Rad električnog auta

Seminarski rad iz predmeta “Elektrotehnike“

Profesor: Kandidat:

Prof. dr Marinko Aleksić Spaso Đinović B.11/18

Bar, novembar 2019.godine

 Sadržaj
Uvod................................................................................................................................................ 3
1. Električni automobil – pojam i opšte karakteristike................................................................ 4
1.1. Istorijski razvoj električnih automobila ............................................................................ 5
1.2. Poređenje sa vozilima s motorom sa unutrašnjim sagorjevanjem .................................... 7
1.3. Cijena električnih automobila ........................................................................................... 8
1.4. Troškovi rada i održavanja ............................................................................................... 8
1.5. Troškovi punjenja električnih automobila ...................................................................... 10
1.6. Domet električnih automobila ........................................................................................ 11
1.7. Zagađenje vazduha i emisija ugljen-dioksida ................................................................. 11
1.8. Energetska delotvornost ................................................................................................. 12
1.9. Proces ubrzanja i kočenje električnih automobila .......................................................... 12
Zaključak....................................................................................................................................... 14
Literatura ....................................................................................................................................... 14

2
Uvod

Teorija električnih ili automobila budućnosti, kako ih mnogi nazivaju, nastala je davno, uporedo
sa idejom o motornim vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem. Iako se vjerovalo da će biti usvojen
električni pogon automobila, primat su preuzeli motori sa unutrašnjim sagorevanjem jer su tržištu
u tom trenutku mogli da obezbjede traženu brzinu i snagu, a bili su i jeftiniji.

Srećom, danas je situacija malo drugačija i električni automobili sve više postaju naša stvarnost.
„Vozila na struju“ postaju sve interesantnija na mnogim tržištima, a razlozi za kupovinu, pored
očuvanja životne sredine i ekonomičnijeg punjenja, brojni su:

 Ova vozila su skoro bešumna i ne doprinose „zagađenju“ bukom;

 Ne ispuštaju štetne materije sagorjevanjem i tako ne zagađuju vazduh;
 Fleksibilno i jednostavno punjenje: automobil možete da punite na poslu ili kod kuće, jer
je potrebna jedino slobodna utičnica;
 Manje popravki zbog smanjene mogućnosti mehaničkog kvara;
 Lakši za održavanje;
 Ekonomičniji na duže staze.

Našom planetom Zemljom već krstari druga generacija električnog automobila koja je ovog puta
bazirana i na unaprijeđenoj generaciji postojeće serije sedam. Mnoge stvari su unaprijeđene: jačina
baterija deklarisana je na nivo od 35,8 kWh, dok je snaga agregata podignuta na 100 kW, što je
lako preračunati u 136 KS. Uz pomoć ovih performansi vrlo jednostavno možemo odrediti realnu
moguću kilometražu, vrijeme punjenja akumulatora i cijenu potrošnje.

3
1. Električni automobil – pojam i opšte karakteristike

Električni automobil je automobil koji se pokreće elektromotorom, koristeći električnu

energiju pohranjenu u akumulatoru, ili drugim uređajima za pohranu energije. Električni
automobili su bili popularni krajem 19. i početkom 20. vijeka, dok su unapređenja motora sa
unutrašnjim sagorjevanjem i masovna proizvodnja jeftinijeg vozila na benzin doveli do smanjenja
korišćenja vozila na električni pogon. Energetske krize 1970-ih i 80-ih dovele su do kratkotrajnog
zanimanja za električne automobile, te se sredinom 2000. obnovio interes za proizvodnjom
električnih automobila, uglavnom zbog zabrinutosti oko ubrzanog povećanja cijene nafte i potrebe
za smanjenjem emisije gasova staklene bašte. Od septembra 2011. modeli serijske proizvodnje,
dostupni u nekim zemljama, su Tesla Roadster, REVA, Buddy, Mitsubishi i-MiEV, Nissan
Leaf, Smart ED i Wheego Whip LiFe. Leaf i i-MiEV su, s ukupnom prodajom od više od 15.000
jedinica svaki, najprodavaniji električni automobili sposobni za vožnju po autoputu.

Rimac Concept S

Električni automobili imaju nekoliko mogućih prednosti u odnosu na konvencionalne automobile

sa unutrašnjim sagorjevanjem, koje uključuju značajno smanjenje onečišćenja vazduha u
gradovima, jer oni ne ispuštaju onečišćenja iz svojih izvora energije tokom rada, smanjene
emisije stakleničkih gasova, zavisno od goriva i tehnologije koja se koristi za proizvodnju
električne energije za punjenje akumulatora, manju zavisnost od nafte, što je u razvijenim
zemljama i zemljama u razvoju uzrok zabrinutosti zbog njihove izloženosti naglim promjenama
cjene i poremećaja u održavanju. Takođe, za mnoge zemlje u razvoju, a posebno za najsiromašnije

4
u Africi, visoke cjene nafte imaju nepovoljan uticaj na platnom bilansu, ometajući njihov privredni
rast.1

Uprkos potencijalnim prednostima, široko prihvatanje električnih automobila suočava se sa

nekoliko prepreka i ograničenja. Električni automobili su znatno skuplji od konvencionalnih vozila
s unutrašnjim sagorjevanjem i hibridnih električnih vozila zbog dodatnog troška njihovih litijum-
jonskih akumulatora. Međutim, cijena akumulatora pada s masovnom proizvodnjom i očekuje se
da će nastaviti da pada. Druge prepreke za opšte korišćenje električnih automobila su nedostatak
javne i privatne infrastrukture za punjenje i strah vozača od nestanka energije prije dostizanja svog
odredišta zbog ograničenog dosega postojećih električnih automobila. Nekoliko vlada je ponudilo
političke i privredne podsticaje za prevladavanje postojećih zapreka, promovisanje prodaje
električnih automobila i za finansiranje daljnjeg razvoja električnih vozila, isplativijih izvedbi
akumulatora i njihovih komponenti. SAD je obećala 2,4 milijarde USD podsticaja za razvoj
električnih automobila i njihovih akumulatora. Kina je objavila da će osigurati 15 milijardi USD
za pokretanje industrije električnih automobila unutar svojih granica. Nekoliko nacionalnih i
lokalnih vlasti su uspostavile porezne olakšice, subvencije i druge podsticaje kako bi se smanjila
neto nabavna cijena električnih automobila i drugih dodataka.

1.1. Istorijski razvoj električnih automobila

Električni automobili su uživali u popularnosti između kasnih 1800-tih i ranih 1900-tih. Ovo
razdoblje za električne automobile je bilo zlatno zbog toga što su električni automobili davali više
komfornosti i jednostavnosti prilikom korištenja nego automobili pokretani fosilnim gorivima.
Promjene koje su uslijedile u razvoju automobila sa unutrašnjim sagorjevanjem uskoro su dovele
navedene prednosti električnog automobila u ozbiljnu krizu te uskoro te prednosti su postale
zanemarive. Razvoj automobila sa unutrašnjim sagorjevanjem doveo je do smanjenja prodaje
električnih automobila zbog par razloga – za inicijalno pokretanje cilindara počeo koristiti se

1
https://sr.wikipedia.org/wiki/Elektricni_automobil, (pristupljeno: 22.11.2019. u 13:00h)

5
električni motor, brže punjenje, bolji domet te masovna proizvodnja razlozi su zašto je
konvencionalni automobil istisnuo električni automobil.2

Tomas Parkerov električni automobil 1880.

Prije pojave boljih automobila s unutrašnjim sagorjevanjem električni su automobili bili odgovorni
za mnoge brzinske rekorde i rekorde udaljenosti. Možda najpoznatiji brzinski rekord je 100 km/h
– naime prvi automobil koji je probio 100km/h brzinsku barijeru bio je upravo električni
automobil. Ovaj rekord postavio je Kamile Dženaci 29. 4. 1899 u svojem na raketu nalik
električnom automobilu. Džejm Kontente s kojim je uspio da postavi brzinski rekord od 106 km/h.
Godine 1897. električni automobili su pronašli su svoju prvu komercijalnu upotrebu kao taksi
vozila Njujorku. Smanjenje vibracija, buke i neogodnih mirisa te promjene brzine što je u to doba
na konvencionalnim automobilima bilo dosta komplikovano dali su električnim automobilima
prednost nad svojom konkurencijom. Takokođe u gradskoj vožnji njihov domet kao opšti
nedostatak nije bio od toliko važnosti, te su bili preferirani zbog mogućnosti pokretanja bez
upotrebe ručnog vitla.

2
Mitchell, William J.; Borroni-Bird, Christopher; Burns, Lawrence D. (2010). Reinventing the Automobile:
Personal Urban Mobility for the 21st Century (1st. izd). The MIT Press. стр. 85—95. ISBN 978-0-262-01382-
6. Vidi Poglavlje 5: Clean Smart Energy Supply.

6
 Prvi električni automobil

Godine 1911. Njujork Tajms je prepoznao idealnost električnog automobila zbog činjenice da su
tiši, ekonomičniji i čistiji.

Edisonov električni automobil

1.2. Poređenje sa vozilima s motorom sa unutrašnjim sagorjevanjem

Važan cilj za električna vozila je prevladavanje razlika između troškova razvoja, proizvodnje i
rada, u poređenju s ekvivalentnim vozilima s motorom sa unutrašnjim sagorjevanjem. Kako
automobili sa unutrašnjim sagorevanjem za pokretanje koriste smjesu naftnih derivata (dizel ili
benzin) i vazduha, tako električni automobili za pokretanje koriste električnu energiju. Električna
energija se pohranjuje u baterije unutar automobila stoga je i cijena samog električnog i hibridnog
automobila viša nego automobila s unutrašnjim sagorjevanjem, ali cijene baterija počinju lagano
da padaju, te se stoga može i očekivati veći broj električnih automobila u skorijoj budućnosti.3

3
https://sr.wikipedia.org/wiki/Elektricni_automobil, (pristupljeno: 22.11.2019. u 14:00h)

7
Jedna od prednosti električnih automobila nad konvencionalnim automobilima je lokalno
smanjenje zagađenja vazduha. Električni se automobili pogone električnom energijom koja
ukoliko se dobija npr. obnovljivim izvorima energije uzrokuje minimalno zagađenje
okoline. Stupanj iskorištenja električnog automobila je oko 80% dok je iskoristivost
konvencionalnog automobila oko 36%. Ne koristeći naftu kao sredstvo za dobijanje mobilnosti
već električnu energiju uveliko se umanjuje zavisnost od nafte stranih zemalja.

1.3. Cijena električnih automobila

Električni automobili su generalno skuplji od benzinskih automobila. Glavni razlog tome je visoka
cijena automobilskih akumulatora. Čini se da kupci automobila nisu voljni da plate više za
električni automobil. To spriječava masovni prelaz sa benzinskih automobila na električne
automobile. Istraživanje koje je sproveo Nilsen za Fajnenšal tajms pokazalo je da 65 posto
Amerikanaca i 76 posto Britanaca ne želi da plati mnogo više od cijene benzinskog automobila za
električni automobil. Takođe, izvještaj agencije JD Power and Associates tvrdi da oko 50 posto
američkih kupaca automobila čak nije spremno da potroši više od 5.000 USD iznad
cijene benzinskih automobila na zeleno vozilo, bez obzira na njihovu zabrinutost za okolinu.

Inicijalna cijena električnog automobila značajno je veća od cijene konvencionalnog automobila

čak i nakon uzimanja u obzir subvencije države zbog koristenja električnog automobila koje su
dostupne u nekoliko zemalja. Primarni razlog visokoj cijeni su baterije koje sežu i nekoliko stotina
dolara. U 2013. godini istraživanje Američke agencije za energetsku efikasnost pokazalo je da se
cijene baterija smanjuju. Cijena baterije u 2007. godini bila je 1,300 dolara po kWh, a već 2012.
godine cijena je pala na svega 300 dolara. Američka agencija za energetiku najavljuje smanjenje
cijena baterija na 125 dolara do 2022. godine. Smanjivanje cijene baterija može se postići
napretkom u tehnologiju koja se koristi za izradu baterija, što će uzrokovati veću kompetentnost
električnih i hibridnih vozila.4

1.4. Troškovi rada i održavanja

4
Ibidem.

8
Većina tekućih troškova električnog vozila može se pripisati održavanju i zamjeni akumulatora
zbog toga što električno vozilo ima samo oko 5 pokretnih djelova u svom motoru, u poređenju s
benzinskim automobilom koji ima stotine djelova u motoru sa unutrašnjim
sagorjevanjem. Električni automobili imaju skupe akumulatore koji se moraju mjenjati, inače
imaju vrlo niske troškove održavanja, posebno u slučaju trenutnog modela utemeljenog na
litijumu.5

Tesla Roadster se prodaje u SAD i Evropi i ima domet od 392 km po punjenju.

Za izračunavanje troškova po pređenom kilometru električnog automobila potrebno je dodeliti

novčanu vrednost trošenju akumulatora. To može biti teško zbog činjenice da će imati nešto manji
kapacitet svaki put kada se napuni, i razmatra se na kraju radnog veka kada vlasnik odluči da
njegova djelotvornost više nije prihvatljiva. Čak i tada, „na kraju životnog vijeka”, akumulator nije
potpuno bezvrijedan jer se može ponovno upotrebiti, reciklisati ili koristiti kao rezervni.

Budući da je akumulator sastavljen od mnogih individualnih ćelija, koje se ne moraju nužno

ravnomerno trošiti, povremenom zamjenom najgorih među njima može se zadržati isti domet
vozila.

Vrlo veliki akumulator u Teslinom Roadsteru ima očekivani životni vijek od sedam godina pri
tipičnoj vožnji i košta 12.000 USD, ako se danas kupi unaprijed. Vožnja od 64 km po danu tokom
sedam godina, ili 164.500 km, dovodi do potrošnje akumulatora koja košta 0,0734 USD po 1 km
ili 4,70 USD po 64 km. Preduzeće Better Place pruža još jedno poređenje troškova dok očekuju
ispunjavanje ugovornih obaveza za isporukom baterija, kao i čiste električne energije za punjenje
akumulatora po ukupnoj ceni od 0,05 USD po 1 km u 2010., 0,025 USD po 1 km do 2015. i 0,0125

5
Ibidem.

9
USD po 1 km do 2020. 64 km vožnje u početku će koštati 3,20 USD i pasti tokom vremena na
0,80 USD.

U 2010. američka vlada je procenila da će akumulator s dosegom od 160 km koštati oko 33.000
USD. I dalje postoje nedoumice o trajnosti i dugovečnosti akumulatora.

Nisan procjenjuje da će petogodišnji troškovi rada Leaf vozila biti 1.800 USD u odnosu na 6.000
USD za benzinski automobil. Dokumentarni film „Who Killed the Electric Car?” pokazuje
poređenje između djelova koji zahtjevaju zamjenu u automobilima na benzin i električnim
automobilima General Motors EV1.

1.5. Troškovi punjenja električnih automobila

Trškovi punjenja električnog automobila zavise od cijeni električne energije - koja varira od države
do države. Trošak na punjenje vozila Nissana Leaf u Hrvatskoj prema nižoj tarifi (0.56 kN/kWh)
i potrošnji od 21.25 kWh/100km iznosi 11.9 kN/100km. Nisan tvrdi da cijena servisa nakon 5
godina korištenja Leaf vozila iznosi 1,800 dolara (cca 10,000 kN) dok cijena servisa
konvencionalnog automobila nakon 5 godina korištenja iznosi 6,000 dolara (cca 33000 kN). Ovi
podaci potvrđuju da je iako inicijalno skuplji električni automobil u kasnijim godinama smanjuje
cijenu korišćenja.6

Punjenje 2. generacijom punjača

6
Ibidem.

10
1.6. Domet električnih automobila

Može se smatrati da automobili s unutrašnjim sagorjevanjem imaju neograničeni domet, jer oni
mogu biti napunjeni gorivom vrlo brzo i gotovo bilo gdje. Električni automobili često imaju manji
maksimalni domet po punjenju od automobila koja pokreću fosilna goriva, a punjenje može
potrajati znatno duže. Stoga su mnogi proizvođači označili električni automobil na tržištu kao
„dnevno vozilo”, pogodno za gradske izlete i druga kratka putovanja. Prosječan Amerikanac vozi
manje od 64 km po danu, tako da bi General Motors EV1 bio prikladan za dnevne potrebe za
vožnjom oko 90% Amerikanaca. Ipak, ljudi bi mogli biti zabrinuti da će ostati bez energije prije
dolaska na odredište.7

Domet električnog automobila definisan je njegovom baterijom za razliku od konvencionalnog

automobila kod kojeg je domet definisan količinom goriva. Nestankom energenta za pokretanje
konvencionalan automobil se jednostavno napuni novom količinom goriva što je relativno brzo,
dok kod električnog automobila to punjenje traje znatno duže. Stoga je električni automobil
isplativiji u vožnji po gradu s puno stani-kreni vožnje. Mnoga vozila imaju mogućnost brzog
punjenja koje je moguće sa DC Fast Charging. Ovakvo punjenje električnog automobila može
napuniti i 80% baterije za 30 min. Jedno od mogućih rješenja za mali kapacitet baterije je zamjena
baterije. Ideja je da se po prvi put kupi puna baterija te se nakon pražnjenja ne puni već se
zamjenjuje s punom baterijom na lokalnoj benzinskoj pumpi. Pogodnost ovoga modela je
fleksibilnost i povećanje dometa. Zamjenom baterije korisnik bi plaćao samo razliku.

Drugo muguće rješenje dolazi od BMW-a. BMW je predstavio svoj električni automobil i-3 koji
ima mogućnost povećanja dometa svojim benzinskim motorom. Ideja je da se u slučaju prazne
baterije uključi benzinski motor koji bi radio kao agregat te napajao baterije. Dobra stvar oko ove
ideje je ta da takav agregat može raditi u idealnoj tačci te kao takav ima i maksimalnu iskoristivost.

1.7. Zagađenje vazduha i emisija ugljen-dioksida

Električni automobili pridonose čišćem vazduhu u gradovima, jer oni ne ispuštaju štetne materije
u okolinu, kao što su čestice (čađa), isparljiva organska jedinjenja, ugljovodonici, ugljen-
monoksid, ozon, olovo, i razne azotni oksidi. Koristi od čistog vazduha su najčešće lokalne, zbog

7
Ibidem.

11
toga što su, zavisno od izvora električne energije koja se koristi za punjenje akumulatora, emisije
štetnih materija u vazduh pomaknute na mjesto proizvodnje električne energije.

Električni automobili nisu u potpunosti dobri za okolinu zbog baterija koje su teške, a proizvođaći
automobila pokušavaju da svoje automobile učine što lakšima te moraju da koriste materijale koji
su veoma laki, ali i čvrsti kao npr. aluminijum i kompoziti ugljeničnih vlakana koji iziskuju mnogo
energije za proizvodnju. Takođe sastavni djelovi baterije koje se koriste u električnim
automobilima imaju štetne posljedice za okolinu. Sastavni djelovi
baterija litijum, nikal i bakar nalaze se u zemljinoj kori te je za njihovu eksploataciju i obradu
potrebno je koristiti mnogo energije što nije efikasno. Nepravilnim rukovanjem tih baterija može
se znatno naštetiti okolini.

1.8. Energetska delotvornost

Motori s unutrašnjim sagorjevanjem su relativno nedjelotvorni u pretvaranju energije goriva za

pogon jer se većina energije troši u obliku toplote. S druge strane, elektromotori su djelotvorniji u
pretvaranju pohranjene energije u energiju potrebnu za vožnju. Vozila na električnu energiju ne
troše energiju dok miruju, a dio energije izgubljene prilikom kočenja se ponovno koristi
kroz regenerativno kočenje, koje koristi do jedne petine energije normalno izgubljene tokom
kočenja. Obično konvencionalni benzinski motori djelotvorno koriste samo 15% energetskog
sadržaja goriva za kretanje vozila ili za napajanje dodatne opreme. Dizel motorima može se
dosegnuti učinkovitost od 20%, dok je učinkovitost vozila na električni pogon oko 80%.

1.9. Proces ubrzanja i kočenje električnih automobila

Električni motori imaju veliku snagu u odnosu prema masi. Električni automobili mogu da koriste
za svaki točak po jedan motor, što omogućava bolju raspodjelu snage i aktivnost prilikom klizavih
uslova na putu. Postavljanje električnih motora koji su direktno vezani za točkove smanjuje broj
pokretnih djelova što povećava i ovako veliku iskoristivost elekričnih motora (95%). Kočenje kod
električnih automobila ima jednu veliku prednost. Protivstrujno kočenje je vrsta kočinje
električnih motora kod koga mašina razvija motorski moment u jednu stranu, a vrti se u drugu
stranu, što za posledicu ima – kočenje bez diranja papučice kočnice već samim dizanjem noge s
papučice gasa. Konvencionalne kočnice se i dalje ugrađuju u električne automobila zbog
sigurnosti. Drugi način kočenja je regeneracijsko kočenje koje se već koristi u raznim hibridnim

12
automobilima, a ideja je da se prilikom kočenja po principu dinama puni baterija. Ovim kočenjem
može se akumulirati i do 20% električne energije izgubljene prilikom kočenja.8

8
Ibidem.

13
Zaključak

Kod električne energije sve je strogo definisano, snaga električnog motora u kW jednaka je
proizvodu napona mreže (220 V) i jačine struje (A). Potrebna su skromna 2,2 kW snage, ali i
gotovo 18 časova punjenja, kako bismo napunili svih 35,8 kWh kapaciteta, ukoliko raspolažemo
punjačem baterija od 10 A. Svakim snažnijim punjačem to se vrijeme skraćuje u proporciji sa
snagom punjača, te je s punjačem od 180 A, e-Golf spreman za pokret već posle 45 minuta.
Korisnici najčešće danju koriste vozilo, a noću ga dopunjuju po jeftinijoj tarifi struje.

Što se tiče godišnjeg proseka koji je relevantan za sve korisnike, električni automobil sada pokriva
i preko 200 kilometara u svakodnevnoj vožnji s jednim punjenjem baterije, a sve u zavisnosti od
stila vožnje, upotrebe klima-uređaja i drugih parametara. Ono što takođe može biti zanimljiva
informacija zaljubljenicima u kvalitetnu vožnju jeste činjenica da e-automobil ubrzava do 100
km/h za 9,6 sekundi.

Najnovija tehnologija i najblji sistemi podrške karakterišu novi e-Golf model. Navigacioni
sistem Discover Pro nudi inovativnu kontrolu gestovima koja omogućava promenu radio-stanica
ili regulisanje osvetljenja samo pokretom ruke, dok glasovne komande reaguju na ime ulice i
sistem izračunava rutu prema instrukcijama. Sistemi podrške za parkiranje, saobraćajne zastoje,
kontrolu brzine i naglo kočenje prava su pomoć svakom vozaču i dozvoljavaju mu da konačno
bude opušten na prepunim gradskim ulicama.

Posebno je interesantno što e-Golf nije izgubio ništa od svoje proverene udobnosti pri vožnji i
prepoznatljivog dizajna. Uz LED farove koje karakteriše mala potrošnja električne energije, izgled
dobija novu, tehnološku notu. Plavi dizajnerski elementi i aerodinamična optimizacija takođe mu
daju poseban pečat.

I pored brojnih prednosti, postoje realna ograničenja koja i dalje usporavaju usvajanje koncepta
električne mobilnosti. Jedan od njih je cijena, koja je (uslovno govoreći) visoka pri samoj kupovini.
Posebno znajući da se e-automobili umnogome isplate u odnosu na standardne, početnu cijenu
e-modela ne treba direktno upoređivati sa cijenom odgovarajućih modela s klasičnim pogonom.

Literatura

14
 Mitchell, William J.; Borroni-Bird, Christopher; Burns, Lawrence D. (2010). Reinventing
the Automobile: Personal Urban Mobility for the 21st Century. The MIT Press. ISBN 978-
0-262-01382-6. Vidi Poglavlje 5: Clean Smart Energy Supply.
 Abuelsamid, Sam (2009.). Tesla offers laundry list of new options, $12k prepaid battery
replacement. Green.autoblog.com pristupljeno 1. decembar 2011.
 https://sr.wikipedia.org/wiki/Elektricni_automobil
 https://pcpress.rs/elektricni-automobil-novo-cudo-tehnike-ili-novi-standard/

15