ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

Косовска Митовица

Предмет
УТИЦАЈ Т.Е.П. НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Тема:
ПРЕДНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА У РАЗВОЈУ
ТЕРМОЕНЕРГЕТИКЕ СЕВЕРНОГ КОСОВА И
МЕТОХИЈЕ

Професор: Kандидати:
Калаба Драган Челић Александар
Томић Александар
Симић Немања
1.Увод

Термоелектрана је врста електране која производи електричну

енергију генерисану од стране паре, која се загрева сагоревањем фосилних
горива (угља, уља, природног гаса, нуклеарне реакције), а недавно је
топлота Сунца и Земље. Данас се парне турбине типично користе са
парним притиском од око 20 мегапаскала (МРа) и температуром од 500 ° С
за погон. Има термоелектране-топлане, где је истовремено произведена
пара за даљинско грејање и електричну енергију.

1.1. Лигнит за производњу електричне енергије

Лигнит је најважнији енергетски ресурс Косова, који снабдева 97%

укупне производње електричне енергије (ТЕ "Косово А" и ТЕ "Косово B").
Најважнији басени лигнит у Косову су:
- Косовски басен
- Метохијски басен и
- Дренички басен.

На слици су представљени басени лигнита на Косову

Процењени ресурси лигнита на целом Косову приказани су у Табели 1.1.

2
Таб. 1.1 Резерве лигнита на Косову

Басени РЕЗЕРВЕ (t)

лигнита Геолошке Билансне Ванбилансне
Косовски 10,091,000,000 8,772,000,000 1,319,000,000
Метохијски 2,244,830,000 2,047,700,000 197,130,000
Дренички 106,631,000 73,188,000 33,443,000
Укупно 12,442,461,000 10,892,888,000 1,549,573,000

Снабдевање постојећих термоелектрана од угља из постојећег копа ће до

2024. године бити извршено према плану и капацитету угља у копу. За
сигурно снабдевање постојећих и нових производних капацитета потребно
је отворити нови коп у капацитету од преко 430 милиона тона, који ће
омогућити снабдијевање термоелектрана у наредних 30 година.
Отварање новог копа ће обезбедити сигурно и довољно снабдевање за
постојеће и нове производне капацитете. Влада је у рангу највиших
приоритета отвара Поља Јужни Сибовац са капацитетом од 430 милиона
тона уља. Овај пројекат је усвојен од стране NSI-a и Владе Косова.
Од укупне количине произведеног лигнита, 97,5% укупног расположивог
количине лигнита троши се за снабдевање термоелектранама у Косову, а
2,5% је намењено тржишту за задовољење потреба потрошње у
индустрији, домаћинствима, пољопривреди и услугама.

1.2. Потражња за угљем за три сценарија производње електричне

енергије

Табела 1.2 Сценарио производње

Потражња за угљем (милион тона) 2016-2025

Година 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025
ТЕ Косово А 2,83 2,83 2,83 2,83 2,83 2,83 0,00 0,00 0,00 0,00
ТЕ Косово А 4,25 4,25 4,00 2,50 5,25 5,25 5,25 5,25 5,25 5,25
ТЕ „Ново 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 3,37 3,37 3,37
Косово“

3
1.3. Водени ресурси и развој енергетике северног косова и метохије

Од укупних резерви лигнита у Србији преко 76% налази се на

Косову и Метохији у три угљена басена Косовски, Метохијски и
Дренички. Експлоатација ових резерви данас се одвија на два површинска
копа која припадају косовском угљеном басену. Произведени угаљ се
највећим делом користи за снабдевање термоелектране Косово А и В,
укупно инсталисане снаге 1519 [MW]. Са развојним пројектима у
енергетици, на овом подручју предвиђа се изградња нових
термоелектраца, Косово С 2100 [МW] (7 х 300 [МW]), проширење
термоелектране Косово В за 2 х 339 [MW] и рехабилитација једног броја
јединица постојеће термоелектране Косово А.
У косовском басену за потребе изграђених и новопројектованих
термоелектрана, користе се односно планирано је коришћење ограничених
водених ресурса реке Лаба и Ибра. Оваква стратегија утицала је на
потпуно нарушавање еко система реке Лаб (посебно у летњим месецима)
док еко систем реке Ибар, захваљујући хидросистему Ибар, у летњим
месецима функционише на граници еколошког минимума.
За разлику од косовског угљеног басена, метохијски угљени басен, а
самим тим и водени ресурси нису експлоатисани за потребе енергетике, и
ако се на том подручју налази највећа река на КиМ, Бели Дрим
Из наведеног произишла је потреба да се ограничења развоја
енергетике Косова и Метохије (не само северног дела) сагледају и са овог
аспекта.

1.3.1 Хидро геолошке водених ресурса

Доминантни водени ресурс који егзистира на северу Косова је река

Ибар (са својим притокама), а на северу Метохије Бели Дрим (са својим
притокама).
Највећа река је Бели Дрим. Настаје од јаког карстног врела које
извире у селу Радавац, северно од Пећи. Тече Метохијском котлином на
дужини од 108,5 [km], све до села Врбнице где улази на територију
Албаније. Значајне десне притоке су му: Пећка Бистрица, Дечанска
Бистрица, Лоћанска Бистрица и Ереник. Значајне леве притоке су му:
Источка река, Клина, Мируша и Топлуга.
Врело Белог Дрима, тј. врело Радавац, сакупља воду из кречњачких
масива планина Маја Русолија и Жљеба. Појављује се у селу Радавац код
Пећи, на контактној зони кречњака са дијабаз-рожначком формацијом на
надморској висинн 560 - 600 [mnv]. Предпоставља се да је сливно
подручје врела Белог Дрнма 120 [km2], што представља већи део површине
планина Маја Русолије и Жљеба. Врело Белог Дрима је највеће врело на
Косову и Метохији. Минимална издашност врела се креће од 1200 - 1500
4
[l/ѕ]. Максимална издашност врела превазилази количину од 1500 [l/ѕ]
воде. Просечна издашност је око 3000 [l/ѕ] воде. За потребе индустрије и
наводњавања ово врело је делимично каптирано. Капацитет каптаже са
врела износи 350 [l/ѕ].

Сл. 1.

Река ибар је друга река по количини воде на Космету. Изворишни

део реке припада територији југоисточне Црне Горе. Као и Бели Дрим,
настаје од карстног врела које извире на планини Хајли, на 1360 [m]
надморске висине. Врело се појављује на контакту тријаских кречњака у
повлати и палеозојских шкриљаца у подини. До Косовске Митровице тече
са запада на исток, а одатле повија на север. Река Ибар је на потезу од
Рибарића до Газивода претворена у акумулационо језеро чије воде се
користе за наводњавања системом лбар - Лепенац, затим за
водоснабдевање и производњу електричне енергије. Дужина тока на делу
кроз Космет му је 50 [km]. Ибар се улива у Западну Мораву код Краљева
после тока од 272,25 [km]. Значајне десне притоке су му: Букељска река,
Баћка река, Црна река, Чечевска река, Ситница, Бистрица, Сочанска река,
Лепосавска река, Дренска река и Српска Бистрица. Значајне леве притоке
су му: Жупаница, Годуља, Видрењак, Паљевска река, Бањска река,
Вучанска река и Јошаничка река.
Између десне притоке Ибра, Ситнице и Лаба (десна притока
Ситнице) налазе се изграђене термоелектране Косово А и В.
Акумулација Газиводе, на реци Ибру, са водосистемом обезбеђује
потребе за сировом водом, термоелектране Косово В, водовод К.
Митровице и Приштине а у летњем периоду обезбеђује воду за заливне
системе у пољопривреди Северног и Централног Косова. Количине воде за

5
ове намене дате су у табели. У склопу водосистема Газиводе налазе се и
две хидроелектране 2 х 17,5 [МW]. Када раде пуним капацитетом троше
23 [m3/s] воде из акумулације.

Табела 1.3.1 Расподела воде из водосистема Газиводе

Ред. Количина
бр. Потрошач (т3/s) Примедба

1 Tермоелектранa Косово В 0,8 -

2 Водовод К.М. и 1,0 -
3 Приштине 1,2 Само у летњем
периоду
Пољопривреда
4 Укупно 3 просек

1.3.2 Протицаји реке ибра и белог дрима на карактеристичним

профилима

На реци Ибар изабрани су протицаји за два профила (мерна места)

Батраге и Лепосавић. Такође дат је протицај за профил Недаковац десне
притоке Ибра, Ситнице и протицај десне притоке Ситнице Лаба –
Милошево. За реку Бели Дрим дат је протицај за профил Кпуз.
Подаци о протицају у карактеристичним профилима дати су за период
осматрања од 1991 – 1999. године.

6
7
8
9
10
11
1.3.3. Водени биланс термоелектране

Обзиром на ограничене водене ресурсе на све изграђене

термоелектране и оне чија се изградња планира примењује се затворени
систем водоснабдевања са расхладним кулама.

Биланс воде код затвореног система са расхладном кулом приказан

је на слици. Циркулационе пумпе (5) потискују охлађену воду ка
кондензатору (1), хладњацима (2) и (3) и лежиштима (4). Вода из хладњака
и лежишта (са изузетком дела запрљане воде из лежишта који се шаље у
постројење за транспорт шљаке и пепела) враћа се и меша испред
циркулационих пумпи (5) са охлађеном водом из расхладне куле (9) и
додатном водом (10) из водозахвата, па поново иде у систем. Један део
свеже воде из водозахвата шаље се у постројење за припрему (7) у циљу
надокнађивања масених губитака циклуса. После кондензатора (1) део
воде одводи се због одсољавања (11) и, евентуално, у постројење за
транспорт шљаке и пепела (8), док се остатак одводи на хлађење у
расхладну кулу (9) у којој се део воде (око 2 [%]) губи услед испаравања и
изношења капљица струјом ваздуха кроз ушће торња.

Слика .2. Шеме воденог биланса кондензационе термоелетане за

затворени (повратни) систем водоснабдевања са расхладном кулом

12
1. Кондензатор; 2. Хладњаци уља; 3. Хладњаци гаса и ваздуха;
4. Лежишта; 5. Циркулациона пимпа; 6. Додатне пумпе; 7. Постријење за
припрему воде; 8. Систем хидрауличког транспорта шљаке и пепела; 9.
Расхладна кула; 10. Пумпа за додатну воду; 11. Одсољавање

У табели испод приказани су подаци о губицима воде код система

водоснабдеванја. Релативни губици дати су за Δt`rv = 10[°С]. За друге
вредности разлике разлике температуре расхладне воде Δt`rv губике
наведене у табели треба помножити са Δt`rv / Δtrv . Губици воде због
испаравања повећају се или смањују за 0,2 на сваких 10[°С] промене
температуре ваздуха или воде.

Табела .1.3.7. Губици воде код система водоснабдевања

Назив Губитак у процентима

протока кроз кондензатор
Испаравање у базенима уређаја за
распршивање и расхладним кулама 1,4
при
Допунско испаравање у 1,1
акомулацијама при
Износ ваздухом и ветром из куле
- са издајачем капљица 0,05
- без издвајача капљица 0,5
Износ ваздуха иѕ базена уређаја 1,5 ÷ 2,0
са распршивачем
Одстојање циркулационих система 0,5 ÷ 1,0

13
1.3.4. Одређивање потребних количина воде, за надокнаду губитака у
систему водоснабдевања и термоелектрана чија се изградња планира

Укупне потребе за расхладном водом

103
Drv = m · dk · Pu · ≈ 77,8 [m3/s]
3600∙103

где је:

dk ≈ 2 [kg/kWh] - специфична потрошња паре кроз кондензатор (ова

вредност одређена је када се од специфичне потрошње паре савремене
турбине d ≈ 3 [kg/kWh] одузме 30[%] за регеративно загревање кондензата
и воде).
M = 40 ÷ 60 [kg/kg] -расхладни број. Однос протока расхладне воде и
израђене паре.
Усвајам m = 50 kg/kg
Рu = 2778 MW — укупна снага на прагу термоелектрана чија се
изградња планира

Потребна количина воде за надокнаду губитака у систему водоснабдевања

ΔDrv = Drv · 0,04 ≈ 3,12 [m3/s]

На основу расположивих водених ресурса на овом подручју, за
планирани развој енергетике можемо закључити следеће:

1. Водени ресурс реке Ибар са акумулацијом Газиводе, омогућава

ограничени развој енергетике Северног Косова. Процена је да овај
водосистем има резерве само за будућа проширења термоелектране
Косово В.
2. Изградња нових термоелектрана могућа је само ако се за њихову
локацију одреде најсеверније тачке Косова (Звечан, Лепосавић).
3. Реалан развој енергетике треба очекивати у Северној Метохији јер и
угљен и водени ресурси на овом подручју за сада нису коришћени.

14
2. Локација и генерални план термоелектране
Избор локације
Градња термоелектрана врши се у складу са плановима развоја
електроенергетског система. Значајан проблем који се мора решавати
приликом пројектовања термоелектране представља избор места
(локације) на коме ће се она градити.
На избор локације термоелектране утиче низ фактора од којих су
најзначајнији положај рудника из кога ће се она снабдевати горивом,
постојање извора водоснабдевања и удаљеност потрошача енергије која се
у њој производи. Утицај ова три фактора зависи од врсте енергије која се у
постројењу производи.
Кондензационе термоелектране производе само електричну енергију и
укључују се у електроенергетски систем, па положај потрошача није од
значаја, тако да на избор локације утичу гориво и вода. Најекономичнији
систем водоснабдевања је отворени (проточни), па се термоелектрана
може градити, на пример, на обали реке са великим протоком воде. При
томе се мора водити рачина о положају површинског откопа из кога ће се
она снабдевати угљем. Уколико он није превише удаљен, спољашњи
транспорт горива може се вршити железничком пругом која се гради
посебно за те намене, с обзиром да је потрошња горива велика. При
коришћењу отвореног система водоснабдевања мора се водити рачуна о
заштити биљног и животињског света, то јест, о температури воде у реци.
Уколико је рудник превише удаљен или је терен између њега и реке
неповољан за транспорт горива, термоелектрана се гради на руднику, а
примењује се затворени систем водоснабдевања, најчешће са расхладним
кулама.
У случају да су рудник и извор водоснабдевања близу, кондензациона
термоелектрана се може изградити на руднику, а до ње се може поркопати
канал којим ће се довести вода.
Локацију термоелектране-топлане дефинише искључиво положај
потрошача топлотне енергије(најчешће вреле воде) на растојања већа од
40 км повлачи за собом неоправдане губитке енергије и велике трошкове.
Проблем горива и воде у овом случају решава се у зависности од
међусобног положаја потрошача, рудника и извора водоснабдевања. Ако
је, што је оптимално, потрошач у близини велике реке, термоелектрана-
топлана се гради на њеној обали, а гориво се превози једним од начина
спољашњег транспорта (железницом, камионима, воденим путем).
Затворени систем водоснабдевања примењује се у случају када је рудник
близу потрошача или када су и рудник и потенцијални извор
водоснабдевања превише удаљени од потрошача.

15
 Што се тиче индустријских енергана, оне се лоцирају у кругу
фабрике коју ће снабдевати енергијом. У случају када је потребна велика
количина вода за процесе који се у њима одвијају, фабрике се смештају на
обали велике реке, па је проблем водоснабдевања енергане решен.
Уколико то није случај, усваја се затворени систем водоснабдевања.
Транспорт горива за ова постројења представља мањи проблем, пошсто се
ради о знатно мањој потрошњи него у случају кондензационих
термоелектрана.

У сваком случају, пре избора локације врши се опширне техничко-

економске анализе како би се инвестициони и експлоатациони трошскови
свели на минимум.
Поред услова које намећу положај рудника, извора водоснабдевања и
потрошача, при избору локације мора се водити рачуна о низу других
фактора.
Термоелектране на чврсто гориво треба да у близини имају место за
депонију пепела (старо корито реке, искоришчени површински коп и
слично) које ће обезбедити капацитет депоније за 25 и више година рада
термоелектране.
Термоелектрана се поставља на земљишту у коме нема вредних руда,
које није погодно за пољопривреду и које није плављено. Ако се
термоелектрана поставља поред велике реке, површина термоелектране
мора да буде најмање 0,5 м изнад максималног могућег водостаја који се
појавио у последњих 100 година.
Локација термоелектране мора да има довољне димензије за постављање
свих потребних објеката и опреме. У зависности од снаге термоелектране
и врсте горива, потребна површина износи 25-50 ha. Рељеф круга
термоелектране мора да буде раван: није повољна већа разлика
надморских висина појединих места од 2-4 м. Код кондензационих
термоелектрана круг се обично налази уз реку или језеро, протеже се дуж
ње и повишава се са удаљавањем од обале. Пре изградње термоелектране
предвиђена површина се изравнава при чему обим радова не треба да буде
велики. Када је природни рељеф нагнут за више од 3% врши се, по
правилу, терасасто равнање са два различита нивоа. Међутим, при томе се
отежава изградња железничке пруге и путева, канала за воду и подземних
комуникација (цевовода, електричних каблова и слично).
Круг термоелектране треба да има сигурну чврсту подлогу која
дозвољава оптерећење од објеката најмање 200000-250000 N/m^2. Подлога
не би требало да се састоји од тврдих стена или наплавина, нити сме да
има клизишта и карстних пукотина.
При избору локације и извођењу грађевинских радова, узимају се у
обзир и нарочити услови, као што је, на пример, сеизмичност области.
Ниво подземних вода треба да буде 3-4 м нижи од површине земљишта,

16
то јест, испод уобичајеног нивоа укопавања темеља зграда и опреме.
У противном је неопходно вршити хидроизолацију подземних делова
зграда и опреме. Подземне воде по хемијском саставу не смеју да буду
агресивне нити да изазивају корозију подземних делова зграда и опреме.
Термоелектрана треба да буде близу железничких магистрала, по којима
се предвиђа евентуални довоз горива, као и довоз опреме, грађевинског
материјала и конструкција. По могућству се усваја локација тако да близу
ње има грађевинских материјала (дрво, песак, цигла итд). Треба да се
предвиди такође и погодно припајање локалних железничких пруга
магистралној, погодан извод линије далековода вискоког напона и
електричних каблова, цевовода, техничке и санитарне канализације итд.
Локација не треба да буде у близини аеродрома и трасе нисколетећих
авиона, с обзиром да потребна висина димњака обично прелази 250 m.
Ваздух у околини термоелектране треба да буде чист, да нема осетног
фона загађења. Извор водоснабдевања треба да поседује чисту воду.
Термоелектрана, са своје стране, не сме да загађује околину ни на један од
могућих начина.

Из наведених захтева за локацијом термоелектране следи да градњи

термоелектране претходе разна испитивања:
- геолошка, са одређивањем квалитета подлоге,
- хидролошка, ради одређивања карактеристика извора водоснабдевања,
- хидрогеолошка, у којима ће се идредити свосјтва подземних вода,
- Климатолошка, која служе да се одреди температура ваздуха,
- метеоролошка, за одређивање снаге ветрова и доминантног ветра,
влажности ваздуха и друго.
При избору места и припремама за градњу термоелектране, сакупљају се
и проучавају наведени подаци за вишегодишњи период (неколико
деценија) и врши се неопходна допунска истраживања и испитивања.
Локација и криг термоелектране бирају се на основу техничко
економског поређења више варијаната.

17
Генерални план

Генерални план термоелектра не представља план размештаја

основне и помоћне опреме у њеном кругу и представља главну
компоненту ситуационог плана, који, осим круга електране, садржи и
извор и систем водоснабдевања, насеље (ако је предвиђено), депоније
пепела, прикључне саобраћајнице, изводе линија за пренос електричне
енергије и топловода, складиште горива (иколико је изван круга
термоелектране) и цевоводе за транспорт шљаке и пепела.
Генерални план садржи следеће производне и помћне зграде, објекте и
уређаје:
- главни погонски објекат са отпрашивачима, вентилаторима за димне
гасове, димњацима и трансформаторима,
- команду разводног постројења,
- разводно постројење,
- уређаје за водоснабдевање,
- газдинство за гориво,
- уређаје за транспорт шљаке и пепела,
- газдинство уља за подмазивање,
- лабораторије и радионице,
- складишта опреме и материјала,
- службене просторије и друго.
У генералном плану се, паралелно са основним кругом, предвиђа и место
за монтажне полигоне, на којима се врши монтажа армирано-бетонских и
челичних конструкција.
При изградњи термоелектрана често се примењује такозвана фазна
изградња, према којој се монтажа појединих блокова у оквиру ње помера
по времену. У том случају се ради генерални план целе електране у коме
се предвиђа место за доградњу нових капацитета.
Између зграда, објеката и постројења предвиђају се потребне путне
комуникације.
До машинске сале и котларнице(главног погонског објекта), разводног
постројења и трансформатора, истоварне станице за гориво и складишста
горива, истоварне станице мазута и одговарајућег резервоара за уље и до
друге опреме мора се обезбедити прилаз железничких вагона и (или)
камиона.
Поједине зграде, објекти и постројења размештају се по могућству у
складу са основним технолошким процесом трансформације енергије у
термоелектрани. Тако, складиште горива треба постављати на страни где
је котларница, уређај за снабдевање водом на страни где је машинска сала,
трансформатори се постављају обично код фасадног зида машинске сале,

18
димњаци близу зида котларнице и тако даље.
Ови захтеви се не могу испунити увек. Тако, ако се разводно постројење
постави са стране фасадног зида машинске сале, онда се главни погонски
објекат удаљава од извора водоснабдевања(реке или језера) због чега се
поскупљује систем водоснабдевања. Због тога се примењују и друге
варијанте постављања разводног постројења.
Важан фактор за правилан размештај објеката термоелектране су смер и
јачина доминантног ветра, који се представљају такозваном ружом
ветрова. Под ружом ветрова у метеорологији се подразумева графичка
представа релативне расподеле поновљивости или средњих(или
максималних) брзина ветра за вишегодишњи период од осам радијус
вектора усмерених ка центру по странама света. Представљање руже
ветрова на генералним плановима је обавезно.
Отворено складиште угља се смешта на подветреној страни у односу на
главни погонски објекат, разводно постројење, линије далековода и
расхладне куле ако их има.
Исто тако, расхладне куле се постављају на подветреној страни у однсу
на разводно постројење и линије далековода ради избегавања таложења
капљица на изолаторима.
Зграде и објекти термоелектране у њеном кругу представљају сложен
производни и архитектонски комплекс, пред који се постављају не само
технолошки и економски, него и санитарно-технички, као и естетски
захтеви.
Основни прилаз главном погонском објекту поставља се на страни
његовог чеоног зида.На тој страни се поставља портирница и улаз у круг
електране. Такође се на овом месту постављају помоћна управна зграда
која је са главним погонским објектом повезана покривеном, прелазном
галеријом за пролаз особља на нивоу термокоманде(8-12 м). Спољашњи
зид машинске сале је фасадна страна главног погонског објекта. Круг
термоелектране се озелењује.
У конципирању генералног плана термоелектране учествују заједно
термоенергетичари, електротехничари, грађевинци, архитектонци, као и
стручњаци за железнички и аутомобилски саобраћај и тако даље.
Разлике у генералним плановима термоелектрана огледају се пре свега у
смештају разводног постројења у односу на главни погонски објекат и
извор водоснабдевања. Срећи се следећи типови смештаја разводног
постројења
а) испред фасаде машинске сале,
б) са чеоне стране главног погонског објекта и
в) са стране фасадног зида котларнице, иза димњака.
Када је разводно постројење смештено испред фасаде машинске сале,
одна се продужују цевоводи расхладне воде, поскупљује се
водоснабдевање и повећава се потрошња електричне енергије за транспорт

19
расхладне воде. Раније је овакав смештај био типски. Линије преноса
електричне енергије се при томе воде или паралелно фасадном зиду
машинске сале или се пребацују преко извора водоснабдевања.
У случају када се разводно постројење поставља са чеоне стране главног
погонског објекта машинска сала се приближава извору водоснабдевања,
што појефтињује иређај за водоснабдевање и његову експлоатацију.
Овакав распоред је усвојен код низа кондензационих термоелектрана.
У случају када се разводно постројење налази иза димњака, линије
високог напона од трансформатора, који се налазе код фасадног зида
машинске сале, воде се изнад главног погонског објекта. Као стубови за
ове водове могу да послуже димњаци. Овакав распоред је могућ код
термоелектрана на течно гориво или код термоелектрана на угаљ, које
имају складишта угља изван круга термоелектране, на довољном
растојању од разводног постројења.
Генерални планови термоелектрана топлана имају обично следеће
одлике:
- покривено електрично разводно постројење генераторског напона,
- извод електриче енергије не само ваздушним водовима из раводног
постројења, него и подземним електричним кабловима генераторског
напона,
- затворени систем водоснабдевања са расхалдним торњевима и
- извод топловода ка потрошачима.
Расхладни торњеви се постављају обично са стране чеоног зида главног
погонског објекта. Циркулационе пумпе расхладне воде постављају се
већим делом у машинској сали, индивидуално по две пумпе код сваког
турбопостројења. Постављају се понекад у централној пумпној станици
између расхладних торњева и главног погонског објекта.

20
Уводна разматрања

Потрошња топлотне и електричне енергије севера Косова

превасходно је повезана радом РМХК Трепча и екзистенцијом
становништва у градовима Кос. Митровица север, Звечан, Лепосавић и
Зубин Поток. Потребе за електричном енергијом углавном је обезбеђивала
ТЕ Обилић док се снабдевање градова топлотном енергијом остварује из
топлана на течно гориво.
У склопу новонасталих околности (једнострано проглашење независности
Косова и Метохије 17.03.2008) најважнији енергетски ресурс (угаљ) и
термоелектране у Обилићу неће представљати основу за одрживи развој
српске заједнице на Косову и Метохији.
Тренутно Србима је онемогућен рад у ТЕ Обилић и површинским
коповима Белаћевац и Добро Село. Перспектива решавања овог
проблема је неизвесна, а у будућности може од албанске заједнице бити
искоришћено за политичке и економске притиске.
На основу тога предлажемо да у циљу одрживог развоја севера Косова, на
том подручју буде изграђена топлификациона термоелектрана средње
снаге.

21
Одређивање локације

Локација за топлификациону термоелектрану налазила би се у

индустријском кругу Звечан на површини коју данас заузима Енергетика
(сл. 1).
Предности предложене локације:

а) Непосредна близина реке Ибар.

Ограничавајући факотр повећање капацитета ТЕ Обилић био је недостатак
већих водених капацитета. Из тог разлога за потребе термоелектране
Косово Б израђен је систем за довођење воде из реке Ибар. Међутим,
нагло повећање броја становника Приштине све више овај систем користи
за обезбеђење основних животних потреба а све мање за потребе развоја
индустрије и енергетике.

б) Могућност коришћења одређених постројења РМХК ,,Трепча”- Звечан

За потребе термоелектране-топлане могуће је користити следећа
постројења:

- Истоварна станица за железнички транспорт

- Складиштење и спољни развод мазута
- Индустријски колосек
- Димњак за димне гасове (постојећи димњак H=308m)
- Депонија јаловине

ц) Лака дистрибуција топлотне енергије

Топлотна енергија транспортовала би се вреловодом дужине 4км до
топлане у Кос. Митровици, а топловодом дужине 2км до потрошача у
Звечану.

д) Остало- На одручју северног Косова данас углавном живе који су

некада радили у ТЕ и површинским коповима Обилић, па је
квалификована радна снага расположива.
- Пре другог светског рата у Звечану је радило више термоелектрана
укупне снаге 34 Mw. Тада је била трећа по величини термоелектрана
(Ј. Михајлов-Термоелектране) у предратној Југославији.

22
Избор снаге ТЕ-ТО
Одређивање снаге топлификационе термоелектране извршићемо на
основу просечних дневних потреба за електричном и топлотном енергијом
становништва и индустрије, забела 1, 2, 3.

Табела 1. Дневне просечне потребе становништва северног Косова за

електричном енергијом.

Ред. Становништво Специфична Укупно

бр
Општина (домаћинство) потрошња kwh kw Примедб
gradsko seosko gradsk seosko а
o
1 Kos. Mitrovica 4000 1000 15 8 68000
2 Звечан 1200 800 15 8 24400
3 Зубин Поток 1200 800 15 8 24400
4 Лепосавић 2000 1000 15 8 38000
5 Укупно 8400 3600 15 8 154000

Табела 2. Дневне просечне потребе индустрије северног Косова за ел.

енергијом.

Ред. бр Општина Потрошња (kw) Примедба

1 Кос. Митровица север 9000 процена
2 Звечан 11000 процена
3 Зубин Поток 3000 процена
4 Лепосавић 6000 процена
5 Укупно 29000

23
Табела 3. Дневне процене потребе за топлотном енергијом.

Ред. бр Општина Примедба

1 Кос. Митровица север 369000 Find basic energy
study 2003
2 Звечан 4000 Процена
3 Укупно 40900

Просечне дневне потребе за електричном и топлотном енергијом

задовољавао би један блок снаге 315 МW.

Гориво

Као гориво, топлификациона термоелектрана користила би лигнит

из површинских копова Белаћевац и Добро Село. Утовар горива био би у
Обилићу а транспортовао би се железницом до истоварне станице у
Звечану (24км).
Резерве лигнита које се налазе на територији српских енклава Прилужје,
Пелемтина и Бабинм Мост на Косову, односно Осојане у Метохији били
би алтернативни извор чврстог горива.
Треба напоменути да железничка пруга не представља уско грло за
транспорт потребне количине лигнита јер се постојећа пруга Приштина-
Кос. Митровица тренутно не користи за било какав теретни саобраћај.
Ово ангажовање железнице, без обзира на оптерећење трошкова у
производњи 1кw, представљало би једино сигурно запослење за 11000
Срба који данас живе у поменутим енкалвама на Косову.
Алтернатива чврстом гориву био би земни гас из Јужног тока, при чему
треба испитати могућност коришћења гасовода који је изграђен на траси
Скопље-Приштина-Звечан (са комплетном инфраструктуром) почетком
80тих година за потребе будуће топлификационе термоелектране.

24
Закључак

Као што је већ речено у уводу овог рада, данас се око 80%
електричне енергије у идустријски развијеним земљама добија из
класичних термоенергетских извора. У модерном друптву, потреба за
електричном енергијом расте, а самим тим расте и потрошња електричне
енергије по становнику, што је уједно и показатељ привредног развоја
поједине земље.
То је уједно и темаовог рада који је тематски подељен у три тематцке
целине.
У првој је дат осврт на постројења са парном турбином и парним
котлом. Објашњен је принцип рада, ставни делови и термодинамички
показатељи рада постројења, као и топлотне шеме термоенергетског
постојења са парном турбином. Осим тога објашњен је и појам топлотног
биланса као и потрошња паре, топлоте и горива.
У другој целини је дата краћа анализа стања водених ресурса и
енергетике северног косова и северне метохије, што је јако битно за тему
овог рада, јер стање водених ресурса је од веома битног значаја за развој
енергетике као и изгарадњу нових енергетских постројења.
Треца целина је сублинирала све оно изнесено у прве две и дала
предлог локације нове термоелектране која би предтављала један од
праваца развоја термоенергетских капацитета на северу Косова.
Као подршка идеји овог рада у прилогу су дати пример топлотне
шеме и прорачуна електричне централе снаге 315 [МW], као и графичи
приказ идеје за локацију нове термоелектране.
На основу свега изнетог у раду може се донети закључак да би ново,
евентуално изграђено термоенергетско постројење, предсављало велики
понтенцијал и развирак термоенергетских капацитета на северу Косова,
који су у великој мери сиромачно осом тога, искористили би се донекле и
потенцијали реке Ибар и њеног слива, а уједно би били упошљени и
привредни капацитети поменутиг региона. Поред бројних ограничења који
су евидентна и постоје нова термоелектрана има и бројне предности.

25