Deli se na alergijske, infektivne I
druge. Alergijski rinitisi mogu biti sezonski (polenski) koji se javljaju u vreme cvetanja pojedinih biljaka,
stalni koji traju tokom cele godine (npr. prašina, grinje, mačija I pseća dlaka, itd.). Infektivni rinitis može
biti akutni I hronični. Virusi su najčešće uzročnici akutnog, dok bakterije obično izazivaju samo
sekundarnu infekciju.

SIMPTOMI: nalikuju prehladi, ali ako prelada traje duz od 7 dana, a javlja se u isto doba godine, onda se
radi o alergijskom rinitisu.

 Otežano disanje kroz nos

 Sekrecija iz nosa
 Kijanje
 Svrab u nosu I očima
 Suzenje očiju I crvenilo
 Slivanje sekreta u grlo
 Glavobolja

DIJAGNOSTIKA: postavlja se na osnovu anamneze, ORL pregleda, kožnog prik testa kojim se utvrđuje
osetljivost na alergene, I određivanje ukupnih I specifičnih antitela u krvi.

*20-40% pacijenata sa alergijskim rinitisom ima astmu, a 70-90% pacijenata sa astmom ima alergijski
rinitis. U pitanju je udružena bolest disajnog stabla.

EMFIZEM PLUĆA

Emfizem je bolest koja uništava plučne alveole I najmanje bronhiole, pluča gube elasticitet i otežava se
disanje. SIMPTOMI: naduvenost pluća, poremećaj prohodnosti disajnih puteva, poremećaj koncentracije
gasova u krvi, nedostatak daha, šištanje, osećaj težine u grudima, hronični kašalj, cijanotična koža, opšta
slabost, natečeni zglobovi.

PNEUMONIJA

Upala pluća je akutno, najčešće infektivno zapaljenje plućnog parenhima. SIMPTOMI: visoka
temperatura, plitko, ubrzani disanje, kašalj, bol u grudima, groznica, znojenje, gupitak apetita, drhtavica,
slabost, bolovi u mišićima I zglobovima, glavobolja, herpes, pacijent može niti konuzan.
 PREHLADA

Najčešće oboljenje disajnih puteva, prepoznaje se o upali sluzokože disajnog puta koji pocrveni, otekne
ili luči puno sluzi. U disajnom putu dolazi do peckanja, golicanja I svraba što podstiče kašalj, groznicu.
Javljaju se I sekret iz nosa, začepljenje nosa, temperatura, bolovi u mišićima, promuklost, bolovi u ušima,
opšta slabost, gubitak čula ukusa, glavobolja, suzenje očiju.

TUBERKULOZA

Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva mucobacterium tuberculosis. Najčešće napada pluća ali može
zahvatiti I plućnu maramicu, moždanu opnu, kosti I bubrege.

Simptomi plućne TBC su nespecifični:

 Kašalj koji traje duže od 2-3 nedelje

 Temperatura
 Noćno znojenje
 Gubitak apetita
 Gubitak na težini
 Iskašljavanje krvi
 Bol u grudima

AKUTNI I HRONIČNI BRONHITIS

Akutni bronhitis jeste akutna upala sluzokože dušnika I bronhija. Javlja se posle infekcija gornjih
respiratornih puteva, prehlade, zapaljenja grla ili gripa.

Simptomi:

 Kašalj, prvih nekoliko dana suv, kasnije produktivan

 Zviždanje u grudima
 Glavobolja
 Blago povišena temperatura
 Malaksalost

Hronični bronhitis se manifestuje produktivnim kašljem koji traje najmanje 3 meseca.

Simptomi:

 Povišena temperatura
 Produktivni kašalj
 Otežano I ubrzano disanje

KARCINOM PLUĆA

Zloćudni tumor koji nastaje najčešće usled promena na ćelija sluznice bronha.

Simptomi:
  Uporan kašalj
 Iskašljavanje sukrvičavog ili krvavog ispljuvka
 Bol u grudima
 Otežano disanje
 Upala pluća koja ne prolazi posle terapije ili upale pluća koje se ponavljaju na istom
mestu
 Gubitak apetita I težine

Zadaci medicinske sestre u nezi dece sa

oboljenjima respiratornog sistema

Endoskopski pregledi:

Bronhoskopija je endoskopski pregled kojim se omogćava direktno posmatranje dušnika I

bronhija. Koristi se u pulmologiji, grudnoj hirurgiji, onkologiji I ORL. Bronhoskopijom se postiže uzimanje
uzoraka za patohistološki pregled,citološka, bakteriološka, imunološka I histohemijska ispitivanja. u
dijagnostičke svrhe se koristi za otkrivanje patoloških promena, za lokalizaciju I biopsiju.

Terapijski postupak- vađenje stranog tela iz bronha.

Tehnika rada- dete se uvodi u anesteziju, lekar uvodi bronhoskop u bronhijalno stablo. Dete se vodi u
sobu , nekoliko sati leži bez jastuka, posmatra se da ne dođe do povraćanja, prate se vitalne funkcije.

Pleuralna punkcija- specijalnom iglom ulazi se u pleuralni prostor radi evakuisanja tečnosti. Pri
normalnim okolnostima tečnost ulazi u pleuralni prostor iz kapilara a izlazi limfnim putevima.
Nakupljanje veće količine tečnosti u pleuralnom prostoru je najčešće posledica zapaljenskog procesa.

DIJAGNOSTIKA: poreklo nakupljenog sadržaja. Tečnost može biti: transudat, eksudat, krv, gnoj, limfa.
Uzorak se šalje na bakteriološki, citološki I biohemijski pregled.

Terapija- otklanjanjem sadržaja omogućava se pravilna funkcija pluća, olakšava disanje I smanjuje bol.

Tehnika rada- poštuju se strogapravila asepse, dobra dezinfekcija ubodnog mesta. Nakon lokalne
anestezije I dezinfekcije polja grudnog koša uzimamo set za jednokratnu upotrebu. Ila se uvodi u
međurebari prostor gornjom ivicom donjeg rebra jer se tu nazi sulkus( vena, nerv, arterija). Komplikacije:
krvarenje na mestu uboda, povrede pleure I plućnog tkiva.
ZA DIJAGNOSTIKU:

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

 Izlučevina(za respiratorni sistem- sputum, brisevi, povraćene mase)

 Krv (biohemija krvi-CRP za respiratrni sistem; KKS- leukociti, leukocitarna formula, serum)
 Radiološka dijagnostika ( skener, rendgen, magnetna rezonanca)
 Endoskopska dijagnostika ( bronhoskopija).