Oni brane taj inkrajnijalizam, stanoviste prema kome se kognitivni procesi ne prosiruju van granica

mozga I tela u fizicki svet. Oni priznaju da je moguće nomološki i logički to zamisliti, ali da za sada
nemamo primera da to još tvrdimo kao empirijsku činjenicu.

Sabiranje 347 i 957 – Imamo dva načina da ovo uradimo:

1) Ako sabiramo u glavi, mi ćemo koristiti određene algoritme kako bi ovo izračunali, krećemo dakle prvo
od desne kolone, prenose se ostaci, sabiraju u koloni levo itd. Ovi algoritmi imaju ozbiljne zahteve ka
necijoj memoriji.

2) S druge strane, možemo da koristimo papir i olovku, i tu već nemamo te zahteve, jer na papiru imamo
predstavljeno sabiranje i samim tim se oslanjamo na tu viziju pred sobom kako bi sebi olakšali i ne
moramo više da pamtimo dekade la la. Dakle, aktiviran je drugačiji set kognitivnih sposobnosti.

PREMA OPŠTEM MIŠLJENJU, papir i olovka nam u ovom slučaju pomažu da prevaziđemo ograničenja
naših kognitivnih kapaciteta, i olakšavaju rad sa tim kapacitetima. Imenici i brza biranja pomažu da
skratimo dugotrajnu memoriju, alarmi itd postoje kako bi nadomestili našu nepažnju.
Kalkulatori,kompjuteri obezbeđuju alatke pomoću kojih lakše obavljamo i rešavamo logičke i
matematičke operacije znatno brže i pouzdanije nego što bismo mi to uradili na 1. Način. Zatim imamo i
stvari poput teleskopa, stetoskopi, high speed fotografije, koji stvari oko nas čine adekvatnijom formom
za naš senzorni aparat.

PROTIV OPŠTEG MIŠLJENJA, predlog da mozak i ove alatke posmatramo kao jedan kognitivni sistem. Npr
Denet smatra da je superiornost ljudskih bića od životinjskih upravo u mogućnosti ovog odlaganja
kognitivnih zadataka pomoćnim alatkama kojima se čovek služi, i onda se u toj fizičkoj okolini zapravo
odvija procesuiranje, pamćenje, re-reprezentacija naših značenja, strimovanje, i zaštita procesa
transofrmacije koji zovemo našim mišljenjem. Dakle, Denet zamišlja da na neki način kognicija izlazi van
okvira naše lobanje, i preliva se u fizički svet oko nas.

Klark i Halms daju primer Inge i Otta. Inga ima u glavi gde se nalazi neka ulica u kojoj je izložba, i ona se
uputila tamo samo na osnovu tih informacija, dok Otto ima alchajmera i ima sve direkcije zapisane u
svesci. Oni smatraju da iako se oni razlikuju u nekim aspektima, nauka koja njih tretira kao isto je
zapravo mnogo jednostavnija, i samim tim superiornija kognitivna nauka. Dakle, iako su različiti,
kauzalna dinamika u oba slučaja je ista, što znači da je Ingin mozak i Ottova sveska manje više dve stvari
koje treba tretirati na isti način.
Donald sa evolucionom pričom kako je Homo sapiens od australophitecinesa nastao upravo pojavom
ovih alata i ’’izlivanjem’’ kognitivnih procesa tako što su se koristili spoljašnja skladišta simbola.
Graviranje po grobovima, crtanje,ukrašavanje tela, i to se danas nastavlja sa svim ovim nabrojanim. Ovi
alati su na značajan način izmenili kognitivni aparat čoveka tako što je čovek postao sposobniji na
analitičko mišljenje. Analitičko mišljenje: A partial list of features that are absent include: formal
arguments, systematic taxonomies, induction, deduction, veriŽ cation, differentiation, quantiŽ cation,
idealization, and formal methods of measurement. Argument, discovery, proof, and theoretical
synthesis are part of the legacy of this kind of thought. The highest product of analytic thought, and its
governing construct, is the formal theory, an integrative device that is much more than a symbolic
invention; it is a system of thought and argument that predicts and explains.

Hutchinhs koji iz metodoloških razloga preispituje kognitivnu nauku, pomerajući svetlo sa

eksperimentalnih uslova na svakodnevne postavljajući pitanja poput Za šta ljudi koriste svoje kognitivne
sposobnosti? Sa kojim zadacima se sukobe na svakodnevnom nivou? Ovo je sve u skladu sa opštim
viđenjem, e sad je problem kako on posmatra kognitivnu nauku. Imamo neki tim koji izvršava brodsku
navigaciju. On smatra da i ovaj tim možemo posmatrati kompjutacionistički, i na ovom nivou se kognicija
može objasniti tradicionalno- kompjutacija nastala kreacijom, transformacijom, sirenjem
reprezentacionih stanja.

U ovom tekstu se brani opšte mišljenje. Analogija sa makazama – iako nam je korisno da čoveka i
makaze nekad posmatramo kao 1 sistem, ipak ne bismo rekli da se mišićni procesi dešavaju nan naših
mišića. Imamo dovoljno naučnog znanja da bismo znali da razdvojimo procese u mišiću i procese u
makazama. Radikalno stanovište bi značilo da lobanja nije ta neka granica u kognitivnom smislu, što bi
dalje značilo da mozak ne može biti neka distinktivna oznaka kognitivnog. A granice kognitivnog se znaju
jedino i tek kada se nađe obeležje kognitivnog. To da su kognitivni procesi unutar lobanje je samo
kontigentna empirijska činjenica. Isto tako imamo kao kontigentnu emp činjenicu to da su neki digestivni
procesi transkranijalni – paukovi koji enzimima razluče hranljivi sadržaj van creva. Imamo i
KOPROFAGIJU, bakterija dakle razlaže hranljivi sadržaj koji nije bio razložen od strane te životinje koja je
mrtva. NA OSNOVU ONOGA ŠTO MI ZNAMO O MOZGU, kognicija je interkranijalna, a čini se da ovo
radikalno stanovište skroz ignoriše šta znamo o mozgu.

NUŽNI ELEMENTI OZNAKE KOGNITIVNOG

Prvo razlikuje mentalno i kognitivno. Dakle kognitivno je učenje, pamćenje, opažanje, mišljenje, tj to su
kognitivni procesi. S druge strane, pretpostavljamo da kvalije i fenomenalna svest ne predstavljaju
esencijalne stavke kognitivnog.Dakle, mogu postojati procesi koji nemaju kvalije i da agenti nisu
fenomenalno svesni, i idalje bi bili kognitivni procesi.

1) kognitivni procesi sadrže neizvedeni sadržaj

Kognitivna stanja moraju da sadrže neki intrinsičan, neizvedeni sadržaj. Težnje da se to dokaže uglavnom
su tretirale misaoni sadržaj u terminima mentalnih reprezentacija, a mentalne rep. Kao kauzalna ili
istorijska stanja.

Dretske (1981, 1988), for example, develops a teleoinformational theory according to which an object or
event R means some property P in virtue of the fact that R has the function within the system of
indicating the presence of the property P. Fodor (1987, 1990), has a theory according to which, roughly,
some symbol “X” means X, if it is the case that there is a law connecting Xs to “X”s, and all other laws
connecting non-Xs to “X”s exist only in virtue of the existence of the X to “X” law. Searle (1980), has
argued that content is an intrinsic causal property of things like brains. Millikan (1984), has a selectionist
theory of content. There is, in short, a fairly broad consensus that cognition involves non-derived
content. The principal point of contention in this area is what non-derived content is.Postoji konsenzus
da kognicija se odnosi na neizvedena sadržaje, samo je pitanje sta je taj sadržaj.

Teze koje su suprotne ovom gledistu je reprezentacionalizam (da kognicija ukljucuje reprezentacije koje
imaju neizvedeni sadržaj) i jezička hipoteza da kognicija predstavlja kombinatoricki sistem reprezentacije
koje predstavljaju neizvedeni sadržaj. Najmanje restriktivna teorija zahteva samo da kognitivno
uključuje neizvedeno, ali dozvoljava da neizveden sadržaj ne mora da dolazi od reprezentacija kao nekih
obeležja kognicije. Reprezentacionizam zahteva da ovi neizvedeni sadržaji budu izneseni na ovim
obeležjima. Na kraju, imamo zahtev da ova obeležja moraju imati kombinatoričku sintaksičku i
semantičku strukturu. Autori veruju u oba ova zahteva, ali trenutno se bave samo hipotezom o
intrinsičnom sadržaju.

Ova hipoteza ima kritike. Denet kaže da Majkovo imanje propozicionalnog stava može biti nešto što je
nastalo kada Ajk zauzme stav prema njemu, što bi značilo da je Majkov prop. Stav derivat Ajkovog.
Autori misle da ovde postoji ’’flertovanje’’ sa instrumentalizmom. A instrumentalizam se mora odbaciti
jer koja nam je prica za Ajkov stav? A koja za tog nekog zbog koga Ajk ima stav? Ad infinitum. Ili bismo
mogli da kazemo da Ajk zauzima stav prema Majku na osnovu nekog realnog svojstva Majka. Ali tu onda
imamo neizvedeno svojstvo

Još jedna kritika dolazi od psiholingvista. Oni smatraju da zadatke raščlanmjivanja npr treba gledati skroz
sintaksički ili formalno, dakle bez reprezentacija. Međutim, čini se da raščl mora uvek podrazumevati
neku vrstu fonološkog, sintaksičkog i semantičkog nivoa, i da uvek mora doći do nekog induktivnog
mešanja. Dakle, ako čujemo zvuk, fonološki aparat mora stvoriti neku hipotezu koje su foneme bile
sadržane u tom zvuku. A ako imamo hipotezu, ona mora imati nekog smisla, to nisu samo sintaksičke
stavke.

Mnogi nivoi jezičkog procesuiranja čine proizvodnju fonoloških sintaksičkih i semantičkih hipoteza.
Jezički procesor tj njegove komponente se čine da prelaze na pretpostavljenu preliminarnu hipotezu pre
završnih spajanja. Poznati primeri su rečenice vođe puta – Konj je trcao pored staje i pao, the horse
raced past the barn and fell. Svaki put kad neko čuje ovu rečenicu, aktivira se to drvo raščlanjivanja za
celu rečenicu. Svaki put revidiramo hipotezu za reč fell , jer valjda fonološki imamo sličnu reč?

Dakle, raščlanjivanje predstavlja neki prelazak na hipoteze i preispitivanje. S druge strane, autorima se
čini da psiholingvisti i nisu toliko to želeli da prihvate pre svega zato što postoji neka podela poslova u
kognitivnoj nauci. Dok su filozofi fokusirani na pružanje teorija koje podrazumevaju ove neizvedene
sadržaje kako bi skontali kognitivne procese, s druge strane psiholingvisti i ostali psiholozi pružaju teorije
o kognitivnim stanjima koja mogu biti contentful.

2) KOGNITIVNI PROCESI SU KAUZALNO INDIVIDUIRANI

Nauka pokušava da prodre ispod opazivih fenomena, kako bi našla kauzalne procese. Nauka želi da
homogenizuje fenomenalni sadržaj u homogena stanja i procese.

Bekon: Da bi shvatili X, moramo da nadjemo sve pozitivne instance X-a i da nadjemo sta je to zajedničko
svim tim instancama. Stvari koje su tople objašnjava kao zajednički visok stepen molekularne vibracije.
Međutim, činjenica je da sve ove tople stvari nemaju isto kauzalno objašnjenje, čak pripadaju različitim
naukama, tipa ezotermičke reakcije su hemije, dekompozicija biologija, trenje fizika.

Darvin – La Mark, pregled LaMarka nakon prihvatanja hipoteze o prirodnoj selekciji. Neolamarkijanci su
isticali slučajeve u kojima majka zaradi neku bolest, i recimo prenese mladunčeti in utero.
Fenomenološki infekcija i nasleđe deluju isto,ali oni zapravo podrazumevaju različite kauzalne procese.
Recimo, verujemo da postoji više u kogniciji od prostog prolaska tjuringovog testa. Mehanizmi koji će
nam pomoći da prođemo tjuringa se smatraju kognitivnim, a ovi drugi nekognitivnim. Kompjuter može
da ima sve sensible conversations memorisane, ali on neće s tim steći kognitivni mehanizam sa kojim će
proći tjuringa. Skloni smo da kažemo da je to zato što normalnom čoveku to ne bi bilo dovoljno da iznese
konverzaciju. Ovde je argument ja mislim da samo prosto možemo da primetimo da postoje neke
razlike, i to nam je sasvim dovoljno, msm ne treba nam više da bismo rekli da postoji neka razlika i
granica u kogniciji između čoveka i nečoveka.

3) OBELEŽJE KOGNITIVNOG – Kognicija podrazumeva procese koji sadržave neizvedeni sadržaj iliti
reprezentacije. Dakle, reprezentacije u lingivističkim procesima se tretiraju drugačije nego u vizuelnim
procesima. Pitanje prirode ovih procesa je ključno, i on trenutnu kognitivnu nauku poredi sa teorijom
planeta pre Njutnovog otkrića gravitacije.

DAKLE, POENTA CELOG OVOG DELA JE DA POKAŽE DA IAKO JESTE LOGIČKI MOGUĆE DA KOGNICIJA
BUDE EKSTRAKRANIJALNA, ONA TO NIJE IZ PROSTE EMPIRIJSKE ČINJENICE DA PROCES SA NEIZVEDENIM
SADRŽAJEM NALAZIMO SAMO U MOZGU. – KONTIGENTNI INTRAKRANIJALISTI

KLARKOV I CHAMBERSOV MISAONI EKSPERIMENT SA TETRISOM

Dakle, 3 nacina igraanja tetrisa:

1) A person sits in front of a computer screen which displays images of various two-dimensional
geometric shapes and is asked to answer questions concerning the potential Ž t of such shapes into
depicted “sockets”. To assess Ž t, the person must mentally rotate the shapes to align them with the
sockets. (2) A person sits in front of a similar computer screen, but this time can choose either to
physically rotate the image on the screen, by pressing a rotate button, or to mentally rotate the image
as before. We can also suppose, not unrealistically, that some speed advantage accrues to the physical
rotation operation. (3) Sometime in the cyberpunk future, a person sits in front of a similar computer
screen. This agent, however, has the beneŽ t of a neural implant which can perform the rotation
operation as fast as the computer in the previous example. The agent must still choose which internal
resource to use (the implant or the good old fashioned mental rotation), as each resource makes
different demands on attention and other concurrent brain activity.
Koliko kognicije je prisutno u ova tri slucaja? Klark i Kalbers smatraju da je isto prisutna. 3) sa neuralnim
implantm je na istom nivou kao 1), a posto 2) predstavlja istu vrstu kompjutacione strukture kao 3),
nema razloga da 2) bude nešto drugačije od 3).

Prema autorima, u (1) i (2) imaju razliku u korišćenju neizvedenih sadržaja, pa samim tim (2) nije
transkranijalna kognicija. U (1) agent koristi reprezentaciju blokova i njihovih rotacija u kognitivnom
procesu. U (2) uopšte nema reprezentacija. Rotirani blokovi na ekranu ne predstavljaju blokove koje
treba uklopiti zajedno, oni JESU blokovi. Takođe, imamo sad tu dva procesa. Imamo to da se desava neka
promena na ekranu, dakle neka nagla promena u rasporedu elektrona na ekranu. Prema
transkranijalnom gledištu, ovo bi dakle bio neki kognitivni proces. U 2) takođe imamo mišićnu aktivnost
pritiska dugmeta koju nemamo u 1). U 2) takođe imamo mogućnost izbora između samostalnog i
ekranskog igranja, sto nemamo u 1). Zapravo, odlucivanje i memorija koja procesuira dugme i sta to
dugme znači, čak i unutar mozga podrazumeva niz različiithi kognitivnih procesa nego u 1).

Inga i Otto imaju isti kognitivni sadržaj – verovanja.

Razlike koje nalazimo su – imamo neizvedeni sadržaj. Simboli u Otovom slučaju imaju očito izveden
karakter, Ingina verovanja su neizvedena. Dakle, Otovo ne može biti verovanje ako je izvedenog
karaktera sadržaj. Druga stvar su različiti procesi. Otovo prisećanje se sastoji u otvaranju sveske i
pronalazak odgovarajuće strane. A ne nalazimo nikakvu analogiju sa tim i Inginom memorijom. Ottovo
prisećanje nije zapravo ni taj memory recall vec zapravo koriscenje vizuelnih procesa koje u inginom
slucaju nemamo, dok Inga koristi neke kapacitete mozga koje je oto izgubio usled alchajmera.

THE COUPLING ARGUMENT

U ovim slucajevima agent se uvek ponasa u odnosu na neki drugi element, pa ih mozemo posmatrati kao
sistem. Međutim, ako bismo taj drugi element sklonili, ne bismo vise imali taj kognitivni proces, jer svi u
sistemu imaju aktivnu kauzalnu ulogu. Ako bismo izuzeli taj eksterni deo, proces bi se zavrsio kao da smo
izvadili deo mozga. – KLARK I KALMERS

Imamo termostat koji je u direktnoj vezi sa recimo klimom koja je zaduzena za temperaturu u sobi. Rast
na traci u termostatu se ne ’’siri’’ i na klimu, već se odnosi samo na traku u termostatu. Dakle, proces P
može da kauzalno interaguje sa svojom okolinom, ali odatle ne možemo da zaključimo da se P ’’širi’’ na
svoju okolinu. Međutim, imamo tu i taj deo argumenta koji tvrdi da eksterni procesi su isti ovim
intrakranijalnim procesima unutar mozga. Međutim, intrakranijalni procesi podrazumevaju već
objašnjenje neizvedene sadržaje. OPASNOST OD KOGNITIVNOG CURENJA- onda se cini da bi mnogo toga
sto intuitivno ne bi, nazivali kognitivnim.Pretnja od pankognitivizma tj da je sve kognitivno.

EKSPLANATORNI ARGUMENT

Tvrdi se da transkranijalno stanoviste bolje objasnjava objasnjenje. Neko recimo može da objasni moj
izbor reči u Scrabble kao ishod eksternog kognitivnog procesa koji ukljucuje i raspored plocica na
posluzavniku.

Pa da, nekome je jednostavnije da kaže da njegove biljke žele vodu, ali teško da smo tu zapravo objasnili
procese u biljci koji žele nesto. Mi tražimo naučno objasnjenje, a ne objasnjenje folk psihologije (tu bi
zadovoljavalo).

DONALD

Da se podsetimo, eksterni simboli nisu izvedeni, i procesi koji njima upravljaju su razliciti od procesa koji
upravljaju internim. Donald za razliku od Klarka i Chambersa daje daje objasnjenje procesa koji
upravljaju egzogramima

virtually none in vision spatial structure useful as an organizational device

Kada prica o ogranicenosti pojedinacnih ulaza, on implicitno pretpostavlja drugacije psihicke zakone od
onih koji postoje kada je rec o eksternim. Takodje, kada govori o ogranicenosti povracajnih puteva u
memoriji, takodje prihvata da postoje drugaciji procesi u eksternoj memoriji. Dakle on sa
opsteprihvacenim stanovistem deli to da imamo razlicite procese. Razilaze se u njegovoj nepaznji da
razlicitost ovih procesa predstavlja osnov za misljenje da ovi razliciti procesi ne mogu obezbediti
kognitivnu nauku transkorporealnih procesa.

HACINSOVA KONCEPCIJA KOGNITIVNE NAUKE

Hacins smatra da kompjutacionisticko posmatranje reprezentacija moze posluziti za osnov verovanja da

se zapravo citava kognicija bazira na transkorporealnoj kogniciji. Dakle, ako je kognicija posmatrana
nauka o kompjutacionim procesima posmatranim preko reprezentacija, a posto alati ljudske upotrebe
ukljucuju reprezentacije , onda se sve posmatra kao instanca transkorporalne kognicije. Ono sto ipak
mozemo da mu zamerimo jeste da je vrsta kompjutacionistickih procesa pri spoljnim okolnostima
drugacija od unutrasnje. Recimo, ako posmatramo zbir dva broja, recimo da je intrakranijalna
kompjutacija citanje sa papira isabiranje u glavi. Reci cemo da su samo unutrasnji procesi
transkranijalnih procedura kognitivni. Ali recimo da npr uspe neki transkranijalni mehanizam da oponasa
sve ovo sto ce i intrakranijalni. Da li bi to onda bilo dovoljno da kazemo da postoji ekstrakranijalna
kognicija? I TU SE POZIVAMO NA DRUGI USLOV,A TO JE DA MORA POSTOJI NEIZVEDENI SADRZAJ. ILITI
REPREZENTACIJE. Dakle, oznake na papiru, kalkulatoru, alarm svetla itd, oni imaju samo izvedeno
znacenje – oni imaju znacenje samo u svetlu toga kada smo im mi pripisali neko znacenje. Zamislimo
recimo neki kompjuter u koji uspevamo da ubacimo nasu svest kao odredjeni program u taj uredjaj. Cak
i da nam se cini da on obavlja sve procese pri sabiranju kao covek, sve dok njegovo stanje ne postane
neizvedeno reprezentaciono stanje, kompjuteru fali kognicija.

Mi imamo tendenciju u nauci da instanciramo funkcionalne kategorije, sto nas moze navoditi da
pomislimo da je ekstrakranijalana kognicija moguca. I ona jeste moguca. Samo ovo stanoviste tvrdi da se
ona ne desava svaki put kada koristimo mobilni, kada kucamo poruku, kada gledamo na kalendar itd.
Kao sto je moguce da se napravi tjuringova masina od od limenki piva, ali nije.

Mi imamo tendenciju da pokusavamo da objasnimo neke pojave preko njihovih funkcionalnih, skrivenih
mehanizama koji ih pokrecu. Medjutim, neki primeri pokazuju da to i ne ide bas tako lako. Komunikacija
zivotinja – deo nauke koji i nema nekog napretka na otkricu ovih prikrivenih mehanizama. Iako neko
moze da kze pa da to je zato sto je ta nauka nova i neispitana, isto tako moze da se navede primer stare
nauke koja koristi ovaj funkcionalni model. Pojam ’’naslednosti’’ u teoriji evolucije: cist matematicki,
objasnjen preko kvantitativne zastupljenosti osobina i to, bez objasnjenja mehanizma koji donosi tu
osobinu. Tako funkcionalno, mozemo da predstavimo da je bogastvo genetski naslediva osobina, iako
nema veze sa genetickim materijalom.

Ako nadjemo sta odvaja kognitivno od nekognitivnog, nasli smo i granice kognitivne nauke itd.
Medjutim, mi nemamo to nesto. Znamo samo da sta god da proizvodi neizvedene reprezentacije se
nalazi u mozgu. Odredjeni procesi u mozgu se cini da dele neke regularnosti koje ne nalazimo u
procesima van mozga. Cini se da ovi ekstrakranijalisti usvajaju bihejvioristicki sistem: sve sto je
bihejviroalno slicno kognitivnom sistemu, jeste kognitivni sistem.