Matematika Odabrana Poglavlja

Univerzitet u Nišu
Elektronski fakultet
Dušan M. Milošević
Miodrag S. Petković
ODABRANA POGLAVLJA
IZ VIŠE MATEMATIKE
Edicija: Osnovni udžbenici

2008.
Dr Dušan M. Milošević, docent Elektronskog fakulteta u Nišu
Dr Miodrag S. Petković, redovni profesor Elektronskog fakulteta u Nišu
ODABRANA POGLAVLJA IZ VIŠE MATEMATIKE
Izdavač: Elektronski fakultet u Nišu

P. fah 73, 18000 Niš
http://www.elfak.ni.ac.yu
Recenzenti: Dr Ljubiša Kocić,
redovni profesor Elektronskog fakulteta u Nišu
Dr Slobodan Tričković,
redovni profesor Grad̄evinsko-Arhitektonskog fakulteta u Nišu
Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr. Zoran Perić
Odlukom Nastavno-naučnog veća Elektronskog fakulteta u Nišu, br. 07/05-019/08-003

od 18.12.2008, rukopis je odobren za štampu kao osnovni udžbenik.
ISBN 978-86-85195-70-9
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
MILOŠEVIĆ, Dušan M.
Odabrana Poglavlja iz Više Matematike / Dušan M. Milošević, Miodrag S. Petković.
– Niš : Elektronski fakultet, 2008 (Niš : Unigraf). – X, 319 str. : graf. prikazi, tabele;
24 cm. – (Edicija Osnovni udžbenici / [Elektronski fakultet, Niš])
Na vrhu naslovne strane: Univerzitet u Nišu. -
Tiraž 300. - Bibliografija: str. 317 - 319. -
Registar.
ISBN 978-86-85195-70-9
1. Petković, Miodrag S. [autor]
a) Odabrana poglavlja iz više matematike
COBISS.SR - ID
Preštampavanje ili umnožavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pis-

mene saglasnosti izdavača
Štampa: ,,UNIGRAF”, Niš

Tiraž: 300 primeraka
Predgovor
Ova knjiga napisana je prema novom nastavnom planu i programu za
predmet Matematika – odabrana poglavlja, koji se sluša u trećem semestru
na Studijskoj grupi za telekomunikacije na Elektronskom fakultetu u Nišu.
Ideja za pisanjem ove knjige javila se usled nedostatka odgovarajuće literature
sa ovakvim sadržajem. Naime, oblasti koje se izučavaju u ovoj knjizi mogu
se naći u posebnim knjigama, tako da bi student za pripremu ispita iz ovog
predmeta morao da nabavi veliki broj knjiga i zbirki zadataka, što sigurno
predstavlja veliki finansiski izdatak.
Pored studenata na Studijskoj grupi za telekominikacije, udžbenik mogu
da koriste i studenti na ostalim studijskim grupama na Elektronskom fakul-
tetu, jer se programi njihovih kurseva koje slušaju u trećem semestru ni-
malo ili neznatno razlikuju od programa koji se sluša na grupi za telekomu-
nikacije. Udžbenik mogu da koriste i studenti drugih tehničkih fakulteta i
viših škola, kao i studenti fizike, hemije i biologije na prirodno matematičkim
fakultetima. Konačno, udžbenik može biti od koristi i svim stručnjacima,
pre svih inženjerima, koji su zainteresovani za oblasti više matematike koje
su obrad̄ene u ovoj knjizi.
Udžbenik je proistekao iz predavanja i vežbi koje su autori duži niz godina
držali studentima Elektronskog fakulteta u Nišu u okviru kurseva Matema-
tika II, Matematika i Matematika – odabrana poglavlja. Imajući u vidu
činjenicu da je gradivo dosta obimno, učinjen je pokušaj da se materija izloži
u što sažetijem obliku i da se stil pisanja prilagodi studentima tehničkih fakul-
teta. U izlaganju je zadržana neophodna strogost zasnovana na savremenom
konceptu Definicija-Teorema-Dokaz, pri čemu su previše komplikovani dokazi
izostavljeni. U knjizi je dat veliki broj kompletno rešenih primera (111) i slika
(50) u cilju izbegavanja suvoparnosti izlaganja, što materiju čini jasnijom i
razumljivijom.
Na kraju svake glave nalazi se zbirka kompletno rešenih zadataka (ukupno
121 zadatak), koji su često urad̄eni i na više načina, tako da knjiga ujedno
predstavlja i zbirku zadataka.
Udžbenik je podeljen na pet delova (glava): 1) Teorija redova, 2) Dife-
rencijalne jednačine, 3) Kompleksna analiza, 4) Laplasova transformacija i 5)
Z-transformacija. Ovi delovi su podeljeni na manje celine, odeljke. S obzirom
da u najvećoj meri ove oblasti predstavljaju posebne celine sa relativno malo
uzajamnih veza, numeracija objekata (formula, definicija, teorema, primera
i
ii
i slika) u okviru svake oblasti izvršena je pomoću dva broja od kojih prvi
ukazuje na odeljak, a drugi na redni broj tog objekta u posmatranom odeljku.
Svako citiranje objekata iz neke druge glave je posebno naznačeno, čime je
izbegnuta mogućnost zabune.
Prvi deo posvećen je redovima. Razmatrani su numerički i funkcionalni re-
dovi, vrste konvergencije i kriterijumi za utvrd̄ivanje konvergencije. Posebna
pažnja posvećena je potencijalnim i trigonometrijskim redovima i njihovim
mnogobrojnim primenama.
U drugom delu se proučavaju diferencijalne jednačine prvog, drugog
i višeg reda, sa posebnim osvrtom na njihovu primenu u fizici i elek-
trotehnici. Posebno mesto zauzimaju postupci za rešavanje sistema dife-
rencijalnih jednačina i rešavanje diferencijalnih jednačina pomoću stepenih
redova.
Treći deo, Kompleksna analiza, bavi se funkcijama kompleksne promenljive
i njenim primenama. Osim standardnog gradiva koje se odnosi na diferen-
cijabilnost, kompleksnu integraciju, Tejlorov i Loranov red, posebna pažnja
je posvećena oblastima koje su od posebnog značaja za primene u tehničkim
disciplinama, kao što su konformno preslikavanje, račun ostataka i princip
argumenta.
Poslednje dve glave bave se Laplasovom i Z-transformacijom i prirodno se
nadovezuju na funkcije kompleksne promenljive. Osobine ovih transformacija
izložene su u vidu većeg broja teorema i primera koji demonstriraju njihov
veliki značaj u elektrotehničkim strukama.
Autori se ovom prilikom zahvaljuju kolegama sa Elektronskog fakulteta,
kako sa Katedre za matematiku tako i sa Katedri sa Teorijsku elektrotehniku,
Telekomunikacije i Automatiku, na korisnim savetima i pomoći u izradi slika
i nabavljanju literature.
Posebnu zahvalnost autori duguju recenzentima, redovnim profesorima dr.
Ljubiši Kociću i dr. Slobodanu Tričkoviću, na korisnim savetima i sugesti-
jama, kao i dr. Lidiji Rančić i mr. Mimici Milošević koje su u toku pisanja
ove knjige pročitale ceo rukopis i ukazale na njegove nedostatke čime su bitno
doprinele poboljšanju osnovnog teksta.
Svima onima koji ukažu na neki propust ili upute bilo kakvu sugestiju za
poboljšanje teksta autori će biti zahvalni.
U Nišu, novembra 2008. godine Dušan M. Milošević

Miodrag S. Petković
Sadržaj
I GLAVA
Teorija redova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1. Numerički redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.1 Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.2 Pozitivni redovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10
1.3 Redovi sa članovima proizvoljnog znaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2. Funkcionalni nizovi i redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
2.1 Funkcionalni nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
2.2 Funkcionalni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.3 Stepeni redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
2.4 Analitičke funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
2.5 Trigonometrijski redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
3. Izabrani zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
II GLAVA
Diferencijalne jednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
1. Osnovne definicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
2. Diferencijalne jednačine prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
2.1 Diferencijalna jednačina koja razdvaja promenljive . . . . . . . . . . . . 80
2.2 Homogena diferencijalna jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
2.3 Linearna diferencijalna jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
2.4 Bernulijeva jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
iii
iv
3. Diferencijalne jednačine drugog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

3.1 Nepotpune jednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
3.2 Linearna diferencijalna jednačina drugog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
3.3 Homogena linearna diferencijalna jednačina sa
konstantnim koeficijentima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97
3.4 Nehomogena linearna diferencijalna jednačina sa
konstantnim koeficijentima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
4. Diferencijalne jednačine n-tog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
4.1 Linearna diferencijalna jednačine n-tog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
4.2 Homogena linearna diferencijalna jednačine n-tog reda sa
4.3 Nehomogena linearna diferencijalna jednačine n-tog reda sa
5. Sistemi diferencijalnih jednačina n-tog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
5.1 Sistem linearnih diferencijalnih jednačina prvog reda . . . . . . . . . 117
5.2 Homogeni sistem linearnih diferencijalnih jednačina
prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
5.3 Nehomogeni sistem linearnih diferencijalnih jednačina
prvog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
5.4 Homogeni sistem sa konstantnim koeficijentima . . . . . . . . . . . . . . 120
5.5 Nehomogeni sistem sa konstantnim koeficijentima . . . . . . . . . . . . 125
6. Integracija diferencijalnih jednačina pomoću redova . . . . . . . . . . . . . . 128
7. Izabrani zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
III GLAVA
Kompleksna analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
1. Funkcije kompleksne promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
2. Granična vrednost i neprekidnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
3. Izvod funkcije kompleksne promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
4. Koši-Rimanovi uslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
5. Analitičke funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178
6. Elementarne funkcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .180
7. Konformno preslikavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
8. Kompleksna integracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
v
9. Koši-Gusatova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

10. Košijeva integralna formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
11. Tejlorov i Loranov red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
12. Izolovani singulariteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
13. Račun ostataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
14. Izračunavanje odred̄enih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
15. Princip argumenta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .212
16. Izabrani zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
IV GLAVA
Laplasova transformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
1. Pojam transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
2. Osnovne osobine Laplasove transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
3. Laplasova transformacija elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
4. Konvolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
5. Inverzna Laplasova transformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
6. Izabrani zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
V GLAVA
Z -transformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
1. Pojam transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
2. Z-transformacija nekih elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288
3. Osnovne osobine Z-transformacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
4. Inverzna Z-transformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297
5. Izabrani zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
1
TEORIJA REDOVA
Sumiranje beskonačnog broja sabiraka je problem koji je privlačio pažnju
matematičara vekovima. Prvi beskonačni geometrijski red čija je suma bila
poznata je red
1 ³ 1 ´2 ³ 1 ń 1 4
1+ + + ··· + + ··· = = .
4 4 4 1 3
1−
4
Njega je dao Arhimed1 oko 225 p.n.e. u svojoj kvadraturi parabole. Inače,
opštu formulu za sumiranje beskonačnog reda a + aq + aq 2 + · · · + aq n + . . . ,
za |q| < 1, dao je Vijet2 oko 1590.
Interesantno je napomenuti da su mnogi poznati matematičari dolazili do
pogrešnih, često i apsurdnih zaključaka računajući sa beskonačnim redovima.
1 Aρχiµηδης (287 – 212 p.n.e. ), starogrčki filozof.

2 François Viète (1540–1603), francuski advokat.
1
2 teorija redova
Verovatno su najpoznatija ,,tvrd̄enja” starogrčkog filozofa Zenona3 u kojima

on dokazuje da Ahil ne može stići kornjaču ili da strela ne može da dosegne
metu. Ako je Ahil nekoliko koraka iza kornjače, dok on stigne do mesta gde
je bila kornjača, ona će se pomeriti napred. Dok Ahil ponovo pred̄e rasto-
janje do novog položaja kornjače ona će odmaći jos napred, itd. Dakle, Ahil
mora da pretrči beskonačno mnogo puteva konačne dužine, što je nemoguće
u konačnom vremenskom intervalu. Prema tome, Ahil nikada neće stići kor-
njaču. Slično, da bi strela stigla do mete, ona mora prvo da preleti polo-
vinu rastojanja do mete, zatim polovinu preostalog dela, itd. Opet imamo
beskonačno mnogo delova puta konačne dužine, pa je zaključak da strela ne
može da dosegne metu. Očito je da su dobijeni ,,zaključci” apsurdni, jer
svi znamo da će Ahil stići kornjaču i da strela može da doleti do mete na
konačnom rastojanju.
Kako objasniti Zenonove paradokse? Neka je t ukupno vreme koje je
potrebno Ahilu da stigne kornjaču. Pokazaćemo da ovo vreme nije besko-
načno, kao što tvrdi Zenon. Potrebno vreme t da Ahil stigne kornjaču može
se razložiti na vremena potrebna Ahilu da pred̄e rastojanje do prvobitnog
položaja kornjače t1 , zatim t2 do novog položaja kornjače, itd. Vreme t1 je
odred̄eno brzinom Ahila va i početnim rastojanjem izmed̄u Ahila i kornjače
S, t1 = S/va . Može se pokazati da vreme t2 zavisi od brzine kornjače vk ,
brzine Ahila va i vremena t1 , t2 = t1 vk /va , slično, t3 = t2 vk /va = t1 (vk /va )2 ,
itd. Dakle
µ ¶
S vk ³ vk ´2
t = t1 + t2 + t3 + · · · = 1+ + + ...
va va va
S 1 S
= = .
va 1 − vk /va va − vk
Kako su sve tri veličine S, va i vk konačne, očito je da je i vrednost potrebnog
vremena t za koje će Ahil stići kornjaču konačna, dakle Ahil će ipak stići kor-
njaču.
Gregoar de Sen-Vensan, belgijski matematičar, je prvi koji je ana-

litički rešio Zenonov paradoks o Ahilu i kornjači. On je sveo ovaj
problem na sumiranje beskonačnog geometrijskog reda i odredio
tačno vreme i mesto sustizanja kornjače, iako njegovo tretiranje
graničnih vrednosati nije bilo sasvim korektno.
U sedamnaestom i osamnaestom veku matematičari su takod̄e bili veoma

neoprezni pri korišćenju beskonačnih redova. Oni su često primenjivali
3 Eleali Zenon (Zηνων) (490 – 430 p.n.e. ), starogrčki filozof.
3
nekritične ideje u primenama divergentnih redova, koje su dovodile do

pogrešnih i često apsurdnih zaključaka. Toga nisu bili pošted̄eni ni naj-
poznatiji matematičari tog vremena, kao na primer, Lajbnic4 i italijanski
matematičar Sakeri5 koji su, u svom dopisivanju, proučavali da li suma al-
ternativnog beskonačnog niza 1 − 1 + 1 − 1 + 1 − 1 + · · · može biti jednaka
1/2. Naime, zamenom x = 1 u geometrijskom redu
1
= 1 − x + x2 − x3 + x4 − · · · ,
1+x
dobija se suma 1/2. Naravno, rezultat je pogrešan zato što ovaj razvoj važi
samo ako je |x| < 1.
Dva naredna primera pripadaju Ojleru,6 koji je upozoravao druge mate-
matičare na rizik pri radu sa divergentnim redovima. Kao što je Florijan
Kejžori7 napisao [4, str. 373], ,,Ojler je dobio neke veoma lepe rezultate
o beskonačnim redovima, danas veoma poznate, ali takod̄e i neke veoma
apsurdne, danas potpuno zaboravljene”. Med̄utim, Ojler je sam koristio
geometrijski red 1 + x + x2 + x3 + · · · za vrednosti x ≥ 1. Kombinovanjem
dva reda
x x 1 1 1
= x + x2 + x3 + · · · i = = 1 + + 2 + ··· ,
1−x x−1 1 − 1/x x x
Ojler je pogrešno zaključio da je
1 1
· · · 2 + + 1 + x + x2 + x3 + · · · = 0.
x x
Ojler je takodje napravio ozbiljnu grešku tvrdeći da je
1 − 3 + 5 − 7 + · · · = 0;
štaviše, niko od njegovih savremenika (izuzev Nikolasa Bernulija,8 bratan-
ca Johana9 i Jakoba Bernulija10 ) nije osporio takav rezultat.
Kao sledeći primer uzećemo Njutnovu11 binomnu teoremu, otkrivenu 1664.
ili 1665. i objavljenu 1685. u Volisovoj12 Algebri. Slično svojim savre-
menicima, Njutn takodje nije mario za konvergenciju dobijenih beskonačnih
redova. Tako, po njemu, binomna teorema primenjena na (1 − 2)−1 daje
−1 = 1 + 2 + 4 + 8 + 16 + · · · ,
besmisleni rezultat, koji nije začudio matematičare tog vremena.
4 Gottfried Wilhelm Leibnitz (1646 – 1716), nemački matematičar.
5 Giovanni Girolamo Saccheri (1667-1733), italijanski matematičar.
6 Léonhard Euler (1707 – 1783), švajcarski matematičar.
7 Florian Cajori (1859 – 1930), švajcarski matematičar.
8 Nicolaus Bernoulli (1687 – 1759), švajcarski matematičar.
9 Johann Bernoulli (1667 – 1748), švajcarski matematičar.
10 Jacob Bernoulli (1654 – 1705), švajcarski matematičar.
11 Isaac Newton (1642 – 1727), engleski fizičar i matematičar.
12 John Wallis (1616 – 1703), engleski matematičar.
4 teorija redova
U sledećem prikazu ilustrovaćemo primenu graničnih procesa na jednom

nestandardnom primeru.
Crv se nalazi na jednom kraju gumenog konopca koji se (pretpostavimo)
može beskonačno rastezati. Na početku je konopac dug 1 km. Crv gmiže
duž konopca prema drugom kraju konstantnom brzinom od 1 cm u sekundi.
Na kraju svake sekunde konopac se trenutno rasteže za još jedan kilometar.
Dakle, u prvoj sekundi crv prelazi 1 cm a dužina konopca postaje 2 km. Posle
druge sekunde crv je prešao još 1 cm a konopac je postao dugačak 3 km, itd.
Rastezanje konopca je ravnomerno, kao rastezanje gumene trake. U ovom
procesu crv se pomera i to, kako zbog sopstvenog kretanja (1 cm/sec), tako
i usled istezanja konopca. Može li pri opisanoj situaciji crv dosegnuti drugi
kraj konopca? Ako je to moguće odrediti približno vreme takvog putovanja
i dužinu konopca na kraju putovanja.
Iz rešenja ovog problema primetimo da će, nezavisno od parametara
(početna dužina konopca, brzina crva i broj istezanja konopca), crv stići do
drugog kraja konopca za konačno vreme. Isto bi važilo i ako se istezanje vrši
kontinualno, ali zbog lakše analize, u postavljenom zadatku je pretpostav-
ljeno da se istezanja konopca vrše u diskretnim intervalima.
Kako crv stalno napreduje, može li se postaviti pitanje, nije li očigledno da
on mora u konačnom vremenskom intervalu da stigne na cilj? Ne obavezno,
jer moše se večito konstantno napredovati ka cilju a da se nikad ne dod̄e do
njega. Napredovanje crva meri se pomoću zbira (opadajućih) delova dužine
konopca. Ovaj zbir može biti beskonačan a da konvergira ka tački koja je
mnogo ispred kraja konopca. Zaista, takav slučaj bi se desio kad bi se konopac
razvlačio udvostručavajući svoju dužinu nakon svake sekunde.
Med̄utim, pod uslovima u zadatku crv uspeva da stigne do kraja konopca.
Kako ima 100 000 centimetara u jednom kilometru, na kraju prve sekunde
crv će prevaliti 1/100 000-ti deo dužine konopca. Tokom druge sekunde crv
prevaljuje (počev od prethodne tačke nakon razvlačenja konopca) rastojanje
od 1/200 000-tog dela dužine konopca koji se rastegao na dva kilometra.
Tokom treće sekunde on prelazi 1/300 000-ti deo konopca (koji je sada dug
tri kilometra), i tako dalje. Napredovanje crva, izraženo preko delova dužine
celog konopca, iznosi
1 ³ 1 1 1 1´
1 + + + + ··· + .
100 000 2 3 4 n
Zbir u zagradi je parcijalna suma harmonijskog reda koji divergira kada n →
∞ (videti Primer 1.4). Čim parcijalna suma postane veća od 100 000, gornji
izraz će postati veći od 1, što znači da je crv dostigao kraj konopca. Broj
sabiraka n u parcijalnoj sumi harmonijskog reda biće jednak broju proteklih
sekundi. Kako se crv kreće jedan santimetar u sekundi, n je takod̄e konačna
dužina konopca u centimetrima.
numericki redovi 5
Ovaj ogroman broj, sa tačnošću u okviru jednog minuta, je
e100 000−γ ± 1,
gde je γ ≈ 0.57721566 . . . Ojlerova konstanta13 . On daje dužinu konopca

koja uveliko nadmašuje prečnik poznatog svemira i vreme koje prevazilazi
sadašnje procene starosti svemira.
1. NUMERIČKI REDOVI
1.1 OSNOVNI POJMOVI
DEFINICIJA 1.1 Neka je {un }n∈N dati niz. Zbir svih njegovih članova
+∞
X
uk = u1 + u2 + · · · + un + · · · (1.1)
k=1
je beskonačni red, ili kraće red. Broj un se naziva opštim članom reda (1.1).
Ukoliko je opšti član reda element skupa realnih ili kompleksnih brojeva
kažemo da se radi o numeričkom redu, a ukoliko je opšti član reda dat pomoću
neke funkcije, kažemo da se radi o funkcionalnom redu.
DEFINICIJA 1.2 Zbir prvih n članova reda (1.1)
n
X
Sn = uk (n ∈ N) (1.2)
k=1
naziva se n-tom parcijalnom sumom reda.

DEFINICIJA 1.3 Za red (1.1) kažemo da je konvergentan, odnosno divergentan,
ako je niz njegovih parcijalnih suma {Sn }n∈N , definisan sa (1.2), konvergentan,
odnosno divergentan.
Specijalno, ako je niz {Sn }n∈N definisan sa (1.2) konvergentan i ako je
P
+∞
lim Sn = S, kažemo da zbir (suma) reda uk iznosi S i pišemo S =
n→+∞ k=1
P
+∞
uk . Dakle, u ovom slučaju istim simbolom se označavaju i red i njegova
k=1
suma.
13 Ojlerova
Pn 1
konstanta je granična vrednost niza k=1 k
− log n kada n → ∞.
6 teorija redova
Na osnovu Definicije 1.3 vidimo da se ispitivanje konvergencije brojnih re-

dova može svesti na ispitivanje konvergencije nizova, jer je suma reda jednaka
graničnoj vrednosti niza parcijalnih suma. Dakle, ispitivanje konvergencije
brojnih redova svodi se na odred̄ivanje n-te parcijalne sume i nalaženje njene
granične vrednosti kad n teži beskonačnosti. Ukoliko je zbir reda konačan
broj, tada je red konvergentan, u protivnom je divergentan. Taj pristup je
primenjen u sledećim primerima.
PRIMER 1.1 Ispitati konvergenciju numeričkog reda
X
+∞
1 1 1 1
= + + + ··· . (1.3)
n(n + 1) 1·2 2·3 3·4
n=1
Rešenje: S obzirom na razlaganje
1 1 1
= − ,
k(k + 1) k k+1
parcijalna suma je jednaka

n ³ ´ ³ ´ ³ ´ ³ ´
X 1 1 1 1 1 1 1 1
Sn = − = − + − + ··· + −
k k+1 1 2 2 3 n n+1
k=1
1
=1− .
n+1
Dobijeni niz parcijalnih suma konvergira jer je lim Sn = 1, odakle zaključujemo da je

n→+∞
red (1.3) konvergentan i da je njegova suma S = 1.
PRIMER 1.2 Ispitati konvergenciju geometrijskog reda
X
+∞
qn , q ∈ R. (1.4)
n=0
Rešenje: Parcijalna suma reda je

(
X
n 1 − q n+1
k , q 6= 1,
Sn = q = 1−q
k=0 n + 1, q = 1.
Granična vrednost parcijalne sume lim Sn ne postoji za q ≤ −1, a za q > −1 je

n→+∞
( 1
, q ∈ (−1, 1),
lim Sn = 1−q
n→+∞
+∞, q ∈ [1, +∞).
Dakle, geometrijski red (1.4) konvergira za |q| < 1.

numericki redovi 7
Metod sumiranja za utvrd̄ivanje konvergencije brojnih redova se često pri-

menjuje. Ipak, u mnogim slučajevima nas interesuje samo da li je neki red
konvergentan ili ne, a ne i njegova suma. Osim toga, obično je postupak
sumiranja brojnih redova mnogo komplikovaniji od samog ispitivanja kon-
vergencije, a u mnogim slučajevima je i nemoguće odrediti formulu za n-tu
parcijalnu sumu. Zato ćemo na dalje uvesti kriterijume koji omogućavaju
ispitivanje konvergencije brojnih redova bez njihovog sumiranja.
DEFINICIJA 1.4 Neka je red (1.1) konvergentan sa sumom S i neka je Sn
njegova n-ta parcijalna suma. Razlika
+∞
X
R n = S − Sn = uk (1.5)
k=n+1
naziva se ostatkom reda posle n-tog člana.

Dakle, suma konvergentnog reda može se razložiti na zbir parcijalne sume
i ostatka reda. Vrednost ostatka reda ima važnu ulogu u ispitivanju konver-
gencije reda, što se vidi iz sledeće teoreme.
TEOREMA 1.1 Red (1.1) je konvergentan, ako i samo ako je njegov ostatak
(1.5) konvergentan red.
Dokaz. Za n > m uvedimo parcijalne sume
n
X n
X
Sn = uk i Sn0 = uk .
k=1 k=m+1
Očigledno važi jednakost

m
X
Sn = uk + Sn0 .
k=1
P
m
S obzirom da prvi sabirak uk na desnoj strani jednakosti ima konačnu
k=1
vrednost nezavisnu od n, zaključujemo da postoji konačna granična vrednost
lim Sn ako i samo postoji konačna granična vrednost lim Sn0 , dakle red
n→∞ n→∞
P
+∞ P
+∞
uk i ostatak reda uk su ekvikonvergentni. ¤
k=1 k=m+1
Vidimo da prvih konačno mnogo elemenata reda nemaju nikakav uticaj

na njegovu konvergenciju.
8 teorija redova
TEOREMA 1.2 Ako je red (1.1) konvergentan, tada njegov opšti član teži
nuli, tj. lim un = 0.
n→+∞
Dokaz. Posmatrajmo parcijalne sume
n
X n−1
X
Sn = uk i Sn−1 = uk .
k=1 k=1
Očigledno je an = Sn − Sn−1 . S obzirom na konvergenciju polaznog reda

zaključujemo da je lim Sn = lim Sn−1 = S, pa je lim an = 0. ¤
n→+∞ n→+∞ n→+∞
Iz Teoreme 1.2 možemo zaključiti da je potreban uslov za konvergenciju

reda da suma ostatka reda teži nuli. To nam ujedno daje mogućnost dokazi-
vanja da je neki red divergentan samo ispitivanjem ponašanja opšteg člana
reda u beskonačnosti.
X
+∞
1
³ ´.
1
n=1 (n + 1) log 1 +
n
Rešenje: Dati red je divergentan, jer njegov opšti član ne teži nuli,
1 1
lim ³ ´ = lim ³ ´
n→∞ 1 n→∞ 1 n+1
(n + 1) log 1 + log 1 +
n n
1
= lim h³ ´ ³ í = 1 =
6 0,
n→∞ 1 n 1
log 1 + 1+
n n
pri čemu smo iskoristili poznat rezultat iz Teorije nizova

³ ń
1
lim 1+ = e.
n→∞ n
Naglasimo da obrnuto tvrd̄enje ne važi. Dakle uslov lim un = 0 je

n→+∞
potreban, ali ne i dovoljan za konvergenciju reda, kao što pokazuje sledeći
primer.
PRIMER 1.4 Ispitati konvergenciju harmonijskog reda
X
+∞
1 1 1
=1+ + + ··· .
n 2 3
n=1
numericki redovi 9
Rešenje: Harmonijski red je divergentan iako je lim 1/n = 0, jer parcijalne sume ovog
n→+∞
reda čine harmonijski niz koji je divergentan. Parcijalna suma S2m je jednaka
³ ´ ³ ´
1 1 1 1 1 1
S2m = 1 + + + + ··· + + + · · · + .
2 3 4 2m−1 + 1 2m−1 + 2 2m
Kako je
1 1 1 2m−1 1
m−1
+ m−1 + ··· + m > = ,
2 +1 2 +2 2 2m 2
zaključujemo da je S2m > 1 + m/2, odnosno da je lim Sn = +∞, pa je polazni red
n→+∞
divergentan.
Dokaz divergencije harmonijskog reda se najčešće pripisuje Lajb-

nicu (1673) i Jakobu Bernuliju (1689). Med̄utim, prvi dokaz je dao
Nikola Orem (1320–1382), još u četrnaestom veku. Oremov rezultat
je 1672. ponovo otkrio Pjetro Mengoli (1625–1686), malo poznati
italijanski matematičar.
Matematičar je organizovao lutriju u kojoj dobitni loz donosi vlas-

niku beskonačnu sumu novca. Sve lozove prodao je veoma brzo.
Kada je dobitni loz izvučen i srećni dobitnik došao po svoju na-
gradu, organizator mu je objasnio način isplate: 1 dolar odmah,
1/2 dolara sledeće nedelje, 1/3 dolara u nedelji posle toga, itd. Har-
monijski red 1+1/2+1/3+· · · zaista ima beskonačnu sumu, ali ova
suma raste toliko sporo da bi vlasnik nagrade u sledećih 50 godina
(2600 nedelja) dobio oko 8.44 dolara.
U praksi se često javlja potreba za sabiranjem konvergentnih redova ili za

njihovim množenjem nekim brojem. Sledeće dve teoreme su posvećene ovom
problemu.
P
+∞ P
+∞
TEOREMA 1.3 Ako je red un konvergentan, tada je red c un , gde
n=1 n=1
P
+∞
je c ∈ R proizvoljna konstanta, takod̄e konvergentan sa sumom c un .
n=1
P
+∞
Dokaz. Neka je Sn parcijalna suma reda un . Kako postoji granična
n=1
vrednost lim Sn , sledi da postoji i granična vrednost lim c Sn i važi
n→+∞ n→+∞
jednakost
lim c Sn = c lim Sn ,
n→+∞ n→+∞
odakle direktno sledi tvrd̄enje teoreme. ¤
10 teorija redova
P
+∞ P
+∞
TEOREMA 1.4 Ako su redovi un i vn konvergentni, tada je red
n=1 n=1
P
+∞
(un ± vn ) takod̄e konvergentan i važi
n=1
+∞
X +∞
X +∞
X
(un ± vn ) = un ± vn . (1.6)
n=1 n=1 n=1
P
+∞ P
+∞
Dokaz. Neka su Un , Vn i Wn redom parcijalne sume redova un , vn
n=1 n=1
P
+∞
i (un ± vn ). Tada je očigledno, Wn = Un ± Vn . Kako postoje granične
n=1
vrednosti lim Un i lim Vn , zaključujemo da postoji i granična vrednost
n→+∞ n→+∞
lim Wn i da je
n→+∞
lim Wn = lim (Un ± Vn ) = lim Un ± lim Vn ,

n→+∞ n→+∞ n→+∞ n→+∞
što je ekvivalentno sa (1.6). ¤
1.2 POZITIVNI REDOVI

U ovom odeljku posmatraćemo numeričke redove čiji je opšti član pozitivan
za svako n ∈ N. Niz parcijalnih suma {Sn }n∈N pozitivnog reda je rastući, što
znači da taj niz konvergira ka nekoj nenegativnoj vrednosti S ili odred̄eno
divergira ka +∞.
Sledeća teorema daje kriterijume za ispitivanje konvergencije redova sa
pozitivnim članovima, zasnovanim na upored̄ivanju članova reda. Napome-
nimo da se zbog Teoreme 1.1 svi zaključci koji se tiču konvergencije redova sa
pozitivnim članovima mogu primeniti i u slučaju redova kod kojih konačno
mnogo prvih članova nije pozitivno.
P
+∞ P
+∞
TEOREMA 1.5 Neka su an i bn redovi sa pozitivnim članovima.
n=1 n=1
Tada važe sledeća tvrd̄enja:
P
+∞
1) Ako je red an konvergentan i važi da je bn ≤ an , za skoro svako n ∈ N,
n=1
P
+∞
onda je i red bn konvergentan;
n=1
P
+∞
2) Ako red bn divergira i važi da je bn ≤ an , za skoro svako n ∈ N, onda
n=1
P
+∞
divergira i red an ;
n=1
numericki redovi 11
P
+∞ P
+∞
3) Ako za redove an i bn važi granična vrednost
n=1 n=1
an
lim= p (p ∈ R ∧ p > 0),
bn
n→+∞
onda ovi redovi istovremeno konvergiraju ili divergiraju.

P
+∞ P
+∞
4) Ako za redove an i bn važi da je an bn 6= 0 za svako n ∈ N i
n=1 n=1
an+1 bn+1
≤
an bn
P
+∞
za skoro svako n ∈ N, tada iz konvergencije reda bn sledi konergencija
n=1
P
+∞ P
+∞ P
+∞
reda an , a iz divergencije reda an sledi divergencija reda bn .
n=1 n=1 n=1
PRIMER 1.5 Ispitati konvergenciju numerčkog reda

X
+∞
1
.
n2
n=1
Rešenje: Kako je 2n ≥ n + 1, za svako n ∈ N, sledi da je

1 1
2
≤ .
2n n(n + 1)
P
+∞
1
Na osnovu ove nejednakosti i konvergencije reda (videti Primer 1.1), za-
n=1 n(n + 1)
+∞P 1
ključujemo na osnovu Teoreme 1.5 (stav 1) da je red konvergentan. Na osnovu
n=1
2n2
P 1
+∞
Teoreme 1.3 sledi konvergencija polaznog reda .
n=1
n2

X
+∞
2n
.
1 + 22n
n=0
Rešenje: Na osnovu nejednakosti

2n 2n 1
2n
≤ 2n = n
1+2 2 2
i činjenice da je geometrijski red
X
+∞
1 1
= =2
2n 1 − 1/2
n=0
konvergentan, zaključujemo na osnovu Teoreme 1.5 (stav 1) da je polazni red konvergentan.

12 teorija redova
Sumu konvergentnog brojnog reda iz Primera 1.5 prvi je odredio

najverovatnije Ojler, mada neki istoričari matematike tvrde da je
to prvi uradio njegov učitelj Johan Bernuli (o ovoj nedoumici se
više može pročitati u knjizi Matematički vremeplov, prilozi za is-
toriju matematike, Miodraga i Ljiljane Petković [36]). Ovde ćemo
predstaviti jedno izvod̄enje formule
+∞
X 1 π2
2
= ,
n=1
n 6
koje je dao G. Kimble u svom radu [17]

Z
π2 4 (arcsin 1)2 4 1 arcsin x
= = √ dx
6 3 2 3 0 1 − x2
X∞
1 · 3 · · · (2n − 1) x2n+1
Z x +
4 1 n=1
2 · 4 · · · 2n 2n + 1
= √ dx
3 0 1 − x2
Z ∞ Z 1
4 1 x 4 X 1 · 3 · · · (2n − 1) x
= √ dx + x2n√ dx
3 0 1−x 2 3 n=1 2 · 4 · · · 2n(2n + 1) 0 1 − x2
4 4 X 1 · 3 · · · (2n − 1) h 2n(2n − 2) · · · 2 i
∞
= +
3 3 n=1 2 · 4 · · · 2n(2n + 1) (2n + 1)(2n − 1) · · · 3
4 ³X 1 1X 1´ X 1
∞ ∞ ∞ ∞
4X 1
= = − = .
3 n=0 (2n + 1)2 3 n=1 n2 4 n=1 n2 n=1
n2
Istaknimo još da je Ojler bio pravi ekspert u rukovanju sa

sumama recipročnih vrednosti. U svom delu Introductio dao je
sume stepena recipročnih vrednosti od n = 2 do n = 26. Za n = 26
je, na primer, dobio
∞
X 1 224 · 76977927π 26
= .
k 26 27!
k=1

X
+∞
1
.
log n
n=2
numericki redovi 13
P 1
+∞
Rešenje: U Primeru 1.2 smo dokazali da je harmonijski red divergentan (samim
n=1 n
P 1
+∞
tim je divergentan i red , na osnovu Teoreme 1.1). Kako je
n=2
n
1 1
< (∀n ≥ 2)
n log n
P
+∞
1
na osnovu Teoreme 1.5 (stav 2) zaključujemo da je i red divergentan.
n=2 log n
PRIMER 1.8 Ispitati konvergenciju reda
X
+∞
1
p .
n=1
3n(2n − 1)
Rešenje: Kako je
1
p
3n(2n − 1) 1
lim = √ ,
n→+∞ 1 6
n
zaključujemo da je dati red ekvikonvergentan sa harmonijskim redom. Dalje, iz divergencije
harmonijskog reda i Teoreme 1.5 (stav 3) zaključujemo da je polazni red divergentan.
X
+∞
nn−2
.
en n!
n=1
Rešenje: Formirajmo količnik
(n + 1)n−1
³ ń−2
1
1+
an+1 en+1 (n + 1)! n
= = .
an nn−2 e
en n!
³ ń
1
Kako je niz 1+ monotono rastući i teži broju e, zaključujemo da važi sledeća ocena
n
³ ´
1 n 1
1+ ³ ´2
an+1 n n (n + 1)2 bn+1
= ³ ´ < n+1 = = .
an 1 2 1 bn
1+ e
n n2
P 1
+∞
Na osnovu konvergencije reda (videti Primer 1.5) i Teoreme 1.5 (stav 4) zak-
n2 n=1
ljučujemo da je polazni red konvergentan.
14 teorija redova
U nastavku ćemo navesti nekoliko kriterijuma za utvrd̄ivanje konvergencije

numeričkih redova sa pozitivnim članovima zasnovanim na osobinama opšteg
člana reda.
TEOREMA 1.6 (Dalamberov14 kriterijum) Ako postoje pozitivan broj
d (d < 1) i prirodan broj n0 takvi da za svako n > n0 važi nejednakost
un+1
≤ d < 1, (1.7)
un
P
+∞
tada je red sa pozitivnim članovima un konvergentan. Analogno, ako
n=1
postoji prirodan broj n0 takav da je za svako n > n0
un+1
≥ 1,
un
tada je red divergentan.
Dokaz. Neka je 0 < d < 1. Na osnovu nejednakosti (1.7) zaključujemo da je
un+1 ≤ dun ≤ d2 un−1 ≤ · · · ≤ dn−n0 +1 un0 = dn d1−n0 un0 .
Kako je d1−n0 un0 konstanta, iz konvergencije geometrijskog reda (videti

Primer 1.2) na osnovu Teoreme 1.1 zaključujemo da je dati red sa pozitivnim
članovima konvergentan.
Obrnuto, ako postoji n0 takvo da za svako n > n0 važi nejednakost
un+1 /un ≥ 1, tada je
un+1 ≥ dun ≥ un−1 ≥ · · · ≥ un0 > 0,
pa zaključujemo da opšti član reda ne teži nuli, jer je ograničen pozitivnom

konstantom sa donje strane. Na osnovu Teoreme 1.2 zaključujemo da je dati
red divergentan. ¤
U praksi se obično za ispitivanje konvegrencije koristi posledica Teoreme
1.6, koja se takod̄e naziva Dalamberovim kriterijumom.
POSLEDICA 1.1 Neka za red sa pozitivnim članovima važi
un+1
lim = d.
n→+∞ un
Ako je d < 1, red sa pozitivnim članovima je konvergentan, a ako je d > 1 red
je divergentan. U slučaju kada je d = 1 pitanje konvergencije ostaje otvoreno.
14 Jean le Rond D’Alambert (1717 – 1783), francuski matematičar.
numericki redovi 15
PRIMER 1.10 Ispitati konvergenciju numeričkog reda sa pozitivnim članovima
X
+∞
1
.
n!
n=1
Rešenje: Kako je
1
(n + 1)! 1
d= lim = lim = 0 < 1,
n→+∞ 1 n→+∞ n + 1
n!
na osnovu Dalamberovog kriterijuma zaključujemo da je red konvergentan.
PRIMER 1.11 Ispitati konvergenciju numeričkih redova sa pozitivnim članovima
X
+∞
1 X
+∞
1
i .
n n2
n=1 n=1
Rešenje: U oba slučaja dobijamo
1/(n + 1) 1/(n + 1)2

lim = 1, lim = 1,
n→+∞ 1/n n→+∞ 1/n2
pa na osnovu Dalamberovog kriterijuma ne možemo da zaključimo ništa o konvergenciji

ovih redova. S druge strane, konvergenciju ovih redova smo već ispitivali i dobili da je red
P 1
+∞ P 1
+∞
divergentan (Primer 1.4), a red 2
konvergentan (Primer 1.5).
n=1 n n=1 n
TEOREMA 1.7 (Košijev15 kriterijum) Ako postoje pozitivan broj q (0 <

q < 1) i prirodan broj n0 takvi da za svako n > n0 važi nejednakost
√n
un ≤ q < 1, (1.8)
P
+∞
tada je red sa pozitivnim članovima un konvergentan. Analogno, ako
n=1
postoji prirodan broj n0 takav da je za svako n > n0
√n
un ≥ 1,
tada dati red divergira.

Dokaz. Neka za svako n > n0 važi nejednakost (1.8). Tada je un ≤ q n , pa
P n
+∞
iz konvergencije geometrijskog reda q (za |q| < 1), na osnovu Teoreme
n=1
1.5 (stav 1), zaključujemo da je red sa pozitivnim članovima konvergentan.
15 Augustin Luis Cauchy (1789 – 1857), francuski matematičar.
16 teorija redova
√
S druge strane, ako je n un ≥ 1, tj. un ≥ 1, za svako n > n0 , zaključujemo
da opšti član reda ne teži nuli pa je po Teoremi 1.2 red divergentan. ¤
Slično kao i kod Dalamberovog kriterijuma u praksi se obično koristi
sledeća posledica, koja se takod̄e naziva Košijevim imenom.
POSLEDICA 1.2 Neka postoji granična vrednost
√
lim n un = q.
n→+∞
P
+∞
Ako je q < 1, tada je red sa pozitivnim članovima un konvergentan, a ako
n=1
je q > 1 red je divergentan.
PRIMER 1.12 Ispitati konvergenciju reda sa pozitivnim članovima
X
+∞
1
.
nn
n=1
Rešenje: Ovde je opšti član reda un = 1/nn . Kako je

√
n
1
q= lim un = lim = 0,
n→+∞ n→+∞ n
na osnovu Košijevog kriterijuma zaključujemo da je dati red konvergentan.
PRIMER 1.13 Ukoliko primenimo Košijev kriterijum na redove iz Primera 1.11,

dobićemo u oba slučaja da je q = 1, pa zaključujemo da nam Košijev kriterijum takod̄e ne
daje odgovor o konvergenciji pomenutih redova.
Vidimo da postoje redovi sa pozitivnim članovima kod kojih ni Košijev ni

Dalamberov kriterijum ne daju odgovor o konvergenciji (videti Primere 1.11
i 1.13). Zato ćemo u nastavku navesti neke strožije kriterijume za konver-
genciju redova sa pozitivnim članovima.
TEOREMA 1.8 (Kumerov16 kriterijum) Ako postoji pozitivan niz bro-
jeva {an }n∈N i konstanta d takvi da je za svako n > n0
un
an − an+1 > d > 0,
un+1
P
+∞
tada je red sa pozitivnim članovima un konvergentan. Analogno, ako je
n=1
za svako n > n0
un
an − an+1 < 0,
un+1
red je divergentan.
16 Ernst Eduard Kummer (1810 – 1893), nemački matematičar.

numericki redovi 17
TEOREMA 1.9 (Rabeov17 kriterijum) Ako postoji pozitivna konstanta

p, takva da je za svako n > n0
³ u ´
n
n − 1 ≥ p > 1,
un+1
P
+∞
tada je red sa pozitivnim članovima un konvergentan. Analogno, ako je
n=1
za svako n > n0 ³ u ´
n
n − 1 < 1,
un+1
tada je red divergentan.
Kao i u slučajevima Dalamberovog i Košijevog kriterijuma, u praksi se
obično koristi sledeća posledica Rabeovog kriterijuma.
POSLEDICA 1.3 Neka postoji granična vrednost
³ u ´
n
p = lim n −1 .
n→+∞ un+1
P
+∞
Ako je p > 1, tada je red sa pozitivnim članovima un konvergentan, a
n=1
ako je p < 1 red je divergentan.
Primetimo da se iz Kumerovog kriterijuma mogu pogodnim izborom niza
{an }n∈N dobiti drugi kriterijumi. Tako izborom niza an = 1 dobijamo već
pomenuti Dalamberov kriterijum. Ako izaberemo da je an = n dobijamo
Rabeov kriterijum.
Napomenimo da je Rabeov kriterijum opštiji od Dalamberovog kriteri-
juma. To znači da postoje redovi čija se konvergencija ne može utvrditi
Dalamberovom kriterijumom, a može Rabeovim. Napomenimo takod̄e da
i Rabeov kriterijum u slučaju kada je p = 1 ostaje neodlučan po pitanju
konvergencije.
X
+∞
(2n − 1)!! 1
.
(2n)!! 2n + 1
n=1
Rešenje: Kako je
(2n + 1)!! 1
un+1 (2n + 2)!! 2n + 3 (2n + 1)2
lim = lim = lim = 1,
n→+∞ un n→+∞ (2n − 1)!! 1 n→+∞ (2n + 2)(2n + 3)
(2n)!! 2n + 1
17 Joseph Ludwig Raabe (1901 – 1859), švajcarski matematičar.

18 teorija redova
vidimo da nam Dalamberov kriterijum ne daje odgovor o konvergenciji datog reda. Me-
d̄utim, kako je
³ ´
un (2n + 2)(2n + 3) − (2n + 1)2 3
lim n −1 = lim n = > 1,
n→+∞ un+1 n→+∞ (2n + 1)2 2
na osnovu Rabeovog kriterijuma zaključujemo da je red konvergentan.

PRIMER 1.15 Primenimo Rabeov kriterijum na numeričke redove iz Primera 1.11 i 1.13.
P 1
+∞
Rešenje: Za harmonijski red nalazimo
n=1 n
1
 
³ ´
un  n n
lim n −1 = lim n − 1 = lim = 1,
n→+∞ un+1 n→+∞ 1 n→+∞ n
n+1
odakle zaključujemo da nam ni Rabeov kriterijum ne daje odgovor o konvergenciji har-

monijskog reda.
P 1
+∞
S druge strane, primenom Rabeovog kriterijuma na red 2
dobijamo
n=1 n
 
1
³ ´
un  n2  2n + 1
lim n −1 = lim n  − 1 = lim = 2 > 1,
n→+∞ un+1 n→+∞ 1 n→+∞ n
(n + 1)2
odakle zaključujemo da je red konvergentan.
Na kraju ovog odeljka pomenućemo bez dokaza jedan univerzalni kriteri-

jum za ispitivanje konvergencije redova sa pozitivnim članovima, koji se svodi
na ispitivanje konvergencije odgovarajućih nesvojstvenih integrala.
TEOREMA 1.10 (Košijev integralni kriterijum) Neka je funkcija
P
+∞
x 7→ f (x) neprekidna, pozitivna i nerastuća za svako x ≥ 1. Red f (n)
n=1
R
+∞
konvergira ako i samo ako konvergira nesvojstveni integral f (x) dx.
1
PRIMER 1.16 Ispitati konvergenciju hiperharmonijskog reda
X
+∞
1
, p ∈ R+ .
np
n=1
Rešenje: Posmatrajmo funkciju f (x) = 1/xp . Ona je neprekidna, pozitivna i nerastuća

za svako x ≥ 1, pa je red
X
+∞
1
,
np
n=1
numericki redovi 19
na osnovu Košijevog integralnog kriterijuma, ekvikonvergentan sa nesvojstvenim inte-

gralom
Z+∞
dx
.
xp
1
Kako je
Z+∞ (
+∞, p ≤ 1,
dx
= 1
xp , p > 1,
1
p−1
zaključujemo da dati nesvojstveni integral konvergira za p > 1, dok je za p ≤ 1 divergentan.

Na osnovu Košijevog integralnog kriterijuma isto važi i za hiperharmonijski red.
Napomenimo da je u slučaju kada je p ≤ 0 hiperharmonijski red takod̄e

divergentan, jer mu opšti član ne teži nuli. Takod̄e, vidimo da se korišćenjem
Košijevog integralnog kriterijuma dokazuje divergencija harmonijskog reda
P 1
+∞
, koji je speciijalni slučaj hiperharmonijskog reda iz Primera 1.16 (p =
n=1 n
1).
PRIMER 1.17 Ispitati konvergenciju numeričkog reda sa pozitivnim članovima
X
+∞
1
.
n log n
n=2
Rešenje: Za x ≥ 2, funkcija f (x) = 1/(x log x) je neprekidna i pozitivna. Kako je
1 + log x
f 0 (x) = − < 0, x ≥ 2,
x2 log2 x
sledi da je f (x) opadajuća za x ≥ 2. Dakle, dati numerički red je ekvikonvergentan sa

R
+∞
nesvojstvenim integralom 1/(x log x) dx. Kako je
2
Z+∞ Z+∞ ¯
1 dt ¯+∞ = +∞
dx = = log t¯
x log x t log 2
2 log 2
zaključujemo da je nesvojstveni integral, a samim tim i polazni red, divergentan.
1.3 REDOVI SA ČLANOVIMA

PROIZVOLJNOG ZNAKA
U prethodnom odeljku posmatrali smo numeričke redove sa pozitivnim
članovima. Svi dobijeni zaključci mogu se analogno primeniti i na numeričke
20 teorija redova
redove kod kojih su svi članovi negativni. Sada ćemo proučiti numeričke
redove sa članovima proizvoljnog znaka
+∞
X
un . (1.9)
n=1
Uočimo red sa pozitivnim članovima

+∞
X
|un | (1.10)
n=1
koji se dobija iz reda (1.9). Ukoliko posmatramo odgovarajuće parcijalne

Pn P
n
sume ovih redova Sn = uk i Sn0 = |uk |, možemo da uočimo da je
k=1 k=1
|Sn | ≤ Sn0 , (1.11)
jer je
|Sn | = |u1 + u2 + · · · + un | ≤ |u1 | + |u2 | + · · · + |un | = Sn0 .
Na osnovu nejednakosti (1.11) uočavamo da je konvergencija reda (1.9) uslov-

ljena konvergencijom reda (1.10) (na osnovu Teoreme 1.5 (stav 1) - pored-
benog kriterijuma). To znači da je red (1.9) uvek konvergentan kada konver-
gira red (1.10), ali ujedno da divergencija reda (1.10) ne povlači za sobom
i divergenciju reda (1.9). Imajući ovo u vidu kod redova čiji su članovi
proizvoljnog znaka definisaćemo dva tipa konvergencije.
DEFINICIJA 1.5 Red čiji su članovi proizvoljnog znaka (1.9) je apsolutno kon-
vergentan ako je red (1.10) konvergentan.
DEFINICIJA 1.6 Ukoliko je red čiji su članovi proizvoljnog znaka (1.9) konver-
gentan, a njemu odgovarajući red (1.10) divergentan, tada za red (1.9) kažemo da
je uslovno konvergentan (semi-konvergentan).
X
+∞
1
(−1)n .
n2
n=1
P 1
+∞
Rešenje: Kako je odgovarajući red sa pozitivnim članovima konvergentan (videti
n=1
n2
Primer 1.5), zaključujemo da je dati red apsolutno konvergentan.
numericki redovi 21
Od redova sa članovima proizvoljnog znaka najjednostavniji za proučava-

nje su redovi kod kojih su susedni članovi različitog znaka.
DEFINICIJA 1.7 Numerički red sa članovima proizvoljnog znaka za koji važi da
su mu susedni članovi različitog znaka nazivamo alternativnim (naizmeničnim) redom.
Za ispitivanje konvergencije alternativnih redova može se koristiti Lajbni-
cov kriterijum izložen u sledećoj teoremi.
TEOREMA 1.11 (Lajbnicov kriterijum) Alternativni red
+∞
X
(−1)n−1 un , un > 0, ∀n ∈ N (1.12)
n=1
je konvergentan ako je niz {un } monotono opadajući nula-niz. Tada je osta-

tak reda po apsolutnoj vrednosti manji od prvog izostavljenog člana i ima isti
znak kao prvi zanemareni član.
Dokaz. Dokazaćemo prvo da je red (1.12) konvergentan pod datim uslovima.
Uočimo najpre parnu 2n-tu parcijalnu sumu alternativnog reda (1.12)
S2n = (u1 − u2 ) + (u3 − u4 ) + · · · + (u2n−1 − u2n ).
S obzirom da je po pretpostavci niz {un } opadajući, zaključujemo da su svi

izrazi u zagradama pozitivni, pa je niz {S2n } pozitivni monotono rastući niz.
Ako sada parcijalnu sumu napišemo u obliku
S2n = u1 − (u2 − u3 ) − (u4 − u5 ) − · · · − (u2n−2 − u2n−1 ) − u2n ,
vidimo da je S2n < u1 , dakle niz {S2n } je i ograničen, pa je konvergentan.

Zaključujemo da postoji konačna granična vrednost lim S2n = S.
n→+∞
S druge strane, kako je S2n+1 = S2n + u2n+1 i po pretpostavci je
lim u2n+1 = 0 (niz {un } je nula niz), zaključujemo da je
n→+∞
lim S2n+1 = lim S2n + lim u2n+1 = S.

n→+∞ n→+∞ n→+∞
Dakle i niz parcijalnih suma neparnog indeksa konvergira ka istoj graničnoj

vrednosti S. S obzirom da nizovi {S2n } i {S2n+1 } konvergiraju ka istoj
graničnoj vrednosti S, zaključujemo da je lim Sn = S, odnosno da kon-
n→+∞
vergira i niz {Sn }, pa je alternativni red (1.12) konvergentan.
Dokažimo sada da je ostatak alternativnog reda manji po apsolutnoj vred-
nosti od prvog zanemarenog člana i da je po znaku jednak znaku prvog zane-
marenog člana.
22 teorija redova
Posmatraćemo ostatak reda

+∞
X
Rm = (−1)n−1 un ,
n=m+1
u slučaju kada je prvi zanemareni član u2m+1 pozitivan. Tada je
R2m = (u2m+1 − u2m+2 ) + (u2m+3 − u2m+4 ) + . . .
pa zaključujemo da je i R2m > 0 (istog je znaka kao prvi zanemareni član),

a na osnovu
R2m = u2m+1 − (u2m+2 − u2m+3 ) − (u2m+4 − u2m+5 ) − . . .
vidimo da je R2m < u2m+1 (manji je od prvog zanemarenog člana).

U slučaju kada je prvi zanemareni član negativan, važi da je
R2m−1 = (u2m − u2m+1 ) + (u2m+2 − u2m+3 ) + · · · < 0
R2m−1 = u2m − (u2m+1 − u2m+2 ) − (u2m+3 − u2m+4 ) − · · · < u2m ,
pa je i u ovom slučaju ostatak reda manji od prvog zanemarenog člana i isti

po znaku kao on. ¤
Kod konvergentnih alternativnih redova, može se na jednostavan način
proceniti vrednost sume reda.
TEOREMA 1.12 Vrednost sume konvergentnog alternativnog reda nalazi se
u intervalu izmed̄u vrednosti dve susedne parcijalne sume, tj. Sn < S < Sn+1
ili Sn+1 < S < Sn .
Dokaz. Kako je na osnovu Lajbnicove teoreme ostatak reda manji po ap-
solutnoj vrednosti od prvog zanemarenog člana i isti sa njim po znaku, za-
ključujemo da je Rn = S − Sn , pa u zavisnosti da li je prvi član pozitivan ili
negativan važi Sn < S < Sn+1 ili Sn+1 < S < Sn , respektivno. ¤
X
+∞
(−1)n−1
. (1.13)
n
n=1
numericki redovi 23
Rešenje: Kako je un = 1/n opadajući nula niz (un+1 < un i lim 1/n = 0), prema
n→+∞
Lajbnicovom kriterijumu red je konvergentan. Na osnovu Teoreme 1.12 važi, na primer,
da je S2 < S < S1 , odnosno
1
< S < 1.
2
Bolju procenu dobijamo ako vrednost sume potražimo izmed̄u druge i treće parcijalne sume
S2 < S < S3 , odnosno 1/2 < S < 5/6, itd. Tačna vrednost sume S je inače log 2 ≈ 0.693.
Za semi-konvergentne redove važi sledeća teorema koju navodimo bez do-

kaza.
TEOREMA 1.13 (Rimanova18 teorema) Ako je red semi-konvergentan,
tada se premeštanjem njegovih članova može dobiti red čija suma ima
proizvoljnu vrednost.
PRIMER 1.20 Ispitati konvergenciju numeričkog reda sastavljenog od istih članova kao
red (1.13), menjanjem redosleda članova tako da posle svakog pozitivnog slede dva nega-
tivna
+∞ ³
X ´
1 1 1
− − . (1.14)
2n − 1 4n − 2 4n
n=1
Rešenje: Opšti član reda (1.14) može se napisati u obliku

³ ´
1 1 1 1 1 1
an = − − = − ,
2n − 1 4n − 2 4n 2 2n − 1 2n
pa je
+∞ ³
X ´ +∞ ³
X ´ X
+∞
1 1 1 1 1 1 1 (−1)n−1
− − = − = .
2n − 1 4n − 2 4n 2 2n − 1 2n 2 n
n=1 n=1 n=1
Ako je zbir reda (1.13) S (videti Primer 1.19), dobili smo da je zbir reda (1.14) S/2, dakle
radi se o konvergentnom redu.
Napomenimo da se menjanjem redosleda članova u redu (1.13) mogu dobiti
i druge vrednosti. Na primer uzimanjem dva pozitivna i jednog negativnog
člana dobili bismo sumu 3S/2. Uopšteno, uzimanjem p pozitivnih i q nega-
tivnih članova u istom redosledu u kome su bili u redu (1.13) dobili bismo
1 p
vrednost S + log .
2 q
X
+∞
(−1)n−1
√ (1.15)
n
n=1
18 Bernhard Riemann (1826 – 1866), nemački matematičar.

24 teorija redova
i reda
+∞ ³
X ´
1 1 1 1
√ +√ +√ −√ (1.16)
6n − 5 6n − 3 6n − 1 2n
n=1
dobijenog iz reda (1.15) uzimanjem po tri pozitivna i jednog negativnog člana.

P 1
+∞
Rešenje: Red (1.15) nije apsolutno konvergentan jer je red √ dovergentan. S druge
n=1
n
strane, kako je
1 1 1
an+1 = √ < √ = an i lim an = lim √ = 0,
n+1 n n→+∞ n→+∞ n
po Lajbnicovom kriterijumu konstatujemo da je red (1.15) semi-konvergentan.

Za opšti član reda (1.16) važi ocena
1 1 1 1 3 1
an = √ +√ +√ −√ > √ −√ .
6n − 5 6n − 3 6n − 1 2n 6n − 1 2n
Kako za svako n ∈ N važi nejednakost
2 1
√ > √ ,
6n − 1 2n
√ P
+∞
1
dobijamo da je an > 1/ 6n − 1. Kako je red √ divergentan, zaključujemo na
n=1 6n −1
osnovu Teoreme 1.5 (stav 2) da je divergentan i red (1.16).
2. FUNKCIONALNI NIZOVI I REDOVI

2.1 FUNKCIONALNI NIZOVI
Ukoliko je opšti član niza {un }, n ∈ N, realna funkcija, kažemo da se
radi o funkcionalnom nizu. Fiksiranjem konkretne vrednosti za x iz datog
funkcionalnog dobija se numerički niz. Na taj način se ispitivanje konvergen-
cije funkcionalnog niza može svesti na ispitivanje konvergencije numeričkog
niza. Kažemo da funkcionalni niz {un (x)} konvergira u tački x = x0 ako
konvergira odgovarajući numerički niz {un (x0 )}.
DEFINICIJA 2.1 Za niz funkcija {un (x)}, definisan za svako x ∈ D (D ⊆ R)
i za svako n ∈ N kažemo da konvergira ka funkciji u(x) za svako x ∈ D ako važi da
je
(∀x ∈ D)(∀ε > 0)(∃n0 (x, ε) ∈ N)(∀n ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ |un (x) − u(x)| < ε).
funkcionalni nizovi i redovi 25
Ovako uvedena konvergencija funkcionalnog niza naziva se običnom ili

tačkastom konvergencijom. Skup svih tačaka u kojima funkcionalni niz
{un (x)} konvergira zvaćemo oblašću konvergencije funkcionalnog niza.
U prethodnoj definiciji dozvolili smo da n0 zavisi od prethodno odabranih
vrednosti za x i ε. Od posebnog interesa je slučaj kada se n0 može tako
izabrati da ne zavisi od vrednosti x ∈ D. U tom slučaju se, na primer,
granična funkcija u(x) u svim tačkama domena D može aproksimirati nekom
od funkcija un (x) sa proizvoljnom unapred zadatom tačnošću. Nametanjem
ovih strožijih uslova dolazimo do pojma uniformne konvergencije nizova.
DEFINICIJA 2.2 Za niz funkcija {un (x)}, definisan za svako x ∈ D (D ⊆ R)
i za svako n ∈ N, kažemo da uniformno (ravnomerno) konvergira ka funkciji u(x) za
svako x ∈ D ako važi da je
(∀x ∈ D)(∀ε > 0)(∃n0 (ε) ∈ N)(∀n ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ |un (x) − u(x)| < ε).
PRIMER 2.1 Ispitati konvergenciju niza funkcija
x
fn (x) = (2.1)
1 + n2 x2
na segmentu x ∈ [0, 1].

Rešenje: Za svako x ∈ [0, 1] važi
x
f (x) = lim = 0,
n→+∞ 1 + n2 x2
pa zaključujemo da funkcionalni niz (2.1) konvergira ka funkciji f (x) = 0 za svako x ∈ [0, 1].
Ispitajmo, na dalje, uniformnu konvergenciju. Startujući od nejednakosti
(1 − nx)2 > 0,
zaključujemo da je
1 − 2nx + n2 x2 > 0,
odnosno
1 + n2 x2 > 2nx,
odakle sledi da je
2nx
< 1.
1 + n2 x 2
Koristeći dobijenu nejednakost, za svako ε > 0 procenjujemo
x 1 2nx 1
|f (x) − fn (x)| = = · < .
1 + n2 x2 2n 1 + n2 x2 2n
26 teorija redova
Dakle dati funkcionalni niz je uniformno konvergentan, jer je |f (x) − fn (x)| < ε za svako
n > n0 (ε) = 1/(2ε).
PRIMER 2.2 Ispitati konvergenciju niza funkcija

nx
fn (x) = , (2.2)
1 + n2 x 2
na segmentu x ∈ [0, 1].
Rešenje: Za svako x ∈ [0, 1] važi
nx
f (x) = lim = 0,
n→+∞ 1 + n2 x2
pa zaključujemo da funkcionalni niz (2.2) konvergira ka funkciji f (x) = 0 za svako x ∈ [0, 1].
Ispitajmo sada uniformnu konvergenciju datog funkcionalnog niza. Kako je
³ ´
1 1
fn = ,
n 2
zaključujemo da je u tom slučaju |f (x) − fn (x)| = 1/2, pa konstatujemo da funkcionalni
niz (2.2) nije uniformno konvergentan, jer ne postoji n0 ∈ N takvo da je za svako n ≥ n0 (ε)
razlika |f (x) − fn (x)| manja od ε.
U prethodnim primerima smo konvergenciju funkcionalnih nizova ispitivali

tako što smo prvo odred̄ivali graničnu vrednost datog niza funkcija, a zatim
dodatno ispitivali da li je data konvergencija uniformna ili ne.
Navešćemo sada Košijev kriterijum za ispitivanje uniformne konvergen-
cije funkcionalnih nizova, zasnovan na modifikaciji Košijevog kriterijuma za
konvergenciju nizova.
TEOREMA 2.1 (Košijeva teorema) Niz funkcija {un (x)} je uniformno
konvergentan na skupu D(D ⊆ R) ako i samo ako
(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀x ∈ D)(∀m, n ≥ n0 ) =⇒ |um (x) − un (x)| < ε.
Navedimo, na dalje, primer iz koga se vidi da ni Koši nije pravio

razliku izmed̄u konvergencije reda brojeva i reda funkcija. Koši je
1821. dokazao teoremu u kojoj tvrdi
P∞
Ako su članovi reda n=0 un (x) funkcije promenljive x nepre-
kidne u odnosu na tu promenljivu u okolini Ω(x0 ) tačke x0 za koju
je red konvergentan, suma s(x) reda je takod̄e neprekidna funkcija
od x u okolini Ω(x0 ).
Abel je pet godina kasnije ukazao na grešku u Košijevom ,,doka-
zu” pomenute teoreme.
2.2 FUNKCIONALNI REDOVI
Rasmotrićemo sada redove čiji je opšti član realna funkcija nezavisne

promenljive x
+∞
X
un (x). (2.3)
n=1
Tipični primeri funkcionalnih redova su potencijalni i Furijeovi19 redovi
+∞
X +∞
X ¡ ¢
an xn , an cos nx + bn sin nx .
n=1 n=1
Kao i kod nizova izborom konkretne vrednosti x = x0 iz datog funkci-

onalnog reda dobijamo odgovarajući numerički red. To nam omogućava da
na osnovu definicija za numeričke redove definišemo pojmove konvergencije
u tački i oblasti konvergencije funkcionalnih redova.
DEFINICIJA 2.3 Funkcionalni red (2.3) je konvergentan u tački x0 ako je kon-
vergentan numerički red
+∞
X
un (x0 ).
n=0
DEFINICIJA 2.4 Funkcionalni red (2.3) je konvergentan u nekoj oblasti D (D ⊆

R) ako je konvergentan u svakoj tački te oblasti.
PRIMER 2.3 Ispitati konvergenciju funkcionalnog reda
X
+∞
x2 x2 x2
2 n
= x2 + 2
+ + ... (x ∈ R). (2.4)
(1 + x ) 1+x (1 + x2 )2
n=0
Rešenje: Za x = 0 svi članovi reda su jednaki nuli, pa je i njihova suma jednaka nuli.
Dakle, za x = 0 red konvergira i S(0) = 0.
S druge strane, za svako x 6= 0, red (2.4) predstavlja beskonačnu geometrijsku progresiju
sa količnikom
1
q= < 1,
1 + x2
pa se suma tog konvergentnog reda jednostavno nalazi
1
S(x) = = 1 + x2 .
1
1−
1 + x2
19 Jean-Baptiste Joseph Fourier (1768–1830), francuski matematičar.

28 teorija redova
Prema tome, red (2.4) je konvergentan za svako realno x i njegova suma je

½
0, za x = 0,
S(x) =
1 + x2 , za x 6= 0.
Primetimo da je suma reda u prethodnom primeru prekidna funkcija u

tački x = 0. Na osnovu ovog primera zapaža se važna činjenica da nepre-
P
+∞
kidnost članova konvergentnog funkcionalnog reda un (x) ne povlači, u
n=1
opštem slučaju, neprekidnost njegove sume S(x), tj. lim S(x) 6= S(x0 ) ili
x→x0
što je isto
+∞
X +∞
X
lim un (x) 6= lim un (x).
x→x0 x→x0
n=1 n=1
Dakle, ,,prolaz limesa kroz sumu” nije moguć u opštem slučaju.

Kao i kod numeričkih redova definišimo parcijalnu sumu reda Sn (x) i os-
tatak reda Rn (x) pomoću
n
X +∞
X
Sn (x) = uk (x) i Rn (x) = uk (x),
k=1 k=n+1
respektivno. Korišćenjem tako uvedenih parcijalnih suma, analogno kao kod

numeričkih redova definišimo uniformnu konvergenciju funkcionalnih redova.
DEFINICIJA 2.5 Funkcionalni red (2.3) je uniformno konvergentan u nekoj
oblasti D(D ⊆ R), ako niz njegovih parcijalnih suma {Sn (x)} uniformno konvergira
ka sumi S(x) reda (2.3) u oblasti D.
P
+∞
Pretpostavimo da je red uk (x) uniformno konvergentan red na seg-
k=1
mentu [a, b] i neka je S(x) njegova suma. U tom slučaju je apsolutna vrednost
razlike sume reda i njegove parcijalne sume
|S(x) − Sn (x)| < ε.
Dakle, za svako n > N (ε) važi dvostruka nejednakost
S(x) − ε < Sn (x) < S(x) + ε,
što znači da su krive Sn (x) sadržane u pojasu izmed̄u krivih S(x)−ε i S(x)+ε
(videti Sliku 2.1).
Slika 2.1
Osnovni kriterijum za ispitivanje uniformne konvergencije funkcionalnih
redova je direktna posledica Košijeve teoreme za unifomnu konvergenciju
funkcionalnih nizova.
P
+∞
TEOREMA 2.2 (Košijeva teorema) Funkcionalni red un (x) je uni-
n=1
fomno konvergentan na oblasti D(D ⊆ R), ako i samo ako
(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀x ∈ D)(∀n ≥ n0 )(∀k ∈ N)

=⇒ |un+1 (x) + un+2 (x) + · · · + un+k (x)| < ε.
U nastavku ćemo navesti nekoliko teorema bez dokaza u kojima su izložene

osnovne osobine uniformno konvergentnih redova.
TEOREMA 2.3 Ako je red (2.3) uniformno konvergnetan na skupu D(D ⊆
R) i ako za svako n ∈ N postoji konačna granična vrednost lim un (x), gde je
x→a
a tačka nagomilavanja skupa D, tada je
+∞
X +∞
X
lim un (x) = lim un (x)
x→a x→a
n=1 n=1
i red sa desne strane je konvergentan.

30 teorija redova
TEOREMA 2.4 Ako su funkcije un (x) neprekidne na skupu D(D ⊆ R) za

svako n ∈ N i ako je red (2.3) uniformno konvergentan na skupu D, tada je
njegova suma S(x) neprekidna funkcija na skupu D.
TEOREMA 2.5 Ako su funkcije un (x) neprekidne na skupu D = [a, b] ⊆ R
za svako n ∈ N i ako je red (2.3) uniformno konvergentan na skupu D, tada se
red može integraliti član po član u granicama od α do β, gde je a ≤ α < β ≤ b,
tj.
Zβ µ X+∞ ¶ +∞ µZ
X
β ¶
un (x) dx = un (x) dx .
α n=1 n=1 α
TEOREMA 2.6 Neka su funkcije un (x) neprekidno diferencijabilne na

P 0
+∞
skupu D(D ⊆ R) za svako n ∈ N i neka je red un (x) uniformno kon-
n=1
vergentan na skupu D. Ako je red (2.3) konvergentan na skupu D on se
može diferencirati član po član, tj.
µX
+∞ ¶0 X
+∞
un (x) = u0n (x).
n=1 n=1
P
+∞ P
+∞
TEOREMA 2.7 Ako su redovi un (x) i vn (x) uniformno konver-
n=1 n=1
P¡
+∞ ¢
gentni na skupu D(D ⊆ R), tada je i red αun (x) + βvn (x) , gde su
n=1
α, β ∈ R, takod̄e uniformno konvergentan na skupu D.
Za ispitivanje uniformne konvergencije funkcionalnih redova najčešće se
koristi Vajerštrasov20 kriterijum.
TEOREMA 2.8 (Vajerštrasov kriterijum) Ako za svako x ∈ D važi ne-
P
+∞
jednakost |un (x)| ≤ Mn , ∀n ∈ N i ako je numerički red Mn konvergentan,
n=1
P
+∞
tada je funkcionalni red un (x) uniformno konvergentan na D.
n=1
Napomena 2.1 Uslov Vajerštrasovog kriterijuma je samo dovoljan, a ne i potreban

za postojanje uniformne konvergencije.
U slučaju kada uslov Vajerštrasovog kriterijuma nije ispunjen, ne znači
da funkcionalni red nije uniformno konvergentan već samo da je uniformnu
konvergenciju neophodno ispitati koršćenjem nekih drugih kriterijuma.
20 Karl Theodor Wilhelm Weierstrass (1815 – 1897), nemački matematičar.
PRIMER 2.4 Ispitati uniformnu konvergenciju funkcionalnog reda
X
+∞
sin nx
2n
n=1
na segmentu (−∞, +∞).

Rešenje: Za svako x ∈ (−∞, +∞) važi nejednakost
¯ ¯
¯ sin nx ¯ ≤ 1
¯ 2n ¯ 2n .
P 1
+∞
Kako je konvergentan geometrijski red, korišćenjem Vajerštrasovog kriterijuma
n=1
2n
P sin nx
+∞
zaključujemo da je red uniformno konvergentan na (−∞, +∞).
n=1
2n
2.3 STEPENI REDOVI

Specijalni slučaj funkcionalnog reda (2.3) kada su članovi un (x) stepene
funkcije, zaslužuje posebnu pažnju zbog svoje višestruke primene u mnogim
oblastima matematike i primenjene matematike. Na primer, kod rešavanja
mnogih problema često je zgodno predstaviti neke nepoznate funkcije odgo-
varajućim stepenim redom. Prednost stepenih redova leži pre svega u nji-
hovoj jednostavnosti i u postojanju velikog broja efikasnih algoritama za rad
sa njima, ali takod̄e i u činjenici da je kod njih relativno jednostavno odrediti
interval konvergencije.
DEFINICIJA 2.6 Neka je {an } niz realnih brojeva i neka je a ∈ R. Funkcionalni
red oblika
+∞
X
an (x − a)n (2.5)
n=0
naziva se stepenim ili potencijalnim redom u okolini tačke a.

Ne umanjujući opštost razmatranja, dovoljno je posmatrati specijalni
slučaj stepenog reda (2.5), kada je a = 0, tj. stepeni red
+∞
X
an xn , (2.6)
n=0
jer se smenom y = x − a red (2.5) svodi na red (2.6).

Stepeni red (2.6) sigurno kovergira kada je x = 0 (ka vrednosti a0 ). Od
interesa je utvrditi sve vrednosti x za koje je stepeni red (2.6) konvergentan.
Odgovor na to daje nam sledeća teorema.
32 teorija redova
TEOREMA 2.9 (Abelov21 stav) Ako je stepeni red (2.6) konvergentan

za x = x0 (x0 6= 0), tada on apsolutno konvergira za svako x za koje je
|x| < |x0 |. S druge strane, ako je red divergentan za x = x1 , tada je on
divergentan i za svako x za koje je |x| > |x1 |.
Jedna posledica ovog stava je sledeće tvrd̄enje:
TEOREMA 2.10 Za svaki stepeni red (2.6) postoji nenegativan broj R,
0 ≤ R < +∞ sa osobinama:
a) ako je |x| < R, red (2.6) je konvergentan;
b) ako je |x| > R, red (2.6) je divergentan.
DEFINICIJA 2.7 Nenegativni broj R iz Teoreme 2.10 naziva se poluprečnik
konvergencije reda (2.6).
Za odred̄ivanje poluprečnika konvergencije stepenih redova mogu se koris-
titi Dalamberov i Košijev kriterijum.
Dakle, za stepeni red (2.6) formirajmo graničnu vrednost količnika
¯ ¯ ¯ ¯
¯ an+1 xn+1 ¯
lim ¯¯ ¯ = |x| lim ¯¯ an+1 ¯¯. (2.7)
n→+∞ an xn ¯ n→+∞ an
Na osnovu Dalamberovog kriterijuma, red (2.6) je konvergentan ako je ova

vrednost manja od jedinice, tj. ako je
1
|x| < ¯a ¯
¯ n+1 ¯ ,
lim ¯ ¯
n→+∞ an
a divergentan ako je vrednost (2.7) veća od jedinice. Prema tome, ako postoji
granična vrednost lim |an+1 /an |, tada je poluprečnik konvergencije reda
n→+∞
(2.6) dat sa
1
R= ¯a ¯
¯ n+1 ¯ , (2.8)
lim ¯ ¯
n→+∞ an
pri čemu, ako je lim |an+1 /an | = +∞, imamo da je R = 0, a ako je

n→+∞
lim |an+1 /an | = 0, imamo da je R = +∞.
n→+∞
Slično, korišćenjem Košijevog kriterijuma nalazimo poluprečnik konver-
gencije reda (2.6) u obliku
1
R= p , (2.9)
lim n
|an |
n→+∞
21 Niels Henrik Abel (1802 – 1829), norveški matematičar.

sa R = 0 ili R = +∞ u slučajevima kada je granična vrednost na desnoj

strani u (2.9) jednaka +∞ ili 0.
PRIMER 2.5 Odrediti poluprečnik konvergencije i naći oblast konvergencije stepenog
reda
X
+∞
xn
.
n!
n=0
Rešenje: Na osnovu (2.8) nalazimo da je
1 1
R= ¯ ¯= = +∞,
¯ 1/(n + 1)! ¯ lim
1
lim ¯ ¯
n→+∞ 1/n! n→+∞ n+1
pa zaključujemo da je oblast konvergencije datog funkcionalnog reda skup R.

PRIMER 2.6 Odrediti poluprečnik konvergencije i naći oblast konvergencije stepenog
reda
X
+∞
xn
.
n
n=0
Rešenje: Korišćenjem (2.9) dobijamo
1
R= p
n
= 1.
lim 1/n
n→+∞
Red konvergira za |x| < 1, a divergira za |x| > 1. U slučaju kada je x = 1 kriterijum
nam ne daje odgovor o konvergenciji. U tom slučaju neophodno je odvojeno ispitati
konvergenciju dobijenih numeričkih redova za x = −1 i x = 1 korišćenjem kriterijuma za
ispitivanje konvergencije numeričkih redova. Konkretno, za x = 1 dobija se divergentni
harmonijski red, a za x = −1 konvergentan alternativni red (po Lajbnicu). Dakle, oblast
konvergencije reda je [−1, 1).
Od posebnog interesa je sledeća teorema

P
+∞
TEOREMA 2.10 Stepeni red an xn je uniformno konvergentan na seg-
n=0
mentu [−r, r], gde je 0 < r < R proizvoljan broj i R poluprečnik konvergen-
cije.
Dakle, stepeni redovi su uniformno konvergentni u oblasti konvergencije.
To znači da za stepene redove važe sledeće teoreme:
TEOREMA 2.11 Suma stepenog reda (2.6) je neprekidna funkcija na in-
tervalu (−R, R), gde je R poluprečnik konvergencije reda.
34 teorija redova
TEOREMA 2.12 Neka je R poluprečnik konvergencije stepenog reda (2.6).

Za svako x ∈ [a, b] ⊂ [−R, R] red (2.6) se može integraliti i diferencirati
član po član. Tako dobijeni redovi imaju isti poluprečnik konvergencije kao i
stepeni red (2.6).
2.4 ANALITIČKE FUNKCIJE

DEFINICIJA 2.8 Za funkciju x 7→ f (x) kaže se da je analitička u tački a ako
postoji takvo R > 0 da se za |x − a| < R ona može predstaviti stepenim redom
+∞
X
f (x) = an (x − a)n (|x − a| < R). (2.10)
n=0
TEOREMA 2.13 Neka je R > 0 poluprečnik konvergencije stepenog reda

(2.10).
a) U intervalu (a − R, a + R) funkcija x 7→ f (x) je proizvoljan broj puta
diferencijabilna. Njeni izvodi se dobijaju diferenciranjem reda (2.10).
b) Za svako x ∈ (a − R, a + R) imamo
Zx +∞
X an (x − a)n+1
f (t) dt = .
n=0
n+1
a
TEOREMA 2.14 Ako je x → 7 f (x) analitička funkcija u tački x = a,

tj. ako se u okolini ove tačke ona može predstaviti pomoću reda (2.10) sa
poluprečnikom R > 0, tada je
f (n) (a)
an = (∀n ∈ N0 ), (2.11)
n!
tj.
+∞ (n)
X f (a)
f (x) = (x − a)n .
n=0
n!
Dokaz. Stavljajući x = a, iz (2.10) dobijamo f (a) = a0 . Ako sada dife-

renciramo obe strane u (2.10) i opet stavimo x = a dobijamo f 0 (a) = a1 .
Nastavljajući proces diferenciranja i stavljajući uvek x = a nalazimo redom
f 00 (a) = 2!a2 , f 000 (a) = 3!a3 , . . . , f (n) (a) = n!an , . . . . ¤

DEFINICIJA 2.9 Neka je funkcija x 7→ f (x) definisana u okolini tačke x = a i

neka u toj okolini ima izvode proizvoljnog reda. Tada se stepeni red
+∞ (n)
X f (a)
(x − a)n (2.12)
n=0
n!
naziva Tejlorov 22 red te funkcije u tački x = a.

NAPOMENA 2.2 Za a = 0, stepeni red (2.12) se naziva Maklorenov23 red.
Interesantno je pitanje, ko je bio tvorac Tejlorovog reda? Bruk

Tejlor je prvi objavio 1715. u Methodus incremetorumu formulu
koja danas nosi njegovo ime. Med̄utim, manje je poznato da je
Džejms Gregori znao za ovu formulu tri decenije ranije. Štaviše,
izgleda da je ova formula bila poznata u Indiji još u šesnaestom
veku (pre 1550. godine). Inače, prvi strogi dokaz konvergencije
Tejlorovog reda dao je Ogisten Koši, oko jedan vek posle Tejlora.
TEOREMA 2.15 Ako postoji pozitivna konstanta M takva da je za svako

x ∈ (a − δ, a + δ) ¯ (n) ¯
¯f (x)¯ ≤ M (∀n ∈ N0 ),
tada se funkcija x 7→ f (x) maže razviti na (a − δ, a + δ) u Tejlorov red

+∞ (n)
X f (a)
f (x) = (x − a)n (|x − a| < δ).
n=0
n!
Navešćemo u nastavku razvoje nekih funkcija u Tejlorov red.

1. Razvoj eksponencijalne funkcije
Za eksponencijalnu funkciju x 7→ f (x) = ex imamo da je f (n) (x) = ex
(∀n ∈ N0 ). Izaberimo a = 0 i proizvoljno fiksirano δ > 0. Tada za svako
x ∈ (−δ, δ) i svako n ∈ N0 dobijamo 0 < f (n) (x) ≤ eδ , što znači da su
uslovi Teoreme 2.15 zadovoljeni. Kako je f (n) (0) = 1, odgovarajući razvoj
eksponencijalne funkcije je
+∞ n
X x x2 x3
ex = =1+x+ + + ... .
n=0
n! 2! 3!
22 Brook Taylor (1685 – 1731), engleski matematičar.

23 Colin Maclaurin (1698 – 1746), škotski matematičar.
36 teorija redova
Kako je δ proizvoljno, razvoj važi za svako x ∈ R. Poluprečnik konvergencije

dobijenog reda je R = +∞.
2. Razvoj funkcija sin x i cos x

Za funkciju x 7→ sin x imamo
³ nπ ´
f (n) (x) = sin x + (∀n ∈ N0 ),
2
pa je |f (n) (x)| ≤ 1 za svako n i svako x ∈ R. Kako je f (n) (0) = sin(nπ/2),

tj. f (n) (0) = 0 (n = 2k) i f (n) (0) = (−1)k (n = 2k + 1), dobijamo Tejlorov
razvoj
+∞
X (−1)k x2k+1
sin x = (∀x ∈ R).
(2k + 1)!
k=0
Slično, za funkciju x 7→ cos x dobijamo
+∞
X (−1)k x2k
cos x = (∀x ∈ R).
(2k)!
k=0
Poluprečnik konvergencije ovih redova je R = +∞.
Skrenimo pažnju da je poluprečnik konvergencije dobijenih Tejlo-

rovih razvoja za sin x i cos x jednak R = +∞. To teorijski
znači da se korišćenjem dobijenih razvoja mogu izračunati vred-
nosti ovih trigonometrijskih funkcija do proizvoljne tačnosti (greška
odsecanja je po apsolutnoj vrednosti manja od prvog zanemarenog
člana). U praksi to na žalost nije tako, jer se uvek koristi arit-
metika konačne dužine. Korišćenje aritmetike konačne dužine
prouzrokuje da greške zaokruživanja uzrokuju gubitak značajnih ci-
fara med̄urezultata. Ovo prouzrokuje da pomenuti razvoji postaju
praktično neprimenljivi za velike vrenosti argumenta x. Na primer,
čak i u slučaju korišćenja aritmetike dvostruke preciznosti (16
značajnih cifara), dobijaju se na primer vrednosti sin 2550◦ =
158.59 i sin 2910◦ = 20217.9 (podsetimo da se vrednosti sinusa
kreću u intervalu [−1, 1]).
U praksi, ovaj problem se rešava tako sto se ugao prvo svede
na interval [0, 2π] (ili još bolje [0, π/2]), pa se tek onda primenjuje
Tejlorova formula.
3. Binomni red
Neka je f (x) = (1 + x)α , za svako α ∈ R. Tejlorov razvoj ove funkcije u
tački x = 0 dovodi do tzv. binomnog reda
+∞ µ ¶
X α n
(1 + x)α = x ,
n=0
n
čiji je poluprečnik konvergencije R = 1. Razvoj konvergira za svako x ∈

(−1, 1).
4. Razvoj funkcija log(1 + x) i arctan x

P
+∞
Geometrijski red (−1)n xn je konvergentan na intervalu (−1, 1). Njego-
n=0
vim sumiranjem dobijamo
+∞
X 1
(−1)n xn = .
n=0
1+x
Integraljenjem poslednje jednakosti dobijamo
Zx Zx µ X
+∞ ¶ +∞ Z
X
x
dx n n
= (−1) x dx = (−1)n xn dx,
1+x n=0 n=0 0
0 0
odnosno
+∞
X xn
log(1 + x) = (−1)n−1 .
n=1
n
Poluprečnik konvergencije dobijenog potencijalnog reda je R = 1. Razvoj

konvergira za svako x ∈ (−1, 1].
Dobijeni razvoj za log(1 + x) prvi su nezavisno jedan od drugog

otkrili Nikolas Merkator (oko 1620−1687) i Gregoar de Sen-Vensan
(1584 − 1667). Danas se on često naziva Merkatorovim redom. U
stvari, Merkator je dao samo prvih nekoliko članova ovog reda za
neke partikularne vrednosti argumenta x, jasno ukazujući na način
dobijanja opšte formule. Inače, prvu formulaciju Merkatorovog
reda preko opštih simbola dao je Džon Valis.
38 teorija redova
P
+∞
Slično, sumiranjem i integracijom geometrijskog reda (−1)n x2n , kon-
n=0
vergentnog na intervalu (−1, 1), dobijamo
+∞
X (−1)n 2n+1
arctan x = x .
n=0
2n + 1
Poluprečnik konvergencije dobijenog alternativnog reda je R = 1, a red kon-

vergira za svako x ∈ (−1, 1].
Stavljajući x = 1 u razvoju za arctan x, dobija se Gregorijeva for-

mula, (James Gregory, 1638 − 1675, škotski matematičar), pomoću
koje se može izračunati tačna vrednost broja π
π 1 1 1
arctan 1 = = 1 − + − + ... .
4 3 5 7
Problem kod ovakvog izračunavanja broja π je činjenica da pome-
nuti razvoj veoma sporo konvergira. Na primer, za tačno izračuna-
vanje broja π na dve tačne decimale bilo bi neophodno sabrati 580
članova reda.
Za praktično korišćenje mnogo je korisnija Mašinova (John
Machin, 1680 − 1751, profesor astronomije na Grešen koledžu u
Londonu) formula
π 1 1
arctan 1 = = 4 arctan − arctan .
4 5 239
1
Prednost Mašinove formule leži u činjenici da razvoji za arctan
5
1
i arctan znatno brže konvergiraju od Gregorijevog reda. Koriš-
239
ćenjem ove formule Mašin je izračunao broj π na 100 tačnih deci-
mala.
2.5 TRIGONOMETRIJSKI REDOVI

U prethodnom odeljku smo videli kako možemo neku funkciju aproksimi-
rati Tejlorovim redom proizvoljnog stepena. Takva aproksimacija je bliska
stvarnoj vrednosti funkcije u okolini jedne tačke. Nažalost, ova aproksimacija
obično nije bliska stvarnoj vrednosti funkcije koju aproksimiramo u ostalim
tačkama realne ose. Drugim rečima, Tejlorov razvoj daje dobru aproksi-
maciju funkcije lokalno, ali ne i globalno.
U ovom odeljku ćemo aproksimaciju vršiti trigonometrijskim funkcijama.

Dobijena aproksimacija neće biti bliska stvarnoj vrednosti funkcije lokalno,
kao Tejlorov red, ali će globalno, na širim intervalima, bolje aproksimirati
željenu funkciju. Pored toga, dobijena trigonometrijska aproksimacija je pe-
riodična funkcija, pa se sa uspehom može koristiti u aproksimaciji mnogih
procesa u prirodi koji su često periodičnog karaktera. Takvi su, na primer,
zvučni i elektromagnetni talasi, otkucaju srca i električna struja.
DEFINICIJA 2.10 Trigonometrijski red je funkcionalni red oblika
+∞
X
1 ¡ ¢
a0 + an cos nx + bn sin nx , (2.13)
2 n=1
gde su a0 , an , bn ∈ R za svako n ∈ N.
NAPOMENA 2.3 Ovako definisan trigonometrijski red se naziva Furijeovim re-
dom, po francuskom matematičaru koji ih je prvi proučavao. Ujedno koeficijenti an
i bn se nazivaju Furijeovim koeficijentima.
Radeći na Furijeovom razvoju funkcija u trigonometrijski red Koši

je 1826. koristio pretpostavku da ako razlika (uk − vk ) teži Pnuli,
kada k teži beskonačnosti, tada iz
P konvergencije jednog reda uk
sledi konvergencija drugog reda vk . Tri godine kasnije Dirihle
je ukazao da je ova Košijeva pretpostavka pogrešna navodeći kon-
traprimer kada je
(−1)k (−1)k 1
uk = √ , vk = √ + .
k k k
Prvi od ovih redova konvergira, a drugi je očigledno divergentan

zbog prisustva harmonijskog reda 1/k.
U prethodnom odeljku videli smo da uniformno konvergentni redovi pose-

duju dosta praktičnih osobina poželjnih u primenama. U sledećoj teoremi
dokazaćemo da su Furijeovi redovi uniformno konvergentni.
P
+∞ P
+∞
TEOREMA 2.15 Ako su numerički redovi |an | i |bn | konvergentni,
n=1 n=1
tada je trigonometrijski red (2.13) uniformno i apsolutno konvergentan za
svako x ∈ R.
40 teorija redova
Dokaz. Kako za trigonometrijkse funkcije važi da je | cos α| ≤ 1 i | sin α| ≤ 1,

za svako α ∈ R, zaključujemo da važi sledeća nejednakost
|an cos nx + bn sin nx| ≤ |an cos nx| + |bn sin nx| ≤ |an | + |bn |. (2.14)
P
+∞ P
+∞
S druge strane, iz konvergencije redova |an | i |bn | proizilazi konver-
n=1 n=1
P
+∞
gencija reda (|an | + |bn |) (na osnovu Teoreme 1.4), pa na osnovu nejed-
n=1
nakosti (2.14) i Vajerštrasovog kriterijuma (Teorema 2.8), zaključujemo da
je red (2.13) uniformno i apsolutno konvergentan. ¤
Kako su sinus i kosinus periodične funkcije sa periodom 2π, i Furijeov

trigonometrijski red će biti periodična funkcija sa periodom 2π, pa je za
njegovo razmatranje dovoljno posmatrati bilo koji segment dužine 2π, na
primer [a, a + 2π]. U praksi se obično uzima da je a = −π ili a = 0. Mi ćemo
u nastavku uzeti da je a = −π, dakle posmatraćemo simetrični segment
[−π, π].
TEOREMA 2.16 Ako je f (x) suma uniformno konvergentnog reda (2.13)

na segmentu [−π, π], tada je
+∞
X
1
f (x) = a0 + (an cos nx + bn sin nx), (2.15)
2 n=1
gde su
Zπ
1
an = f (x) cos nx dx (∀n ∈ N0 ), (2.16)
π
−π
Zπ
1
bn = f (x) sin nx dx (∀n ∈ N). (2.17)
π
−π
Dokaz. Kako su sinus i kosinus neprekidne funkcije, na osnovu pretpostavke

da red konvergira uniformno na segmentu [−π, π] zaključujemo korišćenjem
Teoreme 2.4 da je f (x) neprekidna funkcija na segmentu [−π, π].
Dalje, na osnovu Teoreme 2.5, zaključujemo da se red može integraliti član
po član, pa je
Zπ Zπ ³ +∞
X ´
1
f (x) dx = a0 + (an cos nx + bn sin nx) dx
2 n=1
−π −π
Zπ +∞ ³
X Zπ Zπ ´
1
= a0 dx + an cos nx dx + bn sin nx dx = πa0 ,
2 n=1
−π −π −π
(2.18)
jer je
Zπ ¯π Zπ ¯π
1 ¯ 1 ¯
cos nx dx = sin nx¯ = 0 i sin nx dx = − cos nx¯ = 0.
n −π n −π
−π −π
Iz jednakosti (2.18) direktno sledi tvrd̄enje (2.16) za n = 0. Pomnožimo

sada jednakost (2.15) sa cos kx. Dobijamo
+∞
X
1
f (x) cos kx = a0 cos kx + (an cos nx cos kx + bn sin nx cos kx).
2 n=1
Dobijeni red je takod̄e uniformno konvergentan na [−π, π], jer je | cos kx| < 1.
Kao i u slučaju odred̄ivanja koeficijenta a0 , integracijom ovog reda član
po član, za svako k ∈ N dobijamo
Zπ Zπ ³
1
f (x) cos kx dx = a0 cos kx
2
−π −π
+∞
X ´
+ (an cos kx cos nx + bn cos kx sin nx) dx = πak ,
n=1
(2.19)
jer je za k 6= n
Zπ Zπ
1 ¡ ¢
cos kx cos nx dx = cos(k + n)x + cos(k − n)x dx
2
−π −π
1³ 1 1 ¯π ¯π ´
¯ ¯
= sin(k + n)x¯ + sin(k − n)x¯ = 0,
2 k+n −π k−n −π
a za k = n
Zπ Zπ
2 1
cos nx dx = (1 + cos 2nx) dx = π.
2
−π −π
42 teorija redova
Iz (2.19) sledi tvrd̄enje (2.16) za n ∈ N.

Slično, množenjem jednakosti (2.15) sa sin kx i integracijom dobijenog reda
član po član dobijamo
Zπ
f (x) sin kx dx = πbk ,
−π
odakle direktno sledi tvrd̄enje (2.17). ¤

NAPOMENA 2.4 Formule (2.16) i (2.17) poznate su kao Ojler-Furijeove formule.
Postavimo sada obrnuti problem. Da li je red (2.13), sa koeficijentima
odred̄enim jednakostima (2.16) i (2.17), konvergentan i ako jeste, da li je f (x)
njegov zbir? U tom cilju pretpostavimo da funkcija f (x) ima na segmentu
[−π, π] najviše konačan broj ekstremuma i prekida prve vrste (Dirihleovi24
uslovi).
NAPOMENA 2.5 Funkcija f (x) ima u tački x = x0 prekid prve vrste, ako
postoje konačne granične vrednosti sleva i sdesna
lim f (x) = f (x0 − 0) i lim f (x) = f (x0 + 0)

x→x0 −0 x→x0 +0
koje su med̄u sobom različite.
TEOREMA 2.17 (Dirihleova teorema) Ako funkcija f (x) na segmentu

[−π, π] zadovoljava Dirihleove uslove, tada njen Furijeov red na [−π, π] kon-
vergira ka funkciji F (x), gde je
• F (x) = f (x) u tačkama u kojima je f (x) neprekidna;
f (x − 0) + f (x + 0)
• F (x) = u tačkama prekida funckije f (x);
2
f (−π + 0) + f (π − 0)
• F (x) = u tačkama −π i π.
2
Trigonometrijske funkcije cos kx i sin kx su za svako k ∈ N periodične
funkcije sa periodom 2π, pa je i njihova linearna kombinacija ak cos kx +
bk sin kx, takod̄e periodična funkcija sa istom periodom. Zbog toga Furijeov
red (2.13), ukoliko je konvergentan, definiše periodičnu funkciju sa periodom
2π.
Ukoliko u Furijeov red razvijamo neku neperiodičnu funkciju, to ima smisla
raditi samo na segmentima (ili intervalima) dužine 2π (na primer na seg-
mentu [−π, π]). Dobijeni razvoj će biti periodična funkcija, sa periodom 2π
24 Peter Gustav Lejeune Dirichlet (1805 – 1859), nemački matematičar.
koja je definisana na (−∞, +∞). U tačkama neprekidnosti ovaj razvoj će se

poklapati sa funkcijom f (x) na segmentu [−π, π]).
PRIMER 2.7 Razviti u Furijeov red na segmentu [−π, π] funkciju
½
−2x, x ∈ [−π, 0],
f (x) =
x, x ∈ (0, π].
Korišćenjem dobijenog razvoja odrediti vrednost sume
X
+∞
1
S= .
(2n − 1)2
n=1
Rešenje: Za odred̄ivanje koeficijenata an i bn u razvoju koristićemo formule (2.16) i

(2.17). Dakle,
Zπ Z0 Zπ
1 2 1 3
a0 = f (x) dx = − x dx + x dx = π;
π π π 2
−π −π 0
Zπ Z0 Zπ ¡ ¢
1 2 1 3 (−1)n − 1
an = f (x) cos nx dx = − x cos nx dx + x cos nx dx = ;
π π π πn2
−π −π 0
Zπ Z0 Zπ
1 2 1 (−1)n
bn = f (x) sin nx dx = − x sin nx dx + x sin nx dx = .
π π π n
−π −π 0
Za n = 2k je a2k = 0, a za n = 2k − 1 je a2k−1 = −6/(πn2 ), tako da je Furijeov razvoj
3 6 X
+∞
cos(2n − 1)x X
+∞
(−1)n sin nx
F (x) = π− + . (2.20)
4 π (2n − 1)2 n
n=1 n=1
Kako je f (−π) = 2π 6= f (π) = π, dobijeni Furijeov red F (x) je prekidna funkcija u
tačkama (2n − 1)π za svako n ∈ Z (videti Sliku 2.2). Korišćenjem Dirihleove
¡ teoreme
¢ 2.17
nalazimo vrednosti Furijeovog razvoja (2.20) u prekidnim tačkama F (2n − 1)π = 3π/2.
Grafik funkcije dobijene Furijeovim redom (2.20) prikazan je na Slici 2.2.
Slika 2.2
44 teorija redova
Vrednost tražene sume S odredićemo tako što ćemo u dati Furijeov razvoj (2.20) staviti
da je x = 0. Na taj način dobijamo jednačinu
3 6
F (0) = 0 = π − S,
4 π
čijim rešavanjem odred̄ujemo vrednost sume S = π 2 /8.

Vrednost sume S mogli smo odrediti i stavljajući u dobijeni Furijeov razvoj (2.20)
x = π. Tako bismo dobili jednačinu
3π 3 6
F (π) = = π + S,
2 4 π
čijim rešavanjem opet dobijamo da je S = π 2 /8.
U slučaju kada je funkcija f parna (f (−x) = f (x)) njen Furijeov red imaće
u razvoju samo parne kosinusne funkcije. Koeficijente an tada odred̄ujemo
po formuli
Zπ
2
an = f (x) cos nx dx (∀n ∈ N0 ). (2.21)
π
0
¡ ¢
Analogno, ako je f neparna f (−x) = −f (x) njen Furijeov red imaće u
razvoju samo neparne sinusne funkcije. Za koeficijente bn tada važi jednakost
Zπ
2
bn = f (x) sin nx dx (∀n ∈ N). (2.22)
π
0
PRIMER 2.8 Funkciju f (x) = x razviti u Furijeov red na segmentu [−π, π].
Rešenje: Funkcija je neparna pa su koeficijenti an = 0 za svako n ∈ N0 . Koeficijente bn
odred̄ujemo po formuli (2.22)
Zπ Zπ
2 2 2(−1)n−1
bn = f (x) sin nx dx = x sin nx dx = .
π π n
0 0
Furijeov razvoj je
X
+∞
(−1)n−1
F (x) = 2 sin nx. (2.23)
n
n=1
¡ ¢
U prekidnim tačkama Furijeovog razvoja (2.23) (2n−1)π, n ∈ Z, imamo F (2n−1)π = 0.
Grafik funkcije odred̄ene Furijeovim razvojem (2.23) prikazan je na Slici 2.3.
y
Π
x
-3 Π -2 Π -Π Π 2Π 3Π
-Π
Slika 2.3
PRIMER 2.9 Razviti u Furijeov red na segmentu [−π, π] funkciju f (x) = |x|. Korišće-
njem dobijenog razvoja odrediti sumu numeričkog reda
X
+∞
1
S= .
(2n − 1)2
n=1
Rešenje: Funkcija je parna pa su koeficijenti bn = 0 za svako n ∈ N. Koeficijente an

odred̄ujemo po formuli (2.21)
Zπ Zπ
2 2
a0 = f (x) dx = x dx = π;
π π
0 0
Zπ Zπ ¡ ¢
2 2 2 (−1)n − 1
an = f (x) cos nx dx = x cos nx dx = .
π π n2 π
0 0
Za n = 2k je a2k = 0, a za n = 2k − 1 je
4
a2k−1 = − .
(2k − 1)2 π
Furijeov razvoj je u ovom slučaju neprekidna funkcija (jer je f (−π) = f (π) = π)
π 4 X
+∞
1
F (x) = − cos(2n − 1)x. (2.24)
2 π (2n − 1)2
n=1

46 teorija redova
Slika 2.4
Dati numerički red možemo dobiti iz Furijeovog reda izborom x = 0, tako da je
π 4
F (0) = 0 = − S,
2 π
odakle dobijamo da je S = π 2 /8.
Do sada smo pretpostavljali da je funkcija čiji Furijeov red tražimo peri-

odična sa periodom 2π. Razmotrimo sada slučaj dobijanja Furijeovog reda
funkcije na nekom proizvoljnom segmentu [a, b]. Uvod̄enjem smene
2π (a + b)π
x= t− ,
b−a b−a
proizvoljni segment [a, b] se preslikava na segment [−π, π], tako da u tom

slučaju dobijamo Furijeov razvoj
+∞ ³
1 X 2nπx 2nπx ´
F (x) = a0 + an cos + bn sin , (2.25)
2 n=1
b−a b−a
gde su
Zb
2 2nπx
an = f (x) cos dx (∀n ∈ N0 ), (2.26)
b−a b−a
a
Zb
2 2nπx
bn = f (x) sin dx (∀n ∈ N). (2.27)
b−a b−a
a
Obično se u primenama u tehnici posmatra simetrični interval [−T /2, T /2],

gde je T period, a 2π/T = ω kružna učestanost. U tom slučaju Furijeov
razvoj (2.25) postaje
+∞
X
1
F (x) = a0 + (an cos nωx + bn sin nωx),
2 n=1
sa koeficijentima
T /2
Z
2
an = f (x) cos nωx dx (∀n ∈ N0 ),
T
−T /2
T /2
Z
2
bn = f (x) sin nωx dx (∀n ∈ N).
T
−T /2
PRIMER 2.10 Funkciju f (x) = x razviti u Furijeov red na segmentu [0, 2].
Rešenje: Furijeove koeficijente odred̄ujemo korišćenjem formula (2.26) i (2.27)
Zb Z2
2
a0 = f (x) dx = x dx = 2;
b−a
a 0
Zb Z2
2 2nπx
an = f (x) cos dx = x cos(nπx) dx = 0;
b−a b−a
a 0
Zb Z2
2 2nπx 2
bn = f (x) sin dx = x sin(nπx) dx = − .
b−a b−a nπ
a 0
Furijeov razvoj dobijamo na osnovu (2.25)
X
+∞
1
F (x) = 1 − 2 cos(nπx). (2.28)
nπ
n=1
Dobijeni Furijeov red je prekidna funkcija, jer je f (−π) = 0 6= f (π) = 2. Vrednost

Furijeovog reda (2.28) u prekidnim tačkama x = 2n (n ∈ Z) je F (2n) = 2.
48 teorija redova
Slika 2.5
U mnogim primenama potrebno je neku funkciju razviti u Furijeov red

koji sadrži samo sinuse (sinusni red) ili samo kosinuse (kosinusni red). Ako
je funkcija, recimo, definisana na segmentu [0, π], a treba je razviti u sinusni
red, to znači da funkciju treba na segmentu [−π, 0] dodefinisati tako da ona
na segmentu [−π, π] bude neparna,
½
−f (−x), x ∈ [−π, 0],
g(x) =
f (x), x ∈ (0, π].
Problem razvijanja funkcije f (x) u sinusni red se tako svodi na razvijanje

funkcije g(x) u Furijeov red.
U slučaju kosinusnog reda, funkciju f (x) čiji se kosinusni razvoj traži treba
dodefinisati kao parnu,
½
f (−x), x ∈ [−π, 0],
g(x) =
f (x), x ∈ (0, π].
PRIMER 2.11 Funkciju f (x) = x razviti u sinusni i kosinusni red na segmentu [0, π] .
Rešenje: Sinusni red dobijamo neparnim produženjem funkcije f (x) = x. Kako je funkcija
f (x) = x neparna, dati sinusni red će se poklapati sa Furijeovim redom dobijenim u
Primeru 2.8.
Slično, kosinusni red dobijamo parnim produženjem funkcije f (x) = x, a to je funkcija

g(x) = |x|, tako da se kosinusni red poklapa sa Furijeovim redom dobijenim u Primeru 2.9.
izabrani zadaci 49
3. IZABRANI ZADACI
1. Primenom poredbenog kriterijuma ispitati konvergenciju sledećih nume-
ričkih redova:
P
+∞ 1
a) ;
n=1 (2n − 1)2
P
+∞ n+1
b) √ ;
n=1 n5 + n + 1
√ √
P 3n+1− 3n
+∞
c) √ √ .
n=1 n+1− n
Rešenje: a) Neka je bn = 1/n2 . Kako je
1
an (2n − 1)2 1
lim = lim = ,
n→∞ bn n→∞ 1 4
n2
P
+∞ 1
na osnovu Teoreme 1.5 (stav 3) i konvergencije numeričkog reda 2
n=1 n
(videti Primer 1.5) zaključujemo da je i polazni red konvergentan.
b) Kako je
n+1
√
an n5+n+1
lim = lim = 1,
n→∞ bn n→∞ 1
n3/2
vidimo da je dati numerički red ekvikonvergentan sa konvergentnim brojnim
P 1
+∞
redom 3/2
(videti Primer 1.16), dakle polazni red konvergira.
n=1 n
c) Kako je
+∞ √ √ +∞ √ √
X 3
n+1− 3n X n+1+ n
√ √ = p p √
3
n=1
n+1− n n=1
3
(n + 1)2 + 3 n(n + 1) + n2
i √ √
n+1+ n
p p √
3
an 3
(n + 1)2 + 3 n(n + 1) + n2 2
lim = lim = ,
n→∞ bn n→∞ 1 3
n1/6
50 teorija redova
P
+∞ 1
imamo da je red ekvikonvergentan sa divergentnim redom (videti
n=1 n1/6
Primer 1.16), dakle divergira.
2. Ispitati konvergenciju numeričkog reda

+∞ ·
X ¸
n! − (n + 2)! n+1
(n + 1) + .
n=1
(n + 3)! n+3
Rešenje: Opšti član reda može se zapisati u obliku
1 − (n + 2)(n + 1) n+1 1
an = (n + 1) + = .
(n + 3)(n + 2)(n + 1) n+3 (n + 2)(n + 3)
Rastavljanjem dobijenog izraza na parcijalne razlomke dobijamo da je
1 1
an = − .
n+2 n+3
Sada je
n ³
1 ´
n
X X
1
Sn = ak = −
k+2 k+3
k=1 k=1
³1 1´ ³1 1´ ³ 1 1 ´ 1 1
= − + − + ··· + − = − ,
3 4 4 5 n+2 n+3 3 n+3
pa je
1
S = lim Sn = .
n→∞ 3
Po Definiciji 1.3 konstatujemo da je dati red konvergentan.
3. Ispitati konvergenciju sledećih numeričkih redova:

P (n!)2
+∞
a) ;
n=1 (2n)!
P ³ n − 2 ń(n+1)
+∞
b) ;
n=2 n + 2
√
P
+∞ n!
c) √ √ √ ;
n=1 (2 + 1)(2 + 2) . . . (2 + n)
P
+∞ 1
d) 2 .
n=2 n log n
izabrani zadaci 51
Rešenje: a) Primenom Dalamberovog kriterijuma dobijamo
[(n + 1)!]2
an+1 (2n + 2)! (n + 1)2 1
d = lim = lim 2 = lim = < 1,
n→∞ an n→∞ (n!) n→∞ (2n + 2)(2n + 1) 4
(2n)!
odakle zaključujemo da je red konvergentan.

b) Primenom Košijevog kriterijuma nalazimo
r³
√ n n − 2 ń(n+1) ³ n − 2 ń+1
q = lim n
an = lim = lim
n→∞ n→∞ n+2 n→∞ n + 2
µ ¶n+1 −4(n + 1)
4 lim
= lim 1 − = en→∞ n + 2 = e−4 < 1,
n→∞ n+2
pa je red konvergentan.
c) Formirajmo količnik
p
(n + 1)!
√ √ √ √
an+1 (2 + 1)(2 + 2) . . . (2 + n + 1) n+1
= √ = √ .
an n! 2+ n+1
√ √ √
(2 + 1)(2 + 2) . . . (2 + n)
Primenom Dalamberovog kriterijuma imamo

√
an+1 n+1
d = lim = lim √ = 1.
n→∞ an n→∞ 2 + n+1
Dakle, ovaj kriterijum nam ne daje odgovor da li je red konvergentan.

Med̄utim, korišćenje Rabeovog kriterijuma daje
³ a ´ ³ 2 + √n + 1 ´
n
r = lim n − 1 = lim n √ −1
n→∞ an+1 n→∞ n+1
2n
= lim √ = +∞ > 1,
n→∞ n+1
pa je red konvergentan.
d) Posmatrajmo funkciju
1
f (x) = .
x log2 x
52 teorija redova
Ona je neprekidna i pozitivna za svako x ≥ 2. Uz to, kako je

2 + log x
f 0 (x) = − < 0,
x2 log3 x
za svako x ≥ 2, nalazimo da je funkcija f (x) opadajuća na posmatranom
intervalu. Dakle, na osnovu Košijevog integralnog kriterijuma, posmatrani
R
+∞
red je ekvikonvergentan sa nesvojstvenim integralom f (x) dx. Kako je
2
Z
+∞
1 1 ¯¯+∞ 1
2 dx = − ¯ = ,
x log x log x 2 log 2
2
vidimo da je nesvojstveni integral, a samim tim i dati numerički red, konver-

gentan.
4. Ispitati konvergenciju i naći zbir numeričkog reda

+∞
X 2n − 1
.
n=1
2n
Rešenje: Primenom Dalamberovog kriterijuma nalazimo

2n + 1
an+1 n+1 2n + 1 1
d = lim = lim 2 = lim = < 1,
n→∞ an n→∞ 2n − 1 n→∞ 2(2n − 1) 2
2n
pa zaključujemo da se radi o konvergentnom redu. Dakle, postoji konačno S
P 2n − 1
+∞
takvo da je S = . Imamo
n=1 2n
1 3 5 2n − 1
S= + 2 + 3 + ··· + + ...
2 2 2 2n
1 2+1 2+3 2 + (2n − 3)
= + 2 + 3 + ··· + + ...
2 2 2 2n
1 ³1 1 1 ´
= + + 2 + · · · + n−1 + . . .
2 2 2 2
³1 3 2n − 3 ´
+ 2 + 3 + ··· + + . . .
2 2 2n
1 1 1 1 3 1
= + · + S = + S.
2 2 1 2 2 2
1−
2
izabrani zadaci 53
Rešavanjem dobijene linearne jednačine

3 1
S= + S,
2 2
nalazimo da je S = 3.
5. Sumirati sledeće numeričke redove:

P n
+∞
a) b sin na, |b| < 1;
n=1
P
+∞
b) bn cos na, |b| < 1.
n=1
Rešenje: Obeležimo parcijalne sume datih numeričkih redova sa

n
X n
X
An = bk sin ka i Bn = bk cos ka.
k=1 k=1
Izračunajmo, zatim, vrednost parcijalne sume Sn = Bn + iAn

n
X n
X n
X ¡ ia ¢k
Sn = bk (cos ka + i sin ka) = bk eika = be .
k=1 k=1 k=1
Granična vrednost dobijene parcijalne sume je

beia b(cos a + i sin a) cos a − b + i sin a
S = lim Sn = ia
= =b .
n→+∞ 1 − be 1 − b(cos a + i sin a) 1 − 2b cos a + b2
Razdvajanjem realnog i imaginarnog dela nalazimo granične vrednosti parci-
jalnih suma An i Bn
b sin a
A = Im {S} = ,
1 − 2b cos a + b2
b(cos a − b)
B = Re {S} = .
1 − 2b cos a + b2
P n
+∞ P n
+∞
Zaključujemo da su numerički redovi b sin na i b cos na konvergentni
n=1 n=1
i da su njihove sume jednake graničnim vrednostima njihovih parcijalnih
suma, dakle
+∞
X b sin a
bn sin na = A = ,
n=1
1 − 2b cos a + b2
+∞
X b(cos a − b)
bn cos na = B = .
n=1
1 − 2b cos a + b2
54 teorija redova
6. Ispitati konvergenciju numeričkih redova:

P
+∞ 1
a) arctan 2 ;
n=1 n + n+1
P
+∞ 1
b) arctan 2 .
n=1 2n
Rešenje: a) Korišćenjem formule

x−y
arctan x − arctan y = arctan (3.1)
1 + xy
imamo razlaganje
1 1 1
an = arctan = arctan − arctan ,
n2 +n+1 n n+1
pa je parcijalna suma jednaka
n ³
1 ´ π
n
X X 1 1
Sn = ak = arctan − arctan = − arctan .
k k+1 4 n+1
k=1 k=1

³π 1 ´ π
S = lim Sn = lim − arctan = .
n→∞ n→∞ 4 n+1 4
Zaključujemo da je niz parcijalnih suma datog reda konvergentan, pa je kon-
vergentan i polazni red.
b) Korišćenjem formule (3.1) dobijamo razlaganje
1 1 1
an = arctan 2
= arctan − arctan ,
2n 2n − 1 2n + 1
pa je parcijalna suma jednaka
n ³
1 ´ π
n
X X 1 1
Sn = ak = arctan − arctan = − arctan .
2k − 1 2k + 1 4 2n + 1
k=1 k=1

³π 1 ´ π
S = lim Sn = lim − arctan = ,
n→∞ n→∞ 4 2n + 1 4
pa je polazni red konvergentan.
izabrani zadaci 55
7. Ispitati konvergenciju sledećih alternativnih numeričkih redova:

P (−2)n
+∞
a) 2
;
n=0 (n )!
P
+∞ n
b) (−1)n 2 .
n=1 n +1
Rešenje: a) Ispitajmo prvo apsolutnu konvergenciju datog alternativnog
numeričkog reda ispitujući konvergenciju odgovarajućeg numeričkog reda sa
pozitivnim članovima
+∞
X 2n
.
n=0
(n2 )!
Kako za svako n ∈ N0 važi nejednakost
1 1
2
≤ ,
(n )! n!
posmatraćemo red
+∞ n
X 2
.
n=0
n!
Na osnovu Dalamberovog kriterijuma imamo da je
2n+1
(n + 1)! 2
d = lim = lim = 0 < 1,
n→∞ 2n n→∞ n + 1
n!
te sledi da je red konvergentan. Na osnovu poredbenog kriterijuma (Teorema
P 2n
+∞
1.5 (stav 1)), nalazimo da je konvergentan i red 2
, pa je polazni red
n=0 (n )!
apsolutno konvergentan.
b) Kao u prethodnom primeru, ispitaćemo prvo apsolutnu konvergenciju.
Posmatraćemo red čiji su članovi jednaki apsolutnim vrednostima članova
datog alternativnog reda
X∞
n
2+1
.
n=1
n
Korišćenjem poredbenog kriterijuma (Teorema 1.5 (stav 3)), vidimo da je
dobijeni numerički red sa pozitivnim članovima ekvikonvergentan harmonij-
P
∞ 1
skom redu jer je
n=1 n
n
2
lim n + 1 = 1.
n→∞ 1
n
56 teorija redova
P
∞ n
Na osnovu divergencije harmonijskog reda sledi da je red diver-
n=1 n2 +1
gentan, pa polazni red nije apsolutno konvergentan.
S druge strane, za apsolutnu vrednost opšteg člana datog alternativnog
reda
+∞
X n
(−1)n 2
n=1
n +1
važi da je
n
lim =0
n→∞ n2 + 1
i
n+1
3 2 3 2
an+1 n2+ 2n + 2 − 1 = (n + n + n + 1) − (n + 2n + 2n)
−1= n 2
an n(n + 2n + 2)
n2 + 1
−n2 − n + 1
= <0
n(n2 + 2n + 2)
za svako n ∈ N, pa na osnovu Lajbnicovog kriterijuma dobijamo da je red

konvergentan.
Kako odgovarajući red sa pozitivnim članovima nije konvergentan, zak-
ljučujemo da je polazni alternativni red semi-konvergentan.
8. Ispitati konvergenciju numeričkog reda

∞ ³
X 1 1 ´
√ −√ .
n=2
n−1 n+1
Rešenje: Kako je
∞ ³
1 ´ X 2
X ∞
1
√ −√ =
n=2
n−1 n+1 n=2
n−1
i
2
lim n − 1 = 2,
n→∞ 1
n
na osnovu divergencije harmonijskog reda i poredbenog kriterijuma (Teorema
1.5 (stav 3)), sledi divergencija polaznog reda.
izabrani zadaci 57
9. Ispitati konvergenciju alternativnog reda

∞
X n
(−1)n−1 .
n=1
6n − 5
Rešenje: Dati alternativni red nije apsolutno konvergentan, s obzirom da je

red
X∞
n
n=1
6n −5
divergentan, jer mu opšti član ne teži nuli (videti Teoremu 1.2)
n 1
lim = 6= 0.
n→∞ 6n − 5 6
Iz istog razloga zaključujemo da nije konvergentan ni dati alternativni red

∞
X n
(−1)n−1
n=1
6n − 5
n n o
po Lajbnicovom kriterijumu, jer nije nula niz.
6n − 5
10. Ispitati konvergenciju i uniformnu konvergenciju funkcionalnog reda čija

je n-ta parcijalna suma
n2
a) Sn (x) = 2 , ∀x ∈ [−1, 1];
n + x2
b) Sn (x) = nxn (1 − x), ∀x ∈ [0, 1].
Rešenje: a) Granična vrednost n-te parcijalne sume je za svako x ∈ [−1, 1]

jednaka
n2
S(x) = lim Sn (x) = lim 2 = 1,
n→∞ n→∞ n + x2
pa zaključujemo da je funkcionalni red konvergentan.

Kako je
¯ n2 ¯ x2 x2 1
¯ ¯
|Sn (x) − S(x)| = ¯ 2 2
− 1¯ = 2 2
≤ 2
≤ 2,
n +x n +x n n
za svako x ∈ [−1, 1], zaključujemo da je dati red

√ uniformno konvergentan,
jer je |Sn (x) − S(x)| < ε, za svako n > n0 = [1/ ε] + 1.
58 teorija redova
b) Kako je za svako x ∈ [0, 1]
S(x) = lim nxn (1 − x) = 0,

n→∞
zaključujemo da je funkcionalni red konvergentan.

Da bismo ispitali uniformnu konvergenciju, odredimo ekstremne vrednosti
n
funkcije Rn (x) = |S
¡ n (x) − S(x)|¢= nx (1 − x). Prvi izvod dobijene funkcije
0 n−1
je Rn (x) = nx n − (n + 1)x . Njegove nule su x1 = 0 i x2 = n/(n + 1).
Kako je
Rn (x1 ) = Rn (0) = 0
i ³ n ´ ³ n ń+1 1
Rn (x2 ) = Rn = > ,
n+1 n+1 e
zaključujemo da red ne konvergira uniformno na segmentu [0, 1], jer ne postoji
n0 (ε) ∈ N, takvo da za svako n ≥ n0 (ε) važi |Sn (x) − S(x)| < ε.
11. Ispitati uniformnu konvergenciju funkcionalnog reda

+∞
X x
¡ ¢
n=1
1 + (n − 1)x (1 + nx)
na skupu
a) (0, +∞);
b) (a, +∞), a > 0.
Rešenje: a) Rastavljanjem opšteg člana reda na parcijalne razlomke, dobi-

jamo
x 1 1
¡ ¢ = −
1 + (n − 1)x (1 + kx) 1 + (n − 1)x 1 + nx
tako da je n-ta parcijalna suma datog funkcionalnog reda
n ³
X 1 1 ´ 1
Sn (x) = − =1− .
1 + (k − 1)x 1 + kx 1 + nx
k=1
Granična vrednost n-te parcijalne sume je za svako x ∈ (0, +∞) jednaka

³ 1 ´
S(x) = lim Sn (x) = lim 1− = 1,
n→+∞ n→+∞ 1 + nx
pa zaključujemo da je red konvergentan za svako x ∈ (0, +∞).

izabrani zadaci 59
Ispitajmo sada uniformnu konvergenciju datog funkcionalnog reda. Apso-

lutna vrednost ostatka reda je
1
|Rn (x)| = |S(x) − Sn (x)| = .
1 + nx
U slučaju kada x ∈ (0, +∞) važi ocena da je |Rn | < 1, odnosno |Rn | se
ne može učiniti proizvoljno malim, pa zaključujemo da red nije uniformno
konvergentan, jer se ne može izabrati n0 (ε) ∈ N takvo da je za svako n ≥
n0 (ε) razlika |S(x) − Sn (x)| < ε.
b) Kada je x ∈ (a, +∞) dati red je sigurno konvergentan (na osnovu dokaza
pod a)).
Ispitajmo uniformnu konvergenciju u ovom slučaju. Sada za ostatak reda
|Rn (x)| važi strožija ocena |Rn | < 1/(an), pa je red u ovoj oblasti uniformno
h1i
konvergentan, jer za svako x ∈ (a, +∞) postoji n ≥ n0 (ε) = + 1, takvo
aε
da je |Rn (x)| < ε čim je n ≥ n0 (ε).
12. Ispitati uniformnu konvergenciju funkcionalnih redova u navedenim oblas-

tima
P
+∞ 1
a) √ , x ∈ (−∞, +∞);
n=1 x 2 + n3
P
+∞ nx
b) 5 2
, x ∈ (−∞, +∞).
n=1 1 + n x
Rešenje: a) Kako je za svako x ∈ (−∞, +∞)

1 1
√ ≤ 3/2 ,
x2 +n3 n
P
+∞ 1
na osnovu konvergencije numeričkog reda (videti Primer 1.16) i
n=1 n3/2
Vajerštrasovog kriterijuma zaključujemo da je polazni red uniformno konver-
gentan.
nx
b) Odredimo ekstremne vrednosti funkcije un (x) = . Kako je
1 + n5 x 2
n(1 − n5 x2 )
u0n (x) = =0
1 + n5 x2 )2
√
za x = ±1/ n5 , na osnovu znaka prvog izvoda zaključujemo da funkcija
nx
un (x) = ima maksimum
1 + n5 x 2
³ 1 ´ 1
un √ = √
n 5 2 n3
60 teorija redova
i minimum ³ 1 ´ 1
un − √ =− √ .
n 5 2 n3
Dakle, za svako x ∈ (−∞, +∞) važi ocena
1
|un (x)| ≤ √ .
2 n3
Na osnovu konvergencije numeričkog reda (videti Primer 1.16)
+∞
X 1
√
3
n=1 2 n
i Vajerštrasovog kriterijuma zaključujemo da je polazni red uniformno kon-

vergentan.
13. Odrediti poluprečnik konvergencije i naći oblast konvergencije sledećih po-

tencijalnih redova:
(−1)n xn
P
+∞
a) ;
n=1 n2n
P ¡√
+∞ √ ¢
b) n + 1 − n xn ;
n=0
P
+∞ n
c) (x − 1)n .
n=1 n2 +1
Rešenje: a) Poluprečnik konvergencije odred̄ujemo po formuli

1
¯ a ¯
¯ n ¯ n2n
R = lim ¯ ¯ = lim = 2.
n→+∞ an+1 n→+∞ 1
(n + 1)2n+1
(−1)n P
+∞
Za x = 2 dobija se alternativni red koji konvergira po Lajbni-
n=1 n
covom kriterijumu, jer je lim 1/n = 0 i za svako n ∈ N važi nejednakost
n→+∞
1 1
> .
n n+1
P
+∞ 1
Za x = −2 dobijamo divergentni harmonijski red .
n=1 n
Dakle, oblast konvergencije je (−2, 2].
izabrani zadaci 61
b) Poluprečnik konvergencije je
¯ a ¯ √ √
¯ n ¯ n+1− n
R = lim ¯ ¯ = lim √ √
n→+∞ an+1 n→+∞ n+2− n+1
√ √
n+2+ n+1
= lim √ √ = 1.
n→+∞ n+1+ n
Za x = 1 dobija se numerički red
+∞
X +∞
¡√ √ ¢ X 1
n+1− n = √ √ .
n=0 n=0
n+1+ n
Kako je
1
√ √
n+1+ n 1
lim = ,
n→+∞ 1 2
√
n
zaključujemo da je dati red ekvikonvergentan sa divergentnim redom (videti
Primer 1.16)
+∞
X 1
√ .
n=1
n
Za x = −1 dobijamo alternativni red
+∞
X +∞
n
¡√ √ ¢ X (−1)n
(−1) n+1− n = √ √
n=0 n=0
n+1+ n
koji konvergira po Lajbnicovom kriterijumu, jer je

1
lim √ √ =0
n→+∞ n+1+ n
i za svako n ∈ N važi nejednakost
1 1
√ √ <√ √ .
n+2+ n+1 n+1+ n
Oblast konvergencije je prema tome [−1, 1).
c) U ovom slučaju je
n
¯ a ¯
¯ n ¯ n2 +1
R = lim ¯ ¯ = lim = 1,
n→+∞ an+1 n→+∞ n+1
(n + 1)2 + 1
62 teorija redova
pa je red konvergentan u intervalu (0, 2).

P
+∞ n
Za x = 0 se dobija konvergentni alternativni red (−1)n , a za
n=1 n2 +1
P
+∞n
x = 2 divergentni red 2
(videti zadatak 7 b)).
n=1 n + 1
Oblast konvergencije je u ovom slučaju [0, 2).
14. Razložiti sledeće funkcije u stepeni red i odrediti oblast konvergencije do-
bijenih redova:
1
a) f (x) = 2 ;
(x − 4)(x2 + 1)
x2 + 1
b) f (x) = ;
(x + 1)3
c) f (x) = 4 sin2 x cos x;
r
1+x
d) f (x) = log .
1−x
Rešenje: a) Razlaganjem date racionalne funkcije na parcijalne razlomke

dobijamo
1 1/5 1/5 1/20 1/5

f (x) = =− − =− ³ x ´2 − .
(x2 2
− 4)(x + 1) 4−x 2 1 + x2 1 + x2
1−
2
Na osnovu razvoja beskonačnog geometrijskog reda
+∞
X
1
= xn ,
1 − x n=0
dobijamo razvoje
+∞ ³ ´2n
X
1 x
³ x ´2 = ,
2
1− n=0
2
koji je konvergentan za svako x ∈ (−2, 2) i
+∞
X
1
= (−1)n x2n ,
1 + x2 n=0
izabrani zadaci 63
koji konvergira za svako x ∈ (−1, 1). Na osnovu ovih razvoja i datog razla-
ganja funkcije na parcijalne razlomke nalazimo
1 X ³ x ´2n 1 X
+∞ +∞
f (x) = − − (−1)n x2n
20 n=0 2 5 n=0
1 Xh 1 i
+∞
=− (−1)n + 2(n+1) x2n .
5 n=0 2
Dobijeni red je konvergentan za svako x ∈ (−1, 1).

b) Diferenciranjem razvoja u geometrijski red
+∞
X
1
= (−1)n xn
1 + x n=0
dobijamo respektivno
+∞
X
1
− = (−1)n nxn−1
(1 + x)2 n=1
i
+∞
X
2
= (−1)n (n − 1)nxn−2 .
(1 + x)3 n=2
Kako je polazni geometrijski red konvergentan za svako x ∈ (−1, 1), na os-

novu Teoreme 2.12 zaključujemo da isti interval konvergencije važi i za dobi-
jene razvoje prvog i drugog izvoda.
Na osnovu razvoja za drugi izvod, direktno nalazimo razvoj u potencijalni
red tražene funkcije
+∞ +∞
x2 + 1 1X n n 1X
f (x) = = (−1) (n − 1)nx + (−1)n (n − 1)nxn−2
(x + 1)3 2 n=2 2 n=2
+∞ +∞
1X n n 1X
= (−1) (n − 1)nx + (−1)n (n + 1)(n + 2)xn
2 n=0 2 n=0
+∞
X
= (−1)n (n2 + n + 1)xn .
n=0
Oblast konvergencije dobijenog reda je x ∈ (−1, 1).

64 teorija redova
c) Kako je f (x) = 4 sin2 x cos x = 2 sin x sin 2x = cos x − cos 3x, na osnovu
razvoja
+∞
X x2n
cos x = (−1)n ,
n=0
(2n)!
koji je konvergentan za svako x ∈ (−∞, +∞), nalazimo razvoj
+∞
X X +∞
x2n n (3x)2n
f (x) = cos x − cos 3x = (−1) − (−1)n
n=0
(2n)! n=0 (2n)!
+∞
X 32n − 1 2n
= (−1)n+1 x .
n=0
(2n)!
Dobijeni red je konvergentan za svako x ∈ (−∞, +∞).

d) Na osnovu razvoja
+∞
X xn
log(1 + x) = (−1)n−1 ,
n=1
n
koji konvergira za svako x ∈ (−1, 1) imamo

r
1+x 1£ ¤
f (x) = log = log(1 + x) − log(1 − x)
1−x 2
1 ³X
+∞ +∞ n ´
X +∞
n−1 x
n
x 1 X£ ¤ xn
= (−1) + = (−1)n−1 + 1 .
2 n=1 n n=1
n 2 n=1 n
Za n = 2k je (−1)2k−1 + 1 = 0, a za n = 2k + 1 je (−1)2k + 1 = 2, pa je
+∞ 2n−1
X x
f (x) = .
n=1
2n − 1
Dobijeni red je konvergentan za svako x ∈ (−1, 1).
15. Funkcija f (x) je definisana redom
+∞
X xn
f (x) = (−1)n−1 . (3.2)
n=1
2n − 1
izabrani zadaci 65
Odrediti poluprečnik konvergencije i naći oblast konvergencije datog ste-

penog reda, a zatim odrediti funkciju f (x) i izračunati sumu numeričkog
reda
+∞
X 1
S= (−1)n−1 .
n=1
2n −1
Rešenje: Poluprečnik konvergencije datog stepenog reda je

1
R = lim 2n − 1 = lim 2n + 1 = 1.
n→+∞ 1 n→+∞ 2n − 1
2n + 1
Za x = 1 dobijamo alternativni red
+∞
X (−1)n−1
.
n=1
2n − 1
Kako je
1
lim =0
n→+∞ 2n − 1
i kako za svako n ∈ N važi nejednakost

1 1
> ,
2n − 1 2n + 1
zaključujemo da dobijeni numerički red konvergira po Lajbnicovom kriteri-
jumu.
Za x = −1 nalazimo red
+∞
X 1
− .
n=1
2n − 1
Kako je
1
1
lim 2n − 1 = ,
n→+∞ 1 2
n
zaključujemo da je ovaj red ekvikonvergentan sa divergentnim harmonijskim
P 1
+∞
redom .
n=1 n
Dakle, oblast konvergencije je (−1, 1].
66 teorija redova
Da bismo odredili funkciju f (x) definisanu ovim potencijalnim redom, raz-

likovaćemo slučajeve kada je x ∈ (0, 1] i kada je x ∈ (−1, 0).
1. x ∈ (0, 1]
Uvod̄enjem smene x = t2 imamo
+∞
X t2n
f (t2 ) = (−1)n−1 ,
n=1
2n − 1
odnosno
+∞
f (t2 ) X t2n−1
= (−1)n−1 .
t n=1
2n − 1
Diferenciranjem poslednje jednakosti nalazimo
µ ¶0 +∞
X +∞
X
f (t2 ) 1
= (−1)n−1 t2n−2 = (−1)n t2n = .
t n=1 n=0
1 + t2
Integracijom dobijamo
f (t2 )
= arctan t + C.
t
Konstantu integracije nalazimo iz uslova
³ f (t2 ) ´ +∞
X t2n−1
C = lim − arctan t = lim (−1)n−1 = 0,
t→0 t t→0
n=1
2n − 1
√ √
pa je f (t2 ) = t arctan t, odnosno f (x) = x arctan x.
2. x ∈ (−1, 0)
Uvod̄enjem smene x = −t2 , dobijamo
+∞
X
2 t2n
f (−t ) = − ,
n=1
2n − 1
odnosno
+∞
f (−t2 ) X t2n−1
− = .
t n=1
2n − 1
Diferenciranjem se nalazi
µ ¶0 +∞
X +∞
X
f (−t2 ) 2n−2 1
− = t = t2n = ,
t n=1 n=0
1 − t2
izabrani zadaci 67
pa je
f (−t2 ) 1 1+t
− = log + C.
t 2 1−t
Konstanta C je
³ f (−t2 ) 1 1 + t´
+∞ 2n−1
X t
C = lim − − log = lim = 0,
t→0 t 2 1−t t→0
n=1
2n − 1
pa je √ √
−x 1 − −x
f (x) = log √ .
2 1 + −x
Dakle, dobili smo da je
 √ √
 −x log 1 − √−x , za x ∈ (−1, 0),
f (x) = 2 1 + −x
√ √
x arctan x, za x ∈ (0, 1].
Traženi numerički red

+∞
X 1
S= (−1)n−1
n=1
2n − 1
se dobija iz stepenog reda (3.2) za vrednost x = 1, pa je
π
S = f (1) = arctan 1 = .
4
16. Naći Furijeov razvoj funkcije

½
1, za x ∈ (−π, 0),
f (x) =
−1, za x ∈ [0, π).
Rešenje: Funkcija f (x) je zadata na intervalu (−π, π) pa za odred̄ivanje

koeficijenata Furijeovog razvoja koristimo formule (2.16) i (2.17). Dakle,
Zπ Z0 Zπ
1 1 1 1 ¯¯0 1 ¯¯π
a0 = f (x) dx = dx − dx = x¯ − x¯ = 1 − 1 = 0;
π π π π −π π 0
−π −π 0
68 teorija redova
Zπ Z0 Zπ
1 1 1
an = f (x) cos nx dx = cos nx dx − cos nx dx
π π π
−π −π 0
1 sin nx ¯¯0 1 sin nx ¯¯π
= ¯ − ¯ = 0;
π n −π π n 0
Zπ Z0 Zπ
1 1 1
bn = f (x) sin nx dx = sin nx dx − sin nx dx
π π π
−π −π 0
1 cos nx ¯¯0 1 cos nx ¯¯π 2 ¡ ¢
=− ¯ + ¯ = (−1)n − 1 ,
π n −π π n 0 nπ
za svako n ∈ N. Kada je n = 2k imamo da je b2k = 0, a za n = 2k − 1 je
4
b2k−1 = − , pa je traženi Furijeov razvoj
(2k − 1)π
+∞
4 X sin(2k − 1)x
F (x) = − . (3.3)
π n=1 2k − 1
Dobijeni red konvergira ka vrednosti funkcije u svim tačkama neprekidnosti

funkcije f (x) na segmentu [−π, π]. U prekidnoj tački x = 0 vrednost Furi-
jeovog reda (3.3) računamo korišćenjem Dirihleove teoreme 2.17
f (0 − 0) + f (0 + 0) 1−1
= = 0,
2 2
što se razlikuje od vrednosti funkcije, koja je jednaka −1.
Kako je f (−π) = 1 6= f (π) = −1, Furijeov razvoj (3.3) će imati prekide i
u tačkama (2n − 1)π, za n ∈ Z. Vrednosti razvoja u ovim tačkama računamo
korišćenjem Dirihleove teoreme 2.17. Dobijamo da je
¡ ¢
F (2n − 1)π = 0.
Grafik funkcije odred̄ene Furijeovim razvojem (3.3) prikazan je na Slici
3.1.
y
1
x
-3 Π -2 Π -Π Π 2Π 3Π
-1
Slika 3.1
izabrani zadaci 69
17. Razviti u Furijeov red funkciju

½
x(x + π), x ∈ (−π, 0],
f (x) =
x(π − x), x ∈ (0, π).
Korišćenjm dobijenog razvoja izračunati
+∞
X (−1)n
.
n=0
(2n + 1)3
Rešenje: Data funkcija je neparna, pa će Furijeov razvoj sadržati samo

sinuse, dakle an = 0 za svako n ∈ N0 , a koeficijente bn nalazimo korišćenjem
formule (2.22),
Z
2 π
bn = x(π − x) sin nx dx
π 0
³ πx cos nx (−2 + n2 x2 ) cos nx π sin nx 2x sin nx ´¯π
¯
= − + 3
+ 2
− 2 ¯
n n n n 0
4 1 − (−1)n
= .
π n3
8
Za n = 2k je b2k = 0, a za n = 2k + 1 je n2k+1 = , pa je
π(2k + 1)3
+∞
8X 1
F (x) = sin(2k + 1)x. (3.4)
π (2k + 1)3
k=0
Kako je f (−π) = f (π) = 0, Furijeov razvoj (3.4) će biti neprekidna

funkcija na (−∞, ∞).
3.2.
y
x
-3 Π -2 Π -Π Π 2Π 3Π
-1
-2
Slika 3.2
70 teorija redova
Vrednost tražene sume dobijamo iz reda (3.4) za x = π/2
³π ´ π2
+∞
8 X (−1)k
F = = ,
2 4 π (2k + 1)3
k=0
odakle je
+∞
X (−1)n π3
= .
n=0
(2n + 1)3 32
18. Naći Furijeov razvoj funkcije f (x) = x2

a) na segmentu [−π, π];
b) na intervalu (1, 3).
Koristeći dobijene razvoje sumirati numeričke redove
+∞
X +∞
X
1 (−1)n+1
S1 = , S2 = .
n=1
n2 n=1
n2
Rešenje: a) Zbog parnosti funkcije f (x) Furijeov razvoj će sadržati samo
kosinuse, tj. bn = 0 za svako n ∈ N. Koeficijente an (n ∈ N0 ) nalazimo
korišćenjem formule (2.21)
Zπ
2 2π 2
a0 = x2 dx = ,
π 3
0
Zπ ³ x2 sin nx
2 2x cos nx 2 sin nx ´¯¯π
an = x2 cos nx dx = + − ¯
π n n2 n3 0
0
4
= (−1)n , n ∈ N,
n2
tako da Furijeov razvoj glasi
+∞
X
π2 cos nx
F (x) = +4 (−1)n 2
. (3.5)
3 n=1
n
Kako je f (−π) = f (π) = π 2 i u ovom slučaju je Furijeov razvoj (3.5)

neprekidna funkcija za svako x ∈ R.
izabrani zadaci 71

3.3.
Slika 3.3
Sumu numeričkog reda S1 odred̄ujemo iz dobijenog Furijeovog reda (3.5)

za x = π
+∞
X
π2 1
F (π) = +4 ,
3 n=1
n2
π2
π2 = + 4S1
3
π2
odnosno S1 = .
6
Slično, iz reda (3.5), za x = 0 dobijamo
+∞
X
π2 (−1)n
F (0) = +4 ,
3 n=1
n2
π2
0= − 4S2 ,
3
π2
pa je S2 = .
12
b) U ovom slučaju funkcija je zadata na nesimetričnom intervalu (1, 3), pa
je Furijeov red oblika (2.25). Za odred̄ivanje koeficijenata koristimo formule
72 teorija redova
(2.26) i (2.27). Dakle,
Z3
26
a0 = x2 dx = ,
3
1
Z3 ³ x2 sin nπx 2x cos nπx 2 sin nπx ´¯¯3
an = x2 cos nπx dx = + − ¯
nπ n2 π 2 n3 π 3 1
1
4
= (−1)n , n ∈ N,
n2 π 2
Z3 ³ x2 cos nπx 2x sin nπx 2 cos nπx ´¯3
¯
bn = x2 sin nπx dx = − + 2 2
+ 3 3 ¯
nπ n π n π 1
1
8
= (−1)n+1 , n ∈ N.
nπ
Furijeov red je
+∞ µ ¶
13 X n 4 n+1 8
F (x) = + (−1) 2 2 cos nπx + (−1) sin nπx . (3.6)
3 n=1
n π nπ
U ovom slučaju imamo da je f (1) = 1 6= f (3) = 9, pa je dobijeni Furijeov

razvoj (3.6) prekidna funkcija. Vrednosti reda (3.6) u prekidnim tačkama
odred̄ujemo korišćenjem Dirihleove teoreme 2.7. Dobijamo da je F (2n + 1) =
5, n ∈ Z.
3.4.
Da bismo odredili zbir numeričkog reda S1 , stavimo u dobijeni Furijeov
razvoj (3.6) x = 1. Dobijamo jednakost
+∞
13 X 4
F (1) = 5 = + ,
3 n=1
n2 π 2
odakle je
+∞
X 1 π2
S1 = = .
n=1
n2 6
izabrani zadaci 73
Slično, za nalaženje zbira S2 stavićemo u razvoj (3.6) x = 2. Imamo
13 4
F (2) = 4 = − 2 S2 ,
3 π
π2
odakle je S2 = .
12
y
x
-1 1 3 5
Slika 3.4
2
DIFERENCIJALNE
JEDNAČINE
Mnogi realni sistemi u mnogim oblastima prirodnih, društvenih i tehničkih
nauka se matematički modeliraju korišćenjem diferencijalnih jednačina. Na
žalost, za samo neke diferencijalne jednačine koje se javljaju u praksi je
moguće naći analitički postupak dobijanja rešenja.
Počećemo sa nekim od fizičkih pojava koje se modeliraju diferencijalnim
jednačinama koje je moguće rešiti analitičkim metodama.
Pre svega, pomenimo diferencijalne jednačine kojima se opisuju ponašanja
u električnim kolima. Posmatrajmo električno kolo na Slici 1.1 sa rednom
vezom otpornika otpornosti R, i kalema induktivnosti L. Ako se ovo kolo
priključi na izvor naizmenične struje napona E, struja i u funkciji vremena
t, koja teče u kolu, biće odred̄ena diferencijalnom jednačinom prvog reda
di
L· + Ri = E.
dt
75
76 diferencijalne jednacine
Rešavanjem ove diferencijalne jednačine dobija se

E R
i(t) = + Be− L t ,
R
gde je B konstanta koja zavisi od početnih uslova. Ako je, recimo, poznato
da je jačina struje u trenutku t = 0 jednaka i0 , tada konstantu B odred̄ujemo
iz jednačine
E
i0 = + B,
R
odakle zaključujemo da je B = i0 − E/R. Dakle, jačina struje u ovom
električnom kolu je u svakom trenutku t odred̄ena relacijom
E³ R
´ R
i(t) = 1 − e− L t + i0 e− L t .
R
Slika 1.1
Slično, količina elektriciteta q u funkciji vremena t koja protiče kroz elek-

trično kolo na Slici 1.2 sa rednom vezom otpornika otpornosti R i konden-
zatora kapacitivnosti C, ukoliko je priključeno na izvor naizmenične struje
napona E, odred̄ena je diferencijalnom jednačinom
dq q
R + = E.
dt C
Njenim rešavanjem se dobija da je
1
q(t) = EC + Ae− RC t ,
gde je A konstanta, koja zavisi od početnih uslova. Poznavanje količine elek-
triciteta q nam omogućava da izračunamo struju u kolu
dq A − 1 t
i(t) = = e RC .
dt RC
77
Slika 1.2
Ukoliko vrednost konstante A izračunamo iz početnih uslova, i(0) = i0 , kao

u prethodnom primeru, dobićemo da je A = i0 RC, pa je konačno
1
i(t) = i0 e− RC t .
Razmotrimo sada jedan dobro poznati primer iz mehanike. Neka na telo

mase m koje se u nekom trenutku t0 kreće brzinom v0 počne da deluje kon-
stantna sila F . Nad̄imo funkciju položaja tela s u funkciji vremena t.
Po drugom Njutnovom zakonu mehanike znamo da sila F telu mase m
daje ubrzanje a = d2 s/dt2 . Kako je sila koja deluje na telo konstantna,
takvo će biti i ubrzanje, pa je kretanje tela u funkciji vremena t opisano
diferencijalnom jednačinom drugog reda
d2 s
= a.
dt2
Ovo je nekompletna diferencijalna jednačina drugog reda i do njenog rešenja
može se najjednostavnije doći direktnom integracijom. Dobijamo
ds
= at + C1 ,
dt
t2
s(t) = a + C1 t + C2 ,
2
gde su C1 i C2 konstante koje zavise od početnih uslova. Dakle, kako imamo
dve konstante poznavanje dva početna uslova će nam u potpunosti opisati
kretanje tela. Ako su ti početni uslovi početni položaj tela s(0) = 0 u trenutku
početka delovanja sile i brzina tela v(0) u tom trenutku, tada konstante C1 i
C2 odred̄ujemo iz sistema jednačina
s(0) = C2 = 0
s0 (0) = C1 = v0 .
Tako dobijamo dobro poznatu formulu kretanja tela sa početnom brzinom

v(0) = v0 i stalnim ubzanjem a,
t2
s(t) = v0 t + a .
2
1. OSNOVNE DEFINICIJE
DEFINICIJA 1.1 Neka je F realna funkcija koja preslikava neki podskup iz Rn+1
u R. Jednačina
¡ ¢
F x, y(x), y 0 (x), . . . , y (n) (x) = 0, x ∈ (a, b), (1.1)
gde je y nepoznata, n puta diferencijabilna funkcija, naziva se (obična) diferencijalna

jednačina reda n, ako u njoj eksplicitno učestvuje izvod y (n) (x).
Interval (a, b) kome pripada nezavisna promenljiva x u formuli (1.1) može
biti konačan ili beskonačan.
PRIMER 1.1 Jednačina y 00 + y 0 + y = 0 je diferencijalna jednačina drugog, a y 000 = xy 2
je diferencijalna jednačina trećeg reda.
DEFINICIJA 1.2 Rešenje diferencijalne jednačine (1.1) je takva funkcija y =

f (x) koja, zamenjena u jednačini (1.1), pretvara tu jednačinu na intervalu x ∈ (a, b)
u identitet ¡ ¢
F x, f (x), f 0 (x), . . . , f (n) (x) ≡ 0.
Napomenimo da se rešenje diferencijalne jednačine f (x) traži samo na

intervalu (a, b) sa koga nezavisna promenljiva x uzima vrednosti. Pri tome u
svakoj tački sa ovog intervala f (x) mora biti definisana. Pored toga, funkcija
f (x) mora biti neprekidna i mora imati konačne izvode do n-tog reda, gde je
n red diferencijalne jednačine (1.1).
PRIMER 1.2 Funkcije y = sin x i y = cos x su rešenja diferencijalne jednačine y 00 +y = 0,
a funkcije y = ex i y = e−x su rešenja diferencijalne jednačine y 00 − y = 0.
Prilikom rešavanja diferencijalnih jednačina koristi se integracija. Zbog

toga se u rešenju diferencijalnih jednačina pojavljuju integracione kon-
stante, što prouzrokuje da diferencijalna jednačina ima beskonačno mnogo
rešenja. Konkretno, rešenje diferencijalne jednačine n-tog reda je funkcija
y = f (x, C1 , . . . , Cn ) koja sadrži n integracionih konstanti. Ona predstavlja
opšte rešenje diferencijalne jednačine. Konkretnim izborom integracionih
osnovne definicije 79
konstanti iz opšteg rešenja se dobijaju partikularna rešenja diferencijalne

jednačine. Med̄utim, postoje mnoge diferencijalne jednačine kod kojih pos-
toje i singularna rešenja koja se ne mogu dobiti izborom integracionih kon-
stanti iz opšteg rešenja. Zbog toga je definicija opšteg rešenja diferencijalne
jednačine nešto komplikovanija.
DEFINICIJA 1.3 Neka je funkcija y(x) na segmentu (a, b) definisana jednakošću
G(x, y, C1 , C2 , . . . , Cn ) = 0, (1.2)
gde su C1 , . . . , Cn proizvoljne konstante. Ako funkcija y(x) identički zadovoljava

diferencijalnu jednačinu (1.1) i ako eliminacijom proizvoljnih konstanti C1 , . . . , Cn iz
jednakosti (1.2) i n izvodnih jednakosti dobijamo diferencijalnu jednačinu (1.1), tada
kažemo da funkcija y(x) predstavlja opšte rešenje diferencijalne jednačine (1.1).
U nastavku ćemo definisati partikularno i singularno rešenje diferencijalne
jednačine (1.1).
DEFINICIJA 1.4 Partikularno rešenje diferencijalne jednačine (1.1) je svako
rešenje koje se može dobiti iz opšteg rešenja izborom konkretnih vrednosti (konačnih
ili beskonačnih) bar jedne od integracionih kontanti C1 , . . . , Cn .
DEFINICIJA 1.5 Singularno rešenje diferencijalne jednačine (1.1) je svako
rešenje koje se ne može dobiti iz opšteg rešenja ni za jednu vrednost (konačnu ili
beskonačnu) integracionih konstanata C1 , . . . , Cn .
Korišćenjem partikularnog i singularnog rešenja diferencijalne jednačine
(1.1) definisaćemo integralne krive.
DEFINICIJA 1.6 Integralna kriva diferencijalne jednačine (1.1) je svako njeno
partikularno ili singularno rešenje posmatrano kao kriva g(x, y) = 0.
U konkretnim primenama obično nas interesuje samo jedno partikularno
rešenje diferencijalne jednačine. Da bismo eliminisali n konstanata iz opšteg
rešenja, neophodno nam je n jednakosti (uslova). Obično se ti uslovi odnose
na ponašanje rešenja u nekoj fiksiranoj tački x0 ,
y(x0 ) = a1 , y 0 (x0 ) = a2 , . . . , y (n−1) (x0 ) = an .
Ovako definisani uslovi nazivaju se početnim uslovima, a partikularno rešenje

koje se dobija iz opšteg korišćenjem ovih uslova je Košijevo rešenje.
Problem rešavanja diferencijalne jednačine uz date početne uslove naziva
se Košijevim problemom.
Ako se rešenje neke diferencijalne jednačine može definisati pomoću
konačno mnogo jednakosti u kojima učestvuju samo elementarne funkcije,
i to u konačnom broju, kažemo da je jednačina eksplicitno rešena.
PRIMER 1.3 Diferencijalna jednačina
y0 = x
ima opšte rešenje

x2
y(x) = + C,
2
gde je C proizvoljna konstanta, koje je izraženo u eksplicitnom obliku.
Ako dopustimo da u rešenju diferencijalne jednačine pored elementarnih

funkcija učestvuju i neelementarne funkcije definisane diferencijalnim jedna-
činama oblika y 0 = f (x), kažemo da je rešenje izraženo pomoću kvadratura.
xy 0 = sin x
ima opšte rešenje Z

sin x
y(x) = dx,
x
koje je izraženo pomoću kvadratura.
Eksplicitna rešenja i rešenja izražena pomoću kvadratura nazivaju se ele-

mentarnim rešenjima.
Napomenimo na kraju da se rešenja mnogih diferencijalnih jednačina koje
se javljaju u primenama ne mogu izraziti pomoću elementarnih rešenja. Za
takve diferencijalne jednačine kažemo da nisu rešive pomoću kvadratura (to
jest integracijom). Takve jednačine se rešavaju numeričkim metodima.
2. DIFERENCIJALNE JEDNAČINE
PRVOG REDA
2.1 DIFERENCIJALNA JEDNAČINA

KOJA RAZDVAJA PROMENLJIVE
DEFINICIJA 2.1 Diferencijalna jednačina prvog reda oblika
f (x) dx + g(y) dy = 0, (2.1)
gde su f (x) i g(y) neprekidne funkcije definisane na intervalima x ∈ (a, b) i y ∈

(c, d), je diferencijalna jednačina koja razdvaja promenljive.
diferencijalne jednacine prvog reda 81
Opšte rešenje diferencijalne jednačine (2.1) dobija se direktnom integraci-

jom
Z Z
f (x) dx + g(y) dy = C,
gde je C proizvoljna konstanta.

Dakle, diferencijalna jednačina (2.1) ima rešenje y koje je definisano im-
plicitnom relacijom oblika
F (x) + G(y) = C.
1 1
√ dx + dy = 0,
1 − x2 1 + y2
na intervalu x ∈ (−1, 1) ima opšte rešenje
arcsin x + arctan y = C,
PRIMER 2.2 Rešiti diferencijalnu jednačinu koja razdvaja promenljive
yy 0 sin x − y 2 + 1 = 0,
za x 6= kπ, k ∈ Z, y 6= ±1.
Rešenje: Data diferencijalna jednačina se može napisati u obliku
y dx
dy = .
y2 − 1 sin x
Integracijom leve i desne strane dobijamo
log |y 2 − 1| = log | tan2 x/2| + C1 ,
odakle sledi opšte rešenje date diferencijalne jednačine
x
y 2 − 1 = C tan2 .
2
2.2 HOMOGENA DIFERENCIJALNA JEDNAČINA
dy ³y´
y0 = =f , (2.2)
dx x
gde je f (x) neprekidna funkcija na intervalu (a, b), naziva se homogenom diferenci-
jalnom jednačinom prvog reda.
Diferencijalnu jednačinu (2.2) rešavamo uvod̄enjem smene
y(x) = u(x)x, (2.3)
gde je u(x) nova nepoznata funkcija. Diferenciranjem jednakosti (2.3) dobi-

jamo da je y 0 = u0 x + u, pa diferencijalna jednačina (2.2) postaje
u0 x + u = f (u),
odnosno ¡ ¢
x du = f (u) − u dx. (2.4)
Uz pretpostavku da je f (u) 6≡ u (Ako je f (u) = u, tada diferencijalna
jednačina (2.2) razdvaja promenljive) i x 6= 0 iz jednakosti (2.4) dobijamo
diferencijalnu jednačinu koja razdvaja promenljive
1 1
du = dx.
f (u) − u x
Integracijom tako dobijene jednačine nalazimo

Z
1
log |x| + C1 = du = F (u),
f (u) − u
odakle je
x = CeF (u) ,
gde je C = ±eC1 6= 0 proizvoljna konstanta. Kako je u = y/x, konačno
dobijamo rešenje diferencijalne jednačine (2.2) u implicitnom obliku
x = CeF (y/x) .
PRIMER 2.3 Rešiti homogenu diferencijalnu jednačinu
xy 0 = y + x, x > 0.
Rešenje: Deljenjem obe strane date jednačine sa x dobijamo jednačinu
y
y0 = + 1.
x
Uvod̄enjem smene u(x) = y(x)/x (y 0 = u0 x + u), data diferencijalna jednačina se svodi na

diferencijalnu jednačinu koja razdvaja promenljive
du 1
u0 = = .
dx x
Integracijom dobijamo da je u(x) = log x + C, pa je konačno
y(x) = x log x + Cx.
Posmatrajmo sada diferencijalne jednačine oblika

³a x + b y + c ´
1 1 1
y0 = f , (2.5)
a2 x + b2 y + c2
gde su ai , bi , ci (i = 1, 2) realne konstante za koje važi da je a2i + b2i 6= 0,

(i = 1, 2). Razmotrićemo u nastavku sledeće specijalne slučajeve:
1. Ako je c1 = c2 = 0, tada je diferencijalna jednačina (2.5) homogena
³ a + b y/x ´
1 1
y0 = f .
a2 + b2 y/x
PRIMER 2.4 Rešiti diferencijalnu jednačinu
x+y
y0 = ,
x−y
za x 6= y i x 6= 0.
Rešenje: Kako je x 6= y i x 6= 0 datu diferencijalnu jednačinu možemo napisati u obliku
x+y 1 + y/x
y0 = = .
x−y 1 − y/x
Uvod̄enjem smene u(x) = y(x)/x (y 0 = xu0 + u) dobijamo diferencijalnu jednačinu sa

razdvojenim promenljivim
1−u dx
du =
1 + u2 x
iz koje integracijom nalazimo da je

¡ p ¢
arctan u = log Cx 1 + u2 ,
odnosno ¡ p ¢
y
arctan = log C x2 + y 2 .
x
2. Ako je a1 = a2 = 0 ili b1 = b2 = 0 diferencijalna jednačina (2.5) razdvaja

promenljive,
³b y + c ´ ³a x + c ´
1 1 1 1
y0 = f , odnosno y0 = f ,
b2 y + c2 a2 x + c2
i rešava se direktnom integracijom.

3. Ako je a1 b2 = a2 b1 tada je
a2 b2
= = k,
a1 b1
pa uvodimo smenu u(x) = a1 x + b1 y(x) (u0 = a1 + b1 y 0 ). Na taj način dife-

rencijalna jednačina (2.5) se svodi na diferencijalnu jednačinu koja razdvaja
promenljive ³ u+c ´
1
u0 = a1 + b1 f .
ku + c2
2x + y + 1
y0 = ,
4x + 2y − 3
za 2x + y 6= 1 i 2x + y 6= 3/2.
Rešenje: Kod ove diferencijalne jednačine je a1 b2 − a2 b1 = 2 · 2 − 4 · 1 = 0, pa uvodimo
smenu u(x) = 2x + y(x) (u0 = 2 + y 0 ). Data diferencijalna jednačina se na taj način svodi
na
u+1
u0 = 2 + .
2u − 3
Kako je 2x + y 6= 1 to je u 6= 1, pa se dobijena diferencijalna jednačina može napisati u
obliku koji razdvaja promenljive
2u − 3
du = dx.
5(u − 1)
Integracijom nalazimo u nastavku da je
2u − log |u − 1| = 5x + C1 ,
odnosno
2x + y − 1 = Ce2y−x ,
gde je C proizvoljna realna konstanta.
4. Ako je a21 + a22 6= 0, b21 + b22 6= 0, c21 + c22 6= 0 i a1 b2 − a2 b1 6= 0, tada se

uvode dve nove funkcije u i v pomoću
x = u + α, y = v + β, (y 0 = v 0 ),
pri čemu se konstante α i β biraju tako da se slobodni članovi c1 i c2 anuliraju.

Dakle,
a1 x + b1 y + c1 = a1 u + b1 v = a1 (x − α) + b1 (y − β)
a2 x + b2 y + c2 = a2 u + b2 v = a2 (x − α) + b2 (y − β),
odakle dobijamo sistem linearnih jednačina po α i β
a1 α + b1 β = −c1
a2 α + b2 β = −c2 .
Kako je a1 b2 − a2 b1 6= 0, zaključujemo da dobijeni sistem jednačina ima

jedinstveno rešenje po α i β.
Na taj način diferencijalna jednačina (2.5) postaje
³a u + b v ´
1 1
y0 = v0 = f ,
a2 u + b2 v
što je homogena diferencijalna jednačina tipa 1.
4x − y + 7
y0 = , (2.6)
2x + y − 1
za 2x + y 6= 1 i x 6= −1.
Rešenje: Ovde je a1 b2 − a2 b1 = 4 · 1 + 2 · 1 = 6 6= 0, pa uvodimo smene
x = u + α, y = v + β.
Konstante α i β odred̄ujemo iz sistema jednačina
4α − β = −7
2α + β = 1.
Tako dobijamo da je α = −1 i β = 3, pa su uvedene smene
x=u−1 i y = v + 3.
S obzirom da je x 6= −1 to je u 6= 0, pa se diferencijalna jednačina (2.6) može napisati

u obliku
4u − v 4 − v/u
v0 = = .
2u + v 2 + v/u
Uvod̄enjem smene z(u) = v(u)/u (v 0 = uz 0 + z), dobijamo u nastavku diferencijalnu
jednačinu
4−z
uz 0 + z = . (2.7)
2+z
Ova jednačina se, uz ograničenja z 6= −4 i z 6= 1, može napisati u obliku koji razdvaja
promenljive
2+z du
dz = .
−z 2 − 3z + 4 u
Integracijom imamo
3 log |z − 1| + 2 log |z + 4| + 5 log |u| = C1 ,
odakle nalazimo opšte rešenje diferencijalne jednačine (2.7)
(z − 1)3 (z + 4)2 u5 = C. (2.8)
Direktnom zamenom u diferencijalnu jednačinu (2.7) uvedenih ograničenja z = −4 i z = 1

dobijamo identitete tako da zaključujemo da su z = −4 i z = 1 takod̄e rešenja diferencijalne
jednačine (2.7). Kako se ova rešenja mogu dobiti iz opšteg rešenja (2.8), izborom vrednosti
konstante C = 0, vidimo da su z = −4 i z = 1 partikularna rešenja diferencijalne jednačine
(2.7).
Vraćanjem uvedene smene z = v/u u dobijeno rešenje (2.8) nalazimo da je
(v − u)3 (v + 4u)2 = C,
odakle, vraćanjem smena u = x + 1 i v = y − 3, konačno dobijamo da je opšte rešenje

diferencijalne jednačine (2.6)
(y − x − 4)3 (y + 4x + 1)2 = C.
2.3 LINEARNA DIFERENCIJALNA JEDNAČINA
y 0 + P (x)y = Q(x), (2.9)
gde su P (x) i Q(x) neprekidne funkcije definisane na nekom intervalu (a, b), je
linearna diferencijalna jednačina prvog reda.
Ako je Q(x) ≡ 0, jednačina (2.9) je homogena, u protivnom je neho-
mogena.
U cilju rešavanja diferencijalne jednačine (2.9) rešimo prvo odgovarajuću

homogenu diferencijalnu jednačinu
y 0 + P (x)y = 0. (2.10)
Ovo je diferencijalna jednačina koja razdvaja promenljive, jer se za y 6= 0

može napisati u obliku
dy
= −P (x)dx.
y
Integracijom iz poslednje jednakosti nalazimo rešenje homogene diferencijalne
jednačine (2.10)
R
y(x) = Ce− P (x) dx , (2.11)

Na osnovu dobijenog rešenja homogene diferencijalne jednačine (2.10),
metodom varijacije konstanata rešićemo polaznu nehomogenu diferencijalnu
jednačinu (2.9). Pretpostavimo da je konstanta C koja figuriše u rešenju
(2.11) funkcija nezavisno promenljive x. Dakle, neka je
R
y(x) = C(x)e− P (x) dx
.
Diferenciranjem poslednje jednakosti nalazimo da je

R R
y 0 (x) = C 0 (x)e− P (x) dx
− C(x)P (x)e− P (x) dx
.
Zamenom ovako dobijenih izraza za y(x) i y 0 (x) u diferencijalnu jednačinu

(2.9) imamo
R
0 − P (x) dx
C (x)e = Q(x),
odakle je
Z R
P (x) dx
C(x) = Q(x)e dx.
Dakle, opšte rešenje nehomogene diferencijalne jednačine (2.9) je

R ³ Z R ´
− P (x) dx P (x) dx
y(x) = e C+ Q(x)e dx , (2.12)
gde je C proizvoljna realna konstanta.

PRIMER 2.7 Odrediti opšte rešenje diferencijalne jednačine
1
y0 + y = x,
x
za x 6= 0.
Rešenje: Korišćenjem formule (2.12) direktno dobijamo da je
R ³ Z R ´
− 1/x dx 1/x dx
y(x) = e C+ xe dx ,
tj.
³ ´
1 x3 1 x2
y(x) = C+ =C + .
x 3 x 3
2.4. BERNULIJEVA1 JEDNAČINA

y 0 + P (x)y = Q(x)y r , (2.13)
gde su P i Q neprekidne funkcije na intervalu (a,b) a r proizvoljan realan broj, naziva

se Bernulijevom diferencijalnom jednačinom.
U cilju rešavanja diferencijalne jednačine (2.13) razmotrićemo sledeće
slučajeve:
1. Za r = 0 diferencijalna jednačina (2.13) je linearna diferencijalna jedna-
čina
y 0 + P (x)y = Q(x)
i rešava se primenom formule (2.12);
2. Za r = 1 diferencijalna jednačina (2.13) je diferencijalna jednačina koja
razdvaja promenljive
dy ¡ ¢
= Q(x) − P (x) dx
y
i rešava se direktnom integracijom;
3. Ako je r 6= 0 i r 6= 1, uvedimo smenu z(x) = y(x)1/k , gde je z nova
nepoznata funkcija nezavisne promenljive x i k konstanta. Sada je y 0 =
kz k−1 z 0 i jednačina (2.13) postaje
kz k−1 z 0 + P (x)z k = Q(x)z kr ,

1 Daniel Bernoulli (1700 – 1782), švajcarski matematičar.
diferencijalne jednacine drugog reda 89
tj.
1 1
z0 + P (x)z = Q(x)z kr−k+1 . (2.14)
k k
1
Izaberimo vrednost konstante k tako da je kr − k + 1 = 0, dakle k = .
1−r
Sada se jednakost (2.14) može napisati u obliku
1 1
z0 + P (x)z = Q(x),
k k
što je linearna diferencijalna jednačina koja se može rešiti primenom formule
(2.12).
xy 0 + y − y 2 log x = 0,
za x > 0 i y 6= 0.
Rešenje: Datu diferencijalnu jednačinu, s obzirom da je x 6= 0, možemo napisati u obliku
1 log x 2
y0 + y= y .
x x
U ovom slučaju je r = 2, pa je k = −1. Dakle, uvodimo smenu z(x) = 1/y(x)
(z 0 = −y 0 /y 2 ). Data Bernulijeva diferencijalna jednačina se na taj način svodi na lin-
earnu diferencijalnu jednačinu
1 log x
z0 − z = − .
x x
Korišćenjem formule (2.12) nalazimo da je
R ³ Z R ´
1/x dx log x − 1/x dx
z(x) = e C− e dx ,
x
odnosno, posle integracije

z(x) = Cx + 1 + log x,
pa je konačno
1 1
y(x) = = .
z(x) Cx + 1 + log x
DRUGOG REDA
DEFINICIJA 3.1 Diferencijalna jednačina
F (x, y, y 0 , y 00 ) = 0, x ∈ (a, b), (3.1)
gde je F neprekidna funkcija na intervalu (a, b), je diferencijalna jednačina drugog

reda.
3.1 NEPOTPUNE JEDNAČINE

U nekim slučajevima diferencijalnu jednačinu (3.1) moguće je svesti na
diferencijalnu jednačinu prvog reda.
1. Ako funkcija F ne zavisi od y, tada se diferencijalna jednačina (3.1) može
predstaviti u obliku
F (x, y 0 , y 00 ) = 0. (3.2)
U tom slučaju, uvod̄enjem smene y 0 (x) = u(x) (y 00 = u0 ) diferencijalna
jednačina (3.2) se svodi na diferencijalnu jednačinu prvog reda
F (x, u, u0 ) = 0.
xy 00 + y 0 = x,
za x 6= 0.
Rešenje: Uvod̄enjem smene y 0 (x) = u(x) (y 00 = u0 ), za x 6= 0, data diferencijalna
jednačina se svodi na linearnu diferencijalnu jednačinu prvog reda
1
u0 + u = 1.
x
Njenim rešavanjem dobijamo
R ³ Z R ´
− 1/x dx 1/x dx
u(x) = e C1 + e dx ,
odnosno ³ ´
1 x2 C1 x
u(x) = C1 + = + .
x 2 x 2
Iz poslednje jednakosti konačno sledi
Z Z ³ ´
C1 x 1 2
y(x) = u(x) dx = + dx = C1 log |x| + x + C2 ,
x 2 4
gde su C1 i C2 proizvoljne realne konstante.
2. Kada funkcija F ne zavisi od x, diferencijalna jednačina (3.1) ima oblik
F (y, y 0 , y 00 ) = 0. (3.3)
du ³
du dy du ´
Uved̄enjem smene y 0 = u(y) = · y 00 =
= u diferencijalna
dx dy dx dy
jednačina (3.3) postaje jednačina prvog reda
³ du ´
F y, u, u = 0.
dy

yy 00 + (y 0 )2 = 0,
za y 6= 0.
³ ´
du du dy du
Rešenje: Uvod̄enjem smene y 0 = u(y) y 00 = = · =u data diferencijalna
dx dy dx dy
jednačina se svodi na diferencijalnu jednačinu prvog reda
du
yu + u2 = 0,
dy
koja razdvaja promenljive. Njenim rešavanjem, za y 6= 0, dobijamo
C1
u(y) = ,
y
pa je
dy C1
y0 = = ,
dx y
odakle je
y 2 = 2C1 x + C2 ,
3.2 LINEARNA DIFERENCIJALNA JEDNAČINA

DRUGOG REDA
y 00 + f (x)y 0 + g(x)y = h(x), x ∈ (a, b), (3.4)
gde su f (x), g(x) i h(x) neprekidne funkcije na intervalu (a, b), je linearna diferen-
cijalna jednačina drugog reda.
Ako je h(x) 6≡ 0, kažemo da je jednačina (3.4) nehomogena jednačina,
u protivnom je homogena. Svakoj nehomogenoj jednačini (3.4) može se
pridružiti odgovarajuća homogena jednačina
y 00 + f (x)y 0 + g(x)y = 0. (3.5)
Navešćemo u nastavku neke osobine homogene diferencijalne jednačine
(3.5).
TEOREMA 3.1 Ako je y1 (x) rešenje homogene jednačine (3.5), tada je
Cy1 (x), gde je C proizvoljna konstanta, takod̄e rešenje te jednačine.
Dokaz. Neka je y(x) = Cy1 (x). Tada je y 0 = Cy10 , y 00 = Cy100 , pa zamenjujući
ove vrednosti u jednačinu (3.5), dobijamo
¡ ¢
C y100 + f (x)y10 + g(x)y1 = 0,
jer je, po pretpostavci, y1 rešenje jednačine (3.5). ¤
TEOREMA 3.2 Ako su y1 (x) i y2 (x) rešenja jednačine (3.5), tada je

C1 y1 (x) + C2 y2 (x), gde su C1 i C2 proizvoljne konstante, takod̄e rešenje te
jednačine.
Dokaz. Ako je y(x) = C1 y1 (x) + C2 y2 (x), tada je y 0 = C1 y10 + C2 y20 i y 00 =
C1 y100 + C2 y200 , pa je
C1 y100 + C2 y200 + f (x)(C1 y10 + C2 y20 ) + g(x)(C1 y1 + C2 y2 )

¡ ¢ ¡ ¢
=C1 y100 + f (x)y10 + g(x)y1 + C2 y200 + f (x)y20 + g(x)y2 = 0,
jer su y1 i y2 , po pretpostavci, rešenja jednačine (3.5). ¤

TEOREMA 3.3 Ako su y1 (x) i y2 (x) linearno nezavisna rešenja jednačine
(3.5), tada je
y(x) = C1 y1 (x) + C2 y2 (x), (3.6)
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante, opšte rešenje jednačine (3.5).
Dokaz. Ako su y1 (x) i y2 (x) linearno nezavisne funkcije, to znači da ne
postoji realna konstanta k takva da je ky1 = y2 . Odavde sledi da je
y10 y2 6= y20 y1 . (3.7)
Prema Teoremi 3.2, zaključujemo da (3.6) jeste rešenje jednačine (3.5).

Dokažimo sada da je to rešenje opšte.
U tom cilju eliminisaćemo konstante C1 i C2 iz jednakosti (3.6) i njenih
izvodnih jednakosti
y = C1 y1 + C2 y2 ,
y 0 = C1 y10 + C2 y20 ,
y 00 = C1 y100 + C2 y200 .
Eliminacija C1 i C2 iz datog sistema daje

¯ ¯
¯ y y1 y2 ¯
¯ 0 ¯
¯ y y10 y20 ¯ = 0,
¯ 00 ¯
¯y y100 y200 ¯
tj. jednačinu
(y1 y20 − y10 y2 )y 00 − (y1 y200 − y100 y2 )y 0 + (y10 y200 − y100 y20 )y = 0. (3.8)
Na osnovu (3.7), zaključujemo da je y1 y20 − y10 y2 6= 0, pa se jednakost (3.8)

može napisati u obliku
y1 y200 − y100 y2 0 y10 y200 − y100 y20
y 00 − y + y = 0. (3.9)
y1 y20 − y10 y2 y1 y20 − y10 y2
Kako su y1 i y2 rešenja jednačine (3.5), važe jednakosti
y100 = −f (x)y10 − g(x)y1 i y200 = −f (x)y20 − g(x)y2 .
Zamenjujući ove jednakosti u (3.9), dobijamo

¡ ¢ ¡ ¢
00 y1 f (x)y20 + g(x)y2 − f (x)y10 + g(x)y1 y2 0
y + y
y1 y20 − y10 y2
¡ ¢ ¡ ¢
f (x)y10 + g(x)y1 y20 − y10 f (x)y20 + g(x)y2
+ y = 0,
y1 y20 − y10 y2
tj.
y 00 + f (x)y 0 + g(x)y = 0.
Dakle, (3.6) jeste opšte rešenje jednačine (3.5) ¤.
TEOREMA 3.4 (Liuvilova2 teorema) Ako je poznato jedno partikularno
rešenje y1 (x) jednačine (3.5), tada je drugo partikularno rešenje dato formu-
lom Z R
1 − f (x) dx
y2 (x) = y1 (x) e dx.
y12 (x)
Dokaz. Uvedimo smenu y(x) = y1 (x)z(x). Tada je y 0 = y10 z + y1 z 0 i y 00 =

y100 z + 2y10 z 0 + y1 z 00 , pa jednačina (3.5) postaje
y100 z + 2y10 z 0 + y1 z 00 + f (x)(y10 z + y1 z 0 ) + g(x)y1 z = 0
ili posle sred̄ivanja,

¡ ¢ ¡ ¢
y1 z 00 + 2y10 + f (x)y1 z 0 + y100 + f (x)y10 + g(x)y1 z = 0.
Kako je y1 rešenje diferencijalne jednačine (3.5), poslednja jednakost se svodi

na nepotpunu diferencijalnu jednačinu drugog reda
¡ ¢
y1 z 00 + 2y10 + f (x)y1 z 0 = 0.
Dobijenu diferencijalnu jednačinu rešavamo uvod̄enjem smene z 0 (x) =

u(x) (z 00 = u0 ). Tako dobijamo diferencijalnu jednačinu prvog reda koja
razdvaja promenljive
1 ³ y0 ´
du = −2 1 − f (x) dx.
u y1
2 Joseph Liouville (1809–1882), francuski matematičar.
Integracijom nalazimo
Z
log |u| + C1 = −2 log |y1 | − f (x) dx.
Konkretnim izborom vrednosti konstante C1 = 0 imamo da je

R
1
u(x) = e− f (x) dx
,
y1 (x)2
odakle je Z R
1
z(x) = e− f (x) dx
dx.
y1 (x)2
Konačno, drugo partikularno rešenje jednačine (3.5) je
Z R
1
y2 (x) = y1 (x)z(x) = y1 (x) 2
e− f (x) dx
dx. ¤
y1 (x)
PRIMER 3.3 Odrediti vrednost realnih parametara λ i µ tako da diferencijalna jednačina
x(λ − x)y 00 + (µx2 − λ)y 0 + 2(1 − µx)y = 0,
za x 6= 0 i x 6= λ ima partikularno rešenje y1 (x) = e2x . Za tako nad̄ene vrednosti

parametara λ i µ odrediti opšte rešenje date diferencijalne jednačine.
Rešenje: Odredimo prvo vrednost parametara λ i µ tako da y1 (x) = e2x bude rešenje
date diferencijalne jednačine. U tom cilju zamenimo vrednosti y1 = e2x , y10 = 2e2x i
y100 = 4e2x u datu diferencijalnu jednačinu. Imamo
4x(λ − x)e2x + 2(µx2 − λ)e2x + 2(1 − µx)e2x = 0,
odnosno
(µ − 2)x2 + (2λ − µ)x + 1 − λ = 0.
Da bi poslednja jednakost važila za svako x ∈ R neophodno je da svi koeficijenti uz x2 , x i

slobodan član budu jednaki nuli. Rešavanjem tako dobijenog linearnog sistema jednačina
µ−2=0
2λ − µ = 0
1−λ=0
nalazimo λ = 1 i µ = 2. Za date vrednosti parametara λ i µ data diferencijalna jednačina

postaje
x(1 − x)y 00 + (2x2 − 1)y 0 + 2(1 − 2x)y = 0.
Jedno rešenje ove jednačine je y1 (x) = e2x . Drugo ćemo, za x 6= 0 i x 6= 1, potražiti

korišćenjem Liuvilove teoreme 3.4.
Z R Z
2x2 −1
− dx
y2 (x) = e2x e−4x e x(1−x) dx = e2x e−4x e2x+log |x(x−1)| dx
Z
1
= e2x x(x − 1)e−2x dx = − x2 .
2
Opšte rešenje date diferencijalne jednačine dobijamo linearnim kombinovanjem dobijenih

partikularnih rešenja
y(x) = C1 y1 (x) + C2 y2 (x) = C1 e2x + C2 x2 ,
Do sada smo dokazali neke osobine homogene diferencijalne jednačine

(3.5). Pokažimo sada kako se poznavanjem jednog partikularnog rešenja ne-
homogene jednačine (3.4) ona može svesti na homogenu jednačinu.
TEOREMA 3.5 Ako je poznato jedno partikularno rešenje nehomogene
jednačine (3.4), ona se može svesti na homogenu jednačinu (3.5).
Dokaz. Neka je y1 (x) jedno partikularno rešenje nehomogene jednačine (3.4).
Uvod̄enjem smene y(x) = y1 (x) + z(x), dobijamo da je y 0 = y10 + z 0 i y 00 =
y100 + z 00 , pa jednačina (3.4) postaje
y100 + z 00 + f (x)(y10 + z 0 ) + g(x)(y1 + z) = h(x),
odnosno, posle sred̄ivanja

¡ 00 ¢ ¡ ¢
z + f (x)z 0 + g(x)z + y100 + f (x)y10 + g(x)y1 = h(x).
Kako je y1 rešenje jednačine (3.4) to je
z 00 + f (x)z 0 + g(x)z = 0. ¤
Sledeća teorema nam daje jedan postupak rešavanja nehomogene diferen-

cijalne jednačine (3.4) na osnovu poznavanja rešenja odgovarajuće homogene
diferencijalne jednačine (3.5), tzv. Lagranžov 3 metod varijacije konstanata.
TEOREMA 3.6 Ako je poznato opšte rešenje homogene jednačine (3.5),
tada se može odrediti opšte rešenje nehomogene jednačine (3.4).
Dokaz. Neka je opšte rešenje jednačine (3.5) dato formulom (3.6). Pret-
postavimo sada da konstante koje se javljaju u formuli (3.6) C1 i C2 nisu
3 Joseph Louis Lagrange (1736 – 1813), italijanski matematičar i astronom.
konstante, već diferencijabilne funkcije nezavisne promenljive x i odredimo

ih tako da (3.6) prestavlja opšte rešenje nehomogene diferencijalne jednačine
(3.4).
Pretpostavimo da je
y(x) = C1 (x)y1 (x) + C2 (x)y2 (x). (3.10)
Diferenciranjem jednakosti (3.10) nalazimo
y 0 (x) = C10 (x)y1 (x) + C1 (x)y10 (x) + C20 (x)y2 (x) + C2 (x)y20 (x). (3.11)
Ako stavimo da je
C10 (x)y1 (x) + C20 (x)y2 (x) = 0, (3.12)
jednakost (3.11) postaje
y 0 (x) = C1 (x)y10 (x) + C2 (x)y20 (x). (3.13)
Diferenciranjem dobijene jednakosti (3.13) imamo
y 00 (x) = C10 (x)y10 (x) + C1 (x)y100 (x) + C20 (x)y20 (x) + C2 (x)y200 (x). (3.14)
Zamenom jednakosti (3.10), (3.13) i (3.14) u diferencijalnu jednačinu (3.4)

nalazimo
h(x) =C10 (x)y10 (x) + C1 (x)y100 (x) + C20 (x)y20 (x) + C2 (x)y200 (x)
¡ ¢ ¡ ¢
+ f (x) C1 (x)y10 (x) + C2 (x)y20 (x) + g(x) C1 (x)y1 (x) + C2 (x)y2 (x) .
Kako su y1 (x) i y2 (x) rešenja homogene diferencijalne jednačine (3.5), posled-

nja jednakost se svodi na
C10 (x)y10 (x) + C20 (x)y20 (x) = h(x). (3.15)
Jednačine (3.12) i (3.15) predstavljaju sistem linearnih jednačina po C10 (x)

i C20 (x). S obzirom da je (3.6) opšte rešenje jednačine (3.5), zaključujemo da
su y1 (x) i y2 (x) linearno nezavisne funkcije, pa je sigurno y1 y20 − y10 y2 6= 0,
odnosno zaključujemo da sistem linearnih jednačine (3.12) i (3.15) sigurno
ima jedinstveno rešenje
−hy2 hy1
C10 (x) = , C20 (x) = .
y1 y20 − y10 y2 y1 y20 − y10 y2
Posle integracije nalazimo

Z Z
−hy2 hy1
C1 (x) = C1? + dx, C2 (x) = C2? + dx,
y1 y20 − y10 y2 y1 y20− y10 y2
gde su C1? i C2? proizvoljne realne konstante.

Dakle, opšte rešenje jednačine (3.4) glasi
Z Z
−hy2 hy1
y = C1 y1 + C2 y2 + y1 dx + y2 dx,
y1 y20 − y10 y2 y1 y20 − y10 y2
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante (zvezdice kod C1? i C2? su izostavljene).

¤
Sledeća teorema nam daje drugi postupak odred̄ivanja opšteg rešenja ne-
homogene diferencijalne jednačine (3.4) u slučaju poznavanja jednog njenog
partikularnog rešenja.
TEOREMA 3.7 Ako je poznato opšte rešenje yh (x) homogene jednačine
(3.5) i jedno partikularno rešenje yp (x) nehomogene jednačine (3.4), tada je
opšte rešenje nehomogene jednačine (3.4) dato sa y(x) = yh (x) + yp (x).
Dokaz. Slično kao u dokazu Teoreme 3.5, uvešćemo smenu y(x) = yp (x) +
z(x), gde je yp (x) poznato partikularno rešenje jednačine (3.4). Tada je
y 0 = yp0 + z 0 i y 00 = yp00 + z 00 . Zamenom tako dobijenih vrednosti, nehomogena
jednačina (3.4) se svodi na homogenu jednačinu
z 00 + f (x)z 0 + g(x)z = 0,
čije rešenje je po pretpostavci z(x) = yh (x). Dakle opšte rešenje nehomogene

diferencijalne jednačine (3.4) je y(x) = yp (x) + yh (x). ¤
3.3 HOMOGENA LINEARNA DIFERENCIJALNA

JEDNAČINA SA KONSTANTNIM
KOEFICIJENTIMA
ay 00 + by 0 + cy = 0, (3.16)
gde su a, b i c realne konstante i a 6= 0, je homogena diferencijalna jednačina drugog

reda sa konstantnim koeficijentima.
Homogena diferencijalna jednačina (3.16) očigledno ima trivijalno rešenje

y ≡ 0. Od interesa nam je da nad̄emo netrivijalna rešenja. U tom cilju,
potražimo rešenje jednačine (3.16) u obliku y(x) = eλx , gde je λ kompleksna
konstanta. Tada je y 0 (x) = λeλx i y 00 (x) = λ2 eλx . Zamenom dobijenih
vrednosti za y, y 0 i y 00 u diferencijalnu jednačinu (3.16) imamo
aλ2 eλx + bλeλx + ceλx = 0,
odakle posle skraćivanja sa eλx dobijamo karakterističnu jednačinu diferen-

cijalne jednačine (3.16)
aλ2 + bλ + c = 0. (3.17)
Zaključujemo da je eλx partikularno rešenje diferencijalne jednačine (3.16)
ako λ zadovoljava karakterističnu jednačinu (3.17).
Karakteristična jednačina (3.17) je kvadratna jednačina po λ, pa može
nastupiti jedan od sledećih slučajeva:
1. Karakteristična jednačina (3.17) ima dva različita realna korena λ1 i λ2 .
U tom slučaju su y1 (x) = eλ1 x i y2 (x) = eλ2 x linearno nezavisna rešenja
jednačine (3.16), jer je
y1 y20 − y10 y2 = (λ2 − λ1 )e(λ1 +λ2 )x 6= 0,
za λ1 6= λ2 . Stoga je opšte rešenje jednačine (3.16) u tom slučaju dato sa
y(x) = C1 eλ1 x + C2 eλ2 x ,

y 00 − 5y 0 + 6y = 0.
Rešenje: Karakteristična jednačina date diferencijalne jednačine je
λ2 − 5λ + 6 = 0.
Njena rešenja su λ1 = 2 i λ2 = 3. Kako je λ1 6= λ2 zaključujemo da je opšte rešenje date

diferencijalne jednačine
y(x) = C1 e2x + C2 e3x ,
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante.
2. Karakteristična jednačina (3.17) ima dva različita kompleksna korena λ1

i λ2 . Kako su koeficijenti jednačine (3.17) realni brojevi, kompleksna rešenja
će biti konjugovano kompleksni brojevi λ1 = α + iβ i λ2 = α − iβ (α, β ∈ R
i β 6= 0).
Rešenje jednačine (3.16) se u ovom slučaju može izraziti u obliku
y(x) = C1 e(α+iβ)x + C2 e(α−iβ)x . (3.18)
Kako je eiω = cos ω+i sin ω, rešenje (3.18) se može predstaviti i u sledećem
obliku
¡ ¢
y(x) = eαx C1 (cos βx + i sin βx) + C2 (cos βx − i sin βx)
¡ ¢
= eαx (C1 + C2 ) cos βx + i(C1 − C2 ) sin βx ,
tj.
y(x) = eαx (A cos βx + B sin βx), (3.19)
gde su A i B proizvoljne realne konstante.
Stavljajući A = ρ cos ω, B = ρ sin ω, rešenje (3.19) možemo predstaviti i u
obliku
y(x) = ρeαx cos(βx − ω),
gde su ρ i ω proizvoljne konstante.
y 00 + y 0 + y = 0.
λ2 + λ + 1 = 0.
√ √
−1 + i 3 −1 − i 3
Njenim rešavanjem dobijamo λ1 = i λ2 = . Dakle, opšte rešenje
2 2
date diferencijalne jednačine je
³ √ √ ´
1 3 3
y(x) = e− 2 x C1 cos x + C2 sin x ,
2 2
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante. Dobijeno rešenje se može predstaviti i u obliku

³√ ´
1 3
y(x) = ρe− 2 x cos x−ω ,
2
gde su ρ i ω proizvoljne konstante.
3. Karakteristična jednačina (3.17) ima dva jednaka realna korena λ1 = λ2 =

λ (slučaj b2 = 4ac). U slučaju kada su rešenja realna i različita (λ1 6= λ2 )
jednačinu (3.16) zadovoljava funkcija
eλ1 x − eλ2 x
y(x) = .
λ1 − λ2
Potražimo graničnu vrednost te funkcije kad λ2 → λ1 = λ. Dobijamo
eλ1 x − eλ2 x
lim = xeλx .
λ2 →λ1 =λ λ1 − λ2
Dakle, funkcija y2 (x) = xeλx je partikularno rešenje jednačine (3.16), pod

uslovom da karakteristična jednačina (3.17) ima dva jednaka realna korena.
Partikularna rešenja diferencijalne jednačine (3.16) y1 (x) = eλx i y2 (x) =
xeλx su linearno nezavisna, jer je y1 y20 − y10 y2 = e2λx 6= 0, pa je opšte rešenje
jednačine (3.16) u ovom slučaju
y(x) = C1 eλx + C2 xeλx = eλx (C1 + C2 x),

y 00 − 4y 0 + 4y = 0.
Rešenje: Odgovarajuća karakteristična jednačina date diferencijalne jednačine je
λ2 − 4λ + 4 = 0.
Ova jednačina ima dvostruki realni koren λ = 2 pa zaključujemo da je opšte rešenje date
diferencijalne jednačine
y(x) = e2x (C1 + C2 x),
3.4 NEHOMOGENA LINEARNA

DIFERENCIJALNA JEDNAČINA SA
KONSTANTNIM KOEFICIJENTIMA
ay 00 + by 0 + cy = h(x), (3.20)
gde su a, b i c realne konstante (a 6= 0) i h(x) neprekidna funkcija na posmatra-

nom intervalu, je nehomogena diferencijalna jednačina drugog reda sa konstantnim
koeficijentima.
U prethodnom odeljku smo videli kako se može odrediti rešenje odgo-
varajuće homogene diferencijalne jednačine. Na osnovu njega se Lagranžovim
metodom varijacije konstanata može odrediti i rešenje odgovarajuće nehomo-
gene diferencijalne jednačine (videti Teoremu 3.6).

y 00 − 4y 0 + 3y = x sinh x.
Rešenje: Rešimo prvo odgovarajuću homogenu diferencijalnu jednačinu

y 00 − 4y 0 + 3y = 0.
Odgovarajuća karakteristična jednačina je λ2 − 4λ + 3 = 0. Njena rešenja su λ1 = 1 i
λ2 = 3, pa je rešenje homogene diferencijalne jednačine
yh (x) = C1 ex + C2 e3x .
Pretpostavimo da su konstante C1 i C2 koje se javljaju u rešenju homogene diferenci-
jalne jednačine funkcije nezavisno promenljive x. Njihove izvode odredićemo iz sledećeg
sistema jednačina
C10 (x)ex + C20 (x)e3x = 0
1
C10 (x)ex + 3C20 (x)e3x = x sinh x =
x(ex − e−x ).
2
Rešavanjem dobijenog linearnog sistema jednačina imamo
1
C10 (x) = − x(1 − e−2x )
4
1
C20 (x) = x(e−2x − e−4x ).
4
Integracijom dalje nalazimo
h i
1
C1 (x) = − 2x2 + (2x + 1)e−2x + C1∗ ,
16
h i
1
C2 (x) = (4x + 1)e−4x − 4(2x + 1)e−2x + C2∗ ,
64
gde su C1∗ i C2∗ , proizvoljne realne konstante.
Opšte rešenje date diferencijalne jednačine je
1 1
y(x) = C1 (x)ex + C2 (x)e3x = C1∗ ex + C2∗ e3x − x(x + 1)ex − (4x + 3)e−x .
8 64
Drugi način dobijanja opšteg rešenja nehomogene diferencijalne jednačine

(3.20) dat je Teoremom 3.7. Za njegovo korišćenje neophodno je poznavanje
jednog partikularnog rešenja jednačine (3.20).
U nastavku ćemo izložiti dva specijalna slučaja oblika funkcije h(x) i odre-
d̄ivanje partikularnog rešenja u tom slučaju.
1. Neka je h(x) = eαx Pn (x), gde je α ∈ R, a Pn (x) polinom n-tog stepena
sa realnim koeficijentima.
a) Ako α nije koren karakteristične jednačine diferencijalne jednačine (3.20),
tada se partikularno rešenje traži u obliku yp (x) = eαx Rn (x), gde je
Rn (x) polinom n-tog stepena sa neodred̄enim realnim koeficijentima, koji
se odred̄uju tako što se vrednosti yp , yp0 i yp00 zamene u diferencijalnu
jednačinu.
y 00 + y = x2 − 1. (3.22)
Rešenje: Koreni karakteristične jednačine λ2 + 1 = 0 su λ1,2 = ±i, pa je opšte rešenje

homogene jednačine
yh (x) = C1 cos x + C2 sin x,
gde su C1 i C2 proizvoljne realne konstante. Kako α = 0 nije koren karakteristične

jednačine, partikularno rešenje diferencijalne jednačine (3.22) tražimo u obliku y(x) =
Ax2 + Bx + C. U tom slučaju je y 0 (x) = 2Ax + B i y 00 (x) = 2A, pa jednačina (3.22)
postaje
2A + Ax2 + Bx + C ≡ x2 − 1,
odakle sledi sistem linearnih jednačina
A = 1, B = 0, 2A + C = −1,
čijim rešavanjem dobijamo

A = 1, B = 0, C = −3.
Dakle, opšte rešenje nehomogene diferencijalne jednačine (3.22) glasi
y(x) = yh (x) + yp (x) = C1 cos x + C2 sin x + x2 − 3,
b) Ako α jeste rešenje karakteristične jednačine, tada partikularno rešenje

tražimo u obliku yp (x) = xeαx Rn (x), ako je α jednostruko rešenje
karakteristične jednačine, odnosno yp (x) = x2 eαx Rn (x), ako se radi o
dvostrukom rešenju. U oba slučaja polinom Rn (x) je, kao i ranije, poli-
nom n-tog stepena sa neodred̄enim realnim koeficijentima, koji se odred̄uju
tako što se vrednosti yp , yp0 i yp00 zamene u diferencijalnu jednačinu.
y 00 − 2y 0 + y = ex .
Rešenje: Kako je λ1,2 = 1 dvostruko rešenje karakteristične jednačine λ2 − 2λ + 1 = 0,

opšte rešenje homogene jednačine je
yh (x) = (C1 + C2 x)ex .
U ovom slučaju je α = 1 dvostruko rešenje karakteristične jednačine, pa partikularno

rešenje tražimo u obliku yp (x) = Kx2 ex . Sada je yp0 (x) = 2Kxex + Kx2 ex i yp00 (x) =
2Kex + 4Kxex + Kx2 ex , pa je stoga
Kx2 ex + 4Kxex + 2Kex − 2Kx2 ex − 4Kxex + Kx2 ex = ex ,

diferencijalne jednacine n-tog reda 103
odakle je K = 1/2. Dakle, opšte rešenje date jednačine je
1 2 x
y(x) = yh (x) + yp (x) = (C1 + C2 x)ex + x e ,
2

¡ ¢
2. Neka je h(x) = eαx Pn (x) cos βx + Qm (x) sin βx , gde su Pn (x) i Qm (x)
polinomi n-tog, odnosno m-tog stepena sa realnim koeficijentima, a α, β ∈ R.
a) Ako α ± βi nije koren karakteristične jednačine, partikularno rešenje
tražimo u obliku
¡ ¢
yp (x) = eαx Rk (x) cos βx + Sk (x) sin βx ,
gde su Rk (x) i Sk (x) polinomi k-tog stepena (k = max(n, m)) sa neo-

dred̄enim realnim koeficijentima, koji se odred̄uju tako što se vrednosti
yp , yp0 i yp00 zamene u diferencijalnu jednačinu.
y 00 − 2y 0 + 4y = sin 2x.
√
Rešenje: Koreni karakteristične jednačine su λ1,2 = 1± 3i, pa je opšte rešenje homogene
jednačine √ √
yh (x) = ex (C1 cos 3x + C2 sin 3x).
Kako 2i nije koren karakterističen jednačine, partikularno rešenje tražimo u obliku
yp (x) = K1 cos 2x + K2 sin 2x.
Sada je yp0 (x) = −2K1 sin 2x + 2K2 cos 2x i yp00 (x) = −4K1 cos 2x − 4K2 sin 2x. Zamenom
ovako dobijenih vrednosti za yp , yp0 i yp00 u datu diferencijalnu jednačinu dobijamo K1 = 1/4
i K2 = 0. Dakle opšte rešenje date diferencijalne jednačine je
√ √ 1
y(x) = yh (x) + yp (x) = ex (C1 cos 3x + C2 sin 3x) + cos 2x.
4
b) Ako α ± βi jeste rešenje karakteristične jednačine, partikularno rešenje

tražimo u obliku
¡ ¢
yp (x) = xeαx Rk (x) cos βx + Sk (x) sin βx ,

yp , yp0 i yp00 zamene u diferencijalnu jednačinu.
n-TOG REDA
4.1 LINEARNA DIFERENCIJALNA
JEDNAČINA n-TOG REDA
DEFINICIJA 4.1 Diferencijalna jednačina oblika
y (n) + f1 (x)y (n−1) + · · · + fn−1 (x)y 0 + fn (x)y = F (x), (4.1)
gde su f1 , . . . , fn i F neprekidne funkcije na intervalu (a, b), naziva se linearnom

diferencijalnom jednačinom n-tog reda.
DEFINICIJA 4.2 Funkcija F (x) je slobodni član diferencijalne jednačine (4.1).
Ako je F (x) ≡ 0 na intervalu (a, b), jednačina (4.1) je homogena jednačina, u
protivnom je nehomogena jednačina. Svakoj nehomogenoj jednačini (4.1) može se
pridružiti odgovarajuća homogena jednačina
y (n) + f1 (x)y (n−1) + · · · + fn−1 (x)y 0 + fn (x)y = 0. (4.2)
Kao i kod diferencijalnih jednačina drugog reda navešćemo neke osobine

homogene diferencijalne jednačine (4.2).
TEOREMA 4.1 Ako je y1 (x) rešenje homogene jednačine (4.2), tada je
Cy1 (x), gde je C proizvoljna konstanta, takod̄e rešenje te jednačine.
Dokaz. Kao i u dokazu Teoreme 3.1, zamenjujući izraze za y = Cy1 , y 0 =
(n)
Cy10 , . . . , y (n) = Cy1 u homogenu diferencijalnu jednačinu (4.2), dobijamo
¡ (n) (n−1) ¢
C y1 + f1 (x)y1 + · · · + fn−1 (x)y10 + fn (x)y1 = 0. ¤
TEOREMA 4.2 Ako su y1 (x), y2 (x), . . . , ym (x) (m ≤ n) rešenja homo-

gene jednačine (4.2), tada je C1 y1 (x) + C2 y2 (x) + · · · + Cm ym (x), gde su
C1 , C2 , . . . , Cm proizvoljne konstante, takod̄e rešenje te jednačine.
Dokaz. Neka je y = C1 y1 + C2 y2 + · · · + Cm ym . Tada je
y 0 = C1 y10 + C2 y20 + · · · + Cm ym
0
,
..
.
(n) (n)
y (n) = C1 y1 + C2 y 2 (n)
+ · · · + Cm y m ,
pa zamenom u diferencijalnu jednačinu (4.2) nalazimo

(n) (n) (n)
¡ (n−1) (n−1) (n−1)
¢
C1 y1 + C2 y2 + · · · + Cn ym + f1 (x) C1 y1 + C2 y2 + · · · +Cn ym
¡ ¢
+ . . . + fn (x) C1 y1 + C2 y2 + · · · + Cn ym = 0.
Grupisanjem članova uz konstante C1 , C2 do Cm konačno dobijamo

¡ (n) (n−1) ¢
C1 y1 + f1 (x)y1 + · · · + fn−1 (x)y10 + fn (x)y1 +
¡ (n) (n−1) ¢
C2 y2 + f1 (x)y2 + · · · + fn−1 (x)y20 + fn (x)y2 +
..
.
¡ (n) (n−1) 0
¢
Cm y m + f1 (x)ym + · · · + fn−1 (x)ym + fn (x)ym = 0,
jer su y1 (x), y2 (x), . . . , ym (x) po pretpostavci rešenja homogene diferencijalne

jednačine (4.2). ¤
Kao i kod diferencijalne jednačine drugog reda, posmatraćemo postupak
za nalaženje opšteg rešenja homogene diferencijalne jednačine (4.2). U tom
cilju dokažimo prvo sledeću teoremu.
TEOREMA 4.3 Ako su y1 (x), y2 (x), . . . , yn (x) linearno nezavisna netrivi-
jalna rešenja homogene jednačine (4.2), tada je
¯ ¯
¯ y1 y2 ··· yn ¯
¯ 0 0 0 ¯
¯ y1 y2 ··· yn ¯
¯
W (y1 , . . . , yn ) = ¯ . ¯ 6= 0,
¯
¯ .. ¯
¯ (n−1) (n−1) (n−1) ¯
y1 y2 · · · yn
za svako x ∈ (a, b).
Dokaz. Pretpostavimo suprotno, tj. da postoji neka tačka x = x0 sa intervala
(a, b) u kojoj je W (y1 , . . . , yn ) = 0. U tom slučaju bi linearni sistem jednačina
u toj tački
C1 y1 + C2 y2 + · · · + Cn yn = 0
C1 y10 + C2 y20 + · · · + Cn yn0 = 0
..
.
(n−1) (n−1)
C1 y 1 + C2 y2 + · · · + Cn yn(n−1) = 0,
imao netrivijalna rešenja po C1 , C2 , . . . , Cn (jer je determinanta sistema jed-

naka nuli). Dakle, postojala bi linearna zavisnost izmed̄u rešenja sistema
y1 (x), y2 (x), . . . , yn (x), što je suprotno pretpostavci. ¤
DEFINICIJA 4.3 Determinanta W (y1 , . . . , yn ) uvedena u Teoremi 4.3 naziva

se Vronskijevom4 determinantom ili Vronskijanom.
TEOREMA 4.4 Ako su y1 (x), y2 (x), . . . , yn (x) linearno nezavisna rešenja

jednačine (4.2), tada je
y(x) = C1 y1 (x) + C2 y2 (x) + · · · + Cn yn (x), (4.3)
gde su C1 , C2 , . . . , Cn proizvoljne konstante, opšte rešenje jednačine (4.2).
Dokaz. Po Teoremi 4.2 rešenje (4.3) jeste rešenje diferencijalne jednačine

(4.2). Dokažimo da je ovo rešenje opšte.
Eliminišimo konstante C1 , C2 , . . . , Cn iz sistema jednačina
y = C1 y1 + C2 y2 + · · · + Cn yn
y 0 = C1 y10 + C2 y20 + · · · + Cn yn0
..
.
(n−1) (n−1)
y (n) = C1 y1 + C2 y2 + · · · + Cn yn(n−1) .
Ovo je sistem od n + 1 jednačine sa n nepoznatih. Kako je u ovom slučaju

W (y1 , y2 , . . . , yn ) 6= 0 (prema Teoremi 4.3), imamo da je rang ovog sistema
jednak n. To znači da postoji samo jedna linearna veza izmed̄u jednačina ovog
sistema. Tu vezu možemo dobiti ako prvu jednačinu pomnožimo sa fn (x),
drugu sa fn−1 (x), itd., n-tu sa f1 (x) i i saberemo sa n + 1-vom jednačinom.
Tako dobijamo
fn (x)y + fn−1 (x)y 0 + · · · + f1 (x)y (n−1) + y (n) = 0,
jer su y1 , y2 , . . . , yn rešenja diferencijalne jednačine (4.2). Ovo je diferenci-

jalna jednačina (4.2), pa konstatujemo da je rešenje (4.3) njeno opšte rešenje.
¤
Kao i kod diferencijalnih jednačina drugog reda, poznavanje jednog par-

tikularnog rešenja nehomogene diferencijalne jednačine omogućava nam da
datu nehomogenu jednačinu svedemo na homogenu.
TEOREMA 4.5 Ako je poznato jedno partikularno rešenje nehomogene

jednačine (4.1), ona se može svesti na homogenu jednačinu (4.2).
4 Józef Maria Hoene-Wroński, (1776-1853), poljski filozof.

Dokaz. Neka je y1 (x) jedno partikularno rešenje nehomogene jednačine (4.1).

Uvod̄enjem smene y(x) = y1 (x) + z(x), dobijamo da je y 0 = y10 + z 0 ,. . . ,
(n)
y (n) = y1 + z (n) , pa nehomogena jednačina (4.1) postaje
(n) ¡ (n−1) ¢ ¡ ¢
y1 + z (n) + f1 (x) y1 + z (n−1) + · · · + fn (x) y1 + z =
¡ (n) ¢
z + f1 (x)z (n−1) + · · · + fn−1 (x)z 0 + fn (x)z
¡ (n) (n−1) ¢
+ y1 + f1 (x)y1 + · · · + fn−1 (x)y10 + fn (x)y1 = F (x).
Kako je y1 partikularno rešenje jednačine (4.1), to je
z (n) + f1 (x)z (n−1) + · · · + fn−1 (x)z 0 + fn (x)z = 0. ¤
Korišćenjem rešenja odgovarajuće homogene diferencijalne jednačine (4.2),

slično kao u slučaju rešavanja diferencijalnih jednačina drugog reda, La-
granžovim metodom varijacije konstanata može se odrediti opšte rešenje ne-
homogene diferencijalne jednačine (4.1).
TEOREMA 4.6 Ako je poznato opšte rešenje homogene diferencijalne jed-
načine (4.2), tada se može odrediti opšte rešenje nehomogene diferencijalne
jednačine (4.1).
Dokaz. Neka je opšte rešenje homogene jednačine (4.2) dato formulom (4.3).
Pretpostavimo, kao i u slučaju diferencijalne jednačine drugog reda, da kon-
stante koje se javljaju u formuli (4.3) C1 , C2 , . . . , Cn nisu konstante, već
diferencijabilne funkcije nezavisne promenljive x i odredimo ih tako da (4.2)
predstavlja opšte rešenje nehomogene diferencijalne jednačine (4.1).
Dakle, pretpostavimo da je
y(x) = C1 (x)y1 (x) + C2 (x)y2 (x) + · · · + Cn (x)yn (x).
Diferenciranjem poslednje jednakosti nalazimo
y 0 (x) =C10 (x)y1 (x) + C1 (x)y10 (x) + C20 (x)y2 (x) + C2 (x)y20 (x)
(4.4)
+ · · · + Cn (x)yn0 (x) + Cn0 (x)yn (x).
Stavljajući da je
C10 (x)y1 (x) + C20 (x)y2 (x) + · · · + Cn0 (x)yn (x) = 0, (4.5)
y 0 (x) = C1 (x)y10 (x) + C2 (x)y20 (x) + · · · + Cn (x)yn0 (x).

Postupak diferenciranja se nastavlja, a zatim se izdvajaju relacije sa prvim

izvodima konstanti i izjednačavaju sa nulom,
C10 (x)y10 (x) + C20 (x)y20 (x) + · · · + Cn0 (x)yn0 (x) = 0

C10 (x)y100 (x) + C20 (x)y200 (x) + · · · + Cn0 (x)yn00 (x) = 0
.. (4.6)
.
(n−2) (n−2)
C10 (x)y1 (x) + C20 (x)y2 (x) + · · · + Cn0 (x)yn(n−2) (x) = 0.
Zamenom jednakosti (4.5) i (4.6) u diferencijalnu jednačinu (4.1) konačno

dobijamo
(n−1) (n−1)
C10 (x)y1 (x) + C20 (x)y2 (x) + · · · + Cn0 (x)yn(n−1) (x) = F (x). (4.7)
Jednačine (4.5), (4.6) i (4.7) predstavljaju sistem linearnih jednačina po

C20 (x), . . . , Cn0 (x). S obzirom da je (4.3) opšte rešenje jednačine (4.2),
C10 (x),
imamo da su y1 (x), y2 (x), . . . , yn (x) linearno nezavisne funkcije, pa je
¯ ¯
¯ y1 y2 ··· yn ¯
¯ ¯
¯ y10 y20 ··· yn0 ¯
¯ . ¯ 6= 0.
¯ . ¯
¯ . ¯
¯ (n−1) (n−1) (n−1) ¯
y1 y2 · · · yn
Odavde zaključujemo da sistem linearnih jednačina ima jedinstveno rešenje
po C10 (x), C20 (x), . . . , Cn0 (x). Integracijom direktno nalazimo vrednosti C1 (x),
C2 (x), . . . , Cn (x). ¤
Sledeća teorema nam daje drugi postupak odred̄ivanja opšteg rešenja ne-
homogene diferencijalne jednačine (4.1) u slučaju poznavanja jednog njenog
partikularnog rešenja.
TEOREMA 4.7 Ako je poznato opšte rešenje yh (x) homogene jednačine
(4.2) i jedno partikularno rešenje yp (x) nehomogene jednačine (4.1), tada je
opšte rešenje nehomogene jednačine (4.1) dato sa y(x) = yh (x) + yp (x).
Dokaz. Uvodimo smenu y(x) = yp (x) + z(x), gde je yp (x) poznato partiku-
larno rešenje nehomogene jednačine (4.1). Tada je y 0 = yp0 + z 0 , y 00 = yp00 + z 00 ,
(n)
. . . , y (n) = yp + z (n) . Zamenom tako dobijenih vrednosti nehomogena
jednačina (4.1) se svodi na homogenu jednačinu
z (n) + f1 (x)z (n−1) + · · · + fn−1 (x)z 0 + fn (x)z = 0,
čije rešenje je po pretpostavci z(x) = yh (x). Dakle, opšte rešenje nehomogene

diferencijalne jednačine (4.1) je y(x) = yp (x) + yh (x). ¤
4.2 HOMOGENA LINEARNA DIFERENCIJALNA

JEDNAČINA n-TOG REDA
SA KONSTANTNIM KOEFICIJENTIMA
a0 y (n) + a1 y (n−1) + · · · + an y = 0, (4.8)
gde su a0 , a1 , . . . , an realne konstante i a0 6= 0, je homogena diferencijalna jednačina

n-tog reda sa konstantnim koeficijentima.
Slično kao u slučaju diferencijalne jednačine drugog reda, rešenje ćemo
potražiti u obliku y(x) = eλx , gde je λ kompleksna konstanta. Zamenom
funkcije eλx u diferencijalnu jednačinu (4.8), posle skraćivanja dobijamo
karakterističnu jednačinu
a0 λn + a1 λn−1 + · · · + an = 0 (4.9)
diferencijalne jednačine (4.8). Ova jednačina ima n korena i svakom od

njih odgovara po jedno linearno nezavisno partikularno rešenje diferencijalne
jednačine (4.8). U zavisnosti od vrste i višestrukosti rešenja karakteristične
jednačine (4.9) mogu nastupiti sledeći slučajevi:
1. Koreni jednačine (4.9) su realni i različiti. Označimo te korene sa
λ1 , . . . , λn . Kako su funkcije eλ1 x , eλ2 x , . . . , eλn x linearno nezavisne, opšte
rešenje jednačine (4.8) je dato sa
yh (x) = C1 eλ1 x + · · · + Cn eλn x ,
gde su C1 , . . . , Cn proizvoljne konstante.

y 000 + 3y 00 − y 0 − 3y = 0.
λ3 + 3λ2 − λ − 3 = 0.
Moguća racionalna rešenja dobijene algebarske jednačine su ±1 i ±3. Direktnom proverom

nalazimo da je λ1 = 1 jedno rešenje. Deljenjem polinoma λ3 + 3λ2 − λ − 3 faktorom λ − 1
dobijamo polinom drugog stepena λ2 + 4λ + 3, čiji koreni su λ2 = −1 i λ3 = −3. Dakle,
opšte rešenje date diferencijalne jednačine je
y(x) = C1 ex + C2 e−x + C3 e−3x .

2. Koreni jednačine (4.9) su različiti parovi konjugovano kompleksnih bro-

jeva. Tada svakom paru kompleksnih korena p ± iq (p, q ∈ R) odgovara
par linearno nezavisnih partikularnih rešenja (epx cos qx, epx sin qx) jednačine
(4.8). Opšte rešenje diferencijalne jednačine (4.8) odred̄uje se kao linearna
kombinacija tako dobijenih partikularnih rešenja.
y 000 + y 00 + y 0 + 1 = 0.
λ3 + λ2 + λ + 1 = 0.
Moguća racionalna rešenja ove algebarske jednačine su ±1. Direktnom proverom nalazimo
da je λ1 = −1 jedno rešenje. Deljenjem polinoma λ3 + λ2 + λ + 1 faktorom λ + 1 dobijamo
polinom drugog stepena λ2 + 1, čiji koreni su λ2,3 = ±i. Rešenje date diferencijane
jednačine je
y(x) = C1 e−x + C2 cos x + C3 sin x.
3. Jednačina (4.9) ima višestruke korene. Neka je r realan koren reda s

jednačine (4.9). Tada je r koren svih jednačina
dk ¡ n ¢
k
a0 r + a1 rn−1 + · · · + an = 0 (k = 0, 1, . . . , s − 1),
dr
na osnovu čega zaključujemo da su xk erx (k = 0, 1, . . . , s − 1) partikularna
rešenja jednačine (4.8). Ta rešenja su linearno nezavisna, što se takod̄e
neposredno proverava. Dakle, realnom korenu reda s jednačine (4.9) odgo-
vara s linearno nezavisnih rešenja jednačine (4.8).
Ako je r = p + iq (p, q ∈ R) kompleksni koren reda s jednačine (4.9),
tada je i r̄ = p − iq takod̄e koren reda s te jednačine. Tom paru višestrukih
kompleksnih korena odgovara sledećih 2s linearno nezavisnih rešenja
xk epx cos qx, xk epx sin qx (k = 0, 1, . . . , s − 1).
Prema tome, u svakom od navedenih slučajeva može se odrediti n line-

arno nezavisnih rešenja jednačine (4.8). Proizvoljna linearna kombinacija tih
rešenja je opšte rešenje jednačine (4.8).
y 000 − 3y 00 + 3y 0 − 1 = 0.
λ3 − 3λ2 + 3λ − 1 = 0.
Moguća racionalna rešenja su sada ±1. Direktnom proverom nalazimo da je λ1 = 1 jedno

rešenje. Deljenjem polinoma λ3 −3λ2 +3λ−1 faktorom λ−1 dobijamo polinom λ2 −2λ+1,
čija su rešenja λ2,3 = 1. Rešenje date diferencijalne jednačine je
y(x) = (C1 x2 + C2 x + C3 )ex .
4.3 NEHOMOGENA LINEARNA DIFERENCIJALNA

JEDNAČINA n-TOG REDA SA
KONSTANTNIM KOEFICIJENTIMA
a0 y (n) + a1 y (n−1) + · · · + an y = F (x), (4.10)
gde su a0 , a1 , . . . , an realne konstante, F neprekidna funkcija na intervalu (a, b) i

a0 6= 0, je nehomogena diferencijalna jednačina n-tog reda sa konstantnim koefici-
jentima.
Opšte rešenje nehomogene diferencijalne jednačine (4.10) može se dobiti
primenom Lagranžovog metoda varijacije konstanata (videti Teoremu 4.6).
y 000 + y 0 = x.
Rešenje: Rešimo prvo odgovarajuću homogenu diferencijalnu jednačinu
y 000 + y 0 = 0.
Njena karakteristična jednačina je λ3 + λ = 0, sa rešenjima λ1 = 0 i λ2,3 = ±i, pa je

rešenje homogene diferencijalne jednačine
yh (x) = C1 + C2 sin x + C3 cos x.
Pretpostavimo da su konstante C1 , C2 i C3 koje se javljaju u rešenju homogene diferen-

cijalne jednačine funkcije nezavisno promenljive x. Njihove izvode odredićemo iz sledećeg
sistema jednačina
C10 (x) + C20 (x) sin x + C30 (x) cos x = 0

C20 (x) cos x − C30 (x) sin x = 0
− C20 (x) sin x − C30 (x) cos x = x.
Rešavanjem dobijenog linearnog sistema jednačina imamo
C10 (x) = x
C20 (x) = −x sin x
C30 (x) = −x cos x.
1
C1 (x) = x + C1∗
2
C2 (x) = x cos x − sin x + C1∗
C3 (x) = −x sin x − cos x + C3∗ ,
gde su C1∗ , C2∗ , C3∗ ∈ R.

Opšte rešenje date diferencijalne jednačine je
1 2
y(x) = C1 (x) + C2 (x) sin x + C3 (x) cos x = C1∗ + C2∗ sin x + C3∗ cos x + x .
2
Drugi način dobijanja opšteg rešenja nehomogene diferencijalne jednačine

(4.10) dat je Teoremom 4.7. Za njegovo korišćenje neophodno je poznavanje
jednog partikularnog rešenja nehomogene diferencijalne jednačine (4.10).
Kao u slučaju rešavanja nehomogene diferencijalne jednačine drugog reda,
izložićemo dva specijalna slučaja oblika funkcije F (x) i odred̄ivanje partiku-
larnog rešenja u tom slučaju.
1. Neka je F (x) = eαx Pn (x), gde je α ∈ R, a Pn (x) polinom n-tog stepena
sa realnim koeficijentima.
a) Ako α nije koren karakteristične jednačine diferencijalne jednačine (4.10),
tada se partikularno rešenje traži u obliku yp (x) = eαx Rn (x), gde je
Rn (x) polinom n-tog stepena sa neodred̄enim realnim koeficijentima, koji
(n)
se odred̄uju tako što se vrednosti yp , yp0 , . . . , yp zamene u diferencijalnu
jednačinu (4.10).
y 000 − 4y 0 = ex .
Rešenje: Karakteristična jednačina odgovarajuće homogene diferencijalne jednačine je

λ3 − 4λ = λ(λ2 − 4) = 0. Njena rešenja su λ1 = 0, λ2,3 = ±2, pa je rešenje odgovarajuće
homogene jednačine
yh (x) = C1 + C2 e2x + C3 e−2x ,
gde su C1 , C2 i C3 proizvoljne konstante. Kako α = 1 nije koren karakteristične jednačine,
partikularno rešenje tražimo u obliku y(x) = Aex . U tom slučaju je y 0 (x) = y 00 (x) =
y 000 (x) = Aex , pa data jednačina postaje
Aex − 4Aex = ex ,
odakle je
A = −1/3.
Dakle, opšte rešenje date nehomogene diferencijalne jednačine je
1 x
y(x) = yh (x) + yp (x) = C1 + C2 e2x + C3 e−2x − e ,
3
gde su C1 , C2 i C3 proizvoljne konstante.
b) Ako α jeste rešenje karakteristične jednačine reda r, tada partikularno

rešenje tražimo u obliku yp (x) = xr eαx Rn (x), gde je polinom Rn (x) kao i
ranije polinom n-tog stepena sa neodred̄enim realnim koeficijentima, koji
(n)
se odred̄uju tako što se vrednosti yp , yp0 , . . . , yp zamene u diferencijalnu
jednačinu.
y 000 − 3y 00 + 4y 0 − 2y = ex .
Rešenje: Karakteristična jednačina odgovarajuće homogene jednačine je
λ3 − 3λ2 + 4λ − 2 = 0.
Moguća racionalna rešenja ove algebarske jednačine su ±1 i ±2. Direktnom proverom

nalazimo da je λ1 = 1 jedno rešenje. Deobom polinoma λ3 − 3λ2 + 4λ − 2 linearnim
faktorom λ − 1 dobijamo polinom λ2 − 2λ + 2, čiji koreni su λ2,3 = 1 ± i. Rešenje
homogene jednačine je
yh (x) = C1 ex + C2 ex cos x + C3 ex sin x.
U ovom slučaju je α = 1 jednostruko rešenje karakteristične jednačine, pa partikularno

rešenje tražimo u obliku yp (x) = Axex . Sada je yp0 (x) = Aex +Axex , yp00 (x) = 2Aex +Axex
i yp000 (x) = 3Aex + Axex , pa je stoga
3Aex + Axex − 3(2Aex + Axex ) + 4(Aex + Axex ) − 2Axex = ex ,
odakle je A = 1. Dakle, opšte rešenje date diferencijalne jednačine je
y(x) = yh (x) + yp (x) = C1 ex + C2 ex cos x + C3 ex sin x + xex ,

¡ ¢
2. Neka je F (x) = eαx Pn (x) cos βx + Qm (x) sin βx , gde su Pn (x) i Qm (x)
polinomi n-tog, odnosno m-tog stepena sa realnim koeficijentima, a α, β ∈ R.
a) Ako α ± βi nije koren karakteristične jednačine, partikularno rešenje
tražimo u obliku
¡ ¢
yp (x) = eαx Rk (x) cos βx + Sk (x) sin βx ,

(n)
yp , yp0 , . . . , yp zamene u diferencijalnu jednačinu.
b) Ako α ± βi jeste rešenje karakteristične jednačine reda r, partikularno
rešenje tražimo u obliku
¡ ¢
yp (x) = xr eαx Rk (x) cos βx + Sk (x) sin βx ,

(n)
yp , yp0 , . . . , yp zamene u diferencijalnu jednačinu.
y 000 − 3y 00 + 4y 0 − 2y = cos x.
Rešenje: Odgovarajuća homogena diferencijalna jednačina je ista kao u Primeru 4.6, pa

je njeno rešenje
yh (x) = C1 ex + C2 ex cos x + C3 ex sin x.
Kako je i koren karakteristične jednačine prvog reda, partikularno rešenje tražimo u

obliku
yp (x) = A cos x + B sin x.
Sada je yp0 (x) = −A sin x + B cos x, yp00 (x) = −A cos x − B sin x i yp000 (x) = A sin x − B cos x.
Zamenom ovako dobijenih vrednosti za yp , yp0 , yp00 i yp000 u datu diferencijalnu jednačinu,
dobijamo A = 1/10 i B = 3/10. Dakle, opšte rešenje date diferencijalne jednačine je
1 3
y(x) = yh (x) + yp (x) = C1 ex + C2 ex cos x + C3 ex sin x + cos x + sin x,
10 10
gde su C1 , C2 i C3 proizvoljne realne konstante.
5. SISTEMI DIFERENCIJALNIH
JEDNAČINA
DEFINICIJA 5.1 Sistem diferencijalnih jednačina
F1 (x, y1 , y2 , . . . , yn , y10 , y20 , . . . , yn0 ) = 0

F2 (x, y1 , y2 , . . . , yn , y10 , y20 , . . . , yn0 ) = 0
.. (5.1)
.
Fm (x, y1 , y2 , . . . , yn , y10 , y20 , . . . , yn0 ) = 0,
gde su y1 , y2 , . . . , yn nepoznate funkcije nezavisno promenljive x definisane na in-

tervalu (a, b), je sistem diferencijalnih jednačina prvog reda.
Posmatraćemo samo sisteme diferencijalnih jednačina kod kojih je broj

jednačina jednak broju nepoznatih funkcija (n = m).
sistemi diferencijalnih jednacina 115
DEFINICIJA 5.2 Ako se sistem diferencijalnih jednačina (5.1) može rešiti po

izvodima nepoznatih funkcija y10 , y20 , . . . , yn0 , odnosno ako se može predstaviti u obliku
y10 = f1 (x, y1 , y2 , . . . , yn )
y20 = f2 (x, y1 , y2 , . . . , yn )
.. (5.2)
.
yn0 = fn (x, y1 , y2 , . . . , yn ),
gde su f1 , f2 , . . . , fn funkcije definisane na intervalu (a, b), tada se takav sistem

naziva normalnim sistemom diferencijalnih jednačina.
Kao i kod diferencijalnih jednačina, od interesa nam je da odredimo rešenje
sistema diferencijalnih jednačina.
DEFINICIJA 5.3 Ured̄ena n-torka funkcija (g1 , g2 , . . . , gn ) diferencijabilnih na
intervalu (a, b) naziva se rešenjem normalnog sistema diferencijalnih jednačina (5.2)
ako, stavljajući da je yk = gk za k = 1, . . . , n, ovaj sistem postaje identitet.
PRIMER 5.1 Ured̄ena trojka (e2x , e2x + e−x , e2x − e−x ) je rešenje normalnog sistema
diferencijalnih jednačina
y10 = y2 + y3 , y20 = y1 + y3 , y30 = y1 + y2 .
Definisaćemo sada pojam opšteg rešenja sistema diferencijalnih jednačina.

DEFINICIJA 5.4 Neka su date jednakosti
Gi (x, y, C1 , C2 , . . . , Cn ) = 0, i = 1, . . . , n, (5.3)
gde su C1 , . . . , Cn proizvoljne konstante. Ako jednakosti (5.3) definišu funkcije

y1 (x), y2 (x), . . . , yn (x) koje identički zadovoljavaju normalni sistem diferencijalnih
jednačina (5.2) i ako eliminacija proizvoljnih konstanti C1 , . . . , Cn iz jednakosti (5.3)
i n izvodnih jednakosti dovodi samo do sistema jednačina (5.2), tada kažemo da (5.3)
predstavlja opšte rešenje normalnog sistema diferencijalnih jednačina (5.2).
Kao i kod diferencijalnih jednačina, i kod sistema diferencijalnih jednačina
se mogu postaviti dodatni uslovi koji obezbed̄uju jedinstvenost rešenja sis-
tema diferencijalnih jednačina. Konkretno, normalnom sistemu diferen-
cijalnih jednačina (5.2) možemo pridružiti uslove y1 (x0 ) = a1 , y2 (x0 ) =
a2 , . . . , yn (x0 ) = an , gde je x0 sa intervala (a, b). Na taj način dobijamo
tzv. Košijev problem.
Jedan način rešavanja sistema diferencijalnih jednačina se sastoji u svod̄e-
nju sistema (5.2) na jednu diferencijalnu jednačinu n-tog reda. Ovaj postupak
se naziva metodom diferenciranja i eliminacije.
Diferenciranjem prve jednačine sistema (5.2) po promenljivoj x nalazimo
∂f1 ∂f1 0 ∂f1 0

y100 = + y + ··· + y .
∂x ∂y1 1 ∂yn n
U dobijenoj jednakosti figurišu funkcije y10 , . . . , yn0 koje možemo zameniti jed-
nakostima datim u sistemu (5.2). Tako dobijamo
∂f1 ∂f1 ∂f1

y100 = + f1 + · · · + fn = g1 (x, y1 , . . . , yn ). (5.4)
∂x ∂y1 ∂yn
Ako jednakost (5.4) diferenciramo opet po promenljivoj x i zamenimo vred-

nosti y10 , . . . , yn0 , imamo
∂g1 ∂g1 ∂g1

y1000 = + f1 + · · · + fn = g2 (x, y1 , . . . , yn ).
∂x ∂y1 ∂yn
Ovaj postupak diferenciranja i eliminacije možemo nastaviti dok ne dobi-

jemo
(n−1) ∂gn−3 ∂gn−3 ∂gn−3

y1 = + f1 + · · · + fn = gn−2 (x, y1 , . . . , yn ). (5.5)
∂x ∂y1 ∂yn
Na taj način dobijamo algebarski sistem od n − 1 jednačine po n − 1-oj

promenljivoj y2 , . . . , yn . Ako se ovaj sistem može rešiti, nalazimo
¡ (n−1) ¢
yk = ωk x, y1 , y10 , . . . , y1 , (5.6)
za k = 2, 3, . . . , n.
Diferenciranjem jednakosti (5.5) još jednom po promenljivoj x i zamenom
vrednosti y10 , . . . , yn0 sledi
(n) ∂gn−2 ∂gn−2 ∂gn−2

y1 = + f1 + · · · + fn = gn−1 (x, y1 , . . . , yn ).
∂x ∂y1 ∂yn
Ako u poslednjoj jednakosti zamenimo funkcije date pomoću (5.6), imamo
(n) ¡ (n−1) ¢
y1 = F x, y1 , y10 , . . . , y1 ,
što je diferencijalna jednačina n-tog reda.

PRIMER 5.1 Rešiti sistem diferencijalnih jednačina
y10 = 2y1 + y2 + 2ex

y20 = y1 + 2y2 − 3e4x .
Rešenje: Diferenciranjem prve jednačine sistema po promenljivoj x imamo
y100 = 2y10 + y20 + 2ex .
U poslednjoj jednačini zamenimo
y2 = y10 − 2y1 − 2ex (5.7)
iz prve jednačine sistema. Na taj način dobijamo diferencijalnu jednačinu
y100 − 4y10 + 3y1 = −2ex − 3e4x .
Ovo je nehomogena diferencijalna jednačina drugog reda sa konstantnim koeficijentima.

Njenim rešavanjem nalazimo
y1 (x) = C1 ex + C2 e3x + xex − e4x ,
gde su C1 i C2 proizvoljne konstante. Iz jednakosti (5.7) sledi
y2 (x) = −C1 ex + C2 e3x − (x + 1)ex − 2e4x .
5.1 SISTEM LINEARNIH DIFERENCIJALNIH

JEDNAČINA PRVOG REDA
DEFINICIJA 5.5 Sistem diferencijalnih jednačina
y10 = a11 (x)y1 + a12 (x)y2 + · · · + a1n (x)yn + g1 (x)

y20 = a21 (x)y1 + a22 (x)y2 + · · · + a2n (x)yn + g2 (x)
.. (5.8)
.
yn0 = an1 (x)y1 + an2 (x)y2 + · · · + ann (x)yn + gn (x),
gde su aij (x), (i, j = 1, . . . , n) i gi (x), (i = 1, . . . , n) funkcije nezavisno pro-

menljive x definisane na intervalu (a, b), je normalni sistem linearnih diferencijalnih
jednačina prvog reda. Funkcije aij (x), (i, j = 1, . . . , n) su koeficijenti sistema, a
gi (x), (i = 1, . . . , n) su nezavisni ili slobodni članovi.
U zavisnosti od vrednosti funkcija gi (x), (i = 1, . . . , n) sistem dife-
rencijalnih jednačina (5.8) može biti homogen i nehomogen.
DEFINICIJA 5.6 Ukoliko su sve funkcije gi (x), (i = 1, . . . , n) u sistemu dife-

rencijalnih jednačina (5.8) identički jednake nuli na intervalu (a, b), tada je takav
sistem homogen. U protivnom, sistem (5.8) je nehomogen.
5.2 HOMOGENI SISTEM LINEARNIH

DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA
PRVOG REDA
Pretpostavimo da su sve funkcije gi (x), (i = 1, . . . , n) u sistemu dife-
rencijalnih jednačina (5.8) identički jednake nuli na intervalu (a, b). Tako
dobijamo homogeni sistem diferencijalnih jednačina
y10 = a11 (x)y1 + a12 (x)y2 + · · · + a1n (x)yn
y20 = a21 (x)y1 + a22 (x)y2 + · · · + a2n (x)yn
.. (5.9)
.
yn0 = an1 (x)y1 + an2 (x)y2 + · · · + ann (x)yn .
Rešenje homogenog¡sistema diferencijalnih ¢jednačina (5.9) je bilo koja ured̄e-
na n-torka funkcija y1 (x), y2 (x), . . . , yn (x) koja identički zadovoljava sistem
(5.9).
Navedimo sada bez dokaza nekoliko osobina homogenog sistema diferen-
cijalnih jednačina (5.9).
1. Ako je (y1 , y2 , . . . , yn ) rešenje homogenog sistema diferencijalnih jednačina
(5.9), tada je i (Cy1 , Cy2 , . . . , Cyn ), gde je C proizvoljna konstanta, takod̄e
rešenje tog sistema;
2. Ako su (u1 , u2 , . . . , un ) i (v1 , v2 , . . . , vn ) dva rešenja homogenog sistema
diferencijalnih jednačina (5.9), tada je (C1 u1 +C2 v1 , C1 u2 +C2 v2 , . . . , C1 un +
C2 vn ) takod̄e rešenja sistema (5.9);
3. Ako su (y11 , y12 , . . . , y1n ), (y21 , y22 , . . . , y2n ), . . . , (yn1 , yn2 , . . . , ynn ) n re-
šenja homogenog sistema diferencijalnih jednačina (5.9), tada je
(C1 y11 + C2 y21 + · · · + Cn yn1 , C1 y12 + C2 y22 + · · · + Cn yn2 ,
(5.10)
. . . , C1 y1n + C2 y2n + · · · + Cn ynn )
takod̄e rešenje tog sistema. Rešenje (5.10) je opšte rešenje homogenog sistema
jednačina (5.9) ako je
¯ ¯
¯ y11 y21 . . . yn1 ¯
¯ ¯
¯ y12 y22 . . . yn2 ¯
¯ . ¯ 6= 0
¯ . ¯
¯ . ¯
¯ ¯
y1n y2n . . . ynn
za svako x iz posmatranog intervala.
5.3 NEHOMOGENI SISTEM LINEARNIH

DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA
PRVOG REDA
Analogno kao kod obične diferencijalne jednačine, izložićemo Lagranžov

metod varijacije konstanata za odred̄ivanje rešenja nehomogenog sistema
jednačina na osnovu poznavanja rešenja odgovarajućeg homogenog sistema.
Pretpostavimo da homogeni sistem diferencijalnih jednačina (5.9) ima
rešenje
y1 =C1 y11 + C2 y12 + · · · + Cn y1n
y2 =C1 y21 + C2 y22 + · · · + Cn y2n
.. (5.11)
.
yn =C1 yn1 + C2 yn2 + · · · + Cn ynn ,
gde su C1 , C2 , . . . , Cn proizvoljne konstante. Sličnim postupkom kao kod

rešavanja jedne diferencijalne jednačine, pretpostavimo da C1 , C2 , . . . , Cn
nisu konstante, već funkcije nezavisne promenljive x. Diferenciranjem rešenja
(5.11) nalazimo
y10 =C1 (x)y11

0 0
+ C2 (x)y12 0
+ · · · + Cn (x)y1n
+ C10 (x)y11 + C20 (x)y12 + · · · + Cn0 (x)y1n
0
y20 =C1 (x)y21 0
+ C2 (x)y22 0
+ · · · + Cn (x)y2n
+ C10 (x)y21 + C20 (x)y22 + · · · + Cn0 (x)y2n (5.12)
..
.
yn0 =C1 (x)yn1
0 0
+ C2 (x)yn2 0
+ · · · + Cn (x)ynn
+ C10 (x)yn1 + C20 (x)yn2 + · · · + Cn0 (x)ynn .
Zamenjujući (5.11) i (5.12) u nehomogeni sistem diferencijalnih jednačina

(5.8) i vodeći računa da je (5.11) opšte rešenje homogenog sistema dife-
rencijalnih jednačina (5.9), dobijamo sistem linearnih jednačina po C10 (x),
C20 (x), . . . , Cn0 (x),
C10 (x)y11 + C20 (x)y12 + · · · + Cn0 (x)y1n = g1 (x)

C10 (x)y21 + C20 (x)y22 + · · · + Cn0 (x)y2n = g2 (x)
.. (5.13)
.
C10 (x)yn1 + C20 (x)yn2 + · · · + Cn0 (x)ynn = gn (x).
Kako je (5.11) opšte rešenje homogenog sistema (5.9), zaključujemo da su

rešenja med̄usobno linearno nezavisna pa je
¯ ¯
¯ y11 y12 ... y1n ¯
¯ ¯
¯ y21 y22 ... y2n ¯
¯ . ¯ 6= 0.
¯ . ¯
¯ . ¯
¯ ¯
yn1 yn2 ... ynn
Dakle, sistem algebarskih jednačina (5.13) ima jedinstveno rešenje po C10 (x),
C20 (x), . . . , Cn0 (x).
Direktnom integracijom tako dobijenog rešenja nalazimo tražene funkcije
C1 (x), C2 (x), . . . , Cn (x).
5.4 HOMOGENI SISTEM SA KONSTANTNIM

KOEFICIJENTIMA
U ovom odeljku posvetićemo pažnju rešavanju homogenog sistema line-
arnih diferencijalnih jednačina sa konstantnim koeficijentima. Dakle, rešava-
ćemo sistem (5.9) kada su funkcije aij (x), (i, j = 1, . . . , n) konstante, odnosno
sistem diferencijalnih jednačina
y10 = a11 y1 + a12 y2 + · · · + a1n yn

y20 = a21 y1 + a22 y2 + · · · + a2n yn
.. (5.14)
.
yn0 = an1 y1 + an2 y2 + · · · + ann yn .
Jedan način rešavanja ovog sistema je njegovo svod̄enje na jednu diferen-

cijalnu jednačinu višeg reda, kao što je izloženo u Odeljku 5.2. Problem kod
takvog pristupa je što u opštem slučaju nije moguće rešiti dobijenu diferen-
cijalnu jednačinu višeg reda.
Zbog navedenog nedostatka, u nastavku ćemo izložiti Ojlerov postu-
pak rešavanja sistema linearnih homogenih diferencijalnih jednačina (5.14).
Slično kao kod rešavanja jedne diferencijalne jednačine, pretpostavimo da
homogeni sistem diferencijalnih jednačina (5.14) ima partikularna rešenja
oblika
Ai erx , i = 1, . . . , n, (5.15)
gde su A1 , A2 , . . . , An i r konstante koje treba odrediti tako da (5.15) bude
rešenje sistema (5.14). Diferenciranjem partikularnih rešenja (5.15) i za-
menom u dati homogeni sistem diferencijalnih jednačina (5.14), dolazimo do
sistema linearnih jednačina po A1 , . . . , An ,

(a11 − r)A1 + a12 A2 + · · · + a1n An = 0
a21 A1 + (a22 − r)A2 + · · · + a2n An = 0
.. (5.16)
.
an1 A1 + an2 A2 + · · · + (ann − r)An = 0.
Sistem (5.16) je homogeni sistem od n linearnih jednačina sa n nepoznatih.

On će imati netrivijalna rešenja samo ako je njegova determinanta sistema
jednaka nuli, tj. ako je
¯ ¯
¯ a11 − r a12 ... a1n ¯
¯ ¯
¯ a21 a22 − r . . . a2n ¯
¯ .. ¯ = 0. (5.17)
¯ ¯
¯ . ¯
¯ ¯
an1 an2 . . . ann − r
Jednačina (5.17) se naziva karakterističnom jednačinom sistema (5.14).
Analogno kao kod rešavanja jedne homogene diferencijalne jednačine, i ovde
ćemo razmotriti rešenja homogenog sistema diferencijalnih jednačina (5.14)
u zavisnosti od rešenja karakteristične jednačine (5.17).
1. Neka su svi koreni karakteristične jednačine (5.17) realni i različiti. Ozna-
čimo ih sa r1 , r2 , . . . , rn . Svakoj vrednosti rk (k = 1, . . . , n), odgovara
netrivijalno rešenje sistema algebarskih jednačina (5.16) A1i , A2i , . . . , Ani ,
i = 1, . . . , n. Kako su funkcije eri x (i = 1, . . . , n) linearno nezavisne, opšte
rešenje homogenog sistema diferencijalnih jednačina (5.14) je linearna kom-
binacija dobijenih partikularnih rešenja
y1 (x) =C1 A11 er1 x + C2 A12 er2 x + · · · + Cn A1n ern x
y2 (x) =C1 A21 er1 x + C2 A22 er2 x + · · · + Cn A2n ern x
..
.
yn (x) =C1 An1 er1 x + C2 An2 er2 x + · · · + Cn Ann ern x ,
gde su C1 , C2 , . . . , Cn proizvoljne konstante.
y10 = 2y1 − y2
y20 = −y1 + 2y2 .
Rešenje: Karakteristična jednačina datog sistema diferencijalnih jednačina je

¯ ¯
¯λ − 2 1 ¯¯
¯ = λ2 − 4λ + 3 = 0.
¯ 1 λ − 2¯
Koreni karakteristične jednačine su λ1 = 1 i λ2 = 3. Kako su koreni realni i različiti rešenje

sistema tražimo u obliku φ1,i (x) = Ai eλi x i φ2,i (x) = Bi eλi x , za i = 1, 2. Na osnovu toga
zaključujemo da je φ01,i (x) = Ai λi eλi x i φ02,i (x) = Bi λi eλi x . Zamenom ovih vrednosti u
sistem diferencijalnih jednačina nalazimo:
1. Za vrednost λ1 = 1 sistem
−A1 + B1 = 0
A1 − B1 = 0.
Rešavanjem ovog sistema jednačina dobijamo da je A1 = B1 . Uzećemo zbog jednos-
tavnosti da je A1 = B1 = 1. Dakle, korenu λ1 = 1 odgovara partikularno rešenje
sistema
φ1,1 (x) = ex , φ2,1 (x) = ex . (5.18)
2. Za vrednost λ2 = 3 sistem
A2 + B2 = 0
A2 + B2 = 0,
čijim rešavanjem dobijamo da je A2 = −B2 . Kao i u prvom slučaju, izabraćemo zbog
jednostavnosti da je A2 = −B2 = 1. Dobijamo da korenu λ2 = 3 odgovara rešenje
sistema
φ1,2 (x) = e3x , φ2,2 (x) = −e3x . (5.19)
Linearnim kombinovanjem rešenja (5.18) i (5.19) dobijamo opšte rešenje datog sistema
diferencijalnih jednačina
y1 (x) = C1 φ1,1 (x) + C2 φ1,2 (x) = C1 ex + C2 e3x

y2 (x) = C1 φ2,1 (x) + C2 φ2,2 (x) = C1 ex − C2 e3x ,
2. Neka su koreni karakteristične jednačine (5.17) konjugovano komplek-

sni brojevi a ± ib. U tom slučaju partikularno rešenje homogenog sistema
diferencijalnih jednačina (5.14) koje odgovara svakoj vrednosti je
(A + iB)eax (cos bx + i sin bx),
gde su A i B konstante koje treba odrediti. Slično kao u prethodnom slučaju,

opšte rešenje je linearna kombinacija dobijenih partikularnih rešenja.
y10 = −2y2
y20 = 2y1 .

¯ ¯
¯ λ 2¯
¯ ¯ 2
¯ −2 λ ¯ = λ + 4 = 0.
Koreni karakteristične jednačine su λ1,2 = ±2i. Kako su koreni konjugovano kompleksni

brojevi, partikularno rešenje sistema tražimo u obliku
φk (x) = (Ak + iBk )(cos 2x + i sin 2x), k = 1, 2.
Diferenciranjem poslednje jednakosti nalazimo da je
φ0k (x) = (Ak + iBk )(−2 sin 2x + 2i cos 2x).
Zamenom vrednosti φk (x) i φ0k (x) (k = 1, 2) u sistem diferencijalnih jednačina dobijamo

sistem jednačina
(2A1 + 2B2 ) sin 2x + (2B1 − 2A2 ) cos 2x = 0

(2B1 − 2A2 ) sin 2x − (2A1 + 2B2 ) cos 2x = 0.
Rešavanjem ovog sistema imamo
A1 = −B2 , B1 = A2 ,
gde su A2 i B2 proizvoljne konstante. Konkretnim izborom, na primer, A2 = −i i B2 = 0

dobijamo partikularna rešenja
φ1 (x) = cos 2x + i sin 2x

φ2 (x) = sin 2x − i cos 2x.
Realni i imaginarni deo su linearno nezavisna rešenja pa je opšte rešenje datog homogenog
sistema diferencijalnih jednačina
y1 (x) = C1 cos 2x + C2 sin 2x

y2 (x) = C1 sin 2x − C2 cos 2x,
3. Neka karakteristična jednačina (5.17) ima višestruke realne korene i neka

je ri korek višestrukosti t. Tom višestrukom korenu, slično kao kod rešavanja
jedne diferencijalne jednačine, odgovara partikularno rešenje sistema
eri x Pt−1 (x),
gde je Pt−1 (x) polinom najviše t − 1-og stepena sa neodred̄enim koeficijen-

tima koji se odred̄uju zamenom vrednosti yi i njihovih izvoda u dati homogeni
sistem diferencijalnih jednačina. Opšte rešenje se dobija kao linearna kombi-
nacija nad̄enih partikularnih rešenja.
y10 = y1 − y2
y20 = y1 + 3y2 .

¯ ¯
¯λ − 1 1 ¯¯
¯ 2
¯ −1 λ − 3 ¯ = λ − 4λ + 4 = 0.
Koreni karakteristične jednačine su λ1,2 = 2. Kako su koreni realni i jednaki rešenje sistema
tražimo u obliku φ1,k (x) = (Ak x + Bk )e2x , φ2,k (x) = (Ck x + Dk i)e2x , k = 1, 2. Na osnovu
toga zaključujemo da je φ01,k (x) = (2Ak x+Ak +2Bk )e2x i φ02,k (x) = (2Ck x+Ck +2Dk )e2x .
Zamenom ovih vrednosti u sistem diferencijalnih jednačina dobijamo:
(Ak + Ck )x + Bk + Ak + Dk = 0
(−Ak − Ck )x + Ck − Bk − Dk = 0.
Rešavanjem ovog sistema jednačina imamo da je Ak = −Ck i Bk = Ck − Dk , pri čemu su

Ck i Dk proizvoljne konstante.
Konkretnim izborom, recimo C1 = 1 i D1 = 0, nalazimo partikularna rešenja
φ1,1 (x) = (−x + 1)e2x , φ2,1 (x) = xe2x .
Slično, izborom C2 = 0 i D2 = 1, dobijamo partikularna rešenja
φ1,2 (x) = −e2x , φ2,2 (x) = e2x .
Linearnim kombinovanjem ovih rešenja dobijamo opšte rešenje datog sistema diferen-
cijalnih jednačina
y1 (x) = C1 φ1,1 (x) + C2 φ1,2 (x) = C1 (−x + 1)e2x − C2 e2x

y2 (x) = C1 φ2,1 (x) + C2 φ2,2 (x) = C1 xe2x + C2 e2x ,
4. Ukoliko karakteristična jednačina (5.17) ima višestruke kompleksne ko-

rene, tada svakom višestrukom kompleksnom korenu a ± ib višestrukosti t
odgovara partikularno rešenje
¡ ¢
Pt−1 (x) + iQt−1 (x) eax (cos bx + i sin bx),
gde su Pt−1 i Qt−1 polinomi najviše t − 1-og stepena sa neodred̄enim koefi-

cijentima. Opšte rešenje se dobija linearnim kombinovanjem dobijenih par-
tikularnih rešenja.
5.5 NEHOMOGENI SISTEM SA KONSTANTNIM

KOEFICIJENTIMA
U ovom odeljku objasnićemo postupak dobijanja rešenja nehomogenog
sistema diferencijalnih jednačina
y10 = a11 y1 + a12 y2 + · · · + a1n yn + g1 (x)

y20 = a21 y1 + a22 y2 + · · · + a2n yn + g2 (x)
..
.
yn0 = an1 y1 + an2 y2 + · · · + ann yn + gn (x)
u slučaju kada je poznato rešenje odgovarajućeg homogenog sistema
y10 = a11 y1 + a12 y2 + · · · + a1n yn

y20 = a21 y1 + a22 y2 + · · · + a2n yn
..
.
yn0 = an1 y1 + an2 y2 + · · · + ann yn .
Do rešenja nehomogenog sistema, ukoliko se poznaje rešenje odgovarajućeg

homogenog sistema, može se doći primenom Lagranžovog metoda varijacije
konstanata, kao što je izloženo u Odeljku 5.3.
PRIMER 5.5 Rešiti nehomogeni sistem diferencijalnih jednačina
y10 = 2y1 − y2 + ex
y20 = −y1 + 2y2 + e2x .
Rešenje: Rešićemo prvo odgovarajući homogeni sitem diferencijalnih jednačina
y10 = 2y1 − y2
y20 = −y1 + 2y2 .
Dati sistem je isti kao u Primeru 5.2 i njegovo rešenje je
y1 (x) = C1 ex + C2 e3x
y2 (x) = C1 ex − C2 e3x .
Pretpostavimo da su C1 i C2 funkcije nezavisne promenljive x. Zamenom vrednosti

y1 , y2 , y10 i y20 u dati nehomogeni sistem diferencijalnih jednačina dobijamo sistem lineanih
jednačina po C10 (x) i C20 (x)
C10 (x)ex + C20 (x)e3x = ex

C10 (x)ex − C20 (x)e3x = e2x .
Rešavanjem dobijenog linearnog sistema jednačina nalazimo
1 x
C10 (x) = (e + 1)
2
1
C20 (x) = (e−2x − e−x ).
2
Integracijom imamo
1 x
C1 (x) = (e + x) + C1∗
2
1
C2 (x) = (2e−x − e−2x ) + C2∗ ,
4
pa je opšte rešenje datog nehomogenog sistema diferencijalnih jednačina
1 x
y1 (x) = C1∗ ex + C2∗ e3x + e2x + xe
2
1 x
y2 (x) = C1∗ ex − C2∗ e3x + xe ,
2
gde su C1∗ i C2∗ proizvoljne konstante.
Drugi način dobijanja rešenja je primena metoda neodred̄enih koeficije-

nata, analogno odgovarajućem metodu kod jedne diferencijalne jednačine.
1. Ukoliko µ nije sopstvena vrednost matrice sistema i ako su funkcije gi (x),
(i = 1, . . . , n) oblika Pm (x)eµx , gde je Pm (x) polinom m-tog stepena, tada
nehomogeni sistem diferencijalnih jednačina ima partikularno rešenje oblika
Qm (x)eµx .
Ovde je Qm (x) polinom m-tog stepena sa neodred̄enim koeficijentima. Opšte

rešenje nehomogenog sistema diferencijalnih jednačina se odred̄uje kao zbir
rešenja homogenog sistema i dobijenog partikularnog rešenja nehomogenog
sistema.
PRIMER 5.6 Rešiti nehomogeni sistem diferencijalnih jednačina
y10 = 2y1 + y2 + xex

y20 = −y1 + 2y2 − 2ex .
Rešenje: Rešićemo prvo odgovarajući homogeni sistem jednačina
y10 = 2y1 + y2
y20 = −y1 + 2y2 .
Karakteristična jednačina ovog sistema je

¯ ¯
¯ λ − 2 −1 ¯
¯ ¯ = λ2 − 4λ + 5 = 0,
¯ 1 λ − 2¯
pa je λ1,2 = 2 ± i. Kako su koreni karakteristične jednačine konjugovano kompleksni

brojevi, rešenje tražimo u obliku
φk (x) = (Ak + iBk )e2x (cos x + i sin x), k = 1, 2.
Sada je ¡ ¢
φ0k (x) = (Ak + iBk )e2x (2 cos x − sin x) + i(2 sin x + cos x) .
Zamenom ovih vrednosti u homogeni sistem jednačina imamo
(A1 − B2 ) sin x + (B1 + A2 ) cos x = 0

(B1 + A2 ) sin x + (B2 − A1 ) cos x = 0,
odakle je
A1 = B2 , B1 = −A2 ,
gde su A2 i B2 proizvoljne konstante. Izborom A2 = i i B2 = 0 nalazimo
φ1 (x) = e2x (cos x + i sin x)

φ2 (x) = e2x (− sin x + i cos x).
Realni i imaginarni deo su linearno nezavisna rešenja pa je opšte rešenje homogene dife-
rencijalne jednačine
y1 (x) = e2x (C1 cos x + C2 sin x)

y2 (x) = e2x (−C1 sin x + C2 cos x).
Sada rešavamo nehomogeni sistem. Kako su slobodni članovi xex i −2ex i kako µ = 1 6=
λ1,2 , to partikularna rešenja tražimo u obliku
g1 (x) = (Ax + B)ex

g2 (x) = (Cx + D)ex .
Odavde je
g10 (x) = ex (Ax + A + B)

g20 (x) = ex (Cx + C + D),
pa zamenom u dati nehomogeni sistem jednačina dobijamo
A − B − D − (A + C + 1)x = 0
C + B − D + 2 + (A − C)x = 0.
Ovaj sistem je zadovoljen ako izaberemo

1 1
A=C=− , B = −1, D= ,
2 2
pa su partikularna rešenja
³ ´
1
g1 (x) = − x − 1 ex ,
³ 2 ´
1 1 x
g2 (x) = − x + e .
2 2
Opšte rešenje datog nehomogenog sistema diferencijalnih jednačina je zbir rešenja odgo-
varajućeg homogenog sistema i dobijenog partikularnog rešenja
³ ´
1
y1 (x) = e2x (C1 cos x + C2 sin x) + − x − 1 ex
³2 ´
2x 1 1 x
y2 (x) = e (−C1 sin x + C2 cos x) + − x + e .
2 2
2. Ukoliko µ jeste sopstvena vrednost matrice sistema višestrukosti s i ako su

funkcije gi (x), (i = 1, . . . , n) oblika Pm (x)eµx , gde je Pm (x) polinom m-tog
stepena, tada nehomogeni sistem diferencijalnih jednačina ima partikularno
rešenje oblika
Qm+s (x)eµx ,
gde je Qm+s (x) polinom m + s-tog stepena sa neodred̄enim koeficijentima.
Kao i u prethodnom slučaju, opšte rešenje dobijamo kao zbir nad̄enog par-
tikularnog rešenja i rešenja odgovarajućeg homogenog sistema diferencijalnih
jednačina.
6. INTEGRACIJA DIFERENCIJALNIH
JEDNAČINA POMOĆU REDOVA
U ovom odeljku izložićemo postupak rešavanja diferencijalne jednačine
F1 (x, y1 , y2 , . . . , yn , y10 , y20 , . . . , yn0 ) = 0 (6.1)
pomoću stepenih redova. U tom cilju pretpostavimo da su funkcija y(x) i

njeni izvodi do n-tog reda definisani u okolini neke tačke x0 . Ako je funkcija
F analitička u tački
¡ ¢
x0 , y(x0 ), y 0 (x0 ), . . . , y (n) (x0 ) ,
tada se funkcija y(x) može predstaviti u obliku stepenog reda
+∞
X
y(x) = ck (x − x0 )k , (6.2)
k=0
gde su ck realne konstante koje se odred̄uju metodom neodred̄enih koeficije-

nata. Pri tome, ukoliko n konstanata ostane neodred̄eno, tada je sa (6.2) dato
opšte rešenje diferencijalne jednačine (6.1) u obliku stepenog reda. Ako je
izabrani zadaci 129
broj neodred̄enih konstanata manji od n, tada (6.2) predstavlja partikularno

rešenje diferencijalne jednačine (6.1).
y 00 − xy 0 − y = 0 (6.3)
pomoću stepenih redova.

Rešenje: Pretpostavimo da se rešenje jednačine (6.3) može napisati u obliku stepenog
reda, tj.
X
+∞
y(x) = Ak xk = A0 + A1 x + · · · + An xn + . . . (6.4)
k=0
koji je konvergentan u intervalu (−R, R), gde je R > 0.
Uzastopnim diferenciranjem reda (6.4) dobijaju se sledeći redovi, koji su takod̄e kon-
vergentni u intervalu (−R, R) (videti Teoremu 2.12 u prvoj glavi o redovima)
X
+∞
y 0 (x) = kAk xk−1 = A1 + · · · + nAn xn−1 + . . . , (6.5)
k=1
X
+∞
y 00 (x) = k(k − 1)Ak xk−2 = 2A2 + · · · + n(n − 1)An xn−2 + . . . (6.6)
k=2
Zamenom razvoja (6.4), (6.5) i (6.6) u diferencijalnu jednačinu (6.3) dobijamo
X
+∞
X
+∞
X
+∞
k−2 k−1
k(k − 1)Ak x −x kAk x − Ak xk = 0,
k=2 k=1 k=0
tj.
X
+∞ ³ ¢
2A2 − A0 + (k + 1) (k + 2)Ak+2 − Ak xk = 0.
k=1
Iz poslednje jednakosti sledi
2A2 − A0 = 0, kAk − Ak−2 = 0 (k = 3, 4, . . . ),
odakle se izračunavaju koeficijenti Ak .

Za k = 2m važi
A0
A2m = ,
(2m)!!
a za k = 2m + 1
A1
A2m+1 = .
(2m + 1)!!
Dakle, opšte rešenje diferencijalne jednačine (6.3) je
X
+∞
x2k X
+∞
x2k+1
y(x) = A0 + A1 , (6.7)
(2k)!! (2k + 1)!!
k=0 k=0
gde su A0 i A1 proizvoljne konstante.

Redovi koji se javljaju u rešenju (6.7) su konvergentni za svako x ∈ R.
7. IZABRANI ZADACI
1. Rešiti diferencijalnu jednačinu koja razdvaja promenljive

xy 0 = y(1 + x cos x),
za x 6= 0 i y 6= 0.
Rešenje: Datu diferencijalnu jednačinu, uz uvedena ograničenja, možemo

napisati u obliku
dy ³ 1 ´
= + cos x dx.
y x
Integracijom leve i desne strane date jednačine nalazimo
log |y| = log |x| + sin x + log |C|,
odnosno u eksplicitnom obliku
y(x) = Cxesin x ,
2. Rešiti diferencijalnu jednačinu

y 0 = sin(x − y),
za x − y 6= π/2 + 2kπ, k ∈ Z.
Rešenje: Ako u datu diferencijalnu jednačinu uvedemo smenu u(x) = x −

y(x), tada je u0 = 1 − y 0 , pa se data diferencijalna jednačina svodi na
u0 − 1 = − sin u.
Kako je x − y 6= π/2 + 2kπ to je sin u 6= 1, pa jednačinu možemo napisati u
obliku koji razdvaja promenljive
du
= dx.
1 − sin u
Integracijom leve i desne strane nalazimo
u
2 sin
x+C = 2
u u.
cos − sin
2 2
Kako je u = x − y, konačno dobijamo
x−y
2 sin
x+C = 2
x−y x−y,
cos − sin
2 2
izabrani zadaci 131
3. Rešiti homogenu diferencijalnu jednačinu
x2 + y 2 − 2xyy 0 = 0,
za x 6= 0, y 6= 0 i x 6= ±y.
Rešenje: Data diferencijalna jednačina se, za x 6= 0, može napisati u obliku

³ y ´2
x2 + y 2 1+
y0 = = x .
2xy y
2
x
Uvod̄enjem smene y(x) = u(x)x (y 0 = u0 x + u), s obzirom da je x 6= ±y

(u 6= ±1), dobijamo diferencijalnu jednačinu koja razdvaja promenljive
2u 1
2
du = dx,
1−u x
čijom integracijom nalazimo
− log |1 − u2 | = log C1 |x|,
odnosno
1
= C1 x,
1 − u2
pa je
x2 − y 2 = Cx,

y y
x − y cos + xy 0 cos = 0,
x x
y π
za x 6= 0 i 6= + 2kπ, k ∈ Z.
x 2
Rešenje: Data diferencijalna jednačina se uz uvedena ograničenja može

napisati u obliku
y y y
x − y cos 1 − cos
0
y = x x x
y = y .
−x cos − cos
x x
Uvod̄enjem smene y(x) = u(x)x (y 0 = u0 x + u), ona se svodi na diferencijalnu

jednačinu koja razdvaja promenljive
1
cos u du = − dx.
x
Integracijom imamo
|C|
sin u = log ,
|x|
pa je konačno
xesin(y/x) = C,
2x + y + 1
y0 = ,
6x + 3y − 3
za 2x + y 6= 1.
Rešenje: Kod ove diferencijalne jednačine je (videti (2.5))
a1 b2 − a2 b1 = 2 · 2 − 1 · 4 = 0,
pa uvodimo smenu
z(x) = 2x + y(x),
odakle je z 0 = 2 + y 0 . Data diferencijalna jednačina se, kako je 2x + y 6= 1
(z 6= 1), svodi na diferencijalnu jednačinu koja razdvaja promenljive
7z − 5
dz = dx.
3(z − 1)
Integracijom obe strane nalazimo
7z + 2 log |z − 1| = 3x + C,
gde je C proizvoljna konstanta. Vraćanjem uvedene smene z = 2x + y, dobi-

jamo rešenje u implicitnom obliku
2x + y − 1 = C1 e(−11x−7y)/2 ,
gde je C1 proizvoljna konstanta.

izabrani zadaci 133
2x + 3y + 1
y0 = − ,
3x + 4y + 1
za 3x + 4y 6= −1 i x 6= 1.
Rešenje: Kod ove diferencijalne jednačine je (videti (2.5))
a1 b2 − a2 b1 = 2 · 4 − 3 · 3 = −1 6= 0,
pa uvodimo smene
x = u + α, y = v + β, y0 = v0 .
Vrednost parametara α i β odred̄ujemo iz sistema jednačina
2α + 3β = −1
3α + 4β = −1.
Rešavanjem ovog sistema nalazimo α = 1 i β = −1, pa smene postaju
x = u + 1, y = v − 1.
Korišćenjem dobijenih smena, kako je x 6= 1 (u 6= 0), diferencijalna

jednačina postaje
v
2u + 3v 2+3
0
v =− =− u
3u + 4v v.
3+4
u
Uvod̄enjem smene v(u) = uz(u) (v 0 = z + z 0 u) dobijamo diferencijalnu jedna-
činu
2 + 3z
uz 0 + z = − . (7.1)
3 + 4z
Diferencijalna jednačina (7.1) se, uz uslov z 6= −1 i z 6= −1/2, može napisati
u obliku koji razdvaja promenljive
3 + 4z 1
dz = −2 du.
2z 2 + 3z + 1 u
|C|
log |2z 2 + 3z + 1| = log ,
u2
pa je opšte rešenje diferencijalne jednačine (7.1)
u2 (2z 2 + 3z + 1) = C, (7.2)

Direktnom zamenom uvedenih ograničenja z = −1 i z = −1/2 u diferenci-
jalnu jednačinu (7.1) dobijamo identitete, tako da zaključujemo da su z = −1
i z = −1/2 takod̄e rešenja diferencijalne jednačine (7.1). Kako se ova rešenja
mogu dobiti iz opšteg rešenja (7.2), izborom vrednosti konstante C = 0,
zaključujemo da su z = −1 i z = −1/2 partikularna rešenja diferencijalne
jednačine (7.1).
Zamenom uvedene smene z = v/u u rešenju (7.2) nalazimo da je
2v 2 + 3uv + u2 = C.
Konačno, vraćajući promenljive x i y dobijamo opšte rešenje date diferenci-

jalne jednačine
x2 + x + y + 3xy + 2y 2 = C.
7. Rešiti linearnu diferencijalnu jednačinu

1
y0 + y = −x2 ,
1+x
za x 6= −1.
Rešenje: Korišćenjem formule za rešavanje linearne diferencijalne jednačine

(2.12) direktno nalazimo
R 1 Z R 1
− dx ¡ ¢ 1 x3 x4
y(x) = e 1+x C − x2 e 1+x dx dx = C − − ,
1 + x 3(1 + x) 4(1 + x)
y 0 + y cos x = sin x cos x.
Rešenje: Slično, kao u prethodnom zadatku, na osnovu formule (2.12),

imamo
R Z R
− cos x dx ¡ ¢
y(x) = e C + sin x cos xe cos x dx dx = Ce− sin x + sin x − 1,

izabrani zadaci 135

y
y0 = ,
2y log y + y − x
za y > 0 i 2y log y 6= x − y.
Rešenje: Kako je y 0 (x) = 1/x0 (y), datu diferencijalnu jednačinu možemo

napisati u obliku
1
x0 + x = 2 log y + 1.
y
Ovo je linearna diferencijalna jednačina promenljive x po y. Rešavamo je kao
i u prethodnim primerima primenom formule (2.12). Dakle,
R ³ Z R ´
− dy dy C
x(y) = e y C+ (1 + 2 log y)e y dy = + y log y,
y
10. Rešiti Bernulijevu diferencijalnu jednačinu

√
xy 0 − 4y = x2 y,
za y > 0 i x 6= 0.
Rešenje: Data diferencijalna jednačina se, za x 6= 0, može napisati u obliku
4 √
y− y = x y.
x
Ovo je Bernulijeva diferencijalna jednačina kod koje je r = 1/2 (videti (2.13)),

pa u datu diferencijalnu jednačinu treba uvesti smenu z(x) = y(x)1/k , gde je
√
k = 1/(1 − r) = 2. Dakle, smena je z = y (y = z 2 ), pa je y 0 = 2zz 0 . Na
taj način se polazna diferencijalna jednačina svodi na linearnu diferencijalnu
jednačinu
2 1
z 0 − z = x.
x 2
Rešenje dobijene linearne diferencijalne jednačine nalazimo korišćenjem for-
mule (2.12)
R ³ Z R ´ ³ ´
2
dx 1 − 2
dx 1
z(x) = e x C+ xe x = x2 C + log |x| ,
2 2
gde je C proizvoljna konstanta. Vraćanjem uvedene smene y = z 2 , konačno

sledi
³ 1 ´2
y(x) = x4 C + log |x| .
2
y 0 x3 sin y = xy 0 − 2y,
za x 6= 0 i y 6= 0.
Rešenje: Kako je y 0 (x) = 1/x0 (y), datu diferencijalnu jednačinu možemo,

za y 6= 0, napisati u obliku
1 sin y 3
x0 − x=− x .
2y 2y
U ovom slučaju je r = 3, pa u datu diferencijalnu jednačinu treba uvesti

smenu z(y) = x(y)1/k , gde je k = 1/(1 − r) = −1/2. Dakle, z = 1/x2 , pa je
1
x = z −1/2 , x0 = − z −3/2 z 0 .
2
Na taj način se diferencijalna jednačina svodi na linearnu diferencijalnu

jednačinu
1 sin y
z0 + z = .
y y
Rešenje dobijene linearne diferencijalne jednačine, kao i u prethodnim zadacima,
nalazimo korišćenjem formule (2.12)
R ³ Z R ´
1 sin y 1 1
z(y) = e− y dy
C+ e y dy
= (C − cos y),
y y
gde je C proizvoljna konstanta. Vraćanjem uvedene smene z = 1/x2 , konačno

dobijamo rešenje u implicitnom obliku
y = x2 (C − cos y).
izabrani zadaci 137
(x2 y 3 + xy)y 0 = 1,
za x 6= 0.
Rešenje: Kao u prethodnom zadataku, korišćenjem činjenice da je y 0 (x) =

1/x0 (y), dobijamo diferencijalnu jednačinu
x0 − xy = y 3 x2 .
U ovom slučaju je r = 2, pa u datu diferencijalnu jednačinu treba uvesti

smenu z(y) = x(y)1/k , gde je k = 1/(1 − r) = −1. Dakle, smena je z = 1/x,
pa je
1 1
x = , x0 = − 2 z 0 .
z z
Na taj način se diferencijalna jednačina svodi na linearnu diferencijalnu
jednačinu
z 0 + yz = −y 3 ,
čije rešenje je
R ³ Z R ´ 2
z(y) = e− y dy
C+ −y 3 e y dy
= Ce−y /2
− y 2 + 2,
gde je C proizvoljna konstanta. Opšte rešenje polazne diferencijalne jednačine

je
³ 2
´−1
x = Ce−y /2 − y 2 + 2 .
13. Rešiti nekompletnu diferencijalnu jednačinu drugog reda
1
y 00 = + sin x + 2,
x3
za x 6= 0.
Rešenje: Data diferencijalna jednačina ne sadrži y i y 0 , pa se do rešenja

može doći direktnom integracijom. Dakle
1
y 0 (x) = − − cos x + 2x + C1 ,
2x2
i dalje
1
y(x) = − sin x + x2 + C1 x + C2 ,
2x
(1 − x2 )y 00 − xy 0 − 2 = 0,
za |x| < 1.
Rešenje: Ova diferencijalna jednačina ne sadrži y, pa uvodimo smenu

y 0 (x) = u(x). Tada je y 00 = u0 , pa se diferencijalna jednačina svodi na
linearnu diferencijalnu jednačinu
x 2
u0 − 2
u= .
1−x 1 − x2
Rešenje dobijene linearne jednačine je
R x ³ Z R ´
2 dx
1 − x
dx C1 arcsin x
u(x) = e 1−x C1 + 2 e 1−x2 =√ + 2√ .
1 − x2 1−x 2 1 − x2
Kako je y 0 = u, to je
y(x) = C1 arcsin x + (arcsin x)2 + C2 ,
y0
xy 00 = y 0 log ,
x
za x 6= 0, y 0 /x > 0 i y 0 /x 6= e.
Rešenje: Data diferencijalna jednačina ne sadrži y, pa uvodimo smenu

y 0 (x) = u(x). Tada je y 00 = u0 i diferencijalna jednačina svodi se na
u u
u0 = log .
x x
Ova diferencijalna jednačina se smenom u(x) = z(x)x (u0 = z 0 x + z) svodi
na diferencijalnu jednačinu
z 0 x + z = z log z.
izabrani zadaci 139
S obzirom na uvedena ograničenja, dobijena diferencijalna jednačina se može

prikazati u obliku koji razdvaja promenljive
dz dx
= ,
z(log z − 1) x
odakle se integracijom nalazi
u(x) = xz = xeC1 x+1 .
Konačno, opšte rešenje date diferencijalne jednačine je
C1 x − 1 C1 x+1
y(x) = e + C2 ,
C12

3
y 00 + yy 0 = 0,
za y 0 6= 0.
Rešenje: Diferencijalna jednačina ne sadrži x, pa uvodimo smenu y 0 = u(y).

Tada je y 00 = uu0 i jednačina se svodi na diferencijalnu jednačinu prvog reda
u0 + yu2 = 0.
Kako je u = y 0 6= 0 ova jednačina se može napisati u obliku koji razdvaja

promenljive
du
= −y dy.
u2
Integracijom nalazimo da je
2
u(x) = .
y 2 + C1
Kako je u = y 0 , vraćanjem u poslednju jednačinu dobijamo diferencijalnu

jednačinu prvog reda koja razdvaja promenljive
2
y0 = ,
y2 + C1
čije rešenje je
1 3
y + C1 y − 2x + C2 = 0,
3
17. Data je diferencijalna jednačina
x2 (x2 − 1)y 00 − x(x2 − 2)y 0 + (x2 − 2)y = 0,
za |x| > 1. Odrediti konstante a i b tako da funkcija y(x) = ax + b bude

partikularno rešenje date diferencijalne jednačine. Zatim naći opšte rešenje
date diferencijalne jednačine.
Rešenje: Zamenom vrednosti y1 (x) = ax + b, y10 (x) = a i y100 (x) = 0 u datu

diferencijalnu jednačinu nalazimo
−ax(x2 − 2) + (x2 − 2)(ax + b) = 0,
odnosno
b(x2 − 2) = 0,
odakle zaključujemo da je vrednost konstante b = 0, a da konstanta a može

imati proizvoljnu vrednost. Dakle svaka funkcija y1 (x) = ax je partikularno
rešenje date diferencijalne jednačine.
Kako nam za dobijanje opšteg rešenja treba jedno partikularno rešenje,
zbog jednostavnosti izabraćemo da je a = 1, odnosno partikularno rešenje
y1 (x) = x. Drugo partikularno rešenje dobijamo korišćenjem Liuvilove teo-
reme 3.4
Z R x2 −2
Z 2
1 dx 1 log √xx2 −1
y2 (x) = x e x(x2 −1) dx = x e dx
x2 x2
p
= x log(x + x2 − 1).
Opšte rešenje je
p
y(x) = C1 y1 (x) + C2 y2 (x) = C1 x + C2 x log(x + x2 − 1),

izabrani zadaci 141
18. Data je diferencijalna jednačina
x(x − 1)y 00 + (x − 3)y 0 − 4y = 0,
za x > 0 i x 6= 1. Odrediti vrednost realnog parametra a tako da funkcija

y1 (x) = xa bude partikularno rešenje date diferencijalne jednačine, a zatim
naći njeno opšte rešenje.
Rešenje: Kao u prethodnom primeru, zamenom vrednosti y1 (x) = xa ,

y10 (x) = axa−1 i y100 (x) = a(a − 1)xa−2 u datu diferencijalnu jednačinu imamo
x(x − 1)a(a − 1)xa−2 + (x − 3)axa−1 − 4xa = 0.
Posle skraćivanja sa xa−1 nalazimo

¡ ¢
(a2 − 4)x − a(a + 2) = (a + 2) (a − 2)x − a = 0,
odakle zaključujemo da je vrednost parametra a = −2. Dakle, jedno par-

tikularno rešenje date diferencijalne jednačine je y1 (x) = 1/x2 .
Korišćenjem Liuvilove teoreme 3.4 dobijamo drugo partikularno rešenje
Z R
1 x−3 1³ 2 ´
y2 (x) = 2 x4 e− x(x−1)
dx
dx = 3x − 8x + 6 ,
x 12
pa je opšte rešenje date diferencijalne jednačine
y(x) = C1 x−2 + C2 (3x2 − 8x + 6),
19. Odrediti vrednost realnog parametra a tako da funkcija y1 (x) = eax pred-
stavlja partikularno rešenje diferencijalne jednačine
(2x + 1)y 00 + (4x − 2)y 0 − 8y = 0,
za x 6= 1/2. Zatim naći opšte rešenje date diferencijalne jednačine.
Rešenje: Zamenom vrednosti y1 (x) = eax , y10 (x) = aeax i y100 (x) = a2 eax u
datu diferencijalnu jednačinu, posle skraćivanja sa eax imamo
(2x + 1)a2 + (4x − 2)a − 8 = (a + 2)(2ax + a − 4) = 0.

Zaključujemo da je vrednost parametra a = −2, pa je jedno partikularno

rešenje y1 (x) = e−2x . Drugo partikularno rešenje, za x 6= −1/2, nalazimo
korišćenjem Liuvilove teoreme 3.4
Z R 4x−2 Z
−2x 4x − dx −2x 1
y2 (x) = e e e 2x+1 dx = e e4x e−2x+2 log(2x+1) dx = +2x2 .
2
Opšte rešenje diferencijalne jednačine dobijamo linearnim kombinovanjem

dobijenih partikularnih rešenja
y(x) = C1 e−2x + C2 (4x2 + 1),
20. Rešiti nehomogenu diferencijalnu jednačinu drugog reda sa konstantim

koeficijentima
y 00 − 3y 0 + 2y = e3x .
Rešenje: Rešićemo prvo odgovarajuću homogenu diferencijalnu jednačinu
y 00 − 3y 0 + 2y = 0.
Karakteristična jednačina homogene diferencijalne jednačine je
λ2 − 3λ + 2 = 0.
Njena rešenja su λ1 = 1 i λ2 = 2, pa je opšte rešenje homogene diferencijalne

jednačine
yh (x) = C1 ex + C2 e2x ,
Rešimo datu nehomogenu diferencijalnu jednačinu prvo Ojlerovim meto-
dom neodred̄enih koeficijenata. Kako je slobodni član g(x) = e3x i kako je
λ1,2 6= 3, partikularno rešenje ćemo potražiti u obliku yp (x) = Ae3x . U
tom slučaju je yp0 (x) = 3Ae3x i yp00 (x) = 9Ae3x . Zamenom ovih vrednosti u
datu nehomogenu diferencijalnu jednačinu, posle skraćivanja sa e3x , dobijamo
jednačinu
2A = 1,
odakle je A = 1/2. Traženo partikularno rešenje je
1 3x
yp (x) = e .
2
izabrani zadaci 143
Opšte rešenje nalazimo sabiranjem rešenja odgovarajuće homogene diferen-

cijalne jednačine i dobijenog partikulranog rešenja (videti Teoremu 4.7)
1
y(x) = yh (x) + yp (x) = C1 ex + C2 e2x + e3x .
2
Rešimo sada datu nehomogenu diferencijalnu jednačinu Lagranžovim me-

todom varijacije konstanata. Pretpostavimo da su konstante C1 i C2 u rešenju
homogene diferencijalne jednačine
yh (x) = C1 ex + C2 e2x
funkcije nezavisno promenljive x. Prve izvode funkcija C1 (x) i C2 (x) nala-

zimo rešavanjem sistema jednačina
C10 (x)ex + C20 (x)e2x = 0

C10 (x)ex + 2C20 (x)e2x = e3x .
Dobijamo
C10 (x) = −e2x , C20 (x) = ex ,
pa je
1
C1 (x) = − e2x + C1∗ , C2 (x) = ex + C2∗ ,
2
gde su C1∗ i C2∗ proizvoljne kontante. Opšte rešenje je
³ 1 ´ ³ ´
y(x) = − e2x + C1∗ ex + ex + C2∗ e2x ,
2
odnosno
1
y(x) = C1∗ ex + C2∗ e2x + e3x .
2
21. Rešiti linearnu nehomogenu diferencijalnu jednačinu drugog reda sa kon-

stantnim koeficijentima
y 00 + y 0 + y = x2 + 3x + 5.
Rešenje: Kao i u prethodnom zadatku, poćićemo od odgovarajuće homogene

jednačine
y 00 + y 0 + y = 0.
Njena karakteristična jednačina je
λ2 + λ + 1 = 0.
√
Kako su rešenja karakteristične jednačine λ1,2 = −1/2 ± i 3/2, opšte rešenje
homogene diferencijalne jednačine je
³ √ √ ´
−x/2 3 3
yh (x) = e C1 cos x + C2 sin ,
2 2

Nehomogenu diferencijalnu jednačinu ćemo rešiti Ojlerovim metodom neo-
dred̄enih koeficijenata. Kako je µ = 0 6= λ1,2 to partikularno rešenje tražimo
u obliku yp (x) = Ax2 + Bx + C. Sada je yp0 (x) = 2Ax + B i yp00 (x) = 2A, pa
zamenom vrednosti yp , yp0 i yp00 u datu diferencijalnu jednačinu imamo
Ax2 + (2A + B)x + 2A + B + C = x2 + 3x + 5,
odakle dobijamo sistem jednačina
A=1
2A + B = 3
2A + B + C = 5,
čijim rešavanjem nalazimo
A = 1, B = 1, C = 2.
Dakle, partikularno rešenje je
yp (x) = x2 + x + 2,
pa je opšte rešenje
³ √ √ ´
−x/2 3 3
y(x) = yh (x) + yp (x) = e C1 cos x + C2 sin + x2 + x + 2.
2 2
izabrani zadaci 145
22. Rešiti linearnu nehomogenu diferencijalnu jednačinu sa konstantnim koefi-

cijentima
y 00 + y 0 − 2y = (x2 − 1)e2x .
Rešenje: Odgovarajuća homogena jednačina je u ovom slučaju
y 00 + y 0 − 2y = 0.
λ2 + λ − 2 = 0.
Kako su koreni karakteristične jednačine λ1 = 1 i λ2 = −2, opšte rešenje

homogene diferencijalne jednačine je
yh (x) = C1 ex + C2 e−2x ,

Kako µ = 2 nije rešenje karakteristične jednačine, partikularno rešenje
tražimo u obliku
yp (x) = (Ax2 + Bx + C)e2x .
Sada je
¡ ¢
yp0 (x) = 2Ax2 + (2B + 2A)x + (2C + B) e2x ,
¡ ¢
yp00 (x) = 4Ax2 + (4B + 8A)x + (4C + 4B + 2A) e2x .
Zamenom vrednosti yp , yp0 i yp00 u datu diferencijalnu jednačinu, posle

skraćivanja sa e2x imamo jednačinu
4Ax2 + (4B + 10A)x + (4C + 5B + 2A) = x2 − 1.
Rešavanjem sistema jednačina
4A = 1
4B + 10A = 0
4C + 5B + 2A = −1
dobijamo
1 5 13
A= , B=− , C= ,
4 8 32
pa je partikularno rešenje
1³ 2 ´
yp (x) = 8x − 20x + 13 e2x .
32
Opšte rešenje je u ovom slučaju
1³ 2 ´
y(x) = yh (x) + yp (x) = C1 ex + C2 e−2x + 8x − 20x + 13 e2x .
32

cijentima
y 00 − 2y 0 = e−x (x cos x + 3 sin x).
Rešenje: Rešimo prvo odgovarajuću homogenu jednačinu
y 00 − 2y 0 = 0.
λ2 − 2λ = 0,
sa korenima λ1 = 0 i λ2 = 2, pa je opšte rešenje homogene diferencijalne

jednačine
yh (x) = C1 + C2 e2x ,
Kako µ1,2 = −1 ± i nije rešenje karakteristične jednačine, partikularno
rešenje tražimo u obliku
¡ ¢
yp (x) = e−x (Ax + B) cos x + (Cx + D) sin x .
Sada je
¡
yp0 (x) = e−x (Cx − Ax + A + D − B) cos x
¢
+ (−Ax − Cx + C − B − D) sin x ,
¡
yp00 (x) = e−x (−2Cx − 2A + 2C − 2D) cos x
¢
+ (2Ax − 2A + 2B − 2C) sin x .
Zamenom vrednosti yp , yp0 i yp00 u datu diferencijalnu jednačinu, posle

skraćivanja sa e−x , imamo
(−4Cx + 2Ax − 4A + 2C − 4D + 2B) cos x
+ (4Ax + 2Cx − 2A + 4B − 4C + 2D) sin x = x cos x + 3 sin x,
izabrani zadaci 147
odakle nalazimo sistem jednačina
2A − 4C = 1
−4A + 2B + 2C − 4D = 0
4A + 2C = 0
−2A + 4B − 4C + 2D = 3,
1 14 1 2
A= , B= , C=− , D= .
10 25 5 25
Dakle, partikularno rešenje je
1 −x ³ ´
yp (x) = e (5x + 28) cos x − 2(5x − 2) sin x ,
50
pa je opšte rešenje
2x 1 −x ³ ´
y(x) = yh (x) + yp (x) = C1 + C2 e + e (5x + 28) cos x − 2(5x − 2) sin x .
50

cijentima
y 00 + y = sin x sin 2x.
Rešenje: Odgovarajuća homogena jednačina je sada
y 00 + y = 0.
Njoj odgovara karakteristična jednačina
λ2 + 1 = 0
čiji su koreni λ1,2 = ±i, pa je opšte rešenje homogene diferencijalne jednačine
yh (x) = C1 cos x + C2 sin x,

Slobodni član možemo korišćenjem adicionih formula napisati u obliku
1 1
g(x) = sin x sin 2x = cos x − cos 3x.
2 2
Svaki sabirak će inicirati jedno partikularno rešenje.

Kako je µ = ±i jednostruki koren karakteristične jednačine, partikularno
rešenje koje odgovara sabirku (cos x)/2 je
yp1 (x) = x(A cos x + B sin x).
Diferenciranjem imamo
0
yp1 (x) = x(B cos x − A sin x) + A cos x + B sin x,
00
yp1 (x) = x(−A cos x − B sin x) + 2B cos x − 2A sin x.
00
Zamenom nad̄enih vrednosti yp1 i yp1 u diferencijalnu jednačinu
1
y 00 + y = cos x
2
dobijamo jednakost
1
2B cos x − 2A sin x = cos x,
2
odakle nalazimo sistem jednačina
−2A = 0
1
2B =
2
i zaključujemo da je A = 0 i B = 1/4. Partikularno rešenje je
1
yp1 (x) = x sin x.
4
S druge strane, kako µ = 3i nije koren karakteristične jednačine, partiku-
larno rešenje koje odgovara sabirku (− cos 3x)/2 je
yp2 (x) = C cos 3x + D sin 3x.
Sada je
0
yp2 (x) = −3C sin 3x + 3D cos 3x,
00
yp2 (x) = −9C cos 3x − 9D sin 3x,
00
pa zamenom vrednosti yp2 i yp2 u diferencijalnu jednačinu
1
y 00 + y = − cos 3x
2
izabrani zadaci 149
dobijamo jednačinu
1
−8C cos 3x − 8D sin 3x = − cos 3x,
2
odakle zaključujemo da je C = 1/16 i D = 0, pa je
1
yp2 (x) = cos 3x.
16
Opšte rešenje date diferencijalne jednačine nalazimo sabiranjem rešenja ho-
mogenog dela i dobijenih partikularnih rešenja
1 1
y(x) = yh (x) + yp1 (x) + yp2 (x) = C1 cos x + C2 sin x + x sin x + cos 3x.
4 16
25. Rešiti linearnu homogenu diferencijalnu jednačinu trećeg reda sa konstan-

tnim koeficijentima
y 000 − y 00 + y 0 − y = 0.
λ3 − λ2 + λ − 1 = 0.
Njena rešenja su λ1 = 1 i λ2,3 = ±i, pa je opšte rešenje diferencijalne

jednačine
y(x) = C1 ex + C2 cos x + C3 sin x,
26. Rešiti linearnu nehomogenu diferencijalnu jednačinu trećeg reda sa kon-

stantnim koeficijentima
y 000 − y 00 = x + 7.
Rešenje: Kao i u slučajevima rešavanja nehomogenih diferencijalnih jedna-

čina drugog reda, prvo rešavamo odgovarajuću homogenu jednačinu
y 000 − y 00 = 0.
λ3 − λ2 = 0.
Koreni karakteristične jednačine su λ1,2 = 0 i λ3 = 1, pa je opšte rešenje

homogene diferencijalne jednačine
yh (x) = C1 + C2 x + C3 ex ,

Kako je µ = 0 dvostruko rešenje karakteristične jednačine, partikularno
rešenje nehomogene diferencijalne jednačine tražimo u obliku
yp (x) = x2 (Ax + B) = Ax3 + Bx2 .
Sada je yp0 (x) = 3Ax2 + 2Bx, yp00 (x) = 6Ax + 2B i yp000 (x) = 6A. Zamenom
vrednosti yp00 i yp000 u datu diferencijalnu jednačinu nalazimo
6A − (6Ax + 2B) = x + 7,
odakle dobijamo sistem jednačina
−6A = 1
6A − 2B = 7.
Njegovim rešavanjem imamo
1
A=− , B = −4,
6
pa je partikularno rešenje
1
yp (x) = − x3 − 4x2 .
6
Opšte rešenje date nehomogene diferencijalne jednačine dobijamo sabiranjem
rešenja odgovarajuće homogene jednačine i dobijenog partikularnog rešenja
nehomogene jednačine
1
y(x) = yh (x) + yp (x) = C1 + C2 x + C3 ex − x3 − 4x2 .
6
27. Rešiti homogeni sistem diferencijalnih jednačina
x0 = x − y + z
y0 = x + y − z
z 0 = 2x − y.
izabrani zadaci 151
Rešenje: Karakteristična jednačina datog sistema diferencijalnih jednačina

je ¯ ¯
¯λ − 1 1 −1 ¯¯
¯
¯ −1 λ − 1 1 ¯¯ = λ3 − 2λ2 − λ + 2 = 0.
¯
¯ −2 1 λ ¯
Koreni karakteristične jednačine su λ1 = 1, λ2 = −1 i λ3 = 2.
Kako su koreni karakteristične jednačine realni i različiti, partikularna
rešenja sistema tražimo u obliku
φ1,k (t) = Ak eλk t , φ2,k (t) = Bk eλk t , φ3,k (t) = Ck eλk t , k = 1, 2, 3.
Diferenciranjem dobijamo
φ01,k (t) = Ak λk eλk t , φ02,k (t) = Bk λk eλk t , φ03,k (t) = Ck λk eλk t .
Zamenom ovih vrednosti u dati homogeni sistem diferencijalnih jednačina

dobijamo:
a) Za vrednosti λ1 = 1, posle skraćivanja sa et , linearni homogeni sistem
jednačina
B1 − C1 = 0
−A1 + C1 = 0
−2A1 + B1 + C1 = 0,
odakle uzimajući C1 = 1 nalazimo A1 = 1 i B1 = 1. Dakle, korenu λ1 = 1

odgovaraju partikularna rešenja
φ1,1 (t) = et , φ2,1 (t) = et , φ3,1 (t) = et . (7.3)
b) Za vrednosti λ2 = −1, posle skraćivanja sa e−t , sistem jednačina
−2A2 + B2 − C2 = 0
−A2 − 2B2 + C2 = 0
−2A2 + B2 − C2 = 0,
odakle za A2 = 1 imamo B2 = −3 i C2 = −5. Dakle, korenu λ2 = −1

φ1,2 (t) = e−t , φ2,2 (t) = −3e−t , φ3,2 (t) = −5e−t . (7.4)
c) Za vrednosti λ3 = 2, posle skraćivanja sa e2t , sistem jednačina
A3 + B3 − C3 = 0
−A3 + B3 + C3 = 0
−2A3 + B3 + 2C3 = 0,
odakle je, uzimajući C3 = 1 kao gore A3 = 1 i B3 = 0. Dakle, korenu

λ3 = 2 odgovaraju partikularna rešenja
φ1,3 (t) = e2t , φ2,3 (t) = 0, φ3,3 (t) = e2t . (7.5)
Linearnim kombinovanjem rešenja (7.3), (7.4) i (7.5) nalazimo opšte reše-

nje datog sistema
x(t) = C1 φ1,1 (t) + C2 φ1,2 (t) + C3 φ1,3 (t) = C1 et + C2 e−t + C3 e2t

y(t) = C1 φ2,1 (t) + C2 φ2,2 (t) + C3 φ2,3 (t) = C1 et − 3C2 e−t
z(t) = C1 φ3,1 (t) + C2 φ3,2 (t) + C3 φ3,3 (t) = C1 et − 5C2 e−t + C3 e2t ,
gde su C1 , C2 i C3 poizvoljne konstante.
x0 = y + z
y0 = x + z
z 0 = x + y.
Rešenje: U ovom slučaju je karakteristična jednačina sistema diferencijalnih

jednačina ¯ ¯
¯ λ −1 −1 ¯
¯ ¯
¯ −1 λ −1 ¯ = λ3 − 3λ − 2 = 0,
¯ ¯
¯ −1 −1 λ ¯
sa korenima λ1 = 2 i λ2,3 = −1.

Za prost realni koren λ1 = 2 partikularna rešenja tražimo u obliku
φ1,1 (t) = A1 e2t , φ2,1 (t) = B1 e2t , φ3,1 (t) = C1 e2t .
Sada je
φ01,1 (t) = 2A1 e2t , φ02,1 (t) = 2B1 e2t , φ03,1 (t) = 2C1 e2t ,
izabrani zadaci 153
pa zamenom u dati sistem diferencijalnih jednačina, posle skraćivanja sa e2t ,

nalazimo homogeni sistem jednačina
2A1 − B1 − C1 = 0
−A1 + 2B1 − C1 = 0
−A1 − B1 + 2C1 = 0,
odakle je, za C1 = 1, A1 = 1 i B1 = 1. Dakle, prostom realnom korenu

λ1 = 2 odgovaraju partikularna rešenja
φ1,1 (t) = e2t , φ2,1 (t) = e2t , φ3,1 (t) = e2t . (7.6)
Za dvostruki realni koren λ2,3 = −1 partikularna rešenja tražimo u obliku
φ1,k (t) = (Ak t + Bk )e−t ,

φ2,k (t) = (Ck t + Dk )e−t ,
φ3,k (t) = (Ek t + Fk )e−t ,
za k = 2, 3. Sada je
φ01,k (t) = (−Ak t + Ak − Bk )e−t ,

φ02,k (t) = (−Ck t + Ck − Dk )e−t ,
φ03,k (t) = (−Ek t + Ek − Fk )e−t .
Zamenom ovih partikularnih rešenja u dati sistem imamo
−Ak t − Bk + Ak = (Ck t + Dk ) + (Ek t + Fk )

−Ck t − Dk + Ck = (Ak t + Bk ) + (Ek t + Fk )
−Ek t − Fk + Ek = (Ak t + Bk ) + (Ck t + Dk ),
odakle dobijamo homogeni sistem linearnih jednačina
Ak + Ck + Ek = 0
Ak − Bk − Dk − Fk = 0
Bk − Ck + Dk + Fk = 0
Bk + Dk − Ek + Fk = 0,
čijim rešavanjem sledi
Ak = Ck = Ek = 0, Bk = −Dk − Fk ,
gde su Dk i Fk proizvoljne konstante.

Dva linearno nezavisna rešenja dobijamo stavljajući D2 = 1 i F2 = 0 (tada

je B2 = −1) i D3 = 0 i F3 = 1 (tada je B3 = −1). Tako imamo partikularna
rešenja
φ1,2 (t) = −e−t , φ2,2 (t) = e−t , φ3,2 (t) = 0 (7.7)
i
φ1,3 (t) = −e−t , φ2,3 (t) = 0, φ3,3 (t) = e−t . (7.8)
Linearnim kombinovanjem rešenja (7.6), (7.7) i (7.8) nalazimo opšte reše-
nje datog sistema
x(t) = C1 φ1,1 (t) + C2 φ1,2 (t) + C3 φ1,3 (t) = C1 e2t − (C2 + C3 )e−t
y(t) = C1 φ2,1 (t) + C2 φ2,2 (t) + C3 φ2,3 (t) = C1 e2t + C2 e−t
z(t) = C1 φ3,1 (t) + C2 φ3,2 (t) + C3 φ3,3 (t) = C1 e2t + C3 e−t ,
x0 = −x + y
y 0 = −y + 4z
z 0 = x − 4z.
Rešenje: Slično kao u prethodnim zadacima odredimo prvo karakterističnu

jednačinu datog sistema diferencijalnih jednačina
¯ ¯
¯λ + 1 −1 0 ¯¯
¯
¯ 0 λ+1 −4 ¯¯ = λ3 + 6λ2 + 9λ = 0.
¯
¯ −1 0 λ + 4¯
Njeni koreni su λ1 = 0 i λ2,3 = −3.
Za prost realni koren λ1 = 0 partikularna rešenja tražimo u obliku
φ1,1 (t) = A1 , φ2,1 (t) = B1 , φ3,1 (t) = C1 .
Sada je
φ01,1 (t) = 0, φ02,1 (t) = 0, φ03,1 (t) = 0,
pa zamenom u dati sistem diferencijalnih jednačina dobijamo homogeni sis-
tem
A1 − B1 = 0
B1 − 4C1 = 0
−A1 + 4C1 = 0,
izabrani zadaci 155
odakle je, birajući C1 = 1, A1 = 4 i B1 = 4. Dakle, prostom korenu λ1 = 0

φ1,1 (t) = 4, φ2,1 (t) = 4, φ3,1 (t) = 0. (7.9)
Za dvostruki realni koren λ2,3 = −3 partikularna rešenja tražimo za k =

2, 3 u obliku
φ1,k (t) = (Ak t+Bk )e−3t , φ2,k (t) = (Ck t+Dk )e−3t , φ3,k (t) = (Ek t+Fk )e−3t .
Sada je
φ01,k (t) = (−3Ak t + Ak − 3Bk )e−3t ,

φ02,k (t) = (−3Ck t + Ck − 3Dk )e−3t ,
φ03,k (t) = (−3Ek t + Ek − 3Fk )e−3t ,
pa zamenom ovih rešenja u dati sistem imamo
−3Ak t + Ak − 3Bk = −(Ak t + Bk ) + (Ck t + Dk )

−3Ck t + Ck − 3Dk = −(Ck t + Dk ) + 4(Ek t + Fk )
−3Ek t + Ek − 3Fk = (Ak t + Bk ) − 4(Ek t + Fk ).
odakle je
2Ak + Ck = 0
Ak − 2Bk − Dk = 0
2Ck + 4Ek = 0
Ck − 2Dk − 4Fk = 0
Ak − Ek = 0
Bk − Ek − Fk = 0.
Rešavanjem dobijenog sistema jednačina nalazimo
Ak = Ek , Bk = Ek + Fk , Ck = −2Ek , Dk = −Ek − 2Fk ,
gde su Ek i Fk proizvoljne konstante.

Dva linearno nezavisna rešenja dobijamo izborom:
a) E2 = 1 i F2 = 0, tada je A2 = 1, B2 = 1, C2 = −2 i D2 = −1, pa je
partikularno rešenje
φ2,1 (t) = (t + 1)e−3t , φ2,2 (t) = −(2t + 1)e−3t , φ2,3 (t) = te−3t . (7.10)
b) E3 = 0 i F3 = 1, tada je A3 = 0, B3 = 1, C3 = 0 i D3 = −2, pa je u ovom

slučaju
φ3,1 (t) = e−3t , φ3,2 (t) = −2e−3t , φ3,3 (t) = e−3t . (7.11)
Linearnim kombinovanjem rešenja (7.9), (7.10) i (7.11) dobijamo opšte

rešenje datog sistema
x(t) = C1 φ1,1 (t) + C2 φ1,2 (t) + C3 φ1,3 (t) = 4C1 + C2 (t + 1)e−3t + C3 e−3t
y(t) = C1 φ2,1 (t) + C2 φ2,2 (t) + C3 φ2,3 (t) = 4C1 − C2 (2t + 1)e−3t − 2C3 e−3t
z(t) = C1 φ3,1 (t) + C2 φ3,2 (t) + C3 φ3,3 (t) = C2 te−3t + C3 e−3t ,
30. Rešiti nehomogeni sistem diferencijalnih jednačina
x0 = y
y 0 = x + et .
Rešenje: Analogno kao kod rešavanja nehomogenih diferencijalnih jedna-

čina, rešićemo prvo odgovarajući homogeni sistem
x0 = y
y 0 = x.

¯ ¯
¯λ 1 ¯¯
¯ = λ2 − 1 = 0,
¯1 λ¯
sa korenima λ1 = 1 i λ2 = −1.
φ1,k (t) = Ak eλk t , φ2,k (t) = Bk eλk t , k = 1, 2.
Sada je
φ01,k (t) = Ak λk eλk t , φ02,k (t) = Bk λk eλk t .
izabrani zadaci 157
Zamenom vrednosti partikularnih rešenja u homogeni sistem diferencijal-

nih jednačina dobijamo:
a) Za vrednosti λ1 = 1, posle skraćivanja sa et , sistem jednačina
A1 − B1 = 0
A1 − B1 = 0,
odakle je A1 = B1 . Uzimajući da je B1 = 1 nalazimo A1 = 1, pa je

partikularno rešenje
φ1,1 (t) = et , φ2,1 (t) = et . (7.12)
b) Za vrednosti λ2 = −1, posle skraćivanja sa e−t , sistem jednačina
A2 + B2 = 0
A2 + B2 = 0,
odakle je A2 = −B2 . Stavljajući da je B2 = −1 dobijamo A2 = 1, pa je
φ1,2 (t) = e−t , φ2,2 (t) = −e−t . (7.13)
Linearnim kombinovanjem rešenja (7.12) i (7.13) nalazimo opšte rešenje

datog sistema
x(t) = C1 φ1,1 (t) + C2 φ1,2 (t) = C1 et + C2 e−t

y(t) = C1 φ2,1 (t) + C2 φ2,2 (t) = C1 et − C2 e−t ,
gde su C1 i C2 poizvoljne konstante.

Na osnovu rešenja odgovarajućeg homogenog sistema rešićemo neho-
mogeni sistem Ojlerovim metodom. Kako su slobodni članovi g1 (t) = 0 i
g2 (t) = et i kako je µ = 1 = λ1 , partikularna rešenja tražimo u obliku
g1 (t) = (At + B)et ,

g2 (t) = (Ct + D)et .
Diferenciranjem partikularnih rešenja nalazimo
g10 (t) = et (At + A + B),

g20 (t) = et (Ct + C + D),
pa zamenom u dati nehomogeni sistem jednačina imamo
A + B − D + (A − C)t = 0
−B + C + D − 1 + (C − A)t = 0.
Odavde dobijamo sistem linearnih jednačina
A−C =0
A+B−D =0
−B + C + D = 1,

1 1
A=C= , B =D− ,
2 2
gde je D proizvoljna konstanta. Izborom, na primer D = 1/2, imamo da je
B = 0. Tako dobijamo partikularna rešenja
1 t
g1 (t) = te ,
2
1
g2 (t) = (t + 1)et .
2
Opšte rešenje datog nehomogenog sistema diferencijalnih jednačina se nalazi
sabiranjem opšteg rešenja homogenog dela i dobijenog partikularnog rešenja,
1
x(t) = C1 et + C2 e−t + tet
2
³ 1´ t 1
y(t) = C1 + e − C2 e−t + tet ,
2 2
Rešimo u nastavku isti nehomogeni sistem Lagranžovim metodom vari-
jacije konstanata. Polazeći od rešenja homogenog sistema
x(t) = C1 et + C2 e−t
y(t) = C1 et − C2 e−t ,
pretpostavljajući da su konstante C1 i C2 funkcije nezavisne promenljive t

dobijamo linearni sistem jednačina po C10 (t) i C20 (t)
C10 (t)et + C20 (t)e−t = 0

C10 (t)et − C20 (t)e−t = et .
izabrani zadaci 159
Njegovim rešavanjem nalazimo
1 1
C10 (t) = , C20 (t) = − e2t ,
2 2
pa je
1 1
C1 (t) = t + C1∗ , C2 (t) = − e2t + C2∗ ,
2 4
gde su C1∗ i C2∗ konstante. Dakle, opšte rešenje nehomogenog sistema dife-
rencijalnih jednačina je
³1 ´ ³ 1 ´
x(t) = t + C1∗ et + − e2t + C2∗ e−t
2 4
³1 ´ ³ 1 ´
y(t) = t + C1 e − − e2t + C2∗ e−t ,
∗ t
2 4
odnosno
³ 1´ t 1 t
x(t) = C1∗ − e + C2∗ e−t + te
4 2
³ 1´ t 1 t
y(t) = C1∗ + e − C2∗ e−t + te .
4 2
x0 = 3x − 4y + e−2t
y 0 = x − 2y − 3e−2t .
Rešenje: Kao u prethodnom zadatku, rešićemo prvo odgovarajući homogeni

sistem
x0 = 3x − 4y
y 0 = x − 2y.

¯ ¯
¯λ − 3 4 ¯¯
¯ = λ2 − λ − 2 = 0,
¯ −1 λ + 2¯
sa korenima λ1 = −1 i λ2 = 2.

φ1,k (t) = Ak eλk t , φ2,k (t) = Bk eλk t , k = 1, 2.
Sada je
φ01,k (t) = Ak λk eλk t , φ02,k (t) = Bk λk eλk t .
Zamenom partikularnih rešenja u dati homogeni sistem jednačina dobi-
jamo:
a) Za vrednosti λ1 = −1, posle skraćivanja sa e−t , sistem jednačina
A1 − B1 = 0
A1 − B1 = 0,
odakle je A1 = B1 . Uzimajući da je B1 = 1 nalazimo da je A1 = 1, pa je

partikulrano rešenje koje odgovara ovoj vrednosti parametra λ
φ1,1 (t) = e−t , φ2,1 (t) = e−t . (7.14)
b) Za vrednosti λ2 = 2, posle skraćivanja sa e2t , sistem jednačina
A2 − 4B2 = 0
A2 − 4B2 = 0,
odakle je A2 = 4B2 . Stavljajući da je B2 = 1 imamo da je A2 = 4, pa je

partikulrano rešenje u ovom slučaju
φ1,2 (t) = 4e2t , φ2,2 (t) = e2t . (7.15)
Linearnim kombinovanjem rešenja (7.14) i (7.15) dobijamo opšte rešenje

datog sistema
x(t) = C1 φ1,1 (t) + C2 φ1,2 (t) = C1 e−t + 4C2 e2t

y(t) = C1 φ2,1 (t) + C2 φ2,2 (t) = C1 e−t + C2 e2t ,

Na osnovu rešenja odgovarajućeg homogenog sistema rešićemo neho-
mogeni sistem Ojlerovim metodom. Kako su slobodni članovi g1 (t) = e−2t
i g2 (t) = −3e−2t i kako je µ = −2 6= λ1,2 , partikularna rešenja tražimo u
obliku
g1 (t) = Ae−2t , g2 (t) = Be−2t .
izabrani zadaci 161
Odavde je
g10 (t) = −2Ae−2t , g20 (t) = −2Be−2t ,
pa zamenom u dati nehomogeni sistem jednačina nalazimo, posle skraćivanja
sa e−2t , sistem
5A − 4B = −1
A = 3,
odakle zaključujemo da je
A = 3, B = 4.
Na taj način dobijamo partikularna rešenja
g1 (t) = 3e−2t ,
g2 (t) = 4e−2t .
Opšte rešenje datog nehomogenog sistema diferencijalnih jednačina je
x(t) = C1 e−t + 4C2 e2t + 3e−2t

y(t) = C1 e−t + C2 e2t + 4e−2t ,

Rešimo isti nehomogeni sistem Lagranžovim metodom varijacije kon-
stanata. Polazeći od rešenja homogenog sistema
x(t) = C1 e−t + 4C2 e2t

y(t) = C1 e−t + C2 e2t ,
pretpostavimo da su konstante C1 i C2 funkcije nezavisne promenljive t.

Vrednosti C10 (t) i C20 (t) nalazimo rešavanjem sistem jednačina
C10 (t)e−t + 4C20 (t)e2t = e−2t

C10 (t)e−t + C20 (t)e2t = −3e−2t .
Tako dobijamo
13 −t 4 −4t
C10 (t) = − e , C20 (t) = e ,
3 3
pa je
13 −t 1
C1 (t) = e + C1∗ , C2 (t) = − e−4t + C2∗ ,
3 3
gde su C1∗ i C2∗ konstante. Opšte rešenje nehomogenog sistema diferencijalnih

jednačina je
³ 13 ´ ³ 1 ´
x(t) = e−t + C1∗ e−t + 4 − e−4t + C2∗ e2t
3 3
³ 13 ´ ³ 1 ´
y(t) = e−t + C1∗ e−t + − e−4t + C2∗ e2t ,
3 3
odnosno,
x(t) = C1∗ e−t + 4C2∗ e2t + 3e−2t

y(t) = C1∗ e−t + C2∗ e2t + 4e−2t .
x0 = −2y + 3t
y 0 = 2x + 4.
Rešenje: Rešićemo prvi odgovarajući homogeni sistem jednačina
x0 = −2y
y 0 = 2x.

¯ ¯
¯ λ 2¯
¯ ¯ 2
¯ −2 λ ¯ = λ + 4,
pa je λ1,2 = ±2i. Kako su koreni karakteristične jednačine konjugovano

kompleksni brojevi, partikularno rešenje tražimo u obliku
φk (t) = (Ak + iBk )(cos 2t + i sin 2t), k = 1, 2.
Sada je
φ0k (t) = (Ak + iBk )(−2 sin 2t + 2i cos 2t),
pa zamenom ovih vrednosti u homogeni sistem diferencijalnih jednačina i
izjednačavanjem realnih i imaginarnih delova imamo
(2A1 + 2B2 ) sin 2t + (2B1 − 2A2 ) cos 2t = 0

(−2B1 + 2A2 ) sin 2t + (2A1 + 2B2 ) cos 2t = 0,
izabrani zadaci 163
odakle nalazimo sistem linearnih jednačina
2A1 + 2B2 = 0
−2A2 + 2B1 = 0,
čijim rešavanjem dobijamo da je
A1 = −B2 , B1 = A2 ,
gde su A2 i B2 proizvoljne konstante.

Dva linearno nezavisna partikularna rešenja odredićemo, na primer, izbo-
rom A2 = −i i B2 = 0,
φ1 (t) = cos 2t + i sin 2t

φ2 (t) = sin 2t − i cos 2t.
Realni i imaginarni deo su linearno nezavisna rešenja pa je opšte rešenje ho-

mogene diferencijalne jednačine linearna kombinacija dobijenih partikularnih
rešenja
x(t) = C1 cos 2t + C2 sin 2t

y(t) = C1 sin 2t − C2 cos 2t,

Rešimo sada dati nehomogeni sistem. Kako su slobodni članovi 3t i 4 i
kako µ = 0 6= λ1,2 , partikularna rešenja tražimo u obliku
g1 (t) = At + B, g2 (t) = Ct + D.
Odavde je
g10 (t) = A, g20 (t) = C,
pa zamenom u dati nehomogeni sistem jednačina nalazimo
−2D − A + (−2C + 3)t = 0

2B − C + 4 + 2At = 0.
Iz datog sistema sledi sistem linearnih jednačina
A + 2D = 0
2C = 3
2B − C = −4
2A = 0,

5 3
A = D = 0, B=− , C= .
4 2
Na osnovu ovog partikularna rešenja su
5 3
g1 (t) = − , g2 (t) = t.
4 2
Opšte rešenje datog nehomogenog sistema diferencijalnih jednačina je zbir
rešenja homogenog dela i dobijenog partikularnog rešenja
5
x(t) = C1 cos 2t + C2 sin 2t −
4
3
y(t) = C1 sin 2t − C2 cos 2t + t.
2
33. Brzina hlad̄enja tela proporcionalna je razlici temperature tela i okoline.

Pretpostavimo da faktor proporcionalnosti k linearno zavisi od tempera-
ture
k = k0 (1 + αt),
gde su k0 i α parametri koji definišu datu linearnu zavisnost. Odrediti
zavisnost temperature tela Q od vremena t, ako je u početnom trenutku
(za t = 0), temperatura tela 100 stepeni, a temperatura okoline 20 stepeni.
Rešenje: Brzina hlad̄enja tela proporcionalna je razlici temperature tela i

okoline. Dakle,
dQ
= k(Q − 20) = k0 (1 + αt)(Q − 20).
dt
Ovo je diferencijalna jednačina koja razdvaja promenljive
dQ
= k0 (1 + αt) dt.
Q − 20
Njenim rešavanjem dobijamo
2
Q − 20 = Cek0 (t+αt /2)
.
Vrednost konstante C odred̄ujemo iz početnih uslova (za t = 0 je Q = 100).

Dobijamo C = 80. Dakle, temperatura tela će se menjati po zavisnosti
2
Q(t) = 80ek0 (t+αt /2)
+ 20.
izabrani zadaci 165
34. Automobil mase m kreće se pravolinijski. Od trenutka kada je brzina tela

bila jednaka nuli, na automobil deluje sila motora, koja je proporcionlna
vremenu sa faktorom proporcionalnosti km . Istovremeno na automobil
deluje sila otpora sredine koja je proporcionalna brzini sa faktorom pro-
porcionalnosti ks . Odrediti zavisnost brzine automobila od vremena.
Rešenje: Sila koja u svakom trenutku deluje na automobil jednaka je razlici

sile motora F1 i sile otpora sredine F2 ,
F = F1 − F2 .
Po drugom Njutnovom zakonu je s jedne strane
dv
F =m·a=m· .
dt
S druge strane sila motora je proporcionalna vremenu, a sila otpora sredine

brzini tela, pa je F1 = km t i F2 = ks v. Izjednačavanjem dobijamo
dv
m· = mv 0 = km t − ks v.
dt
Ovo je linearna diferencijalna jednačina
ks km
v0 + v= t,
m m
km ³ m´
v(t) = t− + Ce−ks t/m .
ks ks
Vrednost konstante C odred̄ujemo iz početnih uslova (za t = 0 je v = 0).

Tako imamo
km m
C= .
ks2
Dakle, zavisnost brzine automobila od vremena je
km ³ m ´ km m −ks t/m
v(t) = t− + 2 e .
ks ks ks
35. Lanac dužine 20 m visi preko kotura, tako da na jednoj strani kotura
visi 8 m lanca. Naći potrebno vreme da bi lanac skliznuo sa kotura uz
pretpostavku da je sila trenja jednaka nuli. Za ubrzanje zamljine teže
uzeti da je g = 10 m/s2 .
Rešenje: Obeležimo masu lanca sa m i njegovo pomeranje u vremenu sa

x. Posle vremena t, na jednoj strani kotura visiće 8 − x metara lanca, a na
drugoj 12 + x metara. Razlika dužina je dakle 4 + 2x metara. Masa ove
razlike je (4 + 2x)m/20 kilograma. Sila koju ova masa prouzrokuje jednaka
je
(4 + 2x)m
F = .
2
S druge strane, po drugom Njutnovom zakonu sila je jednaka proizvodu mase
tela i ubrzanja
d2 x
F = ma = m 2 .
dt
Izjednačavanjem imamo
d2 x (4 + 2x)m
m 2
= .
dt 2
Ovo je nehomogena diferencijlna jednačina drugog reda sa konstantnim koefi-
cijentima. Posle skraćivanja sa m dobijamo
x00 − x = 2.
x(t) = C1 et + C2 e−t − 2,
pa je brzina pomeranja lanca
v(t) = x0 (t) = C1 et − C2 e−t .
Koeficijente C1 i C2 odred̄ujemo iz početnih uslova. U početnom trenutku

t = 0 pomeraj x i brzina lanca v su bili jednaki nuli, pa je
C1 + C2 = 2
C1 − C2 = 0.
Rešavanjem ovog sistema jednačina dobijamo da je C1 = C2 = 1, pa je
x(t) = et + e−t − 2.
izabrani zadaci 167
Da bi lanac potpuno skliznuo sa kotura potrebno je da se odmota 8 metara.

Dakle, treba rešiti jednačinu
et + e−t − 2 = 8.
Uvod̄enjem smene et = p, dobijamo kvadratnu jednačinu
p2 − 10p + 1 = 0,
čije rešenje je √
10 ± 96
p1,2 = ,
2
pa je √
t1,2 = log(5 ± 2 6).
Od dobijena dva rešenja, zbog prirode problema, uzećemo samo pozitivno
rešenje za t. √
t = log(5 + 2 6) s.
36. Električno kolo na Slici 7.1 se sastoji od redne veze kalema induktivnosti
L = 0.1 henrija, otpornika otpornosti R = 10 oma i kondenzatora ka-
paciteta C = 50 mikrofarada. Odrediti količinu elektriciteta i struju
koja protiče kroz kolo, ako je u početnom trenutku količina elektriciteta
q = 0.05, a struja i = 0.
Slika 7.1
Rešenje: U kolu nema izvora naizmenične struje pa je
d2 q dq q
L 2
+R + = 0,
dt dt C
odnosno
0.1q 00 + 10q 0 + 20.000q = 0.
Ovo je homogena diferencijalna jednačina sa konstanim koeficijentima. Nje-
nim rešavanjem nalazimo
¡ √ √ ¢
q(t) = e−50t A cos(50 79 t) + B sin(50 79 t) ,
gde su A i B realne konstante. Diferenciranjem po t dobijamo da je

dq ¡√ √ √ √ ¢
i(t) = = 50e−50t ( 79B − A) cos(50 79 t) − (B + 79A) sin(50 79 t) .
dt
Konstante A i B odred̄ujemo iz početnih uslova. Za t = 0 je q(0) = 0.05 i
i(0) = 0. Tako imamo
0.05
A = 0.05, B=√ .
79
Dakle, količina elektriciteta i struja koje protiču kroz kolo su
³ √ 0.05 √ ´
q(t) = e−50t 0.05 cos(50 79 t) + √ sin(50 79 t) ,
79
200 −50t √
i(t) = − √ e sin(50 79 t).
79
37. Električno kolo na Slici 7.2 se sastoji od redne veze kalema induktivnosti
L = 0.1 henrija, otpornika otpornosti R = 10 oma, kondenzatora ka-
paciteta C = 100 mikrofarada i izvora električne energije E = 100 volti.
Odrediti količinu elektriciteta i struju koja protiče kroz kolo, ako je u
početnom trenutku količina elektriciteta q = 0, a struja i = 0.
Slika 7.2
izabrani zadaci 169
Rešenje: U ovom slučaju je
d2 q dq q
L 2
+R + = E,
dt dt C
odnosno
0.1q 00 + 10q 0 + 10.000q = 100.
Ovo je nehomogena diferencijalna jednačina sa konstanim koeficijentima.
¡ √ √ ¢
q(t) = e−50t A cos(50 39 t) + B sin(50 39 t) + 0.01,
gde su A i B realne konstante. Kao u prethodnom zadatku, diferenciranjem

po t imamo u nastavku da je
dq ¡ √ √ √ √ ¢
i(t) = = 50e−50t (−A + 39B) cos(50 39 t) − (B + 39A) sin(50 39 t) .
dt
Konstante A i B odred̄ujemo iz početnih uslova za t = 0 ( q(0) = 0 i i(0) = 0).
0.01
A = −0.01, B = −√ .
39
Količina elektriciteta i struja koje protiču kroz kolo su u ovom slučaju

³ √ 0.01 √ ´
q(t) = e−50t −0.01 cos(50 39 t) − √ sin(50 39 t) + 0.01,
39
√ −50t √
i(t) = −2 39e sin(50 39 t).
3
KOMPLEKSNA
ANALIZA
1. FUNKCIJE KOMPLEKSNE
PROMENLJIVE
Neka je R skup realnih brojeva, a C skup kompleksnih brojeva.
DEFINICIJA 1.1 Ako je E ⊂ R, preslikavanje f : E 7→ C se naziva kompleksna
funkcija realne promenljive. Ako je E ⊂ C, preslikavanje f : E 7→ C se naziva
kompleksna funkcija kompleksne promenljive.
Za kompleksnu funkciju f realne promenljive t ∈ [a, b] datu sa f (t) = x(t)+
iy(t) često se kaže da je zadata u parametarskom obliku. Na primer, f (t) =
r cos t + ir sin t, t ∈ [0, 2π), definiše kružnicu poluprečnika r u kompleksnoj
ravni.
171
172 kompleksna analiza
DEFINICIJA 1.2 Pod okolinom tačke z0 u kompleksnoj ravni podrazumeva se

skup svih tačaka z u ovoj ravni za koje je |z − z0 | < ε, gde je ε data pozitivna
konstanta koja se zove poluprečnik okoline.
DEFINICIJA 1.3 Kriva odred̄ena sa x = x(t) i y = y(t), tj. z = z(t) =

x(t)+iy(t), gde su x i y realne neprekidne funkcije realne promenljive t na segmentu
[a, b], zove se neprekidna kriva.
DEFINICIJA 1.4 Neprekidna kriva z = z(t), t ∈ [a, b], zove se Žordanova1

kriva ili prosta kriva ako različitim vrednostima t1 , t2 ∈ [a, b] parametra t odgovaraju
različite tačke z(t1 ), z(t2 ).
Žordanova kriva ne može se svesti na tačku i ona nema višestrukih tačaka.
DEFINICIJA 1.5 Neprekidna kriva z = z(t), t ∈ [a, b], koje se od Žordanove

krive razlikuje po tome što je z(a) = z(b), naziva se zatvorena Žordanova kriva.
DEFINICIJA 1.6 Žordanova ili zatvorena Žordanova kriva x = x(t), y =

y(t), t ∈ [a, b], naziva se glatkom ako su izvodi ẋ i ẏ neprekidne funkcije na segmentu
[a, b] i ako je na tom segmentu ẋ(t)2 + ẏ(t)2 > 0.
Za svaku zatvorenu Žordanovu krivu važi sledeća teorema:
TEOREMA 1.1 Zatvorena Žordanova kriva Γ deli ravan na dve otvorene

oblasti i ona je njihova zajednička granica. Jedna od ovih oblasti je ograničena
i zove se unutrašnja (u oznaci int Γ ), a druga je neograničena i naziva se
spoljašnja u odnosu na datu krivu (u oznaci ext Γ ), tj. važi
z-ravan = Γ ∪ int Γ ∪ ext Γ.
Dokaz ove teoreme je veoma komplikovan. Žordanov dokaz (1887) nije

bio besprekoran, čak ni u slučaju poligona. Korektan dokaz dao je tek 1905.
američki matematičar Osvald Veblen2
DEFINICIJA 1.7 Oblast G je jednostruka (prosto) povezana u konačnoj z-ravni

ako za svaku zatvorenu Žordanovu krivu Γ ⊂ G važi int Γ ⊂ G. Ostale oblasti su
višestruko povezane.
Na Slici 1.1 prikazane su, redom, jednostruko, dvostruko i trostruko

povezane oblasti.
1 Marie Ennemond Camille Jordan (1838 – 1922), francuski matematičar.

2 Oswald Veblen (1880 – 1960), američki matematičar.
granicna vrednost i neprekidnost 173
Slika 1.1
Višestruko povezana oblast može se na različite načine, pomoću za-

seka pretvoriti u jednostruku oblast. Na Slici 1.2 je prikazano kako se iz
jedne dvostruko povezane oblasti dobija jednostruko povezana oblast (pri
obilaženju zaseci se ne mogu presecati).
Slika 1.2
2. GRANIČNA VREDNOST I
NEPREKIDNOST
DEFINICIJA 2.1 Kaže se da je A granična vrednost funcije z 7→ f (z) kada
z → a ako važi
(∀ε > 0)(∃δ(ε) > 0) (∀z) |z − a| < δ(ε) ⇒ |f (z) − A| < ε.
Granična vrednost se standardno označava sa

lim f (z) = A.
z→a
Za realne funkcije imali smo levu i desnu graničnu vrednost. U nekoj tački
a u kompleksnoj ravni promenljiva z se može približavati po bezbroj mnogo
pravaca, što znači da se može uvesti granična vrednost u pravcu:
DEFINICIJA 2.2 Granična vrednost kompleksne funkcije z 7→ f (z), kada z → a

duž poluprave L sa početkom u tački a koja gradi ugao α sa realnom osom (limes u
pravcu), definiše se sa
lim f (z) = lim f (a + ρeiα ) (ρ > 0).

z→a
z∈L
ρ→0+
TEOREMA 2.1 Za postojanje limz→a f (z) potrebno je, ali ne i dovoljno,

da su svi limesi u pravcu med̄usobno jednaki. Ako postoji granična vrednost
funkcije, ona je jedinstvena.
Granične vrednosti funkcije više promenljivih imaju iste osobine kao i

funkcije realne promenljive. Neka je lim f (z) = A i lim g(z) = B. Tada
z→a z→a
važe jednakosti:
¡ ¢ ¡ ¢
lim f (z) ± g(z) = A ± B, lim f (z)g(z) = AB,
z→a z→a
f (z) A
lim = , B 6= 0.
z→a g(z) B
Neprekidnost funkcija kompleksne promenljive u tački i u oblasti definišu

se na isti način kao kod funkcija realne promenljive. Na primer, funkcija
z 7→ f (z) je neprekidna u tački a ako i samo ako je
lim f (z) = f (a).

z→a
Ako je f (z) = u(x, y) + iv(x, y) neprekidna, tada su neprekidne i funkcije u

i v. Naravno, važi i obrnuto.
Osnovne operacija primenjene na neprekidne funkcije dovode opet do
neprekidnih funkcija:
TEOREMA 2.2 Ako su funkcije f i g kompleksne promenljive z neprekidne

u tački z0 , tada su funkcije f + g, f − g, f g neprekidne u tački z0 . Ako je
g(z0 ) 6= 0, tada je f /g neprekidna funkcija u tački z0 .
izvod funkcije kompleksne promenljive 175
3. IZVOD FUNKCIJE KOMPLEKSNE

PROMENLJIVE
DEFINICIJA 3.1 Neka su: z 7→ f (z) kompleksna funkcija definisana u oblasti
G i L ⊂ G poluprava sa početnom tačkom a koja zaklapa ugao α sa pozitivnim
smerom x-ose. Ako količnik
f (z) − f (a)
z−a
teži konačnoj i odred̄enoj granici kada z → a duž L, kaže se da funkcija f¡ ima izvod
¢0
u tački a u pravcu α i ova granična vrednost označava se sa fα0 (a) ili sa f (a) α .
Ako se uvedu polarne koordinate (Slika 3.1),
tada je
z − a = ρ(cos α + i sin α) = ρ cis α.
Sada se izvod u pravcu α može definisati sa
f (a + ρ cis α) − f (a)
fα0 (a) = lim
ρ→0+ ρ cis α
pod uslovom da ova granična vrednost postoji. Slika 3.1
DEFINICIJA 3.2 Ako za kompleksnu funkciju f definisanu u oblasti G postoji

konačna granična vrednost
f (z) − f (a)
lim ,
z→a
a,z∈G
z−a
kaže se da funkcija f ima izvod u tački a ili da je diferencijabilna u tački a. Ovaj

izvod označava se sa f 0 (a).
PRIMER 3.1. Za funkciju z 7→ f (z) = z̄ imamo
f (z) − f (a) z̄ − ā ρ(cos α − i sin α)

= = .
z−a z−a ρ(cos α + i sin α)
Ako ρ → 0+, ovaj količnik priraštaja ima graničnu vrednost
(cos α − i sin α)2 ≡ cis (−2α).
Dakle,
(z̄)0α = cis (−2α),
tj. ovaj izvod u pravcu α zavisi od α u svakoj tački z-ravni i prema tome, funkcija z 7→ z̄
nema izvod ni u jednoj tački z-ravni.
PRIMER 3.2. Za funkciju z 7→ f (z) = z Re z je
f (z) − f (a) z Re z − a Re a
= → Re a + a cos α cis (−α) (ρ → 0+).
z−a z−a
Ova granična vrednost ne zavisi od α samo ako je a = 0, ali iz ovog još ne sledi da funkcija
ima izvod kada z → 0. Kako je
z Re z
lim = lim Re z = 0,
z→0 z z→0
zaključujemo da funkcija f zaista ima izvod u tački z = 0.

Dakle, funkcija z 7→ z Re z ima izvod samo u tački z = 0.
Izvod kompleksne funkcije f u proizvoljnoj tački možemo predstaviti

pomoću granične vrednosti
f (z + ∆z) − f (z)
f 0 (z) = lim ,
∆z→0 ∆z
ukoliko ova postoji, dakle, na potpuno isti način kao kod izvoda realne
funkcije x 7→ f (x), s tim što je ovde ∆z = ∆x + i∆y.
4. KOŠI-RIMANOVI USLOVI
Iz zahteva diferencijabilnosti funkcije f (z) u tački z proističu veoma važni
uslovi za realni i imaginarni deo te funkcije u okolini tačke (x, y). Ti uslovi su
poznati kao Koši-Rimanovi uslovi, koji će biti formulisani u sledeće dve
teoreme.
TEOREMA 4.1 (Potrebni uslovi diferencijabilnosti) Da bi funkcija
z 7→ f (z) = u(x, y) + iv(x, y)
bila diferencijabilna u tački z = x + iy = (x, y), potrebno je da u ovoj tački

postoje parcijalni izvodi
∂u ∂u ∂v ∂v
, , , ,
∂x ∂y ∂x ∂y
i da su ispunjeni Koši-Rimanovi uslovi
∂u ∂v ∂u ∂v
= , =− . (4.1)
∂x ∂y ∂y ∂x
Kosi-Rimanovi uslovi 177
Dokaz. Pretpostavimo da je f diferencijabilna funkcija u tački z ∈ G. Tada

granična vrednost
f (z + ∆z) − f (z)
f 0 (z) = lim
∆z→0 ∆z
postoji, bez obzira na koji način tačka z + ∆z (∈ G) teži ka z kada ∆z → 0.
Prema definiciji izvoda imamo
u(x + ∆x, y + ∆y) + iv(x + ∆x, y + ∆y) − u(x, y) − iv(x, y)
f 0 (z) = lim .
∆x→0 ∆x + i∆y
∆y→0
(4.2)
Kako f 0 (z) postoji, to granična vrednost na
desnoj strani (4.2) postoji, što obezbed̄uje posto-
janje parcijalnih izvoda funkcija u i v. Istovremeno,
njen izvod ne zavisi od pravca. Da bismo došli do
granične vrednosti, pustićemo da z + ∆z teži tački
z tako da izračunavanje bude što prostije. Na Slici
4.1 su prikazana dva pravca približavanja tački z:
1◦ – duž poluprave sa početnom tačkom z koja zak-
lapa ugao α = 0 sa pozitivnim smerom x-ose, i 2◦ –
duž poluprave sa početnom tačkom z koja zaklapa
ugao α = π/2 sa pozitivnim smerom x-ose. Slika 4.1
Po pravcu 1◦ je ∆z = ∆x (tj. ∆y = 0, ∆x −→ 0), te iz (4.2) imamo

¡ ¢0 u(x + ∆x, y) − u(x, y) v(x + ∆x, y) − v(x, y)
f (z) α=0 = lim + i lim ,
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
tj.
¡ ¢0 ∂u ∂v
f (z) α=0 = +i . (4.3)
∂x ∂x
Po pravcu 2◦ je ∆z = i∆y, (tj. ∆x = 0, ∆y −→ 0), tako da iz (4.2) sledi
¡ ¢0 u(x, y + ∆y) − u(x, y) v(x, y + ∆y) − v(x, y)
f (z) α=π/2 = lim + i lim ,
∆y→0 i∆y ∆y→0 i∆y
odakle je
¡ ¢0 ∂u ∂v
f (z) α=π/2 = −i + . (4.4)
∂y ∂y
Izjednačavanjem (4.3) i (4.4) (jer na osnovu pretpostavke postoji izvod u
tački z) dobijamo
∂u ∂v ∂v ∂u
+i = −i .
∂x ∂x ∂y ∂y
Odavde slede relacije (4.1). ¤
Uslovi dati u Teoremi 4.1 su samo potrebni, ali ne i dovoljni. U sledećoj

teoremi se pokazuje da su Koši-Rimanovi uslovi dovoljni uz dopunski uslov
da su funkcije (x, y) 7→ u(x, y) i (x, y) 7→ v(x, y), diferencijabilne u tački
(x, y).
TEOREMA 4.2 (Dovoljni uslovi diferencijabilnosti) Ako su funkcije
u(x, y) i v(x, y) diferencijabilne u tački (x, y) i zadovoljavaju Koši-Rimanove
uslove (4.1), tada je funkcija f (z) = u(x, y) + iv(x, y) diferencijabilna u tački
z = x + iy.
Vodeći računa o Koši-Rimanovim uslovima, izvod f 0 može se predstaviti
na sledeća četiri ekvivalentna načina:
∂u ∂v ∂v ∂u ∂u ∂u ∂v ∂v
f 0 (z) = +i = −i = −i = + .
∂x ∂x ∂y ∂y ∂x ∂y ∂y ∂x
Koši-Rimanovi uslovi (4.1) se koriste pri ispitivanju različitih svojstava

diferencijabilnih kompleksnih funkcija.
5. ANALITIČKE FUNKCIJE
DEFINICIJA 5.1 Kaže se da je kompleksna funkcija z 7→ f (z) analitička u tački
a ako je ona diferencijabilna u nekoj okolini tačke a.
DEFINICIJA 5.2 Kompleksna funkcija z 7→ f (z) je analitička u jednoj oblasti
ako je analitička u svakoj tački ove oblasti.
PRIMER 5.1. Na osnovu Primera 3.2 sledi da je funkcija z 7→ z Re z diferencijabilna u
tački z = 0, ali nije u toj tački analitička.
DEFINICIJA 5.3 Funkcija koja je analitička u svim tačkama konačne ravni

(dakle, svuda izuzev u +∞) naziva se cela funkcija.
Cele funkcije su, na primer, funkcije ez , sin z, cos z. Funkcija
z
f (z) =
(z − 1)(z + 3)2
nije analitička samo u tačkama z = 1 i z = −3, koje nazivamo polovima

funkcije. Za takvu funkciju kažemo da je meromorfna (videti Odeljak 12).
Za analitičke funkcije važe sva pravila diferenciranja kao za funkcije realne
promenljive, što znači da važi ista tablica izvoda, kao i prateće teoreme.
elementarne funkcije 179
DEFINICIJA 5.4 Realna funkcija (x, y) 7→ U (x, y) zove se harmonijska u oblasti

∂2U ∂2U
G ako su za svako (x, y) ∈ G parcijalni izvodi i neprekidni i ako je
∂x2 ∂y 2
∂2U ∂2U
+ = 0. (5.1)
∂x2 ∂y 2
Jednačina (5.1) zove se Laplasova parcijalna jednačina sa dve promen-

ljive. Rešenja jednačine (5.1) zovu se potencijalne funkcije ili logaritamski
potencijali.
Jedno partikularno rešenje jednačine (5.1) je
1
U (x, y) = log p ,
(x − a)2 + (y − b)2
gde su a i b proizvoljne realne konstante.

TEOREMA 5.1 Ako je funkcija z 7→ f (z) = u(x, y) + iv(x, y) analitička u
oblasti G, funkcije u i v su harmonijske u istoj oblasti.
Koristićemo (bez dokaza) činjenicu da su izvodi analitičke funkcije u tački,
takod̄e analitičke funkcije u istoj tački.
Neka je funkcija z 7→ f (z) = u(x, y) + iv(x, y) analitička u tački z. Njen
izvod
∂u ∂v ∂v ∂u
f 0 (z) = + i , tj. f 0 (z) = −i
∂x ∂x ∂y ∂y
je takod̄e analitička funkcija u istoj tački, kao što je navedeno.
Drugi izvod f 00 je takod̄e analitička funkcija u tački z, te je
∂2u ∂2v
f 00 (z) = 2
+ i 2, (5.2)
∂x ∂x
2
∂ u ∂2v
f 00 (z) = − 2 − i 2 . (5.3)
∂y ∂y
Kako su izvodi f 0 , f 00 , . . . neprekidne funkcije, isti će biti slučaj i sa parci-

jalnim izvodima ma kog reda funkcije u i v.
Iz (5.2) i (5.3) izlazi
∂2u ∂2u ∂2v ∂2v

+ 2 =0 i + = 0,
∂x2 ∂y ∂x2 ∂y 2
tj. u i v su rešenja iste Laplasove parcijalne jednačine (5.1). Ovim je završen

dokaz Teoreme 5.1. ¤
6. ELEMENTARNE FUNKCIJE
U ovom odeljku razmatramo neke elementarne kompleksne funkcije.
1◦ Potencijalna funkcija
f (z) = z n (n prirodan broj) analitička je u celoj ravni. Njen izvod jednak
je (z n )0 = nz n−1 . Linearna kombinacija stepena 1, z, z 2 , . . . , z n je komplek-
sni polinom
P (z) = a0 z n + a1 z n−1 + · · · + an−1 z + an
i on je takod̄e analitička funkcija za svako z.

Ako su P i Q polinomi po z, funkcija f odred̄ena sa f (z) = P (z)/Q(z),
naziva se racionalna funkcija. Ona je analitička za svako z osim za vred-
nosti za koje je Q(z) = 0, tj. za korene polinoma Q.
2◦ Koren
Za z = ρeiθ 6= 0, jednačina wn = z (n ∈ N) ima po w tačno n različitih
korena odred̄enih formulom
³ θ + 2kπ θ + 2kπ ´
wk = ρ1/n cos + i sin (k = 0, 1, . . . , n − 1).
n n
Ako z opisuje jednu konturu γ, svaki od korena wk menja se neprekidno.

Zbog jednostavnosti, posmatrajmo slučaj kada je kontura γ kružnica. Raz-
likovaćemo tri slučaja koja su prikazana na Slici 6.1 u specijalnom slučaju za
n=3:
a) 0 ∈ ext γ
Kada tačka z opiše kružnicu γ, svaki od korena w0 , w1 , . . . , wn−1 opiše
takod̄e zatvorenu konturu: Γ0 , Γ1 , . . . , Γn−1 . Ove konture imaju isti oblik,
ne seku se i njihove ose koje prolaze kroz koordinatni početak pomerene su
med̄usobno za ugao 2π/n (videti Sliku 6.1a za n = 3). Neprekidne funkcije
w0 , w1 , . . . , wn−1 nazivaju se grane ,,multiformne funkcije z 7→ z 1/n ”.
b) 0 ∈ int γ
Kada z opiše u pozitivnom smislu kružnicu γ, argument θ ima vrednost
θ+2π. Kada tačka z opiše k puta uočenu konturu, argument θ uzima vrednost
θ + 2kπ. Krajnja vrednost korena wk jednaka je početnoj vrednosti korena
wk+1 , što znači da konture koje opišu tačke w0 , w1 , . . . , wn−1 obrazuju jednu
jedinstvenu zatvorenu konturu (Slika 6.1b, n = 3). Tačka z = 0 u kojoj
kao da se sjedinjuju sve grane multiformne funkcije z 7→ z 1/n zove se tačka

granjanja ili algebarski kritički singularitet.
c) 0 ∈ γ
Ovo je granični slučaj prethodno opisanog slučaja. Sve grane se sjedi-
njuju u koordinatnom početku obrazujući ,,listove” istog oblika i pomerene
med̄usobno za ugao 2π/n (Slika 6.1c, n = 3).
Slika 6.1 Grane korenske funkcije z 7→ z 1/3
3◦ Eksponencijalna funkcija
Eksponencijalna funkcija z 7→ ez definiše se graničnom vrednošću
¡ z ń
ez = lim 1 + .
n→+∞ n
³ z ń
Za niz zn = 1 + (n ∈ N, z = x + iy) dokazuje se
n
Ã !n/2
³ x ´2 y 2
lim |zn | = lim 1+ + 2
n→+∞ n→+∞ n n
( Ã !)
n ³ x ´2 y 2
= exp lim log 1 + + 2 = ex
n→+∞ 2 n n
i
y/n
lim arg zn = lim n arctan = y.
n→+∞ n→+∞ 1 + x/n
Na osnovu ovog je
ez = ex+iy = ex · eiy = ex (cos y + i sin y). (6.1)
Koristeći (6.1) može se dokazati sledeća teorema:

TEOREMA 6.1 Funkcija z 7→ ez ima sledeće osobine:
1◦ Funkcija z 7→ ez ima izvod (ez )0 = ez i analitička je za svako z;
2◦ Važi adiciona formula ez1 ez2 = ez1 +z2 ;
3◦ Funkcija z 7→ ez se ne anulira ni za jedno z ∈ C;
4◦ Za z = x (x realno) navedena definicija poklapa se sa eksponencijalnom
funcijom x 7→ ex u realnom području;
5◦ Funkcija z 7→ ez je prosto periodična sa osnovnim periodom 2πi.
Osobine iz Teoreme 6.1 lako se dokazuju korišćenjem relacije (6.1).
4◦ Trigonometrijske i hiperboličke funkcije

Trigonometrijske i hiperboličke funkcije se definišu pomoću:
eiz + e−iz eiz − e−iz sin z

cos z = , sin z = , tan z = ,
2 2i cos z
ez + e−z ez − e−z sinh z
cosh z = , sinh z = , tanh z = .
2 2 cosh z
Na osnovu ovih definicija i osobina eksponencijalne funkcije zaključujemo

da su trigonometrijske funkcije sin z i cos z periodične sa osnovnim periodom
2π, dok je funkcija tan z periodična sa osnovnim periodom π. Hiperboličke
funkcije cosh z, sinh z i tanh z su takod̄e periodične sa osnovnim periodima
redom 2πi, 2πi i πi.
Primenom osobine 2◦ date u Teoremi 6.1 jednostavno se izvode sledeće
formule:
sin(z1 ± z2 ) = sin z1 cos z2 ± cos z1 sin z2 ,

cos(z1 ± z2 ) = cos z1 cos z2 ∓ sin z1 sin z2 ,
sinh (z1 ± z2 ) = sinh z1 cosh z2 ± cosh z1 sinh z2 ,
cosh (z1 ± z2 ) = cosh z1 cosh z2 ± sinh z1 sinh z2 .
Vidimo da za trigonometrijske i hiperboličke funkcije u kompleksnom domenu

važe iste adicione formule kao i one u realnoj analizi.
Iz definicionih formula lako se dobijaju i sledeće jednakosti:
cos2 z + sin2 z = 1, cosh 2 z − sinh 2 z = 1,

sin iz = isinh z, cos iz = cosh z, sinh iz = i sin z, cosh iz = cos z.
Izvodi trigonometrijskih i hiperboličkih funkcija dati su istim formulama

kao u realnom domenu:
1
(sin z)0 = cos z, (cos z)0 = − sin z, (tan z)0 = ,
cos2 z
1
(sinh z)0 = cosh z, (cosh z)0 = sinh z, (tanh z)0 = .
cosh 2 z
5◦ Logaritamska funkcija
Logaritamska funkcija z 7→ Log z dobija se kao rešenje jednačine ew =
z (z 6= 0).
Neka je w = u + iv i z = ρeiθ . Iz definicione jednakosti nalazimo
eu · eiv = ρeiθ , odakle je eu = ρ, tj. u = log ρ i v = θ + 2kπ (k ∈ Z).
Prema tome, traženo rešenje ima oblik
w = u + iv = log ρ + i(θ + 2kπ) (k ∈ Z),
tj.
Log z = log ρ + i(θ + 2kπ) (k ∈ Z). (6.3)
Ako je θ = 0, tj. z = x > 0 je realan broj, iz (6.3) sledi
Log x = log x + 2kπi (x > 0)
i za k = 0 dobijamo logaritam za osnovu e za realne pozitivne brojeve.

Ako je z realan i negativan broj, tada je θ = π, te je
Log (−x) = log x + i(2k + 1)π (x > 0).
S obzirom da je 2k+1 6= 0, sledi da je logaritam negativnog broja kompleksan

broj.
Ako tačka z opiše zatvorenu konturu koja ne sadrži koordinatni početak,
tada svaka vrednost wk = log ρ + i(θ + 2kπ) (k ∈ Z) logaritma Log z opiše
takod̄e zatvorenu konturu. Kao i u slučaju korenske funkcije, ovde imamo

slučaj miltiformne funkcije, ali sa beskonačno mnogo grana. Funkcije wk =
log ρ + i(θ + 2kπ) nazivaju se grane ,,multiformne funkcije z 7→ Log z”.
Ako je θ glavna vrednost argumenta, tj. θ = arg z (−π < arg z ≤ π), tada
je
w = log |z| + i(arg z + 2kπ) (z ∈ Z).
Glavni logaritam je funkcija z 7→ log |z|+i arg z i obeležava se z 7→ log z.
Ovaj logaritam se dobija stavljajući k = 0. Na osnovu izloženog imamo
Log z = log z + 2kπi (k ∈ Z).
Tačka z = 0 naziva se transcendentni logaritamski kritički singula-

ritet, a takod̄e i tačka granjanja.
Izvod logaritamske fukcije dat je sa
1
(Log z)0 = .
z
Svaka grana funkcije z 7→ Log z u slučaju domena koji ne sadrži tačku z = 0

je analitička funkcija u ovom domenu.
6◦ Opšta potencijalna funkcija

Opšta potencijalna funkcija z →7 z λ (λ kompleksan broj) definiše se
pomoću jednakosti
z λ = eλLog z .
Ako je λ = α + iβ (α i β realni brojevi) i z = ρeiθ , tada je
¡ ¢
λ (α+iβ) log ρ+i(θ+2kπ)
z =e = eα log ρ−β(θ+2kπ) ei[α(θ+2kπ)+β log ρ] (k ∈ Z).
Glavna vrednost multiformne funkcije z 7→ z λ koja se dobija za k = 0

zove se glavna vrednost potencijalne funkcije. Tačka z = 0 je transcendentni
kritički singularitet funkcije z 7→ z λ ako λ nije racionalan broj.
√
PRIMER 6.1. Izračunati u kompleksnom području: a) ii ; b) 21+i ; c) 1 2; d) 22 .
Rešenje:
πi π
a) ii = eiLog i = ei( 2 +2kπi) = e− 2 −2kπ (k ∈ Z).
Dakle, sve vrednosti izraza ii su realne. Glavna vrednost od ii je e−π/2 .
b) Kako je 21+i = e(1+i)Log

¡
2 = e(1+i)(log 2+2kπi) = elog 2−2kπ ei(log 2+2kπ) , dobijamo da
¢
je 21+i =e log 2−2kπ cos(log 2) + i sin(log 2) .
√ √ √ √ √
c) 1 2 = e 2Log 1 = ei2kπ 2 = cos(2kπ 2) + i sin(2kπ 2) (beskonačno mnogo vred-
nosti). Za k = 0 dobijamo glavnu vrednost 1.
d) 22 = e2Log 2 = e2(log 2+2kπi) = 4(cos 2kπi + i sin 2kπi) = 4 (samo jedna vrednost).
7◦ Opšta eksponencijalna funkcija

Opšta eksponencijalna funkcija z 7→ az , gde je a kompleksan broj, definiše
se na sličan način kao i opšta potencijalna funkcija, tj.
¡ ¢
az = ezLog a = ez log |a|+i(arg a+2kπ) .
Ova multiformna funkcija takod̄e ima beskonačan broj grana.
8◦ Inverzne trigonometrijske funkcije

Inverzne trigonometrijske funkcije definišu se na isti načina kao u slučaju
funkcija realne promenljive. Izvedimo, na primer, inverznu sinusnu funkciju.
Rešenje po w jednačine
eiw − e−iw
z = sin w, tj. z =
2i
zovemo arkus sinus i obeležavamo sa Arcsin z. Ako u drugu jednakost
uvedemo smenu eiw = t, dobijamo
√ kvadratnu jednačinu t2 − 2izt − 1 = 0, iz
koje nalazimo eiw = iz ± 1 − z 2 , odakle je
³ p ´
Arcsin z = −iLog iz ± 1 − z 2 .
Na ovaj način funkciju z 7→ Arcsin z sveli smo na logaritamsku funkciju.

To znači da ova inverzna funkcija ima beskonačno mnogo grana.
Istim postupkom dobijamo inverzne trigonometrijske funkcije:
³ p ´
Arccos z = −iLog z ± z 2 − 1 ,
i 1 + iz
Arctan z = − Log .
2 1 − iz
U označavanju ovih inverznih kompleksnih funkcija koristi se kao prvo slovo

veliko A, slično kao i kod funkcije Log, da bismo naglasili da ove funkcije
imaju beskonačan broj grana.
Inverzne hiperboličke funkcije se definišu na sličan način kao inverzne trigo-
nometrijske funkcije.
PRIMER 6.2. Rešimo jednačinu sin z = 2. Jasno je da ova jednačina nema smisla u
realnom domenu, te postavljena jednačina nema realnih korena. Primenjujući formulu za
Arcsin z direktno dobijamo
p ´ √ ´
z = Arcsin 2 = −iLog (5i ± 1 − 52 = −iLog (5i ± 2i 6
³ √ ´ ³ √ ´
π
= −iLog (5 ± 2 6)ei(π/2+2kπ) = + 2kπ − i log(5 ± 2 6) .
2
7. KONFORMNO PRESLIKAVANJE
Geometrijska predstava analitičke funkcije u smislu grafika funkcije y =
f (x) u realnom području ne postoji. Med̄utim, ako se funkcija
x + iy = z 7→ w = f (z) = u(x, y) + iv(x, y)
definiše kao preslikavanje tačaka iz oblasti Dz , koja pripada z-ravni, u oblast

Dw , koja pripada w-ravni, tada se geometrijska predstava može dati pomoću
preslikavanja.
Neka se tačka a iz z-ravni transformacijom w = f (z) preslikava u tačku
f (a). Pored toga, neka se luk l, kome pripada tačka a, preslika na luk L.
Pretpostavimo da analitička funkcija f ima u tački a konačan izvod i da je
f 0 (a) 6= 0. Izvod funkcije f u tački a definisan je sa
f (z) − f (a)
lim = f 0 (a). (7.1)
z→a z−a
Da bismo dali geometrijsko tumačenje ovog izvoda, posmatraćemo njegov
modul i argument. Iz (7.1) je
¯ ¯
¯ f (z) − f (a) ¯
¯ lim ¯ = lim |f (z) − f (a)| = |f 0 (a)|.
¯z→a z − a ¯ z→a |z − a|
Odavde je
|f (z) − f (a)|
|f 0 (a)| ≈ (7.2)
|z − a|.
Na osnovu ovakve predstave, zaključujemo da je modul izvoda jednak

količniku (ili odnosu) dužina tetiva |f (z) − f (a)| i |z − a| i to u graničnom
slučaju kada z → a. Zbog toga se |f 0 (a)| može nazvati koeficijentom deforma-
cije. Takod̄e se koriste i nazivi koeficijent izduženja ili koeficijent skraćenja,
zavisno od toga da li je |f 0 (a)| veće ili manje od jedinice.
konformno preslikavanje 187
Slika 7.1
Posmatrajmo sada argument izvoda u graničnom slučaju. Imamo

µ ¶ µ ¶
0 f (z) − f (a) f (z) − f (a)
arg f (a) = arg lim = lim arg
z→a z−a z→a z−a (7.3)
¡ ¢
= lim arg f (z) − f (a) − lim arg (z − a) = γ − β.
z→a z→a
Ovo je geometrijska predstava argumenta prvog izvoda.
Slika 7.2
Posmatrajmo u ravni z dva glatka luka l1 i l2 koji se seku u tački a i

dva preslikana luka L1 i L2 u w-ravni koji se seku u tački f (a). Primenom
jednakosti (7.3) dobijamo (videti Sliku 7.2)
γ1 − β1 = arg f 0 (a), γ2 − β2 = arg f 0 (a),
odakle je
γ2 − γ1 = β2 − β1 .
Ovim smo dokazali sledeću teoremu:
TEOREMA 7.1 Preslikavanje pomoću analitičke funkcije z 7→ f (z) ima
osobinu da zadržava uglove po veličini i smeru u svakoj tački u kojoj je f 0 (z) 6=
0.
Na osnovu prethodnog možemo zaključiti da svako preslikavanje koje se
vrši pomoću jedne analitičke funkcije f ima osobine:
1◦ zadržavanje (nepromenljivost) uglova;
2◦ nezavisnost (od pravca) koeficijenta deformacije za fiksnu tačku.
Pretpostavlja se da je f 0 (a) 6= 0 u fiksnoj tački a.
DEFINICIJA 7.1 Preslikavanje koje ima dve navedene osobine zove se kon-
formno preslikavanje.
Osnovni problem konformnog preslikavanja

Kod konformnog preslikavanja se daje neka oblast Dz u z-ravni, zatim
analitička funkcija z 7→ f (z), i traži se oblast Dw u w-ravni na koju se
preslikava Dz pomoću funkcije f .
Postoji i inverzni problem: Data je oblast Dw i funkcija f −1 , inverzna
funkciji f . Ovaj problem je analogan konformnom preslikavanju u gornjem
slučaju.
Osnovni problem konformnog preslikavanja, koji je vrlo čest u primenama,
glasi: Ako su date dve oblasti Dz i Dw , odrediti analitičku funkciju kojom se
jedna od tih oblasti preslikava na drugu.
Ovaj problem je nerešiv u opštem slučaju.
Bilinearna transformacija
DEFINICIJA 7.2 Bilinearna (ili Mebijusova3 ) transformacija je
az + b
z 7→ w(z) = (ad − bc 6= 0), (7.4)
cz + d
gde su a, b, c, d kompleksni brojevi.
3 August Ferdinand Möbius (1790 – 1868), nemački matematičar.
Izraz (7.4) se može prikazati u obliku czw − az + dw − b = 0, odakle se

vidi da je ovo linearna funkcija posebno po z i posebno po w i to je razlog za
ime bilinearna transformacija.
Kada je ad − bc = 0 i cd 6= 0, tada je w = const.
Ako je c = 0, tada je
a b
w= z+ (linearna transformacija).
d d
Iz (7.4) sledi
−dw + b
z= . (7.5)
cw − a
Ovo je takod̄e bilinearna transformacija koja ne degeneriše u konstantu jer
je (−a)(−d) − bc = ad − bc 6= 0.
Na osnovu (7.4) i (7.5), za c 6= 0 imamo rezultat:
1◦ Pomoću transformacije (7.4) sve tačke konačne z-ravni preslikavaju se
d
na tačke konačne w-ravni; tačka z = − preslikava se u tačku w = ∞;
c
2◦ Pomoću transformacije (7.5) sve tačke konačne w-ravni preslikavaju se
a
na tačke konačne z-ravni; tačka w = preslikava se u tačku z = ∞.
c
Na osnovu izloženog zaključujemo da je bilinearnom transformacijom (7.4)
izmed̄u proširene z-ravni i proširene w-ravni uspostavljena biunivoka kore-
spondencija.
Može se dokazati sledeće tvrd̄enje:
TEOREMA 7.2 Bilinearnom transformacijom (7.4) krugovi i prave z-ravni
preslikavaju se u krugove i prave w-ravni. Pri tome, krug se može preslikati
u pravu i obrnuto.
Bez dokaza navodimo da se krug |z − z0 | = r iz z-ravni preslikava pomoću
(7.4) u pravu ako ovaj krug prolazi kroz tačku −d/c, tj. kroz pol bilinearne
transformacije (7.4) (videti sledeći primer).
z+1
PRIMER 7.1. Pomoću bilinearne transformacije w = krug |z − 2| = 1 preslikava
z−1
se u pravu jer ovaj krug prolazi kroz tačku z = 1 koja predstavlja pol bilinearne transfor-
macije. Tačka z = 3 koja pripada krugu preslikava se u tačku w(3) = (3 + 1)/(3 − 1) = 2.
Tangenta na krug u tački z = 3 gradi prav ugao sa realnom osom, tako da na osnovu oso-
bine o nepromenljivosti uglova pri konformnom preslikavanju prava u w-ravni je upravna
na realnu osu i prolazi kroz tačku w = 2. Prema tome, dati krug se preslikava na pravu
Re z = 2, što je prikazano na Slici 7.3.
Slika 7.3
i−z
PRIMER 7.2. Transformacijom z 7→ w(z) = preslikati oblast {z | Re z ≥ 0∧Im z ≥
i+z
0} (prvi kvadrant).
Rešenje: Iz date transformacije rešavanjem po z nalazimo
w−1
z = −i , (7.6)
w+1
odakle je
³ ´
1 1 w−1 w̄ − 1 2Im w
Re z = (z + z̄) = −i +i = .
2 2 w+1 w̄ + 1 ww̄ + w + w̄ + 1
Im w
Odavde je Re z ≥ 0 ⇒ ≥ 0 ⇒ Im w ≥ 0 jer za w 6= −1 važi
ww̄ + w + w̄ + 1
ww̄ + w + w̄ + 1 = (w + 1)(w̄ + 1) = |w + 1|2 > 0. Dalje, iz (7.6) imamo
³ ´
1 1 w−1 w̄ − 1 ww̄ − 1
Im z = (z − z̄) = −i −i =− .
2i 2i w+1 w̄ + 1 ww̄ + w + w̄ + 1
Prema tome, Im z ≥ 0 ⇒ −(ww̄ − 1) ≥ 0 ⇒ |w| ≤ 1.

Dakle, transformacija w = (i − z)/(i + z) preslikava datu oblast na poludisk {w | |w| ≤
1 ∧ Im w ≥ 0}, videti Sliku 7.4.
Slika 7.4
Neki važni slučajevi konformnog preslikavanja
1◦ Preslikavanje z 7→ w(z) = z 2
Neka je z = ρeiθ . Kako je z 7→ z 2 = (ρeiθ )2 = ρ2 ei2θ , zaključujemo
da se jedna tačka z-ravni preslikava u tačku w-ravni čiji je modul jednak
kvadratu modula originala i argument je dva puta veći. Na primer, isečak
kruga |z| = ρ čiji je centralni ugao α preslikava se u kružni isečak poluprečnika
ρ2 sa centralnim uglom 2α (0 ≤ α ≤ π), kao što je prikazano na Slici 7.5 gore.
Slika 7.5 Preslikavanje funkcijom w = z 2
Mreža koordinatnih linija x = p i y = q (p, q 6= 0 realni brojevi) preslikava

se u dve familije ortogonalnih parabola (Slika 7.5 dole). Kako je w = u+iv =
z 2 = (z + iy)2 = x2 − y 2 + i2xy, imamo
u = x2 − y 2 , v = 2xy.
Eliminacijom x iz sistema u = x2 −q 2 , v = 2xq i y iz sistema u = p2 −y 2 , v =

2py, dobijamo jednačine familija ortogonalnih parabola
v2 v2
u = p2 − , u= − q2 .
4p2 4q 2
Žiže ovih parabola su u koordinatnom početku. Takod̄e, primećujemo da se

prave y = q i y = −q preslikavaju u istu parabolu, što proističe iz jednakosti
(−z)2 = z 2 .
PRIMER 7.3. Preslikati disk |z − a| = a sa z 7→ z 2 .
Rešenje: Ako jednačinu kružnice posmatranog diska napišemo u obliku
z = a(1 + eiθ ) (0 ≤ θ < 2π),
dobijamo
¡ ¢2 ¡
w = u + iv = a2 1 + eiθ = a2 e2iθ + 2eiθ + 1),
odakle je
u = 2a2 cos θ(1 + cos θ), v = 2a2 sin θ(1 + cos θ).
Kako je (u2 + v 2 )1/2 = 2a2 (1 + cos θ) i v/u = tan θ, uvodeći polarne koordinate u =
ρ cos φ, v = ρ sin φ, dolazimo do jednačine
ρ = 2a2 (1 + cos φ)
u polarnim koodinatama. Ovo je jednačina krive (kardioide) na koju se preslikava krug

|z − a| = a iz z-ravni. Unutrašnost diska D preslikava se u unutrašnjost kardioide D0 , kao
što je prikazano na Slici 7.6.
Slika 7.6 Preslikavanje diska funkcijom w = z 2

3◦ Preslikavanje z 7→ w(z) = ez
Kako je
w = |w|eiarg w = ez = ex+iy = ex eiy ,
nalazimo da je
|w| = ρ = ex i arg w = y.
Zbog toga se traka {z| − ∞ < x < +∞, 0 < y < π} preslikava u poluravan
v = Im w > 0, jer se arg w = y menja od 0 do π, dok se |w| = ex menja od 0
do +∞ (Slika 7.7 gore).
Slika 7.7 Preslikavanje z 7→ ez
Pri preslikavanju jedne polovine ove pruge za koju je x < 0, imamo da se

arg w = y opet menja od 0 do π, a |w| = ex od 0 do 1. Na taj način dobija
se oblast
{w||w| < 1, Im w > 0},
tj. jedinični polukrug u gornjoj poluravni (Slika 7.7 u sredini).

Pravougaonik JKLM sa Slike 7.7 dole preslikava se u oblast koja se nalazi
izmed̄u dva koncentrična polukruga. S obzirom da je tačka J u oblasti x <
0, poluprečnik manjeg polukruga manji je od 1, dok je poluprečnik većeg
polukruga veći od 1 jer je tačka K u poluravni x > 0.
8. KOMPLEKSNA INTEGRACIJA
DEFINICIJA 8.1 Ako su u i v R-integrabilne funkcije realne promenljive t na
segmentu [a, b] (integrabilnost u Rimanovom smislu), integral funkcije t 7→ f (t) =
u(t) + iv(t) u granicama od α do β (α, β ∈ [a, b]) je
Zβ Zβ Zβ
f (t) dt = u(t) dt + i v(t) dt. (8.1)
α α α
Za funkciju f kažemo da je R-integrabilna.
Navodimo neke osobine R-integrabilne funkcije:

Z β Z α
◦
1 f (t) dt = − f (t) dt.
α β
Z β Z β
2◦ γf (t) dt = γ f (t) dt (γ je kompleksna konstanta).
α α
Z β ³X
n ´ n Z
X β
3◦ fk (t) dt = fk (t) dt.
α k=1 k=1 α
¯Z ¯ Z
¯ b ¯ b
¯ ¯
4◦ ¯ f (t) dt¯ ≤ |f (t)| dt (a < b).
¯ a ¯ a
5◦ Ako je t 7→ f (t) = u(t) + iv(t) R-integrabilna funkcija na segmentu

[a, b], isti je slučaj sa funkcijom
p
t 7→ |f (t)| = u(t)2 + v(t)2 .
kompleksna integracija 195
DEFINICIJA 8.2 Neka je f kompleksna funkcija kompleksne promenljive z i Γ

glatka kriva čija je jednačina z = z(t) = x(t) + iy(t) (a ≤ t ≤ b). Neka je funkcija
f definisana i neprekidna na Γ. Tada je
Z Zb
¡ ¢
f (z) dz = f z(t) z 0 (t) dt (8.2)
Γ a
i
Z Zb
¯ ¡ ¢¯
|f (z)||dz| = ¯f z(t) ¯|z 0 (t)| dt. (8.3)
Γ a
Integral (8.2) može se razložiti na realni i imaginarni deo na sledeći način:

Z Z ³ ´
f (z) dz = u(x, y) + iv(x, y) dz
Γ Γ
Z Z
¡ ¢ ¡ ¢
= u(x, y) dx − v(x, y) dy + i v(x, y) dx + u(x, y) dy .
Γ Γ
(8.4)
Neke osobine integrala su:
Z Z
1◦ f (z) dz = − f (z) dz.
Γ Γ−
Z Z
◦
2 γf (z) dz = γ f (z) dz (γ je kompleksna konstanta).
Γ Γ
Z ³X
n ´ n Z
X
◦
3 fk (z) dz = fk (z) dz.
Γ k=1 k=1 Γ
Z r Z
X r
[
4◦ f (z) dz = f (z) dz (Γ = Γk ).
Γ k=1Γ k=1
k
¯ ¯
¯Z ¯ Z
¯ ¯
5◦ ¯ f (z) dz ¯ ≤ |f (z)||dz| (Darbuova4 nejednakost).
¯ ¯
¯ ¯
Γ Γ
4 Gaston Darboux (1842 – 1917), francuski matematičar.

Dokažimo Darbuovu nejednakost 5◦ . Primenom osobine 4◦ za kompleksan

integral realne promenljiive, iz (8.2) se dobija
¯ ¯ ¯ b ¯
¯Z ¯ ¯Z ¯ Zb
¯ ¯ ¯ ¡ ¢ 0 ¯ ¯ ¡ ¢ ¯
¯ f (z) dz ¯ = ¯ f z(t) z (t) dt¯ ≤ ¯f z(t) z 0 (t)¯ dt
¯ ¯ ¯ ¯
¯ ¯ ¯ ¯
Γ a a
Zb Z
¯ ¡ ¢¯
= ¯f z(t) ¯|z 0 (t)| dt = |f (z)||dz|.
a Γ
Ako je max |f (z)| = M (M pozitivna konstanta), tada iz 5◦ sledi

z∈Γ
¯ ¯
¯Z ¯ Z
¯ ¯
¯ f (z) dz ¯ ≤ M |dz| = M L,
¯ ¯
¯ ¯
Γ Γ
gde je L dužina luka krive Γ.

PRIMER 8.1. Smenom z − a = reit (⇒ dz = rieit dt) imamo
I Z2π Z2π
1 rieit
J= dz = dt = i dt = 2πi.
z−a reit
|z−a|=r 0 0
Navedenom smenom integral

Z
(z − a)n dz (n ceo broj 6= −1)
|z−a|=r
postaje
Z2π · ¸2π
n+1 i(n+1)t irn+1 i(n+1)t
ir e dt = e = 0.
i(n + 1)
0
0
Z
PRIMER 8.2. Izračunati z̄ dz od z = 0 do z = 4 + 2i duž krive C date pomoću
C
z = z(t) = t2 + it.
Rešenje: Dati integral je jednak
Z Z Z
¡ ¢ ¡ ¢
(x − iy)(dx + idy) = xdx + ydy + i xdy − ydx .
C C C
Kosi-Gusatova teorema 197
Parametarske jednačine krive C su x = x(t) = t2 , y = y(t) = t za t ∈ [0, 2]. Tada

linijski integral postaje
Z2 Z2 Z2 Z2
£ 2
¤ £ 2
¤ 3 8i
t (2tdt) + tdt + i t dt − t(2tdt) = (2t + t) dt + i (−t2 ) dt = 10 − .
3
t=0 t=0 0 0
9. KOŠI-GURSAOVA5 TEOREMA
Integrali analitičkih funkcija imaju svojstva integrala totalnog diferenci-
jala. Koši je 1825. formulisao sledeću teoremu:
TEOREMA 9.1 (Osnovna Košijeva teorema) Ako je f analitička

funkcija u jednostruko povezanoj oblasti G, i ako je njen prvi izvod f 0 nepreki-
dan u G, tada je I
f (z) dz = 0,
Γ
gde je Γ (⊂ G) zatvorena kontura.
Dokaz. Ako na integrale koji se pojavljuju na desnoj strani formule (8.4)
primenimo Grin6 -Rimanovu formulu
I ZZ ³
¡ ¢ ∂Q(x, y) ∂P (x, y) ´
P (x, y)dx + Q(x, y)dy = − dxdy,
∂x ∂y
Γ Γ ∪int Γ
dobijamo
I ZZ µ ¶ ZZ µ ¶
∂v ∂v ∂u ∂v
f (z) dz = − − dxdy + i − dxdy.
∂x ∂y ∂x ∂y
Γ G G
(G je oblast ograničena konturom Γ ). Primenom Koši-Rimanovih uslova na
podintegralne funkcije vidimo da su oba integala na desnoj strani jednaka
nuli, pa je I
f (z) dz = 0. ¤
Γ
U Košijevom dokazu ove teoreme bitna je pretpostavka o neprekidnosti

izvoda funkcije f (da bi Grin-Rimanova formula mogla da se primeni).
Med̄utim, francuski matematičar Gursa dokazao je 1884. godine da ova
teorema važi pod slabijim ograničenjima za funkciju f. Naime, dovoljno je
pretpostaviti da je funkcija f analitička u jednostruko povezanoj oblasti G.
Košijeva teorema, uz izmene koje je dao Gursa, obično se naziva Koši-
Gursaova teorema.
5 Edouard Goursat (1858 – 1936), francuski matematičar.
6 George Green (1793 – 1841), engleski matematičar.
Koši-Gursaova teorema može se primeniti na višestruko povezanu oblast

G. Granica oblasti G je tada složena kontura
Γ = Γ0+ ∪ Γ1− ∪ · · · ∪ Γn− .
Ona se sastoji od spoljne zatvorene konture Γ0 po kojoj se tačka kreće u

pozitivnom smislu i od unutrašnih zatvorenih kontura Γ1 , . . . , Γn po kojima
se tačka kreće u suprotnom smislu. Drugim rečima, kada se tačka kreće po
Γ, oblast G ostaje sleva.
U cilju ilustracije posmatajmo dvostruko povezanu oblast prikazanu na
Slici 9.1. Pomoću duži ab i cd dvostruko povezana oblast može se podeliti na
dve jednostruko povezane oblasti: kontura jedne od njih je K1 = aαdcγba, a
druge K2 = dβabδcd.
Slika 9.1
Na osnovu Koši-Gursaove teoreme je

I I
f (z) dz = 0, f (z) dz = 0.
K1 K2
I I
Odavde izlazi + = 0 tako da jedno za drugim imamo
K1 K2
Z Z Z Z Z Z Z Z
+ + + + + + + = 0,
aαd dc cγb ba dβa ab bδc cd
Kosijeva integralna formula 199
I I
f (z) dz + f (z) dz = 0,
Γ0+ Γ1−
I I
f (z) dz = f (z) dz. (9.1)
Γ0+ Γ1+
U slučaju trostruko povezane oblasti imamo

I I I
f (z) dz = f (z) dz + f (z) dz.
Γ0+ Γ1+ Γ2+
Produžujući tako, dolazi se do sledeće teoreme:
TEOREMA 9.3 (Stav o ekvivalenciji putanja) Ako je f funkcija defi-

nisana u oblasti Γ0 ∪ int Γ0 i analitička u (n + 1)-struko povezanoj oblasti G,
tada je
I I n I
X
f (z) dz = 0, tj. f (z) dz = f (z) dz.
Γ Γ0 k=1Γ
k
Formula (9.1) omogućava izračunavanje nekih integrala izborom pogodne

konture. Navedena formula kao i Teorema 9.3 biće primenjeni u daljem izla-
ganju.
10. KOŠIJEVA INTEGRALNA

FORMULA
Sada ćemo izložiti jedan fundamentalan rezultat u teoriji analitičkih funk-
cija do koga je došao Koši.
TEOREMA 10.1 Neka je f analitička funkcija na zatvorenoj deo po deo
glatkoj krivoj Γ kao i u oblasti G = int Γ. Tada za proizvoljnu tačku z ∈ G
važi I
1 f (ζ) dζ
f (z) = . (10.1)
2πi ζ −z
Γ
Dokaz. Uočimo pomoćnu funkciju
f (ζ) − f (z)
g(ζ) = .
ζ −z
Ova funkcija je analitička unutar konture Γ osim u tački z. Primetimo da je
f (ζ) − f (z)
lim = f 0 (z),
ζ→z ζ −z
tj, g(z) = f 0 (z). Prema ovome, funkcija g(ζ) je neprekidna pa i ograničena

funkcija, tj. važi |g(ζ)| < K, gde je K pozitivna konstanta.
Neka je γ krug poluprečnika ρ sa centrom u tački z, koji leži unutar konture
Γ (Slika 10.1).
Slika 10.1
Na osnovu Stava o ekvivalenciji putanja (Teorema 9.3), imamo

I I
g(ζ) dζ = g(ζ) dζ. (10.2)
Γ γ
H
Odavde zaključujemo da integral g(ζ) dζ ne zavisi od r jer ima konstantnu
H γ
vrednost jednaku integralu g(ζ) dζ. Dalje je, zbog ograničenosti funkcije
Γ
g(ζ),
¯I ¯
¯ ¯
¯ g(ζ) dζ ¯ < 2πρK.
γ
Tejlorov i Loranov red 201
Prema tome, integral na desnoj strani u (10.2) može imati proizvoljno malu
vrednost ako je ρ dovoljno malo. S druge strane, ovaj integral ne zavisi od
ρ. Prema tome, mora biti
I
g(ζ) dζ = 0,
γ
odnosno
I
f (ζ) − f (z)
dζ = 0,
ζ −z
Γ
ili
I I
f (ζ) dζ dζ
− f (z) = 0. (10.3)
ζ −z ζ −z
Γ Γ
Kako je (videti Primer 8.1)
I I
dζ dζ
= = 2πi,
ζ −z ζ −z
Γ γ
iz (10.3) dobijamo formulu (10.1) ¤
Formula (10.1) se zove osnovna Košijeva integralna formula, a desna

strana ove formule Košijev integral. Iz Košijeve formule (10.1) sledi da su
vrednosti analitičke funkcije unutar konture Γ potpuno definisane vrednos-
tima te funkcije na konturi Γ.
Ako je funkcija f analitička u nekoj oblasti G, tada je prema samoj defini-

ciji ona diferencijabilna u toj oblasti (ima prvi izvod). Sada ćemo navesti
teoremu (bez dokaza) koja tvrdi da takva funkcija ima izvode proizvoljnog
reda. Kao što je poznato, za realne funkcije ovo ne mora da važi.
TEOREMA 10.2 Neka je f analitička funkcija na zatvorenoj deo po deo

glatkoj krivoj Γ kao i u oblasti G = int Γ. Tada za proizvoljnu tačku z ∈ G
važi
I
n! f (ζ) dζ
f (n) (z) = . (10.4)
2πi (ζ − z)n+1
Γ
11. TEJLOROV I LORANOV7 RED

Tejlorov red
Neka je f analitička funkcija unutar kruga K = {z : |z − z0 | < R} (R može
biti i +∞) i neka je r = |z − z0 | (Slika 11.1).
Slika 11.1
Bez dokaza dajemo sledeće tvrd̄enje:
TEOREMA 11.1 Svaka kompleksna funkcija f, analitička u tački z = z0 ,
može se razviti u stepeni red
I
1 f (ζ) dζ
f (z) = A0 +A1 (z−z0 )+A2 (z−z0 )2 +· · · , Ak = (11.1)
2πi (ζ − z0 )k+1
Γ
konvergentan u kružnom disku sa centrom u z0 i poluprečnikom ρ < |b − z0 |,

gde je b singularitet funkcije f najbliži tački a.
Red (11.1) naziva se Tejlorov red funkcije f u tački z0 .
Može se dokazati da je, pod uslovima u Teoremi 11.1, razlaganje jedin-
stveno.
Važi i sledeća teorema:
TEOREMA 11.2 Funkcija f je analitička u tački z0 ako i samo ako se u
nekoj okolini te tačke može razviti u Tejlorov red.
Teorema 11.2 često se uzima kao definicija analitičnosti funkcije.
7 Pierre Laurent (1813 – 1854), francuski matematičar.
izolovani singulariteti 203
Loranov red
TEOREMA 11.3 Neka je funkcija f analitička u prstenu
R1 < |z − z0 | < R2 (R1 ≥ 0, R2 ≤ +∞).
Tada unutar tog prstena važi razvoj
+∞
X
f (z) = An (z − z0 )n ,
n=−∞
pri čemu je
I
1 f (ζ)
An = dζ,
2πi (ζ − z0 )n+1
Γ
gde je Γ krug |ζ − z0 | = r (R1 < r < R2 ).
Ovaj red se zove Loranov red.

+∞
X −∞
X
DEFINICIJA 11.1 Red An (z −a)n zove se pravilni deo, a An (z −a)n
n=0 n=−1
glavni deo Loranovog reda.
PRIMER 11.1. Funkciju z 7→ (z + 1)e1/z razviti u Loranov red u okolini tačke z = 0.
Koristeći razvoj eksponencijalne funkcije u Tejlorov red, dobijamo
³ ´ +∞ ³
X ´
1 1 1 1 1
(z + 1)e1/z = (z + 1) 1 + + + + ··· =z+2+ + z −k .
z 2!z 2 3!z 3 k! (k + 1)!
k=1
1
PRIMER 11.2. U okolini tačke z = 2 razvoj funkcije z 7→ f (z) = glasi
(z − 2)(z − 3)
1 1 1 1
f (z) = · =− ·
z−2 z−3 z − 2 1 − (z − 2)
1 ¡ ¢
=− 1 + (z − 2) + (z − 2)2 + (z − 2)3 + · · ·
z−2
1
=− − 1 − (z − 2) − (z − 2)2 − · · · .
z−2
Ovaj red je konvergentan u disku |z − 2| < 1.

12. IZOLOVANI SINGULARITETI

Tačka a u kojoj funkcija f nije analitička naziva se singularitet te
funkcije. Ako je tačka a singularitet funkcije f i postoji okolina tačke a u
kojoj nema drugih singulariteta, onda se tačka a naziva izolovani singularitet
funkcije f (z). U samoj tački a funkcija može biti i nedefinisana.
Funkcija f može se razviti u Loranov red:
+∞
X
f (z) = An (z − a)n , (12.1)
n=−∞
koji konvergira u prstenu 0 < |z − a| < r.

Moguća su tri različita slučaja:
1. Loranov red (12.1) ne sadrži članove sa negativnim stepenima od (z − a).
U ovom slučaju tačka a se zove prividni singularitet, ili otklonjiv
singularitet funkcije f.
2. Loranov red (12.1) sadrži konačan broj članova sa negativnim stepenima.
U ovom slučaju tačka a se zove pol funkcije f (z).
3. Loranov red (12.1) sadrži beskonačno mnogo članova sa negativnim ste-
penima. U ovom slučaju tačka a se zove esencijalni singularitet funkcije
f (z).
Pojam izolovanih singulariteta u literaturi se često uvodi i pomoću sledećih
ekvivalentnih definicija:
– Tačka z = a je otklonjiv ili prividni singularitet ako je lim f (z) konačan
z→a
broj (= A0 ), a funkcija nije definisana u tački a. Da bismo odstranili takav
singularitet dovoljno je dodefinisati funkciju f uzimajući da je f (a) = A0 .
– Kaže se da je z = a pol reda m funkcije f ako je lim f (z) = ∞. Tada se
z→a
funkcija f može predstaviti u obliku
ϕ(z)
f (z) = ,
(z − a)m
gde je ϕ(z) = A−m +A−m+1 (z −a)+· · ·+A0 (z −a)m +· · · analitička funkcija

u okolini tačke a
– Tačka z = a je esencijalni singularitet ako lim f (z) ne postoji.
z→a
sin z sin z
PRIMER 12.1. Funkcija z 7→ nije definisana u tački z = 0, ali je lim = 1.
z z→0 z
Prema tome, z = 0 je otklonjivi singularitet.
racun ostataka 205
PRIMER 12.2. Funkcija f (z) = (ez − 1)/z 4 ima u tački z = 0 pol. Pogrešno bi bilo
odmah zaključiti da je ovo pol reda 4 jer je ez − 1 = 0 za z = 0. Razvoj u Loranov red daje
³ ´
1 z2 z3 z4 z5 z 1 1 1 1 1 1
f (z) = 4
1+z+ + + + + ··· − 1 = ··· + + + + 2
+ 3.
z 2! 3! 4! 5! 5! 4! 3! z 2! z z
Na osnovu prethodne diskusije i poslednjeg izraza zaključujemo da je z = 0 pol trećeg
reda.
PRIMER 12.3. Razvoj funkcije z 7→ e1/z u Loranov red glasi
1 1 1
e1/z = 1 +
+ + + ··· .
z 2!z 2 3!z 3
Glavni deo Loranovog razvoja ima beskonačno mnogo članova.
Ako se tački z = 0 približavamo pomoću niza (1/n), imamo lim en = +∞. Ako se
n→+∞
tački z = 0 približavamo pomoću drugog niza (−1/n), dobija se lim e−n = 0. Prema
n→+∞
tome, granična vrednost ne postoji u tački z = 0 i ona predstavlja esencijalni singularitet
funkcije z 7→ e1/z .
DEFINICIJA 12.1 Priroda tačke z = ∞ funkcije z 7→ f (z) ista je kao priroda

³1´
tačke t = 0 funkcije t 7→ f .
t
³ ´2
1 1 1
PRIMER 12.4. Odrediti prirodu tačke z = ∞ za funkciju f (z) = sin −2 sin √ .
z z z 2
Rešenje: Uvedimo smenu z = 1/t i ispitajmo prirodu tačke t = 0 za funkciju g(t) =
³ ´
z 2
f (1/t) = t sin t − 2 sin √ . Redom nalazimo
2
√ √ √
g 0 (t) = t cos t + sin t − 2 sin(t 2), g 00 (t) = 2 cos t − 2 cos(t 2) − t sin t,
√ √ √
g (3) (t) = −t cos t − 3 sin t + 2 2 sin(t 2), g (4) (t) = −4 cos t + 4 cos(t 2) + t sin t,
√ √ √
g (5) (t) = t cos t + 5 sin t − 4 2 sin(t 2), g (6) (t) = 6 cos t − 8 cos(t 2) − t sin t.
Kako je g(0) = g 0 (0) = g 00 (0) = g (3) (0) = g (4) (0) = g (5) (0) = 0 i g (6) (0) = −2 6= 0,
zaključujemo da je t = 0 nula reda 6 za funkciju g(t). Prema Definiciji 12.1 sledi da je
tačka z = ∞ nula reda 6 za zadatu funkciju f (z).
13. RAČUN OSTATAKA

DEFINICIJA 13.1 Neka je z 7→ f (z) analitička funkcija u okolini tačke a 6= ∞
osim, možda u samoj tački a. Pod ostatkom funkcije f u tački a podrazumeva se
koeficijent A−1 u Loranovom razvoju
+∞
X
f (z) = An (z − a)n
n=−∞
i označava se sa Res f (z) (= A−1 ).

z=a
Iz Definicije 13.1 i izraza za koeficijente Loranovog reda direktno izlazi

I
1
Res f (z) = f (z) dz, (13.1)
z=a 2πi
Γ
gde je Γ krug |z − a| = r takav da na njemu i u njegovoj unutrašnjosti nema

drugih singulariteta osim a.
Izračunavanje ostatka za pol prvog reda

Neka je tačka a pol prvog reda za funkciju f. Tada u okolini te tačke važi
razvoj
f (z) = A−1 (z − a)−1 + A0 + A1 (z − a) + A2 (z − a)2 + . . . . (13.2)
Pomnožimo levu i desnu stranu u (13.2) sa z−a i potražimo graničnu vrednost

kada z → a. Tada imamo
A−1 = lim (z − a)f (z) = Res f (z). (13.3)

z→a z=a
Primetimo, da se u ovom slučaju, funkcija f može prikazati kao količnik dve

analitičke funkcije,
ϕ(z)
f (z) = , (13.4)
ψ(z)
pri čemu je ϕ(a) 6= 0, a tačka a nula prvog reda funkcije ψ(z). U tom slučaju
imamo
1
ψ(z) = ψ 0 (a)(z − a) + ψ 00 (a)(z − a)2 + · · · , ψ 0 (a) 6= 0. (13.5)
2
Iz (13.3), (13.4) i (13.5) dobija se sledeća formula za izračunavanje ostatka
za pol prvog reda:
µ ¶
ϕ(a) ϕ(z)
Res f (z) = 0 , f (z) = . (13.6)
z=a ψ (a) ψ(z)
z √ 2kπ
PRIMER 13.1. Neka je f (z) = . Singulariteti funkcije su zk = n 1 = ei n
zn − 1
(k = 0, 1, . . . , n − 1), pri čemu su sve te tačke polovi prvog reda. Odredimo Res f (z). Na
z=zk
osnovu (13.6) nalazimo
zk zk2 1 i 4kπ
Res f (z) = = = e n (zkn = 1).
z=zk nzkn−1 nzkn n
racun ostataka 207
Izračunavanje ostatka za pol reda m

Neka je tačka a pol reda m funkcije f. Tada u okolini te tačke važi razvoj
f (z) = A−m (z − a)−m + · · · + A−1 (z − a)−1 + A0 + A1 (z − a) + A2 (z − a)2 + · · ·
Množeći levu i desnu stranu sa (z − a)m , dobijamo
(z − a)m f (z) = A−m + A−m+1 (z − a) + · · · + A−1 (z − a)m−1 + . . . .
Diferencirajmo obe strane poslednje jednakosti (m − 1)-puta, a zatim
potražimo graničnu vrednost kada z → a. Tako dobijamo formulu za
izračunavanje ostatka za pol reda m :
1 dm−1 ³ ´
A−1 = Res f (z) = lim m−1 (z − a)m f (z) . (13.7)
z=a (m − 1)! z→a dz
1
PRIMER 13.2. Neka je f (z) = . Singulariteti su z1,2 = ±i, pri čemu su te
(1 + z 2 )n
tačke polovi reda n. Izračunajmo Res f (z). Na osnovu (13.7) sledi
z=i
h i
1 1 dn−1 1
Res = lim (z − i)n
z=i (1 + z 2 )n (n − 1)! z→i dz n−1 (1 + z 2 )n
h i
1 dn−1 1
= lim n−1
(n − 1)! z→i dz (z + i)n
¯
n(n + 1) · · · (2n − 2) 1 ¯
= (−1)n−1 · ¯
(n − 1)! (z + i)2n−1 z=i
(2n − 2)! 1 (2n − 2)!
= (−1)n−1 · = −i 2n−1 .
[(n − 1)!]2 (2i)2n−1 2 [(n − 1)!]2
Dobar deo dosadašnjeg proučavanja preduzet je zbog dobijanja jednog od

najznačajnijih rezultata Kompleksne analize, koji je našao primenu u mnogim
oblastima matematike. To je Košijeva teorema o ostacima.
TEOREMA 13.1 (Košijeva teorema o ostacima) Ako je z 7→ f (z)
analitička funkcija na zatvorenoj konturi Γ i u int Γ, osim u njenim polovima
ili u esencijalnim singularitetima z1 , . . . , zn ∈ int Γ, tada važi formula
I X n
f (z) dz = 2πi Res f (z). (13.8)
z=zk
Γ k=1
Dokaz. Pretpostavimo da su z1 , . . . , zn polovi. Neka je zk (1 ≤ k ≤ n) pol

reda pk funkcije f. U okolini tačke zk važi Loranov razvoj
A−1,k A−pk ,k
f (z) = gk (z) + + ··· + (A−pk ,k 6= 0),
z − zk (z − zk )pk
gde je gk analitička funkcija u okolini tačke z = zk .
Neka je γk krug |z − zk | = rk koji leži na int Γ, takav da disk |z − zk | ≤ rk

sadrži samo pol zk (Slika 13.1). Tada je
I I I I
1 1
f (z) dz = gk (z) dz + A−1,k dz + · · · + A−pk ,k dz.
z − zk (z − zk )pk
γk γk γk γk
(13.9)
Slika 13.1
Prvi ntegral na desnoj strani poslednje jednakosti jednak je nuli jer je gk

analitička funkcija u okolini tačke z = zk (Koši-Gursaova teorema).
Ako je p ceo broj, tada je (vidi Primer 8.1)
I I
p
(z − a) dz = 0 (p 6= −1) i (z − a)−1 dz = 2πi.
|z−a|=r |z−a|=r
Na osnovu ovog, jednakost (13.9) postaje

I
f (z) dz = A−1,k · 2πi = 2πi Res f (z). (13.10)
z=zk
γk
Kako na osnovu Koši-Gursaove teoreme za višestruko povezane oblasti (Teo-

rema 9.3, stav o ekvivalenciji putanja) imamo
I n I
X
f (z) dz = f (z) dz,
Γ k=1γ
k
prema (13.10) dobijamo formulu (13.8) koju je trebalo i dokazati. ¤

- enih integrala
izracunavanje odre d 209
Neke ocene na polukrugu – Žordanove leme

Sledeća tri tvrd̄enja, poznata kao Žordanove leme, odnose se na procene
integrala na polukružnom luku Γ prikazanom na Slici 13.2. Leme se koriste
pri oceni integrala duž ovog luka kod izračunavanja kompleksnih integrala.
Slika 13.2
Z
LEMA 13.1 Ako je lim zF (z) = B, tada je lim F (z) dz = iπB.
z→0 R→0
Γ
LEMA 13.2 Ako je |F (z)| ≤ M/Rk za z = Reiθ , gde su k > 1 i M kon-

stante, tada je
Z
lim F (z) dz = 0.
R→+∞
Γ
LEMA 13.3 Ako je |F (z)| ≤ M/Rk za z = Reiθ , gde su k > 1 i M kon-

stante, tada je
Z
lim eimz F (z) dz = 0,
R→+∞
Γ
gde je Γ polukružni luk kruga poluprečnika R prikazan na Slici 13.2 i m

pozitivna konstanta.
- ENIH
14. IZRAČUNAVANJE ODRED
INTEGRALA
Za izračunavanje nekih dosta opštih klasa odred̄enih integrala, kako kom-
pleksnih tako i realnih, vrlo efikasno se može iskoristiti račun ostataka dat
Teoremom 13.1. Ovo će biti ilustrovano na nekim primerima.
I
Primeri integrala oblika f (z) dz
Γ
PRIMER 14.1. Izračunaćemo integral
I
dz
,
(z − 1)2 (z 2 + 1)
Γ
gde je Γ krug |z − (1 + i)|2 = 2, odnosno (x − 1)2 + (y − 1)2 = 2.

Rešenje: Podintegralna funkcija ima tri singulariteta: pol drugog reda z1 = 1 i proste
polove z2 = i i z3 = −i. Singulariteti z1 i z2 su unutar kruga, a z3 van kruga. Prema
tome, imamo I h i
dz
= 2πi Res f (z) + Res f (z) ,
(z − 1)2 (z 2 + 1) z=1 z=i
Γ
gde su
h i h i
d 1 d 1
Res f (z) = lim (z − 1)2 = lim
z=1 z→1 dz (z − 1)2 (z 2 + 1) z→1 dz (z 2 + 1)
−2z 1
= lim 2 2
=− ,
z→1 (z + 1) 2
1 1 1
Res f (z) = lim 2
= 2
= .
z=i z→i (z − 1) (z + i) 2i(i − 1) 4
Dakle, na osnovu Teoreme 13.1 o ostacima imamo

I
dz πi
=− .
(z − 1)2 (z 2 + 1) 2
Γ
Z2π
Integrali oblika R(cos t, sin t) dt, R – racionalna funkcija
0
Gornji integral može se izračunati na sledeći način. Smenom z = eit

dobijamo
eit + e−it z + z −1 eit − e−it z − z −1 dz

cos t = = , sin t = = , dt = .
2 2 2i 2i iz
(14.6)
Na osnovu ovog imamo
Z2π I µ ¶
z + z −1 z − z −1 dz
R(cos t, sin t) dt = R , ,
2 2i iz
0 Γ
- enih integrala
izracunavanje odre d 211
gde je Γ krug |z| = 1, jer kada t varira od 0 do 2π, tačka z = eit opiše krug
Γ u pozitivnom smeru. Poslednji integral je oblika na koji se može primeniti
Teorema 13.1 o ostacima.
Z2π
dt
I= , |a| < 1.
1 + a cos t
0
Smenom z = eit i korišćenjem formula (14.6), dobijamo

I
2 dz
I= .
i az 2 + 2z + a
|z|=1
1 p
Izolovani singulariteti su nule imenioca z1,2 = − ± 1/a2 − 1. Kako je |z1 z2 | = 1,
a
to samo jedna od tih tačaka leži unutar kruga |z| = 1. Može se proveriti da je to tačka
1 p
z1 = − + 1/a2 − 1. Sada imamo
a
h i ¯
1 1 ¯ 2π
I = 4π Res
az 2 + 2z + a
= 4π ¯
a(z − z2 ) z=z1
= √ .
z=z1 1 − a2
Z
+∞
Integrali oblika f (x) dx.

−∞
Posmatraćemo klasu integrala za koju važi:

1◦ funkcija z 7→ f (z) je analitička u oblasti Im z > 0 osim u konačno
mnogo singularnih tačaka z1 , . . . , zn ;
2◦ f je analitička funkcija na osi Im z = 0;
3◦ tačka z = ∞ je nula najmanje drugog reda funkcije f.
Tada je
Z
+∞ n
X
f (x) dx = 2πi Res f (z). (14.7)
z=zk
−∞ k=1
Napomena 14.1 Priroda tačke ¡ ¢z = ∞ za funkciju z 7→ f (z) je ista kao priroda

tačke t = 0 za funkciju t 7→ f 1/t .
Z+∞
dx
.
(z 2 + 1)3
−∞
1
Funkcija f (z) = je analitička u oblasti {z | Im z > 0} osim u tačkama z1 = i
(z 2 + 1)3
t6
i z2 = −i. Ova funkcija je takod̄e analitička i na Im z = 0. Kako je f (1/t) = ,
(1 + t2 )3
1
zaključujemo da funkcija z 7→ f (z) = u tački z = ∞ ima nulu šestog reda.
(z 2 + 1)3
Prema tome, može se primeniti formula (14.7), uzimajući u obzir da samo tačka z1 = i
priprada gornjoj poluravni ( Im z > 0). Dakle, imamo
Z+∞ h i
dx 1 1 d2 1
2 3
= 2πi Res 2 3
= 2πi lim
(z + 1) z=i (z + 1) 2! z→i dz 2 (z + i)3
−∞
¯
12 ¯¯ 3π
= πi = .
(z + i)5 ¯ 8
z=i
15. PRINCIP ARGUMENTA

Princip argumenta je od velike koristi ne samo u matematici već i u
inžinjerskim disciplinama. Jedna važna primena principa argumenta javlja
se u teoriji automatskog upravljanja. Ovaj princip može se iskoristiti za
ispitivanje uslova pod kojim prenosna funkcija sistema nema nule u desnoj
polovini kompleksne ravni, što je uslov za stabilnost sistema.
TEOREMA 15.1 (Princip argumenta) Neka je z 7→ f (z) analitička i

različita od nule na zatvorenoj konturi Γ i ako je ona analitička u int Γ osim
u konačnom broju polova, tada je
I
1 f 0 (z)
dz = n − p, (15.1)
2πi f (z)
Γ
gde je n broj nula, od kojih je svaka uzeta onoliko puta koliki je njen red, i p
broj polova, od kojih je svaki uzet onoliko puta koliki je njegov red.
princip argumenta 213
Pri obilaženju tačke z po konturi Γ, tačka w = f (z) opisuje zatvorenu krivu

γ. Neka je s broj potpunih obilaženja tačke w oko početka koordinatnog
sistema u w-ravni. Izaberimo tačku z0 na konturi Γ koju ćemo smatrati
početnom i završnom. Neka je Φ0 vrednost argumenta funkcije z 7→ f (z) za
početno z = z0 , a Φ1 za završno z = z1 , pri čemu je, očigledno, |f (z0 )| =
|f (z1 )|. Integral koji se pojavljuje u (15.1) sada postaje
I 0 ¯z 1
1 f (z) Log f (z) ¯¯ (log |f (z1 )| + iΦ1 ) − (log |f (z0 )| + iΦ0 )
dz = ¯ =
2πi f (z) 2πi ¯ 2πi
Γ z0
Φ1 − Φ0
= = n − p.
2π
(15.2)
Razlika Φ1 −Φ0 predstavlja promenu argumenta i jednaka je 2πs (= Φ1 −Φ0 )
tako da iz (15.2) dobijamo
n − p = s. (15.3)
Poslednja formula zove se pricip argumenta.
PRIMER 15.1 Primenom formule (15.1) dokazaćemo da polinom
P (z) = z n + a1 z n−1 + · · · + an−1 z + an (n ≥ 1, ak kompleksni brojevi)
ima tačno n nula.

Rešenje 1◦ : S obzirom da algebarski polinom nema polove, formula (15.1) daje broj
nula u disku |z| = r, I
1 P 0 (z)
N = dz.
2πi P (z)
|z|=r
Smenjujući z = reiθ , dobijamo
Z2π
1 nr n eniθ + (n − 1)a1 rn−1 e(n−1)iθ + · · · + an−1 reiθ
N = dθ
2π rn eniθ + a1 rn−1 e(n−1)iθ + · · · + an−1 reiθ + an
0
Z2π Z2π
1 1 a1 rn−1 e(n−1)iθ + · · · + (n − 1)an−1 reiθ + nan
= ndθ − dθ
2π 2π rn eniθ + a1 rn−1 e(n−1)iθ + · · · + an
0 0
Z2π
1
= n dθ − J,
2π
0
gde je sa J označen drugi integral na desnoj strani.

¡ ¢
Ako poluprečnik r izaberemo tako da je r ≥ max 1, |a1 | + · · · + |an | , dobijamo
¡ ¢
rn ≥ |a1 | + · · · + |an | rn−1 ≥ |a1 |rn−1 + |a2 |rn−2 + · · · + |an |,
pa važi majorantna formula
Z2π
1 |a1 |rn−1 + · · · + (n − 1)|an−1 |r + n|an |
|J| ≤ dθ → 0, kada r → +∞.
2π rn − |a1 |rn−1 − · · · − |an−1 |r − |an |
0
Prema tome, dobijamo

Z2π
1
N = n dθ − 0 = n.
2π
0
Broj nula polinoma P stepena n je tačno n.

Rešenje 2◦ : Dokaz ćemo sprovesti pomoću principa argumenta nalazeći promenu
argumenta.
Predstavimo polinom P (z) u obliku
³ ´
a1 an−1 an
P (z) = z n 1 + + · · · n−1 + n = z n g(z).
z z z
Odavde je
Arg P (z) = Arg z n + Arg g(z).
Pretpostavimo da je kontura Γ kružnica velikog poluprečnika R (R → +∞) sa centrom
u koordinatnom početku. Ako se tačka z kreće po kružnici Γ, što znači da se argument od z
promeni za 2π, argument od z n promeniće se za n · 2π. Argument of g(z) se neće promeniti
jer je |z| = R veoma veliki pa je g(z) ≈ 1. Prema tome, ∆Γ Arg P (z) = n∆Γ Arg z = 2πn.
Pošto polinom nema polove, na osnovu formule (15.2) dobija se
2πn
N = = n,
2π
čime je dokaz završen.
Na osnovu Teoreme 15.1 može se dokazati sledeća važna teorema.
TEOREMA 15.2 (Rušeova8 teorema) Ako su f i g analitičke funkcije

u int Γ i na Γ, gde je Γ prosta zatvorena kontura, i ako je |g(z)| < |f (z)| na
Γ, tada funkcije f i f + g imaju isti broj nula u int Γ.
Dokaz. Neka je F (z) = g(z)/f (z), tj. g(z) = f (z)F (z), ili kraće g = f F.
Dalje, neka n1 i n2 označavaju redom broj nula funcija f + g i f u int Γ. S
obzirom da ove funkcije nemaju polove unutar konture Γ, na osnovu Teoreme
15.1 imamo
I 0 I 0
1 f + g0 1 f
n1 = dz, n2 = dz.
2πi f +g 2πi f
Γ Γ
8 Eugene Rouché (1832 – 1910), francuski matematičar.

princip argumenta 215
Tada je
I I
1 f 0 + f 0F + f F 0 1 f0
n1 − n2 = dz − dz
2πi f + fF 2πi f
Γ Γ
I I 0
1 f 0 (1 + F ) + f F 0 1 f
= dz − dz
2πi f (1 + F ) 2πi f
Γ Γ
I n 0 I 0 I
1 f F0 o 1 f 1 F0
= + dz − dz = dz.
2πi f 1+F 2πi f 2πi 1+F
Γ Γ Γ
Kako je |F (z)| = |g(z)/f (z)| < 1, sledi da je Re {1 + F (z)} ≥ 1 − |F (z)| > 0,

što znači da 0 ∈/ {1 + F (z) : z ∈ Γ }. Prema tome, funkcija F 0 /(1 + F )
je analitička i nema polova u oblasti int Γ ∪ Γ tako da je, na osnovu Koši-
Gursaove teoreme, I
1 F0
dz = 0.
2πi 1+F
Γ
Prema tome, gornje izračunavanje se svodi na
n1 − n2 = 0, tj. n1 = n2 ,
što je i tvrd̄enje teoreme. ¤
PRIMER 15.2. Koristeći Rušeovu teoremu dokazati da svaki polinom stepena n ima
tačno n nula.
Rešenje: Posmatrajmo polinom P (z) = a0 z n + a1 z n−1 + · · · + an−1 z + an (a0 6= 0) i
izaberimo f (z) = a0 z n i g(z) = a1 z n−1 + · · · + an−1 z + an . Neka je Γ kružnica |z| = r sa
poluprečnikom r > 1. Na kružnici Γ imamo sledeće procene
¯ ¯
¯ g(z) ¯ |a1 z n−1 + · · · + an−1 z + an | |a1 |rn−1 + · · · + |an−1 |r + |an |
¯ f (z) ¯ = ≤
|a z n |
0 |a |rn 0
|a1 | + · · · + |an−1 | + |an |
≤ .
|a0 |r
Birajući r dovoljno veliko možemo učiniti da bude |g(z)/f (z)| < 1, tj. |g(z)| < |f (z)|.
Odavde, na osnovu Rušeove teoreme sledi da polinom f (z) + g(z) ima isti broj nula kao i
polinom f (z) = an z n . Kako polinom f ima n nula ζ1 = ζ2 = · · · = ζn = 0, proizilazi da i
polinom f (z) + g(z) = P (z) ima n nula.
PRIMER 15.3 Da bismo odredili broj nula polinoma
P (z) = z 8 − 4z 5 + z 2 − 1
u disku |z| < 1, stavimo f (z) = z 8 − 4z 5 i g(z) = z 2 − 1. Na krugu |z| = 1 je
|f (z)| > |4z 5 | − |z 8 | = 3 i |g(z)| < |z 2 | + 1 = 2 te je |g(z)| < |f (z)|.
Kako polinom f (z) = z 8 − 4z 5 = z 5 (z 3 − 4) ima pet nula u disku |z| < 1, polinom P
ima, takod̄e, pet nula u istom disku.
16. IZABRANI ZADACI
1. Transformacijom
³ z − i ´2
w=
z+i
¯
preslikati oblast {z ¯ |z| ≤ 1, Re z ≥ 0}.
Rešenje: Primenimo sukcesivne transformacije
z−i
w1 = i w = w12 .
z+i
Iz jednakosti
z−i
w1 =
z+i
dobijamo
1 + w1
z=i ,
1 − w1
pa je
1 + w̄1
z̄ = −i .
1 − w̄1
Na osnovu poslednje dve jednakosti nalazimo
z + z̄ 1 ³ 1 + w1 1 + w̄1 ´ 1 2w1 − 2w̄1
Re z = = i − = i
2 2 1 − w1 1 − w̄1 2 |1 − w1 |2
w1 − w̄1 1 Im w1
= −2 · = −2
2i |1 − w1 |2 |1 − w1 |2
i
1 + w1 1 + w̄1 1 + w1 + w̄1 + w1 w̄1
|z|2 = z · z̄ = i · (−i) = .
1 − w1 1 − w̄1 1 − w1 − w̄1 + w1 w̄1
Odredićemo sada na koju oblast u w1 ravni se preslikava desna poluravan
(Re z ≥ 0) iz z ravni. Iz nejednakosti
Im w1
Re z = −2 ≥ 0,
|1 − w1 |2
imamo
Im w1 ≤ 0,
pa zaključujemo da se desna poluravan iz z ravni preslikava u donju poluravan
u w1 ravni.
izabrani zadaci 217
a) b) c)
Slika 16.1
U nastavku ćemo odrediti sliku unutrašnjosti jediničnog kruga (|z| ≤ 1) iz

z ravni. Iz nejednakosti |z| ≤ 1 sledi da je |z|2 ≤ 1, pa je
1 + w1 + w̄1 + w1 w̄1
|z|2 = ≤ 1.
1 − w1 − w̄1 + w1 w̄1
Zaključujemo da je
1 + w1 + w̄1 + w1 w̄1 ≤ 1 − w1 − w̄1 + w1 w̄1 , (16.1)
jer je za w1 6= 1
1 − w1 − w̄1 + w1 w̄1 = (1 − w1 )(1 − w̄1 ) = |1 − w1 |2 > 0.
Iz nejednakosti (16.1) dobijamo da je

w1 + w̄1
2 = 2Re w1 ≤ 0.
2
Dakle, unutrašnjost jediničnog kruga u z ravni se preslikava u levu poluravan
u w1 ravni. Tražena oblast iz z ravni (videti Sliku 16.1a) se preslikava u treći
kvadrant u w1 ravni (Slika 16.1b).
Ostaje da preslikavanjem w = w12 preslikamo treći kvadrant iz w1 ravni u
odgovarajuću oblast u w ravni. Stavimo da je w1 = reit . Tada je w = w12 =
r2 e2it , odnosno |w| = r2 i arg w = 2t.
Za sve tačke iz trećeg kvadranta zajedničko je da je π ≤ t ≤ 3π/2. Na
osnovu toga je
2π ≤ arg w ≤ 3π,
pa je
0≤w≤π ili Im w ≥ 0.
Zaključujemo da se transformacijom w = w12 treći kvadrant iz w1 ravni
(Slika 16.1b) preslikava u gornju poluravan u w ravni (videti Sliku 16.1c).
2. Transformacijom
³ z + 1 ´2
w=
z+2
¯
preslikati oblast {z ¯ |z| < 1}.
Rešenje: Kao u prethodnom zadatku, primenićemo sukcesivne transforma-

cije
z+1
w1 = i w = w12 .
z+2
Iz jednakosti
z+1
w1 =
z+2
nalazimo
2w1 − 1
z= ,
1 − w1
pa je
2w̄1 − 1
z̄ = .
1 − w̄1
Sada je
2w1 − 1 2w̄1 − 1 4w1 w̄1 − 2w1 − 2w̄1 + 1

|z|2 = z z̄ = · = .
1 − w1 1 − w̄1 |1 − w1 |2
Iz nejednakosti |z| < 1 sledi da je |z|2 < 1, odnosno
4w1 w̄1 − 2w1 − 2w̄1 + 1

< 1.
|1 − w1 |2
Iz poslednje nejednakosti imamo
w1 + w̄1
3w1 w̄1 − 2 < 0.
2
Stavljajući da je w1 = u + iv dobijamo nejednakost
3(u2 + v 2 ) − 2u < 0. (16.2)

izabrani zadaci 219
a) b) c)
Slika 16.2
Nejednakost (16.2) se može napisati u obliku

³ 1 ´2 ³ 1 ´2
u− + v2 < ,
3 3
pa zaključujemo da se bilinearnom transformacijom w1 desni polukrug u z
ravni (Slika 16.2a) preslikava u unutrašnjost kruga poluprečnika r = 1/3 sa
centrom u tački (1/3, 0) (Slika 16.2b).
Unutrašnjost dobijenog kruga u w1 ravni ćemo u nastavku preslikati
kvadratnom transformacijom w = w12 . Slično kao u prethodnom zadatku,
kako je w1 = reit , sledi da je w = w12 = r2 e2it .
Uvodeći polarne koordinate
u = r cos t
v = r sin t
u nejednakost (16.2) dobijamo da je

2
r2 < r cos t,
3
odnosno
2
cos t.
r<
3
Granice kruga u w1 ravni u polarnim koordinatama su (videti Sliku 16.2b)
n 2 π πo
w1 | w1 = reit , 0 ≤ r < cos t, − ≤ t ≤ .
3 2 2
Na osnovu toga zaključujemo da su granice oblasti u w ravni (Slika 16.2c)

n 4 o
|w| = r2 , 0 ≤ |w| < cos2 t i {arg w = 2t, −π ≤ arg w ≤ π}.
9
3. Bilinearnom transformacijom
z−i
w=
z+i
¯
preslikati oblast {z ¯ |z| ≤ 1 ∧ |z − 1| ≤ 1}.
Rešenje: Iz jednakosti
z−i
w= ,
z+i
nalazimo da je
1+w 1 + w̄
z=i i z̄ = −i .
1−w 1 − w̄
Oblast u z-ravni koju treba preslikati data je na Slici 16.3a. Kao u prethod-
nim zadacima iz nejednakosti |z| ≤ 1 zaključujemo da je |z|2 ≤ 1, pa imamo
nejednakost
1+w 1 + w̄
|z|2 = z z̄ = i · (−i) ≤ 1.
1−w 1 − w̄
Iz poslednje nejednakosti, za w 6= 1, zaključujemo da je
1 + w + w̄ + ww̄ ≤ 1 − w − w̄ + ww̄,
odnosno
w + w̄ ≤ 0 ⇐⇒ Re w ≤ 0.
Dakle, unutrašnjost jediničnog kruga (|z| ≤ 1) u z ravni se preslikava u levu
poluravan w1 ravni.
Slično, iz nejednakosti |z − 1| ≤ 1 proizilazi da je |z − 1|2 ≤ 1, pa je
³ 1+w ´³ 1 + w̄ ´
|z − 1|2 = (z − 1)(z̄ − 1) = i − 1 −i − 1 ≤ 1.
1−w 1 − w̄
Sred̄ivanjem poslednje nejednakosti nalazimo
ww̄ − 2i(w − w̄) + w + w̄ + 1 ≤ 0.
Stavljajući da je w = u + iv iz poslednje nejednakosti dobijamo
u2 + v 2 + 4v + 2u + 1 ≤ 0,
izabrani zadaci 221
a) b)
Slika 16.3
odnosno
(u + 1)2 + (v + 2)2 ≤ 22 ,
što predstavlja unutrašnjost kruga sa centrom u (−1, −2) i poluprečnikom 2
(videti Sliku 16.3b).
z+4
w= (16.3)
z−4
¯
preslikati oblast {z ¯ |z − 3| ≤ 3, |z − 2| ≥ 2, |z − 5| ≥ 1}.
Rešenje: Oblast u z ravni ograničena je krugovima |z − 3| = 3, |z − 2| = 2

i |z − 5| = 1 (videti Sliku 16.4a).
Iz jednakosti
z+4
w=
z−4
nalazimo da je
w+1 w̄ + 1
z=4 i z̄ = 4 .
w−1 w̄ − 1
Preslikajmo bilinearnom transformacijom (16.3) prvo realnu osu (pravu
Im z = 0). Iz jednakosti Im z = 0 vidimo da je z = z̄, odnosno
w+1 w̄ + 1
4 =4 ,
w−1 w̄ − 1
odakle je w = w̄, pa je Im w = 0. Dakle, prava Im z = 0 se preslikava u pravu

Im w = 0.
Kako su svi dati krugovi u z ravni (|z − 3| = 3, |z − 2| = 2 i |z − 5| = 1)
ortogonalni na pravu Im z = 0, na osnovu osobine bilinearne transformacije
o očuvanju uglova, zaključujemo da će i slike datih krugova biti ortogonalne
na pravu Im w = 0.
Krugovi |z − 2| = 2 i |z − 5| = 1 prolaze kroz pol bilinearne transformacije
(z = 4), pa se oni preslikavaju u prave, koje su ortogonalne na pravu Im w =
0. Te prave ćemo najlakše odrediti ako preslikamo po jednu tačku sa njih.
Tačka z = 0 pripada krugu K2 (|z − 2| = 2). Bilinearnom transformacijom
(16.3) ona se preslikava u tačku w(0) = −1. Slično, tačka z = 6 pripada krugu
K3 (|z − 5| = 1) i transformacijom (16.3) se preslikava u tačku w(6) = 5.
Dakle krug K2 (|z − 2| = 2) se slika u pravu K20 (Re w = −1), a krug
K3 (|z − 5| = 1) u pravu K30 (Re w = 5).
a) b)
Slika 16.4
Krug K1 (|z − 3| = 3) ne sadrži pol bilinearne transformacije (16.3), pa

se on u w ravni preslikava u krug. Kako krug K1 u z ravni dodiruje krugove
K2 i K3 , to će i slike ovih krugova K10 , K20 i K30 u w ravni da se dodiruju.
Dakle slika kruga K1 će prolaziti kroz tačke w = −1 i w = 5. Kako je krug
K1 ortogonalan na pravu Im z = 0 u tačkama z = 0 i z = 6, njegova slika K10
će biti ortogonalna na pravu Im w = 0 u tačkama w = −1 i w = 5. Dakle,
krug K1 (|z − 3| = 3) (Slika 16.4a) se slika u krug K10 (|w − 2| = 3) (Slika
16.4b).
Ostaje ¯da odredimo u koju oblast odred̄enu ovim krivama se preslikava
oblast {z ¯ |z − 3| ≤ 3, |z − 2| ≥ 2, |z − 5| ≥ 1}. U tom cilju preslikaćemo
izabrani zadaci 223
transformacijom (16.3) tačke z = 2, z = 5 i z = 8 koje ne pripadaju traženoj

oblasti. Nalazimo, w(2) = −3, w(5) = 9 i w(8) = 3, respektivno. Dobijene
slike ovih tačaka takod̄e neće pripadati traženoj oblasti u w ravni. Na osnovu
toga oded̄ujemo koja oblast u w ravni predstavlja sliku tražene oblasti (videti
Sliku 16.4b).
2
w=
z+1
preslikati oblast n ¯ πo
z ¯ |z| < 1, 0 < arg z < .
2
Rešenje: Traženo preslikavanje izvršićemo preko sukcesivnih transformacija
2
w1 = z + 1 i w= .
w1
a) b) c)
Slika 16.5
Transformacijom w1 = z+1 data oblast u z ravni (Slika 16.5a) se preslikava

na oblast |w1 − 1| < 1, 0 < arg (w1 − 1) < π/2 u w1 ravni (Slika 16.5b).
Dobijena oblast u w1 ravni je, dakle, omed̄ena pravama Im w1 = 0 i Re w1 = 1
i krugom |w1 − 1| = 1 (videti Sliku 16.5b).
Bilinearnom transformacijom
2
w= (16.4)
w1
preslikajmo prvo pravu Im w1 = 0 (w1 = w̄1 ). Iz transformacije (16.4) sledi

da je
2 2
w1 = i w̄1 = ,
w w̄
pa iz jednakosti w1 = w̄1 zaključujemo da je w = w̄. Dakle, prava Im w1 = 0
se preslikava u pravu Im w = 0.
Prava Re w1 = 1, odnosno
w1 + w̄1
=1
2
se tranformacijom w = 2/w1 slika u
1 1
+ = 1,
w w̄
odnosno
ww̄ − w − w̄ = (w − 1)(w̄ − 1) − 1 = 0
ili |w − 1| = 1. Dakle, slika prave Re w1 = 1 u w ravni je krug |w − 1| = 1.

Krug |w1 − 1| = 1 prolazi kroz pol bilinearne transformacije (16.4) w1 =
0, što znači da se bilinearnom transformacijom (16.4) krug |w1 − 1| = 1
preslikava u pravu u w ravni.
Tačka w1 = 2 pripada krugu |w1 − 1| = 1. Ona se transformacijom (16.4)
preslikava u tačku w(2) = 1. Kako je krug |w1 − 1| = 1 ortogonalan na pravu
Im w1 = 0, i njegova slika će biti ortogonalna na pravu Im w = 0. Dakle,
slika kruga |w1 − 1| = 1 (Slika 16.5b) biće prava Re w = 1 (Slika 16.5c).
Da bismo odredili u koju oblast u w ravni se preslikava tražena oblast,
preslikajmo jednu tačku iz tražene oblasti (npr. tačku 3/2 + i/2). Dobijamo
tačku
³3 i´ 2 6 − 2i
w + = = .
2 2 3 i 5
+
2 2
Dobijena tačka 6/5−2i/5 će pripadati traženoj oblasti u w ravni (videti Sliku
16.5c).
izabrani zadaci 225
6. Transformacijom
z2 + 1
w=
z2 + 2
¯
preslikati oblast {z ¯ |z| ≤ 1 ∧ 0 ≤ arg z ≤ π/2}.
Rešenje: Primenićemo sukcesivne transformacije

w1 + 1
w1 = z 2 i w= .
w1 + 2
Pri preslikavanju kvadratnom funkcijom stavimo z = reit . Na osnovu
datih ograničenja (|z| ≤ 1) i (0 ≤ arg z ≤ π/2) (Slika 16.6a), zaključujemo
da za r i t važe sledeća ograničenja
{r ≤ 1, 0 ≤ t ≤ π/2}.
Kako je w1 = z 2 = r2 e2it , vidimo da je oblast u w1 ravni odred̄ena nejed-

nakostima |w1 | ≤ 1 i 0 ≤ arg w1 ≤ π (videti Sliku 16.6b).
a) b) c)
Slika 16.6
Dobijeni gornji polukrug u w1 ravni u nastavku bilinearnom transforma-

cijom
w1 + 1
w=
w1 + 2
preslikavamo u w ravan. Sada je
1 − 2w 1 − 2w̄
w1 = i w̄1 = .
w−1 w̄ − 1
Iz nejednakosti |w1 | ≤ 1, kao i ranije sledi da je |w1 |2 ≤ 1, pa je
1 − 2w 1 − 2w̄
w1 w̄1 = · ≤ 1,
w − 1 w̄ − 1
odnosno, za w 6= 1
3ww̄ − w − w̄ ≤ 0.
Stavljajući w = u + iv u poslednju nejednakost nalazimo
³ 1 ´2 ³ 1 ´2
u− + v2 ≤ .
3 3
Prema tome, dobijena oblast u w ravni je gornja polovina kruga sa centrom
u tački (1/3, 0), poluprečnika 1/3 (videti Sliku 16.6c).
7. Oblast {z| |z| ≤ 1, Re z ≥ 0} preslikati transformacijom
z 2 + 2z − 1
z 7→ w(z) = −i . (16.5)
z 2 − 2z − 1
1−i
Rešenje: Kako je −i = , nalazimo
1+i
³ z − i ´2
2
1 − i z + 2z − 1 2
(1 − i)z + 2(i − 1)z − (1 − i) −i
w(z) = = = z+i .
³ z − i ´2
1 + i z 2 − 2z − 1 (1 + i)z 2 − 2(1 + i)z − (1 + i)
+i
z+i
Zadato preslikavanje izvršićemo pomoću posrednih sukcesivnih transforma-
cija
z−i w2 − i
w1 = , w2 = w12 , w = .
z+i w2 + i
z−i
Iz w1 = nalazimo
z+i
1 + w1 z + z̄ i(w1 − w̄1 ) 2Im w1
z=i , Re z = = =− ,
1 − w1 2 2|1 − w1 |2 |1 − w1 |2
odakle je
1 + w1 1 + w̄1 2(w1 + w̄1 )

|z| ≤ 1 ⇐⇒ z z̄ ≤ 1 ⇐⇒ i (−i) ≤ 1 ⇐⇒ ≤0
1 − w1 1 − w̄1 |1 − w1 |2
⇐⇒ Re w1 ≤ 0.
izabrani zadaci 227
a) b)
Slika 16.7
2Im w1
Re z ≥ 0 ⇐⇒ − ≥ 0 ⇐⇒ Im w1 ≤ 0.
|1 − w|2
Zaključujemo da se desni polukrug (Slika 16.7a) preslikava u w1 -ravni u treći

kvadrant (videti Sliku 16.7b).
Pri preslikavanju funkcijom w2 = w12 stavimo w1 = r1 eit1 . Tada je w2 =
S obzirom da je π ≤ t1 ≤ 32 π u ovom slučaju, imamo
r12 e2it1 .
|w2 | = r12 , 2π ≤ Arg w2 ≤ 3π, tj. 0 ≤ arg w ≤ π ili Im w2 ≥ 0,
što predstavlja gornju deo w2 -ravni (videti Sliku 16.8a).
a) b)
Slika 16.8
w2 − i
Ostaje još da transformacijom w = preslikamo gornju poluravan
w2 + i
Im w2 ≥ 0. S obzirom da je ova poslednja transformacija identična sa prvom
transformacijom w1 = w1 (z), imamo
1+w 1 + w̄
w2 − w̄2 i +i 2
Im w2 = = 1 − w 1 − w̄ = 1 − |w| .
2i 2i |1 − w|2
Zbog toga je
Im w2 ≥ 0 ⇐⇒ 1 − |w|2 ≥ 0, tj. |w| ≤ 1.
Prema tome, zadatom transformacijom (16.5) oblast {z | |z| ≤ 1, Re z ≥ 0}

se preslikava na jedinični disk |w| ≤ 1 (videti Sliku 16.8b).
8. Transformacijom
w = ei(z+π/4) (16.6)
preslikati pravougaonik
n ¯ π 3π o
z ¯ − ≤ Re z ≤ , |Im z| ≤ log 2 .
4 4
Rešenje: Stavljajući z = x + iy transformacija (16.6) se može izraziti u

obliku
w = ei(x+iy+π/4) = e−y · ei(x+π/4) .
Prema tome |w| = e−y i arg w = x + π/4.
Sa slike 16.9a vidimo da je
π 3π
− ≤x≤ ,
4 4
pa je 0 ≤ arg w ≤ π.
Slično, kako važi nejednakost |y| ≤ log 2 (videti Sliku 16.9a), sledi da je
− log 2 ≤ y ≤ log 2,
pa je
e− log 2 ≤ |w| ≤ elog 2 .
Dakle, 1/2 ≤ |w| ≤ 2.
izabrani zadaci 229
a) b)
Slika 16.9
Na Slici 16.9b je prikazana dobijena slika tražene oblasti u w ravni.
9. Transformacijom
e−z + i
w=
e−z − i
preslikati oblast n ¯ πo
z ¯ 0 ≤ Im z ≤ .
2
Rešenje: Traženo preslikavanje izvršićemo preko sukcesivnih transformacija

w1 + i
w1 = e−z i w= .
w1 − i
Kako je z = x + iy, transformacija w1 = e−z se može prikazati u obliku
w1 = e−x e−iy , pa je |w1 | = e−x i arg w1 = −y. U ovom slučaju važe
ograničenja −∞ < x < ∞ i 0 ≤ y ≤ π/2, pa je 0 ≤ |w1 | < ∞ i −π/2 ≤
arg w1 ≤ 0.
Dakle, transformacija w1 = e−z preslikava ¯pojas 0 ≤ Im z ≤ π/2 u z ravni
(videti Sliku 16.10a) u četvrti kvadrant {w1 ¯ Im w1 ≤ 0, Re w1 ≥ 0} u w1
ravni (Slika 16.10b).
Dobijenu oblast u w1 ravni preslikaćemo u nastavku bilinearnom transfor-
macijom
w1 + i
w= .
w1 − i
Iz date jednakosti slede jednakosti
w+1 w̄ + 1
w1 = i i w̄1 = −i .
w−1 w̄ − 1
a) b) c)
Slika 16.10
Nejednakost Im w1 ≤ 0 se svodi na
w1 − w̄1
≤ 0,
2i
odnosno na
w + 1 w̄ + 1
+ ≤ 0,
w − 1 w̄ − 1
odakle zaključujemo da je |w| ≤ 1.
Slično, iz nejednakosti Re w1 ≥ 0 vidimo da je
w1 + w̄1
≥ 0,
2
pa je
w+1 w̄ + 1
i −i ≥ 0,
w−1 w̄ − 1
odnosno
i (w̄ − w) = 2Im w ≥ 0.
Dakle, dobijena oblast u w ravni ograničena je krivama |w| ≤ 1 i Im w ≥ 0
(videti Sliku 16.10c).
10. Transformacijom w = tan z preslikati oblast

n ¯ πo
z ¯ 0 ≤ Re z ≤ .
4
izabrani zadaci 231
Rešenje: Izrazimo preslikavanje w = tan z preko eksponencijalnih funkcija
eiz − e−iz
sin z e2iz − 1
w = tan z = = iz 2i −iz = −i 2iz .
cos z e +e e +1
2
Dobijeno preslikavanje izvršićemo preko sukcesivnih transformacija
w1 − 1
w1 = e2iz i w = −i .
w1 + 1
Kako je z = x + iy, prvo preslikavanje se može prikazati u obliku
w1 = e2iz = e−2y e2ix ,
odakle je |w1 | = e−2y i arg w1 = 2x.

Imajući u vidu da je polazna oblast u z ravni 0 ≤ Re z ≤ π/4 (videti Sliku
16.11a) zaključujemo da je oblast u w1 ravni odred̄ena nejednakostima
π
0 ≤ |w1 | < +∞ i 0 ≤ arg w1 ≤ ,
2
odnosno da je slika pojasa (0 ≤ Re z ≤ π/4) u z ravni prvi kvadrant u w1

ravni (Slika 16.11b).
a) b) c)
Slika 16.11
Dobijena oblast u w1 ravni (prvi kvadrant) može se predstaviti i preko

nejednakosti Re w1 ≥ 0 i Im w1 ≥ 0 (videti Sliku 16.11b).
Ostaje da u nastavku bilinearnom transforemacijom
w1 − 1
w = −i (16.7)
w1 + 1
preslikamo prvi kvadrant u w1 ravni.
Iz jednakosti (16.7) imamo da je
w−i w̄ + i
w1 = − i w̄1 = − .
w+i w̄ − i
Korišćenjem ovih nejednakosti, iz nejednakosti Re w1 ≥ 0, dobijamo da je
w1 + w̄1
≥ 0,
2
odakle sledi da je
1 ³ w − i w̄ + i ´ |w|2 − 1
− + =− ≥ 0,
2 w + i w̄ − i |w + i|2
odnosno |w| ≤ 1.
Slično, iz nejednakosti Im w1 ≥ 0 nalazimo da je
w1 − w̄1
≥ 0,
2i
odnosno
w − i w̄ + i
− +
w + i w̄ − i = w + w̄ = 2 Re w ≥ 0,
2i |w + i|2 |w + i|2
pa je Re w > 0.
Dobijena oblast u w ravni prikazana je na Slici 16.11c.
11. Odrediti realan broj a tako da se funkcijom

³ z − 4´
z 7→ w = exp aπi
z−2
oblast {z| |z| > 2, |z − 3| > 1} preslikava na gornju poluravan w-ravni.
Rešenje: Primenićemo sukcesivne transformacije

z−4
w1 = , w2 = πiw1 , w = eaw2 .
z−2
izabrani zadaci 233
Oblast koju treba preslikati je ograničena krugovima |z| = 2 i |z − 3| = 1,

koji se dodiruju u tački z = 2 (videti Sliku 16.12a). S obzirom da ova dodirna
tačka predstavlja pol bilinearne transformacije
z−4
w1 = ,
z−2
ovi krugovi preslikavaju se u dve paralelne prave koje su ortogonalne na
pravoj Im w1 = 0 jer su dati krugovi ortogonalni na pravoj Im z = 0. Tačka
z = −2, koja leži na krugu |z| = 2, preslikava se u w1 = w1 (−2) = 3/2, a
tačka z = 4, koja leži na krugu |z − 3| = 1, preslikava se u w1 = w1 (4) = 0.
a) b)
Slika 16.12
Prema tome, krug |z| = 2 preslikava se u pravu Re w1 = 3/2, a krug

|z − 3| = 1 u pravu Re w1 = 0. Tačka z = 6 koja leži izvan ovih krugova
preslikava se u tačku w1 (6) = 1/2 koja leži izmed̄u ovih pravih. Odavde
proizilazi da se data oblast u z-ravni funkcijom w1 preslikava u oblast
{w1 | 0 < Re w1 < 3/2}
(videti Sliku 16.12b). Funkcijom w2 = u2 + iv2 = πiw1 oblast iz w1 ravni

preslikava se na traku
n 3 o
w2 | − ∞ < u2 < +∞, 0 < v2 < πi
2
(Slika 16.13a). Kako je, dalje, w = |w|eiarg w = eaw2 = eau2 eiav2 , imamo
³ 3 ´
|w| = eau2 ∈ (−∞, +∞), arg w = av2 ∈ 0, aπ .
2
a) b)
Slika 16.13
Odavde vidimo da će se naznačena oblast iz w2 ravni preslikati na gornju

poluravan w ravni (Slika 16.13b) ako je 3aπ/2 = π, odakle je a = 2/3.
12. Izračunati krivolinijski integral

I
sin πz 2 + cos πz 2
dz.
(z − 1)(z − 2)
|z|=3
Rešenje: Zbog preglednosti obeležimo

f (z) = .
(z − 1)(z − 2)
Funkcija f (z) ima dva pola z = 1 i z = 2, koja se oba nalaze unutar konture
|z| = 3.
Na osnovu Košijeve teoreme 13.1 o ostacima vrednost datog integrala jed-
naka je
I ³ ´
f (z) dz = 2πi Res f (z) + Res f (z)
z=1 z=2
|z|=3
³ ´
= 2πi lim (z − 1)f (z) + lim (z − 2)f (z) .
z→1 z→2
S obzirom da je
lim (z − 1) = −(sin π + cos π) = 1
z→1 (z − 1)(z − 2)
lim (z − 2) = (sin 4π + cos 4π) = 1,
z→2 (z − 1)(z − 2)
izabrani zadaci 235
vrednost traženog integrala je

I
f (z) dz = 2πi(1 + 1) = 4πi.
|z|=3

I
sin z
dz.
1 + z + z2 + z3
|z|=2
Rešenje: Polovi podintegralne funkcije
sin z
f (z) =
1 + z + z2 + z3
jednaki su nulama polinoma p(z) = z 3 + z 2 + z + 1 = (z + 1)(z 2 + 1). Nule

ovog polinoma su z1 = −1, z2 = −i i z3 = i.
Svi polovi leže unutar kruga |z| = 2 tako da je po Košijevoj teoremi 13.1
o ostacima vrednost integrala jednaka
I ³ ´
f (z) dz = 2πi Res f (z) + Res f (z) + Res f (z) .
z=−1 z=−i z=i
|z|=2
Ostaci u polovima su jednaki
sin z sin 1
Res = lim =−
z=−1 z2 + 1
z→−1 2
sin z sin i
Res = lim =
z=−i z→−i (z + 1)(z − i) 2i(1 − i)
sin z sin i
Res = lim = ,
z=i z→i (z + 1)(z + i) 2i(1 + i)
pa je vrednost integrala
I ³ sin 1 sin i sin i ´
f (z) dz = 2πi − + + = πi(sinh 1 − sin 1).
2 2i(1 − i) 2i(1 + i)
|z|=2

I
cot z
dz,
z(z − 1)
c
gde je c krug |z| = 2.
Rešenje: Polovi podintegralne funkcije
cot z cos z
f (z) = =
z(z − 1) z(z − 1) sin z
jednaki su z = 0, z = 1 i z = kπ, k ∈ Z. Unutar kruga |z| = 2 nalaze se

samo polovi z = 0 (dvostruki) i z = 1 (jednostruki), pa je vrednost integrala
po Košijevoj teoremi 13.1 o ostacima jednaka
I ³ ´
f (z) dz = 2πi Res f (z) + Res f (z) .
z=0 z=1
c
Ostatak u dvostrukom polu z = 0 je
d¡ 2 ¢ d ³ zcot z ´
Res f (z) = lim z f (z) = lim .
z=0 z→0 dz z→0 dz z − 1
Primenom Lopitalovog pravila nalazimo

³ z ´
cot z − (z − 1) − zcot z
Res f (z) = lim sin2 z
z=0 z→0 (z − 1)2
1 ³ z2 z ´
= lim lim − + − cot z
z→0 (z − 1)2 z→0 sin2 z sin2 z
³ z ´2 z − cos z sin z
= − lim + lim
z→0 sin z z→0 sin2 z
2 2
1 + sin z − cos z
= −1 + lim
z→0 2 sin z cos z
2 sin z cos z
= −1 + lim = −1.
z→0 cos2 z − sin2 z
Ostatak u jednostrukom polu z = 1 je
cot z
Res f (z) = lim (z − 1)f (z) = lim = cot 1.
z=1 z→1 z→1 z
izabrani zadaci 237
Konačno, vrednost integrala je

I
cot z
dz = 2πi(cot 1 − 1).
z(z − 1)
c

I
1
dz,
z2 + 2az − 1
|z|=1
gde je a > 0.
Rešenje: Podintegralna funkcija
1
f (z) =
z2 + 2az − 1
√ √
ima polove z1 = −a − a2 + 1 i z2 = −a + a2 + 1. Da bismo izračunali
vrednost integrala korišćenjem Košijeve teoreme 13.1 o ostacima, neophodno
je ispitati da li ovi polovi leže unutar jediničnog kruga.
U tom cilju odredimo
p p
|z1 |2 = (a + a2 + 1)2 = 1 + 2a2 + 2a a2 + 1 > 1,
za svako a > 0. Dakle, |z1 | > 1, pa zaključujemo da se pol z1 nalazi van

jediničnog kruga.
S druge strane je
¯ p ¯ 1 1
|z2 | = ¯−a + a2 + 1¯ = √ = < 1,
2
|a + a + 1| |z1 |
pa zaključujemo da pol z2 leži unutar jediničnog kruga.

Prema tome,
I
1
dz = 2πi Res f (z) = 2πi lim (z − z2 )f (z)
z2 + 2az − 1 z=z2 z→z2
|z|=1
1 πi
= 2πi lim =√ .
z→z2 z − z1 a2 + 1
16. Dokazati formulu

Z2π
1 2π sgn c
dx = √ ,
a cos x + b sin x + c c − a2 − b2
2
0
(a, b, c ∈ R, c 6= 0, c2 − a2 − b2 > 0.)
z + z −1 z − z −1
Rešenje: Stavimo z = eix i smenimo cos x = , sin x = ,
2 2i
dz
dx = u dati integral. Dobija se
iz
I
2 1
J= dz, (16.8)
i P (z)
|z|=1
gde je P (z) = (a − ib)z 2 + 2cz + (a + ib). Nule ovog polinoma su

√
−c ± c2 − a2 − b2
z1,2 = .
a − ib
Na osnovu Vijetovog pravila je
a + ib |a + ib|
z1 z2 = , odakle je |z1 ||z2 | = = 1.
a − ib |a − ib|
Kako je još i c2 − a2 − b2 > 0, zaključujemo da se samo jedna od nula z1 i z2

nalazi u disku |z| < 1.
Ukoliko je c > 0 (sgn c = 1), to je nula
√
−c + c2 − a2 − b2
z1 = ,
a − ib
pa prema Košijevoj teoremi 13.1 o ostacima za integral (16.8), imamo
³ 1 ´ 1 1
J = 4π Res = 4π ·
z=z1 P (z) a − ib z1 − z2
2π 2π sgn c
=√ =√ .
2 2
c −a −b 2 c − a2 − b2
2
U slučaju kada je c < 0 (sgn c = −1), to je nula

√
−c − c2 − a2 − b2
z2 = ,
a − ib
izabrani zadaci 239
pa je
³ 1 ´ 1 1
J = 4π Res = 4π ·
z=z2 P (z) a − ib z2 − z1
2π 2π sgn c
= −√ =√ .
c2 − a2 − b2 c2 − a2 − b2
Z2π
cos 3t
17. Koristeći račun ostataka izračunati integral dt.
5 − 4 cos t
0
Rešenje: Ako stavimo z = eit , tada je
z + z −1 e3it + e−3it z 3 + z −3 dz
cos t = , cos 3t = = , dt = ,
2 2 2 iz
tako da je
Z2π I
cos 3t (z 3 + z −3 )/2 dz
J= dt = ·
5 − 4 cos t 5 − 4(z + z −1 )/2 iz
0 |z|=1
I 6
1 z +1
=− dz.
2i z 3 (2z − 1)(z − 2)
|z|=1
z6 + 1
Unutar diska |z| < 1 podintegralna funkcija f (z) = ima
z 3 (2z − 1)(z − 2)
pol trećeg reda u tački z = 0 i prost pol u tački z = 1/2. Ostaci za ova dva
pola su jednaki:
½ ¾
1 d2 3 z6 + 1 21
Res f (z) = lim 2
z · 3 = ,
z=0 z→0 2! dz z (2z − 1)(z − 2) 8
½³ ¾
1´ z6 + 1 65
Res f (z) = lim z− · 3 =− .
z=1/2 z→1/2 2 z (2z − 1)(z − 2) 24
Na osnovu Košijeve teoreme 13.1 o ostacima tražena vrednost integrala je
1 ³ ´ ³ 21 65 ´ π
J =− 2πi Res f (z) + Res f (z) = −π − = .
2i z=0 z=1/2 8 24 12
18. Izračunati integral

Z∞
cos mx
dx (m > 0).
x2 + 1
0
Rešenje: Posmatrajmo integral

I
eimz
dz,
z2 + 1
C
gde je C kontura prikazana na Slici 13.2. Podintegralna funkcija ima proste

polove u z = ±i, ali samo pol z = i leži unutar konture C.
Ostatak u tački z = i je
½ ¾
eimz e−m
lim (z − i) = .
z→i (z − i)(z + i) 2i
Zato je I
eimz ³ e−m ´
dz = 2πi = πe−m
z2 + 1 2i
C
ili
ZR Z
eimx eimz
dx + dz = πe−m ,
x2 + 1 z2 + 1
−R Γ
tj.
ZR ZR Z
cos mx sin mx eimz
dx + i dx + dz = πe−m .
x2 + 1 x2 + 1 z2 + 1
−R −R Γ
Koristeći činjenice da su cos mx i sin mx parna i neparna funkcija, iz poslednje

relacije sledi
ZR Z
cos mx eimz
2 2
dx + dz = πe−m .
x +1 z2 + 1
0 Γ
Na osnovu Žordanove leme 13.3 sledi da integral po polukrugu Γ teži 0 kada

R → +∞, tako da je
Z∞
cos mx π
2
dx = e−m .
x +1 2
0
izabrani zadaci 241

Z
+∞
x2 − a2 sin x
· dx (a > 0).
x2 + a2 x
0
Rešenje: Posmatrajmo konturni integral

I 2
z − a2 eiz
I= · dz
z 2 + a2 z
Γ
gde je Γ kontura prikazana na Slici 16.14. Ova kontura se sastoji od odsečka

[−R, −r], polukružnice Cr , odsečka [r, R] i polukružnice CR . Podintegralna
funkcija ima proste polove ia, 0, −ia. Ako r → 0 i R → +∞, tada će jedino
pol z = ia biti obuhvaćen konturom Γ.
Slika 16.14
Odredimo ostatke podintegralne funkcije f u njenim polovima z = ia i
z=0:
³ z 2 − a2 eiz ´
Res f (z) = lim (z − ia) 2 = e−a ,
z=ia z→ia z + a2 z
³ z 2 − a2 eiz ´
Res f (z) = lim z 2 = −1.
z=0 z→0 z + a2 z
Na osnovu Košijeve teoreme 13.1 o ostacima dobija se
X
I = 2πi Res f (z) = 2πi Res f (z) = 2πie−a .
z=ia
Koristeći osobinu aditivnosti kompleksnih integrala, za isti integral imamo

Z−r Z ZR Z
x2 − a2 eix x2 − a2 eix
· dx + + · dx + = 2πie−a . (16.9)
x2 + a2 x x2 + a2 x
−R Cr− r +
CR
Ako r → 0, na osnovu Žordanove leme 13.1 se dobija

Z
= −πi Res f (z) = πi.
z=0
Cr−
Z
Prema Žordanovoj lemi 13.3 je → 0 kada R → +∞, tako da iz (16.9)
CR
sledi
Z
+∞ Z
+∞
³ ´
x2 − a2 eix x2 − a2 eix −a 1
· dx+πi = 2πie−a , tj. · dx = 2πi e − .
x2 + a2 x x2 + a2 x 2
−∞ −∞
Odavde je vrednost traženog integrala
Z
+∞ Z
+∞
³
x2 − a2 sin x 1 x2 − a2 eix −a 1´
2 2
· dx = Im · dx = π e − .
x +a x 2 x2 + a2 x 2
0 −∞
Napomena 16.1 Ako je a = 0 ili a → +∞, dobijamo Dirihleov integral
Z
+∞
sin x π
dx = .
x 2
0
z 2 − 2z + 5
20. Data je kompleksna funkcija f (z) = .
(z − 2)(z 2 + 1)
a) Funkciju f razviti u Loranov red u prstenu 1 < |z| < 2.
I
b) Izračunati f (z) dz.
|z|=3
Rešenje: a) Funkcija f može se rastaviti na sledeći način:
z 2 − 2z + 5 1 2 1 1 2 1
f (z) = 2
= − 2 =− − 2 .
(z − 2)(z + 1) z−2 z +1 2 1 − z/2 z 1 + 1/z 2
Primenom geometrijskog razvoja

1
= 1 + q + q2 + · · · (|q| < 1),
1−q
izabrani zadaci 243
imamo
1³ z ³ z ´2 ´ 2³ 1 1 ´
f (z) = 1+ + + ··· − 2 1 − 2 + 4 − ··· .
2 2 2 z z z
Ovo je Loranov red koji konvergira za 1 < |z| < 2.
b) Na osnovu Košijeve teoreme 13.1 o ostacima imamo
I X 3
z 2 − 2z + 5
I= dz = 2πi Res f (z). (16.10)
(z − 2)(z 2 + 1) z=zk
k=1
|z|=3
gde su zk polovi podintegralne funkcije z1 = 2, z2 = i, z3 = −i. Ostaci za

ove polove su redom
³ z 2 − 2z + 5 ´
Res f (z) = lim (z − 2) = 1,
z=2 z→2 (z − 2)(z 2 + 1)
³ z 2 − 2z + 5 ´ 1 4 − 2i
Res f (z) = lim (z − i) 2
= = i,
z=i z→i (z − 2)(z + 1) 2i i − 2
³ z 2 − 2z + 5 ´ 1 4 + 2i
Res f (z) = lim (z + i) 2
=− = −i.
z=−i z→−i (z − 2)(z + 1) 2i −i − 2
Iz (16.10) se dobija I = 2πi(1 + i − i) = 2πi.

Zπ
sin pθ · sin θ
J= dθ,
(1 − 2a cos θ + a2 )2
−π
gde je a ∈ (−1, 1) i p ∈ N.
Rešenje: Pod̄imo od integrala

Zπ
sin θ · eipθ
K= dθ,
(1 − 2a cos θ + a2 )2
−π
pri čemu je J = Im K.
Da bismo izračunali vrednost integrala K uvešćemo smenu z = eθi . Tada
je
z − z −1 z + z −1 dz
sin θ = , cos θ = , dθ = ,
2i 2 iz
pa je
I z − z −1 p
·z dz
K= 2i
³ z + z −1 ´2 · iz
|z|=1 1 − 2a + a2
2
I
1 (z 2 − 1)z p
=− dz.
2 (az 2 − (a2 + 1)z + a)2
|z|=1
Podintegralna funkcija
(z 2 − 1)z p
f (z) =
(az 2 − (a2 + 1)z + a)2
ima polove drugog reda u tačkama z1 = a i z2 = 1/a. Kako je po uslovu

zadatka |a| < 1 to se samo pol z1 nalazi u disku z| < 1. Prema Košijevoj
teoremi 13.1 o ostacima vrednost integrala K je
1 (z 2 − 1)z p
K = − · 2πi Res
2 z=a (az 2 − (a2 + 1)z + a)2
µ ¶
d 2 (z 2 − 1)z p
= −πi lim (z − a) 2
z→a dz a (z − a)2 (z − 1/a)2
µ 2 ¶
πi d (z − 1)z p
= − 2 lim
a z→a dz (z − 1/a)2
¡ ¢
a2 z p−1 2(a − z)z + p(az − 1)(z 2 − 1)
= lim
z→a (az − 1)3
p−1
πpa
=i .
1 − a2
Kako je J = Im K zaključujemo da je
πpap−1
J= .
1 − a2
Z2π
cos nθ
J1 = dθ,
1 − 2a cos θ + a2
0
gde je a ∈ (−1, 1) i n ∈ N.
izabrani zadaci 245
Rešenje: Pored intergala J1 posmatrajmo i integral
Z2π
sin nθ
J2 = dθ.
1 − 2a cos θ + a2
0
U tom slučaju je
Z2π
einθ
J = J1 + iJ2 = dθ.
1 − 2a cos θ + a2
0
Uvod̄enjem smene z = eiθ dobijamo da je
z − z −1 z + z −1 dz
sin θ = , cos θ = , dθ = ,
2i 2 iz
pa je
I
zn dz
J= −1 ·
z+z iz
|z|=1 1 − 2a + a2
I 2
zn
=i dz.
az 2 − (1 + a2 )z + a2
|z|=1
Polovi podintegralne funkcije u poslednjem integralu su z1 = a i z2 = 1/a.

S obzirom na uslov zadatka (|a| < 1) u jediničnom krugu |z| = 1 leži samo
pol z1 = a, pa je po Košijevoj teoremi 13.1 o ostacima vrednost integrala J
jednaka
zn 2π zn 2πan
J = i · 2πi Res =− lim = .
z=a a(z − a)(z − 1/a) a z→a z − 1/a 1 − a2
Vrednost traženog integrala je

2πan
J1 = Re J = .
1 − a2

Z
+∞
dx
I= .
1 + x4
0
Rešenje: Podintegralna funkcija

1
f (x) =
1 + x4
je parna pa je
Z
+∞ Z
+∞
dx 1 dx
I= = .
1 + x4 2 1 + x4
0 −∞
Da bismo izračunali vrednost dobijenog realnog integrala posmatrajmo

funkciju
1
f (z) = .
1 + z4
Polovi ove funkcije su nule jednačine z 4 + 1 = 0, odnosno
(2k + 1)π (2k + 1)π
zk = cos + i sin , k = 0, 1, 2, 3.
4 4
Konkretno dobijamo
√ √
π π 2 2
z0 = cos + i sin = +i ,
4 4 2 √ 2 √
3π 3π 2 2
z1 = cos + i sin =− +i ,
4 4 √2 √2
5π 5π 2 2
z2 = cos + i sin =− −i ,
4 4 √ 2 √ 2
7π 7π 2 2
z3 = cos + i sin = −i .
4 4 2 2
Slika 16.15
izabrani zadaci 247
U gornjoj poluravni (Im z > 0) se nalaze polovi z0 i z1 (videti Sliku 16.15),

pa je
Z
+∞
dx ¡ ¢
4
= 2πi Res f (z) + Res f (z) .
1+x z=z 0 z=z 1
−∞
Izračunajmo sada vrednosti ostataka u odgovarajućim polovima

√
z − z0 1 2
Res f (z) = lim 4
= 3 =− (1 + i),
z=z0 z→z0 1 + z 4z0 8
√
z − z1 1 2
Res f (z) = lim 4
= 3 = (1 − i).
z=z1 z→z1 1 + z 4z1 8
Prema tome,
1
Z
+∞
dx ³ √2 √
2 ´ π √2
J= = πi (1 − i) − (1 + i) = .
2 1 + x4 8 8 4
−∞

Z
+∞
x2 dx
I= ,
(x2 + a2 )3
0
gde je a > 0.
Rešenje: Podintegralna funkcija je parna pa je

Z
+∞ Z
+∞
x2 dx 1 x2 dx
I= = .
(x2 + a2 )3 2 (x2 + a2 )3
0 −∞
Vrednost dobijenog realnog integrala jednaka je vrednosti krivolinijskog in-

tegrala I
z 2 dz
,
(z + a2 )3
2
Γ
gde je Γ kontura na Slici 16.16, jer je vrednost krivolinijskog integrala po
polukružnici c jednaka nuli (po Žordanovoj lemi 13.2).
Podintegralna funkcija ima dva pola trećeg reda z1 = ai i z2 = −ai. Samo
pol z1 = ai se nalazi unutar konture Γ, pa je po Košijevoj teoremi 13.1 o
ostacima I
z 2 dz z2
= 2πi Res .
(z 2 + a2 )3 z=ai (z 2 + a2 )3
Γ
Slika 16.16
Vrednost ostatka je
z2 1 d2 ³ z2 ´
Res = lim
z=ai (z 2 + a2 )3 2! z→ai dz 2 (z + ai)3
1 2(z 2 − a2 − 4zai) 1
= lim 5
= .
2! z→ai (ai + z) 16ia3
Prema tome,
1 1 π
I= · 2πi · 3
= .
2 16ia 16a3

Z
+∞
cos ax
J1 = dx,
(x2 + b2 )3
−∞
gde su a, b ∈ R.
Rešenje: Kao u Zadatku 21, pored integrala J1 posmatrajmo i integral
Z
+∞
sin ax
J2 = dx.
(x2 + b2 )3
−∞
Tada je
Z
+∞
eiax
J = J1 + iJ2 = dx.
(x2 + b2 )3
−∞
izabrani zadaci 249
Vrednost dobijenog integrala biće jednaka

I
eiaz
dx,
(x2 + b2 )3
G
gde je G kontura prikazana na Slici 16.17, jer je vrednost integrala po

polukrugu c jednaka nuli, po Žordanovoj lemi 13.3.
Slika 16.17
Dobijena podintegralna funkcija ima dva pola trećeg reda z1 = ib i z2 =

−ib. Unutar konture Γ nalazi se samo pol z1 = ib, pa je
I
eaiz eaiz 1 d2 ³ eiaz ´
dz = 2πi Res = 2πi lim
(z 2 + b2 )3 z=ib (z 2 + b2 )3 2! z→ib dz 2 (z + ib)3
Γ
¡ ¢
eiaz 12 − 6ai(bi + z) − a2 (bi + z)2
= πi lim
z→ib (bi + z)5
e−ab (a2 b2 + 3ab + 3)
=π .
8b5
Prema tome, vrednost traženog integrala jednaka je
πe−ab (a2 b2 + 3ab + 3)

J1 = Re J = .
8b5
4
LAPLASOVA
TRANSFORMACIJA
1. POJAM TRANSFORMACIJE
Pri rešavanju nekih matematičkih problema primenjuju se metodi trans-
formacije. Suština ovih metoda sastoji se u integralnim transformacijama
sa ciljem da se neki problemi pojednostavljuju u smislu što se funkciji f (t)
realne promenljive, za dati problem, korespondira neka funkcija F (p) kom-
pleksne promenljive sa kojom je znatno jednostavnije operisati. Jedna od
takvih transformacija je Laplasova1 transformacija. Laplasova transforma-
cija je deo operatorskog računa koji ima izuzetno veliku primenu u mnogim
naučnim disciplinama, kao što su Teorija kola, Elektromagnetika, Teorija
automatskog upravljanja, Teorija telekominikacija, itd.
1 Pierre Simon de Laplace (1749-1827), francuski matematičar.

251
252 Laplasova transformacija
DEFINICIJA 1.1 Originalom se naziva kompleksna funkcija f realne promenljive,

koja ispunjava sledeće uslove:
1◦ f (t) = 0 za t < 0;
2◦ Funkcija f zajedno sa svojim izvodima do n-tog reda je deo po deo neprekidna;
3◦ Postoje pozitivni brojevi K i s takvi da je
|f (t)| < Kest (t > 0).
DEFINICIJA 1.2 Laplasova transformacija ili slika originala f definisana je sa
Z
+∞
¡ ¢
L f (t) = F (p) = f (t)e−pt dt (p ∈ C). (1.1)
0
Funkcija F u (1.1) zove se Laplasova slika originala f, a integral koji se pojavljuje u

(1.1) naziva se Laplasov integral.
Primećujemo da nova promenljiva p uvedena Definicijom 1.2 ima prirodu
učestanosti ako je t vreme, jer je veličina pt bez dimenzije i p = 1/t. Zbog
toga se u inženjerskim disciplinama p često naziva kompleksna učestanost.
U elektrotehničkim naukama često se operiše sa tzv. jediničnom funkcijom
ili Hevisajdovom 2 funkcijom, koja se definiše pomoću
½
1 (t > 0),
h(t) =
0 (t < 0).
U tački t = 0 funkcija h ima prekid prve vrste. Funkciju t 7→ f (t) definisanu

na intervalu (−a, +∞) (0 < a ≤ +∞) možemo učiniti originalom ako umesto
f (t) pišemo f (t)h(t). Ubuduće uvek ćemo kada govorimo o originalu f (t)
podrazumevati funkciju f (t)h(t).
2
PRIMER 1.1 Funkcije 1/(t2 − 1), et , cos(1/t) su primeri funkcija koje nisu originali jer
ne ispunjavaju uslove iz Definicije 1.1. Funkcija f (t) = et , koja je definisana za svako t,
postaje original ako se definiše sa f (t) = et (t ≥ 0), f (t) = 0 (t < 0), ili, koristeći jediničnu
funkciju, sa et h(t).
Integral koji se pojavljuje u Definiciji 1.2 je konvergentan, kao što tvrdi

sledeća teorema.
TEOREMA 1.1 (Teorema o konvergenciji) Ako je f original, tada
integral (1.1) konvergira u oblasti {p | Re p ≥ a > s}.
2 Oliver Heaviside, (1850-1925), engleski inženjer, fizičar i matematičar.
osnovne osobine Laplasove transformacije 253
Dokaz. Neka je |f (t)| < Kest i Re p ≥ a > s. Tada imamo
Z
+∞ Z
+∞
−pt
|F (p)| ≤ |f (t)e dt| < K |e−t(Re p+iIm p) |est dt
0 0
Z
+∞
K
≤K e(s−a)t dt = .
a−s
0
Ovo znači da funkcija F postoji u navedenoj oblasti. ¤

Sledeću teoremu navodimo bez dokaza.
TEOREMA 1.2 Funkcija p 7→ F (p), definisana sa (1.1), je analitička u
oblasti {p | Re p ≥ a > s}.
2. OSNOVNE OSOBINE LAPLASOVE

TRANSFORMACIJE
U ovom odeljku dajemo osnovne osobine Laplasove transformacije. Dokazi
izloženih teorema su zasnovani na definiciji (1.1) i osobinama odred̄enog in-
tegrala.
TEOREMA 2.1 (Teorema o linearnosti) Važi formula
¡ ¢ ¡ ¢ ¡ ¢
L c1 f1 (t) + c2 f2 (t) = c1 L f1 (t) + c2 L f2 (t) , (2.1)
gde su c1 i c2 proizvoljne konstante.

Dokaz. Koristeći definiciju (1.1) i osnovne osobine odred̄enog integrala,
imamo
Z
+∞
¡ ¢ ¡ ¢
L c1 f1 (t) + c2 f2 (t) = c1 f1 (t) + c2 f2 (t) e−pt dt
0
Z
+∞ Z
+∞
−pt
= c1 f1 (t)e dt + c2 f2 (t)e−pt dt
0 0
¡ ¢ ¡ ¢
= c1 L f1 (t) + c2 L f2 (t) ,
odakle sledi formula (2.1). ¤

TEOREMA 2.2 ¡ (Teorema

¢ pomeranja) Ako je a proizvoljan kompleksan
broj i ako je L f (t) = F (p), imamo
¡ ¢
L eat f (t) = F (p − a).
Dokaz. Prema definiciji (1.1) dobija se
Z
+∞ Z
+∞
¡ ¢
L eat f (t) = at
e f (t)e −pt
dt = f (t)e−(p−a)t dt = F (p − a). ¤
0 0
¡ ¢
TEOREMA 2.3 (Teorema sličnosti) Ako je k > 0 i L f (t) = F (p),
tada je
¡ ¢ 1 ³p´
L f (kt) = F .
k k
Dokaz. Kako je prema (1.1)
Z
+∞
¡ ¢
L f (kt) = f (kt)e−pt dt,
0
stavljajući kt = u, dobijamo
Z
+∞
¡ ¢ 1 1 ³p´
L f (kt) = f (u)e−pu/k du = F . ¤
k k k
0
¡ ¢
TEOREMA 2.4 (Teorema kašnjenja) Ako je L f (t) = F (p), tada za
svaku pozitivnu konstantu a važi
¡ ¢
L f (t − a) = e−ap F (p).
Dokaz. Prema definiciji Laplasove transformacije imamo
Z
+∞
¡ ¢
L f (t − a) = f (t − a)e−pt dt.
0
Ako uvedemo smenu t − a = u i uzmemo u obzir da je f (u) = 0 za u < 0,

dobijamo
Z
+∞ Z
+∞ Z
+∞
−pt −p(u+a) −ap
f (t − a)e dt = f (u)e du = e f (u)e−pu du
0 −a 0
−ap
=e F (p). ¤
TEOREMA 2.5 (Teorema negativnog kašnjenja) Ako je a > 0, tada

je  
Za
¡ ¢
L f (t + a) = eap F (p) − f (t)e−pt dt , (2.2)
0
¡ ¢
gde je L f (t) = F (p).
Dokaz. Kako je
Z
+∞
¡ ¢
L f (t + a) = f (t + a)e−pt dt (a > 0), (2.3)
0
uvodeći smenu t + a = u (a ≤ u < +∞), dobijamo
Z
+∞ Z
+∞ Z
+∞
−pt −up+ap ap
f (t + a)e dt = f (u)e du = e f (u)e−pu du
0 a a
 +∞ 
Z Za
= eap  f (u)e−pu du − f (u)e−pu du
0 0
 
Za
= eap F (p) − f (u)e−pu du .
0
Odavde, na osnovu (2.3), sledi (2.2). ¤

TEOREMA 2.6 (Teorema o periodičnoj funkciji) Neka je original f
periodična funkcija sa periodom T. Tada važi formula
ZT
¡ ¢ 1
L f (t) = F (p) = f (t)e−pt dt. (2.4)
1 − e−T p
0
Dokaz. Kako je
Z
+∞ ZT Z
+∞
−pt −pt
F (p) = f (t)e dt = f (t)e dt + f (t)e−pt dt, (2.5)
0 0 T
uvodeći smenu t = u + T , dobijamo
Z
+∞ Z
+∞ Z
+∞
−pt −T p −pu −T p
f (t)e dt = e f (u + T )e du = e f (u)e−pu du
(2.6)
T 0 0
= e−T p F (p)
jer je f (u + T ) = f (u). Iz formula (2.5) i (2.6) sledi
ZT
F (p) = f (t)e−pt dt + e−pT F (p),
0
odakle, rešavajući gornju jednačinu po F (p), dobijamo (2.4). ¤

PRIMER 2.1. Odredimo sliku funkcije t 7→ | sin t|.
Kako je t 7→ | sin t| periodična funkcija sa periodom π, prema formuli (2.4) imamo
Zπ Zπ
1 1
L(| sin t|) = | sin t|e −pt
dt = e−pt sin t dt
1 − e−πp 1 − e−πp
0 0
Rπ 1 + e−πp
jer je | sin t| = sin t za t ∈ (0, π). S obzirom da je e−pt sin t dt = , dobijamo
0
1 + p2
πp
1 + e−πp coth
L(| sin t|) = = 2 .
(1 + p2 )(1 − e−πp ) 1 + p2
TEOREMA 2.7 (Teorema o diferenciranju originala) Ako su funkcija

f i njeni izvodi do n-tog reda originali, tada važi formula
¡ ¢ ¡ ¢ n−1
X
L f (n) (t) = pn L f (t) − pn−k−1 f (k) (0). (2.7)
k=0
Dokaz. Za n = 1 imamo
Z
+∞
¯+∞ Z
+∞
¡ ¢ ¯
L f 0 (t) = 0 −pt −pt
f (t)e dt = e f (t)¯ +p f (t)e−pt dt
0
0 0
¡ ¢
= pL f (t) − f (0),
što znači da je u tom slučaju formula (2.7) tačna. Pretpostavimo da formula
(2.7) važi za neko n. Imamo
Z
+∞
¯+∞ Z
+∞
¡ ¢ ¯
L f (n+1) (t) = f (n+1)
(t)e −pt −pt (n)
dt = e f (t)¯ +p f (n) (t)e−pt dt
0
0 0
¡ ¢
= pL f (n) (t) − f (n) (0)
Ã !
n
¡ ¢ n−1
X
n−k−1 (k)
= p p L f (t) − p f (0) − f (n) (0)
k=0
n
¡ ¢ X
= pn+1 L f (t) − pn−k f (k) (0).
k=0
Prema tome, iz pretpostavke da (2.7) važi za neko n, dobili smo da (2.7) važi i
za n + 1. Kako je, s druge strane, formula (2.7) tačna za n = 1, zaključujemo
na osnovu matematičke indukcije da je ona tačna za svaki prirodan broj
n. ¤
¡ ¢
TEOREMA 2.8 (Teorema o integraciji originala) Ako je L f (t) =
F (p), tada je
ÃZt !
F (p)
L f (u) du = .
p
0
Dokaz. Redom imamo

ÃZt ! +∞ÃZt
Z !
L f (u) du = f (u) du e−pt dt
0 0 0
Zt ¯+∞ 1 Z
+∞
e−pt ¯
=− f (u) du¯ + e−pt f (t) dt
p 0 p
0 0
Z
+∞
1 F (p)
= e−pt f (t) dt = . ¤
p p
0
¡ ¢
TEOREMA 2.9 (Teorema o diferenciranju slike) Ako je L f (t) =
F (p), tada važi formula
¡ ¢
L tn f (t) = (−1)n F (n) (p). (2.8)
Dokaz. Kako je
Z
+∞
F (p) = f (t)e−pt dt,

0
diferencirajući ovu jednakost n puta po p, dobijamo
Z
+∞
(n) n
F (p) = (−1) tn f (t)e−pt dt. (2.9)
0
S druge strane, imamo
Z
+∞
¡ ¢
L tn f (t) = tn f (t)e−pt dt, (2.10)
0
pa iz (2.9) i (2.10) sledi formula (2.8). ¤

PRIMER 2.2. Za nalaženje L(t2 sin t) pomoću definicije, trebalo bi rešiti integral
R
+∞
e−pt t2 sin t dt. Jednostavniji način je primena Teoreme 2.9 o diferenciranju slike, koja
0
daje
³ ´00
1 6p2 − 2
L(t2 sin t) = (−1)2 F 00 (p) = = .
p2 + 1 (p2 + 1)3
¡ ¢
TEOREMA 2.10 (Teorema o integraciji slike) Ako je L f (t) = F (p),
R
+∞
i ako integral F (u) du konvergira, tada je
p
µ ¶ Z
+∞
f (t)
L = F (u) du. (2.11)
t
p
Laplasova transformacija elementarnih funkcija 259
Z +∞
Dokaz. Koristeći pretpostavku o konvergenciji integrala F (u) du, može
p
se promeniti redosled integracije tako da je
Z
+∞ Z
+∞ Z
+∞ Z
+∞ Z
+∞
−ut
F (u) du = du f (t)e dt = f (t) dt e−ut du
p p 0 0 p
Z
+∞ µ ¶
f (t) −pt f (t)
= e dt = L . ¤
t t
0
Posledica 2.1 Ako u (2.11) pustimo da p → 0, dobijamo važnu formulu
Z
+∞ Z
+∞
f (t)
dt = F (u) du. (2.12)
t
0 0
Zt
sin u
PRIMER 2.3. Funkcija t 7→ Si (t) (integralni sinus) definisana je sa Si (t) = du.
u
0
1
Kako je L(sin t) = 2
, prema Teoremi 2.10 o integraciji slike, imamo
p +1
³ ´ Z+∞ ¯+∞
sin t 1 ¯ 1
L = 2
dp = arctan p¯¯ = arctan (+∞) − arctan p = arctan .
t p +1 p
p
p
Ovde smo primenili formulu
a−b
arctan a − arctan b = arctan ,
1 + ab
pri čemu u ovom slučaju a → +∞. Dalje, koristeći se Teoremom 2.8 o integraljenju origi-
nala, nalazimo
µZt ¶
¡ ¢ sin u 1 1
L Si (t) = L du = arctan .
u p p
0
Usput, koristeći formulu (2.12), dobijamo
Z+∞ Z+∞
sin t 1 π
dt = dp = .
t 1 + p2 2
0 0
Ovo je poznati Dirihleov integral.

3. LAPLASOVA TRANSFORMACIJA
ELEMENTARNIH FUNKCIJA
Najpre ćemo odrediti Laplasovu transformaciju funkcija t 7→ ta (a > −1)
i t 7→ et . Dobijeni rezultati, zajedno sa prethodno dokazanim teoremama,
omogućuju nalaženje Laplasove transformacije još nekih srodnih funkcija.
Kao što je napomenuto na početku, da bi funkcija f bila original neophod-
no je da bude f (t) = 0 za t < 0, tako da, na primer, funkcija t 7→ et ne može
biti original Laplasove tranformacije. Med̄utim, kada govorimo o Laplasovoj
transformaciji funkcije t 7→ et mi podrazumevamo funkciju et h(t), tj.,
½ t
e (t ≥ 0),
t 7→
0 (t < 0),
mada to nećemo eksplicitno isticati.

1◦ Da bismo odredili Laplasovu transformaciju potencijalne funkcije t 7→
a
t , podsetimo da se gama funkcija definiše integralom
Z
+∞
Γ(x) = tx−1 e−t dt (Re x > 0).

0
Odavde sledi da je
Z
+∞
Γ(a + 1) = xa e−x dx (a > −1). (3.1)

0
Stavimo x = pt i dx = pdt. Integral (3.1) postaje
Z
+∞
Γ(a + 1) = pa+1 ta e−pt dt,

0
odakle je
Z
+∞
Γ(a + 1)
= ta e−pt dt.
pa+1
0
Drugim rečima, dokazali smo formulu
Γ(a + 1)
L(ta ) = (a > −1).
pa+1
Laplasova transformacija elementarnih funkcija 261
Specijalno, ako je a = n (n ∈ N ) imamo

Γ(n + 1) n!
L(tn ) = n+1
= n+1 , (3.2)
p p
odakle za n = 0 dobijamo
¡ ¢ 1
L(1) = L h(t) = .
p
2o Laplasova transformacija eksponencijalne funkcije nalazi se direktno po

definiciji. Naime, imamo
Z
+∞ Z
+∞
t t −pt 1
L(e ) = e e dt = e(1−p)t dt = (Re p > 1).
p−1
0 0
Sada ćemo, primenjujući teoreme iz prethodnog odeljka, odrediti slike

nekih elementarnih funkcija.
1
1) Kako je L(et ) = , na osnovu Teoreme 2.3 o sličnosti imamo
p−1
1 1 1
L(eat ) = p = .
a −1 p−a
a
2) Polazeći od dobro poznatih formula
eiat + e−iat eiat − e−iat
cos at = , sin at = ,
2 2i
eat + e−at eat − e−at
cosh at = , sinh at = ,
2 2
nalazimo
µ ¶
1 1 1 1 1 p
L(cos at) = L(eiat ) + L(e−iat ) = + = .
2 2 2 p − ia p + ia p2 + a2
Na sličan način dobijamo
µ ¶
1¡ iat −iat
¢ 1 1 1 a
L(sin at) = L(e ) − L(e ) = − = 2 ,
2i 2i p − ia p + ia p + a2
µ ¶
1¡ at −at
¢ 1 1 1 p
L(cosh at) = L(e ) + L(e ) = + = 2 ,
2 2 p−a p+a p − a2
µ ¶
1¡ ¢ 1 1 1 a
L(sinh at) = L(eat ) − L(e−at ) = − = 2 .
2 2 p−a p+a p − a2
3◦ Koristeći se prethodnim rezultatima i Teoremom 2.2, nalazimo

p+a
L(e−at cos bt) = ,
(p + a)2 + b2
b
L(e−at sin bt) = ,
(p + a)2 + b2
Γ(a + 1)
L(ta ebt ) = (a > −1).
(p − b)a+1
PRIMER 3.1. Pretpostavimo da se funkcija f može razviti u potencijalni red
X
+∞
f (t) = an tn (−∞ < t < +∞)
n=0
čiji koeficijenti zadovoljavaju uslov

sn
|an | < M , (3.3)
n!
gde su M i s pozitivne konstante. Koristeći ovu nejednakost lako je pokazati da je funkcija
f (t) original, kao i da red
X
+∞
n!
an (3.4)
pn+1
n=0
apsolutno konvergira pod uslovom (3.3) i za |p| > s. Zaista,
X
+∞ X n! +∞ +∞ ³
X ´
n! sn M s n
|an | n+1
≤M n+1
· = ,
|p| |p| n! |p| |p|
n=0 n=0 n=0
odakle sledi da je red (3.3) apsolutno konvergentan za |p| > s.

Na osnovu (3.2) imamo
³X
n ´ Xn
k!
L ak tk = ak k+1 .
p
k=0 k=0
Kada n → +∞, na osnovu konvergencije reda (3.4) nalazimo
¡ ¢ ³X
+∞ ´ X+∞
n!
L f (t) = L an tn = an n+1 = F (p).
p
n=0 n=0
Prema tome, pod uslovom (3.3) slika potencijalnog reda jednaka je sumi slika svakog člana.
Primenimo gornji rezultat za odred̄ivanje Laplasove slike Beselove3 funkcije prve vrste
koja je definisana sa
X
+∞
t2n
J0 (t) = (−1)n .
22n (n!)2
n=0
3 Friedrich Wilhelm Bessel (1784 – 1846), nemački matematičar.

konvolucija 263
Kako je ispunjen uslov (3.3) jer je a2n+1 = 0 i

(2n − 1)!! 1 1
|a2n | = < ,
(2n)!! (2n)! (2n)!
imamo
¡ ¢ X+∞
2n! 1 X
+∞
(2n − 1)!! 1 1
L J0 (t) = (−1)n = (−1)n · 2n = p .
22n (n!)2 p2n+1 p (2n)!! p p2 +1
n=0 n=0
4. KONVOLUCIJA
DEFINICIJA 4.1 Konvolucija neprekidnih funkcija f i g, u oznaci f ∗ g, je
integral
Zt
(f ∗ g)(t) = f (t − u)g(u) du. (4.1)
0
TEOREMA 4.1. Za konvoluciju važe sledeća tvrd̄enja:

1o f ∗ g = g ∗ f ,
2o (f ∗ g) ∗ h = f ∗ (g ∗ h),
3o f ∗ (g + h) = f ∗ g + f ∗ h,
4o |f ∗ g| ≤ |f | ∗ |g|
5o Ako su funkcije f i g originali, tada je i funkcija f ∗ g original.
¡ ¢ ¡ ¢
TEOREMA 4.2 (Borelova4 teorema) Ako je L f (t) = F (p) i L g(t) =
G(p), tada je ¡ ¢
L (f ∗ g)(t) = F (p)G(p). (4.2)
Dokaz. Po definiciji je
Z
+∞ ÃZt ! Z
+∞ Zt
¡ ¢ −pt −pt
L (f ∗g)(t) = e f (u)g(t−u) du dt = e dt f (u)g(t−u) du.
0 0 0 0
Promenom redosleda integracije dobijamo

Z
+∞ Z
+∞
¡ ¢
L (f ∗ g)(t) = f (u) du e−pt g(t − u) dt.
0 u
4 Émil Borel (1871-1956), francuski matematičar i državnik.

Ako u unutrašnji integral uvedemo smenu t = τ + u, nalazimo

Z
+∞ Z
+∞
¡ ¢
L (f ∗ g)(t) = f (u) du e−p(τ +u) g(τ ) dτ
0 0
Z
+∞ Z
+∞
−pu
= e f (u) du e−pτ g(τ ) dτ = F (p)G(p),
0 0
čime je dokaz završen. ¤

PRIMER 4.1. Konvolucija funkcija f (t) = sin t i g(t) = cos t jednaka je
Zt Zt
1 ¡ ¢ 1
(f ∗ g)(t) = sin u cos(t − u) du = sin t + sin(2u − t) du = t sin t.
2 2
0 0
Primenom Laplasove transformacije na ovako odred̄enu konvoluciju, uz korišćenje (2.8),

dobijamo ³ ´ ³ ´0
1 1 1 p
L t sin t = − = 2 .
2 2 p2 + 1 (p + 1)2
Primenom Borelove formule (4.2) direktno dobijamo
1 p p
L(sin t ∗ cos t) = L(sin t)L(cos t) = · = 2 .
p2 + 1 p2 + 1 (p + 1)2
PRIMER 4.2. Na osnovu jednakosti (4.1) i Teoreme 2.7 o diferenciranju originala,

Laplasova transformacija konvolucije izvoda f 0 (t) i funkcije g(t) jednaka je
µZt ¶
¡ ¢ ¡ ¢
L f 0 (u)g(t − u) du = L f 0 (t) L g(t)
0
¡ ¢
= pF (p) − f (0) G(p) = pF (p)G(p) − f (0)G(p).
¡ ¢
Kako je L f (0)g(t) = f (0)G(p), iz prethodne jednakosti dobijamo
µ Zt ¶
L f (0)g(t) + 0
f (u)g(t − u) du = pF (p)G(p). (4.3)
0
Na osnovu osobine komutativnosti za konvoluciju funkcija, važi takod̄e

µ Zt ¶
L g(0)f (t) + 0
g (u)f (t − u) du = pF (p)G(p). (4.4)
0
Formule (4.3) i (4.4) poznate su kao Diamelove5 formule. Ove formule imaju važnu ulogu
u Teoriji električnih kola.
5 Jean-Maria-Constant Duhamel (1797-1872), francuski matematičar.
inverzna Laplasova transformacija 265
5. INVERZNA LAPLASOVA
TRANSFORMACIJA
Kao što je poznato, funkcija f koja zadovoljava sledeće uslove:
1) f je deo po deo neprekidna;
2) f ima konačno mnogo ekstremuma;
Z +∞
3) integral |f (t)| dt je konvergentan,
0
može se prikazati Furijeovim integralom
Z
+∞ Z
+∞
1
f (t) = dr f (u) cos r(t − u) du.
2π
−∞ 0
Uslovi 1) i 2) nazivaju se Dirihleovi uslovi.

Polazeći od Furijeovog integrala dokazuje se sledeća važna teorema:
6
TEOREMA 5.1 ¡ (Riman-Melinova
¢ teorema) Neka je funkcija f ori-
ginal i neka je L f (t) = F (p). Ako funkcija f zadovoljava Dirihleove uslove
R −pt
+∞
i ako je integral e f (t) dt uniformno konvergentan na pravoj {p |Re p =
0
s}, tada je
Z
s+i∞
1
f (t) = F (p)ept dp. (5.1)
2πi
s−i∞
Formulom (5.1) dat je obrazac za odred̄ivanje originala Laplasove transfor-

macije kada je poznata slika. Ta formula definiše tzv. inverznu Laplasovu
transformaciju, koja se zapisuje u obliku
¡ ¢
L−1 F (p) = f (t).
Iz (5.1) odmah vidimo da ako dve funkcije koje su originali imaju istu
sliku, tada te dve funkcije imaju iste vrednosti u svim tačkama u kojima
su neprekidne. Direktno izračunavanje originala pomoću formule (5.1) vrši
se metodama kompleksne analize – konturnom integracijom. Integral na
desnoj strani jednakosti (5.1) zove se Bromvičov7 integral, a kontura po kojoj
se vrši integracija – Bromvičova kontura. Ova kontura je prava s = c +
6 Robert Hjalmar Mellin (1854 – 1933), finski matematičar.
7 Thomas John I’Anson Bromwich (1875-1929), engleski matematičar.
i ω (−∞ < ω < +∞) paralelna imaginarnoj osi, pri čemu se c bira tako da
se u levoj poluravni od ove prave nalaze svi polovi ili esencijalni singulariteti
podintegralne funkcije p 7→ F (p)ept . Primenom Košijeve teoreme o ostacima
1 X ¡ ¢ X ¡ ¢
f (t) = · 2πi Res F (p)ept = Res F (p)ept . (5.2)
2πi
PRIMER 5.1. Na osnovu 3o iz Odeljka 3 imamo

³ ´
p+1
L−1 = e−t cos t,
(p + 1)2 + 1
ali pronad̄imo inverznu Laplasovu transformaciju pomoću Bromvičovog integrala.

ept (p + 1)
Funkcija ima dva pola z1 = −1 + i, z2 = −1 − i. Njihovi ostaci su
(p + 1)2 + 1
ept (p + 1) ept e(−1+i)t

Res 2
= lim (p + 1 − i) = ,
z=−1+i (p + 1) + 1 p→−1+i (p + 1 − i)(p + 1 + i) 2
ept (p + 1) ept e(−1−i)t
Res 2
= lim (p + 1 + i) = ,
z=−1−i (p + 1) + 1 p→−1−i (p + 1 − i)(p + 1 + i) 2
pa je tražena funkcija jednaka zbiru ostataka, tj.

³ ´
e(−1+i)t e(−1−i)t eit + e−it
f (t) = + = e−t = e−t cos t.
2 2 2
p+2
PRIMER 5.2. Odrediti f (t) ako je F (p) = .
p2 + 2p + 5
Slika F (p) se može prikazati u obliku
p+1+1 p+1 1 2
F (p) = = + .
(p + 1)2 + 22 (p + 1)2 + 22 2 (p + 1)2 + 22
Upored̄ivanjem poznatih transformacija sa slikom F (p) dobijamo direktno
¡ ¢ ³ ´ ³ ´
p+1 1 −1 2
f (t) = L−1 F (p) = L−1 + L
(p + 1)2 + 22 2 (p + 1)2 + 22
1 −t
= e−t cos(2t) + e sin(2t).
2
Na sledećoj stranici dajemo jednu tablicu inverznih Laplasovih transforma-

cija nekih racionalnih funkcija, na koje se najčešće nailazi prilikom rešavanja
problema.
inverzna Laplasova transformacija 267
Slika Original
1
1 eat
p−a
1 1 −t/a
2 e
1 + ap a
1 1 at
3 (e − 1)
p(p − a) a
1 1 2 at
4 t e
(p − a)3 2
µ ¶
p 1 2 at
5 t + at e
(p − a)3 2
1 1
6 (1 − cos at)
p(p2 + a2 ) a2
1 1
7 (cosh at − 1)
p(p2 − a2 ) a2
µ ¶
1 1 at at at at
8 √ cosh √ sin √ − sinh √ cos √
p + a4
4
a3 2 2 2 2 2
1 1
9 (sinh at − sin at)
p4 − a4 2a3
p 1 at at
10 sin √ sinh √
p4 + a4 a2 2 2
p 1
11 (cosh at − cos at)
p4 − a4 2a3
1 1
12 (sin at − at cos at)
(p2 + a2 )2 2a3
1 1
13 (at cos at − sinh at)
(p2 − a2 )2 2a3
6. IZABRANI ZADACI
¡ √ ¢
1. Odrediti Laplasovu transformaciju funkcije L erf ( t ) , gde je
Zx
2 2
erf (x) = √ e−t dt.
π
0
t
√
Rešenje:
¡ Neka¢ je Laplasova transformacija funkcije f (t) = e · erf( t ) jed-
naka L f (t) = F (p). Kako je
¡ ¢0 2 2
erf(t) = √ e−t ,
π
to je
¡ √ ¢0 1
erf ( t ) = √ e−t ,
πt
pa je
√ 1 1
f 0 (t) = et · erf( t ) + et √ e−t = f (t) + √ . (6.1)
πt πt
Kako je
Z0
0 2 2
f (0) = e · √ e−t dt = 0,
π
0
koristeći Teoremu 2.7 o diferenciranju originala nalazimo da je
¡ ¢
L f 0 (t) = pF (p).
Primenimo Laplasovu transformaciju na jednakost (6.1). Dobijamo
³ 1 ´ 1 Γ(1/2) 1
pF (p) = F (p) + L √ = F (p) + √ · √ = F (p) + √ ,
πt π p p
pa je
1
F (p) = √ .
(p − 1) p
Dakle,
¡ √ ¢ 1
L et · erf( t ) = √ .
(p − 1) p
Primenjujući Teoremu 2.2 o pomeranju konačno sledi da je
¡ √ ¢ 1
L erf( t ) = F (p + 1) = √ .
p p+1
izabrani zadaci 269
2. Odrediti Laplasovu transformaciju funkcije


 sin t , t 6= kπ
f (t) = | sin t|

0, t = kπ,
koja je definisana na intervalu (0, +∞).
Rešenje: Funkcija f (t) je periodična funkcija sa periodom 2π. Njen grafik

je prikazan na Slici 6.1.
Slika 6.1
Laplasovu transformaciju tražimo korišćenjem Teoreme 2.6 o periodičnoj

funkciji,
Z2π
¡ ¢ 1
L f (t) = f (t)e−pt dt
1 − e−2πp
0
·Zπ Z2π ¸
1 −pt −pt
= e dt − e dt
1 − e−2πp
0 π
πp
1 − 2e−πp + e−2πp (1 − e−πp )2 tanh
= = = 2 .
p(1 − e−2πp ) p(1 − e−2πp ) p
3. Odrediti Laplasovu transformaciju funkcije prikazane na Slici 6.2.
Slika 6.2
Rešenje: Funkcija f (t) je periodična funkcija sa periodom 2a. Na intervalu

(0, 2a) ona se može prikazati u analitičkom obliku

 t
 , t ∈ (0, a],
f (t) = a
 − t + 2, t ∈ (a, 2a).

a
Korišćenjem Teoreme 2.6 o periodičnoj funkciji imamo
Z2a
¡ ¢ 1
L f (t) = f (t)e−pt dt
1 − e−2πp
0
·Za Z2a³ ´ ¸
1 t −pt t −pt
= e dt + − +2 e dt
1 − e−2ap a a
0 a
· ¸
1 pt + 1 −pt ¯¯a pt + 1 −pt ¯¯2a 2 −pt ¯¯2a
= − e ¯ + e ¯ − e ¯
1 − e−2ap ap2 0 ap2 a p a
ap
1 − 2e−ap + e−2ap tanh
= = 2 .
ap2 (1 − e−2ap ) ap2
4. Odrediti inverznu Laplasovu transformaciju funkcije
1
F (p) = .
(p − 1)(p2 + 1)
izabrani zadaci 271
Rešenje: Funkciju F (p) razložićemo na parcijalne razlomke metodom neo-

dred̄enih koeficijenata
1 A Bp + C
F (p) = 2
= + 2 .
(p − 1)(p + 1) p−1 p +1
Sabiranjem izraza na desnoj strani jednakosti imamo
1 A(p2 + 1) + (Bp + C)(p − 1)

=
(p − 1)(p2 + 1) (p − 1)(p2 + 1)
(A + B)p2 + (C − B)p + (A − C)
= ,
(p − 1)(p2 + 1)
odakle dobijamo sistem algebarskih jednačina
A+B =0
−B + C = 0
A − C = 1.
Rešavanjem ovog sistema jednačina nalazimo A = 1/2, B = C = −1/2.

Dakle,
1 1 1 p+1
F (p) = · − · 2 .
2 p−1 2 p +1
Korišćenjem osobine linearnosti zaključujemo da je
1 ³ 1 ´ 1 ³ p ´ 1 ³ 1 ´
f (t) = · L−1 − · L−1 2 − · L−1 2
2 p−1 2 p +1 2 p +1
1
= (et − cos t − sin t).
2
1
F (p) = .
p2 (p2 + 4p + 5)
Rešenje: Kao u prethodnom zadatku razložićemo funkciju F (p) na parci-

jalne razlomke metodom neodred̄enih koeficijenata
A B Cp + D
F (p) = 2
+ + 2 .
p p p + 4p + 5
Analognim postupkom kao u prethodnom zadatku imamo
1 2 4 11
A= , B=− , C= , D= .
5 5 25 25
Korišćenjem osobine linearnosti sada je
1 h −1 ³ 1 ´ 4 −1 ³ 1 ´ 1 −1 ³ 4p + 11 í
f (t) = L − L + L .
5 p2 5 p 5 p2 + 4p + 5
1 4 1 ³ 4p + 11 ´
= t− + L−1 2 .
5 25 25 p + 4p + 5
Ostaje još da odredimo inverznu Laplasovu transformaciju funkcije
4p + 11 4p + 11
G(p) = = .
p2 + 4p + 5 (p + 2)2 + 1
Funkciju G(p) razložimo na sledeći način
p+2 1
G(p) = 4 2
+3 .
(p + 2) + 1 (p + 2)2 + 1
Korišćenjem Teoreme 2.2 o pomeranju zaključujemo da je

³ p+2 ´
L−1 = e−2t cos t
(p + 2)2 + 1
i ³ ´
1
L−1 = e−2t sin t,
(p + 2)2 + 1
pa na osnovu osobine linearnosti sledi
¡ ¢
L−1 G(p) = 4e−2t cos t + 3e−2t sin t.
Dakle,
1 h³ 4 ´ 1 −2t i
f (t) = t− + e (4 cos t + 3 sin t) .
5 5 5
e−p
F (p) = .
p(p − 1)
izabrani zadaci 273
Rešenje: Korišćenjem Teoreme 2.4 o kašnjenju dobijamo da je

¡ ¢ 1 ¡ ¢
L f (t) = F (p) = e−p = e−p G(p) = L g(t − 1) .
p(p − 1)
Razlaganjem funkcije
1
G(p) =
p(p − 1)
metodom neodred̄enih koeficijenata na parcijalne razlomke nalazimo jedna-
kost
1 1
G(p) = − .
p−1 p
Na osnovu linearnosti sledi dalje da je
g(t) = et − 1,
pa je
¡ ¢−1
f (t) = L G(p) = g(t − 1) = et−1 − 1.
7. Funkcija f definisana je sa
Z
+∞
cos tx
f (t) = dx (t ≥ 0, a > 0).
x2 + a2
0
a) Odrediti Laplasovu transformaciju funkcije f (t).

b) Primenom inverzne Laplasove transformacije na dobijenu sliku, naći
funkciju f.
Rešenje: Na osnovu (1.1) imamo
Z
+∞ +∞Ã Z
Z +∞ !
¡ ¢ cos tx
L f (t) = F (p) = f (t)e−pt dt = dx e−pt dt
x2 + a2
0 0 0
Z
+∞ Z
+∞ Z
+∞
1 −pt 1 p
= 2 2
dx e cos tx dt = · 2 dx
x +a x + a x + p2
2 2
0 0 0
+∞Ã
Z !
p 1 1
= − 2 dx
p2 − a2
+a 2 x2
x + p2
0
p ³π π´
= 2 − .
p − a2 2a 2p
Odavde je
π 1
F (p) = · .
2a p + a
Kako je
¡ ¢ ³π 1 ´ π −at
L−1 F (p) = L−1 · = e ,
2a p + a 2a
sledi da je
π −at
f (t) = e .
2a
8. Primenom Teoreme 2.10 o integraciji slike izračunati
Z
+∞ Z
+∞
cos at − cos bt sin2 t
a) dt, b) dt,
t t2
0 0
gde je a > b > 0.
Rešenje: a) Kako je
¡ ¢ p
L cos ct = ,
p2 + c2
koristeći Teoremu 2.10 o integraciji slike nalazimo
Z
+∞ +∞Ã
Z ! ¯+∞
cos at − cos bt p p 1 p2 + a2 ¯¯
dt = − 2 dp = log 2 ¯
t p2 + a2 p + b2 2 p + b2 ¯
0 0 0
a
= − log .
b
b) Najpre odred̄ujemo Laplasovu transformaciju funkcije
sin2 t 1 1 − cos 2t
t 7→ = .
t 2 t
Primenom Teoreme 2.10 o integraciji slike dobijamo
+∞Ã ! !¯+∞
³ sin2 t ´ 1 Z 1 u 1³ 1 ¡ 2 ¢ ¯¯
L = − du = log u − log u + 4 ¯
t 2 u u2 + 4 2 2 ¯
0 p
¯+∞
1 u2 ¯¯ 1 p2 + 4
= log 2 ¯ = log .
4 u + 4¯ 4 p2
p
izabrani zadaci 275
Primenjujući ponovo Teoremu 2.10 o integraciji slike imamo
Z
+∞ Z
+∞
sin2 t 1 p2 + 4
dt = log dp
t2 4 p2
0 0
Ã ¯+∞ Z
+∞ Ã ! !
1 p2 + 4 ¯¯ 2p 2
= p log ¯ − p 2 − dp
4 p2 ¯ p +4 p
0 0
Z
+∞ ¯+∞
1 p ¯¯ π
=2 dp = arctan ¯ = .
2
p +4 2¯ 2
0 0
9. Korišćenjem Laplasove transformacije rešiti diferencijalnu jednačinu
y 00 + y 0 = 2 cos x,
sa početnim uslovima y(0) = 0 , y 0 (0) = −1.

¡ ¢
Rešenje: Neka je L y(x) = Y (p), tada na osnovu Teoreme 2.7 o diferenci-
ranju originala sledi da je
¡ ¢
L y 0 (x) = pY (p) − y(0) = pY (p),
¡ ¢
L y 00 (x) = p2 Y (p) − py(0) − y 0 (0) = p2 Y (p) + 1.
Primenom Laplasove transformacije na levu i desnu stranu date diferenci-

jalne jednačine dobijamo algebarsku jednačinu
2p
(p2 + p)Y (p) = − 1,
p2 + 1
−p2 + 2p − 1
Y (p) = .
p(p + 1)(p2 + 1)
Ostaje da odredimo inverznu Laplasovu transformaciju dobijene funkcije

Y (p).
Kao u prethodnim zadacima razložićemo prvo funkciju Y (p) na parcijalne
razlomke
1 2 p 1
Y (p) = − + − 2 + 2 .
p p+1 p +1 p +1
Korišćenjem osobine linearnosti sledi

¡ ¢
y(x) = L−1 Y (p) = −1 + 2e−x − cos x + sin x.
y 00 + 2y 0 + 2y = sin x,
pod uslovom y(0) = 0 , y 0 (0) = 0.

¡ ¢
Rešenje: Kao u prethodnom zadatku neka je L y(x) = Y (p). Korišćenjem
Teoreme 2.7 o diferenciranju originala nalazimo da je
¡ ¢
L y 0 (x) = pY (p) − y(0) = pY (p),
¡ ¢
L y 00 (x) = p2 Y (p) − py(0) − y 0 (0) = p2 Y (p),
pa primenom Laplasove transformacije na levu i desnu stranu date diferen-

cijalne jednačine imamo
1
Y (p)(p2 + 2p + 2) = .
p2 +1
Odavde je
µ ¶
1 1 −2p + 1 2p + 3
Y (p) = 2 = + 2 .
(p + 1)(p2 + 2p + 2) 5 p2 + 1 p + 2p + 2
2 p 1 1 2 p+1 1 1
=− · 2 + · + · + · ,
5 p + 1 5 p2 + 1 5 (p + 1)2 + 1 5 (p + 1)2 + 1
pa je
¡ ¢ 2 1 2 1
y(x) = L−1 Y (p) = − cos x + sin x + e−x cos x + e−x sin x.
5 5 5 5
y 00 + y = cos x + sin 2x,
sa početnim uslovima y(0) = 0 , y 0 (0) = 0.

izabrani zadaci 277
¡ ¢
Rešenje: Neka je L y(x) = Y (p). Korišćenjem Teoreme 2.7 o diferenci-
ranju originala sledi da je
¡ ¢
L y 00 (x) = p2 Y (p) − py(0) − y 0 (0) = p2 Y (p).
Primenom Laplasove transformacije na obe strane date diferencijalne jedna-

čine dobijamo algebarsku jednačinu
p 2 p3 + 2p2 + 4p + 2
(p2 + 1)Y (p) = + = ,
p2 + 1 p2 + 4 (p2 + 1)(p2 + 4)
pa je
p3 + 2p2 + 4p + 2
Y (p) = .
(p2 + 1)2 (p2 + 4)
Kao u prethodnim zadacima dobijena racionalna funkcija se može razložiti
na parcijalne razlomke metodom neodred̄enih koeficijenata
2 1 p 1 2
Y (p) = · 2 + 2 2
− · 2 .
3 p + 1 (p + 1) 3 p +4
Primenom inverzne Laplasove transformacije na dobijenu sliku Y (p) nalazimo

¡ ¢ 2 1 ³ p ´
y(t) = L−1 Y (p) = sin t − sin 2t + L−1 .
3 3 (p2 + 1)2
Inverznu Laplasovu transformaciju funkcije

p
G(p) =
(p2 + 1)2
odredićemo korišćenjem Teoreme 2.9 o diferenciranju slike. Kako je
1
L(sin x) = ,
p2 +1
na osnovu Teoreme 2.9 je

³ 1 ´0 2p
L(x sin x) = − 2
= 2 ,
p +1 (p + 1)2
pa je zbog linearnosti Laplasove transformacije

³ p ´ 1
−1
L = x sin x.
(p2 + 1)2 2
Dakle,
2 1 1
y(x) = sin x − sin 2x + x sin x.
3 3 2
x00 (t) − 4x0 (t) + 3x(t) = h(t),
pod uslovom x(0) = 0, x0 (0) = 1, gde je h(t) jedinična funkcija.

¡ ¢
Rešenje: Neka je L x(t) = X(p), tada je
¡ ¢
L x0 (t) = pX(p) − x(0) = pX(p),
¡ ¢
L x00 (t) = p2 X(p) − px(0) − x0 (0) = p2 X(p) − 1,
pa primena Laplasove transformacije daje

1
p2 X(p) − 1 − 4pX(p) + 3X(p) = .
p
Rešavanjem dobijene jednačine nalazimo

p+1 p+1 1 1 2
X(p) = = = − + ,
p(p2 − 4p + 3) p(p − 1)(p − 3) 3p p − 1 3(s − 3)
odakle, korišćenjem inverzne Laplasove transformacije imamo

¡ ¢ 1 2
x(t) = L−1 X(p) = − et + e3t .
3 3
13. Odrediti ono rešenje diferencijalne jednačine
y 000 − y 0 = 3(2 − t2 ),
koje zadovoljava y(0) = y 0 (0) = y 00 (0) = 1.
Rešenje: Primenjujući Laplasovu transformaciju na datu jednačinu imamo

6 2
(p3 − p)Y (p) − p2 − p = − 3 3,
p p
tj.
p5 + p4 + 6p2 − 6
(p3 − p)Y (p) = .
p3
izabrani zadaci 279
Odavde je
p5 + p4 + 6p2 − 6 p4 + 6p − 6 6 1
Y (p) = = = 4+ .
p4 (p2 − 1) p4 (p − 1) p p−1
Primena inverzne Laplasove transformacije daje rešenje jednačine sa datim

početnim uslovima
y(t) = et + t3 .
14. Naći ono rešenje diferencijalne jednačine
y 00 (t) + y(t) = f (t),
za koje je y(0) = y 0 (0) = 0. Odrediti y(t) u specijalnom slučaju kada je

f (t) = cos t.
¡ ¢ ¡ ¢
Rešenje: Neka je L y(t) = Y (p), L f (t) = F (p). Primenom Laplasove
transformacije imamo jednačinu
p2 Y (p) − y 0 (0) − y(0) + Y (p) = F (p),
to jest
(p2 + 1)Y (p) = F (p),
odakle je
F (p)
Y (p) = .
p2 + 1
1
Kako je L(sin t) = , koristeći Borelovu formulu o konvoluciji (4.2),
p2 +1
nalazimo
Zt
y(t) = sin uf (t − u)du.
0
Specijalno, ako je f (t) = cos t, koristeći rezultat iz Primera 4.1, dobijamo
1
y(t) = sin t ∗ cos t = t sin t.
2
15. Primenom Laplasove transformacije rešiti diferencijalnu jednačinu
ty 00 (t) + (t − 1)y 0 (t) − y(t) = 0
pod uslovima y(0) = 5, y(+∞) = 0.

¡ ¢
Rešenje: Neka je L y(t) = Y (p). Koristeći Teoremu 2.7 o diferenciranju
originala i Teoremu 2.9 o diferenciranju slike, nalazimo
−(p2 Y (p) − 5p − y 0 (0))0 − (pY (p) − 5)0 − (pY (p) − 5) − Y (p) = 0,
odakle je
3p + 2 10
Y 0 (p) + 2
Y (p) = 2 .
p +p p +p
Ovo je nehomogena linearna diferencijalna jednačina čije je rešenje (videti
Odeljak 2.3 o diferencijalnim jednačinama)
R ³ Z R ´
− u(p) dp
Y (p) = e C + v(p)e u(p) dp dp ,
gde je
3p + 2 10
u(p) = , v(p) = .
p2 + p p2 + p
Odavde nalazimo
C 5 ³1 1 1 ´ 5
Y (p) = 2
+ = C 2
− + + .
p (p + 1) p + 1 p p p+1 p+1
Primena inverzne Laplasove transformacije daje

¡ ¢ ¡ ¢
y(t) = L−1 Y (p) = C t − 1 + e−t + 5e−t .
Kako je prema uslovu zadatka
lim y(t) = C lim t = 0,

t→+∞ t→+∞
jedino izbor C = 0 obezbed̄uje zahtevani uslov. Prema tome, traženo rešenje

je
y(t) = 5e−t .
izabrani zadaci 281
16. Korišćenjem Laplasove transformacije rešiti sistem diferencijalnih jedna-

čina
x0 (t) = 2x(t) − 3y(t)

y 0 (t) = y(t) − 3x(t),
sa početnim uslovima x(0) = 8 , y(0) = 3.
Rešenje: Neka je
¡ ¢ ¡ ¢
L x(t) = X(p), L y(t) = Y (p).
Tada je na osnovu Teoreme 2.7 o diferenciranju originala

¡ ¢ ¡ ¢
L x0 (t) = pX(p) − 8, L y 0 (t) = pY (p) − 3.
Primenom Laplasove transformacije na dati sistem diferencijalnih jednačina

dobijamo sistem algebarskih jednačina
(p − 2)X(p) + 3Y (p) = 8
2X(p) + (p − 1)Y (p) = 3.
Rešavanjem ovog sistema jednačina nalazimo

3 5
X(p) = +
p−4 p+1
2 1
Y (p) = − +5 .
p−4 p+1
Primena inverzne Laplasove transformacije na dobijene slike daje
x(t) = 3e4t + 5e−t

y(t) = −2e4t + 5e−t .
17. Korišćenjem Laplasove transformacije rešiti sistem diferencijalnih jedna-

čina
¡ ¢
x00 (t) = 3 y(t) − x(t) + z(t)
y 00 (t) = x(t) − y(t)
z 00 (t) = −z(t),
sa početnim uslovima x(0) = x0 (0) = 0 , y(0) = 0, y 0 (0) = −1, z(0) = 1 i

z 0 (0) = 0.
Rešenje: Neka je
¡ ¢ ¡ ¢ ¡ ¢
L x(t) = X(p), L y(t) = Y (p), L z(t) = Z(p).
Tada je na osnovu Teoreme 2.7 o diferenciranju originala i datih početnih

uslova
¡ ¢ ¡ ¢ ¡ ¢
L x00 (t) = p2 X(p), L y 00 (t) = p2 Y (p) + 1, L z 00 (t) = p2 Z(p) − p,
pa primenom Laplasove transformacije na dati sistem diferencijalnih jedna-

čina dobijamo sistem algebarskih jednačina
(p2 + 3)X(p) − 3Y (p) − 3Z(p) = 0

−X(p) + (p2 + 1)Y (p) = −1
(p2 + 1)Z(p) = p.
Rešavanjem ovog sistema jednačina nalazimo
3(p − 1)
X(p) =
p2 (p2 + 4)
3(p − 1)
Y (p) = − 2 2
p (p + 1)(p2 + 4)
p
Z(p) = 2 .
p +1
Razlaganjem slika na parcijalne razlomke imamo
3 1 3 1 3 p 3 2
X(p) = − · 2 + · − · + · 2
4 p 4 p 4 p2
+4 8 p +4
3 1 3 1 1 p 1 2 p
Y (p) = − · 2 + · + · 2 − · 2 − 2
4 p 4 p 4 p +4 8 p +4 p +1
p
Z(p) = 2 ,
p +1
pa je konačno, posle primene inverzne Laplasove transformacije
3 3 3 3
x(t) = − t + − cos 2t + sin 2t
4 4 4 8
3 3 1 1
y(t) = − t + + cos 2t − sin 2t − cos t
4 4 4 8
z(t) = cos t.
izabrani zadaci 283
18. Primenom Laplasove transformacije rešiti sistem diferencijalnih jednačina
x00 (t) + x0 (t) + y 00 (t) − y(t) = et

x0 (t) + 2x(t) − y 0 (t) + y(t) = e−t ,
sa početnim uslovima x(0) = y(0) = y 0 (0) = 0, x0 (0) = 1.
Rešenje: Kako je
¡ ¢ ¡ ¢ ¡ ¢ 1 ¡ ¢ 1
L x(t) = X(p), L y(t) = Y (p), L et = , L e−t = ,
p−1 p+1
i
¡ ¢ ¡ ¢
L x0 (t) = pX(p), L y 0 (t) = pY (p),
¡ ¢ ¡ ¢
L x00 (t) = p2 X(p) − 1, L y 00 (t) = p2 Y (p),
dati sistem se transformiše u sistem algebarskih jednačina
p
(p2 + p)X(p) + (p2 − 1)Y (p) =
p−1
1
(p + 2)X(p) − (p − 1)Y (p) = .
p+1
Rešavajući ovaj sistem nalazimo
2p − 1 1 1 3 1 1 1
X(p) = 2
= · + · 2
− ·
2(p − 1)(p + 1) 8 p − 1 4 (p + 1) 8 p+1
3p
Y (p) = .
2(p2 − 1)2
Primena inverzne Laplasove transformacije na slike X(p) i Y (p) daje

rešenja
1 3
x(t) = sinh t + te−t
4 4
3
y(t) = t sinh t.
4
19. Korišćenjem Laplasove transformacije rešiti integralnu jednačinu

Zx
f (x) = x sin x + 2 cos(x − t)f (t) dt.
0
¡ ¢
Rešenje: Neka je L f (x) = F (p). U Zadatku 11 je dokazano da je
¡ ¢ 2p
L x sin x = ,
(p2 + 1)2
a kako je na osnovu Borelove teoreme 4.2
³Zx ´ ¡ ¢ ¡ ¢ p
L cos(x − t)f (t) dt = L cos x · L f (x) = · F (p),
p2 + 1
0
primenom Laplasove transformacije na datu integralnu jednačinu nalazimo

2p p
F (p) = +2 2 F (p).
(p2 + 1)2 p +1
Rešavanjem ove algebarske jednačine imamo

2p
F (p) = .
(p − 1)2 (p2 + 1)
Razlaganjem funkcije F (p) na parcijalne razlomke sledi
1 1
F (p) = 2
− 2 ,
(p − 1) p +1
pa je
f (x) = xex − sin x.
20. Korišćenjem Laplasove transformacije rešiti sistem integralnih jednačina
Zt Zt
f (t) = et + f (u) du − et−u g(u) du
0 0
Zt Zt
g(t) = −t + (t − u)f (u) du + g(u) du.
0 0
izabrani zadaci 285
Rešenje: Neka je
¡ ¢ ¡ ¢
L f (t) = F (p), L g(t) = G(p).
Primenom Laplasove transformacije na dati sistem integralnih jednačina, uz
korišćenje Borelove Teoreme 4.2, dobijamo sistem algebarskih jednačina
1 1 1
F (p) = + · F (p) − · G(p)
p−1 p p−1
1 1 1
G(p) = − 2 − 2 · F (p) + · G(p),
p p p
čijim rešavanjem dobijamo slike
1
F (p) =
p−2
1 1³1 1 ´
G(p) = − = − .
p(p − 2) 2 p p−2
Primenom inverzne Laplasove transformacije na dobijene slike sledi
f (t) = e2t
1 1
g(t) = − e2t .
2 2
21. Odrediti ono rešenje integro-diferencijalne jednačine
Zt
dy
+ y + y(u) du = e−t (t > 0),
dt
0
za koje je y(0) = 0.
Rešenje: Primenom Laplasove transformacije nalazimo

1 1
pY (p) + Y (p) + Y (p) = ,
p p+1
odakle je
p p+1 1
Y (p) = 2
= 2 −
(p + 1)(p + p + 1) p +p+1 p+1
√
1 3
p+ 1 1
=³ 2 √ +√ ·³ 2 √ ´ − .
´
1 2 ³ ´
3 2 3 ´
1 2 ³ 3 2 p+1
p+ + p+ +
2 2 2 2
Primenom inverzne Laplasove transformacije na poslednji izraz dobijamo
rešenje √ √ ´
³ 3 1 3
y(t) = cos t + √ sin t e−t/2 − e−t .
2 3 2
5
Z -TRANSFORMACIJA
1. POJAM TRANSFORMACIJE
Laplasova transformacija se primenjuje u linearnim sistemima koji su
opisani diferencijalnim jednačinama. Njoj odgovarajuća transformacija u
diskretnim sistemima koji su opisani diferencnim jednačinama je z-tran-
sformacija. Kao što Laplasova transformacija prevodi integro-diferencijalne
jednačine u algebarske jednačine (videti prethodno Poglavlje), tako z-tran-
sformacija iz diferencnih jednačina daje algebarske jednačine. Ovo čini
z-transformaciju nezamenljivim sredstvom u mnogim naučnim oblastima.
Tako, na primer, z-transformacija predstavlja osnovno matematičko sredstvo
u klasičnim metodama analize i projektovanja digitalnih sistema u Teoriji
automatskog upravljanja, u analizi diskretnih signala u Teoriji telekomu-
nikacija, u rešavanju diskretnih mreža u Teoriji kola itd.
Kao i kod Laplasove transformacije gde smo podrazumevali da je funkcija
f (t) čiju Laplasovu transformaciju tražimo jednaka nuli za negativne vred-
287
288 Z -transformacija
nosti argumenta t, i u diskretnom domenu, neophodno je da vrednosti ori-

ginala za negativne vrednosti celog broja n budu jednake nuli (to jest, mora
da je f (n) = 0, za n = −1, −2, . . . ).
Za dati niz
f (n), n = 0, 1, 2, . . . (1.1)
z-transformacija se definiše na sledeći način
DEFINICIJA 1.1 Z-transformacija ili slika originala (1.1) definisana je jednakošću
+∞
X
¡ ¢
Z f (n) = F (z) = f (n)z −n , (1.2)
n=0
pri čemu se pretpostavlja da red u (1.2) konvergira bar za jednu konačnu vrednost
kompleksne promenljive z. Funkcija F (z) naziva se slikom originala (1.1).
Kao što se vidi iz Definicije 1.1, z-transformacija niza f (n) je potenci-

jalni red po 1/z. Zbog toga za osobine reda (1.2) važe ista pravila kao kod
potencijalnih redova.
Ako je R poluprečnik konvergencije reda (1.2), tada je ovaj red konver-
gentan za svako z za koje je |z| > 1/R.
U narednoj teoremi definisaćemo precizne uslove koje mora da zadovolji
niz da bi imao z-transformaciju.
TEOREMA 1.1 Ako je niz (1.1) original i ako postoje brojevi M > 0, s0 ≥
0 i n0 ≥ 0 takvi da je za svako n ≥ n0 ispunjena nejednakost |fn | < M es0 n
tada niz (1.1) ima z-transformaciju.
DEFINICIJA 1.2 Niz (1.1) za koji važe osobine iz Teoreme 1.1 je niz eksponen-
cijalnog tipa.
2. Z-TRANSFORMACIJA NEKIH
ELEMENTARNIH FUNKCIJA
U ovom odeljku ćemo odrediti z-transformacije nekih elementarnih fun-

kcija. Kao što je napomenuto na početku, da bi funkcija f (n) bila original
neophodno je da bude f (n) = 0 za n = −1, −2, . . . . U nastavku ćemo
podrazumevati da je taj uslov uvek ispunjen.
Z -transformacija nekih elementarnih funkcija 289
1o Odredimo z-transformaciju niza f (n) = an , gde je a ∈ R.

Korišćenjem definicije z-transformacije direktno nalazimo da je
+∞ +∞ ³ ´k
¡ ¢ X X a 1 z
Z an = ak z −k = = = .
z 1 − a/z z−a
k=0 k=0
Dobijeni razvoj je konvergentan kada je |z| > |a|.

U specijalnom slučaju kada je a = 1 imamo da je
¡ ¢ z
Z 1 =
z−1
i da dobijeni razvoj važi u oblasti |z| > 1.
2o Nad̄imo z-transformaciju niza f (n) = nan , gde je a ∈ R.

Već smo odredili da je
+∞
X
¡ n
¢ z
Z a = ak z −k = (2.1)
z−a
k=0
i da je dobijeni red konvergentan u oblasti |z| > |a|. Diferenciranjem jed-

nakosti (2.1) imamo
+∞
X a
−kak z −k−1 = − . (2.2)
(z − a)2
k=0
Potencijalni red u jendakosti (2.2) je konvergentan u oblasti |z| > |a|.

S druge strane na osnovu definicije z-transformacije nalazimo da je
+∞ +∞
¡ n¢ X k −k
X
Z na = ka z = −z (−k)ak z −k−1 .
k=0 k=0
Korišćenjem jednakosti (2.2) konačno zaključujemo da je
¡ ¢ az
Z nan = . (2.3)
(z − a)2
3o Odredimo z-transformaciju Kronekerove delta funkcije

½
1, n = 0,
δ0 (n) =
0, n 6= 0.
Z-transformaciju nalazimo direktno korišćenjem Definicije 1.1
+∞
¡ ¢ X
Z δ0 (n) = δ0 (k)z −k = z −0 = 1.
k=0
4o Nad̄imo z transformaciju niza f (n) čiji su svi članovi jednaki nuli za

n ≥ N.
Na osnovu formule (2.2) imamo
N
X −1
¡ ¢
Z f (n) = f (k)z −k ,
k=0
što predstavlja racionalnu funkciju po z.

5o Odredimo z-transformaciju niza f (n), kod koga su svi članovi jednaki 1.
Kao u prethodnim slučajevima, na osnovu formule (2.2) nalazimo
+∞
¡ ¢ X 1 z
Z f (n) = z −k = −1
= .
1−z z−1
k=0
Dobijeni potencijalni red je konvergentan kada je |z| > 1.

6o Nad̄imo z-transformaciju niza f (n) = eαn .
Na osnovu jednakosti (2.1), za a = eα , direktno sledi
¡ ¢ z
Z eαn = . (2.4)
z − eα
3. OSNOVNE OSOBINE
Z-TRANSFORMACIJE
Osobine z-transformacije proizilaze iz njene definicije (1.2). U ovom
odeljku izložićemo samo osnovne osobine.
osnovne osobine Z -transformacije 291
TEOREMA 3.1 (Teorema o linearnosti) Neka su f1 (n) i f2 (n) originali.

Tada važi jednakost
¡ ¢ ¡ ¢ ¡ ¢
Z c1 f1 (n) + c2 f2 (n) = c1 Z f1 (n) + c2 Z f2 (n) , (3.1)
gde su c1 i c2 proizvoljne konstante.

Dokaz. Koristeći definiciju (1.2) i osnovne osobine redova dobijamo
+∞
¡ ¢ X ¡ ¢
Z c1 (f1 ) + c2 (f2 ) = c1 f1 (k) + c2 f2 (k) z −k
k=0
+∞
X +∞
X
= c1 f1 (k)z −k + c2 f2 (k)z −k
k=0 k=0
¡ ¢ ¡ ¢
= c1 Z f1 (n) + c2 Z f2 (n) .
odakle sledi formula (3.1). ¤

PRIMER 3.1 Odrediti z-transformaciju niza f (n) = sin(ωn).
Kako su po Ojlerovim formulama
1 ¡ iθ ¢ 1 ¡ iθ ¢
sin θ = e − e−iθ i cos θ = e + e−iθ ,
2i 2
to je
1 ¡ iωn ¢
e
sin ωn = − e−iωn ,
2i
pa je na osnovu linearnosti z-transformacije
³¡ ¢ ¡ ¢ ´
1
Z(sin ωn) = Z eiωn − Z e−iωn .
2i
Na osnovu jednakosti (2.4) imamo

³ ´
1 z z z sin ω
Z(sin ωn) = − =
z − eiω
2i z − e−iω (z − eiω )(z − e−iω )
z sin ω z sin ω
= 2 = 2 .
z − (eiω + e−iω )z + 1 z − 2z cos ω + 1
PRIMER 3.2 Odrediti z-transformaciju niza f (n) = cosh (ωn).

Kako je
1
cosh θ = (eθ + e−θ ),
2
postupkim analognim onom u Primeru 3.1 dobijamo
³ ´
1 z z z(z − cosh ω)
Z(cosh ωn) = + = .
2 z − eω z − e−ω z 2 − 2z cosh ω + 1
¡ ¢
TEOREMA 3.2 (Teorema translacije) Ako je Z f (n) = F (z), tada je
Ã k−1
!
¡ ¢ X
k −i
Z f (n + k) = z F (z) − f (i)z (3.2)
i=0
i ¡ ¢
Z f (n − k) = z −k F (z), (3.3)
gde je k ∈ N.
+∞ +∞
¡ ¢ X X
Z f (n + k) = f (i + k)z −i = z k f (i + k)z −(i+k) .
i=0 i=0
k−1
X
Ako ovu sumu dopunimo sa f (i)z −i , nalazimo da je
i=0
Ã+∞ k−1 k−1

!
¡ ¢ X X X
Z f (n + k) = z k f (i + k)z −(i+k) + f (i)z −i − f (i)z −i .
i=0 i=0 i=0
Pošto je zbir prve dve sume z-transformacija od f (n), iz poslednje jednakosti

direktno proizilazi jednakost (3.2).
Da bismo izveli jednakost (3.3), pod̄imo od definicione jednakosti (1.2).
Imamo
+∞
¡ ¢ X
Z f (n − k) = f (i − k)z −i . (3.4)
i=0
¡ ¢
Kako je po pretpostavci f (−k) = f −(k − 1) = · · · = f (−1) = 0, jednakost
(3.4) postaje
+∞ +∞
¡ ¢ X −i −k
X
Z f (n − k) = f (i − k)z = z f (i − k)z −(i−k) = z −k F (z),
i=k i=k
čime je dokaz završen. ¤

Može se uočiti analogija Teoreme 3.2 (jednakost (3.2)) sa Teoremom 2.5
o negativnom kašnjenju i jednakosti (3.3) sa Teoremom 2.4 o kašnjenju kod
Laplasove transformacije.
PRIMER 3.3 Nad̄imo z-transformaciju niza f (n − 2) = eα(n−2) .

Ovde se pretpostavlja da je f (−2) = f (−1) = 0. Korišćenjem jednakosti (2.4) i formule
(3.2) nalazimo
¡ ¢ z 1
Z eα(n−2) = z −2 Z(eαn ) = z −2 = .
z − eα z(z − eα )
TEOREMA 3.3 (Teorema sličnosti) Ako je Z(fn ) = F (z), tada je

¡ ¢ ³z ´
Z an fn = F , (3.5)
a
gde je a 6= 0 kompleksan broj.

Dokaz. Primenom definicione jednakosti (1.2) imamo
¡ ¢ +∞
X +∞
X ³ z ´−k ³z ´
n k −k
Z a fn = a f (k)z = f (k) =F . ¤
a a
k=0 k=0
PRIMER 3.4 Odrediti z-transformaciju niza f (n) = eαn sin ωn.

Na osnovu formule (3.5) (za a = eα ) i Primera 3.1 dobijamo
(z/eα ) sin ω zeα sin ω

Z(eαn sin ωn) = = .
(z/eα )2 − 2(z/eα ) cos ω + 1 z 2 − 2zeα cos ω + e2α
DEFINICIJA 3.1 Konvolucija nizova f (n) i g(n), u oznaci f (n) ∗ g(n), je niz
n
X
čiji je opšti član fk gn−k .
k=0
Na osnovu ove definicije zaključujemo da je konvolucija niz
f0 g0 , f0 g1 + f1 g0 , f0 g2 + f1 g1 + f2 f0 , . . . .
Jednostavno se zaključuje da konvolucija nizova ima osobinu komuta-

tivnosti, distributivnosti i asocijativnosti.
¡ ¢
TEOREMA
¡ ¢ 3.4 (Teorema o konvoluciji) Ako je Z f (n) = F (z) i
Z g(n) = G(z), tada je
¡ ¢
Z f (n) ∗ g(n) = F (z) · G(z).
+∞µX
i ¶ +∞ X
i
¡ ¢ X −i
X
Z f (n) ∗ g(n) = f (k)g(i − k) z = f (k)z −k g(i − k)z i−n .
i=0 k=0 i=0 k=0
Promenom redosleda sumiranja nalazimo

+∞ +∞
¡ ¢ X −k
X
Z f (n) ∗ g(n) = fk z g(i − k)z k−i .
k=0 i=k
Ako u drugu sumu uvedemo smenu l = i − k dobijamo

+∞ +∞
¡ ¢ X X ¡ ¢ ¡ ¢
Z f (n) ∗ g(n) = fk z −k gl z l = Z f (n) · Z g(n) = F (z) · G(z). ¤
k=0 l=0
Primetimo da je ova teorema analogna Borelovoj teoremi o Laplasovoj

transformaciji konvolucije funkcija.
DEFINICIJA 3.2 Prednja konačna razlika prvog reda niza f (n) definisana je
pomoću
∆f (n) = f (n + 1) − f (n).
¡ ¢
TEOREMA 3.5 Ako je Z f (n) = F (z), tada je
¡ ¢
Z ∆f (n) = (z − 1)F (z) − zf0 . (3.6)
Dokaz. Primenom osobine linearnosti imamo

¡ ¢ ¡ ¢ ¡ ¢
Z ∆f (n) = Z f (n + 1) − Z f (n) . (3.7)
Na osnovu jednakosti (3.2), za k = 1, sledi

¡ ¢ ¡ ¢
Z f (n + 1) = z F (z) − f0 ,
tako da se (3.7) svodi na

¡ ¢ ¡ ¢
Z ∆f (n) = z F (z) − f0 − F (z) = (z − 1)F (z) − zf0 . ¤
DEFINICIJA 3.3 Prednja konačna razlika reda k definiše se kao

¡ ¢
∆k f (n) = ∆ ∆k−1 f (n) = ∆k−1 f (n + 1) − ∆k−1 f (n), k = 1, 2, . . . .
Na primer, konačna razlika drugog reda je

¡ ¢
∆2 f (n) = ∆ ∆f (n) = ∆f (n + 1) − ∆f (n) = f (n + 2) − 2f (n + 1) + f (n).
Imajući u vidu Definiciju 3.3 može se korišćenjem matematičke indukcije

dokazati sledeća opštija teorema.
¡ ¢
TEOREMA 3.6 Ako je Z f (n) = F (z), tada je
m−1
X
¡ m ¢ m
Z ∆ f (n) = (z − 1) F (z) − z (z − 1)m−k−1 ∆k f (0),
k=0
pri čemu se za k = 0 uzima da je ∆0 f (0) = f (0).

PRIMER 3.5 Odrediti z-transformaciju za niz f (n) = n.
Koristeći definiciju z-transformacije imamo
X
+∞
Z(n) = kz −k .
k=0
Kako je ∆f (n) = (n + 1) − n = 1, ∆2 f (n) = ∆f (n + 1) − ∆f (n) = 0, sve konačne razlike

višeg reda od 1 jednake su nuli. Primenom jednakosti (3.6) nalazimo
Z(1) = (z − 1)F (z). (3.8)
Ranije smo videli da je

z
Z(1) = ,
z−1
tako da iz (3.8) dobijamo
z
F (z) = .
(z − 1)2
U vezi sa ovim primerom pomenimo još dve osobine z-transformacije

koje su veoma slične Teoremi diferenciranja i Teoremi integracije slike kod
Laplasove transformacije.
¡ ¢
TEOREMA 3.7 (Teorema o diferenciranju slike) Ako je Z f (n) =
F (z), tada je
¡ ¢ dF (z)
Z nf (n) = −z · .
dz
Dokaz. Na osnovu definicije z-transformacije zaključujemo da je

+∞ +∞ +∞
¡ ¢ X X ¡ ¢ X d
Z nf (n) = kf (k)z −k = z f (k) kz −k−1 = −z f (k) (z −k )
dz
k=0 k=0 k=0
+∞
d X d
= −z f (k)z −k = −z F (z). ¤
dz dz
k=0
PRIMER 3.6 Korišćenjem Teoreme 3.7 o diferenciranju slike odrediti z-transformaciju

za niz f (n) = n.
Koristeći Teoremu o diferenciranju slike dobijamo
d z z
Z(n) = Z(n · 1) = −z · = .
dz z − 1 (z − 1)2
Primetimo da smo isti rezultat dobili u Primeru 3.5 na osnovu Teoreme

3.5.
¡ ¢
TEOREMA 3.8 (Teorema o integraciji slike) Ako je Z f (n) = F (z)
i f (0) = 0, tada je
³ f (n) ´ Z
+∞
F (u)
Z = du.
n u
z
Dokaz. Koristeći pretpostavku o konvergenciji integrala

Z
+∞
F (u)
du
u
z
nalazimo
³ f (n) ´ +∞
X +∞
X Z
+∞
f (k)
Z = z −k = f (k) u−k−1 du
n k
k=0 k=0 z
Z
+∞ +∞
X Z
+∞
1 −k F (u)
= · f (k)u du = du. ¤
u u
z k=0 z
inverzna Z -transformacija 297
4. INVERZNA Z-TRANSFORMACIJA
U ovom odeljku izložićemo tri najčešće korišćena metoda za dobijanje in-

verzne z-transformacije:
1. Integralni metod;
2. Metod parcijalnih razlomaka;
3. Metod razvoja u stepeni red.
1◦ Integralni metod
Slično Laplasovoj transformaciji, inverznu z-transformaciju možemo do-

biti, u specijalnim slučajevima, primenom osobina te transformacije. U
opštem slučaju važi sledeća teorema:
TEOREMA 4.1 Neka je z 7→ F (z) analitička ¡ funkcija

¢ u oblasti |z| > 1/R.
Tada postoji jedinstven niz f (n) za koji je Z f (n) = F (z), čiji je opšti član
I
1
f (n) = F (z)z n−1 dz (n = 0, 1, 2, . . . ),
2πi (4.1)
C
f (n) = 0 (n < 0),
gde je C kružna linija poluprečnika r > 1/R sa centrom u koordinatnom

početku.
+∞
X
Podsećamo da je R poluprečnik potencijalnog reda f (k)z −k po 1/z.
k=0
Definicionu jednakost (1.2) možemo posmatrati kao Tejlorov red po 1/z, ili
kao Loranov red po z. Članovi niza f (n) su koeficijenti ovih redova.
Formulom (4.1) dat je obrazac za odred̄ivanje originala z-transformacije
kada je poznata slika. Ta formula definiše tzv. inverznu z-transformaciju,
koja se zapisuje u obliku
¡ ¢
Z −1 F (z) = f (n).
Zaključujemo da se kao kod inverzne Laplasove transformacije direktno

izračunavanje originala pomoću formule (4.1) vrši metodama kompleksne
analize – konturnom integracijom.
PRIMER 4.1 Na sliku

z
F (z) =
z−1
primeniti inverznu z-transformaciju.
Rešenje: Korišćenjem formule (4.1) dobijamo
I
¡ ¢ 1 z
f (n) = Z −1 F (z) = z n−1 dz,
2πi z−1
C
gde je C kružna linija sa centom u koordinatnom početku, koja obuhvata pol prvog reda
z = 1. Kako je
zn
Res = 1,
z=1 z − 1
primenom Košijeve teoreme o ostacima nalazimo
1
f (n) = · 2πi = 1.
2πi
Zaista, ranije smo videli da je

z
Z(1) = .
z−1
2◦ Metod parcijalnih razlomaka

Kao i kod inverzne Laplasove transformacije korišćenje konturne inte-
gracije može se u nekim slučajevima izbeći razlaganjem slike na parcijalne
razlomke i nalaženjem odgovarajućih originala u tablici z-transformacije.
PRIMER 4.2 Odrediti inverznu z-transformaciju slike
z
F (z) = .
z 2 − 3z + 2
Rešenje: Razlaganjem slike F (z) na parcijalne razlomke, metodom neodred̄enih koefici-

jenata nalazimo
z z z
F (z) = 2 =− + .
z − 3z + 2 z−1 z−2
Korišćenjem linearnosti z-transformacije i Tablice inverznih z-transformacija (peti red)
dobijamo direktno ¡ ¢
f (n) = Z −1 F (z) = 3 · 2n − 1.
Kako je slika F (z) najčešće nepravi razlomak, u takvim slučajevima je

mnogo prikladnije u parcijalne razlomke razvijati funkciju F (z)/z umesto
same funkcije F (z).
inverzna Z -transformacija 299

z(z − 1)
F (z) = .
z 2 + 3z + 2
Rešenje: Slika je u ovom slučaju nepravi razlomak, pa ćemo na parcijalne razlomke
razložiti funkciju F (z)/z. Dobijamo
F (z) z−1 1 1
= 2 = −2 +3 ,
z z + 3z + 2 z+1 z+2
pa je
z z
F (z) = −2 +3 .
z+1 z+2
Korišćenjem Tablice inverznih z-transformacija (drugi i peti red) na osnovu dobijenog
razlaganja imamo ¡ ¢
f (n) = Z −1 F (z) = −2(−1)n + 3(−2)n .
3◦ Metod razvoja u stepeni red

Treći način dobijanja inverzne Laplasove transformacije slike F (z) je pri-
menljiv u slučajevima kada je slika data kao racionalna funkcija (što u
praktičnim primenama obično i jeste slučaj). Ideja je da se data racionalna
funkcija predstavi u funkciji od z −1 i da se zatim jednostavnom deobom
brojioca imeniocem dobije stepeni red po z −1 . Koeficijenti uz odgovarajuće
stepene u razvoju po z −1 odred̄uju članove niza f (n).
z(z + 1)
F (z) = .
z 2 − 2z + 1
Rešenje: Datu sliku možemo napisati u sledećem obliku
1 + z −1
F (z) = .
1 − 2z −1 + z −2
Deljenjem brojioca dobijenog razlomka njegovim imeniocem direktno nalazimo
F (z) = 1 − 3z −1 + 4z −2 − 4z −3 + 4z −4 − 4z −5 + . . . .
¡ ¢
Korišćenjem lineranosti z-transformacije dobijamo elemente niza f (n) = Z −1 F (z)
f (0) = 1, f (1) = −3, f (2) = 4, f (3) = −4, f (4) = 4, f (5) = −4, . . . .
Na dalje se za parne vrednosti dobija da je f (n) = 4, a za neparne da je f (n) = −4.
Iz datog primera se vidi da se original ne dobija u zatvorenoj formi,

što predstavlja glavni nedostatak ovog pristupa u odred̄ivanju inverzne z-
transformacije
Kao i kod Laplasove transformacije na kraju ćemo dati Tablicu z-
transformacija nekih racionalnih funkcija koje se najčešće sreću prilikom
rešavanja praktičnih problema.
Slika Original
z
1 1
z−1
z
2 (−1)n
z+1
z
3 n
(z − 1)2
z(z + 1)
4 n2
(z − 1)3
z
5 an
z−a
z
6 nan−1
(z − a)2
µ ¶
z n
7
(z − 1)k+1 k
az sin ϕ
8 an sin nϕ
z2 − 2az cos ϕ + a2
z(z − a cos ϕ)
9 an cos nϕ
z 2 − 2az cos ϕ + a2
z(z − 2a cos ϕ) sin ϕ

10 −an sin(n − 1)ϕ
z 2 − 2az cos ϕ + a2
az sinh ϕ
11 an sinh nϕ
z 2 − 2az cosh ϕ + a2
z(z − a cosh ϕ)
12 an cosh nϕ
z2 − 2az cosh ϕ + a2
z(z − 2a cosh ϕ) sinh ϕ

13 −an sinh(n − 1)ϕ
z 2 − 2az cosh ϕ + a2
izabrani zadaci 301
5. IZABRANI ZADACI
1. Odrediti z-transformaciju niza

½ n
2 , n = 1, 3, 5, . . .
f (n) =
5n , n = 0, 2, 4, . . .
Rešenje: Sliku F (z) odredićemo direktnom primenom definicije z-transfor-

macije niza f (n). Na osnovu formule (1.2) sledi
+∞
X +∞
X +∞ ³ ´2k
X +∞ ³ ´2k+1
X
5 2
F (z) = 52k z −2k + 22k+1 z −2k−1 = +
z z
k=0 k=0 k=0 k=0
1 2/z z 4 + 2z 3 − 4z 2 − 50z
= + = .
1 − 25/z 2 1 − 4/z 2 (z 2 − 25)(z 2 − 4)
Dobijeni redovi su konvergentni kada je
¯5¯ ¯2¯
¯ ¯ ¯ ¯
¯ ¯<1 i ¯ ¯ < 1,
z z
odnosno za |z| > 5.
2. Odrediti z-transformaciju nizova

a) f (n) = (1, a, a2 , a3 . . . );
b) g(n) = (0, a, 2a2 , 3a3 . . . ).
Rešenje: a) Primenom definicionog izraza z-transformacije (1.2) imamo

+∞ +∞ ³ ´k
¡ ¢ X X a 1 z
F (z) = Z f (n) = ak z −k = = = .
z 1 − a/z z−a
k=0 k=0
Dobijeni razvoj važi za |a/z| < 1, odnosno za |z| > |a|.

Do istog rezultata smo mogli doći i direktno čitanjem vrednosti iz Tablice
z-transformacije (peti red).
b) Z-transformaciju niza g(n) odredićemo korišćenjem Teoreme 3.7 o dife-
renciranju slike, jer je g(n) = nf (n). Dakle,
¡ ¢ d d³ z ´ az
Z g(n) = G(z) = −z F (z) = −z = .
dz dz z − a (z − a)2
Dobijeni razvoj je konvergentan za |a/z| < 1, odnosno za |z| > |a|.

3. Odrediti z-transformaciju niza x(n) datog na Slici 5.1.
Slika 5.1
Rešenje: Ovde je x(0) = x(1) = x(2) = x(3) = x(4) = 1 i x(5) = x(6) =

· · · = 0. Na osnovu formule (1.2) nalazimo
+∞
¡ ¢ X 1 1 1 1 1 + z + z2 + z3 + z4
X(z) = Z x(n) = xk z −k = 1+ + 2 + 3 + 4 = .
z z z z z4
K=0
Koristeći formulu za zbir geometrijske progresije dobijeni rezultat se može

prikazati u kompaktnijoj formi
z ¡ ¢
X(z) = 1 − z −5 .
z−1
4. Odrediti z-transformaciju niza f (n) = cos(ωn).
Rešenje: Kako je
1 ¡ iωn ¢
cos(ωn) = e + e−iωn ,
2
to je na osnovu linearnosti z-transformacije
¡ ¢ 1 ³ ¡ iωn ¢ ¡ ¢´
Z cos(ωn) = Z e + Z e−iωn ,
2
pa je slično kao u Primeru 3.1
¡ ¢ 1³ z z ´ z(z − cos ω)
Z cos(ωn) = iω
+ −iω
= 2 .
2 z−e z−e z − 2z cos ω + 1
izabrani zadaci 303
5. Odrediti z-transformaciju niza f (n) = sinh(ωn).
Rešenje: Kako je
1 ¡ ωn ¢
sinh(ωn) = e − e−ωn ,
2
na osnovu linearnosti z-transformacije sledi
¡ ¢ 1 ³ ¡ ωn ¢ ¡ ¢´
Z sinh(ωn) = Z e − Z e−ωn ,
2
pa je
¡ ¢ 1³ z z ´ z sinh ω
Z sinh(ωn) = ω
− −ω
= 2 .
2 z−e z−e z − 2z cosh ω + 1
6. Odrediti z-transformaciju niza f (n) = n2 .

¡ ¢
Rešenje: Neka je Z f (n) = F (z). Na osnovu definicionog izraza (1.2) z-
transformacija traženog niza jednaka je
+∞
¡ ¢ X
Z n2 = k 2 z −k .
k=0
Odredimo prednje konačne razlike
∆f (n) = (n + 1)2 − n2 = 2n + 1 i ∆2 f (n) = 2(n + 1) + 1 − 2n − 1 = 2.
Sve konačne razlike višeg reda ∆k f (n), za k ≥ 3 su jednake nuli.

Korišćenjem Teoreme 3.6 nalazimo
¡ ¢
Z(2) = Z ∆2 f (n) = (z − 1)2 F (z) − z, (5.1)
jer je ∆0 f (0) = f (0) = 0 i ∆f (0) = f (1) − f (0) = 1.

S druge strane, zbog linearnosti je Z(2) = 2Z(1), pa je (videti Tablicu
z-transformacije - prvi red)
2z
Z(2) = . (5.2)
z−1
Izjednačavanjem jednakosti (5.1) i (5.2) dobijamo
2z
(z − 1)2 F (z) − z = ,
z−1
odakle je
z(z + 1)
F (z) = .
(z − 1)3
Do istog rezultata može se doći i korišćenjem Teoreme 3.7 o diferenciranju
slike. Kako je z-transformacija niza f (n) = n jednaka
z
Z(n) =
(z − 1)2
(videti Tablicu z-transformacije - treći red), na osnovu Teoreme 3.7 o dife-

renciranju slike je
µ ¶
2 d z −z − 1 z(z + 1)
Z(n ) = Z(n · n) = −z = −z = .
dz (z − 1)2 (z − 1)3 (z − 1)3
7. Odrediti z-transformaciju niza f (n) = n3 .

¡ ¢
Rešenje: Neka je Z f (n) = F (z). Na osnovu definicionog izraza (1.2) važi
+∞
¡ ¢ X
Z n3 = k 3 z −k ,
k=0
pa su konačne razlike
∆f (n) = (n + 1)3 − n3 = 3n2 + 3n + 1,

∆2 f (n) = 3(n + 1)2 + 3(n + 1) + 1 − (3n2 + 3n + 1) = 6(n + 1),
∆3 f (n) = 6.
Sve konačne razlike višeg reda ∆k f (n), za k ≥ 4 su jednake nuli.

Korišćenjem Teoreme 3.6 nalazimo
¡ ¢
Z(6) = Z ∆3 f (n) = (z − 1)3 F (z) − z(z + 5), (5.3)
jer je
∆0 f (0) = f (0) = 0,
∆f (0) = f (1) − f (0) = 1,
∆2 f (0) = f (2) − 2f (1) + f (0) = 6.
izabrani zadaci 305
S druge strane je
6z
Z(6) = , (5.4)
z−1
pa izjednačavanjem jednakosti (5.3) i (5.4) nalazimo
6z
(z − 1)3 F (z) − z(z + 5) = ,
z−1
odakle je
z(z 2 + 4z + 1)
F (z) = .
(z − 1)4
Kao i u prethodnom zadatku odredimo traženu z-transformaciju korišće-
njem Teoreme 3.7 o diferenciranju slike. U Zadatku 6 smo odredili da je
z-transformacija niza f (n) = n2
¡ ¢ z(z + 1)
Z n2 = ,
(z − 1)3
pa na osnovu Teoreme 3.7 o diferenciranju slike sledi

µ ¶
¡ 3¢ 2 d z(z + 1)
Z n = Z(n · n ) = −z
dz (z − 1)3
−z 2 − 4z − 1 z(z 2 + 4z + 1)
= −z = .
(z − 1)4 (z − 1)4
8. Odrediti z-transformaciju niza f (n) = an cos(ωn).
Rešenje: U Zadatku 4 smo dokazali da je

¡ ¢ z(z − cos ω)
F (z) = Z cos(ωn) = .
z2 − 2z cos ω + 1
Na osnovu Teoreme 3.3 o sličnosti važi jednakost
¡ ¢ ³z ´
Z an fn = F ,
a
pa je
z ³z ´
¡ ¢ − cos ω z(z − a cos ω)
Z an cos(ωn) = ³ á2 a = 2 .
z z z − 2az cos ω + a2
− 2 cos ω + 1
a a
9. Odrediti z-transformaciju niza f (n) = n(n − 1)an−2 .
Rešenje: Na osnovu linearnosti z-transformacije i jednakosti (2.3) sledi da

je
¡ ¢ z
Z nan−1 = ,
(z − a)2
pa koristeći Teoremu 3.2 o translaciji (formulu (3.3))
¡ ¢
Z f (n − k) = z −k F (z),
zaključujemo da je
¡ ¢ 1
Z (n − 1)an−2 = .
(z − a)2
Na osnovu Teoreme 3.7 o diferenciranju slike konačno imamo da je
µ ¶
¡ ¢ d 1 2z
Z n · (n − 1)an−2 = −z = .
dz (z − a)2 (z − a)3
10. Odrediti inverznu z-transformaciju ako je

z
F (z) = .
z2 − 3z + 2
Rešenje: Razložimo datu funkciju na parcijalne razlomke metodom neo-

dred̄enih koeficijenata. Dobijamo
z z z
F (z) = =− + .
z2 − 3z + 2 z−1 z−2
z
Odredimo prvo inverznu z-transformaciju funkcije . Primenom me-
z−1
toda konturne integracije nalazimo
³ z ´ I
1 z
Z −1 = · z n−1 dz,
z−1 2πi z−1
C
gde je C krug |z| = R dovoljno velikog poluprečnika R da obuhvati pol z = 1

zn
podintegralne funkcije .
z−1
Ostatak u polu prvog reda z = 1 je
zn
Res = lim z n = 1,
z=1 z − 1 z→1
izabrani zadaci 307
pa primenom Košijeve teoreme o ostacima imamo da je

³ z ´ 1 zn
−1
Z = · 2πi · Res = 1.
z−1 2πi z=1 z − 1
z
Slično, inverzna z-transformacija funkcije je
z−2
³ z ´ I
1 z
Z −1 = · z n−1 dz,
z−2 2πi z−2
C
gde je C krug |z| = R dovoljno velikog poluprečnika R da obuhvati pol z = 2

zn
podintegralne funkcije .
z−2
Kako je
zn
Res = lim z n = 2n ,
z=2 z − 2 z→2
to je
³ z ´ 1 zn
Z −1 = · 2πi · Res = 2n .
z−2 2πi z=2 z − 2
Na osnovu linearnosti z-transformacije zaključujemo da je

³ z ´
Z −1 2 = −1 + 2n .
z − 3z + 2
Do istog rešenja smo mogli da dod̄emo bez korišćenja konturne integracije,

korišćenjem Tablice z-transformacije (videti Primer 4.2).
11. Odrediti inverznu z-transformaciju slike

z
X(z) = .
(z − 2)(z − 3)
Rešenje: Razlaganjem na parcijalne razlomke imamo

z z z
X(z) = =− + ,
(z − 2)(z − 3) z−2 z−3
pa čitanjem odgovarajućih vrednosti u Tablici z-transformacije (peti red),

dobijamo traženu inverznu z-transformaciju
³ z ´
−1
Z = 3n − 2n .
(z − 2)(z − 3)
12. Odrediti inverznu z-transformaciju slike
z(2z 2 − 11z + 12)

X(z) = .
(z − 1)(z − 2)3
Rešenje: U ovom primeru razložićemo na parcijalne razlomke funkciju

X(z)/z. Na taj način imamo
X(z) 2z 2 − 11z + 12 3 1 2 3
= 3
=− − 2
− 3
+ .
z (z − 1)(z − 2) z − 1 (z − 2) (z − 2) z−2
Na osnovu ovog razlaganja zaključujemo da je
3z z 2z 3z
X(z) = − − 2
− 3
+ .
z − 1 (z − 2) (z − 2) z−2
Korišćenjem Tablice z-transformacije (prvi, peti i šesti red) i rezultata dobi-

jenog u Zadatku 9 nalazimo traženu inverznu z-transformaciju
¡ ¢
Z −1 X(z) = −3 − n2n−1 − n(n − 1)2n−2 + 3 · 2n .
13. Odrediti opšti član Fibonačijevog niza f (n) = 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, . . . , a zatim

odrediti graničnu vrednost
f (n)
lim .
n→+∞ f (n + 1)
Rešenje: U Fibonačijevom nizu brojeva svaki sledeći član niza jednak je

sumi prethodna dva člana. Dakle, elementi niza zadovoljavaju rekurentnu
relaciju
f (n + 2) = f (n + 1) + f (n), (5.5)
sa početnim uslovima
¡ ¢ f (0) = 0 i f (1) = 1.
Neka je Z f (n) = F (z). Da bismo rešili dobijenu diferencnu jednačinu
(5.5) primenićemo z-transformaciju na njene obe strane. Korišćenjem Teo-
reme 3.6 imamo
³ f (1) ´ ¡ ¢
z 2 F (z) − f (0) − = F (z) + z F (z) − f (0) ,
z
izabrani zadaci 309
odnosno za date početne uslove

³ 1´
z 2 F (z) − = F (z) + zF (z).
z
Rešavanjem poslednje algebarske jednačine nalazimo
z
F (z) = 2 .
z −z−1
U cilju nalaženja inverzne z-transformacije razložićemo dobijenu racional-
nu funkciju na parcijalne razlomke
z 1 z 1 z
F (z) = =√ · √ −√ · √ .
z2 −z−1 5 1 5 5 1 5
z− − z− +
2 2 2 2
Korišćenjem Tablice z-transformacije (peti red) vidimo da je
µ ¶ µ √ ¶n
−1 z 1+ 5
Z √ = ,
z − 1/2 − 5/2 2
µ ¶ µ √ ¶n
−1 z 1− 5
Z √ = ,
z − 1/2 + 5/2 2
pa je zbog linearnosti z-transformacije
³ ´ √ √
−1 z 1 h³ 1 + 5 ń ³ 1 − 5 ń i
Z =√ − = f (n).
z2 − z − 1 5 2 2
Znajući eksplicitnu vrednost za opšti član niza f (n), traženu graničnu

vrednost nalazimo direktnom zamenom opšteg člana
µ √ √ ¶
1 ³ 1 + 5 ń ³ 1 − 5 ń
√ −
f (n) 5 2 2
lim = lim µ³ √ ´ ³ √ ¶
n→+∞ f (n + 1) n→+∞ 1 1+ 5 n+1 1 − 5 ń+1
√ −
5 2 2
³ 1 + √5 ´ n µ ³ 1 − √5 ´ n ¶
1− √
2 1+ 5
= lim ³ √ µ √
³ 1 − 5 ń+1 ¶
n→+∞ 1 + 5 ń+1
1− √
2 1+ 5
√
2 5−1
= √ = .
1+ 5 2
√ Dobijena brojna vrednost predstavlja vrednost zlatnog preseka φ =

5−1
≈ 0.6180.
2
14. Korišćenjem z-transformacije i računa ostataka rešiti homogenu diferencnu

jednačinu
x(n + 2) − 5x(n + 1) + 6x(n) = 0,
sa početnim uslovima x(0) = 5 i x(1) = 19.
¡ ¢
Rešenje: Neka je Z x(n) = X(z). Na osnovu Teoreme 3.2 o translaciji niza
(formula (3.2)), za k = 1 i k = 2 imamo
¡ ¢ ¡ ¢
Z x(n + 1) = z F (z) − f (0) = zF (z) − zf (0),
Ã !
¡ ¢ f (1)
Z x(n + 2) = z 2 F (z) − f (0) − = z 2 F (z) − z 2 f (0) − zf (1).
z
Primenom z-transformacije na datu diferencnu jednačinu dobijamo
z 2 X(z) − 5z 2 − 19z − 5zX(z) + 25z + 6X(z) = 0,
odakle je
5z 2 − 6z
X(z) = .
z 2 − 5z + 6
Ostaje da se nad̄e inverzna transformacija. Primenom Teoreme 4.1 nala-
zimo I
1 5z 2 − 6z n−1
x(n) = z dz,
2πi C z 2 − 5z + 6
gde je C krug |z| = R dovoljno velikog poluprečnika R da obuhvati polove
z = 2 i z = 3 podintegralne funkcije f (z) = X(z)z n−1 .
Ostaci funkcije f (z) u ovim polovima su
Ã !
3z 2 − 10z n−1
Res f (z) = lim (z − 2) 2 z = −8 · 2n−1 = −2n+2 ,
z=2 z→2 z − 3z − 10
Ã !
3z 2 − 10z n−1
Res f (z) = lim (z − 3) 2 z = 27 · 3n−1 = 3n+2 .
z=3 z→3 z − 3z − 10
Prema tome,
1 ¡ ¢
x(n) = · 2πi 3n+2 − 2n+2 ,
2πi
tj.
x(n) = 3n+2 − 2n+2 .
izabrani zadaci 311
15. Korišćenjem z-transformacije i računa ostataka rešiti homogenu diferencnu

jednačinu
x(n + 2) − 3x(n + 1) − 10x(n) = 0,
sa početnim uslovima x(0) = 3 i x(1) = −1.
¡ ¢
Rešenje: Neka je Z x(n) = X(z). Na osnovu jednakosti (3.2) kao u
prethodnom zadatku, za k = 1 i k = 2 imamo
¡ ¢ ¡ ¢
Z x(n + 1) = z F (z) − f (0) = zF (z) − zf (0),
Ã !
¡ ¢ 2 f (1)
Z x(n + 2) = z F (z) − f (0) − = z 2 F (z) − z 2 f (0) − zf (1).
z
Primenom z-transformacije na datu diferencnu jednačinu dobijamo
z 2 X(z) − 3z 2 + z − 3(zX(z) − 3z) − 10X(z) = 0,
pa je
3z 2 − 10z
X(z) = .
z 2 − 3z − 10
Ostaci funkcije X(z)z n−1 u polovima z = 5 i z = −2 su
Ã !
2
3z − 10z 1
Res X(z)z n−1 = lim (z − 5) 2 z n−1 = 5n+1 ,
z=5 z→5 z − 3z − 10 7
Ã !
3z 2 − 10z n−1 1
Res X(z)z n−1 = lim (z + 2) 2 z = (−2)n+4 ,
z=−2 z→−2 z − 3z − 10 7
pa korišćenjem Teoreme 4.1 zaključujemo da je
1 ³1 1 ´
x(n) = · 2πi 5n+1 + (−2)n+4 ,
2πi 7 7
tj.
1 ¡ n+1 ¢¢
x(n) = 5 + (−2)n+4 .
7
16. Korišćenjem z-transformacije rešiti homogenu diferencnu jednačinu
a(n + 2) − 4a(n + 1) + 3a(n) = 0,
sa početnim uslovima a(0) = 1 i a(1) = 4.

¡ ¢
Rešenje: Neka je Z a(n) = A(z). Na osnovu jednakosti (3.2), za k = 1 i
k = 2 imamo
¡ ¢ ¡ ¢
Z a(n + 1) = z A(z) − a(0) = zA(z) − z,
¡ ¢ ³ a(1) ´
Z a(n + 2) = z 2 A(z) − a(0) − = z 2 A(z) − z 2 − 4z.
z
Primenom z-transformacije na datu diferencnu jednačinu imamo
¡ ¢
z 2 A(z) − z 2 − 4z − 4 zA(z) − z + 3A(z) = 0,
odakle je
z2
A(z) = .
z 2 − 4z + 3
Razlaganjem funkcije A(z)/z na parcijalne razlomke nalazimo
A(z) z 1 1 3 1
= 2 =− · + · ,
z z − 4z + 3 2 z−1 2 z−3
pa je
1 z 3 z
A(z) = − · + · .
2 z−1 2 z−3
Korišćenjem Tablice z-transformacije (prvi i peti red) nalazimo
1 3 1¡ ¢
a(n) = − + · 3n = 3n+1 − 1 .
2 2 2
Isti rezultat je moguće dobiti i korišćenjem metoda konturne integracije,
kao što je rad̄eno u prethodnim zadacima.
17. Korišćenjem z-transformacije rešiti homogenu diferencnu jednačinu trećeg

reda
a(n + 3) − 4a(n + 2) + a(n + 1) + 6a(n) = 0,
sa početnim uslovima a(0) = 1, a(1) = 2 i a(2) = 3.
¡ ¢
Rešenje: Neka je Z a(n) = A(z). Na osnovu jednakosti (3.2), za k = 1,
k = 2 i k = 3 nalazimo
¡ ¢ ¡ ¢
Z a(n + 1) = z A(z) − a(0) = zA(z) − z,
¡ ¢ ³ a(1) ´
Z a(n + 2) = z 2 A(z) − a(0) − = z 2 A(z) − z 2 − 2z
z
¡ ¢ ³ a(1) a(2) ´
Z a(n + 3) = z 3 A(z) − a(0) − − 2 = z 3 A(z) − z 3 − 2z 2 − 3z.
z z
izabrani zadaci 313
Primenom z-transformacije na datu diferencnu jednačinu imamo

¡ ¢
z 3 A(z) − z 3 − 2z 2 − 3z − 4 z 2 A(z) − z 2 − 2z + zA(z) − z + 6A(z) = 0,
odakle je
z 3 − 2z 2 − 4z
A(z) = .
z 3 − 4z 2 + z + 6
Razlaganjem na parcijalne razlomke nalazimo
A(z) z 2 − 2z − 4 1 1 4 1 1 1
= 3 2
=− · + · − · ,
z z − 4z + z + 6 12 z + 1 3 z − 2 4 z − 3
pa je
1 z 4 z 1 z
A(z) = − · + · − · .
12 z + 1 3 z − 2 4 z − 3
Korišćenjem Tablice z-transformacije (drugi i peti red) zaključujemo da je
1 4 1
a(n) = − (−1)n + · 2n − 3n .
12 3 4
18. Korišćenjem z-transformacije rešiti nehomogenu diferencnu jednačinu dru-

gog reda
a(n + 2) − 5a(n + 1) + 6a(n) = n,
sa početnim uslovima a(0) = 1 i a(1) = 2.
¡ ¢
Rešenje: Neka je Z a(n) = A(z). Korišćenjem jednakosti (3.2) za k = 1 i
k = 2 dobijamo
¡ ¢ ¡ ¢
Z a(n + 1) = z A(z) − a(0) = zA(z) − z,
¡ ¢ ³ a(1) ´
Z a(n + 2) = z 2 A(z) − a(0) − = z 2 A(z) − z 2 − 2z.
z
Primena z-transformacije na datu diferencnu jednačinu daje

¡ ¢ z
z 2 A(z) − z 2 − 2z − 5 zA(z) − z + 6A(z) = ,
(z − 1)2
odakle je
z(z 2 − 3z − 1)
A(z) = .
(z − 3)(z − 1)2
Razlaganjem na parcijalne razlomke imamo
A(z) z(z 2 − 3z − 1) 5 1 3 1 1 1
= = · + · − · ,
z (z − 3)(z − 1)2 4 z − 1 2 (z − 1)2 4 z−3
pa je
5 z 3 z 1 z
A(z) = · + · − · .
4 z − 1 2 (z − 1)2 4 z−3
Korišćenjem Tablice z-transformacije (prvi, treći i peti red) nalazimo
5 3 1
a(n) = + n − 3n .
4 2 4
19. Korišćenjem z-transformacije i računa ostataka rešiti homogeni sistem

diferencnih jednačina
a(n + 1) = 4a(n) + 2b(n)

b(n + 1) = a(n) + 3b(n),
sa početnim uslovima a(0) = 1 i b(0) = 0.

¡ ¢ ¡ ¢
Rešenje: Neka je Z a(n) = A(z) i Z b(n) = B(z). Primenom z-
transformacije na dati sistem diferencnih jednačina, sa datim početnim
uslovima dobijamo sistem algebarskih jednačina
zA(z) − z = 4A(z) + 2B(z)

zB(z) = A(z) + 3B(z),
čijim rešavanjem po A(z) i B(z) nalazimo da je
z(z − 3) z
A(z) = i B(z) = .
z2 − 7z + 10 z2 − 7z + 10
U nastavku ćemo odrediti inverzne z-transformacije dobijenih slika A(z) i
B(z). Kako je
h (z − 3)z n i 2n (2 − 3) 1
Res A(z)z n−1 = lim (z − 2) = = · 2n
z=2 z→2 (z − 2)(z − 5) 2−5 3
i
h (z − 3)z n i 5n (5 − 3) 2
n−1
Res A(z)z = lim (z − 5) = = · 5n ,
z=5 z→5 (z − 2)(z − 5) 5−2 3
izabrani zadaci 315
korišćenjem Teoreme 4.1 vidimo da je

1 ³ ´ 1 2
a(n) = · 2πi Res A(z)z n−1 + Res A(z)z n−1 = · 2n + · 5n .
2πi z=2 z=5 3 3
Slično, za B(z) su
h zn i 2n 1
Res B(z)z n−1 = lim (z − 2) = = − · 2n
z=2 z→2 (z − 2)(z − 5) 2−5 3
i h i
zn 5n 1
Res B(z)z n−1 = lim (z − 5) = = · 5n ,
z=5 z→5 (z − 2)(z − 5) 5−2 3
pa je
1 ³ ´ 1 1
b(n) = · 2πi Res B(z)z n−1 + Res B(z)z n−1 = − · 2n + · 5n .
2πi z=2 z=5 3 3
20. Korišćenjem z-transformacije rešiti nehomogeni sistem diferencnih jedna-

čina
a(n + 1) + b(n) = 2
a(n) + b(n + 1) = 3,
sa početnim uslovima a(0) = 1 i b(0) = 1.

¡ ¢ ¡ ¢
Rešenje: Neka je Z a(n) = A(z) i Z b(n) = B(z). Primena z-
transformacije na dati nehomogeni sistem diferencnih jednačina, sa datim
početnim uslovima daje sistem algebarskih jednačina
2z
zA(z) − z + B(z) =
z−1
3z
A(z) + zB(z) − z = .
z−1
Rešavanjem ovog sistema po A(z) i B(z) nalazimo
z(z 2 − 2) z(z 2 + z − 1)
A(z) = i B(z) = .
(z − 1)2 (z + 1) (z − 1)2 (z + 1)
Razlaganje na parcijalne razlomke daje
A(z) z2 − 2 5 1 1 1 1 1
= 2
= · − · 2
− ·
z (z − 1) (z + 1) 4 z − 1 2 (z − 1) 4 z+1
2
B(z) z +z−1 5 1 1 1 1 1
= = · + · − · ,
z (z − 1)2 (z + 1) 4 z − 1 2 (z − 1)2 4 z+1
pa je
5 z 1 z 1 z
A(z) = · − · − ·
4 z − 1 2 (z − 1)2 4 z+1
5 z 1 z 1 z
B(z) = · + · 2
− · .
4 z − 1 2 (z − 1) 4 z+1
Čitajući odgovarajuće vrednosti u Tablici z-transformacije (prvi, drugi i treći

red) nalazimo rešenje datog nehomogenog sistema diferencnih jednačina
5 1 1
a(n) = − n− (−1)n
4 2 4
5 1 1
b(n) = + n − (−1)n .
4 2 4
Literatura
[1] M. Abramowitz, I. A. Stegun, (Eds.) ”Laplace Transforms”, Ch. 29 in
Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Math-
ematical Tables, 9th printing. New York: Dover, pp. 1019–1030, 1972.
[2] L. C. Andrews, R. L. Phillips, Mathematical Techniques for Engineers and
Scientists, SPIE press Bellingham, Washington 2003.
[3] M. Braun, Differential Equations and Their Applications, 4th ed. New
York: Springer-Verlag, 1993.
[4] F. Cajori, A History of Mathematics, 5th ed., AMS Chelsea Publishing,
Providence, Rhode Island 2000.
[5] E. A. Coddington, An Introduction to Ordinary Differential Equations,
New York: Dover, 1989.
[6] R. Dimitrijević, Analiza realnih funkcija više promenljivih, Autor, Niš
1999.
[7] R. Dimitrijević, J. Manojlović, Analiza realnih funkcija više promenljivih,
zbirka zadataka, Prirodno-matematički fakultet u Nišu, Niš 2004.
[8] G. Doetsch, Introduction to the Theory and Application of the Laplace
Transformation, Berlin: Springer-Verlag, 1974.
- ord̄ević, Matematika II za studente fizike - prvi deo, Prirodno-
[9] D. S. D
matematički fakultet u Nišu, Niš, 2004.
[10] F. Ferenci, V. Ungar, M. Cvijanović, I. Čomić, Zbirka rešenih zadataka iz
matematike II, Naučna knjiga, Beograd 1969.
[11] G. B. Folland, Fourier Analysis and Its Applications, Pacific Grove, CA:
Brooks/Cole, 1992.
[12] U. Graf, Applied Laplace Transforms and z-Transforms for Scientists and
Engineers, Basel, Birkhuser, 2004.
[13] M. M. Guterman, Z. H. Nitecki, Differential Equations: A First Course,
3rd ed. Philadelphia, PA: Saunders, 1992.
[14] S. Janković, Diferencijalne jednačine, Prirodno-matematički fakultet u
Nišu, Niš 2004.
[15] E. I. Jury, Theory and Applications of the Z-Transform Method, New York:
Wiley, 1964.
317
318
[16] E. Kamke, Differential Equations. Solution Methods and Solutions, Teub-

ner, Stuttgart, 1983.
[17] G. Kimble, Note, Mathematics Magazine 60 (5) (1987), p. 282.
[18] S. G. Krantz, Handbook of Complex Variables, Boston, MA: Birkhuser,
1999.
[19] B. P. Lathi, Linear systems and signals, Oxford University press, 2005.
[20] J. H. Mathews, R. W. Howell, Complex Analysis for Mathematics and
Engineering, 5th ed. Sudbury, MA: Jones and Bartlett, 2006.
[21] M. Merkle Matematička analiza, teorija i hiljadu zadataka za studente
tehnike, Akademska misao, Beograd 2005.
[22] G. V. Milovanović, R. Ž D- ord̄ević, Linearna algebra, Elektronski fakultet
u Nišu, Niš 2004.
[23] G. V. Milovanović, R. Ž D - ord̄ević, Matematička analiza I, Elektronski
fakultet u Nišu, Niš 2005.
[24] D. S. Mitrinović, Predavanja o redovima, Grad̄evinska knjiga, Beograd
1974.
[25] D. S. Mitrinović, D. D. Adamović, Nizovi i redovi, definicije/ stavovi/
zadaci/ problemi, Naučna knjiga, Beograd 1971.
[26] D. S. Mitrinović, J. D. Kečkić, Kompleksna analiza, zbornik zadataka i
problema, Naučna knjiga, Beograd 1979.
[27] D. S. Mitrinović, J. D. Kečkić, Matematika II - Redovi, Diferencijalne
jednačine, Kompleksna analiza, Laplaceova transformacija, Grad̄evinska
knjiga, Beograd 1981.
[28] D. S. Mitrinović, J. D. Kečkić, Matematički problemi i ekspozicije, 9.
Metodi izračunavanja konačnih zbirova, Naučna knjiga, Beograd 1984.
[29] D. S. Mitrinović, P. M. Vasić, Diferencijalne jednačine, Zbornik zadataka
i problema, Naučna knjiga, Beograd 1986.
[30] N. Morrison, Introduction to Fourier Analysis, New York: Wiley, 1994.
[31] M. B. Naumović, Zbirka rešenih zadataka iz digitalnih sistema upravljanja,
I deo: Diskretni signali, Elektronski fakultet u Nišu, Niš 1997.
[32] M. B. Naumović, Z ili delta transformacija?, Elektronski fakultet u Nišu,
Niš 2002.
[33] V. Perić, M. Tomić, Zbirka rešenih zadataka iz Matematrike II - 1. Dife-
rencijalne jednačine, IP ,,Svjetlost” – OOUR Zavod za udžbenike, Sarajevo
1975.
[34] Lj. Petković, M. Petković, Matematix iz života velikih matematičara, Nova
Jugoslavija , Vranje, 2000.
319
[35] M. S. Petković, G. V. Milovanović, Matematika za studente tehničkih fakul-

teta V deo, Elektronski fakultet u Nišu, Niš 2000.
[36] M. Petković, Lj. Petković, Matematički vremeplov, prilozi za istoriju
matematike, ZMAJ, Novi Sad 2006.
[37] Lj. Petrović Matematika II, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu,
Kragujevac 1995.
[38] R. A. Silverman, Introductory Complex Analysis, New York: Dover, 1984.
[39] M. R. Spiegel, Theory and Problems of Laplace Transforms, New York:
McGraw-Hill, 1965.
[40] L. Stefanović, M. Matejić, S. M. Marinković, Diferencijalne jednačine za
studente tehničkih fakulteta, SKC Niš, 2006.
[41] L. Stefanović, B. Rand̄elović, M. Matejić, Teorija redova za studente
tehničkih fakulteta, SKC Niš, 2006.
[42] M. R. Stojić, Digitalni sistemi upravljanja, Naučna knjiga, Beograd 1989.
[43] B. Zarić, Redovi, zbirka rešenih zadataka za studente viših pedagoških
škola, Tehnička knjiga, Zagreb 1971.

Matematika Odabrana Poglavlja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika Odabrana Poglavlja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Nišu

Edicija: Osnovni udžbenici

Izdavač: Elektronski fakultet u Nišu

Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr. Zoran Perić

Odlukom Nastavno-naučnog veća Elektronskog fakulteta u Nišu, br. 07/05-019/08-003

Preštampavanje ili umnožavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pis-

Štampa: ,,UNIGRAF”, Niš

U Nišu, novembra 2008. godine Dušan M. Milošević

3. Diferencijalne jednačine drugog reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

9. Koši-Gusatova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

1 Aρχiµηδης (287 – 212 p.n.e. ), starogrčki filozof.

Verovatno su najpoznatija ,,tvrd̄enja” starogrčkog filozofa Zenona3 u kojima

Gregoar de Sen-Vensan, belgijski matematičar, je prvi koji je ana-

U sedamnaestom i osamnaestom veku matematičari su takod̄e bili veoma

nekritične ideje u primenama divergentnih redova, koje su dovodile do

U sledećem prikazu ilustrovaćemo primenu graničnih procesa na jednom

Ovaj ogroman broj, sa tačnošću u okviru jednog minuta, je

gde je γ ≈ 0.57721566 . . . Ojlerova konstanta13 . On daje dužinu konopca

naziva se n-tom parcijalnom sumom reda.

Na osnovu Definicije 1.3 vidimo da se ispitivanje konvergencije brojnih re-

Rešenje: S obzirom na razlaganje

parcijalna suma je jednaka

Dobijeni niz parcijalnih suma konvergira jer je lim Sn = 1, odakle zaključujemo da je

Rešenje: Parcijalna suma reda je

Granična vrednost parcijalne sume lim Sn ne postoji za q ≤ −1, a za q > −1 je

Dakle, geometrijski red (1.4) konvergira za |q| < 1.

Metod sumiranja za utvrd̄ivanje konvergencije brojnih redova se često pri-

naziva se ostatkom reda posle n-tog člana.

Očigledno važi jednakost

Vidimo da prvih konačno mnogo elemenata reda nemaju nikakav uticaj

Dokaz. Posmatrajmo parcijalne sume

Očigledno je an = Sn − Sn−1 . S obzirom na konvergenciju polaznog reda

Iz Teoreme 1.2 možemo zaključiti da je potreban uslov za konvergenciju

pri čemu smo iskoristili poznat rezultat iz Teorije nizova

Naglasimo da obrnuto tvrd̄enje ne važi. Dakle uslov lim un = 0 je

Dokaz divergencije harmonijskog reda se najčešće pripisuje Lajb-

Matematičar je organizovao lutriju u kojoj dobitni loz donosi vlas-

U praksi se često javlja potreba za sabiranjem konvergentnih redova ili za

lim Wn = lim (Un ± Vn ) = lim Un ± lim Vn ,

što je ekvivalentno sa (1.6). ¤

1.2 POZITIVNI REDOVI

onda ovi redovi istovremeno konvergiraju ili divergiraju.

PRIMER 1.5 Ispitati konvergenciju numerčkog reda

Rešenje: Kako je 2n ≥ n + 1, za svako n ∈ N, sledi da je

PRIMER 1.6 Ispitati konvergenciju numeričkog reda

Rešenje: Na osnovu nejednakosti

konvergentan, zaključujemo na osnovu Teoreme 1.5 (stav 1) da je polazni red konvergentan.

Sumu konvergentnog brojnog reda iz Primera 1.5 prvi je odredio

koje je dao G. Kimble u svom radu [17]

Istaknimo još da je Ojler bio pravi ekspert u rukovanju sa

PRIMER 1.7 Ispitati konvergenciju numeričkog reda

PRIMER 1.8 Ispitati konvergenciju reda

Rešenje: Formirajmo količnik

U nastavku ćemo navesti nekoliko kriterijuma za utvrd̄ivanje konvergencije

Dokaz. Neka je 0 < d < 1. Na osnovu nejednakosti (1.7) zaključujemo da je

un+1 ≤ dun ≤ d2 un−1 ≤ · · · ≤ dn−n0 +1 un0 = dn d1−n0 un0 .

Kako je d1−n0 un0 konstanta, iz konvergencije geometrijskog reda (videti

un+1 ≥ dun ≥ un−1 ≥ · · · ≥ un0 > 0,

pa zaključujemo da opšti član reda ne teži nuli, jer je ograničen pozitivnom

PRIMER 1.10 Ispitati konvergenciju numeričkog reda sa pozitivnim članovima

Rešenje: U oba slučaja dobijamo

1/(n + 1) 1/(n + 1)2

pa na osnovu Dalamberovog kriterijuma ne možemo da zaključimo ništa o konvergenciji