Digitalna fotografija

Dok mnogi profesori i stari majstori odlučno odbijaju novitete koje je sa sobom donela
digitalna fotografija, na tržištu postoji više stotina fotoaparata koji umesto filma za zapis
koriste memorijsku karticu. Jednostavnija i pristupačnija, omogućila nam je da fotografiju
proverimo odmah nakon što je slikana, da je obradimo u kompjuteru na različite načine,
šaljemo je elektronskom poštom ili uklopimo u prezentacije. Nema više loše stavljenog ili
osvetljenog filma, razvijanja i iščekivanja kako će ispasti koja fotografija, a slike kojima
nismo zadovoljni iste sekunde možemo izbrisati. Broj fotografija, doduše, zavisi od memorije
kartica, ali daleko nadmašuje klasične filmove. Tako su neki zbog nove tehnologije obnovili
svoje zanimanje za stvaranje slika, drugi su prihvatili digitalnu fotografiju i zaključili da je
ona za njih budućnost fotografije

Digitalni aparati

Digitalni fotoaparati funkcionišu na istom principu kao klasični - objektiv fokusira sliku,
otvor blende i brzina zatvarača određuju pravilnu ekspoziciju, a raznovrsni modovi su vam
na usluzi. Suštinska razlika je što svetlo kroz objektiv ne pada na film već na čip
koji je osetljiv na svetlo i zove se CCD (Charge Coupled Device). Kada nešto
fotografišete, slika se upisuje u memorijsku jedinicu koja je neka vrsta diska ili magnetske
kartice. CCD je mali silikonski čip koji sadrži na hiljade ili milione, na svetlo osetljive
elemente slike koji se zovu pikseli. Svetlo koje pada na piksel izaziva generisanje električnog
napona, koji se pretvara u niz digitalnih podataka koje može da pročita računar. Što više
piksela sadrži CCD, bolji je kvalitet tj. rezolucija slike. Boje se upisuju tako što se svaki
pojedinačni piksel pokriva transparentnim filterom. Svaka grupa od četiri filtera ima jedan
crveni, jedan plavi i dva zelena piksela. Finalna boja svakog pojedinačnog piksela se određuje
izuzetno složenim računom koji predstavlja proračun svih piksela u odnosu na svaki susedni.

POREĐENJE KLASIČNOG I DIGITALNOG FOTOAPARATA

Film CCD chip
Film se šalje na razvijanje u laboratoriju Slike dostupne odmah
Veštačko svetlo/dnevno svetlo WB za svaku
Jedno osvetljavanje Memorijske kartice mogu biti izbrisane
Informacije o slici moraju se zapisati Audio zapis za sliku
Brojač ispucanih fotografija Broj preostalih fotografija
Manipulacija slike u specijalnim
Manipulacija slike kod kuće na PC-u
laboratorijima

Digitalni fotoaparati poseduju opcije kojim birate kvalitet snimka - to je ustvari kako se slika
upisuje u memorijsku jedinicu - softver digitalnog aparata može da uradi kompresiju slike
prilikom njenog upisa. Na Vama je da odlučite o kvalitetu. Ukoliko izaberete opciju upisa
podataka bez kompresije, kvalitet slike će biti na zavidnom nivou, a ako se odlučite za
kompresiju slike, kvalitet će biti manji, ali će zauzimati četvrtinu ili manje prostora u
memoriji od nekompresovane. Naravno, stepen kopresije je moguće regulisati tako da lako
možete doći do rešenja koje Vama najviše odgovara. Najzastupljeniji formati fajlova kojima
se vrši upis podataka su JPEG,TIFF. Neki proizvođači uspevaju povećati rezoluciju sa
softwareom unutar same kamere.
Evo tabelarnog prikaza nekih potreba i rezolucije fotografija:

Šta želim učiniti s mojom Koja mi je rezolucija potrebna?

fotografijom?
Pregledati fotografije na monitoru 640x480 640 x 480
Ubaciti fotografije u Power Point 640 x 480
prezentaciju
Prikazati fotografije na Web-u 640 x 480
Umetnuti fotografije u tekstualni dokument 640 x 480 (male fotografije)
i odštampati ih na ink-jet štampaču 1280 x 960 (veće fotografije od npr. 10x15
cm)
Odštampati fotografiju 13x18 na ink-jet 1600 x 1200
štampaču u foto kvalitetu
Odštampati fotografiju veličine 20 x 30 ili 2048 x 1536 ili veća
veće

Fotografije se ne moraju odmah izrađivati nego se mogu smestiti u komjuteru. Znači kad se
kartica popuni aparat se USB kablom priključi na kompjuter i slike se arhiviraju na hard-
disk, obrišete memorijsku karticu i aparat je spreman za dalje fotografisanje.

U startu su digitalni fotoaparati nešto skuplji od klasičnih analognih fotoaparata, ali su

kasnije i isplativiji. Isplativiji su po tome što se svaka neuspela fotografija može obrisati i što
se izrađuju samo fotografije koje Vi odaberete.

Digitalna fotografija - na šta moramo paziti?

Postoji nekoliko stvari koje moramo imati na umu kod digitalne fotografije da bi bili
sigurni da će fotografije biti istog kvaliteta kao i one snimljene filmom.

Samo usmeri i okini - to nije dovoljno ni za digitalnu fotografiju! Bilo da koristite standarni
film ili čip slike sa point-and-shoot fotoaparata - bolje će biti ako sledite nekoliko korisnih
saveta. Jeftini fotoaparati su opremljni sa blago širokougaonim objektivima. Za razliku - kod
skupljih ćete naći ili zoom objektive ili promenljive objektive digitalnih kamera.

Evo nekoliko saveta:

· Izbegavajte jaku kontrastnu svetlost

· Ne slikajte direktno u Sunce

· Izbegavajte udaljene objekte kada slikate pejzaže

· Ne slikajte pri slabom svetlu bez blica

· Broj fotografija koje kamera može arhivirati zavisi od izabrane rezolucije. Veća rezolucija
zahteva više memorije.

· Nosači podataka su ili ugrađeni u kameru ili mogu biti izmenjivi kao mali floppy-diskovi
(npr. PC kartice, Smart Media kartice). Danas se na tržištu u stvari mogu naći samo kamere
sa izmenljivom memorijom različitih kapaciteta od 16MB pa već i do 4GB. One omogućavaju
smeštanje velikog broja fotografija kada ste na putu, a kasnije ih prenesete na svoj računar.
Broj fotografija je samo ograničen brojem kartica koje ste poneli sa sobom.

Primer: Na kartici najmanjeg kapaciteta od 4 MB zavisno od izabrane rezolucije možemo

snimiti:

 6 fotografija u rezoluciji 1600 x 1200

 12 fotografija u rezoluciji 1280 x 960
 96 fotografija u rezoluciji 640 x 480

· Kod pregledavanja fotografija na monitoru računara jednostavno spojite kameru na

računar pripadajućim kablovima (obično preko USB porta) i pokrenite software koji prenosi
fotografije iz kamere. Snimljene fotografije se obično pojavljuju u obliku liste. Ovaj pregled je
uporediv sa index-printom kod klasičnog filma. Za pregled pojedinih fotografija samo
izaberete željeni motiv i pregledate ga i/ili snimite posebno.

· Adapteri za kartice koji se spajaju sa računarom preko USB porta puno su praktičniji nego
spajanje samog aparata na računar.

Koja bi svojstva digitalna kamera morala imati?

To uvek zavisi od toga šta i kako želite fotografisati i naravno, to je pitanje novca.

Bilo kako bilo, evo nekoliko stvari koje bi ste trebali znati:

Rezolucija fotoaparata

Za početnike cca 4 000.000 pixela

Za naprednije cca 6 000.000 pixela
Za stručnjake cca 8 000000 pixela

Standardna svojstva aparata bi trebala uključivati sledeće:

 izmenljivu memoriju
  autofokus
 LCD display za prikazivanje fotografija
 dobar objektiv
 navoj za stalak
 bljeskalica sa različitim funkcijama (fill-in, redukcija crvenih očiju itd.)
 makro funkciju
 samookidač
 video ulaz
 uobičajeni format baterija (premda se danas digitalni aparati isporučuju sa punjivim
akumulatorskim baterijama)
 kablovi i software

Sofisticiranija (naprednija) svojstva mogu isto tako uključivati sledeće:

 zoom objektiv,
 mogućnost audio-zapisa
 moguće manuelno nameštanje vremena ekspozicije
 moguće manuelno nameštanje otvora blende
 manuelni white balance
 upotreba spoljnih bljeskalica
 panoramska funkcija
 funkcija video kamere

Šta treba da nauče apsolutni početnici u vezi

upotrebe digitalnog fotoaparata

Na Internetu možete da nađete puno trikova i saveta vezanih za naprednu upotrebu

digitalnih fotoaparata. A šta je sa onima koji su apsolutni početnici na tom polju i jedva da
znaju kako da uključe blic, a kamoli da se petljaju sa dugom ekspozicijom i ravnotežom
beline. Zbog toga ćete u ovom članku saznati koje su to teme i pojmovi koje jedan potpuni
početnik treba da nauči pre nego što pređe na savladavanje trikova napredne fotografije.

Stvari koje treba da naučite:

  Naučite osnovne režime rada digitalnog fotoaparata. Saznajte čemu služe različite
ikonice na fotoaparatu i na dobrom ste putu da počnete.
 Naučite kako treba da držite fotoaparat. Fotoaparat ne sme da se mrda u trenutku
kada snimate!
 Naučite kako da komponujete snimak koristeći pravilo trećina.
 Treba da naučite šta su “tri elementa trougla ekspozicije”: ISO, brzina okidača i
veličina otvora blende. ISO (svetlosna osetljivost) i njegov efekat na fotografije je lako
razumeti. Brzina okidača je prilično jednostavna (brže = manje pokreta). A veličina
otvora blende (koja utiče na fokusiranje na interesantne načine) je prilično složena.
Spojite ova tri elementa i vrlo brzo ćete se zbuniti. Počnite polako tako što ćete
upoznati elemenat po elemenat. Na primer počnite da eksperimentišite tako što ćete
napraviti isti snimak sa različitim ISO podešavanjima ili podešavanjima brzine
okidača.
 Naučite kako da kažete fotoaparatu da kontroliše ova podešavanja. To je ionako
jedino što možete da uradite sa većinom point-and-shoot fotoaparat.
 Igrajte se sa ravnotežom beline. Hej, malopre sam rekao da je to napredna tema,
nisam li? Pa, rad sa ravnotežom beline je u stvari prilično jednostavan, i omogućava
vam da podesite fotoaparat na onu vrstu osvetljenja pod kojim radite da biste dobili
realistične boje. Međutim, može da dobijete veoam interesantne fotografije ako
namerno promenite ravnotežu belike da biste dobili čudne boje.

Ok, stigli ste dovde, i već ste verovatno bolji fotograf. Sada treba da vežbate. Srećom,
memorija za fotoaparat je jeftina i može da se upotrebi ponovo hiljadama puta. Izađite i
snimite nekoliko fotografija i uskoro ćete postati mnogo veštiji i samopouzdaniji fotograf.

Šest kratkih fotografskih saveta

1. Koristite brojeve kada imenujete fajlove fotografija

Generalno gledano, ako koristite redne brojeve u imenima fajlova možete automatski da
sortirate fajlove po redosledu snimanja.
2. Fotografisanje ljudi u pokretu

Kada fotografišete ljude ili objekte koji se nalaze u pokretu pratite ih sa fotoaparatom, tojest
pomerajte fotoaparat kao što se oni pomeraju. Snimajte ih dok se pomerate i nastavite da se
krećete sve dok ne završite. Na taj način dobićete fotografije sa izoštrenom osobom ili
objektom i lepo zamućenom pozadinom.

3. Pazite šta brišete sa fotoaparata

Oprezno brišite slike sa fotoaparata. Nešto što na fotoaparatu izgleda kao užasna fotografija,
kada se otvori može da ima neke umetničke vrednosti. Ako ste zainteresovani za snimanje
umetničkih fotografija, sačekajte i pogledajte fotografiju na većem ekranu računara gde
možete bolje da procenite snimak koji imate.

4. Pregledajte JPEG slike, a nemojte da ih snimate

Svaki put kada snimite fajl slike u JPEG formatu, vi zauvek gubite nešto od njenog kvaliteta.
Samo otvaranje i prikazivanje to ne radi, ali višestruko snimanje će kompromitovati kvalitet
JPEG slike.

5. Najbolja veličina za fotografije koje šaljete emailom

Za slanje emailom, ja predlažem maksimalnu veličinu slike od 800x600 piksela. Za

štampanje kvalitetne fotografije, trebaće vam puno veća slika. Ja volim da promenim
rezoluciju slike na 300 dpi a zatim podesim finalnu veličinu štampanja u centimetrima. Vaš
fotografski program sigurno poseduje alatku za promenu veličine slika.

6. Rezervne kopije slika

Kada smanjujete fotografije vi zauvek gubite podatke koji će biti odbačeni tokom procesa
smanjivanja. Zato upotrebite CD-ove ili DVD-ove da biste napravili rezervne kopije
originalnih fotografija. Napravite nekoliko kopija na CD ili DVD da biste ih imali u slučaju
kvara hard diska. Takođe kupujte kvalitetne diskove od poznatih proizvođača za koje znate
da će biti upotrebljivi dugi niz godina.

Digitalni fotoaparat - Kako da ga pravilno držite

Jedan od najčešćih problema koje imaju novi digitalni fotografi je mrdanje fotoaparata koje
dovodi do kreiranja mutnih fotografija - obično zato što fotoaparat nije držan dovoljno mirno
u trenutku kada je snimljena fotografija. Ovo se najčešće dešava u slabo osvetljenim scenama
u kojima ekspozicija mora da bude duža kako bi se dobila dobro osvetljena fotografija. U
ovakvoj situaciji i najmanje pomeranje fotoaparata će uništiti snimak. Jedini način na koji
možete da izbegnete katastrofu je da koristite stativ.

Ono što posebno otežava dobijanje oštre slike je pogrešna tehnika koju koristi većina
korisnika digitalnih fotoaparata a koja se sastoji u tome što se fotoaparat drži sa ispruženim
rukama i to često samo sa jednom rukom. Mada ovo možda predstavlja dobar način za
kadriranje scene koju želite da snimite, takođe su veće šanse da će pomeranje fotoaparata
uništiti snimak.
Stativi predstavljaju najbolje rešenje za ovaj problem pošto oni imaju tri noge koje daju
stabilan oslonac za fotoaparat. Međutim, ako nemate stativ, postoji još jedan način na koji
možete da povećate mirnoću i stabilnost fotoaparata a koji je vrlo jednostavan - fotografišite
držeći fotoaparat sa dve ruke. Kao što tri noge stativa daju savršenu stabilnost isto tako su
dve ruke bolji oslonac za fotografisanje od jedne.

Kako ćete tačno držati fotoaparat zavisiće od vrste digitalnog fotoaparata koji imate kao i o
osobi koja drži fotoaparat. Ne postoji čvrsto pravilo koje kaže šta je pravilno a šta nije, ali ću
ja zato opisati tehniku koju ja najčešće koristim:

Desnom rukom uhvatite desni kraj fotoaparata. Vaš kažiprst treba lako da legne na okidač, a
sa ostala tri prsta obuhvatite prednji deo fotoaparata. Desni palac treba da drži zadnji deo
fotoparata. Većina današnjih digitalnih fotoaparata ima neku vrstu rukohvata, pa čak i
ulegnuća za pojedine prste. Čvrsto držite fotoaparat sa desnom rukom, ali ne toliko čvrsto da
se fotoaparat trese

Gde će biti vaša leva ruka zavisi od digitalnog fotoaparata koji imate, ali generalno pravilo je
da leva ruka treba da amortizuje težinu fotoaparata, što znači da treba da drži fotoaparat sa
donje strane ili ispod/oko objektiva ako imate DSLR fotoaparat.

Ako fotografišete koristeći tražilo za komponovanje snimka, vaš fotoaparat će biti sasvim
blizu vašeg tela što će još dodati stabilnosti fotoaparata. Međutim, ako koristite LCD nemojte
da držite fotoaparat suviše daleko do vašeg tela. Priljubite laktove uz telo i postavite
fotoaparat na otpirlike 30 centimetara od vašeg lica. Alternativno možete da upotrebite
tražilo ako nije suviše malo ili nepregledno (to je problem na većini point-and-shoot
digitalnim fotoaparatima).

Povećajte stabilnost fotoaparata tako što ćete se nasloniti na neki čvrst objekat, kao što je
drvo, ili tako što ćete sesti ili kleknuti. Ako nemate ništa na šta možete da se naslonite,
povećajte stabilnost tako što ćete raširiti noge otprilike u liniji ramena. Što je vaše telo
mirnije, tim će i fotoaparat biti mirniji.
Digitalna fotografija - Brzina zatvarača i čemu služi

Brzina zatvarača je dužina vremena tokom kojeg je zatvarač fotoaparata otvoren.

U filmskoj fotografiji to je dužina vremena tokom kojeg je film izložen sceni koju
fotografišete, a u digitalnoj fotografiji to je dužina vremena tokom kojeg je senzor
fototaparata izložen svetlu iz scene koju snimate.

U nastavku teksta probaću da ovu temu razbijem na manje elemente koji će pomoći
vlasnicima digitalnih fotoaparata da shvate šta se tačno podrazumeva pod brzinom
zatvarača:
 Brzina zatvarača se meri u sekundama - ili u najvećem broju slučajeva u delićima
sekundi. Što je veći broj tim je veća brzina zatvarača. Na primer 1/1000 je mnogo brže
od1/30.
- U većini slučajeva koristićete brzine zatvarača od 1/60 sekunde ili brže. Osnovni
razlog za to je što je na manjim brzinama zatvarača veoma teško toliko mirno držati
fotoaparat da slika ne ispadne mutna usled pomeranja fotoaparata. Na manjim
brzinama zatvarača senzor ima dovoljno vremena da registruje pomeranje fotoaparata
što će za rezultat dati mutne fotografije.
 Ako koristite male brzine zatvarača (sve ispod 1/60) moraćete da koristite stativ ili
neku drugu vrstu stabilizacije slike. Sve više fotoaparata dolazi sa ugrađenim
rešenjima za stabilizaciju slike.
 Brzine zatvarača na vašem fotoaparatu će se obično (otprilike) duplirati sa svakim
podešavanjem. To znači da ćete obično imati sledeća podešavanja za brzinu zatvarača
- 1/500, 1/250, 1/125, 1/60, 1/30, 1/15, 1/8 i tako dalje. Ovo dupliranje je praktično
ako imate na umu da i blenda duplira količinu svetla koje pada na senzor sa svakim
svojim podešavanjem - što znači da povećanje brzine zatvarača za jedan stop i
smanjenje vrednosti blende za jedan stop treba da vam da iste nivoe ekspozicije.
 Neki fotoaparati vam daju mogućnost da podesite fotoaparat na veoma male brzine
zatvarača koje se mere u sekundama a ne u delovima sekunde (na primer, 1 sekunda,
deset sekundi, trideset sekundi, i tako dalje. Ova podešavanje se koriste u scenama sa
izuzetno malo svetla, gde vam je cilj da dobijete neke specijalne efekte. Neki
fotoaparati vam daju mogućnost da fotografišete i u B (ili Bulb) režimu rada. Bulb
režim rada vam omogućuje da držite zatvarač otvorenim sve dok ga držite pritisnutim.
 Kada birate odgovarajuću brzinu zatvarača uvek treba da se zapitate da li se nešto
pomera u sceni i kako želite da uhvatite taj pokret. Ako u vašoj sceni ima pokreta,
onda vi imate mogućnost da ga zamrznete (tako da bude nepokretan) ili da namerno
dozvolite da objekat u pokretu bude zamućen (dajući mu osećaj pokreta).
 Da biste zamrzli pokret u slici (kao kod surfera na gornjoj slici) treba da izaberete
velike brzine zatvarača a da bi pokret bio zamućen treba da izaberete male brzine
zatvarača. Koju ćete tačno brzinu zatvarača izabrati zavisi od brzine subjekta u sceni i
toga koliko želite da on bude zamućen.

 Pokret nije uvek loš- Mnogi fotografi amateri koriste samo velike brzine zatvarača a
mnogi ne razumeju zašto bi bilo ko hteo da koristi male brzine zatvarača. Ponekad je
pokret dobar. Na primer, kada fotografišete vodopad i želite da prikažete koliko brzo
teče voda, ili kada fotografišete trkačka kola i želite da dočarate osećaj brzine, ili kada
fotografišete zvezdano nebo i hoćete da prikažete kako se zvezde pomeraju po nebu, i
tako dalje. U svim navedenim situacijama biranje male brzine zatvarača predstavlja
pravo rešenje. Međutim, u svim opisanim situacijama morate da koristite stativ da
pomeranje fotoaparata ne bi upropastilo snimak.
  Fokalna dužina i brzina zatvarača - Još jedna stvar o kojoj treba da vodite računa kada
birate brzinu zatvarača je fokalna dužina objektiva koji koristite. Veće fokalne dužine
su osetljivije na pomeranje fotoaparata, što znači da ćete morati koristiti veće brzine
zatvarača (osim ako imate ugrađenu stabilizaciju slike u vašem fotoaparatu. Osnovno
pravilo kojeg treba da se držite u situaciji bez stabilizacije je da birate brzinu zatvarača
u kojoj je drugi broj veći od fokalne dužine objektiva. Na primer, ako imate objektiv
od 50 mm, 1/60 je najverovatnije odgovarajuća bezina zatvarača. ali ako imate
objektiv od 200mm verovatno ćete trebati da upotrebite brzinu zatvarača od 1/250.
 Spajanje u celinu - Ne smete da razmišljate o brzini zatvarača odvojeno od ostala dva
elementa koja su bitna za ekspoziciju (blenda i ISO). Dok menjate brzinu zatvarača
moraćete da menjate jedan ili oba navedena elementa da biste kompenzovali
promenu brzine zatvarača.
 Na primer, ako povećate brzinu zatvarača za jedan stop (na primer sa 1/125th na
1/250) vi u stvari smanjujete količinu svetla koja pada na senzor za pola. Da biste to
kompenzovali najverovatnije ćete morati da povećate blendu za jedan stop (na primer
sa f16 na f11). Druga alternativa je da izaberete veće ISO podešavanje (na primer sa
ISO 100 na ISO 400).

Digitalna fotografija - Blenda i čemu služi

Ako ovladate blendom imaćete pravu kreativnu kontrolu nad vašim fotoaparatom. Po mom
mišljenju podešavanje blende je glavni krivac za mnoge prelepe fotografije i mesto gde
nastaje razlika između jednodimenzionalne i višedimenzionalne slike.

Šta je blenda?

Blenda je veličina otvora objektiva u trenutku kada se pravi fotografija.

Kada pritisnete okidač na fotoaparatu u objektivu se otvara rupa koja omogućuje senzoru
fotoaparata da baci pogled na scenu koju fotografišete. Blenda koju podesite određuje
veličinu tog otvora. Što je veća rupa tim će više svetla pasti na senzor fotoaparata.

Blenda se meri u f-stopovima koji se definišu brojevima kao što su f-2.8, f-4, f-5.6, f-22 i tako
dalje. Prelaűenje sa jednog f-stopa na drugi za duplo poveáava ili smanjuje veliéinu otvora na
objektivu, a samim tim i koliéinu svetla koje ulazi u fotoaparat. Imajte na umu da promena u
brzini zatvarača (brzina fotografisanja) takođe za duplo smanjuje ili povećava količinu svetla
koja pada na senzor fotoaparata. To znači da ako povećate blendu a smanjite brzinu
zatvarača ili obrnuto vi ćete pustiti istu količinu svetlosti - što može da se pokaže kao veoma
praktično u radu na terenu.

Jedna od stvari koja lako zbuni mnoge nove fotografe je da se velika blenda (gde puno svetla
ulazi unutra) označava malim brojevima a mala blenda (gde ulazi malo svetla) se označava
velikim brojevima. To znači da broj f/2.8 označava mnogo veću blendu od broja f/22.
Međutim nakon malo prakse navići ćete se na ovu nedoslednost.

Dubina polja i blenda

Promena blende na različite načine utiče na krajnji rezultat na vašoj fotografiji ali je svakako
najbitnija promena dubine polja.

Dubina polja (na engleskom Depth of Field, ili skraćeno DOF) određuje koliki deo snimka će
biti u fokusu. Velika dubina polja znači da će veći deo vaše fotografije biti u fokusu bez obzira
da li se nalazi blizu ili daleko od fotoaparata.
Mala ili plitka dubina polja znači da će samo deo fotografije biti u fokusu a ostatak će biti
mutan (kao na slici dole).

Blenda ima veliki uticaj na dubinu polja. Velika blenda (to je manji broj) će smanjiti dubinu
polja dok će mala blenda (to je veći broj) dati veću dubinu polja.

Najlakše ćete izbeći zbunjivanje ako zapamtite da mali broj daje mali DOF (dubina polja) a
veliki brojevi daju veliki DOF.

Blenda i stilovi fotografija

Neki stilovi fotografija zahtevaju veliku, tojest malu dubinu polja.

Na primer, u većini fotografija pejzaža fotografi će izabrati mali otvor blende (veliki brojevi).
To će obezbediti da sve, od prednjeg plana pa do horizonta, bude u fokusu (kao na slici dole).
Sa druge strane u portretnoj fotografiji veoma lepo izgleda kada je subjekat u fokusu ali se
iza njega nalazi lepa mutna pozadina (slika dole). Na taj način osigurali ste da se subjekat
nalazi u glavnoj fokalnoj tački i da ga ostali elementi u fotografiji ne ometaju. U ovom slučaju
izabrali biste veliku blendu (mali broj) kako biste dobili malu dubinu polja.

Makro fotografija skoro po pravilu koristi velike blende koje obezbeđuju da subjekat u
fotografiji potpuno zaokupi pažnju posmatrača dok je ostatak fotografije potpuno izbačen iz
fokusa.

Digitalna fotografija - Ravnoteža beline i čemu služi?

Ravnoteža beline je aspekt fotografije koji mnogi vlasnici digitalnih fotoaparata ne razumeju
ili ne koriste – ali to je nešto što je vredno naučiti pošto može da ima veliki uticaj na
fotografije koje snimate.

Dakle, za one koji su izbegavali razmatranje ravnoteže beline – dozvolite mi da vam je

predstavim. Obećavam da ću ovaj pojam objasniti što je jednostavnije moguće.

Najjednostavnije – osnovni razlog za postojanje ravnoteže beline je da vam obezbedi da

dobijete što je moguće tačnije boje u slici.

Kako je uopšte moguće da ne dobijete ispravne boje u fotografijama?

Možda ste primetili kada ste pregledali fotografije nakon snimanja da ponekad slike mogu da
se pojave u narandžastim, plavim, žutim i drugačijim nijansama – iako je golom oku scena
izgledala prilično normalno. Razlog je taj što različiti izvori svetla na fotografiji imaju
različite “boje” (ili temperaturu). Fluoroscentno osvetljenje daje plavičaste nijanse
fotografijama dok volframsko osvetljenje (sijalice) fotografijama daje žućkastu boju.
Raspon različitih temperatura se kreće od veoma hladnog svetloplavog neba pa sve do veoma
toplog žutog svetla sveće.

Generalno gledano mi ne primećujemo ove razlike u temperaturi zato što im se naše oči
automatski prilagođavaju. Beli list papira će nama uvek izgledati belo osim ako temperatura
svetla nije previše ekstremna. Međutim, digitalni fotoaparat nije dovoljno inteligentan da
ova podešavanja automatski uradi, zato ćemo ponekad trebati da mu kažemo kako da tretira
određena osvetljenja.

Dakle, za hladnije (plavo ili zeleno) svetlo reći ćete fotoaparatu da napravi toplijom scenu
koju snimate a za toplije svetlo reći ćete mu da ohladi scenu koju snimate.

Podešavanje ravnoteže beline

Različiti digitalni fotoaparati imaju različite načine podešavanja ravnoteže beline tako da
ćete trebati da pogledate uputstvo digitalnog fotoaparata da biste saznali proceduru za njeno
podešavanje. Potrebno je naglasiti sledeće: mnogi digitalni fotoaparati imaju automatske ili
poluautomatske režime koji će vam pomoći da brzo podesite ravnotežu beline.

Unapred definisana podešavanja ravnoteže beline

Evo nekih osnovnih podešavanja ravnoteže beline koje ćete pronaći u skoro svakom
digitalnom fotoaparatu:

 Auto – ovo je podešavanje u kojem fotoaparat pravi najbolju pretpostavku o ravnoteži

beline od jednog snimka do drugog. Ovo podešavanje radi dobro u većini situacijama
ali svakako treba da ispitate njegovu efikasnot u različitim svetlosnim uslovima.
 Tungsten – ovaj režim je obično označen sa malom sijalicom i koristi se za snimanje u
zatvorenom prostoru, naročito pod volframskim osvetljenjem (kao što je sijalica). Ovo
podešavanje hladi boje na fotografijama.
 Fluorescent – ovo podešavanje kompenzuje “hladno” svetlo fluorescentnog osvetljenja
i ugrejaće snimke.
 Daylight/Sunny – nemaju svi fotoaparati ovo podešavanje zato što ono podešava
snimanje na “normalno” podešavanje ravnoteže beline.
 Cloudy – ovo podešavanje otopljuje boje scene malo više nego “daylight” režim.
 Flash – blic fotoaparata može da da prilično hladno svetlo tako da ćete sa uključenim
Flash WB režimom videti da će boje u snimcima biti malo toplije.
 Shade – osvetljenje u senkama je obično hladnije (plavlje) nego kada snimate na
direktnom suncu tako da će ovaj režim malo ugrejati stvari.

Ručna podešavanja ravnoteže beline

U većini slučajeva možete da dobijete prilično tačne rezultate pomoću gore navedenih
unapred definisanih podešavanja ravnoteže beline – ali neki digitalni fotoaparati vam
omogućavaju da ručno podesite ravnotežu beline.

Način na koji se koriste ova podešavanja variraju malo između modela ali je suština u tome
da kažete fotoaparatu kako treba da izgleda bela boja u snimku tako da on ima referentnu
tačku za utvrđivanje izgleda ostalih boja. To možete da uradite tako što ćete kupiti belu (ili
sivu) karticu koja je specifično dizajnirana za ovaj zadatak i staviti je u scenu koju snimate.
Zatim pratite proceduru ručnog podešavanja ravnoteže beline kako biste pod bilo kojim
svetlosnim uslovima dobili verne boje.
Digitalna fotografija - ISO i čemu služi?

U tradicionalnoj filmskoj fotografiji ISO (ili ASA) je označavao koliko je film osetljiv na
svetlo. Ova osetljivost se merila brojevima. Mogli ste da ih vidite na svakom filmu kao
brojeve 100, 200, 400, 800 i tako dalje. Što je broj bio manji, tim je osetljivost filma na
svetlost bila manja a i zrno u fotogafiji je takođe bilo manje.

U digitalnoj fotografiji ISO meri osetljivost senzora fotoaparata na svetlo. Ovde važe isti
principi kao i u tradicionalnoj filmskoj fotografiji - što je manji broj tim je fotoaparat manje
osetljiv na svetlo i zrno u snimku je manje. Veća ISO podešavanja se generalno koriste u
slabo osvetljenim scenama kako bi mogli da koristimo veće brzine zatvarača. Na primer ako
fotografišemo sportski događaj u zatvorenom prostoru i želimo da zamrznemo akciju pod
slabim svetlom. Međutim za to plaćate cenu sa većim šumom u fotografiji.

ISO podešavanje od 100 se smatra normalnim i u većini slučajeva će vam dati prelepe i sjajne
slike bez ili sa veoma malo šuma. Na slici dole možete da vidite fotografiju sa niskim ISO
podešavanjem.

Većina ljudi koristi svoje fotoaparate u ‘Auto Mode’ režimu rada u kojem fotoaparat sam
određuje ISO osetljivost u zavisnosti od situacije u kojoj fotografišete. Pri tom fotoaparat će
probati da drži ISO podešavanje na najmanjoj mogućoj vrednosti.

Ako namerno sami izaberete odgovarajuće ISO podešavanje primetićete da to utiče na

veličinu otvora blende i brzinu zatvarača koji su potrebni da biste dobili dobro eksponiranu
fotografiju. Na primer, ako povećate ISO osetljivost sa 100 na 400 videćete da možete da
koristite veće brzine zatvarača i manje otvore blende i da dobijete dobro eksponiranu
fotografiju. Na slici dole možete da vidite fotografiju sa visokim ISO podešavanjem.
Kada birate odgovarajuće ISO podešavanje postavite sebi sledeća pitanja:

 Svetlosni uslovi - Da li je subjekat koji fotografišem dobro osvetljen?

 Zrno - Da li želim fotografiju sa više šuma ili sa manje šuma?
 Stativ - Da li ću koristiti stativ ili ne?
 Aktivnost subjekta - Da li se subjekat pomera ili ne?
 Ako u sceni ima dovoljno svetla, a ja želim malo šuma, koristim stativ i moj subjekat
se ne pomera, ja ću koristiti najniže moguće ISO podešavanje.
 Međutim, ako je mračno, ja namerno želim zrnastu fotografiju i nemam stativ i/ili
subjekat se pomera, ja ću morati da povećam ISO osetljivost kako bih mogao da
koristim veće brzine zatvarača i dobijem dobro eksponiranu fotografiju.

Naravno, kao što sam već pomenuo, povećanje ISO osetljivosti dovodi do pojave više šuma u
fotografijama.

U situacije u kojima ćete morati da povećate ISO podešavanje spadaju:

 Sportski događaji u zatvorenom prostoru gde se vaš subjekat brzo pomera i svetlosni
uslovi nisu najbolji.
 Koncerti koji su slabo osvetljeni i na kojima ne smete da kroistite blic.
 Umetničke galerije i crkve u kojima je zabranjeno koristiti blic i koje su generalno
gledano slabo osvetljene.
 Rođendanske proslave na kojima fotografisanje pomoću blica scene gašenja sveća u
prijatnom ambijentalnom svetlu može samo da uništi fotografiju. Povećanje ISO
osetljivosti će vam omogućiti da savršeno uhvatite atmosferu događaja.

Digitalna fotografija - Da li su megapikseli stvarno važni?

Kod kupovine digitalnog fotoaparata, megapikseli su ono što proizvođači i trgovci najviše
ističu, ali postoje mnogo važniji faktori kvaliteta koje treba da uzmete u obzir.

Postoji velika šansa da ćete u bliskoj budućnosti kupiti digitalni fotoaparat, ako ga već niste
kupili. Mada je divno skočiti u vode digitalne fotografije, svakako treba da utvrdite kojim
kriterijumima ćete se voditi kod kupovine.

Analitičari i predstavnici prodaja u trgovinama i prodavnicama kao što su Future Shop i Best
Buy izgleda da se slažu da su megapikseli presudni za većinu potrošača. Glavna predrasuda
je da što je veći broj piksela, tim je bolji fotoaparat.

Iako će mnogi pomisliti da se ovde radi o fenomenalnoj marketinškoj prevari, prava istina je
da je to najotporniji mit u digitalnoj fotografiji.

Istina je da su veoma male šanse da ćete primetiti razliku u kvalitetu štampanih fotografija
veličine 4x6 inča koje su napravljene sa fotoaparatom od 5 megapiksela i sa fotoaparatom od
8 megapiksela. U stvari razliku nećete primetiti ni na štampanim fotografijama veličine 8x10
inča.

Objašnjenje megapiksela

Pikseli (skraćenica od picture elements) su tačke vizuelnih informacija od kojih se sastoji

slika, a svaki megapiksel označava milion tačaka. Dakle 8 megapiksela znači 8 miliona
piksela. Ovi pikseli se obično šire horizontalno a ne vetikalno kada se pikseli povećavaju, što
znači da će tipična fotografija pre postati šira nego viša. Najbolje ćemo to pokazati na
primeru fotoaparata od 5 megapiksela. On ima rezoluciju od 2608 x 1952 piksela, dok
fotoaparat od 8 megapiksela ima 3264 x 2448 piksela.

Kao što vidite, nije neka velika razlika.

Međutim, razliku ćete primetiti ako budete trebali da odsečete veći deo originalne fotografije,
zato što ekstra vizuelna informacija olakšava editovanje fotografija. Da ne govorimo o tome
da ćete imati mnogo više prostora za rad.

Ovo takođe važi za štampanje velikih formata. Fotoaparat od 10 megapiksela je idealan za

štampanje fotografije dimenzija 16x20 inča, sa veoma malim gubitkom vizuelnih
informacija. Probajte istu veličinu štampe sa manjim brojem piksela i možda ćete videti male
"pikselizacije" u slici. Fotografske laboratorije kažu da potrošači najviše traže slike veličine
8x10 inča ili 8.5x11 inča, dve veličine za koje je više nego dovoljan bilo koji digitalni
fotoaparat. Izgleda da većina onih koji naručuju fotografije u fotografskim laboratorijama
neće suviše često tražiti fotografije odštampane u velikom formatu.

Pored toga što prosečna osoba najverovatnije nikada neće štampati tako velike formate,
razmislite kada ste poslednji put videli odštampanu fotografiju veličine 20x24 inča. Koliko
ste daleko stajali od nje? Da li ste joj prišli bliže kako biste utvrdili njenu oštrinu?

Velike su šanse da ste stajali na dosta velikoj udaljenosti, jer je fotografija izgledala dobro sa
mesta na kojem ste stajali. A to je ono što je najbitnije, zar ne?

Istina je da boje mnogo više privlače pažnju od oštrine fotografije. To možete i sami da
proverite kući tako što ćete ukloniti boju iz fotografije u Photoshopu i odštampati je.
Fotografija će biti oštra, ali nedostatak boje je ono što će je uništiti. Generalno gledano,
korekcija boja je važnija od oštrine za vizuelni utisak koji ostavlja fotografija, barem kada je u
pitanju štampa u velikim formatima.

Film ovde ima prednost u tom smislu da je on toliko skalabilan da se veliki formati mogu
raditi bez ikakvog gubitka. Film može da ima rezoluciju ekvivalentnu rezoluciji od 20
megapiksela, zato nije iznenađujuće da dve trećine profesionalaca još koristi film za
fotografisanje.

Isticanjerazlika

Razmislite o ovome: zašto su fotografije napravljene sa single-lens reflex (SLR)

fotoaparatima toliko bolje od fotografija napravljenih sa point-and-shoot fotoaparatima koji
imaju istu rezoluciju u pikselima? Razlog za to je što dobar objektiv na SLR fotoaparatu može
da obezbedi jasne detalje i odličan raspon tonova, a to je nešto što je mnogo teže postići sa
point-and-shoot fotoaparatima. Zato proizvođači jeftinih digitalnih fotoaparata pokušavaju
to da nadoknade sa digitalnim zumom. Međutim, za razliku od optičkog zuma, digitalni zum
treba pošto poto da izbegavate zato što on kompenzuje nedostatak dubine tako što
prevazilazi mogućnosti objektiva, što uništava kvalitet fotografije.

Digitalne fotografije su kombinacija objektiva i senzora, zato što objektiv hvata sliku a senzor
prikazuje vizuelnu informaciju na LCD ekranu. Neki digitalni fotoaparati imaju solidan
senzor ali slab objektiv, ili obrnuto. To je jedna od glavnih razloga zašto fotoparat od 5
megapiksela može da snimi bolje fotografije od fotoaparata veće rezolucije.
Boljefotografije,nebrojpiksela

Do sada u 2007. godini, veliki proizvođači fotoaparata su prestali sa trkom u megapikselima i

umesto toga su se koncentrisali na ono što je stvarno bitno: kreiranje boljih fotografija.

Dobre funkcije kao što je stabilizacija slike i dobijanje prirodnog osvetljenja koje vam
pomažu da ređe koristite blic su funkcije koje će vam stvarno pomoći da snimate bolje
fotografije. Sada kada je detekcija lica i redukcija šuma postala standard u point-and-shoot
digitalnim fotoaparatima, mogućnosti su još veće.

Sledeći put kada posetite prodavnicu elektronike ili fotografske opreme, pitajte za ove
funkcije koje će vam omogućiti da kreirate bolje fotografije, a zaboravite broj megapiksela.

Digitalna fotografija – Fotografisanje pejzaža

Kada sam prvi put dobio moj stari pouzdani Minolta SLR kao tinejdžer moja prva ljubav su
bili pejzaži. Ima nešto u tome da izađete u prirodu i prihvatite izazov da snimite nešto
neverovatno lepo. Možda to ima neke veze sa tim kakva sam ja ličnost – ali ja volim tišinu i
mir dok čekam savršen momenat za snimak, tražeći najbolju tačku predela a zatim gledam
način kako svetlo menja scenu u periodu od nekoliko sati.

Iako u poslednje vreme nemam dovoljno vremena za snimanje pejzaža koliko bih želeo –
voleo bih da vam dam nekoliko saveta koje sam ja naučio:

1. Maksimizirajte dubinu polja

Iako možda postoje situacije kada biste želeli da budete malo kreativniji i da
eksperimentišete sa malo manjom dubinom polja u fotografiji pejzaža – normalan pristup je
da obezbedite da u fokusu bude što je više moguće od scene. Najjednostavniji način da to
uradite je da izaberete malu blendu (veliki broj) jer što je manji otvor blende veća je dubina
polja na snimku.

Nemojte da zaboratite da manja blenda znači da manje svetla pada na senzor fotoaparata u
bilo kom trenutku vremena, što znači da ćete to morati da kompenzujete ili tako što ćete
povećati ISO ili tako što ćete smanjiti brzinu zatvarača (ili i kedno i drugo).

Napomena: Naravno postoje situacije kada možete da dobijete neke odlične rezultate sa
veoma malim DOF-om (Depth of Field) u fotografisanju pejzaža.

2. Upotrebite stativ

Kao rezultat manje brzine zatvarača koju ćete možda trebati da selektujete da biste
kompenzovali za mali otvor blende trebaćete da pronađete način da obezbedite da fotoaparat
bude potpuno miran u toku ekspozicije. U stvari čak i ako ste u mogućnosti da snimite sa
većom brzinom zatvarača upotreba stativa može da vam bude prednost. Isto tako razmotrite
upotrebu kabla ili bežičnog mehanizma za okidanje da biste obezbedili dodatnu mirnoću
fotoaparata.

3. Potražite tačku fokusiranja

Svi snimci trebaju neku vrstu tačke fokusiranja i pejzaži se ne razlikuju po tome – u stvari
pejzažna fotografija bez njih će završiti sa praznim izgledom i oko posmatrača će lutati
slikom bez mesta na kojem će moći da se zadrži.
Fokalne tačke mogu da imaju mnogo formi u pejzažima i mogu da budu u rasponu od zgrade
ili strukture, upadljivog drveta, formacije kamena ili stena, silueta i tako dalje.

O fokalnoj tački nemojte da razmišljate samo šta je ona već i gde je postavljate. Ovde bi
moglo da bude korisno pravilo trećina.

4. Razmislite o prednjem planu

Jedan element koji može da izdvoji vaš snimak pejzaža je da pažljivo razmislite o prednjem
planu snimka i da na njega postavite tačke od interesa. Ako to uspete da uradite daćete
onima koji posmatraju snimak da uđu u fotografiju i osećaj dubine snimka.

5. Razmotrite nebo

Još jedan element koji treba da razmotrite na pejzažu je nebo.

Većina pejzaža će imati ili dominantni prednji plan ili nebo – ako nemate jedno ili drugo
snimak može da bude prilično dosadan.

Ako je nebo neprikladno i dosatno nemojte da dozvolite da ono dominira na snimku i

postavite horizont u gornju trećinu snimka (ali se obavezno uverite da je prednji plan
interesantan). Međutim ako je nebo ispunjeno dramom i interesantnim formacijama oblaka i
boja dozvolite mu da zasija tako što ćete horizont postaviti niže.

Razmislite o poboljšanju neba ili u post produkciji ili pomoću upotrebe filtera (na primer
polarizacioni filter može da doda boje i kontrast).

6. Linije

Jedno od pitanja koje treba sebi da postavite dok snimate pejzaž je “kako da vodim pogled
onoga koji posmatra snimak?”. Postoji puno načina da to uradite (prednji plan je jedan) ali
najbolji načini da vodite pogled posmatrača su linije koje ih vode na slici.

Linije slici daju dubinu i veličinu i mogu da budu tema same fotografije tako što kreiraju šare
u snimku.

7. Kretanje u fotografiji
Kada većina ljudi razmišlja o pejzažima oni ih zamišljaju kao mirno, bezbrižno i pasivno
okruženje – međutim pejzaži su retko potpuno mirni a ako uspete da prenesete kretanje u
njima, dodaćete slici dramu, raspoloženje i tačke interesa.

Primeri – vetar u granama, talasi na plaži, voda koja teče preko vodopada, ptice koje lete
iznad glava, oblaci koji se pomeraju.

Snimanje kretanja generalno znači da treba da upotrebite manju brzinu zatvarača (ponekad i
od nekoliko sekundi). Naravno to znači da više svetla dolazi do senzora što znači da ćete
trebati da podesite manji otvor blende ili neku vrstu filtera ili čak da fotografišete u zoru ili
sumrak kada ima manje svetla.

8. Sarađujte sa vremenom

Scena može dramatično da se promeni iy jednog trenutka u drugi. Kao rezultat biranje
pravog vremena za snimanje je jako važno.

Mnogi fotografi početnici kada vide sunčan dan pomisle da je najbolje vreme da izađu sa
svojim fotoaparatom – međutim oblačan dan koji preti kišom mogao bi da vam da mnogo
bolju priliku za kreiranje slike sa prelepim tonalitetom. Radite sa varijacijama u vremenu
kao što su oluje, vetar, magla, dramatični oblaci, sunce koje sija kroz tamne oblake, duge,
zalasci sunca umesto da čekate sledeći sunčan dan sa lepim plavim nebom.

9. Radite u zlatnim satima

Veliki broj fotografa pejzaža uopšte ne snima u toku dana. Oni fotografiše uglavnom u zoru i
u sumrak zato što je svetlo tada najbolje i u to doba pejzaži zažive.

Ovi zlatni sati su odlični za pejzaže iz više razloga - od kojih nije zanemarljivo "zlatno svetlo"
koje se onda javlja. Drugi razlog je ugao pod kojim pada svetlo i njegov uticaj na scenu, u
kojima kreira interesantne šare, dimenzije i teksture.

10. Razmislite o horizontu

Ovo je stari savet ali dobar – pre nego što snimite pejzaž uve razmislite o horizontu, i to sa
dva apekta.
Da li je prav? – iako uvek možete da ispravite slike kasnije u postprodukciji lakše je ako ih
snimite kako treba.

Gde se on nalazi u kompoziciji? – prirodna tačka horizonta u kompoziciji su dve linije koje
označavaju trećine na slici (ili gornja trećina ili donja) a nikada ona u sredini. Naravno

pravila služe da bi se kršila ali imajte na umu da će pravilo trećina obično dati najbolji
rezultat.

11. Promenite tačku gledanja

Dovezite se do mesta gde želite da snimate, izađite iz automobila, uzmite fotoaparat,

uključite ga, podignite fotoaparat do očiju, malo rotirajte levo-desno, malo uveličajte i
snimite pre nego što se vratite u automobil da biste otišli na drugo mesto gde želite da
fotografišete.

Svi smo to radili, međutim ovaj proces generalno ne vodi do “vau” snimaka koji većina nas
traži.

Odvojite malo više vremena za svoje snimke, naročito na pronalaženje interesantnije tačke
gledišta sa koje snimate. To može da obuhvata pronalaženje drugog mesta sa kojeg ćete
fotografisati, zatim promenu ugla snimanja, što možda znači da treba da legnete na zemlju
da biste snimili fotografiju ili da pronađete višlju tačku sa koje ćete snimiti fotografiju.

Istražite okruženje i eksperimentišite sa različitim tačkama pogleda i možda ćete pronaći

nešto zaista jedinstveno.

Digitalna fotografija - Fotografisanje prirode

U čemu je tajna fotografisanja prelepih fotografija prirode? U ovom članku daćemo vam
nekoliko saveta koji će vam pomoći da počnete da se razvijate kao fotograf i vremenom
postanete majstor za fotografisanje prirode.

Naučite da vidite svetlo

Tražite interesantne kombinacije boja, svetla, senki i tekstura. Najbolje svetlo je obično
jutarnje svetlo (toplije, žuto), zatim svetlo u kasno popodne, ili u sumrak (toplije sa crvenim
nijansama). Sredinu dana karakterišu guste senke i jak kontrast sa kojima senzori
fotoaparata teško izlaze na kraj. Ako je pejzažna fotografija vaša velika strast, naučiti videti
svetlo je najvažniji talenat, tojest veština koju treba da razvijete.
Probajte nove perspektive

Približite se cvetu ili kori drveta, možda samo na nekoliko inča. Pogledajte gore, pogledajte
dole. Jedno važno pravilo je da uvek pogledate iza sebe, jer ponekad je najbolja fotografija
ona pored koje ste prošli, ali ste je videli sa pogrešne strane. Zamrznite kretanje vodopada sa
velikim brzinama zatvarača, ili ga zamutite sa sporim.

Neka glavni subjekat ne bude uvek u centru fotografije. Primenjujte pravilo trećina,
postavljajući subjekat fotografije u levu ili desnu trećinu kadra.

Kada fotografišete pejzaže, dajte fotografiji dubinu tako što ćete uključiti u sliku kako bliske
tako i udaljene objekte. Time ćete dobiti bolji osećaj veličine. Pronađite situacije u kojima
bliski objekti obuhvataju udaljene objekte. Ne zaboravite da koristite stativ u ovim
situacijama. To će vam omogućiti da koristite najmanju moguću blendu, kako biste dobili
najveću dubinu polja.

Približite se subjektu koliko je to moguće

Kada kažem da se približite mislim na to da se približite sasvim blizu. Još bliže. Ispunite
scenu sa subjektom. Lako je biti daleko od subjekta, ali je teško prići veoma blizu. Kada ste u
dilemi, priđite bliže. Mnogi početnici su šokirani kada vide svoje prve fotografije divljih
životinja. Životinje koje su oni snimili nakon dugog i bolnog praćenja su male tačke koje se
jedva prepoznaju.

Međutim, često ne postoji nikakva šansa da se ispuni scena sa subjektom bez dobrog telefoto
objektiva. Takođe može da se desi da ste mogli da priđete bliže ali niste. Zašto? Prvo, niste
uspeli da identifikujete životinju. Malo sivog u moru zelenog... o pa to je nosorog u travi! A
kada ste napokon videli životinju ona vam je skroz zaokupila pažnju. Blokirali ste sve opažaje
oko nje i videli ste samo nju. Ali fotoaparat ne može to da uradi. On pokazuje stvari
onakvima kakve su, bez ikakvih ulepšavanja. Takođe treba da imate u vidu da kada
fotografišete određenu scenu, vi je u stvari smanjujete. Na primer, kada vidite pticu veličine
4 inča, ona će biti velika samo 1/4 inča u standardnoj štampi. To svakako neće ostaviti isti
utisak kao fotografije koje ste videli u časopisima. Zašto? Zato što profesionalni fotografi
toliko priđu životinjama da mogu da naprave štampu koja je veća od samog života. Blizina je
ono što impresionira posmatrača.
Kako da priđete tako blizu? Tajna je delom u strpljenju a delom u tehnici. Telefoto objektiv je
obavezan deo opreme. Za profesionalne fotografije divljih životinja, trebaće vam najmanje
400 mm., 500 mm. ili 600 mm. telefoto objektiv. Ovi objektivi su nedostižni za većinu, jer su
ekstremno skupi. Ali telefoto objektiv od 200 mm. može da da dobre rezultate kod
fotografisanja jelena i drugih većih životinja. Ali za manje životinje, 200 mm. nije dovoljno.

Trebaćete da stegnete kaiš jedno vreme ako želite da kupite telefoto objektiv od 300 mm. ili
još veće žižne daljine.

Pored svega navedenog, mnogi fotografi koriste kamuflirana skloništa. To može da bude
šator, zid od kamuflažnog materijala, kola, pa čak i prozor. Cilj je da divlje životinje same
dođu do fotografa..

Jedan izuzetak od pravila blizine je fotografisanje pejzaža. Dok telefoto objektiv može da vam
da interesantnu fotografiju planine ili potoka iz blizine, širokougaoni objektiv će najvernije
odslikati ono što vidite. Vi ste sposobni da jednim pogledom obuhvatite ceo pejzaž, ali vaš
fotoaparat može da obuhvati samo jedan njegov deo.

Koristite stativ gde god možete

Ovo je savet koji većina početnika ignoriše, ali vi nemojte. Kada se početnici u fotografiji
sretnu, glavne prepirke se vode oko toga koja tela fotoaparata su najbolja. Profesionalci se
prepiru oko toga koji stativi i glave su najbolji.

Nosite stativ sa sobom svaki put kada fotografišete. Mnogi telefoto objektivi ne mogu da se
drže mirno bez stativa. Telefoto objektivi takođe dovode do gubitka dela svetlosnih
mogućnosti, tako da ćete često trebati da koristite manje brzine zatvarača. Na brzinama
zatvarača čije su vrednosti manje od fokalne dužine vašeg objektiva (na primer, 1/50 sekundi
sa objektivom od 50 mm. ili 1/200 sekundi sa objektivom od 200 mm.), vi rizikujete da
dobijete mutne fotografije. Takve greške možete da minimizirate tako što ćete prisloniti
fotoaparat na nepokretne objekte kao što je stena ili drvo, ali to će vam dati samo jedan stop
sporiju brzinu zatvarača nego u standardnoj situaciji.

Za početnike, bilo koji stativ će biti dobar. Ali što je stativ lakši, tim su veće šanse da ćete ga
poneti sa sobom. Američki fotografi prirode često nose teške stative, ali to rade samo zato što
su kola za njih produžeci njihovog tela. Na mestima gde morate da idete peške, trebaće vam
lagani tripod..

Putujte koliko god možete

Najbolje prilike za fotografisanje se pojavljuju samo u određeno doba godine. Zato budite
spremni da putujete, da fotografišete svako mesto u vreme kada su prilike najbolje. Iako ćete
možda želeti ponovo da odete u određeno mesto ali u drugo doba godine, kako biste kreirali
reprezentativniji portfolio, postarajte se da prva poseta bude u najbolje vreme za
fotografisanje.

Snimajte puno fotografija

Većina ozbiljnih fotografa prave veći broj fotografija istog subjekta, probajući trazličite
uglove i ekspozicije. Sa današnjim digitalnim fotoaparatima, snimanje vas ne košta ništa.
Kada prebacite slike na računar, izdvojte nekoliko najboljih, a ostale možete da poklonite
lokalnom klubu ljubitelja prirode, ili nešto slično. Da biste mogli puno da fotografišete uvek
nosite i dopunske memorisjke kartice sa sobom.
Vodite beleške

Kao i kuvanje, ako ne možete da zapamtite recept koji ste koristili kada vam je uspeo
specijalitet, onda nikada nećete naučiti dovoljno da ga ponovo napravite. Srećom, digitalni
fotoaparati beleže sve bitne podatke, kao što je ekspozicija, ravnoteža beline, blenda i slično,
tako da možete kasnije da ih proučite.

Vežbajte rad sa fotoaparatom

Vežbajte rad sa fototaparatom sve dok on ne postane produžetak vašeg tela, tojest vaša druga
priroda. Mnoge prilike u fotografiji prirode, i uopšte u fotografijia, kratko traju. Nećete biti
sretni ako propustite odličan snimak samo zato što niste mogli da se setite gde se isključuje
automatsko podešavanje ekspozicije. Zato nemojte da ograničite vašu fotografiju samo na
prirodu; koristite vaš fotoaparat gde god i kad god vam se pruži prilika. Venčanja (ne vaše)
su dobro vreme za vežbanje vaših instikata i refleksa.

Uživajte u vašoj fotografiji

Nemoje da se toliko zanesete fotografijom da zaboravite da uživate u onom što vidite.

Fotografija je slaba zamena za to što ste tamo, zato uživajte u lepotama oko sebe. Neka
fotografija bude deo zabave i uživanja, a ne krajnji cilj (osim ako ste profesionalni fotograf).
Kako budete napredovali u radu, tako ćete sve više da delite vaša iskustva i zapažanja sa
drugima photo.net-ove Nature Photography stranice nude najbolje resurse na Internetu.

Čitajte knjige

Postoji mnogo dobrih knjiga o fotografisanju prirode. Nemojte da se libite da ih kupite, pošto
će vam pružiti mogućnost da sagledate fotorafisnaje pejzaža iz perpektive drugih fotografa i
saznate nove "cake".

Fotografisanje portreta

Portreti se mogu fotografisati na različite načine. Najveći problem je kako pronaći onu pozu i
onaj pogled i izraz lica koji će od običnog portreta napraviti izuzetnu umetničku fotografiju.
Ključ je u tome da prepoznate subjekt fotografisanja kao individuu i da pronađete pozu koja
je savršena za nju ili njega. Da biste je pronašli morate da eksperimentišete. Ovde ću navesti
glavne korake koje ja koristim kod fotografisanja portreta a koji mi omogućuju da dobijem
širok dijapazon poza, izraza i uglova snimanja, što znatno povećava šanse da se dobije barem
jedna izuzetna fotografija.

1. Postavite osobu u stolicu sa telom okrenutim na jednu stranu. Ne baš pod pravim
uglom u odnosu na vas ali blizu njemu.
2. Podiginite fototaparat u nivo očiju subjekta (fotoaparat treba da bude na stativu) i
počnite sa razumno uzanim kadrom (ja koristim objektiv od 85 85mm)
3. Neka subjekt okrene glavu prema vama - ali ne skroz do kraja
4. Neka okrenu pogled prema vama sve dok ne gledaju direktno u fotoaparat
5. Snimite fotografiju

Na slici dole možete da vidite kakvu pozu treba da zauzme subjekat.

Kada ste dobili ovakvu fotografiju, možete da počnete da eksperimentišete sa fotografijama
na nekoliko različitih načina. Negde u toku ove ekspermientalne faze naletećete na tip
fotografije koji savršeno odgovara osobi koju snimate.

Eksperimentisanje može da se sastoji u sledećem:

 Različiti izrazi lica - ozbiljno, nasmešeno, napeto, smeje se, seksi pogled
 Promena ugla glave - neznatna promena ugla glave može da ima ogroman uticaj
 Različita kadrirajna - snimanje glave, gornji deo tela i čitava osoba
 Različiti formati - landscape/portrait
 Različiti uglovi snimanja - Podizanje fotoaparata tako da subjekt gleda prema gore
može da doda osećaj ranjivosti, dok spuštanje fotoaparata tako da subjekat gleda
prema dole može da stvori utisak moći i snage subjekta
 Pogled koji nije usmeren u fotoaparat - Ja više volim da snimam portrete u kojima
osoba gleda u fotoaparat - ali ponekad ako subjekat gleda negde u daljinu može
dramatično da poboljša fotografiju
 svetlo - Ja volim da snimam sa svetlom koje izgleda prirodno, ali promena direkcije i
intenziteta svetla može da ima veliki uticaj
 nove poze - Kada se subjekat opusti možete da počnete da isprobavate šta im
odgovara i da probate nove poze. Zarotirajte ih da direktno gledaju u fotoaparat, neka
unesu ruke u kadar, neka gledaju iza stolice i tako dalje.
 Dodatna oprema - Ne treba da koristite previše predmeta. Tek pri kraju možete da ih
unesete u portretnu fotografiju ali samo ako dodaju nešto ekstra u nju.

Iako početna tačka koju smo naveli nije najkreativnija, ona vam daje pouzdan i upotrebljiv
snimak. Takođe ona pomaže subjektu da se opusti sa vama pre nego što počnete da snimate
kreativnije fotografije i eksperimentišete.

Ulična fotografija

Ako razmišljate o tome da se bavite uličnom fotografijom, morate da imate u vidu jednu
stvar. Ulična fotografija je sasvim drugačija od pejzažne fotografije. Pejzažna i ulična
fotografija ne bi mogli više da se razlikuju. Za razliku od pejzažne fotografije, ulica se nalazi u
stalnom previranju, i momenti kao stvoreni za predivne fotografije nastaju i nestaju za
nekoliko sekundi.

U ovom članku podeliću sa vama nekoliko saveta i uvida u uličnu fotografijua, u slučaju da
poželite sami da je isprobate.
Zašto ulična fotografija fascinira ljude?

Za razliku od fotografija pejzaža, ulična fotografija nam daje mogućnost da budemo svedoci
prolaznog trenutka u nečijem životu. Fotograf zamrzava vreme i dokumentuje urbani život.
U suštini, dobra ulična fotografija nam priča priču. Fotografija postaje prozor kroz koji mi
možemo da doživimo taj momenat.. Stil fotografisanja je veoma sličan dokumentarnoj
fotografiji, gde se fotografu opraštaju greške (zamućenje, iskošenost, ometajući elementi)
dok mu je pažnja usmerena na akciju, čineći nemogućim podešavanje svega pre
fotografisanja.

Izazovi
Najveći izazov u ovom fotografskom stilu je da pratite akciju i reagujete brzo. Treba da
budete potpuno svesni svega što se dešava oko vas, pošto ste deo scene. Vi u određenom
stepenu stupate u interakciju sa subjektima (što manje to bolje, pošto ne želimo da budu
svesni fotoaparata). Scene nastaju u sekundi i isto tako brzo i nestaju. Vaš fotoaparat i vi
treba da budete spremni i reagujete pre nego što subjekat i shvati šta se dešava.

Istovremeno treba neprestano da tražite interesantnu akciju. Gde se nešto dešava? Ko su

interesantni ljudi?

Jednostavno okidanje na ljude neće dati rezultate (osim ako ljudi sami po sebi nisu vreoma
interesanti). Pričanje priče pomoću fotografija brze akcije predstavlja pravi izazov.

Ako ste kao ja, onda će vam glavni problem biti da prevaziđete sopstvenu stidljivu prirodu.
Treba imati petlju da se priđe nekom sa SLR-om i okine mu se u lice (srećom, moj Nikon
D40 je prilično tih). Zato je najbolje da koristite telefoto objektive, jer ćete tako moći sa
bezbedne udaljenosti da snimate sve oko sebe. Međutim, vremenom ćete uvideti da vas ljudi
uglavnom neće uopšte primećivati, čak i ako ste natovareni fotoaparatim i pokazujete
primetno interesovanje za njih. Neverovatno, ali za većinu ljudi bićete nevidljivi. Nemojte se
iznenaditi ako se budete osećali kao duh.

Neki ljudi će biti svesni onoga što pokušavate da uradite, ali vi im se samo nasmešite ili
nastavite da gledate i fotografišete u pravcu iz kojeg su došli. Niko se neće naljuti ili vas
preko pogledati, a neki će čak i tražiti da ih fotografišete.

Ono što je bitno je da ćete za 95% prolaznika biti nevidljivi, kao deo scene ili mala
neprijatnost.

Podvodna fotografija

U ovom članku saznaćete koji su osnovni koraci koje treba da ispoštujete da biste mogli da se
bavite podvodnom fotografijom.

Korak 1 Pronađite fotoaparat koji će biti dovoljno čvrst da izdrži i jače vremenske
nepogode. Iako fotoaparati od firme Instamatics daju solidne rezultate, Nikonos sistem,
dizajniran da radi na dubinama od 165 feet-a, nudi najveći raspon mogućnosti za ozbiljnog
podvodnog fotografa

Korak 2 Izaberite kućište koje će da izoluje fotoaparat od vode.

Korak 3 Priključite blic (koji takođe treba da bude izolovan unutar kućišta) na fotoaparat.

Korak 4 Procenite uslove pod vodom pre nego što zaronite i podesite blendu i brzinu
zatvarača pre nego što uđete u vodu.

Korak 5 Upotrebite doblicavanje da biste posvetleli podvodne subjekte na malim

rastojanjima. Čak i sa velikim blicem, svetlost neće moći da dosegne dalje od 12 feet-a.

Korak 6 Upotrebite crveni filter da biste korigovali ravnotežu boja pod vodom. Birajte
gustinu blica prema dubini na kojoj ćete fotografisati. Generalno pravilo glasi da treba da
dodate 12 kolornih jedinica na svaka 3 feet-a.

Korak 7 Uglavite fotoaparat između stena kako biste ga stabilizovali za duže ekspozicije u
lošim svetlosnim uslovima.

Korak 8 Koristite pištolj za blic sa polarizacionim filterom i polarizacioni filter na objektivu

vašeg fotoaparata da biste neutralizovali sitne čestice u vodi koje odbijaju svetlo.

Korak 9 Koristite malu osetljivost (25 do 64 ISO za kolornu i 125 ISO za crno belu
fotografiju) za snimke iz blizine i veliku osetljivost za fotografisanje na postojećem svetlu ili
na udaljenosti pomoću blica.

Saveti i upozorenja

 Vreme između 11 sati prepodne i 2 sata posle podne je najbolje za fotografisanje bez
blica.
 Fotografisanje subjekata pod vodom tako da su vam leđa okrenuta ka suncu će dovesti
do toga da će subjekat izgledati relativno svetao u odnosu na tamniju pozadinu
duboke plave vode. Da biste uhvatili zrake sunca sa subjektom kao siluetom, okrenite
se prema suncu.
 Podvodni život je uglavnom najaktivniji u plitkim vodama blizu strmih stenovitih
obala, koralnih sprudova, atola i u blizini plimnih struja.
 Olupine brodova su idealno mesto za pronalaženje i fotografisanje riba..
 Fotografišite u pećinama sa blicom da biste i pozadinu dodali vašem subjektu.
 Fotografisanje riba iz blizine je najbolje raditi noću kada su ribe lenje i manje
pokretljive.
 Koristite širokougaoni objektiv i približite se subjektu kada su loši svetlosni uslovi.
 Magenta filteri vraćaju ravnotežu boja u zelenkastim vodama.
 Da biste iz blizine fotografisali opasni podvodni život, koristite telefoto objektiv.
 Obavezno vodite računa o vremenu dok ronite da biste izbegli probleme sa
dekompresijom.
 Pazite na opasnosti kao što su, ajkule, meduze i oktopodi.
 Pazite da se ne ogrebete na stenama i koralima ako skinete rukavice kako biste
komotnije radili sa fotoaparatom.

Digitalna fotografija - Pravilo trećina

Jedan od najpoznatijih principa fotografske kompozicije je "Pravilo trećina".To je jedna od

prvih stvari koje digitalni fotografi početnici nauče na časovima fotografije pošto ovo pravilo
predstavlja osnovu za dobro izbalansiranu; i interesantnu fotografiju.

Odmah da naglasim da su pravila tu zato da se krše i ako ignorišete ovo pravilo to ne znači da
će vaše fotografije automatski biti neizbalansirane i loše. Ali većina mudrih ljudi se slaže sa
mišljenjem da ako želite da kršite pravila prvo treba da ih naučite da biste ih kršili svesno i sa
određenom namerom.

Osnovni princip koji stoji iza pravila trećina je da zamislite sliku podeljenu na trećine (i
horizontalno i vertikalno) tako da dobijete devet jednakih delova (kao na slici dole).

Dok komponujete sliku u praksi vi ćete to uraditi u vašem umu dok gledate kroz tražilo ili na
LCD prikazu koji koristite za komponovanje fotografije.

Ova mreža koja vam se formirala u umu identifikuje četiri važne tačke u koje treba da
postavite one delove buduće fotografije koje želite da istaknete i koji treba da budu u fokusu
pažnje.

I ne samo to - pravilo trećina vam daje i četiri linije koje su odlične za pozicioniranje
elemenata u fotografiji.

Teorija kaže da ako postavite tačke interesovanja na preseku ovih linija ili duž njih vaša
fotografija će biti bolje izbalansirana i omogućiće posmatraču da prirodnije stupi u
interakciju sa njom. Mnogobrojne studije su pokazale da kada čovek gleda slike njegove oči
obično sasvim prirodno idu ka jednoj od tačaka preseka a ne ka centru fotografije. Pravilo
trećina je usklađeno sa ovim prirodnim načinom posmatranja slika.

Na slikama možete da vidite pravilnu upotrebu pravila trećina

Upotreba pravila trećina nekim fotografima dolazi sasvim prirodno ali većini je potrebno
malo vremena i prakse da bi im snimanje u skaldu sa ovim pravilom postalo druga priroda.

Dok učite da koristite pravilo trećina najvažnija pitanja koja treba sebi da postavite su:

 Koje su tačke interesnatne u ovoj fotografiji?

 Gde da ih namerno postavim?
Ponovo ističem da kršenje ovog pravila može da da izvanredne fotografije - zato kada naučite
da koristite ovo pravilo slobodno ga namerno kršite kako biste videli šta ćete dobiti za
rezultat.

I na kraju, imajte na umu pravilo trećina dok kasnije editujete fotografije. Alatke za
postprodukciju u prograima kao što su Photoshop vam omogućuju da opsečete i prekadrirate
fotografije tako da budu usklađene sa pravilom trećina. Uzmite vaše stare fotografije i
eksperimentišite sa njima da biste videli kakav uticaj ovo pravilo ima na njih.

Kako kvalitet svetla i veličina svetlosnog izvora utiču na kvalitet fotografije

Svetlost i kvalitet svetla predstavlja osnovu i suštinu svih odličnih fotografija. Veliki fotografi
znaju kako da čitaju svetlo i manipulišu sa njim tako da služi njihovim fotografskim
potrebama i ciljevima. Iako je manipulisanje svetlom izvan finansijskih i prostornih
mogućnosti većine fotografa, poznavanje kvaliteta svetla može jako da vam pomogne u vašoj
fotografiji. Kvalitet svetla je ključna razlika između odlične i prosečne fotografije. Danas ću
kratko da govorim o kvalitetu svetla koji zavisi od veličine svetlsonog izvora.

Softbox za kreiranje mekog difuznog svetla.

Generalno gledano, veći svetlosni izvor u odnosu na subjekt fotografisanja će dati mekše,
difuznije i kvalitetnij svetlo sa mekim senkama, mekim svetlim tonovima i malim
kontrastom u odnosu na manji svetlosni izvor. Manji svetlosni izvor će dati tvrđe,
kontrastnije svetlo koje daje oštro definisane senke, veći kontrast i velike površine svetlih
tonova i odsjaja. Veličina u odnosu na subjekat je ključna u ovoj tvrdnji.

Mnogi će pomisliti da je po ovome sunce idelan svetlosni izvor pošto je tako veliko. Međutim,
iako je fizički sunce veće od bilo kod drugog svetlosnog izvora, ono je veoma mali tačkasti
izvor svetla u odnosu na subjekat. Sunce kreira veoma jake, tvrde i usmerene senke i veoma
kontrasnte fotografije. Sa druge strane, oblačni dan daje veoma meko, ravnomerno svetlo sa
difuznim senkama. Oblaci se ponašaju kao difuzeri i postaju jedan ogromni svetlosni izvor u
odnosu na subjekat fotografisanja. Ako vas je ikada fotografisao profesionalni fotograf u
studiju, videli ste ovo u praksi. Najverovatnije su koristili velike kišobrane i soft boxove za
kreiranje difuznog svetla i velikih svetlosnih izvora. Ovakva oprema im omogućava da
kreiraju meko svetlo i senke koje nas toliko privlače u portretima.

Kako možete da primenite ovo znanje u vašoj fotografiji? Tražite velike svetlosne izvore kako
biste dobili manji kontrast i slike sa mekim svetlom a koristite manje svetlosne izvore za
fotografije u kojima želite da svetlo bude tvrdo i usmereno.
Meke, velike svetlosne izvore možete da vam pruži senka drveta, oblačno nebo, ili veliki
prozor, ili sa poluspuštenim roletnama, ili sa svetlom koje ne upada direktno. Male svetlosne
izvore daje blic i sunce.

Izađite napolje i probajte da primenite u praksi ovo što ste danas naučili. Fotografišite vaš
subjekat na svetlom, direktnom suncu i ponovo pod oblačnim nebom. Zapamtite, meko
svetlo nije uvek najbolje svetlo, ali ako znate kako da ga identifikujete i kada da ga koristite
siguran sam da ćete vrlo brzo početi da pravite kvalitetnije fotografije.

Digitalna fotografija - Isključite blic

Isključite blic. Fotografisanje pod postojećim svetlom može da kreira prelepe slike čak i ako
tehnički nisu savrđene. Ako postavite vaš fotoaparat na stativ i isključite blic, možete da
dobijete dobro eksponirane fotografije pod postojećim svetlom bez zamućenja nastalih usled
mrdanja fotoaparata koja nastaju kod malih brzina zatvarača.

Tokom dana, odgovarajuća tehnika fotografisanja može da da dobre slike i bez stativa i blica.
Noću, upotreba blica pod slabim svetlosnim uslovima često daje "jelen pod svetlima"
fotografije kod kojih je subjekat jako osvetljen a svuda okolo je tama. Upotreba manjh brzina
zatvarača sa isključenim blicem će omogućiti da i prednji plan i pozadina budu dobro
eksponirani, istovremeno omogućujući da sve boje u okolini budu verno snimljene na vašim
slikama. Sa toliko mnogo fotografskih tehnika, ovo zahteva malo prakse, ali kome još treba
razlog da izađe napolje i fotografiše!

Zapamtite, lagani stativi koji su pogodni za rad sa jeftinim fotoaparatima mogu jeftino da se
nabave, a njegova nabavka vam otvara mnogobrojne mogućnosti. Pročitajte uputstvo za vaš
fotoaparat kako biste saznali kako možete da isključite blic na njemu.

Digitalna fotografija - Kompenzacija ekspozicije

Kompenzacija ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućuje da korigujete

ekspoziciju koju je izmerio svetlomer fotoaparata. Obično ovaj raspon podešavanja ide od +2
do -2 EV u 1/3 koracima.

Preciznije rečeno vi možete da podesite ekspoziciju koju je izmerio svetlomer tako što ćete
reći fotoaparatu da dozvoli većoj količini svetlosti da uđe (pozitivna kompenzacija
ekspozicije) ili da smanji količinu svetlosti koja će da uđe (negativna kompenzacija
ekspozicije).
Tehnički gledano, vi možete da zapamtite izmerenu ekspoziciju, a onda se prebacite na
Manual (ručni) režim rada i ručno je podesite, tojest korigujete.

U zavisnosti od toga kako vaš fotoaparat izvodi kompenzaciju ekspozicije (i režima snimanja
koji ste izabrali), on može da podešava blendu dok brzinu zatvarača drži nepromenjenom,
zatim može da podešava brzinu zatvarača dok blendu drži nepromenjenom, ili može da
podešava i blendu i brzinu zatvarača. Na mom fotoaparatu, fotoaparat prvo koriguje blendu
dok brzinu zatvarača ne menja. Kada više ne može da koriguje blendu, onda počinje da
koriguje brzinu zatvarača.

Recimo da svetlomer izmeri brzinu zatvarača od 1/125 sekunde i blendu od F4.0.

Kada podesim fotoaparat na +1EV kompenzaciju ekspozicije, blenda se otvara za 1 f-stop (na
F2.8), dok brzina zatvarača ostaje nepromenjena (1/125 sekundi). Dakle ja sam namerno
podesio fotoaparat da preeksponira.

Kada podesim fotoaparat na -1EV kompenzaciju ekspozicije, fotoaparat zatvara blendu za 1 f-

stop (na F5.6), dok zadržava brzinu zatvarača koja je prvobitno podešena (1/125 sekundi).
Ovog puta ja sam namerno podesio fotoaparat da podeksponira.

Sigurno se pitate zašto bi bilo ko namerno hteo da preeksponira ili podeksponira fotografiju?
Zato što postoje situacije kada svetlomer vašeg fotoaparata može da se prevari.

Na primer, uzmimo situaciju u kojoj fotografišete subjekat u sceni koja je puna svetla (plaža
po sunčanom danu, ili scena gde je subjekat okružen snegom). U ovim situacijama, ako biste
koristili merenje svetlosti koje uzima prosek u čitavoj sceni, vaš fotoaparat bi mogao da bude
prevaren da izabere veliku brzinu zatvarača ili malu blendu (pod pretpostavkoma da je ISO
vrednost nepromenjena), što će za rezultat da da subjekat koji je podeksponiran. Međutim,
ako izaberete pozitivnu kompenzaciju ekspozicije, u sledećem snimku glavni subjekat će biti
dobro eksponiran - mada će okolina biti preeksponirana.

Drugi primer je scena u kojoj je okolina previše tamna, a fotoaparat određuje ekspoziciju
prema manjku svetlosti birajući malu brzinu zatvarača ili veliku blendu (pod pretpostavkom
da je ISO nepromenjen), što će za rezultat dati preeksponiranje. Biranjem negativne
kompenzacije ekspozicije vi ćete podeksponirati okolinu, ali će glavni subjekat biti dobro
eksponiran.

To su samo dve od mnogo situacija u kojima biranje pozitivne ili negativne kompenzacije
ekspozicije ima smisla. U stvari, mnogi fotografi koriste braketiranje ekspozicije kada
snimaju važnu scenu kako bi osigurali da će bar jedan snimak biti dobro eksponiran.
Napomena: Braketiranje ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućava da
napravite seriju od tri fotografije sa jednim okidanjem, gde će prva fotografija koristiti
izmerenu ekspoziciju, druga fotografija će koristiti pozitivnu kompenzaciju ekspozicije a
treća fotografija će koristiti negativnu kompenzaciju ekspozicije.

Na priloženim slikama možete da vidite praktičan primer primene pozitivne kompenzacije

ekspozicije.

KAKO DA snimate spontane fotografije

Sledećeg meseca imaćemo porodično slavlje, i kao i uvek očistiću prašinu sa mog Sony DSC-
F828 kako bih izigravala fotografa. Pored toga što ću trebati da kupim veću memorijsku
karticu da bih mogla da snimim što više visokorezolucijskih fotografija, takođe ću se truditi
da poboljšam svoje fotografske veštine. Nemam ništa protiv onih uobičajenih porodičnih
fotografija gde se svi skupe i poziraju. Te su lake za fotografisanje. Ono što želim da naučim
je kako da snimim lepe spontane fotografije koje kriju priču.

Moja veština snimanja spontanih fotografija nije na zavidnom nivou što je bio razlog da se
prijavim u Digital Photography School koja je upravo sastavila odličan vodič sa 11 saveta za
bolje spontane fotografije. Cilj je da objekat snimite dok je opušten, što često znači da oni
treba da budu nesvesni prisustva fotoaparata. Ali kako da to uradite?

Jedan način je da predvidite momenat. To znači ponavljate snimke i da pronađete najbolje

mesto za snimanje fotografija tako da ne treba često da menjate mesto. Isto tako napravite
fotografije ljudi koji nešto rade sa ili bez druge osobe na snimku. DPS kaže da snimanje
fotografija dok je subjekat fokusiran na nešto drugo ne samo da “dodaje energiju fotografiji,
već ih takođe stavlja u kontekst i daje element priče vašoj slici”. Oni predlažu da sačekate dok
oni stvarno ne zaborave na vaše prisustvo i potpuno se fokusiraju na ono što rade. Da biste
dodali element voajerizma, možda ćete želeti namerno da dodate nešto u pozadinu kao što je
okvir vrata ili krošnju drveta.
Takođe pronaći ćete i očigledne sugestije kao što su da ponesete fotoaparat svuda sa sobom,
koristite zum objektiv, snimate više fotografija u kontinualnom režimu snimanja, i isključite
blic. Ako se ne osećate prijatno što ste isključili blic zbog bojazni da ćete uništiti snimak,
onda prethodno vežbajte da biste se uverili da ćete dobiti fotografiju koja dobro izgleda. To
znači da ćete morati da istražite podešavanja fotoaparata, ponekad da upotrebite stativ ili da
postavite fotoaparat na ravnu površinu da biste dobili dobro osvetljene snimke.

Digitalna fotografija - Histogram i čemu služi

Fotoaparati imaju mnogo sistema za merenje osvetljenja... oni mogu da mere prosek na celoj
slici, mogu da mere osvetljenje samo u centru, zatim mogu da mere osvetljenje u području na
koje ste se fokusirali i tako dalje. Većina fotografa koristi samo ugrađeni svetlomer za
merenje osvetljenja scene. Međutim postoji i novi način koji nam omogućuje digitalna
tehnika a to je pregled histograma u Photoshopu.

Kako se pravilno čita histogram

Zamislite da fotografiju pretvorite u crno-belu, tako da sadrži informaciju samo o

osvetljenju. Zatim tačke podelite u 256 nijansi crno-bele: u prvoj tački su boje potpuno crne,
u zadnjoj potpuno bele, a one između imaju različite intetnzitete sive boje (od najtamnije do
najsvetlije). Zamislite sada da su te tačke nijansi postavljene u vertikalni položaj. Što je više
tačaka u svakoj nijansi to je vertikalni stub višlji. Te stubce složite tako da se na levoj strani
nalaze oni koji pripadaju crnim tačkama, a na desnoj oni koji pripadaju belim tačkama.
Između, naravno imate stubiće koji predstavljaju sive tonove, složene po svetloći sa leva na
desno. I dobili ste histogram!

Recimo, da su svi stupci prazni, osim jednog u sredini, to bi znači da je slika potpuno siva,
kao da ste slikali sivi list. Naravno u stvarnosti se to nikada neće dogoditi jer čak ni sivi list
nije svuda podjednako siv da ne bi susedni stupci odstupali za neku minimalnu vrednost.
Međutim može da se desi da su svi prazni osim skroz desnog ili skroz levog. Ako ste tako
malo osvetlili senzor da nijedna tačka nije dobila dovoljno svetlosti da bi postala barem malo
siva i sve točke su potpuno crne, onda će histogram da sadrži samo iz levi stubac. Ako je
nekoliko tačkica uspelo da dobije malo sivog tona, histogram će se pomakne udesno iako će
još uvek prevladavati crni ton. Nikakva računarska obrade nam neće omogućiti da dobijemo
informacije o delovima slike koji su snimljeni sa potpuno crnim tačkama. Svaka informacija
koja u histogramu dođe u prvi stupac je izgubljena. Isto, važi za sve informacije koje se
nalaze u zadnjem stupcu, tojest koje su potpuno bele. Zato uvek trebate da fotografišete tako
da su prvi i zadnji stupac prazni. Čak i ako je slika preeksponirana ili ili podeksponirana,
dokle god histogram nema stupaca na samim krajevima, vi možete da je korigujete.

Šta da radite ako ne možete da izbegnete prvi ili zadnji stupac?

Kod vrlo kontrastnih motiva, gde se određeni delovi slike nalaze u senci i neki drugi delovi su
izuzetno svetli, većina fotoaparata neće imati dovoljno veliki dinamički raspon da bi mogli da
zapišu sve informacije u sceni. U tom slučaju moraćete da odlučite koji deo slike vam je
najvažniji. Ako je najvažniji dio slike u senci, možete da žrtvujete deo najsvetlijih tonova.
Dakle žrtvujte onaj deo slike koji je manje važan ili koji ćete lakše popraviti kasnijom
obradom u Photoshopu. Naravno ovo ne važi za profesionalne digitalne fotoaparate koji
imaju veliki dinamički raspon i koji će u većini scena moći da uhvate sve tonove u sceni, ili
barem većinu.

Pravilno osvjetljenje za maksimalno čuvanje informacija

Uzmimo da scena nije previše kontrastna i da ste uspeli da snimite celokupnu dinamiku
slike. Gde mora da bude postavljen histogram? Više ka levoj, više ka desnoj strani, ili na
sredini?

Ako ste spremni da fotografiju naknadno obrađujete, treba tako da je snimite da histogram
bude pomeren do predzadnjeg stupca. Tako kada slikate sivi list, slikaćete ga tako da na slici
bude beo, ali ne apsolutno beo. Razlog za to je način na koji senzor digitalnog fotoaparata
beleži svetlo. On je drugačiji od načina na koji svetlost registruje naše oko. Oko, kao i većina
ljudskih čula radi logaritamski. Ako upalite jednu sijalicu i potom upalite još jednu,
primetićete veliku razliku. Mozak promene neće prepoznati kao "jedna sijalica više" već kao
"dvostruko više sijalica". Ako upalite 50 sijalica i onda upalite još jednu, razliku skoro nećete
ni primetiti. Zato što mozak nije prepoznao jednu sijalicu više već dva posto više. Mi zapravo
ne prepoznajemo apsolutne iznose već odnose. Tako su podešeni i otvor blende i ekspozicija
na fotoaparatu. Jedan korak svetlosti znači dvostruko više svetlosti.

Senzor radi na drugačiji način. On razliku između jedne i dve sijalice prepoznaje isto kao i
razliku između 100 i 101 sijalice. Zahvaljujući tome sivi list može vrlo precizno da se
fotografiše i svaki i najmanji prelaz u osvjetljenosti može da se zapiše. Mnogo više nego što
naše oko, monitor ili svetlomeri mogu da iskoriste.

Recimo da ste slikali nešto tamno i da ste pravilno osvetlili sliku na klasičan način i dobili
prazna prva četiri stupca. To znači da između najtamnije i najsvjetlije tačke ima najviše 64
međunivoa. To verovatno znači da je sivi list potpuno siv, bez ikakvog detalja, jer je potrebna
dosta velika razlika tonova za prelazak sa jednog nivoa u drugi.

Bolje bi bilo da smo sliku osvetlili tako da smo na histogramu zauzeli sve stupce osim
zadnjeg. Slika bi bila veoma svetla, ali u naknadnoj obradi (po mogućnosti u RAW formatu)
sliku možete da potamnite. Nakon pretvaranja slike u JPG format, imaćete još uvek 256
nivoa. Ako sliku iz RAW formata pretvorite u 16 bitni TIFF, još uvek imate svih 1024. I ako
10-bitni RAW format spustite i za čitavih 6 koraka, zadržaćete još uvek sve informacije o
svetlosti.

Veoma je važno da se pridržavate ovih pravila ako želite da kod dalje obrade određene tamne
detalje izvučete iz senki, jer će u suprotnom svaki svetlosni prelaz ići gore za više nivoa, što će
naše oko brzo primetiti.

Živi histogram
Neki kompaktni fotoaparati omogućavaju da histogram već vidite u tražilu, pre nego što
fotografišete. To je vrlo korisna mogućnost koje za sad na profesionalnim DSLR
fotoaparatima još nema. S' obzirom na to da je Olympus predstavio ogledalski refleksni
fotoaparat kod kojeg možemo da gledamo sliku na ekranu kao i kod kompaktnih fotoaparata,
siguran sam da će se takva vrsta histograma pojaviti i kod drugih modela.

RGB ili Luminosity histogram?

Ako vam fotoaparat omogućava obe mogućnosti, svakako se odlučite za RGB, pogotovo ako
slikate pod veštačkim osvetljenjem. Ako slikate na koncertu na kojem su izvođači osvetljeni
sa crvenom svetlošću, Luminosity histogram vam može pokazati da je slika podeksponirana,

a u stvarnosti će crveni kanal biti preeksponiran.

Histogram u Photoshopu CS2
Da biste prikazali histogram bilo koje fotografije u Photoshopu CS2, otvorite fotografiju a
zatim u liniji menija izaberite komandu Windows>Histogram. Otvoriće se Histogram paleta
na kojoj možete da vidite detaljan prikaz distribucije tonova u vašoj fotografiji.

Braketirajte svoju ekspoziciju

U ovom savetu govorićemo o prednostima braketiranja ekspozicije. Ako ste napredni amater
ili barem malo poznajete fotografiju, onda sigurno koristite manuelni ražim rada, ili režim
prioriteta blende ili prioriteta brzine zatvarača, pogotovo kada snimate fotografije za koje
vam je važno da udu što je moguće bolje.

Braketiranje je proces namernog podeksponiranja i preeksponiranja subjekta dok

istovremeno snimate i fotografiju sa izmerenom ekspozicijom. Glavni razlog za ovakvo
fotografisanje subjekta na tri snimka je da dobijete dobru ekspoziciju prilikom snimanja
subjekata kod kojih je teško izmeriti tačnu ekspoziciju.

Vi braketiranje možete da uradite ručno, u manuelnom režimu rada tako što ćete menjati ili
brzinu zatvarača ili blendu, smanjujući vrednosti u odnosu na izmerenu ekspoziciju. Na
primer, ako vaš fotoaparat kaže da je 1/60 sa f8 tačna ekspozicija, vi možete da snimite tri
fotografije, , 1/30 sa f8, 1/60 sa f8 i 1/120 sa f8.

Takođe možda na fotoaparatu imate opciju za podešavanje vrednosti ekspozicije. Ako imate
ovu opciju, napravite prvi snimak, zatim drugi snimak napravite sa EV vrednošću od -1, a
treći snimak napravite sa EV vrednošću od +1. Neki fototaparati imaju i opciju za
automatsko braketiranje, koja im omogućuje da naprave tri uzastopna snimka a fotoaparat
će automatski podesiti ekspoziciju umesto vas.

Kako budete sve veštiji sa ekspozicijom, tako ćete moći da braketirate u manjim koracima od
1/2 ili 1/3 stopa.
Braketiranje nije neophodno za svaki snimak, ali kod scena sa problematičnim osvetljenjem,
kao što je svetao objekat u sredini koji može da zavara svetlomer fotoaparata, ili kada vam je
snimak koji pravite važan, braketiranje je najsigurniji način rada.

Digitalna fotografija - Fotografišite od gore

Da li ste ikada pokušali da fotografišete od dole prema gore kako biste dobili fotografiju koja
ističe visinu subjekta? Siguran sam da jeste.

Ja volim način na koji fotografisanje od dole prema gore kreira predivne prednje planove i
daje potpuno novu perspektivu poznatih scena. Pored toga, ovo je odlična perspektiva za
fotografisanje dece, kućnih ljubimaca i divljih životinja pošto vas stvarno stavlja na njihov
nivo i pomaže vam da uđete u njihov svet.

Međutim, fotografija je divna zbog toga što često ako odete u ekstreme možete da dobijete
najbolje fotografije. Kao što fotografisanje od dole može da da interesantne fotografije - isto
tako fotografisanje iz visine može da da predivne slike.
Sledi šest razloga zbog kojih fotografisanje od gore može da da interesantne rezultate:

 zaravnjivanje objekata - fotografisanje scene koja se nalazi ispod nas teži da

zaravni scenu. Mada to znači da dubina polja ne igra ulogu u ovakvom fotografisanju,
ono može da istakne teksture, šare i oblike.
  nema horizonta - fotografisanje scene ispod nas eliminiše horizont i nebo. To znači
manje velikih plavih i praznih prostora u slici i (nadamo se) više interesantnih tačaka.
 manje ometajućih pozadina - pošto će veći deo vaše scene biti na istoj udaljenosti
od vašeg objektiva, često će vam se desiti da imate manje pozadine koju treba da
pregledate dok kreirate kompoziciju vaše fotografije.
 grupne fotografije - ako fotografišete veliku grupu ljudi, fotografisanje iz visine je
odličan način da svi stanu u manji prostor i da slika sadrži više lica a manje nogu i
torzoa.

 senke - veoma je lepo fotorafisati sa visine na početku i na kraju dana kada su senke
najduže. Kada fotografišete sa nivoa zemlje u to doba dana, svetlo može da bude
odlično, ali je često nemoguće obuhvatiti čitavu senku sa fotografijom. Fotografisanje
prema dole hvata svetlo koje pada na objekat na način koji daje potpuno novu
perspektivu subjekta.
 ponekad je teško fotografisati subjekat tako da izgleda svež i interesantan.
Tu pre svega mislim na razne strukture i građevine. Fotografisanje iz visine može da
otkrije aspekte ovih objekata koje pre još niko nije video.

Digitalna fotografija - Kako da upotrebite konvergentne linije u fotografiji

Kada kadriraju pejzaž za fotografiju mnogi fotografi pokušavaju da uključe u fotografiju

konvergentne linije, tojest linije koje se susreću na horizontu.
Linije daju veliki potencijal za kreiranje interesantnih fotografija. Dodajte mnogo linija koje
se susreću u određenoj tački (ili prolate blizu jedne drugih) i imaćete još jedan alat koji će da
vodi oči posmatrača u fotografiju.

Možda su najbolji primer (koji je prečesto već korišćen) konvergentnih linija železničke šine.

Postavite sebe na sredinu dve šine (ali prvo proverite da vam ne dolazi nešto sa leđa) i
videćete kako šine postaju sve bliže jedna drugoj što više gledate u daljinu.

Uzmimo takav snimak i prirodna reakcija onih koji gledaju scenu je da pogledom prate dve
linije u daljinu. Na neki način dve linije se ponašaju kao tunel koji vodi pogled posmatrača u
određenom pravcu.

Isti efekat možete da postignete sa putevima, trotoarima, ogradama, stepenicama,

električnim vodovima ili bilo kojim drugim linijama koje se paralelno gube u daljini ili se
stapaju u određenoj tački.

Nekoliko saveta za upotrebu linija u fotografiji

1. Eksperimentišite sa pozicijom - klasični primer železničkih šina koji smo gore opisali
nudi mnogo mogućnosti. Jedna mogućnost je da postavite šine u sam centar i simetrično u
fotografiji.

Druga mogućnost je da se postavite pored jedne šine i pustite ih da idu dijagonalno kroz
fotografiju iz donjeg ugla do suprotnog gornjeg ugla. Lepota u ovome je da ćete dobiti
dinamičniji snimak. Simetrično i vertikalno postavljanje linija može da bude moćno ali
dijagonalne linije bolje dočaravaju pokret.

Alternativno, ako se odmaknete od početaka linija dobićete još jednu perspektivu - kao što
promena načina držanja fotoaparata može da vam da još jedno dijagonalno kadriranje linija.

2. Širokougaoni objektivi - Različiti objektivi mogu potpuno da promene efekat

fotografije sa konvergentnimlinijama. Širokougaoni objektivi su posebno korisni - pogotovo
kada se postavite između dve linije.

To će vam pomoći da kreirate utisak da je udaljenost između linija na početnoj tački veća
nego što je u stvarnosti. Ovo preterivanje u širini linija može pozitivno da se odrazi na
kvalitet fotografije.
3. Pozicioniranje konvergencije - Jedna stvar koju treba da imate u vidu kada imate

konvergentne linije u slici je da one uvlače pogled u fotografiju - ka tački u kojoj se spajaju -
to postaje jedna od najvažnijih tačaka fotografije - tačka fokusiranja.

Dok komponujete snimak postavite sebi pitanje - gde se nalazi nejefektivnija pozicija za
kadriranje?

Imajte na umu pravila kao što su Pravilo Trećina (već smo pisali o njemu) koje glasi da su
zamišljene linije koje se seku na trećinama fotografije horizontalno i vertikalno ključne tačke
za pozicioniranje tačaka interesovanja.

Takođe imajte na umu da ako se tačke konvergencije nalaze izvan snimka onda će i pogled
posmatrača biti odveden izvan fotografije. To može da da za rezultat neurvnoteženu sliku
punu tenzije. Sa druge strane, to može da poboljša snimak, ostavljajuči posmatrača da se pita
o mestu na kojem se linije susreću.

4. Dodavanje intersovanja na mestu spajanja linija - Ponekad vredi poboljšati tačku

u kojoj se spajaju linije (na primer, možete da sačekate da se voz pojavi na šinama u daljini -
ili da postavite osobu na vrh stepeništa) - u drugim situacijama kompozicija fotografije će
biti dovoljno jaka bez dodavanja ekstra subjekta.

Ako imate neke fotografije u kojima ste uspešno iskoristili naše savete, pošaljite nam linkove,
rado bismo ih pogledali.

Digitalna fotografija - Umetnost digitalnog štampanja

Umetnost kvalitetne fotografske štampe, koju su nekada praktikovali samo specijalizovani

studiji ili specijalisti za mračnu komoru, se preselila na kućni inkdžet štampač, u današnje
vreme u kojem je digitalna fotografija skoro potpuno potisnula filmsku.
Iako štampanje više nije prljav posao - digitalno znači da nema štetnih i opasnih hemikalija,
nema smrdljivih fiksera, nema više sata i sata sušenja fotografija u pretrpanim mračnim
komorama - ono i dalje zahteva stručno oko, studioznu radoznalost, prilično robustne
investicije u opremu i posvećenost.

"Nije lako štampati digitalno," kaže Per Gylfe, veteran instruktor u Digital Media Lab iz
International Center of Photography na Manhattan-u. "Većina korisnika dobija samo
prosečnu štampu od svojih inkdžeta. Softver koji dolazi sa fotoaparatom i štampači treba da
se nadograde, a celokupna oprema treba da se podesi." Drugim rečima ne očekujte da ćete iz
prve dobiti savršenu štampu.

U svojoj knjizi, "Stephen Johnson on Digital Photography" (O'Reilly), internacionalno

priznati fotograf, se slaže da je priprema najvažnija: dobro kalibrisan monitor koji će
pokazivati prave boje štampanja, odgovarajuće podešavanje štampača i papira,
ograničavanje u nerealnom povećavanju malih fotografija i ograničavanja uopšte. "Ne žurite
i shvatite izbore koje imate," Johnson piše. "Ne žurite da pritiskate dugmad, uključuje opcije
koje ne razumete i štampate kao da je to besplatno."

Jednostavan način da unapredite vaše štampanje je da kalibrišete monitor, tako da vidite

tačno ono što ćete dobiti. Jedan odličan alat za ovu namenu je Huey, uređaj nalik olovci koji
elektronski podešava boju na bilo kom LCD, CRT ili laptop monitoru. On čak prilagođava
izmene prema svetlu u prostoriji. Napravljen od strane Made Pantone i upotrebljiv kako na
Windowsu tako i na Mac-u Huey košta oko 90 dolara.

Dakle, identifikovali smo osnovne komponente koje su vam potrebne za kreiranje visoko
kvalitetne štampe, koja će vam omogućiti da vaše fotografije stavite u ram i sa ponosom ih
obesite na zid gde će svi moći da joj se dive. Fotoaparat, štampač, softver, papir i, za one koji
žele da saznaju sve tajne, škola.

Ali sve počinje sa ...

Fotoaparat

Vaš stari Kodak Brownie - pa čak ni ona stara nemačka Leica - neće biti od velike koristi; mi
smo ovde u Totalnom Digitalnom Modu. Cene današnjih digitalnih fotoaparata se kreću od
ispod 100 dolara pa sve do nekoliko hiljada dolara. Čak i najosnovniji point-and-shoot
modeli su sada sposobni da snimaju fotografije veličine od 8 do 10 megapiksela, ali
instruktor Gylfe predlaže da ostanete na 6-megapiksela. To je dobar savet, zato što se
eksperti slažu da na malim fotoaparatima sa malim senzorima, više piksela donosi i više
"šuma" koji uništava fotografije.
Digitalni SLR-ovi, tojest jednoooki relfeksni fotoaparati su sasvim drugačija priča, pošto su
senzori veći, a objektivi kvalitetniji, a DSLR-ovi poseduju mnogo kvalitetniju elektroniku.

Štampač

Dolazak preciznih inkdžet štampača je predstavljao revoluciju u štampanju kod kuće. Cena
ovih uređaja je pala, kvalitet se poboljšao, nove tehnologije su razvijene kako bi se nanosile
najsitnije moguće tačkice mastila na papir.

ICP na Manhattan-u, Epson poseduje dobre fotografske štampače, ali Gylfe kaže da Hewlett-
Packard i Canon predstavljaju vredne alternative. Za one sa neograničenim budžetom i
velikim ambicijama, tu je Epson Stylus R2400 studijskog kvaliteta (cena oko 700 dolara),
koji može da izbaci štampu dimenzija 11 x 14-inča. R2400 poseduje devet Epson

UltraChrome K3 mastila, uključujući - za čistunce - tri nivoa crnog mastila: Light Black,
Light Light Black i Black.
Takođe pogledajte HP Photosmart A716 (cena manje od 200 dolara, kompaktni, namenski
foto štampač za dimenzije 5 x 7-inča. Kao i većina novih inkdžet foto štampača, HP može da
štampa direktno sa fleš memorijske kartice.

Softver

Jedini softver koji dolazi u obzir za profesionalce u štampanju je Adobe Photoshop, ali većina
amatera je zbunjena i frustrirana Photoshopom, pa čak i sa njegovim mlađim bratom
Photoshop Elementsom za koji Gylfe kaže da je "jeftinija verzija Photoshopa, ali isto toliko
komplikovana."

Njegov predlog: Adobe Lightroom (cena mu je oko 200 dolara). Krivulja učenja za fino
podešavanje je minimalna, a alati za korigovanje i kreiranje slika su intuitivniji. "to je
najverovatnije jedini program koji će amaterima biti potreban", kaže Gylfe.

Papir

Papir je papir, zar ne? Ne. Postoji ogroman broj brendova, površina, tekstura i težina foto
papira. Izbor papira je subjektivna stvar, ali ako se budete držali poznatih marki papira
obezbedićete tačnu prezentaciju slike na papiru koja neće brzo izbledeti.

Neke sugestije za kvalitetan papir: Epson Velvet Fine Art papir, veoma svetao, luksuzni
muzejski mat završetak (20 papira veličine 8 1/2 sa 11-inča košta 32.95 dolara); i Hewlett-
Packard-ov Digital Fine Art Smooth papir (25 papira košta oko 65 dolara), koji u stvari
potiče iz nemačke kompanije Hahnemuhle, čiji papiri prolaze tako rigoroznu kontrolu
kvalieta da mogu da izdrže "nekoliko vekova." Hahnemuhle proizvodi papir od 1584.

Škola

Ovog leta, School of the International Center of Photography na Manhattan-u pokreće

nekoliko kurseva digitalne fotografije. Za one koji žele da uđu dublje u problematiku
štampanja, razmislite o "Fine Art Digital Printmaking," četvorodnevnoj radionici (od 9'12.
avgusta, po ceni od 745 dolara) na kojoj ćete učiti kalibraciju i upravljanje bojama, napredne
tehnike obrade slika i biranje mastila. Za fotografe koji traže fokusiraniji pristup, tu je "Inkjet
Printing: Color Management and Calibration," 4 i 5 avgusta, po ceni od 540 dolara. Per Gylfe
je instruktor na ovom seminaru.

Kreativna upotreba zamućenja

Prelepo izoštrene i detaljne fotografije su ono čemu težimo u većini naših slika - ja sam prvi
koji stremi ka tom cilju. Međutim, namerno ostavljanje glavnog subjekta ili čitave fotografije
izvan fokusa može često da kreira fenomenalne snolike fotografije.

Postoje dve glavne tehnike za istraživanje namerno nefokusiranih slika:

1. Možete da fokusirate na naizgled nevažan detalj u sceni (da biste to uradili morate da
izaberete široku blendu koja će vam dati najmanju moguću dubinu polja, ostavljajući
izvan fokusa sve što se nalazi iza i ispred vašeg glavnog subjekta).
2. Ne fokusirate se ni na šta, tako da je čitava fotografija izvan fokusa (to ćete uraditi
tako što ćete se fokusirati na nešto što se nalazi jako iza ili jako ispred vašeg glavnog
subjekta). I ovde treba da koristite veliku blendu i najverovatnije ćete morati da se
prebacite na manuelni režim rada, jer će u suprotnom fotoaparat neprestano tražiti
nešto na šta će se fokusirati.

Ova druga tehnika će zahtevati da uložite malo truda u ekperimentisanje. Ako preterate sa
izbacivanjem iz fokusa, subjekat će biti potpuno neprepoznatljiv, što nije vaš cilj. Ključ je u
tome da subjekat bude dovoljno u fokusu da se može prepoznati a da istovremeno kreira
sanjalačku atmosferu.

Ispod možete da vidite primer uspešne primene tehnike zamućenja.

Kako da ispravite i opsečete fotografiju

Dok budete radili u Photoshopu, bilo amaterski ili profesionalno, nećete uvek dobijati
savršeno poravnate i opsečene fotografije, već ćete često sami morati da ih korigujete. To
pogotovo važi za situacije kada ćete morati da skenirate fotografije. Obično se fotografije
pomere prilikom skeniranja tako da će biti neophodno njihovo ispravljanje i opsecanje.
Takođe će vam se povremeno desiti da fotografija koju ste snimili nije savršeno poravnata sa
horizontom. Za ispravljanje ovih grešaka upotrebićet Crop alatku koja se nalazi u paleti
alatki.
Napomena: Imajte na umu da opsecanje nepovratno odbacuje piksele koji se nalaze izvan
područja opsecanja.

1. U paleti alatki izaberite Crop alatku. Zatim u liniji opcija (u vrhu radnog područja)
unesite dimenzije koje treba da ima finalna slika (ovaj korak je opcioni): u polje Width
unesite 15 cm, a u polje Height unesite 10 cm.
2. Kliknite na ivicu slike i dok držite pritisnut taster miša vucite da biste kreirali okvir
opsecanja. Za sada nemojte da brinete da li je cela slika uključena u okvir. Dok vučete,
marker zadržava proporcije koje ste specifikovali u liniji opcija Crop alatke (15 x 10
centimetra).

3. Kada otpustite taster miša, maska opsecanja će pokriti područje izvan selekcije koje će
biti opsečeno, a linija opcija Crop alatke će prikazati nekoliko izbora za podešavanje
opsecanja. U liniji opcija isključite opciju Perspective ako je uključena.
4. U prozoru slike postavite kursor izvan područja opsecanja sve dok se ne pretvori u
zakrivljenu dvostruku srelicu. Kliknite i vucite da biste rotirali okvir opsecanja sve dok
se ne poklopi sa uglom pod kojim se nalazi slika.
5. Postavite kursor unutar područja opsecanja i vucite okvir sve dok se unutar okvira
opsecanja ne nađe čitava slika koju želite da sačuvate. Ako treba da promenite veličinu
okvira opsecanja, vucite jednu od ugaonih ručki. Takođe možete da pritiskate tastere
strelica da biste modifikovali okvir opsecanja u koracima od po jednog piksela.
6. Kada je sve podešeno kako treba, pritisnite Enter. Slika je sada opsečena, ispravljena i
odgovarajuće veličine. U liniji menija izaberite komandu File > Save da biste snimili
vaš rad.

KAKO DA opsečete više slika pomoću JPEGCrops-a

Imate nekoliko stotina digitalnih fotografija koje se nalaze u direktorijumu na desktopu zato
što nemate vremena da ih opsečete, promenite im veličinu i sortirate? JPEGCrops je
program koji će vam olakšati taj posao.

Kao što verovatno i nagađate iz naslova, JPEGCrops vam omogućava da opsečete JPEG slike
na specifičnu veličinu.
Možete odjednom da otvorite gomilu slika, da podesite direktorijum u koji želite da snimite
fajlove i da unesete imena za svaku sliku. Zatim možete da selektujete deo slike koji želite da
zadržite. JPEGCrops će kreirati opsečene kopije slika bey gubitka u kvalitetu u direktorijum
po izboru.

Autor je prilično zapostavio ovaj program u korist nove Java zasnovane verzije koja se zove
RoboCrop, ali JPEGCrops bi trebao i dalje da odgovara osnovnim potrebama za opsecanja
slike.

Adresa: JPEGCrops

KAKO DA publikujete vaše fotografije

Snimanje digitalnih fotografija je jednostavno; njihovo transformisanje u konstruktivni

projekat je sasvim druga priča. Web servisi kao što su Flickr, Picasa, Shutterfly, Webshots,
Snapfish, i mnogi drugi vam omogućuju da krierate foto galerije koje se nalaze na
hostovanim serverima. Ali šta da radite ako hoćete da kreirate galeriju za vaš sopstveni web
sajt?
Ja sam dugo vremena koristio RAW slike i NoteTab Light tekstualni editor, ali on zahteva
dobro poznavanje HTML-a i CSS-a (kao i JavaScript-a i XML-a), što je stvarno previše za
prosečnog korisnika.

Tragajući za alatom u kojem će bilo koji korisnik lako moći da se snađe pronašao sam
JAlbum. JAlbum je besplatni program koji sadrži priličan broj pristojnih šablona, a poseduje
i ugrađeni FTP za aploudovanje vaših slika. Takođe je odlična shareware opcija Album
Creator Pro, koji poseduje ogroman broj šablona i dozvoljava implementaciju HTML/XML
za kreiranje sopstvenih šablona galerija.

Web zasnovani organizator fotografija otvorenog koda Gallery je još jedan moćni, besplatni
alat za amatere koji žele samo da prikažu svoje foto galerije. Gallery je PHP-zasnovano
rešenje, što znači da ćete trebati da poznajete rad sa Web serverima i bazama podataka, ali
mogućnosti prilagođavanja i modifikovanja koje možete da izvedete je veoma impresivan.

KAKO DA izgledate mršavije na fotografijama

Lagala bih kada bi rekla da nikada nisam bila u iskušenju da uništim fotografiju zato što su
mi oči bile zatvorene ili zato što je fotoaparat definitivno dodao deset kilograma viška.
Pročitala sam nekoliko članaka koji daju odgovor na čangrizavo pitanje sa kojim je većina
nas suočena: Zašto fotoaparat dodaje deset kilograma? Okrivite osvetljenje.

Slate kaže "Ravna, glatka iluminacija na crvenom tepihu otežava fotoaparatu da snimi
dimenziju, za razliku od fotografija koje su snimljene sa umerenim osvetljenjem. Bacanje
svetla iz ugla kreira senke koje vajaju lice i telo tako što sakrivaju neželjene delove tela.
Mekše svetlo može da sakrije bore i da kožu žene napravi glatkijom, dok tvrđe osvetljenje na
licima muškaraca ističe linije za dobijanje izvajanog izgleda. Međutim, bez senki, svetlo ističe
nedostatke na licu i telu i čini da rezultirajuća slika bude veća i ravnija”. Hvala Slate-u na
ovom detaljnom objašnjenju!

Na žalost, mi nemamo taj luksuz da imamo sopstvene tehničare za rasvetu koji će postaviti
osvetljenje pod odgovarajućim uglovima. Srećom, sekcija o lepoti na About-u ima listu koja
otkriva pet tajni crvenog tepiha, tojest kako da izgledate mršavije na fotografijama. Evo
nekoliko od tih saveta:

 Delimično se okrenite na stranu, postavljajući jednu nogu ispred druge.

 Podignite glavu gore da biste eliminisali podbradak.
 Držite ruke malo udaljene od tela.
 Duboko udahnite dok povlačite ramena unazad, a grudi napred.
 Ne gledajte u fotoaparat, a zatim se okrenite prema njemu i osmehnite se pre nego što
fotoaparat klikne.
 Obucite odeću samo u jednoj boji.

Evo šta ja kažem: Vi ste lepi. Volite svaki deo sebe. Za deset godina, ti “dodatni” kilogrami
neće imati značenje. Ono što će biti važno su posebni trenuci koje ćete provesti sa vašim
prijateljima i rodbinom a koji će biti ovekovečeni na filmu.

Ali… ako ste stvarno toliko zabrinuti o vašem izgledu na fotografijama uvek možete da
isprobate one fotoaparate koji digitalno poboljšavaju vašu figuru, ili ovaj Photoshop tutorial.
Ima li neki profesionalni fotograf među vama koji bi želeo da podeli sa nama neke od tajni
savršene fotografije? Ostavite komentar!

Kako da lako skenirate sve vaše stare fotografije

Naježim se i na samu pomisao koliko bi mi vremena trebalo da skeniram, skladištim i

organizujem na PC-ju sve moje stare fotografije. Sa druge strane znam da ću to morati
jednom da uradim, ako ne želim da izgubim sve te uspomene na roditelje, bake, dede i ostale
rođake i događaje. Siguran sam da među vama postoji veliki broj onih koji vole da prave foto
albume, ali suočimo se sa tim: Pravljenje foto albuma je beskonačno zanimljivije od
skeniranja fotografija (barem za većinu ljudi).
Evo dobrih vesti za nas koji i dalje imamo velike kolekcije štampanih fotografija: Sada
možete da date sve svoje štampane fotografije nekom drugom da vam ih digitalizuje. Kao i
servisi za ripovanje muzike na CD-ove koji će za malu nadoknadu odraditi ceo prljavi posao,
servisi za skeniranje fotografija vam pomažu da dođete do cilja na još jednom vašem
projektu koji se nikada neće ostvariti. E sad, ja i dalje držim moju kolekciju fotografija u
kutijama, ali zahvaljujući William Bulkeley-ovom informativnom članku u Wall Street
Journalu (“Fotografije čitavog života na jednom disku”) koji govori o različitim ponudama
koje postoje tamo napolju i nudi nekoliko specifičnih adresa, ja mogu da ih se oslobodim. Na
žalost, vi ne možete da pristupite ovom članku bez pretplate, ali zato možete da naručite
besplatnu dvonedeljnu probnu pretplatu. Bez obzira na to, evo suštine članka.

Kao i servisi za ripovanje CD-ova, mnogi od ovih sajtova za skeniranje fotografija - Britepix,
DigMyPics, ScanCafe – traže od vas da samo pošaljete fotografije poštom, a oni će uradit sve
ostalo za vas (koristeći nove mašine koje skeniraju 25 fotografija istovremeno). U stvari,
jedan od ovih sajtova, ScanMyPhotos, će skenirati onoliko fotografija (do 2.000) koliko
možete da ugurate u unapred plaćenu poštansku kutiju koju će vam oni poslati. Neki od ovih
sajtova, kao što je Britepix i Digmypics, će takođe da urade digitalizaciju vaših dijapozitiva
(koji, ako ste kao ja, verovatno nisu videli svetlost dana od kada su snimljeni).

Takođe, ako vi ili vaši roditelji imate filmove na VHS, miniDV ili starim rolnama Super8,
možete da isprobate servis kao što je iMemories, koji će konvertovati sve te formate u
digitalne filmove i snimiti ih na DVD.

Foto servisi su dobri za porodične fotografije, ali članak predlaže upotrebu ozbiljnih flat-bed
skenera ako želite da dobijete maksimalni kvalitet fotografija.

Trenutno su ove brze mašine za skeniranje udahnule novi život fotografskim radnjama koje
su patile od manjka posla jer su ljudi masovno počeli da štampaju fotografije kod kuće ili ih
uopšte nisu štampali. Kodak čak radi na kreiranju kioska koji će vam omogućiti da sami
digitalizujete 25 ili više fotografija odjednom.

Digitalna fotografija - Ortonov efekat

Programi za obradu slika kao što su Adobe Photoshop, Adobe Photoshop Elements, Gimp i
Microsoft Digital Image Suite nude širok raspon alata koji mogu da se upotrebe za kreiranje
prelepih fotografija. Mnogi od ovih alata i efekata vodi poreklo iz sveta filmske fotografije.
Jedan od tih efekata je i Ortonov efekat.

Ortonov efekat je dobio ime po Michael Orton-u koji je prvi upotrebio ovu tehniku spajajuči
dve fotografije, jednu u fokusu i drugu van fokusa. Freeman Patterson i Andre Gallant su
takođe uspešno koristili ovu tehniku u svom radu.

Orton slika se tradicionalno radila pomoću filma gde je prva slika bila oštra i preeksponirana
za dva stopa a druga slika je bila izvan fokusa i preeksponirana za jedan stop. Veoma je važno
bilo da se koristite stativ za ovaj efekat kako bi se obezbedilo poklapanje dve slike. Nakon
toga dve slike su spojene u jednu kako bi kreirale prelepi impresionistički efekat. Ovakvu
primenu ove tehnike već smo davno prevazišli. Sa toliko mogućnosti u svetu digitalne
fotografije mi sada možemo da dupliramo Ortonov efekat na više različitih načina.

Čistunci mogu da koriste istu tehniku koja se primenjivala i u filmskojh fotografiji, tojest da
fotografišu dve slike koje su preeksponirane na isti način, a zatim u programu za obradu
slika postave sliku van fokusa iznad slike u fokusu i izaberu Multiply za režim mešanja.
Naravno, to znači da ćete uvek morati da napravite dva snimka scene koristeći stativ. Drugi
metod je da upotrebite jednu jedinu sliku i slojeve kako biste ovaj efekat primenili na bilo
koju sliku u vašoj kolekciji.

Ja ću koristiti Photoshop CS3 u ovoj lekciji ali isti koraci mogu da se primene i u starijim
verzijama Photoshopa.

1. Otvorite vašu sliku

2. Duplirajte Background sloj (Right click on the background layer and choose
duplicate) i nazovite ga Sharp.
3. Napravite još jedan duplikat Background sloja i nazovite ga Sharp Copy.

4. Promenite režim mešanja (Blending) Sharp Copy sloja na Screen.

5. Sa selektovanim slojem Sharp Copy, desnim tasterom miša kliknite na njega i
izaberite komandu Merge Down.
6. Desnim tasterom miša kliknite na sloj Sharp i izaberite komandu Duplicate. Dajte
ovom sloju ime Out of Focus.
7. U liniji menija izaberite komandu Filter>Blur>Gaussian Blur.
 8. U zavisnosti od rezolucije fotografije na kojoj radite, količina primenjenog zamućenja
će trebati da se menja. Koristite takvu vrednost zamućenja da oblici i dlaje budu
vidljivi, ali ne i detalji. Za sliku veličine 6 megapiksela, vrednost od 15-16 će biti dosta.
9. Promenite režim mešanja sloja Out Of Focus u.

Kada ste završili, možda ćete trebati da podesite neprovidnost Out of Focus sloja i/ili ćete
trebati da primenite Levels (ili Curves) sloj podešavanja na Sharp sloj da biste poboljšali
efekat.Takođe možete da podesite količinu zamućenja sloja koji je izvan fokusa, kao i
svetloću i kontrast. Jednom rečju, primenite sva podešavanja koja su potrebna da bi
fotografija bila najbolja što može da bude.
Imajte na umu da ovaj efekat neće podjednako dobro raditi sa svim fotografijama, ali pošto
radite digitalno neće vam biti problem da isprobate ovaj efekat na širokom dijapazonu vaših
fotografija. Za još primera ovog efekta idite na Orton flickr.com grupu.

KAKO DA zaradite od vaših fotografija

Ko ne želi u današnje vreme da zaradi malo ekstra para? Cena digitalnih fotoaparata pada
skoro svakodnevno. Zašto ne biste vi upotrebili vaš? Već i kod nas veliki broj ljudi prodaje
svoje fotografije na Internetu. U ovom članku saznaćete na šta treba da obratite pažnju i
kako da počnete ako se odlučite da prodajete vaše fotografije.

Kako možete da počnete da zarađujete pare?

Ovo je prvo pitanje koje svi postavljaju. Međutim, da biste dobili odgovor na njega, prvo
treba da odgovorite na neka druga pitanja:

 Da li ste spremni da investirate vreme u ovaj posao (najmanje četiri sata nedeljno)?
 Da li možete da fotografišete subjekte i objekte koji se nalaze izvan vaše bliže okoline?
 Da li će vaši prijatelji i porodica biti spremni da potpišu model release formu?
 Da li je vaš fotoaparat dovoljno kvalitetan?
 Da li znate kako se edituju digitalne fotografije?
 Da li ćete znati da asocirate ključne reči sa vašim fotografijama?
 Da li ste spremni da dodatno investirate u opremu i fotoaparate?
 Da li možete da budete dovoljno objektivni prema samom sebi?
 Kako podnosite odbijanje?
 Da li ste spremni da neprestano učite?

Da li ste spremni da investirate vreme u ovaj posao?

Editovanje fotografija zahteva vreme. Kao i njihovo detaljno opisivanje i kopiranje slika u
punoj veličini. To su poslovi koji vas čekaju nezavisno od samog fotografisanja. Ako ozbiljno
počnete da se bavite prodajom fotografija, trebaćete da odvojite sat, a možda i više od sat
vremena dnevno samo na editovanje fotografija i još dva sata na njihovo slanje i
katalogizaciju.

Da li možete da fotografišete subjekte i objekte koji se nalaze izvan vaše bliže

okoline?

Da biste prodali svoje fotografije treba da date kupcu nešto do čega sam ne može da dođe. To
znači da odmah možete da zaboravite vaše svakodnevno okruženje, uključujući sve što se
nalazi na vašem stolu, kuhinji, dnevnoj sobi. Hiljade ovakvih fotografija se već uveliko
prodaje u onlajn katalozima.

Da li će vaši prijatelji i porodica biti spremni da potpišu da se odriču prava

vezanih za fotografije?
Najbolji način da prodate fotografiju je da se neko nalazi na njoj. Da biste to mogli da
uradite, modeli u fotografijama treba da potpišu da se odriču svojih prava da dobiju bilo
kakve pare za njih. Možete na primer da im kompenzujete to na sledeći način: Vi
fotografišete njihove proslave (rođendane i slično), ako oni pristanu da odvoje sat dva
vremena na fotografisanje sa vama i potpišu da se odriču prava na dobijanje para od
fotografija. Tako će obe strane proći dobro.

Da li je vaš fotoaparat dovoljno kvalitetan?

Mnogi sajtovi koji prodaju fotografije imaju minimalne zahteve za fajlove koje primaju.
Generalno gledano, fotoaparat treba da ima najmanje 5 megapiksela. Digitalni SRL
fotoaparati, oni na kojima možete da menjate objektive su mnogo poželjniji zato što daju
fotografije boljeg kvaliteta. Više megapiksela ne znači automatski i bolje fotografije; kvalitet
senzora je takođe veoma važan.

Da li znate kako se edituju digitalne fotografije?

Fotografije često mogu da se poboljšaju putem raznih podešavanja, kao što su:

 Opsecanje
 Podešavanje boja
 Podešavajne gustine
 Poboljšanje detalja u senkama
 Izoštravanje

U najmanju ruku trebaće vam neki od osnovnih programa za editovanje fotografija, pošto
svaka fotografija koja izađe iz fotoaparata može barem malo da se podesi i da joj se poboljša
kvalitet. Većina profesionalnih fotografa koristi Photoshop, ali i Photoshop Elements može
da posluži. Možda će vam se svideti i GIMP, koji je besplatan za Windows i Mac korisnike.
Sva korporativna imena moraju da se izbace iz fotografije. Logoi, tekst ili neki drugi materijal
zaštićen autorskim pravima ne sme da se pojavi na fotografijama koje prodajete na
Internetu.

Da li ćete znati da asocirate ključne reči sa vašim fotografijama?

Sajtovi koji prodaju fotografije koriste soptvene mašine za pretraživanje. Slike pronalazite
tako što ukucate opisne reči. Nema nikakve magije u vezi toga. to je situacija u kojoj treba da
iskažete više od onoga što se fizički nalazi u slici. Možete da asocirate 50 ili više ključnih reči
sa fotografijom. Ova sijalica je primer fotografije koja se prodaje na Internetu. Da je ovo
moja fotografija koju prodajem, neke od ključnih reči koje bi asocirao sa njom bi bile:
  Light bulb (sijalica)
 Glass (staklo)
 Red (crveno)
 Clear (čisto)
 Transparent (providno)
 Illuminate (sjajno)
 Idea (ideja)

Kao što vidite, neke ključne reči opisuju sam objekat, dok su druge apstraktnije. Koliko
uspešno definišete ključne reči će biti od presudnog značaja na to da li će ljudi uspeti da
pronađu vaše slike.

Da li ste spremni da dodatno investirate u opremu i fotoaparate?

Kako budete napredovali, trebaće vam bolji fotoaparati i objektivi, više opreme, kao što su
studijska svetla, stativi, i tako dalje. Možda nećete povratiti pare nekoliko meseci, ili ih
nećete povratiti uopšte, ali da li ste spremni da napravite malu investiciju? Ako ste dobri, ona
može vrlo brzo da se isplati.

Da li možete da budete dovoljno objektivni prema samom sebi?

Samo-editovanje može da bude veliki problem za fotografa. Tu ne mislim na editovanje

fotografija u Photoshopu - već mislim na biranje najbolje fotografije iz grupe. Fotograf koji je
napravio sliku gore najverovatnije je snimio gomilu fotografija sijalice pod malo različitim
uglovima; međutim, izabrao je samo jednu, onu za koju smatra da je najbolje uspela.
Aploudovanje 15 fotografija iste fotografije sa malim razlikama ne daje kupcu veći izbor, već
ga zbunjuje i obično dovodi do pogađanja. Prikazujte i prodajte samo vaše najbolje
fotografije.

Kako podnosite odbijanje?

Velike su šanse da će vaše fotografije biti odbijene. Koliko često? Nemojte se iznenaditi ako
50% ili više vaših fotografija bude odbijeno. Nemojte da vas to obeshrabri, već ih upotrebite
za izgradnju vašeg rastućeg portfolija.

Da li ste spremni da neprestano učite?

Bez obzira da li ste novi u fotografiji ili fotografišete već godinama, učenje je deo igre.
Učestvujte u forumima koji se bave fotografijom, pričajte sa drugim fotografima o
fotografisanju, različitim tehnikama snimanja, delite i primajte savete i, što je najvažnije,
slušajte kritike. Knjige i DVD-ovi postaju veoma važni u ovladavanju različitim tehnikama i
često ćete im se vraćati pre, posle ili u toku snimanja.

Rječnik digitalne fotografije

Želite se baciti u digitalnu fotografiju, a ne znate što znače sve one silne kratice i brojevi? Naš
stručnjak za fotografiju sastavio je rječnik koji će vas pretvoriti u instant znalca

Analogno-digitalni pretvarač (A/D konverter)

Uređaj koji pretvara analognu informaciju (npr. sliku koja se prima preko svjetlosnog
senzora digitalnog fotoaparata ili kamere) u niz brojeva tj. digitalni format razumljiv
računalima za daljnju obradu ili skladištenje.

AC napajanje
Općenito, ovi uređaji pretvaraju izmjenični napon struje iz vaše zidne utičnice u niži,
istosmjerni napon koji pokreće vaš digitalni uređaj. Digitalni fotoaparati i kamere često u
pakiranju sadrže i strujna napajanja za lakši dugotrajni rad i štednju baterija. Pri nekim
modelima strujno napajanje ujedno je i punjač akumulatorskih baterija.

AE
(kratica od engl.: Auto Exposure)
Automatski sustav mjerenja ekspozicije na vašem digitalnom fotoaparatu ili kameri. Ovaj
sustav automatski i točno mijenja količinu i vrijeme osvjetljavanja svjetlosnog senzora prema
postojećim svjetlosnim uvjetima. Postoji više tipova automatskog mjerenja ekspozicije poput
programa, prioriteta zaslona ili prioriteta ekspozicije.

AF
(kratica za engl.: Auto Focus)
Kratica za automatsko izoštravanje. Sustav automatskog izoštravanja samostalno i točno
izoštrava objektiv na željenu udaljenost od subjekta snimanja.

Algoritam
U digitalnom fotografskom i video okružju ovaj pojam opisuje niz radnji koje digitalni
fotoaparat ili videokamera obrađuje da bi finalizirali snimku (npr. obrada boja, oštrine,
kontrasta, kompresija snimke i sl.).

Anti-aliasing (engl.)
Smanjivanje nazubljenih tj. stepenastih rubova piksela ili grupe piksela pri njihovoj velikoj
vidljivosti na finalnoj slici. Ova obrada snimke za kvalitetniji fotografski izgled digitalnog
zapisa može biti softverska, a u nekim slučajevima pri profesionalnim digitalnim
fotoaparatima može biti dodana kao fizički filtar ispred svjetlosnog senzora.

Asferične leće
Fotografske leće često korištene pri današnjim sofisticiranim objektivima (većinom pri zum
objektivima). Zakrivljenost ovih leća, za razliku od normalnih, nije savršeno zaobljena, već je
na različitim dijelovima različito zakrivljena, tako da otklanja moguće kromatske i ostale
aberacije (greške leća pri kojima je vidljiv rasap boja ili druge greške koje vode do izobličenja
finalne snimke).

AVI
Windowsov format zapisa filmskih tj. videoisječaka.

AWB
(kratica od engl.: Automatic White Balance)
Sustav automatske postavke bijelog balansa pri digitalnim fotoaparatima i kamerama. Vidi
pod: 'balans bijele boje'.
Balans bijele boje
(balans bijelog)
Podešavanje boja pri današnjim digitalnim fotoaparatima i videokamerama izuzetno je bitno
za njihovo vjerno prikazivanje. Pri postavljanju ispravnog balansa bijele boje zapravo se
podrazumijeva postavljanje ispravne svjetline crvene, zelene i plave boje u snimci, tako da
najsvjetliji dio snimke predstavlja bijelu boju. Današnji digitalni fotoaparati i videokamere
balans bijelog izračunavaju vrlo kvalitetno, no u nekim slučajevima dobro je koristiti
standardne pretpostavljene vrijednosti (dnevno svjetlo, oblačno, umjetna rasvjeta,
fluorescentno i sl.) ili, još bolje, ručno izmjeriti vlastiti balans bijelog, jer i najsavršeniji
uređaji mogu biti prevareni u posebnim situacijama.

Bit
Najmanja i temeljna jedinica računalne informacije. Informacija koju sadržava jedan bit
može biti samo 0 ili 1, to jest, isključeno ili uključeno.

Bitmap
(bitmapa)
Bitmapa je način zapisa slikovne informacije, tj. mapiranog opisa slikovnog piksela, bit po
bit, bmp, tiff, gif samo su neki od poznatih standarda zapisa slikovnih formata koji koriste
mapirani zapis piksela.

Blenda
Vidi zaslon.

Bljeskalica
Pri gotovo svim današnjim digitalnim fotoaparatima moguće je pronaći ugrađenu bljeskalicu
koja pomaže u ispravnom osvjetljavanju snimanog subjekta pri slikanju u nepovoljnim
svjetlosnim uvjetima. Također, u mnogim slučajevima bljeskalica pomaže pri
dosvjetljavanju, za kvalitetnije boje i veću oštrinu snimanog subjekta.

BlueTooth
Ovo je najnoviji bežični standard za spajanje i prijenos podataka kod različitih digitalnih
uređaja, pa tako i kod digitalnih fotoaparata te videokamera. BlueTooth koristi visoke
frekvencije radiovalova za komunikaciju uređaja s osobnim računalom ili drugim istovrsnim
uređajem. Značajka ovog standarda je lagana povezivost, poput infracrvene, ali bez potrebe
za optičkom vidljivošću uređaja.

BMP
Jedan od najstarijih nekomprimiranih grafičkih formata vrlo popularan pri operativnom
sustavu Windows.

Bracketing (engl.)
Teško prevodiv pojam na naš jezik, koji ćemo jednostavno nazvati breketing (kako je već
uvriježeno kod domaćih fotografa). Ovaj pojam zapravo predstavlja automatsku izradu više
verzija jedne te iste snimke u vlastitim inačicama pod- i pre- ekspozicija. Obično je moguće
namjestiti stupanj pod- i pre- ekspozicije za pola, jedan ili dva odjeljka zaslona, što olakšava
manje vještim fotografima naknadni izbor željene osvijetljenosti završne snimke.

Brojka vodilja
Broj koji označava izlaznu snagu ugrađene ili vanjske bljeskalice vašeg fotoaparata, a
uobičajeno se koristi za izračun pravilnog osvjetljenja snimanog motiva. Današnji kvalitetni
automatski sustavi mjerenja potrebnog osvjetljenja bljeskalicama skoro u potpunosti su
izbacili potrebu za samostalnim izračunom, pa se sve manje spominje brojka vodilja.

CCD
(kratica od engl.: Charged Coupled Device)
Poluvodički uređaj, senzor (čip) osjetljiv na svjetlo koji se koristi za hvatanje svjetla koje
pada na njega tijekom fotografiranja. Sastavljen je od fotoosjetljivih ćelija koje tvore piksele,
a ono što većina korisnika digitalnih fotoaparata i videokamera ne zna, svjetlosni senzor nije
osjetljiv na boje, već samo na nijanse sivog. Da bi se dobila fotografija u boji, koriste se kolor
filtri ispred svakog piksela, i to najčešće u RGBG slijedu (crveni, zeleni, plavi, zeleni).

CD-ROM
(kratica od engl.: Compact Disk Read Only Memory)
Najpoznatiji i jeftin način pohrane velike količine podataka, najprije kreiran za pohranu i
distribuciju glazbe, danas nezaobilazan u bilo kojoj sferi čuvanja podataka računalnih zapisa.
Vjerojatni kandidat za zamjenu popularnosti 'floppy' diska.

CMOS
(kratica od engl.: Complementary Metal Oxide Semiconductor)
Druga vrsta poluvodičkog uređaja, tj. svjetlosnog senzora osjetljivog na svjetlo. Već skoro
odbačen od fotografske industrije kao skoro neupotrebljiv standard, prije nekoliko godina
vraćen je uspješno u upotrebu, uglavnom kod profesionalnih digitalnih fotoaparata.
Današnja vrhunska kvaliteta izrade svjetlosnih senzora CMOS tehnologijom ima još jednu
prednost – njegova relativno jeftina izrada smanjuje finalnu cijenu inače vrlo skupih
profesionalnih uređaja. Manje zagrijavanje CMOS senzora za razliku od CCD-a omogućuje
izradu većih senzora u manjim kućištima, pa tako omogućuje izradu tijela fotoaparata koji će
u potpunosti biti kompatibilni s objektivima dizajniranim za 35-milimetarski filmski
standard.

CompactFlash (CF)
Najčešće korištena izmjenjiva 'flash' memorijska kartica za pospremanje slikovnih i drugih
informacija. Njihov današnji kapacitet kreće se od 16 MB do 4 GB. Postoje u dva oblika - CF
Tip I (debljine do 5 mm) ili CF Tip II (debljine do 9 mm). Najveći i najkvalitetniji proizvođači
razvojem tehnologije napuštaju CF Tip II, tako da je već moguće pronaći tanke CF Tip I
memorijske kartice najvećega kapaciteta.

'Crvene oči'
(engl.: 'red-eye')
Vrlo neugodan efekt prouzročen upotrebom bljeskalice i odbijanjem bljeska o unutarnje
stjenke oka, tako da na finalnoj snimci izgledaju crveno. Od ovog efekta pate najviše
fotoaparati kojima je ugrađena bljeskalica smještena vrlo blizu osi objektiva. Većina
današnjih modela digitalnih fotoaparata više-manje uspješno otklanja ovu manu korištenjem
predbljeska bljeskalice ili posebnim osvjetljenjem ugrađenim u fotoaparat koje se pali prije
uključenja glavnog bljeska tijekom okidanja.

Cvjetanje
(engl.: blooming)
Neugodan efekt prouzročen predugom ekspozicijom svjetlosnog senzora s previše svjetla, što
za rezultat daje izobličenje subjekta snimanja, nestanak njegovih dijelova, kao i promjenu i
izbljeđivanje boja. Ovaj se efekt najčešće pojavljuje kod vrlo jeftinih digitalnih fotoaparata sa
smanjenim tehničkim mogućnostima i lošom korekcijom automatske ekspozicije.

CMYK
(kratica za engl.: Cyan, Magenta, Yellow, blacK)
Ovo je sustav boja koje se koriste kod pisača za izradu kolor ispisa. Većina kolor pisača
(poput inkjet, sublimacijskih i termalnih pisača) koristi cijan, magenta, žutu i crnu boju
(suptraktivno miješanje boja plus crna). Za razliku od ovog načina miješanja boja, digitalni
fotoaparati koriste primarnu crvenu, zelenu i plavu boju (RGB) pa je potrebna konverzija iz
jednog u drugi sustav. Tako dolazi do pomaka boja, što je jedan od najčešćih problema
obrade fotografija. Razvojem tehnologije digitalnih fotoaparata, pisača, programske podrške
i profila ovaj problem sve je manje primjetan u stvarnom radu pri ispisu fotografija.

Datoteka
(engl.: file)
Skup informacija kao što su tekstovi, muzika, fotografije, videozapisi i slično, koje se
spremaju na memorijske kartice, tvrde diskove i ostale medije za pohranu i rad s istima.

Datotečni format
Vrsta datoteke s posebnim nastavkom imena datoteke koja općenito određuje vrstu datoteke.
Za slikovne datoteke to su najčešće JPEG, TIFF i BMP, a za videoisječke su najčešće AVI,
MOV i MPEG.

DC
(kratica od engl.: Direct Current)
Direktno baterijsko napajanje uređaja, npr. digitalnog fotoaparata. U takvu vrstu napajanja
idu klasične baterije i akumulatorske baterije.

Digitalni film
Vrlo često upotrebljavan, a k tome i netočno korišten termin koji označava memorijske
kartice u upotrebi s digitalnim fotoaparatima.

Digitalni zum
Dodatna mogućnost zumiranja na digitalnim fotoaparatima sa zumom ili jedina mogućnost
zumiranja na aparatima s običnim objektivom. Digitalni zum koristi samo isječak punoga
formata slike i samim tim daje finalnu fotografiju niže rezolucije. Preporučujemo dva pravila
pri korištenju digitalnog zuma - u izborniku fotoaparata pronađite opciju digitalnog zuma i
isključite je, dok je drugi savjet da ovu opciju više nikada ne uključite. Isto pravilo
primjenjivo je i kod digitalnih videokamera, ako vam je želja imati samo snimke najbolje
kvalitete.

Dinamički raspon
Raspon preciznosti nivoa sivog ili nivoa boje na snimci od najniže do najviše razine. Što više
podataka dinamičkog raspona vaš digitalni fotoaparat može registrirati, više će finijih
gradacija biti sačuvano u finalnoj snimci, što će za rezultat dati ljepšu i kvalitetniju snimku.
Današnji profesionalni digitalni fotoaparati već imaju veći dinamički raspon boja i gradacija
sivog od klasičnih filmova i dijapozitiva, pa je njihova upotreba u profesionalnoj fotografiji u
većini današnjih poslova postala neminovna.

DOF
(kratica od engl.: Depth Of Field)
Većinu korisnika digitalnih fotoaparata s loše prevedenim uputstvima buni ova kratica koja
zapravo označava vrlo jednostavan fotografski pojam: dubinsku oštrinu. Dubinska oštrina je
raspon duljine izoštrenosti scene koju snimate. Raspon oštrine direktno kontrolira zaslon
objektiva. Što je zaslon više otvoren (manji F broj), plića je dubinska oštrina, ili obrnuto, što
je zaslon zatvoreniji (veći F broj), to će raspon dubinske oštrine biti veći.

Download (engl.)
Kako bismo svi po domaće rekli da 'skidamo' fotografije s digitalnog fotoaparata ili
memorijske kartice, ova engleska riječ to jednostavno opisuje – prijenos podataka s
digitalnog aparata, videokamere, elektronske pošte, Interneta i bilo koje druge datoteke i
informacije s uređaja ili medija na drugi uređaj ili medij. Amaterski digitalni fotoaparati za
prijenos podataka na osobno računalo najčešće koriste USB sučelje.

DPI
(kratica sa engl.: Dots Per Inch)
Označava najčešće korištenu mjerljivu vrijednost za opis rezolucije pisača ili bilo koje druge
ispisne jedinice, a također i rezoluciju monitora. DPI određuje sposobnost ocrtavanja ili
ispisa točaka po inču.

DPOF
(kratica sa engl.: Digital Print Order Format)
Ovaj relativno nov standard omogućuje istovremeni zapis informacija za ispis s fotografijom
na medij pohrane slikovne datoteke. Ovim standardom omogućen je direktni odabir
fotografije za ispis, s podatkom koliko komada treba ispisati i na koji način. Bez ovog
standarda danas gotovo i nema digitalnog fotoaparata, a i broj direktnih pisača koji se
spajaju na digitalni fotoaparat ili direktno koriste memorijske kartice za ispis fotografija nije
zanemariv.

DRAM
(kratica sa engl.: Dynamic Random Access Memory)
Tip privremene memorije računala i ostalih digitalnih uređaja poput digitalnih fotoaparata.
Kada se uređaj isključi, memorija se gubi. Ova vrsta privremene memorije uglavnom se
koristi za snimanje slikovnih podataka prije njihovog trajnog pospremanja na memorijske
kartice, a o njegovoj veličini nerijetko ovisi brzina fotografiranja u nizu, kao i količine
fotografija koje se odjednom mogu snimiti.

Dubina boje
(engl.: color depth)
Digitalne fotografije mogu pretpostaviti realnost informacije o bojama, a koliko će kvalitetno
obaviti taj posao ovisi o dubini boja, to jest, o dubini bita. Današnji digitalni fotoaparati
koriste se 24-bitnom dubinom boje, što omogućava prikazivanje 16 milijuna boja koje je
ljudsko oko u stanju registrirati. Zato se 24-bitna dubina boje naziva i 'true color', što znači
istinska boja.

DVD
(kratica sa engl.: Digital Versatile Disc)
Naziv DVD kod nas se općenito koristi kao zajednički naziv svih uređaja (snimači, playeri),
standard zapisa, videosnimke (vrhunske kvalitete u 720 X 576 piksela, kao i 25 sličica u
sekundi. Na PAL standardu i visoke kvalitete stereo zvuka od 48 kHz) kao i mediji na kojima
se nalaze snimljeni materijali. Cijena uređaja za snimanje, dobavljivih za osobna računala,
toliko su postala jeftina da je snimanje i kopiranje videozapisa ili ogromnih količina
digitalnih fotografija postalo masovno i jednostavno. Ipak je još potrebno paziti na
osjetljivost DVD medija, jer i najmanje ogrebotine često rezultiraju neupotrebljivošću
snimljenog materijala.

Kod najnovijih i dobavljivih DVD kamkordera još je vrlo upitna njihova kvaliteta i
isplativost, jer eventualna potreba za prikazivanjem snimke od samo nekoliko minuta na
nekom od DVD playera zahtijeva tzv. 'finaliziranje' diska, a za tu radnju potrebno je i preko
pola sata. Ujedno, snimanje drugim standardima (npr. miniDV) daje superiorniju kvalitetu
slike od često korištenog MPEG-2 standarda.

Ekspozicija
Količina svjetla koja pada na svjetlosni senzor digitalnog fotoaparata i kojom upravljamo
odabirom brzine zatvarača i veličinom odabranog zaslona (blende).

Preporuka za software!
Download http://www.hdrsoft.com/
Software sluzi za rjesavanje problema koji nastaje kada zelimo fotkati scenu sa sirokim
dinamickim rasponom, odnosno prizor unutar kojeg imamo dvije vrste osvjetljenja - npr.
imamo prisutne elemente eksterijera i interijera, kod zahtjevnih krajolika, i sl. Program moze
spojiti nekoliko fotki razlicite ekspozicije u jednu racunajuci lokalne kontraste.

primjer sa sajta:

1/125

1/15

1/2

rezultat spajanja gornje tri fotke:

Elektroničko tražilo
(engl.: electronic viewfinder, krat. EVF)
U pravilu maleni LCD (kratica sa engl.: liquid crystal display, hrv.: ekran od tekućih kristala)
ekran s lećom za uvećavanje, koji je postavljen na mjesto normalnog tražila i često pri
digitalnim fotoaparatima odigrava funkciju znatno skupljeg optičkog tražila jednookog
zrcalnog fotoaparata (no najčešće uz lošiju kvalitetu). Za razliku od digitalnih fotoaparata,
gotovo je uvijek prisutan kod digitalnih kamkordera.

ERI-JPEG
(kratica, engl.: Extended Range Imaging technology)
Nova vrsta slikovnog datotečnog formata. Klasičnoj jednostavnosti JPEG formata pridodaje
osobine profesionalnog RAW formata (širi dinamički opseg, kao i raspon boja). Uglavnom se
koristi kod profesionalnih digitalnih fotoaparata.

EXIF
(kratica od engl.: Exchangeable Image File Format)
Ovo nije zasebna vrsta slikovnog datotečnog formata, nego je ugrađena dodatna informacija
u postojećoj datoteci zabilježena tijekom snimanja fotografije, a sadrži podatke o postavkama
fotoaparata i ekspozicije. Neki od popularnih programa za obradu fotografija na osobnim
računalima u mogućnosti su pročitati te informacije, no većina ih nakon eventualne obrade
fotografije pri ponovnom pospremanju te informacije gubi.

Exif Print
(Exif 2.2)
Novi neovisni standard zapisa dodatnih informacija. Digitalni fotoaparat koji podržava ovaj
standard, sprema u datoteku dodatne podatke (poput onih je li snimka snimljena u noćnim
uvjetima, s bljeskalicom, je li snimljen portret, sportska snimka, krajolik i sl.), a koji se
automatski upotrebljavaju pri jednostavnijoj i inteligentnoj naknadnoj obradi pri korištenju
kompatibilne aplikacije (za obradu ili ispis).
Mali podsetnik za amatersku kupovinu digitalnog fotoaparata

Svi već imaju digitalni fotoaparat, a vi ste još u fazi slikanja pomoću "idiota". Krajnje je vreme
da dođete do pravog "digitalca". Svi argumenti su na njegovoj strani - odmah se dobijaju
slike koje možete sačuvati, slati rođacima i prijateljima putem Interneta. One koje vam se ne
sviđaju jednostavno ćete izbrisati ili, ako je moguće, malo obraditi i korigovati. Inkdžet
štampači mogu se nabaviti po vrlo pristojnoj ceni, tako da fotografije možete i sami štampati.
Ako ih nosite u profesionalnu fotografsku radnju, nema neizvesnosti da li su uspele ili ne i
nepotrebnog štampanja fotografija koje vam se ne dopadaju.

Pri svemu tome dobra je vest da su "digitalci" sve jeftiniji. Elem, odluku ste doneli, ostaje
samo još dilema šta odabrati. Znate kakvi su prodavci - jedva čekaju da vam "uvale" robu
sumnjivog kvaliteta. Ne brinite, vama se to neće desiti. Treba obratiti pažnju na nekoliko
najznačajnijih "sitnica", a ma koji da izaberete, biće sigurno bolji od vašeg "idiota". U svakom
slučaju, tehnika tako brzo napreduje, pa je i (jeftinija) klasa digitalnih fotoaparata namenjenih
amaterima sve kvalitetnija (sve boljih performansi).

Prva dilema pred kojom ćete se naći je sam izgled (dizajn) aparata. Tu će morati da
"proradi" sopstveni ukus (gledajte pri tom da kućište nije od obične plastike, već po
mogućstvu metalno, i da aparat lepo "leži" u ruci - da ima ergonomski dizajn). Pogledajte
odmah i ko je proizvođač (brend ne mora imati, ali vrlo često ima značaja). Mnogi
proizvođači su vam svakako već poznati - HP, Kodak, Canon, Nikon, Fujifilm, Olimpus, Agfa,
Practica i drugi. Pretpostavka je da ćete pre naleteti na nekog manje poznatog ili kod nas
potpuno nepoznatog proizvođača.

Kad se govori o fotoaparatima, najpre se pominje njihova rezolucija, to jest rezolucija CCD
čipa kao njegovog najznačajnijeg dela. U ovoj kategoriji digitalnih fotoaparata ona je
uglavnom tri megapiksela, mada se mogu naći i modeli sa četiri i više megapiksela. Treba
obratiti pažnju i na postojanje optičkog zuma, koji, za razliku od digitalnog, vrši pravo
zumiranje bez gubitka kvaliteta slike. Kod većine aparata ove klase optičko zumiranje je tri
puta. Dobro bi bilo i da njegov LCD ekran bude što veći - obično do 1,8 inča.

Snimljene fotografije moraju se negde pamtiti, tako da je memorijski prostor fotoaparata

izuzetno važan. Veliki broj fotoaparata ove klase nema internu memoriju. Potrudite se da vaš
ne bude od tih aparata (16 megabajta će biti sasvim u redu). Slot za spoljnu memorijsku
karticu (SD/MMC, CF, SM, MS, Microdrive ili neka druga) se podrazumeva, a uz aparat
obično ide kartica sa 16 megabajta (ako je više od toga, još bolje). Podrazumeva se da
komplet sadrži i baterije (alkalne, NiMH ili litijum-jonske), punjač i USB kabl za povezivanje
sa računarom, gledanje fotografija i eventualnu obradu.

Uz sve te osnovne napomene ide i podatak o ceni. Prosečna cena digitalnih fotoaparata
namenjenih amaterima iznosi od 150 do 200 evra. Oni se mogu naći kod manje poznatih
proizvođača i po nižoj ceni (na primer, 100 evra ili manje), ali u tom slučaju treba proveriti
pre svega da li fotoaparat ima eksternu memorijsku karticu i koliku. Sa prethodno navedenim
karakteristikama i proizvođačima kvalitet dobijenih fotografija je otprilike isti (uz male
varijacije). Prema tome, napravite kalkulaciju između cene i izgleda i donesite pravu odluku.
Zatim dozvolite svojim umetničkim kvalitetima da dođu do izražaja.
Fuji S6500fd

Priča o ovom modelu počinje pojavom malog, džepnog fotoaparata po imenu Fuji F10
koji je zahvaljujući veoma naprednom senzoru u svoju klasu doneo do tada nevidjeni kvalitet
fotografija. Njegov naslednik, Fuji F30 je taj kvalitet podigao na još viši nivo i mnogi su se
zapitali zašto se ne upare odlično telo modela S9500 i senzor iz F30. I dok su se ti mnogi
pitali, zaposleni u Fuji-ju su vredno radili… Na tržište je izbačen, slobodno mogu da tvrdim,
suvereni vladar u svim kategorijama, od kvaliteta fotografija do odnosa cena kvalitet,
njegovo veličanstvo Fuji S6500fd.
TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

- Super CCD senzor sa 6 miliona piksela

- 10,7x optički zum (28-300mm), f2.8-4.9
- Face detection tehnologija
- Manuelne kontrole
- ISO raspon 100-3200

Fuji S6500fd dolazi u povećoj kutiji, dizajniranoj u već prepoznatljivom Fuji stilu.

U pakovanju se pored aparata nalaze i kaiš za nošenje oko vrata, poklopac za objektiv, USB i
AV kablovi, četiri alkalne baterije, uputstvo, senilo i CD sa softverom. Nažalost, u pakovanju
nema punjivih baterija i punjača kao ni memorijske kartice.
Prednjom stranom aparata dominira veliki objektiv preuzet sa skupljih modela S9500/9600,
odličnog raspona (28-300mm) i ne baš sjajne svetlosne moći (f2.8-f4.9). Pored objektiva se
nalazi lampa za pomoć pri autofokusu koja baca jak snop zelene svetlosti a takođe služi za
odbrojavanje sekundi kada se koristi tajmer. Objektiv nema ugrađenu zaštitu već se koristi
plastični poklopac koji se mora ručno staviti ili skinuti.

Objektiv poseduje manuelni zum i elektronski fokus prsten .

U pakovanju se dobija i senilo koje sprečava gubitak kontrasta i pojavu odsjaja na
fotografijama.

Kada se maksimalno zumira objektiv se izvuče i postane duži za oko pet centimetara .
S6500 poseduje veoma jak ugrađeni blic koji može "dobaciti" i do osam metara kada je
objektiv u širokougaonom položaju. Za razliku od S9500/9600 modela, S6500 ne poseduje
mogućnost priključenja eksternog blica. Ugradjeni blic ne pravi efekat crvenih očiju i to neće
biti problem ali je na žalost primetno da ne "popunjava" baš najbolje onih 28mm pa su
ćoškovi fotkografija nešto tamniji u odnosu na centar.

Sa zadnje strane se vide najveće razlike u odnosu na skuplju braću. Displej na S6500 je
dijagonale 2,5 inča i ima odličnu rezoluciju tj. ima 235.000 piksela tako da je veoma oštar i
pravo je uživanje gledati u njega. LCD ekran je nažalost nepokretan. Na otvorenom prostoru
je vidljivost odlična a u lošijim svetlosnim uslovima je savršena.
Iznad ekrana se nalazi elektronsko tražilo koje je već odavno postalo standard u klasi.
Nažalost, tražilo na S6500 je osrednjeg kvaliteta i niske rezolucije od samo 115.000 piksela
tako da slika u njemu nije mnogo oštra. .

Pored tražila se nalazi dugme koje me je nateralo da napišem one stihove sa početka. U
pitanju je dugme za uključivanje detekcije lica na koja aparat zatim sam izoštrava. Za tu
operaciju je zadužen poseban čip. To je još jedna novotarija koja olakšava upotrebu aparata
i koja polako postaje standardna stvar i kod drugih proizvođača. Mnogo bi mi se više
dopadalo da je to dugme programabilno i da mu se može dodeliti funkcija za zaključavanje
ekspozicije koja je izbačena sa S6500. Zanimljiva stvar se desi i kada pritisnete dugme za
detekciju lica u modu za pregled, tada možete odmah zumirati na lica koja je aparat
prepoznao.

Sa zadnje strane se nalazi i dugme kojim se prikaz prebacuje izmeću velikog displeja i
elektronskog tražila. Ispod njega je dugme za uključivanje digitalnog zuma.
Na S6500 su komande za izbor moda rada blica i makro moda smeštene na četvorosmerni
taster u čijem centru je dugme za pozivanje glavnog menija i potvrdu odabranih
podešavanja.

Ispod kursorskog tastera se nalazi F dugme kojim se poziva meni u kome se regulišu ISO,
boje i veličina/kvalitet fotografija.

Sa gornje strane se nalaze dugme okidača okruženo glavnim prekidačem kojim se aparat
prebacuje u mod za pregled, fotografisanje ili se pali tj. gasi. Iskreno sam se nadao da će se
mod za pregled uključivati posebnim dugmetom i da će se iz njega izlaziti dodirom dugmeta
okidača. Nažalost, više ne postoji navoj na okidaču koji omogućava korišćenje žičanog
okidača.
Na gornjoj strani se nalazi i dugme za kompenzaciju ekspozicije koje u manuelnom modu
služi za kontrolu otvora blende kao i dugme za izbor rafalnog moda snimanja. Pritisak na
ovo dugme prikazuje i živi histogram.

Na S6500 postoji samo točkič za izbor modova snimanja ali ne i kontrolni točkić što rezultuje
nešto težim biranjem parametara snimanja.
Na levoj strani aparata se pored konektora za AV, USB i eksterno napajanje pomoću
ispravljača, nalazi i selektor moda automatskog izoštravanja. S6500fd može da izoštrava
stalno, izoštrava samo prilikom pritiska na dugme okidača ili da se izoštravanje prepusti
korisniku tako što će se okretati prsten na cevi objektiva. U sredini AF selektora je dugme
koje se u modu ručnog izoštravanja može koristiti za autofokus koji se kasnije doteruje
ručno. U meniju se može uključiti i uveličavanje centralnog dela kadra kada se uoštrava
manuelno.

S6500 može da koristi samo xD kartice koje se stavljaju u slot na levoj strani aparata
sakriven iza plastičnih vratanca.

Sa donje strane je mesto za četiri AA baterije i plastični navoj za stativ koji nije u ravni sa
objektivom. To znači da pravljenje panorame može da bude problematično i da je potrebno
biti pažljiv prilikom stavljanja papuče za stativ. Zaista mi nije jasno zašto proizvođači štede
na takvim sitnicama...
Aparat zaista sjajno lezi u ruci.