Komentar ZJN

Pravnik
Časopis za poslovno pravo

i JAVNE NABAVKE
Priručnik
►Stručni komentari
►Praktična uputstva za rad
►Mi{ljenja i stavovi nadležnih institucija

►Odgovori na pitanja iz prakse
INFORMATIVNO
POSLOVNI CENTAR www.ipc.rs
br. 4a
15. april 2015.
ISSN 2334-8550
Pravnik ČASOPIS ZA POSLOVNO PRAVO i JAVNE NABAVKE
Beograd, 15. april 2015.
IZDAVA^:
INFORMATIVNO POSLOVNI CENTAR d.o.o. BEOGRAD

OSNIVA^ I VLASNIK ÂSOPISA: "IPC" d.o.o. Beograd
SLU@BA PRETPLATE: 011/ 361-44-25, 361-45-48
âsopis PRAVNIK 4a (Priručnik) PRIREDILI:
DOBRINKA GVOZDENOVI], urednik-konsultant IPC-a za oblast javnih nabavki

LJUBINKA KOVAÊVI], urednik-konsultant IPC-a za oblast javnih nabavki
ALEKSANDRA JELAÂ, urednik-konsultant IPC-a za oblast pravnog poslovanja
Odgovorni i kreativni urednik

ZORAN KOVAÊVI]
TEHNI^KA REDAKCIJA:
DESANKA MARKOVI] i DANIJELA TODOROVI] (prelom ~asopisa),

VESNA RANDEDOVI], LUCKA PERUNOVI], DANIJELA STOJILJKOVI]
Ovaj ~asopis je ujedno i

MATERIJAL za SAVETOVANJE
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
34
PRAVNIK : ~asopis za poslovno pravni

konsalting / glavni i odgovorni urednik
Aleksandra Jela~a . - 2012, br. 1 (jan.)-
- Beograd : Informativno poslovni centar ,
2012- . - 24 cm
Mese~no. - Je nastavak: Pravnik za budètske

korisnike = ISSN 1452-6956
ISSN 2334-8550 = Pravnik (IPC)
COBISS.SR-ID 199493900
Pravnik ČASOPIS ZA POSLOVNO PRAVO i JAVNE NABAVKE
4a/2015 PRAVNIK strana 3
SADRAJ
ROKOVNIK OBAVEZA U OBLASTI JAVNIH NABAVKI

za 2015. godinu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama..................... 5
GRANIÈNE VREDNOSTI (limiti) u postupku javne nabavke....................... 7
STRUÈNI KOMENTARI ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA,

PRATEÆIH PROPISA I PRAKTIÈNA UPUTSTVA ZA RAD................. 9
OBAVEZNOST PRIMENE ZAKONA I NABAVKE NA KOJE SE

ZAKON NE PRIMENJUJE................................................................................. 11
Zakonodavni i institucionalni okvir javnih nabavki u Republici Srbiji............ 11
Prva izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama ................................... 16
Javne nabavke saglasno odredbama Zakona o otklanjanju posledica
poplava u Republici Srbiji ............................................................................. 18
Veza izmeðu Zakona o javno-privatnom partnerstvu
i koncesijama i Zakona o javnim nabavkama............................................... 21
Registar javnih ugovora ................................................................................ 30
Naruèilac ....................................................................................................... 33
Predmet (javne) nabavke .............................................................................. 35
Nabavka elektriène energije i prirodnog gasa .............................................. 46
Nabavka usluge izvršenja u granicama rešenja o izvršenju ........................ 53
Nabavke na koje se Zakon ne primenjuje .................................................... 56
SPREÈAVANJE KORUPCIJE I SUKOBA INTERESA .................................... 64
Sukob interesa i povezana lica posmatrani sa aspekta primene
Zakona o javnim nabavkama i drugih pojedinih zakona .............................. 64
Zaštita uzbunjivaèa ....................................................................................... 70
PLANIRANJE NABAVKI ................................................................................... 74
Proces i metodologija planiranja nabavki ..................................................... 74
Planiranje nabavki ......................................................................................... 82
Zakljuèivanje odreðenih ugovora koji zbog prirode rashoda
zahtevaju plaæanje u više godina.................................................................. 91
Planiranje nabavki predmeta na osnovu ugovora
èije plaæanje se realizuje u dve ili tri budetske godine
(sa primerima unosa podataka u softver za planiranje javnih nabavki) ....... 95
IZVEŠTAVANJE O IZVRŠENJU PLANA NABAVKI
I KVARTALNO IZVEŠTAVANJE....................................................................... 102
Izveštaj o izvršenju plana nabavki za prethodnu godinu.............................. 102
Evidencija i izveštaji o javnim nabavkama.................................................... 105
Novine u postupku planiranja i u korišæenju softvera
za planiranje nabavki i kvartalno izveštavanje.............................................. 108
strana 4 PRAVNIK 4a/2015
USLOVI I NAÈIN SPROVOÐENJA POSTUPKA JAVNE NABAVKE.............. 116

Naèin, uslovi i rokovi zakljuèivanja okvirnih sporazuma ............................... 116
Centralizovane javne nabavke ...................................................................... 122
Novi spisak naruèilaca za èije potrebe Uprava za zajednièke poslove
republièkih organa sprovodi centralizovane javne nabavke ......................... 130
Priprema i sadrina konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki
(Obavezni elementi konkursne dokumentacije i dokazivanje
ispunjenosti uslova za uèešæe u javnoj nabavci).......................................... 131
Izmene i dopune konkursne dokumentacije ................................................. 142
Odreðivanje i primena kriterijuma za dodelu ugovora
u postupcima javnih nabavki......................................................................... 146
Naèin odreðivanja procenjene vrednosti javne nabavke ................................ 154
Neosuðivanost zastupnika privrednog društva - ponuðaèa,
kao obavezan uslov za uèešæe u postupku javne nabavke ......................... 158
Registar ponuðaèa ........................................................................................ 165
Ispunjenost uslova podnošenja ponude sa podizvoðaèem,
uèesnika u zajednièkoj ponudi, ponudi sa varijantama i jednake ponude ... 167
Izvršenje ugovora o javnoj nabavci .............................................................. 173
ZAŠTITA PRAVA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE...................................... 186
Postupanje naruèioca po zahtevu za zaštitu prava
i po odluci Republièke komisije..................................................................... 186
Pravo na upravni spor................................................................................... 195
POSTUPAK STICANJA ZVANJA SLUBENIK ZA JAVNE NABAVKE ......... 200
Struèno osposobljavanje i naèin polaganja
struènog ispita za slubenika za javne nabavke .......................................... 200
MIŠLJENJA UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE

I NAÈELNI PRAVNI STAVOVI KOMISIJE ZA ZAŠTITU PRAVA ........ 203
MIŠLJENJA UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE ................................................. 205

Primena Zakona o javnim nabavkama na usluge u oblasti kulture ............. 205
Primena Zakona o javnim nabavkama na nabavke lekova.......................... 210
Primena Zakona o javnim nabavkama na uslugu
organizovanja ekskurzije ............................................................................... 213
NAÈELNI PRAVNI STAVOVI SA OPŠTE SEDNICE KOMISIJE
ZA ZAŠTITU PRAVA......................................................................................... 218
Pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda ... 218
Taksa i troškovi postupka ............................................................................. 220
Raèunanje roka ............................................................................................. 222
Zastoj roka za podnošenje ponuda .............................................................. 223
Dokazivanje ispunjenosti uslova ................................................................... 224
Kriterijumi za ocenjivanje ponude ................................................................. 226
Postupanje naruèioca posle prethodnog ispitivanja zahteva
za zaštitu prava ............................................................................................. 228
4a/2015 PRAVNIK strana 4/1
Popust na ponuðenu cenu ............................................................................ 229

Visina bankarske garancije za dobro izvršenje posla................................... 230
Komunikacija ................................................................................................. 231
Dodatni uslovi................................................................................................ 233
Prednost za domaæe ponuðaèe i dobra........................................................ 235
Bitni nedostaci ponude.................................................................................. 236
PRAKSA REPUBLIÈKE KOMISIJE ZA ZAŠTITU PRAVA

U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI ..................................................... 239
PRAKSA REPUBLIÈKE KOMISIJE ZA ZAŠTITU PRAVA

U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI........................................................... 241
Odgovarajuæa ponuda - èlan 3. stav 1. taèka 32. Zakona ...................... 241
Prihvatljiva ponuda - èlan 3. stav 1. taèka 33. Zakona ........................... 242
Pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva
za podnošenje ponuda - èlan 36. Zakona............................................... 243
Priprema i sadrina konkursne dokumentacije - èlan 61. Zakona ....... 243
Dokazivanje ispunjenosti uslova - èlan 77. Zakona............................... 244
Neuobièajeno niska cena - èlan 92. Zakona ........................................... 246
Dodatna objašnjenja, kontrola i dopuštene ispravke - èlan 93. Zakona 246
Bitni nedostaci ponude - èlan 106. Zakona ............................................ 248
Rokovi i naèin podnošenja zahteva za zaštitu prava
- èlan 149. Zakona ..................................................................................... 249
ODGOVORI NA PITANJA IZ PRAKSE U VEZI PRIMENE

ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA I PODZAKONSKIH AKATA ....... 251
OBAVEZNOST PRIMENE ZAKONA I NABAVKE NA KOJE SE

ZAKON NE PRIMENJUJE ........................................................................... 253
Predmet Zakona - èlan 1. Zakona ............................................................ 253
Naruèilac - èlan 2. Zakona ........................................................................ 255
Javna nabavka - èlan 3. stav 1. taèka 1) Zakona .................................... 257
Ugovor o javnoj nabavci - èlan 3. stav 1. taèka 2) Zakona .................... 257
Ponuðaè - èlan 3. stav 1. taèka 3) Zakona............................................... 258
Povezana lica - èlan 3. stav 1. taèka 11) Zakona .................................... 258
Istovrsna dobra, usluge, radovi
- èlan 3. stav 1. taè. 12), 13) i 14) Zakona ................................................ 259
Iskljuèivo pravo - èlan 3. stav 1. taèka 24) Zakona................................. 262
Odgovarajuæa ponuda - èlan 3. stav 1. taèka 32) Zakona ...................... 264
Prihvatljiva ponuda - èlan 3. stav 1. taèka 33) Zakona........................... 265
Popust na ponuðenu cenu - èlan 3. stav 1. taèka 34) Zakona .............. 268
Javna nabavka po partijama - èlan 3. stav 1. taèka 35) Zakona............ 270
Nabavka dobara - èlan 4. Zakona ............................................................ 272
Nabavka radova - èlan 5. Zakona ............................................................ 275
Nabavka usluga - èlan 6. Zakona............................................................. 277
strana 4/2 PRAVNIK 4a/2015
Nabavke na koje se zakon ne primenjuje - èlan 7. Zakona................... 289

Rezervisane javne nabavke - èlan 8. Zakona ......................................... 301
Naèelo efikasnosti i ekonomiènosti - èlan 9. Zakona............................ 302
Naèelo obezbeðivanja konkurencije - èlan 10. Zakona ......................... 303
Naèelo transparentnosti postupka javne nabavke
- èlan 11. Zakona ....................................................................................... 304
Naèelo jednakosti ponuðaèa - èlan 12. Zakona ..................................... 304
Zaštita podataka i odreðivanje poverljivosti - èl. 14. i 15. Zakona....... 307
Dokumentacija i evidentiranje postupka - èlan 16. Zakona .................. 307
Jezik u postupku javne nabavke - èlan 17. Zakona............................... 307
Valuta - èlan 19. Zakona ........................................................................... 308
Komunikacija - èlan 20. Zakona............................................................... 309
SPREÈAVANJE KORUPCIJE I SUKOBA INTERESA ............................... 309
Opšte mere za spreèavanje korupcije - èlan 21. Zakona ...................... 309
Interni akt i kontrola nabavki - èlan 22. Zakona..................................... 310
Zaštita integriteta postupka - èlan 23. Zakona ....................................... 312
Izjava o nezavisnoj ponudi - èlan 26. Zakona ........................................ 313
Dunost prijavljivanja povrede konkurencije - èlan 27. Zakona........... 314
Graðanski nadzornik - èlan 28. Zakona .................................................. 315
Sukob interesa - èlan 29. Zakona ............................................................ 315
USLOVI I NAÈIN SPROVOÐENJA POSTUPKA JAVNE NABAVKE ........ 318
Vrste postupaka - èlan 31. Zakona .......................................................... 318
Otvoreni postupak - èlan 32. Zakona ...................................................... 325
Restriktivni postupak - èlan 33. Zakona.................................................. 326
Kvalifikacioni postupak - èlan 34. Zakona .............................................. 326
Pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva
Pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva
Konkurs za dizajn - èlan 38. Zakona ....................................................... 346
Javna nabavka male vrednosti - èlan 39. Zakona.................................. 347
Okvirni sporazum - èlan 40. Zakona........................................................ 355
Sistem dinamiène nabavke - èlan 41. Zakona ........................................ 358
Uslovi za primenu elektronske licitacije - èlan 42. Zakona................... 358
Obavezna primena elektronske nabavke - èlan 47. Zakona.................. 358
Telo za centralizovane javne nabavke - èlan 48. Zakona ...................... 359
Uprava za zajednièke poslove - èlan 49. Zakona ................................... 360
Sprovoðenje postupka javne nabavke od strane više naruèilaca
- èlan 50. Zakona ....................................................................................... 361
Plan nabavki - èlan 51. Zakona ................................................................ 361
Uslovi za pokretanje postupka - èlan 52. Zakona .................................. 372
Odluka o pokretanju postupka - èlan 53. Zakona .................................. 375
Komisija za javnu nabavku - èlan 54. Zakona ........................................ 376
Vrste oglasa - èlan 55. Zakona................................................................. 379
4a/2015 PRAVNIK strana 4/3
Opšti reènik nabavke - èlan 56. Zakona.................................................. 380

Naèin objavljivanja oglasa - èlan 57. Zakona ......................................... 380
Prethodno obaveštenje - èlan 59. Zakona .............................................. 382
Priprema i sadrina konkursne dokumentacije - èlan 61. Zakona ....... 383
Objavljivanje i dostavljanje konkursne dokumentacije
- èlan 62. Zakona ....................................................................................... 393
Izmene i dopune konkursne dokumentacije - èlan 63. Zakona ............ 393
Naèin odreðivanja procenjene vrednosti javne nabavke
- èlan 64. Zakona ....................................................................................... 398
Odreðivanje procenjene vrednosti javne nabavke usluga
- èlan 66. Zakona ....................................................................................... 400
Odreðivanje procenjene vrednosti javne nabavke po partijama
- èlan 68. Zakona ....................................................................................... 401
Tehnièke specifikacije - èlan 70. Zakona ................................................ 402
Odreðivanje tehnièkih specifikacija - èlan 71. Zakona .......................... 402
Korišæenje tehnièkih specifikacija - èlan 72. Zakona ............................ 404
Obavezni uslovi za uèešæe u postupku javne nabavke
- èlan 75. Zakona ....................................................................................... 406
Dodatni uslovi - èlan 76. Zakona ............................................................. 409
Dokazivanje ispunjenosti uslova - èlan 77. Zakona............................... 416
Registar ponuðaèa - èlan 78. Zakona...................................................... 427
Naèin dostavljanja dokaza - èlan 79. Zakona ......................................... 428
Ponuda sa podizvoðaèem - èlan 80. Zakona.......................................... 429
Zajednièka ponuda - èlan 81. Zakona ..................................................... 433
Negativne reference - èl. 82. i 83. Zakona............................................... 434
Odreðivanje kriterijuma za dodelu ugovora - èlan 84. Zakona............. 437
Vrste kriterijuma - èlan 85. Zakona.......................................................... 438
Prednost za domaæe ponuðaèe i dobra - èlan 86. Zakona ................... 440
Naèin podnošenja ponude - èlan 87. Zakona ......................................... 441
Vaenje ponude - èlan 90. Zakona........................................................... 442
Ponuda sa varijantama - èlan 91. Zakona............................................... 443
Neuobièajeno niska cena - èlan 92. Zakona ........................................... 443
Dodatna objašnjenja, kontrola i dopuštene ispravke - èlan 93. Zakona 444
Rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku i prijava
u restriktivnom, kvalifikacionom postupku
i konkurentnom dijalogu - èlan 95. Zakona ............................................ 446
Rok za podnošenje ponuda u pregovaraèkom postupku
sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda - èlan 97. Zakona.... 446
Raèunanje rokova za podnošenje ponuda - èlan 101. Zakona............. 447
Prijem ponuda - èlan 102. Zakona ........................................................... 447
Otvaranje ponuda - èlan 103. Zakona ..................................................... 448
Zapisnik o otvaranju ponuda - èlan 104. Zakona................................... 449
Izveštaj o struènoj oceni ponuda - èlan 105. Zakona............................ 452
Bitni nedostaci ponude - èlan 106. Zakona ............................................ 452
Uslovi za dodelu ugovora - èlan 107. Zakona ........................................ 457
strana 4/4 PRAVNIK 4a/2015
Odluka o dodeli ugovora - èlan 108. Zakona ......................................... 461

Odluka o obustavi postupka javne nabavke - èlan 109. Zakona.......... 463
Uvid u dokumentaciju - èlan 110. Zakona .............................................. 466
Izveštavanje ponuðaèa - èlan 111. Zakona ............................................. 466
Uslovi za zakljuèenje ugovora o javnoj nabavci - èlan 112. Zakona ... 466
Rok za zakljuèenje ugovora - èlan 113. Zakona..................................... 468
Izmene ugovora o javnoj nabavci - èlan 115. Zakona ........................... 468
Obaveštenje o zakljuèenom ugovoru - èlan 116. Zakona ..................... 476
Izvršenje ugovora..................................................................................... 477
JAVNE NABAVKE U OBLASTI VODOPRIVREDE, ENERGETIKE,
SAOBRAÆAJA I POŠTANSKIH USLUGA.................................................. 479
Delatnosti u oblasti energetike - èlan 119. Zakona................................ 479
Nabavke u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraæaja
i poštanskih usluga na koje se zakon ne primenjuje
- èlan 122. Zakona ..................................................................................... 480
EVIDENCIJA I IZVEŠTAJI O JAVNIM NABAVKAMA................................ 480
Evidencija i izveštaji o javnim nabavkama - èl. 132. i 133. Zakona ..... 480
SLUBENIK I UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE ......................................... 482
Slubenik za javne nabavke - èlan 134. Zakona..................................... 482
Poslovi Uprave za javne nabavke - èlan 136. Zakona ........................... 487
ZAŠTITA PRAVA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE................................. 487
Aktivna legitimacija u postupku - èlan 148. Zakona.............................. 487
- èlan 149. Zakona ..................................................................................... 488
Posledice podnetog zahteva za zaštitu prava i privremene mere
- èlan 150. Zakona ..................................................................................... 491
Sadrina zahteva za zaštitu prava - èlan 151. Zakona........................... 492
Prethodna provera zahteva za zaštitu prava - èlan 152. Zakona.......... 492
Postupanje naruèioca posle prethodnog ispitivanja
zahteva za zaštitu prava - èlan 153. Zakona........................................... 493
Postupak pred Republièkom komisijom - èlan 154. Zakona................. 494
Taksa i troškovi postupka - èlan 156. Zakona........................................ 495
Odluka Republièke komisije - èlan 157. Zakona .................................... 496
Rok za donošenje i dostavljanje odluke - èlan 158. Zakona ................ 498
Dostavljanje izveštaja i dokumentacije - èlan 160. Zakona................... 499
NIŠTAVOST UGOVORA .............................................................................. 499
Ništavi ugovori o javnoj nabavci - èlan 168. Zakona............................. 499
KAZNENE ODREDBE .................................................................................. 500
Prekršaji naruèioca - èlan 169. Zakona ................................................... 500
PRIMERI POPUNJENIH OBRAZACA IZ SOFTVERA

ZA PLANIRANJE, EVIDENTIRANJE I IZVEŠTAVANJE ...................... 501
Ø ROKOVNIK OBAVEZA
U OBLASTI JAVNIH NABAVKI
ZA 2015. GODINU
1
(u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama , dalje: Zakon)
Red.
Rok Opis obaveze
broj
naruèilac Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji

10.
1. dostavlja tromeseèni (kvartalni) izveštaj o javnim nabavkama za period
januar
oktobar-decembar 2014. godine - èlan 132. stav 4. Zakona
31. naruèilac donosi plan nabavki za 2015. godinu

2.
januar - èlan 51. stav 1. Zakona
10. naruèilac dostavlja plan nabavki za 2015. godinu Upravi za javne

3.
februar nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji - èlan 51. stav 6. Zakona
Uprava za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj

10. internet stranici zbirni tromeseèni izveštaj o sprovedenim postupcima i
4.
februar zakljuèenim ugovorima za pe riod oktobar-decembar 2014. godine
- èlan 132. stav 5. Zakona
naruèilac saèinjava izveštaj o izvršenju plana nabavki za 2014. godinu i

31.
5. dostavlja ga Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji
mart

31.
6. internet stranici godišnji izveštaj o javnim nabavkama za period januar
mart
- decembar 2014. godine - èlan 133. stav 4. Zakona

10.
7. dostavlja tromeseèni (kvartalni) izveštaj o javnim nabavkama za pe riod
april
januar-mart 2015. godine - èlan 132. stav 4. Zakona
Uprava za javne nabavke podnosi Vladi i odboru Narodne skupštine

30. nadlenom za finansije poseban godišnji izveštaj za 2014. godinu
8.
april o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona

internet stranici zbirni tromeseèni izveštaj o sprovedenim postupcima i
9. 10. maj
zakljuèenim ugovorima za pe riod januar-mart 2015. godine

10. 10. jul dostavlja tromeseèni (kvartalni) izveštaj o javnim nabavkama za pe riod
april-jun 2015. godine - èlan 132. stav 4. Zakona
1
Zakon o javnom nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon).
Red.
Rok Opis obaveze
broj

11.
avgust zakljuèenim ugovorima za pe riod april-jun 2015. godine

30.
12. internet stranici polugodišnji izveštaj o javnim nabavkama (januar-jun
septembar
2015. godine) - èlan 133. stav 4. Zakona

10.
13. dostavlja tromeseèni (kvartalni) izveštaj o javnim nabavkama za pe riod
oktobar
jul-septembar 2015. godine - èlan 132. stav 4. Zakona

14.
novembar zakljuèenim ugovorima za pe riod jul-septembar 2015. godine
Ø GRANIÈNE VREDNOSTI (LIMITI)

U POSTUPKU JAVNE NABAVKE
Procenjena vrednost
Radnje u postupku za dobra i
za radove
usluge
1 3 4
ako je ukupna procenjena vrednost
Obaveza da naruèilac donese interni plan za
planiranih javnih nabavki na
spreèavanje korupcije u javnim nabavkama
godišnjem nivou veæa od
(èlan 21. stav 7. Zakona)
1.000.000.000 din.
ako je ukupna procenjena vrednost
Obaveza da naruèilac obrazuje posebnu slubu koja æe
planiranih javnih nabavki na
sprovoditi kontrolu planiranja, sprovoðenja postupka i
godišnjem nivou veæa od
izvršenja javnih nabavki (èlan 22. stav 5. Zakona)
1.000.000.000 din.
Dunost prijavljivanja korupcije veæa od veæa od
(èlan 24. stav 4. Zakona) 250.000.000 din. 500.000.000 din.
Postupak javne nabavke nadgleda graðanski nadzornik
veæa od 1.000.000.000 din.
(èlan 28. Zakona)
Javna nabavka male vrednosti (èlan 39. Zakona) od 400.000 do 3.000.000 din.
Slubenik za javne nabavke je èlan komisije
veæa od 9.000.000 din.
za javne nabavke (èlan 54. stav 6. Zakona)
Objavljivanje oglasa o javnoj nabavci iz èlana 55. stav 1.
taè. 2), 4) do 6), 9) i 10) Zakona na Portalu slubenih veæa od veæa od
glasila Republike Srbije i baza propisa 5.000.000 din. 10.000.000 din.
Objavljivanje oglasa o javnoj nabavci iz èlana 55. stav 1.
taè. 2) do 4) Zakona i na stranom jeziku, koji se obièno veæa od veæa od
koristi u meðunarodnoj trgovini u oblasti iz koje je 250.000.000 din. 500.000.000 din.
predmet javne nabavke (èlan 57. stav 4. Zakona)
Objavljivanje prethodnog obaveštenja veæa od veæa od
Obaveza da naruèilac zahteva bankarsku garanciju kao
veæa od veæa od
sredstvo obezbeðenja za ispunjenje ugovornih obaveza
250.000.000 din. 500.000.000
Moguænost da se ispunjenost svih ili pojedinih uslova,
osim uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 5) Zakona, u
postupku javne nabavke male vrednosti i pregovaraèkom manja od 3.000.000 din.
postupku iz èlana 36. stav 1. taè. 2) i 3) Zakona dokazuje
dostavljanjem izjave (èlan 77. stav 4. Zakona)
40 dana od dana objavljivanja poziva za podnošenje
ponuda - najkraæi rok za podnošenje ponuda u
veæa od veæa od
otvorenom postupku i prijava u restriktivnom,
250.000.000 din. 500.000.000 din.
kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu
(èlan 95. stav 1. taèka 1) Zakona)
Procenjena vrednost
Radnje u postupku za dobra i
za radove
usluge
1 3 4
30 dana od dana objavljivanja poziva za podnošenje
nije veæa od nije veæa od
otvorenom postupku i prijava u restriktivnom,
250.000.000 din. 500.000.000 din.
30 dana od dana kada je objavljen poziv za podnošenje
otvorenom postupku, odnosno prijava u restriktivnom i veæa od veæa od
kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu, 250.000.000 din. 500.000.000 din.
ako je objavljeno prethodno obaveštenje
22 dana od dana kada je objavljen poziv za podnošenje
otvorenom postupku, odnosno prijava u restriktivnom nije veæa od nije veæa od
i kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu, 250.000.000 din. 500.000.000 din.
ako je objavljeno prethodno obaveštenje
Izveštavanje ponuðaèa - obaveza veæa od veæa od
Izveštavanje ponuðaèa - moguænost nije veæa od nije veæa od
ako je ukupna vrednost planiranih
Obaveza da naruèilac ima najmanje jednog slubenika
javnih nabavki na godišnjem nivou
za javne nabavke (èlan 134. stav 2. Zakona)
veæa od 21.000.000 din.
Nemoguænost radnog angaovanja predsednika, odnosno
èlana Republièke komisije kod ponuðaèa koji je bio strana veæa od veæa od
u postupku u kojem je odluèivao u periodu od dve godine 250.000.000 din. 500.000.000 din.
posle prestanka funkcije (èlan 144. stav 6. Zakona)
Uèešæe dva veštaka u postupku po zahtevu za veæa od veæa od
zaštitu prava (èlan 146. stav 5. Zakona) 250.000.000 din. 500.000.000 din.
STRUČNI KOMENTARI
ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA,
PRATEĆIH PROPISA
i praktična UPUTSTVA ZA RAD
IPC.KONSULTACIJE
BESPLATNE TELEFONSKE KONSULTACIJE O PRIMENI PROPISA
IZ OBLASTI JAVNIH NABAVKI i FINANSIJSKO-PRAVNOG POSLOVANJA
PRIVREDNIH DRU[TAVA I KORISNIKA BUD@ETSKIH SREDSTAVA
JAVNE NABAVKE: Ljubinka Kovačević, Dobrinka Gvozdenović

RADNO ZAKONODAVSTVO, ZARADE i DOPRINOSI:
Aleksandra Jelača, mr Slavica Kulić, Dobrinka Gvozdenović
PRAVNO POSLOVANJE PRAVNIH LICA: Aleksandra Jelača
POSLOVANJE JAVNIH PREDUZEĆA i LOKALNE SAMOUPRAVE: mr Slavica Kulić
POSLOVANJE KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA:

Dragoš Ristić, Aleksandra Jelača, mr Slavica Kulić
PORESKI SISTEM i PDV: Jovana Dedić

RAČUNOVODSTVO, MRS i REVIZIJA: dr Zoran Petrović
OBAVEZNOST PRIMENE
ZAKONA I NABAVKE NA KOJE SE
ZAKON NE PRIMENJUJE
Ø ZAKONODAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR

JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI
1. Zakonodavni okvir javnih nabavki

Postupak javne nabavke zakonom je prvi put ureðen 2002. godine i usklaðen sa
tada vaeæim direktivama (uputstvima) Evropske unije (92/50/EEZ, 93/36/EEZ,
93/37/EEZ, 93/38EEZ). Zakon o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj
39/2002, 43/2003, 55/2004 i 101/2005) je bio u primeni od 13. jula 2002. godine do 5.
januara 2009. godine (odredbe o postupku javne nabavke male vrednosti u primeni do
18. jula 2009. godine) i u toku primene je pretrpeo više dopuna i izmena. Vaan korak ka
unapreðenju sistema javnih nabavki i usklaðenost sa evropskim standardima u ovoj
oblasti su izmene izvršene 2004. godine kojima je pojednostavljen postupak, olakšana
izrada konkursne dokumentacije i poboljšan sistem zaštite ponuðaèa i javnog interesa.
Dalje jaèanje i širenje odnosa sa Evropskom zajednicom i njenim dravama
èlanicama, integrisanje Srbije u politièke i privredne tokove Evrope obavezuju Republiku
Srbiju da svoje zakonodavstvo u relevantnim sektorima, pa i u sektoru javnih nabavki,
usklaðuje sa zakonodavstvom Evropske zajednice, a u skladu sa Sporazumom o
stabilizaciji i pridruivanju izmeðu Evropskih zajednica i njihovih drava èlanica,
sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane, koji je potpisan 29. aprila 2008.
godine u Luksemburgu.
Donošenje direktiva Evropske unije u oblasti javnih nabavki (Direktiva
2004/18/EZ o usklaðivanju postupaka za dodelu javnih ugovora o radovima, dobrima i
uslugama - tzv. "klasièna" odnosno "tradicionalna" direktiva, Direktiva 2004/17/EZ
kojom se usklaðuju postupci nabavke subjekata koji deluju u oblasti vodoprivrede,
energetike, saobraæaja i poštanskih usluga - tzv. "komunalna direktiva" i Direktiva
2007/66/EZ kojom se unapreðuje postupak revizije u vezi sa dodelom ugovora o javnim
nabavkama) kao i nedostaci postojeæeg zakona uoèeni u toku šestogodišnje primene
uslovili su donošenje Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj
116/2008). Ovaj zakon je donet u decembru 2008. godine, stupio je na snagu 6. januara
2009. godine i primenjivao se do 31. marta 2013. godine.
Sledeæi korak usklaðivanja zakonske regulative sa direktivama Evropske unije i
dobrom praksom javnih nabavki iz zemalja èlanica je donošenje sada vaeæeg Zakona o
javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon).
Osnovni nedostaci uoèeni u primeni prethodno vaeæeg zakona, rešenja koja su u
primeni doivela neuspeh, potreba daljeg poveæenja efikasnosti i brzine postupka,
spreèavanje zloupotreba, kao i obaveza kontinuiranog usklaðivanja svog zakonodavstva
sa zakonodavstvom Evropske unije bili su razlog donošenja Zakona. Oèekuje se da
Zakon doprinese veæoj disciplini i kontroli u oblast javnih nabavki kako kroz prevenciju
zloupotrebe u procesu javnih nabavki tako i efikasnijim sankcionisanjem kršenja odredbi
koje ureðuju javne nabavke.
Na osnovu ovlašæenja iz Zakona, postupak javne nabavke ureðuju i sledeæa

podzakonska akta:
- Uredba o uslovima i naèinu sprovoðenja postupka javne nabavke od strane
Uprave za zajednièke poslove republièkih organa i utvrðivanju Spiska predmeta
javne nabavke ("Slubeni glasnik RS" br. 110/2013 i 13/2014);
- Uredba o postupku javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti ("Slubeni
glasnik RS", broj 82/2014);
- Uredba o planiranju i vrsti roba i usluga za koje se sprovode centralizovane
javne nabavke ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013);
- Uredba o utvrðivanju opšteg reènika nabavke ("Slubeni glasnik RS", broj
56/2014);
- Pravilnik o sadrini akta kojim se blie ureðuje postupak javne nabavke unutar
naruèioca ("Slubeni glasnik RS", broj 106/2013);
- Pravilnik o graðanskom nadzorniku ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013);
- Pravilnik o sadrini odluke o zajednièkom sprovoðenju postupka javne nabavke
("Slubeni glasnik RS", broj 44/2014);
- Pravilnik o formi i sadrini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki
("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013);
- Pravilnik o formi i sadrini zahteva za mišljenje o osnovanosti primene
pregovaraèkog postupka ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013);
- Pravilnik o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima
javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS",
br. 29/2013 i 104/2013);
- Pravilnik o formi i sadrini kreditnog zahteva i formi i sadrini dokumentacije o
kreditnoj sposobnosti naruèioca ("Slubeni glasnik RS", broj 31/2013);
- Pravilnik o sadrini Registra ponuðaèa i dokumentaciji koja se podnosi uz
prijavu za registraciju ponuðaèa ("Slubeni glasnik RS", broj 75/2013);
- Pravilnik o naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova da su ponuðena dobra
domaæeg porekla ("Slubeni glasnik RS", broj 33/2013);
- Pravilnik o sadrini izveštaja o javnim nabavkama i naèinu voðenja evidencije o
javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013);
- Pravilnik o naèinu i programu struènog osposobljavanja i naèinu polaganja
struènog ispita za slubenika za javne nabavke ("Slubeni glasnik RS", broj
77/2014);
- Odluka o utvrðivanju Spiska naruèilaca za èije potrebe Uprava za zajednièke
poslove republièkih organa sprovodi centralizovane javne nabavke ("Slubeni
glasnik RS", broj 12/2015);
- Uputstvo o uslovima, naèinu i postupku izdavanja uverenja o domaæem poreklu
dobara u postupcima javnih nabavki ("Slubeni glasnik RS", broj 48/2013);
- Spisak meðunarodnih organizacija i meðunarodnih finansijskih institucija èiji se
posebni postupci javnih nabavki mogu primenjivati umesto odredaba Zakona o
javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 33/2013);
- Odluka o visini naknade za objavljivanje oglasa o javnoj nabavci na portalu
slubenih glasila Republike Srbije i baza propisa ("Slubeni glasnik RS", broj
115/2013).
Postupak javne nabavke ureðuju i opšti akti naruèioca, i to:

- interni plan za spreèavanje korupcije u javnim nabavkama iz èlana 21. stav 7.
Zakona;
- akt kojim se blie ureðuje postupak javne nabavke unutar naruèioca iz èlana 22.
stav 1. Zakona.
Zakon o javnim nabavkama uz Zakon o budetskom sistemu, predstavlja jedan od
najznaèajnijih propisa kojima je ureðen sistem javne potrošnje budetskih korisnika i jedan
od prvih antikorupcijskih zakona donetih u periodu zapoèetih reformi. Cilj donošenja je bio
da se ostvari ušteda u budetskoj potrošnji, racionalnost i transparentnost nabavki, ali i da
se budetski korisnici (direktni i indirektni) naviknu da kroz proces planiranja svoje potrebe
za nabavkama iskau u odnosu na ogranièena sredstva kojima raspolau.
Javne nabavke predstavljaju sastavni deo upravljanja javnim finansijama,
integrisane su u proces upravljanja javnim rashodima, pa je planiranje javnih nabavki i
sprovoðenje postupka javne nabavke uslovljeno i odredbama Zakona o budetskom
sistemu ("Slubeni glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012,
62/2013, 63/2013 (ispr.) i 108/2013). Naime, na osnovu èl. 54. i 57. ovog zakona
obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budetskih sredstava i
organizacije za obavezno socijalno osiguranje (naruèioci u skladu sa Zakonom), moraju
odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budetskoj godini, a
ugovori o nabavci dobara, finansijske imovine, pruanju usluga ili izvoðenju graðevinskih
radova, koje zakljuèuju direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava i korisnici
sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, moraju biti zakljuèeni u skladu
sa propisima koji regulišu javne nabavke.
Kriterijumi za utvrðivanje prirode rashoda, kao i uslovi i naèin pribavljanja
saglasnosti za zakljuèivanje odreðenih ugovora koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju
plaæanje u više godina blie ureðuje Uredba o kriterijumima za utvrðivanje prirode
rashoda i uslovima i naèinu pribavljanja saglasnosti za zakljuèivanje odreðenih
ugovora koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaæanje u više godina ("Slubeni
glasnik RS", broj 21/2014). Ova uredba je doneta na osnovu ovlašæenja iz èlana 54. stav
7. Zakona o budetskom sistemu.
Preduzimanje pojedinih radnji u postupku javne nabavke zahteva posrednu ili
neposrednu primenu pojedinih odredbi Zakona o opštem upravnom postupku
("Slubeni list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Slubeni glasnik RS", broj 30/2010, dalje:
ZUP). Na pitanja postupka zaštite prava koja nisu ureðena Zakonom shodno se
primenjuju odredbe ZUP-a. Odredbe ZUP-a naruèilac æe imati u vidu i prilikom raèunanja
rokova, izrade zapisnika i dr.
Zakon o obligacionim odnosima ("Slubeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89
(odluka USJ) i 57/89, "Slubeni list SRJ", broj 31/93 i "Slubeni list SCG", broj 1/2003
(Ustavna povelja), dalje: ZOO) ureðuje obligacione odnose koji nastaju iz ugovora,
prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave
volje i drugih zakonom utvrðenih èinjenica i za naruèioca je od znaèaja kako pri izradi
konkursne dokumentacije (modela ugovora) tako i u toku izvršenja ugovora dodeljenog u
postupku javne nabavke.
Na osnovu Zakona Uprava za javne nabavke pokreæe prekršajni postupak kada
na bilo koji naèin sazna da je uèinjena povreda ovog zakona koja moe biti osnov prekr-
šajne odgovornosti, a u okviru svojih nadlenosti Republièka komisija vodi prekršajni
postupak u prvom stepenu. Pojam prekršaja, uslovi za prekršajnu odgovornost, uslovi za
propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak,
izdavanje prekršajnog naloga, postupak izvršenja odluke, registar sankcija i registar
neplaæenih novèanih kazni i drugih novèanih iznosa ureðuje Zakon o prekršajima
("Slubeni glasnik RS", broj 65/2013).
Za sistem javnih nabavki od znaèaja su i Zakon o javnim preduzeæima ("Slubeni

glasnik RS", br. 119/2012, 116/2013 (autentièno tumaèenje) i 44/2014 (dr. zakon)),
Zakon o komunalnim delatnostima ("Slubeni glasnik RS", broj 88/2011), kao i drugi
zakoni koji ureðuju oblasti vodoprivrede, energetike, saobraæaja i poštanskih usluga,
zakoni koji regulišu oblasti odbrane i bezbednosti, Zakon o javno-privatnom partnerstvu i
koncesijama ("Slubeni glasnik RS", broj 88/2011), i Krivièni zakonik ("Slubeni glasnik
RS", br. 85/2005, ... 108/2014).
Nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti ureðuje i Direktiva 2009/81/EZ iz 2009.
godine.
U februaru 2014. godine donete su tri nove direktive, koje su stupile na snagu 17.
aprila 2014. godine, a s kojima drave èlanice moraju da se usklade u roku od 24
meseca (osim za elektronske nabavke kod kojih je rok 54 meseca)i to: Direktiva
2014/24/EU o javnim nabavkama; Direktiva 2014/25/EU o nabavkama od strane
subjekata koji posluju u oblasti vodoprivrede, ener getike, saobraæaja i poštanskih
usluga; Direktiva 2014/23/EU o dodeli ugovora o koncesiji.
Vlada Republike Srbije donela je Strategiju razvoja javnih nabavki u Republici
Srbiji za period 2014-2018. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 122/14), kojom je
predviðeno postepeno usklaðivanje propisa u oblasti javnih nabavki s direktivama EU.
2. Institucionalni okvir javnih nabavki

Institucionalni okvir javnih nabavki u Republici Srbiji èine:
- Uprava za javne nabavke
- Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki,
- Komisija za zaštitu konkurencije,
- Dravna revizorska institucija.
Zakon odreðuje poslove, naèin rada i oblik organizovanja Uprave za javne
nabavke i Republièke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Posebna organizacija koja vrši nadzor nad primenom Zakona, donosi pod-
zakonske akte i obavlja struène poslove u oblasti javnih nabavki, prati sprovoðenje
postupaka javnih nabavki, kontroliše primenu pojedinih postupaka, upravlja Portalom
javnih nabavki, priprema izveštaje o javnim nabavkama, predlae mere za unapreðe-
nje sistema javnih nabavki, prua struènu pomoæ naruèiocima i ponuðaèima, doprinosi
stvaranju uslova za ekonomiènu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava u
postupku javne nabavke je Uprava za javne nabavke (èlan 135. stav 1. Zakona).
Poslove koje obavlja Uprava za javne nabavke definišu odredbe èlana 136. Zakona.
Samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, koji obezbeðuje zaštitu prava u
postupcima javnih nabavki je Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima
javnih nabavki (èlan 138. Zakona, dalje Republièka komisija). U okviru svojih
nadlenosti Republièka komisija odluèuje o zahtevu za zaštitu prava, odluèuje o
zakljuèenju ugovora u sluèaju iz èlana 30. stav 3. Zakona, odluèuje o albi protiv
zakljuèka naruèioca i Uprave za javne nabavke, odluèuje o predlogu naruèioca da
podneti zahtev za zaštitu prava ne spreèava donošenje odluke, odnosno zakljuèenje
ugovora ili okvirnog sporazuma, odluèuje o predlogu podnosioca zahteva za zaštitu
prava da se zabrani zakljuèenje ili izvršenje ugovora o javnoj nabavci, odluèuje o
troškovima postupka zaštite prava i troškovima pripreme ponude, prati i kontroliše
sprovoðenje odluka koje donosi, izrièe novèane kazne naruèiocu i odgovornom licu
naruèioca, poništava ugovor o javnoj nabavci, vodi prekršajni postupak u prvom stepenu,
pokreæe postupak za utvrðivanje ništavosti ugovora o javnoj nabavci, saraðuje sa
stranim institucijama i struènjacima u oblasti javnih nabavki, obavlja i druge poslove u
skladu sa zakonom (èlan 139. Zakona).
Republièka komisija, na osnovu odredbi èl. 160-166. Zakona ima i posebna

ovlašæenja (moe da zahteva od naruèioca da podnese izveštaj, dokumentaciju i izjave
predstavnika naruèioca o sprovoðenju odluke Republièke komisije, da sprovodi kontrolu
izvršenja odluke Republièke komisije, da izrièe novèane kazne naruèiocu, da sama ili na
zahtev podnosioca zahteva ili zainteresovanog lica, poništi ugovor o javnoj nabavci, po
slubenoj dunosti pazi na postojanje zloupotrebe zahteva za zaštitu prava, vodi
prekršajni postupak u prvom stepenu za prekršaje propisane ovim zakonom, moe
podneti predlog za razrešenje rukovodioca ili odgovornog lica naruèioca).
Na osnovu èlana 167. Zakona posebno ovlašæenje u postupku javne nabavke
ima i organizacija nadlena za zaštitu konkurencije (moe ponuðaèu, odnosno
zainteresovanom licu izreæi meru zabrane uèešæa u postupku javne nabavke ako utvrdi
da je ponuðaè, odnosno zainteresovano lice povredilo konkurenciju u postupku javne
nabavke u smislu zakona kojim se ureðuje zaštita konkurencije). Samostalna i nezavisna
organizacija koja vrši javna ovlašæenja u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije
("Slubeni glasnik RS", br. 51/2009 i 95/2013) je Komisija za zaštitu konkurencije.
Pravilnost poslovanja naruèilaca, svrsishodnost raspolaganja javnim sredstvima u
celosti ili u odreðenom delu, pravilnost rada organa rukovoðenja, upravljanja i drugih
odgovornih lica nadlenih za planiranje, izvoðenje i nadzor poslovanja naruèilaca kao
korisnika javnih sredstava su predmet revizije. Najviši dravni organ revizije javnih
sredstava u Republici Srbiji je Dravna revizorske institucija. Osnivanje i delatnost,
pravni poloaj, nadlenost, organizacija i naèin rada Dravne revizorske institucije i druga
pitanja od znaèaja za njen rad, kao i prava i obaveze subjekata revizije (meðu kojima su i
naruèioci) ureðuje Zakon o dravnoj revizorskoj instituciji ("Slubeni glasnik RS", br.
101/2005, 54/2007 i 36/2010). Predmet revizije je regularnost postupaka javne nabavke, a
u narednom periodu se moe oèekivati da to bude i faza izvršenja ugovora, odnosno
kontrola realizacije ugovora koje su naruèioci zakljuèili u postupcima javnih nabavki.
Poslove dravne uprave koji se odnose, izmeðu ostalog, i na javne nabavke
obavlja Ministarstvo nadleno za poslove finansija koje u skladu sa Zakonom donosi
odreðeneh podzakonske akate. Budetska inspekcija obavlja poslove koji se odnose na
kontrolu primene zakona i prateæih propisa u oblasti finansijskomaterijalnog poslovanja i
namenskog i zakonitog korišæenja sredstava kod svih korisnika sredstava navedenih u
Zakonu o budetskom sistemu.
Komisija za javno-privatno partnerstvo u skladu sa Zakonom o javno-
-privatnom partnerstvu i koncesijama, prua struènu pomoæ pri realizaciji projekata
javno-privatnih partnerstava i koncesija, kao meðuresorno javno telo operativno
nezavisno u svom radu.
Agencija za borbu protiv korupcije kao samostalan i nezavisan dravni organ u
okviru svojih zakonskih ovlašæenja nadzire sprovoðenje Naci onalne strategije za borbu
protiv korupcije i Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije, èiji se poseban deo
odnosi na javne nabavke.
Dobrinka Gvozdenoviæ, urednik "IPC"-a

Ø PRVA IZMENA I DOPUNA

ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
1. Uvodne napomene
Razlozi da, se posle 22 meseca primene Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni
glasnik RS", broj 124/2012) izvrši prva izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama su
dvojake prirode, odnosno opravdani su u zavisnosti sa kog aspekta se posmatraju.
U cilju daljih ušteda u javnim nabavkama, a saglasno merama koje je preduzela
Vlada Srbije na polju reformi i podsticanja daljeg razvoja zemlje i prevazilaenja
negativnih posledica koje se ogledaju u drastiènom padu proizvodnje, visokom javnom
dugu i daljoj visokoj stopi nezaposlenosti, Vlada Srbije je planirala da æe se u 2015.
godini uštedeti na javnim nabavkama oko 1.500.000.000 dinara na godišnjem nivou, i sa
tom raèunicom je ušla u budet Republike za 2015. godinu.
Sa druge strane, dana 1. septembra 2013. godine, naša zemlja stekla je status
kandidata za èlanstvo u EU, a èiji pregovori su u toku, pa saglasno Sporazumu o
stabilizaciji i pridruivanju èlanicama EU, predviðeno je da se u postupcima javnih
nabavki u kojima uèestvuju ponuðaèi iz drava èlanica EU primenjuju odredbe
Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. To podrazumeva da se odredbe u Zakonu o
javnim nabavkama postepeno usklaðuju u narednom periodu sa Sporazumom o
stabilizaciji i pridruivanju EU i to u delu smanjivanja prednosti domaæim ponuðaèima i
dobrima domaæeg porekla.
Svakako da izvršene izmene u Zakonu o javnim nabavkama, direktno se
odraavaju na poloaj domaæih ponuðaèa i dobara domaæeg porekla, jer dosadašnja
njihova prednost koja je bila propisana u zakonu, ovim izmenama evidentno je
smanjena, što podrazumeva da domaæi ponuðaèi u narednom periodu moraju raèunati
ozbiljno na ove izmene, i u svojim poslovnim planovima trebaju da obrate posebnu
panju na ovo smanjenje.
U skladu sa navedenim, poslanici u Narodnoj skupštini Srbije usvojili su po hitnom
postupku Zakon o izmenama i dopuni Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni
glasnik RS", broj 14/2015), koji je stupio na snagu 12. februara 2015. godine.
2. Sadrina izmena i dopuna

Zakona o javnim nabavkama
U èlanu 86. Zakona o javnim nabavkama izvršene su sledeæe izmene i dopune:
2.1. Izmena u stavu 1.

Ukoliko se radi o kriterijumu ekonomski najpovoljnije ponude, uz prisustvo ponuda
domaæeg i stranog ponuðaèa koji pruaju usluge ili izvode radove, saglasno Zakonu o
javnim nabavkama naruèilac mora izabrati ponudu koja je najpovoljnija za domaæeg
ponuðaèa, pod uslovom da u konaènom zbiru pondera ponuda domaæeg ponuðaèa nije
veæa od 5 (umesto dosadašnjih 10) u korist ponude stranog ponuðaèa.

Kada su u pitanju ponude ponuðaèa koji nude dobra domaæeg porekla, a u
situaciji kada postoje i ponude ponuðaèa koji nude dobra stranog porekla, uz uslov
postojanja kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, tada naruèilac mora izabrati kao
najpovoljniju ponudu dobra domaæeg porekla pod uslovom da razlika u konaènom zbiru
pondera izmeðu jednih i drugih nije veæa od 5 (umesto dosadašnjih 10) u korist ponude
ponuðaèa koji nudi dobra stranog porekla.

Meðutim, u sluèaju primene kriterijuma najnie ponuðene cene, a u situaciji kada
postoje ponude domaæeg i stranog ponuðaèa koji pruaju usluge ili izvode radove,
naruèilac mora izabrati ponudu domaæeg ponuðaèa pod uslovom da njegova cena nije
veæa od 5% (umesto dosadašnjih 15%) u odnosu na najniu ponuðenu cenu stranog
ponuðaèa.

Ukoliko je u pitanju kriterijum najnie ponuðene cene, a postoje ponude ponuðaèa
koji nudi dobra domaæeg porekla i ponude ponuðaèa koji nudi dobra stranog porekla,
naruèilac mora izabrati ponudu ponuðaèa koji nudi dobra domaæeg porekla pod uslovom
da njegova ponuðena cena nije preko 5% veæa (umesto dosadašnjih 20%) u odnosu na
najniu ponuðenu cenu ponuðaèa koji nudi dobra stranog porekla.
2.5. Dopuna stava 13.

U uslovima kada se radi o primeni kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude,
posle stava 12. u èlanu 86. Zakona o javnim nabavkama, dodat je stav 13. kojim se
obavezuje Vlada Srbije da blie uredi naèin primene prednosti izraene u ceni kada je
u pitanju kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude.
Zakonom o izmenama i dopuni Zakona o javnim nabavkama propisano je da

se:
· na postupke javnih nabavki koji su zapoèeti do 12. februara 2015. godine,
primenjuju se propisi iz èlana 86. Zakona o javnim nabavkama, odnosno propisi
po kojima su i postupci javnih nabavki i zapoèeti;
· na postupke zaštite prava u postupcima javnih nabavki, koji su zapoèeti do 12.
februara 2015. godine, primenjuju se propisi u oblasti zaštite prava, odnosno
propisi po kojima su i postupci javnih nabavki i zapoèeti.
Ljubinka Kovaèeviæ, urednik "IPC"-a

Ø JAVNE NABAVKE SAGLASNO ODREDBAMA

ZAKONA O OTKLANJANJU POSLEDICA POPLAVA
U REPUBLICI SRBIJI
1. Osnovne napomene
Otklanjanje posledica poplava, odnosno aktiviranja klizišta na podruèju
pogoðenom poplavama u Republici Srbiji, koje su nastupile u maju 2014. godine
ureðeno je Zakonom o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji ("Slubeni
glasnik RS", broj 75/2014, dalje: Zakon).
Narodna skupština Republike Srbije, na svojoj Šestoj vanrednoj sednici u 2014.
godini, odranoj 18. jula 2014. godine donela je sedam zakljuèaka, vezano za
preduzimanje odreðenih akcija od strane nadlenih ministarstava, kojima je prihvatila
izveštaje o elementarnoj nepogodi - poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i
merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroenih
mesta od poplava ("Slubeni glasnik RS", broj 74/2014).
Koristeæi ustavni osnov kojim je propisano da Republika Srbija ureðuje i
obezbeðuje ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa, Vlada RS pripremila je i
predloila, a Narodna skupština Republike Srbije donela zakon kojim se ureðuje
otklanjanje posledica majskih poplava. Oèekuje se da ovaj zakon ponovo uspostavi
odrivi naèin privreðivanja, uz obezbeðenje jednog zakonitog okvira za uspostavljanje
brih procedura kod obnove s jedne strane i sa druge strane moguænost korišæenja
donatorskih i drugih sredstava i odgovarajuæu njihovu transparentnost, i transparentnost
trošenja budetskih sredstava namenjenih za ove potrebe.
Zakon je stupio na snagu 22. jula 2014. godine i prestaje da vai istekom jedne
godine od dana stupanja na snagu zakona, odnosno njegova primena traje godinu dana i
isti prestaje da vai 22. jula 2015. godine. Rok za donošenje podzakonskih propisa
neophodnih za bliu primenu Zakona je 6. avgusta 2014. godine.
U cilju pojašnjenja kao i utvrðivanja paralele izmeðu Zakona o javnim nabavkama
("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015) i zakona vezanog za sanaciju posledica
majskih poplava u Srbiji, u dole navedenom tekstu dajemo blia objašnjenja postupka
javnih nabavki koje ureðuje Zakon i na koje se neæe primenjivati odredbe Zakona o
javnim nabavkama.
Podseæamo da se Zakonom o javnim nabavkama koji se primenjuje od 1. aprila
2013. godine ureðuje planiranje javnih nabavki, uslovi, naèin i postupak javne nabavke,
odreðuje naèin zaštite prava u postupcima javnih nabavki, uloga i nadlenosti odreðenih
dravnih institucija u oblasti javnih nabavki, obaveza naruèioca u pogledu prethodnog
obaveštenja, rokovi za podnošenje ponuda i druga pitanja od znaèaja za javne nabavke.
Nezavisno od odredbi Zakona o javnim nabavkama, na postupak javnih
nabavki, rokove za podnošenje ponuda, naèin dokazivanja obaveznih i dodatnih
uslova za uèešæe u postupcima javnih nabavki, zaštita prava i dostavljanje
izveštaja o realizaciji javnih nabavki primenjuju se odredbe Zakona.
Sve nabavke koje se sprovode u saglasnosti sa Zakonom utvrðuju se dravnim

programom obnove, u skladu sa donetim uredbama i to:
· Uredba o utvrðivanju Dravnog programa obnove ošteæenih porodiènih
stambenih objekata ("Slubeni glasnik RS", broj 77/2014);
· Uredba o utvrðivanju Dravnog programa obnove porušenih porodiènih

stambenih objekata ("Slubeni glasnik RS", broj 77/2014).
Javne nabavke saglasno odredbama Zakona sprovodi Kancelarija za pomoæ i
obnovu poplavljenih podruèja koju je obrazovala Vlada Srbije, a mogu ih sprovoditi i
drugi korisnici javnih sredstava odreðeni dravnim programom obnove.
Ukoliko javne nabavke sprovode drugi korisnici javnih sredstava, tada saglasno
odredbama Zakona, kao èlan komisije za sprovoðenje postupka javne nabavke
obavezno uèestvuje predstavnik Kancelarije za pomoæ i obnovu poplavljenih
podruèja.
2. Postupak javne nabavke

U skladu sa odredbama Zakona, vrši se nabavka dobara, usluga i radova koje se
utvrðuju dravnim programom obnove. Ugovor o nabavci dobara, odnosno usluga
odnosno izvoðenju radova u ime Republike Srbije zakljuèuje Kancelarija za pomoæ i
obnovu, ili korisnik javnih sredstava odreðen dravnim programom obnove.
Svi izveštaji o realizaciji nabavki koji su sprovedeni obavezno se objavljuju na
internet stranici Kancelarije za pomoæ i obnovu i na internet stranici korisnika javnih
sredstava koji je sproveo tu nabavku saglasno dravnom programu obnove.
Javna nabavka vrši se u otvorenom postupka koji je propisan Zakonom o javnim
nabavkama, osim ako meðunarodnim ugovorom nije drugaèije odreðeno. Kod ovog
postupka, javne nabavke sprovodi Kancelarija za pomoæ i obnovu poplavljenih podruèja,
a mogu ih sprovoditi i drugi korisnici javnih sredstava odreðeni dravnim programom
obnove, uz pravo da predstavnik Kancelarije za pomoæ i obnovu uèestvuje kao
èlan komisije za javnu nabavku.
Meðutim, Zakonom je precizirano da se u otvorenom postupku javne nabavke, ne

primenjuju odredbe Zakona o javnim nabavkama, koje se odnose na:
· plan nabavki (èlan 51. Zakona o javnim nabavkama),
· prethodno obaveštenje (èlan 59. Zakona o javnim nabavkama),
· naèin dokazivanja obaveznih i dodatnih uslova za uèešæe u postupku
javne nabavke (èlan 77. Zakona o javnim nabavkama),
· rokovi za podnošenje ponuda (èl. 94. i 95. Zakona o javnim nabavkama),
· rokovi za odluèivanje Republièke komisije za zaštitu prava u postupcima
javnih nabavki (èl. 154. 157. i 158. Zakona o javnim nabavkama).
Ukoliko pak u odreðenim okolnostima, naruèilac nije u moguænosti da sprovede
otvoreni postupak javne nabavke, tada saglasno odredbama Zakona, naruèilac moe
odluèiti da primeni i druge postupke javne nabavke, ako su za to ispunjeni uslovi
shodno Zakonu o javnim nabavkama.
U sluèaju da korisnik javnih sredstava koji je odreðen dravnim programom
obnove odluèi da sprovede druge postupke javne nabavke, duan je da pribavi
saglasnost Kancelarije za pomoæ i obnovu.
Ukoliko se dogodi da naruèilac odluèi da primeni i druge postupke javne

nabavke, tada se saglasno odredbama Zakona, ne primenjuju odredbe Zakona o
javnim nabavkama, koje se odnose na:
· plan nabavki (èlan 51. Zakona o javnim nabavkama),
· prethodno obaveštenje (èlan 59. Zakona o javnim nabavkama),
· naèin dokazivanja obaveznih i dodatnih uslova za uèešæe u postupku

javne nabavke (èlan 77. Zakona o javnim nabavkama),
· pribavljanje mišljenja Uprave za javne nabavke o osnovanosti pregova-
raèkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz èlana
36. stav 1. taèka 3. (èlan 36. stav 2. Zakona o javnim nabavkama).
Ovde posebno napominjemo da je Zakonom propisano da se:

· u otvorenom postupku javne nabavke i u drugim postupcima javih nabavki,
ispunjenost obaveznih i dodatnih uslova za uèešæe u postupku javne nabavke,
dokazuje dostavljanjem izjave kojom ponuðaè pod punom materijalnom i
kriviènom odgovornošæu potvrðuje da ispunjava uslove,
· poziv za podnošenje ponuda u otvorenom postupku javne nabavke objavljuje
se na internet stranici Kancelarije za pomoæ i obnovu, a rok za podnošenje
ponuda u otvorenom postupku ne moe biti kraæi od 10 (deset) dana od dana
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda,
· podneti zahtev za zaštitu prava u otvorenom postupku, ne zadrava dalje
aktivnosti naruèioca u postupku javne nabavke i naruèilac moe i pre
isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava da zakljuèi ugovor o
javnoj nabavci,
· Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki duna je da o
zahtevu za zaštitu prava odluèi rešenjem u roku od 5 (pet) dana od dana
uredno podnetog zahteva za zaštitu prava, dok o albi protiv zakljuèka koji je
doneo naruèilac, Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih
nabavki odluèi u roku od 3 (tri) dana od dana prijema albe,
· Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je duna da
navedeno rešenje i odluku o albi dostavi naruèiocu, podnosiocu zahteva i
izbranom ponuðaèu, u roku od 2 (dva) dana od dana donošenja.
Kada je u pitanju odgovornost za preuzimanje obaveza, Zakonom je utvrðeno da
su zajednièki odgovorni direktor Kancelarije za pomoæ i obnovu i rukovodilac
korisnika javnih sredstava i to: za preuzimanje obaveza, izdavanje naloga za
plaæanje, izvršavanje rashoda i za plaæanje izdataka koji su namenjeni za
sprovoðenje dravnog programa obnove.
3. Nadzor nad primenom Zakona

Zbog ogromnog znaèaja koji ovaj zakon ima, a prevashodno zbog velike vrednosti
sredstava koja æe se utrošiti za otklanjanje posledica nastalih majskim poplavama,
neophodno je sve transakcije oko pomoæi uèiniti da budu transparentne, i da sva
sredstva koja se utroše budu i strogo kontrolisana i namenski trošena. U tom smislu
Zakonom o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji podeljeni su nadzori nad
primenom zakona.
Ministarstvo graðevinarstva, saobraæaja i infrastrukture ima obavezu da vrši
nadzor nad primenom navedenog zakona.
Nadzor nad obavljanjem poslova oko donošenja odluka o vrsti i visini pomoæi vrši
Ministarstvo dravne uprave i lokalne samouprave.
Inspekcijski nadzor i to neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizièkih i
pravnih lica prilikom realizacije mera saglasno navedenom zakonu, vrše organi dravne
uprave saglasno svom delokrugu poslova.

Ø VEZA IZMEÐU ZAKONA

O JAVNO-PRIVATNOM PARTNERSTVU
I KONCESIJAMA I ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
1. Uvodne napomene
U našem zakonodavstvu do sada je postojao zakon koji je regulisao javno
privatno partnerstvo, ali su njegovi dometi bili veoma mali, i nisu doneli neke velike
rezultate, a koji su istina bili oèekivani. U cilju da se donese propis koji bi sveobuhvatno
regulisao materiju javno-privatnog partnerstva, a i zbog harmonizacije propisa sa
zakonodavstvom Evropske unije što je bila obaveza naše zemlje da tu materiju zakonski
uredi, donet je novi zakon u ovoj oblasti.
Tako se Zakonom o javno-privatnom partnerstvu ("Slubeni glasnik RS", br.
88/2011) utvrðuju uslovi i naèin izrade, predlaganja i odobravanja projekata javno-
privatnog partnerstva, subjekti za predlaganje i realizaciju projekata javno-privatnog
partnerstva, zatim obaveze javnih i privatnih partnera, potom naèin davanja koncesije,
predmet koncesije, zaštita prava uèesnika u koncesiji ukljuèujuæi i ulogu Komisije za
javno-privatno partnerstvo, i to u smislu naèina izrade, predlaganja i odobravanja
projektata javno-privatnog partnerstva.
Zakon o javno-privatnom partnerstvu u odnosu na druge zakone koji obiluju sa
mnogo podzakonskih propisa u cilju njihove blie primene, ima samo dva podzakonska
propisa kojim se ureðuje nadzor nad realizacijom javnih ugovora i obaveza da se javni
ugovori evidentiraju u Registru javnih ugovora koji predstavljaju elektronsku bazu
podataka koja slui za evidentiranje i praæenje realizacije javnih ugovora.
Pored navedenog, napominjemo kao veoma vanu èinjenicu da se javni ugovor
po Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, moe zakljuèiti kao ugovor o
javnoj nabavci, shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik
RS", br. 124/2012 i 14/2015).
U postupku dodele javnog ugovora obezbeðuje se pravna zaštita u skladu sa
odredbama Zakona o javnim nabavkama, i svako lice koje je zainteresovano za
uèešæe, ili koje uèestvuje u postupku dodele javnog ugovora moe Republièkoj komisiji
za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki podneti zahtev za zaštitu svojih prava
protiv odluka javnih tela.
Kako kod dodele ugovora postoji veoma bliska veza izmeðu Zakona o
javno-privatnom partnerstvu i kocesijama i Zakona o javnim nabavkama, to æemo u
dole navedenom tekstu tu vezu oko postupaka javne nabavke, zaštite prava, voðenja
registra i slièno, posebno naglašavati.
2. Delokrug primene Zakona o javno-privatnom partnerstvu

Zakon o javno-privatnom partnerstu i koncesijama primenjuje se:
· na sva ulaganja sredstava u javnoj svojini u zajednièko privredno društvo sa
privatnim partnerom,
· na javno - privatna partnerstva koja se sprovode saglasno posebnim pravilima
postupka meðunarodnih organizacija,
Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ne primenjuje se:

· na javno privatna partnerstva sa ili bez elemenata koncesije, ako bi
uspostavljanje javno privatnog partnerstva zahtevalo stavljanje na uvid
informacij koje bi mogle da ugroze bezbednost Republike Srbije,
· na javno privatno partnerstvo sa ili bez elemenata koncesije, ako bi se to
partnerstvo zasnivalo na meðunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija
zakljuèila sa jednom ili više drava u cilju zajednièkog sprovoðenja ili korišæenja
projekata,
· na javno privatno partnerstvo sa ili bez elemenata koncesije, ako bi predmet tog
partnerstva bila eksploatacija telekomunikacione mree, odnosno pruanje
telekomunikacionih usluga.
Zakon o javno privatnom partnerstvu i kocesijama uvodi mnogo novih pojmova i

definicija koji do sada nisu bili u upotrebi u našem zakonodavstvu, kao npr.:
· javni partner predstavlja jedno ili više javnih tela, odnosno pravno lice koje je
nadleno za davanje koncesije, odnosno koje se privatnim partnerom zakljuèuje
javni ugovor;
· javni ugovor je ugovor o javno privatnom partnerstvu sa ili bez elemenata
koncesije, i koji je zakljuèen u pismenom obliku izmeðu javnog i privatnog
partnera. Rok na koji se zakljuèuje javni ugovor odreðuje se na naèin koji ne
ogranièava trišnu utakmicu više nego što je to potrebno u cilju obezbeðenja
amortizacije ulaganja privatnog partnera kao i razuman povraæaj uloenih
sredstava, uz istovremeno uzimanje i rizika koji je povezan sa komercijalnim
korišæenjem predmetnog ugovora. Rok ne moe biti kraæi od 5 (pet) godina, ni
dui od 50 (pedeset) godina, uiz moguænost da se nakon isteka ovog perioda
zakljuèi novi ugovor, pri èemu navedeni rok teèe od dana potpisivanja javnog
ugovora;
· javno telo je dravni organ, organizacija, ustanova i drugi direktni ili indirektni
budetski korisnik, kao i organizacija za obavezno socijalno osiguranje, i isto
saglasno zakonu ima pravo da samostalno pokrene postupak realizacije
projekta javnmo- privatnog partnerstva sa elementima koncesije za korišæenje
prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj upotrebi i od opšteg interesa.
Javno telo ima pravo da zakljuèuje javne ugovore sa svim pravnim i fizièkim
licima, kao i da zakljuèuje sporedne ili povezane sporazume. Javno telo ima
pravo shodno zakonu da, razmotri i prihvati predlog zainteresovanih lica za
realizaciju javno-privatnog partnerstva sa ili bez elemenata ko9ncesije, pod
uslovom da s eti predlozi ne odnose na projekat za koji je pokrenut postupak
dodele javnog ugovora ili objavljen javni poziv.
Sadrina i koncept Zakon o javno privatnom partnerstvu i koncesijama zasniva se

na odreðenim naèelima kojima se vrši ureðivanje uslova, zatim naèina i samog postupka
zakljuèivanja javnih ugovora. Osnovna naèela su:
· naèelo zaštite javnog interesa,
· naèelo efikasnosti,
· naèelo transparentnosti,
· naèelo jednakog i praviènog tretmana,
· naèelo slobodne trišne utakmice,
· naèelo proporcionalnosti,
· naèelo zaštite ivotne sredine,
· naèelo autonomije volje,

· naèelo ravnopravnosti ugovornih strana,
· naèelo slobode kretanja, naèelo slobode pruanja usluga, naèelo zabrane
diskriminacije i naèelo uzajamnog priznavanja su naèela koja se primenjuju kod
postupka davanja koncesija.
3. Javno-privatno partnerstvo
Pod javno privatnim partnerstvom podrazumeva se dugoroèna saradnja izmeðu
javnog i privatnog partnera u cilju obezbeðivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije,
upravljanja ili odravanja infrastrukturnih i drugih objekata koji su od javnog znaèaja,
zatim pruanje usluga koje su takoðe od javnog znaèaja.
Karakteristike javno -privatnog partnerstva su:

· predmet javno privatnog partnerstva (nije dozvoljeno da ovo partnerstvo bude
iskljuèivo komercijalno korišæenje dobra u opštoj upotrebi),
· oblik javno privatnog partnerstva moe biti ugovorno i institucionalno (ukoliko
se radi:
a) o ugovornom javnom privatnom partnerstvu, tada se zakljuèuje javni
ugovor èija je sadrina utvrðena ovim zakonom.
b) institucionalno javno privatno partnerstvo zasniva se na odnosu javnog i
privatnog partnera kao èlanova zajednièkog privrednog društva koje je nosilac
realizacije projekta javno privatnog partnerstva, a osnivaèka i upravljaèka
prava ureðuju se slobodno izmeðu èlanova društa za posebne namene -DPN.
Društvo za popsebne namene obavezno se osniva u cilju realizacije javnog
ugovora i moe uèestvovati iskljuèivo u sprovoðenju projekta javno privatnog
partnerstva u èiju svrhu je i osnovano saglasno odredbama Zakona o
privrednim društvima "Slubeni glasnik RS", broj 125/2004)),
· oblik javno-privatnog partnerstva moe biti koncesija (koncesija predstavlja
ugovorno javno privatno partnerstvo u kome je javnim ugovorom ureðeno
komercijalno korišæenje prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj
upotrebi i koja su u javnoj svojini. Nadleno javno telo prirodna bogatstva ili
dobra ustupa domaæem ili stranom licu na odreðeno vreme, pod posebno
propisanim uslovima uz plaæanje koncesione naknade od strane privatnog
odnosno javnog partnera, pri èemu privatni partner snosi rizik koji je vezan za
komercijalno korišæenje predmeta koncesije.
Koncesija za javne radove predstavlja ugovorni odnos saglasno odredbama
Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2014 i 14/2015)
po kome se vrši nabavka radova, odnosno koncesija za usluge, takoðe
predstavlja ugovorni odnos koji je istovetan ugovoru o javnoj nabavci usluga
saglasno Zakonu o javnim nabavkama. Koncesija se moe dati i radi
komercijalnog korišæenja prirodnog bogatstva, odnosno dobra u opštoj
upotrebi u cilju obavljanja delatnosti od opšteg interesa a posebno za:
a) istraivanje i eksploataciju mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa,
b) u oblasti energetike,
c) za luke,
d) za javne puteve,
e) za javni prevoz,
f) za aerodrome,
g) u oblasti sporta,
h) u oblasti obrazovanja,
i) za kulturna dobra,
j) za komunalne delatnosti,
k) za pojedine delatnosti unutar zaštiæenih podruèja prirode,
l) u oblasti eleznice,
m) za komercijalno korišæenje ièara,
n) u oblasti zdravstva,
o) u oblasti turizma,
p) u drugim oblastima.
Davalac koncesije moe biti:
a) Vlada, u ime Republike Srbije kada su javna tela i predmet koncesije u
nadlenosti Republike Srbije,
b) Vlada autonomne pokrajine, u ime autonomne pokrajine kada su javna
tela i predmet koncesije u nadlenosti autonomne pokrajine,
c) Skupština jedinice lokalne samouprave, kada su javna tela i predmet
koncesije u nadlenosti jedinice lokalne samouprave,
d) Javno preduzeæe, odnosno pravno lice koje je ovlašæeno posebnim
propisiam za davanje koncesije;
· delimièno ili potpuno finansiranje projekta javno privatnog partnerstva od strane
privatnog partnera(svako domaæe ili strano fizièko lice, odnosno svako domaæe
ili strano pravno lice moe biti uèesnik u postupku dodele javnog ugovora kao
privatni partner.),
· obaveza privatnog partnera da od javnog partnera preuzme projektovanje,
izgradnju, odnosno rekonstrukciju javne infrastrukture, odnosno obavljanje
usluga od javnog znaèaja;
· moguænost javnog partnera da privatnom partneru za preuzete obaveze izvrši
prenošenje odreðenih stvarnih prava (u ovom sluèaju obavezno se vrši
zabeleba u registru), ili da mu dodeli koncesiju, ili pak da mu za preuzete
obaveze vrši plaæanje u novcu,
· moguænost javnog partnera da privatnom partneru dozvoli da obavlja
komercijalnu delatnost u okviru realizacije javno privatnog partnerstva, i to
iskljuèivo u sluèaju da na drugi naèin ne moe da se obezbedi potreban nivo
isplativosti realizacije projekta,
· preuzimanje odgovornosti svakog partnera za rizik kojim moe da na bolji naèin
upravlja.
4. Javni ugovor
U napred navedenom tekstu dali smo definiciju šta se podrazumeva pod pojmom
javnog ugovora, pri èemu treba imati u vidu da javni ugovor treba da sadri sve odredbe,
uslove i druge klauzule koje javni partner smatra korisnim za ispunjavanje zadataka
privatnog partnera i za odnos privatnog partnera sa drugim uèesnicima koji igraju veoma
vanu ulogu u realizaciji javno-privatnog partnerstva. U skladu sa tim, javni partner
ureðuje sledeæa pitanja:
· raspodela rizika izmeðu javnog i privatnog partnera,
· karakter i obim radova koje treba da izvrši,
· uslovi o minimalnim zahtevima potrebnog kvaliteta i standarda usluga i radova u

interesu javnosti, odnosno posledice neispunjavanja uslova,
· eventualna pomoæ koju javni partner moe pruiti privatnom partneru za
dobijanje dozvole i potrebnih odobrenja,
· obim iskljuèivih prava privatnog partnera ukoliko postoje,
· potrebni zahtevi u vezi sa osnivanjem društva sa posebnim namenama,
· vlasništvo nad sredstvima koja se odnose na projekat i obaveze ugovornih
strana u pogledu sticanja projektnih sredstava,
· naknada privatnom partneru i mehanizam za smanjenje ili poveæanje naknade,
kao i visina i naèin izraèunavanja koncesione naknade ukoliko je ima,
· postupci koji javni partner koristi za razmatranje i odobravanje projekata, izmene
projekata,
· moguænost izmena javnog ugovora,rok trajanja javnog ugovora,
· jemstva i osiguranje koje treba da obezbedi privatni partner,
· raspoloivi pravni lekovi i razlozi i posledice prevremenog raskidanja ugovora,
· kompenzacije potraivanja,
· oporezivanja i fiskalna pravila, kao i merodavno pravo i mehanizam rešavanja
sporova.
Javno telo, saglasno odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu pre nego
što donese odluku o izboru privatnog partnera i zakljuèenja javnog ugovora ima obavezu
da dostavi konaèni nacrt javnog ugovora zajedno sa svim prilozima koji èinje sastavni
deo javnog ugovora. Javno telo je duno da da saglasnost na konaèan nacrt javnog
ugovora u roku od 30 dana od dana njegovog dostavljanja, pri èemu davanje
saglasnosti ne podrazumeva odgovornost Republike Srbije za sporove koji mogu da
nastanu iz tog javnog ugovora, veæ je javno telo koje je javni partner u javnom ugovoru
uvek odgovorno za realizaciju projekta javno privatnog partnerstva.
Javni ugovor u pisanom obliku potpisuju ovlašæena lica javnog partnera i
odabranog najpovoljnijeg ponuðaèa, a ukoliko je predviðeno ugovorom raspolaganje
nepokretnostima, ili udelima, tada se ugovor obavezno overava. Pre potpisivanja javnog
ugovora, javni partner je duan da preuzme od odabranog najpovoljnijeg ponuðaèa
potrebna jemstva odnosno sredstva obezbeðenja plaæanja, i da ista deponuje i da ih
èuva tokom vremena na koji je zakljuèen javni ugovor.
Javni ugovor moe biti finansiran od strane privatnog partnera kroz kombinaciju
direktnih ulaganja u kapital ili putem zaduenja koje je obezbeðeno od strane
meðunarodnih finansijskih institucija, banaka, odnosno treæih lica. Na zahtev finansijera i
privatnog partnera, javni partner moe prihvatiti da da odreðena razumna zahtevna
obezbeðenja i prihvati preuzimanje odreðene odgovornosti koje su potrebne privatnom
partneru u vezi sa nekom obavezom iz javnog ugovora.
Obezbeðenje moe podrazumevati i zakljuèenje posebnog direktnog ugovora
izmeðu javnog partnera, privatnog partnera i finansijera u smislu da, javni partner neæe
na osnovu javnog ugovora podneti zahtev u vezi sa propustima privatnog partnera, pre
prehodnog pismenog obaveštenja finansijerima o tome, zatim da privatni partner nee
prihvatiti otkaz bez prethodne saglasnosti finansijera, kao i da æe javni partner unapred
dati saglasnost na privremeno ili konaèno ustupanje ugovorne pozicije ili bilo kog prava
privatnog partnera i na kraju da æe finansijeri biti ovlašæeni da umesto privatnog partnera
privremeno vrše sva prava iz javnog ugovora.
Javni ugovor moe se izmeniti na zahtev javnog partnera odnosno privatnog
partnera ili banke, a izmene mogu da obuhvate predmet ugovora, rok na koji je ugovor
zakljuèen i ponuðena koncesiona naknada kod ugovora o koncesiji. Takoðe je
navedenim zakonom propisano da u sluèaju koncesije za radove, davalac koncesije

moe, bez sprovoðenja novog postupka davanja koncesije, koncesionaru koji obavlja te
radove dodeliti radove koji nisu bili ukljuèeni u poèetno razmatrani projekat koncesije.
Ukoliko bi došlo do promene propisa nakon zakljuèenja javnog ugovora koji
pogoršavaju špoloaj privatnog ili javnog partnera, ugovor se moe izmeniti bez
ogranièenja, i to u obimu koji dozvoljava da se privatni, odnosno javni partner dovede u
poloaj u kome je bio u momentu zakljuèenja javnog ugovora.
5. Naèin i postupak dodele javnih ugovora

Javni ugovor zakljuèuje se kao:
· ugovor o javnoj nabavci shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama
(ukoliko koncesija koja se dodeljuje ima obeleja koncesije za javne radove, i
tada se na postupak odabira privatnog partnera primenjuju odredbe Zakona o
javnim nabavkama),
· ugovor o koncesiji saglasno odredbama Zakona o javno privatnom partnerstvu i
koncesijama (ukoliko realizacija javno privatnog partnerstva podrazumeva
davanje koncesije, odnosno pruanje usluga sa pravom na eksploataciju i
pravom na naplatu, tada postupak odabira privatnog partnera se sprovodi u
skladu sa odredbama ovog zakona),
· ukoliko javno telo angauje savetnike, tada se na njihov izbor primenjuju
odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Zakonom o javno privatnom partnerstvu i koncesijama, utvrðeni su odreðeni
kriterijumi za izbor privatnog partnera, a to su kriterijumi koji su propisani Zakonom o
javnim nabavkama, osim odredaba kojima se ureðuje prednost domaæih ponuðaèa u
odnosu na strane. Objavljivanje javnog poziva vrši se u slubenom javnom glasilu, kao i
u sredstvima informisanja koji pokrivaju skoro celu teritoriju Republike, zatim na internet
stranici javnog tela i na portalu javnih nabavki, a po potrebi i u jednom meðu-
narodnom listu i internet izdanju dodatka Slubenom listu Evropske unije i to obavezno
za projekte vrednosti preko 5.000.000 Evra, pri èemu troškove objavljivanja snosi
nadleno javno telo koje sprovodi postupak.
Rokovi za prijem ponuda i prijava za uèešæe odreðuju se u skladu sa sloenosti

javnog ugovora, i to:
· u otvorenom postupku, najkraèi rok za prijem ponuda je 52 dana od datuma
objavljivanja javnog poziva,
· u sluèaju postupaka koji sprovodi imalac iskljuèivih prava koji izvodi radove ne
mogu biti kraæi kao i u sluèaju restriktivnog, pregovaraèkog postupka sa
objavljivanjem javnog poziva i konkurentnog dijaloga koji sprovodi javno
telo i to u restriktivnom postupku najkraæi rok za prijem ponuda je 37 dana od
datuma slanja javnog poziva, a u sluèaju restriktivnih postupaka, najkraæi rok za
prijem ponuda je 40 dana od datuma objavljivanja javnog poziva.
Postupak i naèin dodele javnih ugovora obuhvata:

· pokretanje postupka za realizaciju projekta javno privatnog partnerstva bez
elemenata koncesije (sadri predlaganje projekata javno privatnog partnerstva
bez elemenata koncesije, zatim sadrina predloga projekata javno privatnog
partnerstva i otpoèinjanje postupaka),
· pokretanje postupka za realizaciju projekta javno privatnog partnerstva sa
elementima koncesije (obuhvata predlog za donošenje koncesionog akta,
formiranje struènog tima javnog tela u smislu pruanja struène pomoæi javnom
telu, studija opravdanosti davanja koncesije koja uzima u obzir javni interes,
uticaj na ivortnu sredinu, uslove rada, finansijske efekte i slièno. Zatim,
konkursna dokumentacija koja mora biti izraðena na naèin koji omoguæava
uporedivost ponuda za dobijanje predmetne koncesije, potom javni poziv za
davanje koncesije, dostavljanje ponuda i ista je obavezujuæa za ponuðaèa koji je
ponudu dostavio do isteka roka za dostavljanje ponude. Rok za dostavljanje
ponude iznosi najmanje 60 dana od dana objavljivanja javnog poziva, te
garancija za ozbiljnost ponude. Kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude na
kojima davalac koncesije zasniva izbor su ekonomski najpovoljnija ponuda i
najviša ponuðena koncesiona naknada. Zatim dalji postupak za realizaciju
projekta javno privatnog partnerstva je odluka o izboru najpovoljnije ponude,
potom rok za donošenje odluke o izboru najpovoljnije ponude i sadrina odluke
o izboru najpovoljnije ponude. Na kraju ostaje koncesiona naknada koju
koncesionar odnosno koncedent mora da plaæa za koncesiju u iznosu i na naèin
kako je ureðeno javnim ugovorom. Ta novèana naknada moe biti ugovorena
kao stalan fiksni iznos i kao varijabilni iznos u zavisnosti od specifiènosti
koncesije. Ta koncesiona naknada je prihod budeta Republike Srbije, odnosno
autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Meðutim, moe da se
dogodi da davalac koncesije poništi postupak davanja koncesije nakon isteka
roka za dostavljanje ponuda u sluèaju ako postanu poznate neke okolnosti pre
javnog poziva koje bi mogle da dovedu do neobjavljivanja javnog poziva, zatim
ako nije pristigla nijedna ponuda, ako se ne moe izvršiti izbor i slièno. Odluku o
poništaju postupka davanja koncesije, sa kopijom zapisnika o otvaranju i oceni
ponuda, davalac koncesije je duan da dostavi svakom ponuðaèu bez
odlaganja, i to putem preporuèene pošte sa povratnicom.
6. Prestanak i posledice prestanka

javno privatnog partnerstva
Bez obzira da li se radi o javno privatnom partnerstvu sa koncesijom ili javno
privatnom partnerstvu bez koncesije, naèin prestanka nastaje putem:
· ispunjenja zakonskih uslova (javno privatno partnerstvo prestaje sa ispunjenjem
zakonskih uslova bilo da se radi o isteku roka na koji je zakljuèen javni ugovor,
bilo smræu privatnog partnera, odnosno likvidacijom ili steèajem privatnog
partnera. Meðutim, ukoliko se radi o konzorcijumu, i ako najmanje jedan èlan
konzorcijuma preuzme neogranièeno solidarno obavezu ispunjenja dela javnog
ugovora èlana konzorcijuma nad kojim je otvoren postupak steèaja, odnosno
postupak likvidacije, tada javno privatno partnerstvo ne mora zakonski prestati,
ali za to je potrebna obavezna saglasnost javnog partnera.);
· raskidom javnog ugovora zbog javnog interesa;
· sporazumnim raskidom javnog ugovora;
· jednostranim raskidom javnog ugovora (javni partner moe saglasno zakonu
jednostrano raskinuti javni ugovor u sluèaju ako privatni partner nije platio
koncesionu naknadu više od dva puta uzastopno ili kontinuirano neuredno plaæa
koncesionu naknadu, zatim ako privatni partner ne obavlja javne radove ili ne
prua javne usluge prema standardima kvaliteta i ako privatni partner ne
sprovodi mere i radnje koje su neophodne radi zaštite dobra u opštoj upotrebi.
Pored navedenog do jednostranog raskida javnog ugovora moe doæi i ako, je
privatni partner dao neistinite i netaène podatke prilikom izbora najpovoljnije
ponude, potom ako privatni partner svojom krivicom ne zapoène sa izvrša-
vanjem javnog ugovora, ukljuèujuæi i da je privatni partner preneo svoja prava na
treæe lice bez prethodnog odobrenja javnog partnera.);
· pravosnanošæu sudske odluke kojom se javni ugovor oglašava ništavnim ili se

poništava.
Pored navedenog, zakon dozvoljava da i privatni partner moe:

· jednostrano raskinuti javni ugovor, ako javni partner postupa na naèin koji
dovodi do neodrivosti ugovornog odnosa ili ako remeti privatnog partnera u
izvršavanju svojih redovnih aktivnosti. Propusti javnog partnera mogu biti
eksproprijacija, zatim njegovi propusti u pogledu plaèanja dospelih isplata
privatnom partneru i svesno kršenje obaveza iz zakljuèenog javnog ugovora.)
Kad se radi o DPN - društvu za posebne namene koje moe osnovati privatni
odnosno javni partner za potrebe zakljuèenja javnog ugovora, odnosno za potrebe
realizacije projekta javno privatnog partnerstva, ono prestaje istekom roka na koji je
osnovano, ukoliko javnim ugovorom nije drugaèije ugovoreno. U sluèaju prestanka DPN,
svi objekti, oprema i druga sredstav iz okvira predmeta javno privatnog partnerstva
pripadaju javnom partneru.
Koncesioni odnos moe prestati otkupom koncesije, a izuzetno otkup koncesije
moe se vršiti saglasno propisima o eksproprijaciji, u kom sluèaju koncesionar ima pravo
na isplatu pune naknade prema trišnoj vrednosti. Takoðe, koncesioni odnos moe
prestati oduzimanjem koncesije aktom koji donosi koncedent, u sluèaju da koncesionar
ne obavlja koncesionu delatnost due od godinu dana, zatim ne izvršava ugovorne
obavezei i u sluèaju da se obavljanjem koncesione delatnosti ugroava ivotna sredina i
zdravlje ljudi.
Nakon prestanka koncesionog odnosa, svi objekti, oprema i druga sredstva iz
okvira koncesije pripadaju i postaju svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine,
jedinice lokalne samouprave, odnosno koncesionar predaje sve objekte, opremu,
ureðaje bez tereta i u stanju koje obezbeðuje njihovo normalno funkcionisanje.
7. Pravna zaštita i rešavanje sporova

U postupku dodele javnog ugovora obezbeðuje se pravna zaštita u skladu
sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, i svako lice koje je zainteresovano za
uèešæe ili koje uèestvuje u postupku dodele javnog ugovora moe Republièkoj komisiji
za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki podneti zahtev za zaštitu svojih prava
protiv odluka javnog tela.
Privatnom partneru se garantuju prava zakljuèivanjem javnog ugovora, ugovora o
finansiranju projekta, a stranim licima i prava utvrðena meðunarodnim ugovorom.
Za sporove izmeðu ugovornih strana koji nastanu na osnovu zakljuèenog javnog
ugovora, strane mogu ugovoriti arbitrano rešavanje sporova pred domaæom ili stranom
arbitraom. Arbitraa sa sedištem u inostranstvu se ne moe ugovoriti ako se kao
privatni partner javlja domaæe pravno ili fizièko lice, odnosno konzorcijum saèinjen
iskljuèivo od domaæih pravnih ili fizièkih lica. U sluèaju da strane nisu ugovorile arbitrano
rešavanje sporova, tada su iskljuèivo nadleni sudovi Republike Srbije.
8. Komisija za javno privatno partnerstvo

Vlada Srbije na predlog nadlenim ministarstava, obrazuje Komisiju za javno
privatno partnerstvo, koja ima 9 èlanova, a za èlana Komisije za javno privatno par-
tnerstvo moe biti predloeno lice koje ima visoku školsku spremu i poseduje potrebno
struèno znanje iz oblasti javno privatnog partnerstva, javnih nabavki, koncesija i / ili
prava EU. Èlan komisije imenuje se na period od 5 godina sa moguænošæu ponovnog
izbora, i èlanovi komisije za svoj rad primaju naknadu koju utvrðuje Vlada Srbije.
Komisija za javno privatno partnerstvo ima veliku nadlenost u oblasti davanja

mišljenja u postupku odobravanja predloga projekta javno privatnog partnerstva, daje
preporuke o projektima, olakšava i identifikuje strana iskustva u ovoj oblasti, izraðuje
metodološke materijale u oblasti javno privatnog partnerstva, saraðuje sa dravnim
organima, podnosi Vladi godišnji izveštaj o realizaciji projekata i isti objavljuje na svojoj
internet stranici i slièno.
9. Prava i obaveze u postupku realizacije javnog ugovora

Vlasništvo nad nepokretnostima podrazumeva u duhu ovog zakona sledeæe:
· ako je vlasnik nepokretnosti predviðene za obavljanje koncesione delatnosti
privatno ili drugo lice, tada se vrši eksproprijacija te nepokretnosti saglasno
propisima koji regulišu oblast eksproprijacije.
· ako je vlasnik nepokretnosti Republika Srbija i predviðeno je obavljanje
koncesione delatnosti, a davalac koncesije je autonomna pokrajina ili jedinica
lokalne samouprave, tada saglasnost za donošenje koncesionog akta daje
Vlada Srbije na predlog Ministarstva finansija.
Zalono pravo moe ustanoviti privatni partner ili pak neko drugo sredstvo
obezbeðenja plaæanja na imovini, koja je predmet javnog ugovora i navedena prava ne
mogu biti preneta ili dodeljena treæim licima. Privatni partner je duan da u roku od 30
dana od dana ustanovljenja zalonog prava obavesti Ministarstvo finansija.
Dinarski odnosno devizni tretman javno privatnog partnerstva sa ili bez
elemenata koncesije, podrazumeva da privatni partner plaæa koncesionu naknadu u
dinarima, a izuzetno na predlog javnog tela Vlada Srbije moe da da saglasnost da se
plaæanje vrši u stranoj valuti, kao i da se sredstav na raèunu privatnog partnera mogu u
svakom momentu konvertovati i èuvati u stranoj valuti.
Kad je u pitanju postupanje sa naðenim predmetom, treba imati u vidu da
naðene predmete u zemljištu koji predstavlja istorijske, kulturne ili prirodne vrednosti,
privatni partner je duan bez naknade da naðene predmete preda javnom partneru.
Svako dalje izvoðenje radova koje bi ugrozilo celinu, privatni partner je duan da
obustavi radove i o tome obavesti dravni organ za poslove zaštite istorijskih, kulturnih i
prirodnih znamenitosti.
Svi javni ugovori saglasno odredbama Zakona o javnom i privatnom partnerstvu i
koncesijama se evidentiraju u Registru javnih ugovora koji je javan i koje vodi
Uprava za javne naabvke kao jedinstvenu elektronsku bazu podataka na portportalu
portala javnih nabavki.
Javni partner ima obavezu da u roku od 6 (šest) meseci od dana zakljuèenja
ugovora o javnoj nabavci, odnosno od dana osnivanja ili sticanja vlasnièkog udela
privatnog partnera u zajednièkom privrednom društvu, dostavi prvi Izveštaj na
Obrascu Izveštaja o realizaciji javnog ugovora, i dalje na svakih 6 (šest) meseci od
dana dostavljanja prethodnog, a poslednji Izveštaj se dostavlja najkasnije u roku od 6
(šest) meseci od dana isteka ugovorenog roka predviðenog zakljuèenim javnim ugovorom.
Obrazac Izveštaja o realizaciji javnih ugovora popunjava se u elektronskoj
formi pojedinaèno za svaki javni ugovor i isti se dostavlja preporuèenom pošiljkom ili u
elektronskom obliku na adresu Uprave za javne nabavke, radi objavljivanja na Portalu
javnih nabavki u okviru registra javnih ugovora - potportal.

Ø REGISTAR JAVNIH UGOVORA
Podseæamo da je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ("Slubeni

glasnik RS", broj 88/2011) stupio na snagu 2. decembra 2011. godine, kojim se ureðuju
veoma vane i znaèajne oblasti, koje do sada nisu bile regulisane u našem
zakonodavstvu, a što je zbog harmonizacije propisa sa zakonodavstvom Evropske unije
bila obaveza naše zemlje da ovu materiju zakonski uredi.
Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama uvodi mnogo novih pojmova i
definicija koje do sada nisu bile u upotrebi u našem zakonodavstvu i to: javni partner,
javni ugovor i javno telo.
Javni ugovor jeste ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa ili bez elemenata
koncesije, i koji je zakljuèen u pismenom obliku izmeðu javnog i privatnog partnera, a rok
na koji se zakljuèuje javni ugovor odreðuje se na naèin koji ne ogranièava trišnu
utakmicu više nego što je to potrebno. Zakljuèivanje javnog ugovora podrazumeva
obezbeðenje amortizacije ulaganja privatnog partnera kao i razuman povraæaj uloenih
sredstava, uz istovremeno i raèunanje na rizik koji je povezan sa komercijalnim
korišæenjem predmetnog ugovora.
Javni ugovor se zakljuèuje na rok koji ne moe biti kraæi od 5 (pet) godina, a ni dui
od 50 (pedeset godina), uz moguænost da se nakon isteka ovog perioda zakljuèi novi
ugovor, ali tada novi rok teèe od dana potpisivanja javnog ugovora.
Napominjemo da se javni ugovor moe zakljuèiti kao ugovor o javnoj nabavci,
shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i
14/2015) ili pak da javno telo (to je dravni organ, organizacija, ustanova i drugi direktni
ili indirektni budetski korisnik, kao i organizacija za obavezno socijalno osiguranje)
angauje savetnike gde se i tada na njihov izbor primenjuju odredbe Zakona o javnim
nabavkama.
U proteklom periodu od momenta donošenja Zakona o javno privatnom
partnerstvu i koncesijama, odnosno u protekle dve godine od primene navedenog
zakona, u Republici Srbiji odobreno je samo nekoliko projekata javno privatnog
partnerstva. Ovako mali broj odobrenih projekata samo ukazuje na nedovoljno
poznavanje materije koju ovaj zakon reguliše s jedne strane i nepripremljenost sadraja i
elementa javnog ugovora ukljuèujuæi i kriterijume koji su propisani odredbama Zakona o
javnim nabavkama.
Naime, podseæamo da u postupku dodele javnog ugovora obezbeðuje se pravna
zaštita u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, i svako lice koje je
zainteresovano za uèešæe ili koje uèestvuje u postupku dodele javnog ugovora moe
Republièkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki podneti zahtev za
zaštitu svojih prava protiv odluka javnih tela.
Izbor privatnog partnera saglasno Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i
koncesijama, limitiran je kriterijumima koji su propisani odredbama Zakona o javnim
nabavkama, osim odredaba kojima se ureðuje prednost domaæih ponuðaèa u odnosu na
strane.
Javni partner ima obavezu da u roku od 6 (šest) meseci od dana zakljuèenja
ugovora o javnoj nabavci, odnosno od dana osnivanja ili sticanja vlasnièkog udela
privatnog partnera u zajednièkom privrednom društvu saglasno Uredbi o nadzoru nad
realizacijom javnih ugovora o javno-privatnom partnerstvu ("Slubeni glasnik RS", broj

47/2013), dostavi prvi Izveštaj na Obrascu Izveštaja o realizaciji javnog ugovora.
Navedeni Izveštaj se dostavlja na svakih 6 (šest) meseci od dana dostavljanja
prethodnog izveštaja, a poslednji izveštaj dostavlja se najkasnije u roku od 6 (šest)
meseci od dana isteka ugovorenog roka predviðenog zakljuèenim javnim ugovorom.
Posle provere unetih podataka u Izveštaj od strane Ministarstva finansija, te
organa autonomne pokrajine ili organa lokalne samouprave i sastavljanja zapisnika
posle neposrednog uvida koji sadri razloge dolaska nadlenog lica, vreme vršenja
uvida, naèina uvida, dokumentacija koja je bila prezentirana i podataka o licu koje je
vršilo uvid, javni partner sastavlja Obrazac Izveštaja o realizaciji javnih ugovora.
Navedeni Obrazac popunjava se u elektronskoj formi pojedinaèno za svaki javni
ugovor i isti se dostavlja Upravi za javne nabavke, radi objavljivanja na Portalu javnih
nabavki u okviru Registra javnih ugovora - potportal Portala javnih nabavki.
Registar javnih ugovora, koji je i predmet ovog teksta, vodi se saglasno

Pravilniku o naèinu voðenja i sadrini registra javnih ugovora ("Slubeni glasnik RS", broj
57/2013), kao jedinstvena elektronska baza podataka o zakljuèenim javnim ugovorima i
sadri sledeæe podatke:
· podatke o javnom ugovoru,
· podatke o javnom partneru,
· podatke o privatnom partneru,
· podatke o objektu,
· podatke o usluzi.
Podaci koji su sadrani u Registracionom listu, odnosno u prijavi za upis podataka

iz javnog ugovora, dostupni su svim pravnim i fizièkim licima na Portalu javnih nabavki
odnosno potportalu Portala javnih nabavki, bez naknade i drugih ogranièenja.
Meðutim, pristup javnom ugovoru sa svim prilozima koji su neophodni za upis u
Registar javnih ugovora, ukljuèujuæi i informacije od javnog znaèaja neæe biti
omoguæen traiocu, ako bi slobodan pristup mogao dovesti do problema u ostvarenju
ekonomskih interesa, ali ako lice koje trai pristup dokumentaciji i javnom ugovoru
dokae pravni interes, pristup æe biti dozvoljen, ukljuèujuæi i pristup dravno organu u
obavljanju poslova iz svoje nadlenosti.
U meðuvremenu, i ako je prošlo više od dve i po godine od usvajanja Zakona o
javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, i donete Uredbe o nadzoru nad realizacijom
javnih ugovora o javno-privatnom partnerstvu, odnosno donetog Pravilnika o naèinu
voðenja i sadrini Registra javnih ugovora, napominjemo da, do danas nije moguæe
pronaæi Registar javnih ugovora na Portalu javnih nabavki odnosno potportalu
Portala javnih nabavki, kako èlan 74. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i
koncesijama propisuje.
Zbog navedenog pravilnika poverenik za informacije od javnog znaèaja obraæao
se tadašnjem ministru finansija i privrede, zatim ministru privrede, odnosno ministru
finansija, sa obrazloenjem da se odredbama èlana 11. navedenog pravilnika, koji je
trebao da obezbedi optimalnu transparentnost pravnih poslova izmeðu javnog i
privatnog partnera, ureðuje materija koja se po Ustavu Srbije moe samo zakonom
ureðivati, a još je i ureðena na naèin suprotan zakonu.
Naime, radilo se o odredbama kojima se u pravilniku utvrðuje pristup
dokumentaciji i javnom ugovoru i to "samo licu koje dokae pravni interes za uvid".
Meðutim, u skladu sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od

javnog znaèaja ("Slubeni glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010)
izrièito je predviðena pretpostavka opravdanog interesa javnosti da zna, da trailac
informacije nema nikakvu obavezu da dokazuje postojanje bilo kakvog posebnog
interesa. Naprotiv, samo organ vlasti, naveo je u svom obraæanju poverenik za
informacije od javnog znaèaja, ukoliko eli da ogranièi pravo pristupa informaciji, ima
obavezu da dokae postojanje interesa koji je u tom trenutku pretean u odnosu na
pravo javnosti da zna. I samo ti interesi su razlozi za odreðena ogranièenja prava na
pristup informacijama utvrðena zakonom.
Nemoguænost da poverenik za informacije od javnog znaèaja ovo pitanje reši
prvobitno sa ministrom za finansije i privredu, potom sa ministrom za privredu, te
ministrom za finansije, nagovestio je i podnošenje predloga za ocenu ustavnosti i
zakonitosti navedenog pravilnika Ustavnom sudu Srbije.
Na kraju, ostaje konstatacija da još nema Registra javnih ugovora na Portalu
javnih nabavki odnosno potportalu Portala javnih nabavki, i pored toga što èlan 74.
Zakona o javnom-privatnom partnerstvu i koncesijama predviða da se isti vodi.

Ø NARUÈILAC
Naruèilac, na naèin i pod uslovima propisanim Zakonom, u postupku javne

nabavke nabavlja dobara, usluge ili radove i sa ponuðaèem u skladu sa sprovedenim
postupkom javne nabavke, zakljuèuje ugovor o javnoj nabavci koji za predmet ima
nabavku dobara, pruanje usluga ili izvoðenje radova.
Na osnovu èlana 2. stav 1. Zakona naruèilac u smislu ovog zakona je:

1) korisnik budetskih sredstava, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i
njeni korisnici, u smislu zakona kojim se ureðuje budetski sistem;
2) pravno lice osnovano u cilju obavljanja delatnosti koje su u opštem interesu,
ukoliko je ispunjen neki od sledeæih uslova:
(1) da se više od 50% finansira iz sredstava naruèioca;
(2) da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši naruèilac;
(3) da više od polovine èlanova organa upravljanja tog pravnog lica èine
predstavnici naruèioca;
3) javno preduzeæe.
Na osnovu èlana 2. stav 1. taè. 6), 7), 8) i 9) Zakona o budetskom sistemu:

- Korisnici budetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budetskih
sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
- Direktni korisnici budetskih sredstava su organi i organizacije Republike
Srbije, odnosno organi i slube lokalne vlasti;
- Indirektni korisnici budetskih sredstava jesu: pravosudni organi,
budetski fondovi; mesne zajednice; javna preduzeæa, fondovi i direkcije
osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda èija je
namena utvrðena posebnim zakonom; ustanove osnovane od strane
Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivaè, preko direktnih
korisnika budetskih sredstava, vrši zakonom utvrðena prava u pogledu
upravljanja i finansiranja;
- Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su
organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republièkog
fonda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove èiji je
osnivaè Republika Srbija, odnosno lokalna vlast);
Pravno lice osnovano u cilju obavljanja delatnosti koje su u opštem interesu, je
naruèilac ako je ispunjen bilo koji od uslova iz èlana 2. stav 1. taèka 2) Zakona (više od
50% finansira iz sredstava naruèioca; nadzor nad radom tog pravnog lica vrši naruèilac;
više od polovine èlanova organa upravljanja tog pravnog lica èine predstavnici
naruèioca).
Na primer, naruèilac je pravno lice osnovano kao privredno društvo po Zakonu o
javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ("Slubeni glasnik RS", broj 88/2011), kao i
javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ako je
ispunjen neki od uslova iz èlana 2. stav 1. taèka 2) Zakona.
Na osnovu èlana 1. Zakona javnim preduzeæima ("Slubeni glasnik RS", br.

119/2012, 116/2013 (autentièno tumaèenje) i 44/2014 (dr. zakon)) javno preduzeæe je
preduzeæe koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija,
autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i koje posluje u skladu sa ovim
zakonom, zakonom kojim se ureðuju uslovi i naèin obavljanja delatnosti od opšteg
interesa i zakonom kojim se ureðuje pravni poloaj privrednih društava.
Lice je naruèilac na osnovu èlana 2. Zakona, bez obzira na izvor sredstava iz kojih
se finanasira nabavka konkretnog predmeta nabavke (budet, sopstveni prihod,
donacija, sredstva dobijena za realizaciju dodeljenih projekata i dr.).
Na osnovu èlana 2. st. 2, 3. i 4. Zakona Vlada RS na predlog ministarstva
nadlenog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke na poèetku budetske godine
utvrðuje spisak naruèilaca koji se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i
na Portalu javnih nabavki. Lica koja nisu na ovom spisku, a koja ispunjavaju uslove iz
stava 1. ovog èlana duna su da primenjuju Zakon.
Do objavljivanja ovog priruènika spisak naruèilaca za 2014. godinu nije objavljen.

Ø PREDMET (JAVNE) NABAVKE
Postupak javne nabavke naruèilac sprovodi s ciljem da na osnovu ugovora koji æe

dodeliti u postupku pribavi predmet javne nabavke. Zakon o javnim nabavkama
("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015 - dalje: Zakon) kao predmet javne
nabavke definiše dobra, usluge i radove tako da i ugovor o javnoj nabavci za predmet
ima nabavku dobara, pruanje usluga ili izvoðenje radova.
Obaveza naruèioca je da nabavku dobara, usluga ili radova realizuje na naèin i
pod uslovima propisanim Zakonom. Naruèilac nabavlja za svoje potrebe i prvi korak je
pravilno opredeljivanje predmeta nabavke i planiranje nabavke konkretnog predmeta,
potom pokretanje i sprovoðenje postupka javne nabavke u skladu sa Zakonom. Predmet
javne nabavke je sastavni deo odluke o pokretanju postupka javne nabavke i ova odluka
uvek sadri precizno opredeljen predmet nabavke.
Predmet javne nabavke odreðuje i uslovljava:

- vrstu postupka koju æe naruèilac sprovesti radi dodele ugovora o javnoj nabavci,
- sastav komisije za javnu nabavku,
- vrstu i sadrinu oglasa o javnoj nabavci,
- zahteve u pogledu dozvola nadlenog organa za obavljanje delatnosti koja je
predmet javne nabavke (obavezni uslov iz èlana 75. stav 1. taèka 5) Zakona),
- dodatne uslove za uèešæe u postupku, posebne zahteve naruèioca, tehnièke
specifikacije (primereno predmetu ugovora, kolièini i nameni),
- dokaze koje ponuðaè mora dostaviti o ispunjenosti uslova za uèešæe u postupku
javne nabavke,
- kome æe se poveriti izrada tehnièkih specifikacija,
- elemente neophodne za izradu ponude koje sadri konkursna dokumentacija,
- kriterijum i elemente kriterijuma za ocenjivanje ponude,
- troškove pripremanja ponuda,
- okvirni datum pokretanja postupka, izvršenja ugovora i zakljuèenja ugovora,
- elemente koji ulaze u strukturu cene (carina, prevoz, takse.. ), odnosno troškove
koji se uraèunavaju u ponuðenu cenu, a koji se odnose na predmet javne
nabavke i koje treba odrediti konkursnom dokumentacijom,
- naèin iskazivanja cene (po jadinici mere, ukupna) i dr.
Predmet nabavke (dobara, usluga ili radovi) je bitan element ugovora koji
naruèilac dodeljuje u postupku javne nabavke i zakljuèuje, u pismenoj formi sa
isporuèiocem dobara, pruaocem usluga ili izvoðaèem radova.
1. Vrsta predmeta javne nabavke

Odredbema èl. 4-6. Zakona kao predmet ugovora o javnoj nabavci definisane su:
- nabavka dobara,
- nabavka radova i
- nabavka usluga.
1.1. Nabavka dobara
Na osnovu èlana 4. Zakona predmet ugovora o javnoj nabavci dobara moe biti:
- kupovina dobara,
- zakup dobara,
- lizing dobara (sa pravom kupovine ili bez toga prava).
Ugovor o javnoj nabavci dobara moe obuhvatiti i:

- pruanje usluga ako su one nuno vezane za javnu nabavku dobara (montaa,
prevoz, osiguranje ili druge usluge definisane od strane naruèioca) - tzv. prateæe
usluge, kao i
- dodatnu isporuku dobara od strane prvobitnog dobavljaèa.
Postupak javne nabavke dobara, prateæih usluga, dodatne isporuke dobara i
drugih isporuka naruèilac sprovodi radi dodele ugovora o kupoprodaji dobara, ugovora o
zakupu dobara ili ugovora o lizingu dobara.
Posao finansijskog lizinga, ugovor o finansijskom lizingu, prava i obaveze
subjekata u poslu finansijskog lizinga ureðuje Zakon o finansijskom lizingu ("Slubeni
glasnik RS", br. 55/2003, 61/2005, 31/2011 i 99/2011 (dr. zakoni)). Minimalni uslovi na
osnovu kojih davalac finansijskog lizinga zakljuèuje ugovore o lizingu, kao i naèin
iskazivanja lizing naknade i drugih troškova koji nastaju zakljuèenjem ugovora o lizingu
propisuje Odluka o minimalnim uslovima za zakljuèenje ugovora o finansijskom lizingu i o
naèinu iskazivanja lizing naknade i drugih troškova koji nastaju zakljuèenjem tog ugovora
("Slubeni glasnik RS", br. 94/2011). Konkursnu dokumentaciju naruèilac priprema
poštujuæi sve specifiènosti ove vrste odnosa i uz maksimalan oprez, poèevši od
odreðivanja uslova koje ponuðaè mora da ispuni da bi mogao da uèestvuje u postupku
pa do izrade modela ugovora koji je sastavni deo konkursne dokumentacije. Model
ugovora æe zavisiti od vrste ugovora o lizingu.
Prateæe usluge naruèilac opredeljuje u postupku javne nabavke dobra uz koje su
nuno vezane, sadrane su u konkursnoj dokumentaciji i modelu ugovora i naruèilac ih
ugovara ugovorom o nabavci tog dobra.
Ugovor o dodatnoj isporuci dobara naruèilac moe da dodeli samo u

pregovaraèkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda i pod uslovima
iz èlana 36. stav 1. taka 4) Zakona. Ovaj postupak se primenjuje samo kod dodatnih
isporuka dobara od prvobitnog dobavljaèa namenjenih za delimiènu zamenu proizvoda,
materijala ili instalacija ili proširenje obima postojeæih proizvoda, materijala ili instalacija,
koja bi zbog promene dobavljaèa obavezivala naruèioca da nabavlja materijal koji ima
drukèije tehnièke karakteristike, što bi prouzrokovalo nesrazmerno velike tehnièke
teškoæe u poslovanju i odravanju i pod uslovom:
- da ukupna vrednost dodatnih isporuka ne moe biti veæa od 15% od ukupne
vrednosti prvobitno zakljuèenog ugovora u otvorenom ili restriktivnom postupku i
- da od zakljuèenja prvobitnog ugovora nije proteklo više od dve godine.
1.2. Nabavka radova
Na osnovu èlana 5. stav 1. Zakona predmet ugovora o javnoj nabavci radova je:
1) izvoðenje radova ili projektovanje i izvoðenje radova opisanih u Uredbi o
klasifikaciji delatnosti, Sektor F - Graðevinarstvo ("Slubeni glasnik RS", br.
54/2010);
2) izvoðenje radova na izgradnji graðevinskog objekta uzetog kao celina koji

ispunjava sve ekonomske i tehnièke zahteve naruèioca.
Gradnja odreðene graðevine na odreðenom zemljištu, ili na veæ postojeæem
objektu izvršenje kakvih drugih graðevinskih radova je predmet ugovora o graðenju.
Ugovor o graðenju je ugovor o delu kojim se izvoðaè obavezuje da prema odreðenom
projektu sagradi u ugovorenom roku odreðenu graðevinu na odreðenom zemljištu, ili da
na takvom zemljištu, odnosno na veæ postojeæem objektu izvrši kakve druge graðevinske
radove, a naruèilac se obavezuje da mu za to isplati odreðenu cenu. Da bi bio ugovor o
graðenju, predmeti ugovora moraju biti veæi i sloeniji radovi koji se izvode prema
odgovarajuæoj tehnièkoj specifikaciji (na primer: prema odreðenom projektu). Odredba
èlana 631. Zakona o obligacionim odnosima ("Slubeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85,
45/89 i 57/89 i "Slubeni list SRJ", br. 31/93) definiše šta se u smislu glave koja ureðuje
ugovor o graðenju podrazumeva pod graðevinom (zgrade, brane, mostovi, tuneli,
vodovodi, kanalizacije, putevi, eleznièke pruge, bunari i ostali graðevinski objekti èija
izrada zahteva veæe i sloenije radove).
Imajuæi u vidu specifiènost predmeta ugovora o graðenju predmet nabavke,

odnosno predmet ugovora o javnoj nabavci radova mogu biti i:
- dodatni radovi koji nisu bili ukljuèeni u prvobitno dodeljeni projekat ili u prvobitan
ugovor o javnoj nabavci, a koji su zbog nepredvidljivih okolnosti postali
neophodni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci radova,
- viškovi radova,
- nepredviðeni radovi,
- dopunski radovi.
Ugovor o nabavci dodatnih radova naruèilac moe da dodeli samo u

pregovaraèkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda i pod uslovima
iz èlana 36. stav 1. taka 5) Zakona, a to je:
- da se ugovor zakljuèi sa prvobitnim dobavljaèem,
- da ukupna vrednost svih dodatnih radova (nepredviðeni radovi) nije veæa od
15% od ukupne vrednosti prvobitno zakljuèenog ugovora u otvorenom ili
restriktivnom postupku,
Odredbom ovog èlana je definisano da se dodatnim radovima mogu smatrati

samo:
- radovi koji se ne mogu razdvojiti, u tehnièkom ili ekonomskom pogledu, od prvo-
bitnog ugovora o javnoj nabavci, a da se pri tome ne prouzrokuju nesrazmerno
velike tehnièke teškoæe ili nesrazmerno veliki troškovi za naruèioca ili
- ako su radovi, koje bi naruèilac mogao nabaviti odvojeno od izvršenja prvo-
bitnog ugovora, neophodni za izvršenje prvobitnog ugovora o javnoj nabavci.
Viškovi radova i nepredviðeni radovi su oni koji se izvode u toku izvoðenja
ugovorenih radova, a moguænost njihovog izvoðenja se ureðuje ugovorom o graðenju
u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima ("Slubeni list SFRJ", br. 29/78,
39/85, 45/89 (odluka USJ) i 57/89, "Slubeni list SRJ", br. 31/93 i "Slubeni list SCG",
br. 1/2003 (Ustavna povelja)) i Posebnim uzansama o graðenju. Ako nisu bili
ugovoreni viškovi radova i nepredviðeni radovi se mogu smatrati dodatnim radovima i
nabavljati u postupku iz èlana 36. stav 1. taka 5) Zakona ako su ispunjeni svi uslovi
propisani ovom odredbom.
Imajuæi u vidu specifiènosti ugovora o graðenju i da predmet ugovora o graðenju

mogu biti (mogu se ugovoriti) i viškovi radova (višak kolièine) naruèilac prilikom izrade
konkursne dokumentacije ceni:
- da li æe predvideti (ugovoriti) postupanje i naèin obraèuna u sluèaju viška
radova, kao i
- da li æe ugovoriti primenu Posebnih uzansi o graðenju ("Slubeni list SFRJ", br.
18/77, dalje: Posebne uzanse).
Viškove radova, 9. uzansa u stavu 1. taèka 5) i 6) Posebnih uzansi definiše kao
kolièine izvedenih radova koje prelaze ugovorene kolièine radova, a manjkove radova
kao negativna odstupanja izvedenih radova u odnosu na ugovorene kolièine radova.
Na osnovu 18. uzanse, stav 2. Posebnih uzansi viškovi radova smatraju se
ugovorenim radovima (nisu odstupanje od predmeta ugovora) i za ove radove kao i za
manjkove radova, ako ne prelaze 10% od ugovorenih kolièina radova, vai ugovorena
jedinièna cena (odreðena ugovorom za jedinicu mere radova koji su predmet ugovora)
što propisuje 22. uzansa stav 4. Posebnih uzansi.
32. uzansa Posebnih uzansi propisuje da se cena odreðena u ukupnom iznosu ne
menja zbog nastalih viškova i manjkova radova.
Imajuæi u vidu naèin na koji navedene uzanse ureðuju viškove radova, ugovor o
graðenju kojim je ugovorena primena Posebnih uzansi se ne menja zbog nastalih
viškova/manjkova radova jer se ne menjaju elementi ugovora (nije odstupanje od
predmeta, a cena odreðena u ukupnom iznosu ne menja se zbog nastalih
viškova/manjkova radova)
Predmet ugovora o graðenju mogu biti i nepredviðeni radovi.
Nepredviðene radove, 9. uzansa u stavu 1. taèka 7) Posebnih uzansi definiše kao
radove koji ugovorom nisu obuhvaæeni, a koji se moraju izvesti. Ovi radovi predstavljaju
odstupanje od predmeta ugovora.
Meðutim, na osnovu 33. uzanse Posebnih uzansi, cena odreðena u ukupnom

iznosu obuhvata i vrednost nepredviðenih radova za koje je izvoðaè u vreme zakljuèenja
ugovora znao ili je morao znati da se moraju izvesti, a za ostale nepredviðene radove
cena se naknadno utvrðuje ugovorom. Iz ove odredbe proizilazi da nepredviðeni radovi
mogu biti:
- nepredviðeni radovi za koje je izvoðaè u vreme zakljuèenja ugovora znao ili je
morao znati da se moraju izvesti (ugovoreni)
- ostali nepredviðeni radovi (neugovoreni).
U skladu sa 33. uzansom ugovor o graðenju se ne menja ako se pojave
nepredviðeni radovi koje je naruèilac ugovorio i ako ugovorena cena odreðena u
ukupnom iznosu obuhvata i vrednost nepredviðenih radova za koje je izvoðaè u vreme
zakljuèenja ugovora znao ili je morao znati da se moraju izvesti.
Naruèilac koji u modelu ugovora, a potom i u ugovoru o javnoj nabavci ima za
predmet nabavke i nepredviðene radove kao bitan element ugovora mora predvideti i
naèin obraèuna nepredviðenih radova, odnosno elemente za formiranje cene
nepredviðenih radova. Ako ugovor o graðenju sadri odredbu "kljuè u ruke" ili sliènu
odredbu tada ugovorena cena obuhvata i nepredviðene radove i viškove radova.
Na osnovu 19. uzanse nepredviðeni radovi se izvode:

- po pismenom nalogu naruèioca
- bez prethodnog naloga naruèioca samo izuzetno (ako su nuni za obezbeðenje

stabilnosti objekta, pravilnog toka radova i normalnog korišæenja izgraðenog
objekta, ili za spreèavanje nastanka štete, ako zbog hitnosti ili drugih opravdanih
razloga nema moguænosti da za te radove prethodno obezbedi nalog
naruèioca...)
Od dodatnih radova, viškova radova i nepredviðenih radova treba razlikovati
hitne nepredviðene radove koji nisu predmet javne nabavke, nisu planirani, a pojavili
su se u toku izvršenja ugovora o graðenju. Hitni nepredviðeni radovi su oni èije je
preduzimanje bilo nuno zbog osiguranja stabilnosti objekta ili radi spreèavanja
nastanka štete, a izazvani su neoèekivanom teom prirodom zemljišta, neoèekivanom
pojavom vode ili drugim vanrednim i neoèekivanim dogaðajima i oni su izuzetak. Izvoðaè
ih moe izvesti i bez prethodne saglasnosti naruèioca, ako zbog njihove hitnosti nije bio u
moguænosti da pribavi tu saglasnost, ali je duan da bez odlaganja izvesti naruèioca o
ovim pojavama i preduzetim merama. U ovakvim sluèajevima, na odnos izvoðaèa
radova i naruèioca primenjuju se odredbe koje regulišu ugovor o graðenju (èlan 630-639.
Zakona o obligacionim odnosima).
Dopunski, odnosno naknadni radovi (9. uzansa, stav 1. taèka 8) Posebnih
uzansi) nisu ugovoreni, nisu nuni, nisu obuhvaæeni ugovorenom cenom, izvode se u
toku ili nakon okonèanja ugovorenih radova. Ovi radovi nisu obuhvaæeni prvobitno
zakljuèenim ugovorom, ugovaraju se naknadno posebnim ugovorom koji naruèilac
dodeljuje u posebno sprovedenom postupku javne nabavke u skaldu sa Zakonom. Pre
pokretanja postupka javne nabavke ovi radovi moraju biti predviðeni u planu nabavki.
1.3. Nabavka usluga

Na osnovu èlana 6. st. 1. i 2. Zakona predmet ugovora o javnoj nabavci usluga su:
- usluge navedene u Prilogu 1 Zakona,
- usluge i dobra ako procenjena vrednost usluga prelazi procenjenu vrednost
dobara obuhvaæenih tim ugovorom,
- usluge i prateæi radovi iz èlana 5. Zakona koji su neophodni za izvršenje
ugovora.
Predmet ugovora o javnoj nabavci usluga su i:

- dodatne usluge koje nisu bili ukljuèene u prvobitni projekat ili u prvobitan ugovor
o javnoj nabavci, a koje su zbog nepredvidljivih okolnosti postale neophodne za
izvršenje ugovora o javnoj nabavci,
- usluge koje su deo nastavka konkursa za dizajn.
Ugovor o nabavci dodatnih usluga naruèilac moe da dodeli samo u pre-

govaraèkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda i pod uslovima iz
èlana 36. stav 1. taka 5) Zakona, a to je:
- da se ugovor zakljuèi sa prvobitnim dobavljaèem,
- da ukupna vrednost svih dodatnih usluga nije veæa od 15% od ukupne vrednosti
prvobitno zakljuèenog ugovora u otvorenom ili restriktivnom postupku,
Odredbom ovog èlana je definisano da se dodatnim uslugama mogu smatrati

samo:
- usluge koje se ne mogu razdvojiti, u tehnièkom ili ekonomskom pogledu, od
prvobitnog ugovora o javnoj nabavci, a da se pri tome ne prouzrokuju nesraz-
merno velike tehnièke teškoæe ili nesrazmerno veliki troškovi za naruèioca ili
- ako su usluge, koje bi naruèilac mogao nabaviti odvojeno od izvršenja prvo-

bitnog ugovora, neophodne i za izvršenje prvobitnog ugovora o javnoj nabavci.
Ugovor o nabavci usluge koja je deo nastavka konkursa za dizajn moe da

se dodeli samo u pregovaraèkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje
ponuda i pod uslovima iz èlana 36. stav 1. taèka 8) Zakona, a to je:
- da je konkurs za dizajn organizovan u skladu sa Zakonom,
- da je ugovor zakljuèen sa nagraðenim uèesnikom odnosno nagraðenim
uèesnicima na konkursu i
- da naruèilac u pregovaraèki postupak ukljuèi svakog od nagraðenih uèesnika na
konkursu.
Pri opredeljivanju usluga koje æe nabavljati po osnovu ugovora dodeljenog u
postupku javne nabavke naruèilac æe imati u vidu odredbe èlana 7. i èlana 122. Zakona
kojima su propisane nabavke usluga na koje se ne primenjuje Zakon i za koje naruèilac
ugovor o nabavci ne dodeljuje u postupku javne nabavke.
Predmet javne nabavke nije ni korišæenje usluga koje regulišu drugi zakonski
propisi, kao na primer:
- angaovanje veštaka u poreskom postupku ureðuje Zakon o poreskom
postupku i poreskoj administraciji ("Slubeni glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002
(ispr.), 23/2003 (ispr.), 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 (dr. zakon), 62/2006
(dr. zakon), 63/2006 (ispr. dr. zakona) i 61/2007);
- odreðivanje advokata po slubenoj dunosti od strane suda u sudskim pos-
tupcima, ureðeno je procesnim zakonodavstvom.
1.4. Nabavka dobara, usluga ili radova koju naruèilac finansira

u iznosu koji prelazi 50% vrednosti nabavke
Ugovor o javnoj nabavci koji naruèilac dodeljuje u postupku javne nabavke je

teretni ugovor zakljuèen izmeðu naruèioca i ponuðaèa u skladu sa sprovedenim
postupkom, koji za predmet ima nabavku dobara, pruanje usluga ili izvoðenje radova.
Znaèi naruèilac stièe predmet nabavke na osnovu teretnog pravnog posla, finansira ga u
celosti i obavezan je da za taj predmet u budetu Republike Srbije, teritorijalne auto-
nomije, lokalne samouprave ili u finansijskom planu naruèioca ima predviðena sredstva.
Dobro, usluga ili radovi koje naruèilac pribavlja besteretnim pravnim poslom (npr.
ugovorom o poklonu) nisu predmet javne nabavke u skladu sa Zakonom.
Meðutim postoje sluèajevi kada za nabavku dobra, usluge ili radova naruèilac
obezbeðuje samo deo iznosa potrebnog za nabavku datog predmeta. Da li æe se dati
predmet smatrati predmetom javne nabavke u skladu sa Zakonom i da li æe se ugovor o
njegovoj nabavci dodeliti u postupku po Zakonu ili ne zavisi od toga za koji deo vrednosti
nabavke naruèilac obezbeðuje sredstva.
Na osnovu odredbi èlana 4. st. 3. i 4, èlana 5. st. 2. i 3., èlana 6. st. 3. i 4. Zakona,
predmet ugovora o javnoj nabavci je i:
- nabavka dobara koju naruèilac finansira u iznosu koji prelazi 50%, vrednosti
nabavke
- izvoðenje radova opisanih u Uredbi o klasifikaciji delatnosti, Sektor F - Graðe-
vinarstvo ("Slubeni glasnik RS", br. 54/2010), koji se neposredno ili posredno
finansiraju od strane naruèioca u iznosu koji prelazi 50% vrednosti nabavke.
- nabavke usluga koje se neposredno ili posredno finansiraju od strane naruèioca

u iznosu od preko 50% vrednosti nabavke.
Za sprovoðenje postupka javne nabavke u skladu sa Zakonom, odgovoran je
naruèilac koji finansira nabavku datog predmeta u iznosu koji prelazi 50% vrednosti
nabavke.
1.5. Nabavka predmeta nabavke po osnovu

višegodišnjeg ugovora i ugovora koji se zakljuèuju
na 12 meseci i kraæe a plaæanje realizuje u dve budetske godine
Nabavka dobra, usluge ili radova moe biti ugovorena sa plaæanjem cene
odjednom ili na rate, sa jednokratnom isporukom predmeta nabavke ili sukcesivnom
isporukom predmeta nabavke u ugovorenom vremenskom periodu. U zavisnosti od
predmeta nabavke ugovor moe biti zakljuèen na 12 kalendarskih meseci ili kraæe kao i
na period dui od 12 meseci.
Kada je vrsta predmeta nabavke takva da se nabavka realizuje na osnovu

ugovora, koji se zbog prirode rashoda, zakljuèuje na period dui od 12 meseci, odnosno
èije obaveze dospevaju na plaæanje u tri budetske godine (u daljem tekstu: višegodišnji
ugovor), naruèioci mogu preuzimati obaveze po višegodišnjem ugovoru pod uslovom da:
- pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeðen deo sredstava za
obaveze koje dospevaju u tekuæoj budetskoj godini,
- pribave saglasnost ministarstva nadlenog za poslove finansija, lokalnog
organa uprave nadlenog za finansije, odnosno upravnog odbora korisnika
sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje æe
dospevati i biti ukljuèene u finansijske planove za narednu i naredne dve godine.
Navedeni uslov kao i naèin pribavljanja saglasnosti za zakljuèivanje ovih ugovora
propisuje Uredba o kriterijumima za utvrðivanje prirode rashoda i uslovima i naèinu
pribavljanja saglasnosti za zakljuèivanje odreðenih ugovora koji, zbog prirode
rashoda, zahtevaju plaæanje u više godina ("Slubeni glasnik RS", br. 21/2014, dalje:
Uredba).
Kada je vrsta predmeta nabavke takva da se ugovorena nabavka realizuje na
osnovu ugovora koji je zakljuèen na 12 kalendarskih meseci ili kraæe ali se ugovor
izvršava i plaæanje realizuje u dve budetske godine, naruèilac je duan da postupa u
skladu sa odredbom èlana 7. Uredbe. Naruèilac pre pokretanja postupka u kom æe
dodeliti ugovor po kom se plaæanje realizuje u dve budetske godine, mora da obezbedi
deo sredstava za obaveze koje dospevaju u tekuæoj budetskoj godini, a model ugovora
(obavezni element konkursne dokumentacije) mora sadrati odredbu da æe obaveze
koje dospevaju u narednoj budetskoj godini biti realizovane najviše do iznosa sredstava
koja æe im za tu namenu biti odobrena u toj budetskoj godini.
2. Predmet nabavke i vrsta postupka za dodelu ugovora

Pravilo je da se dodela ugovora o javnoj nabavci vrši u otvorenom ili restriktivnom
postupku, a moe da se vrši i u drugim postupcima javne nabavke iz èlana 31. stav 1.
Zakona, ako su za to ispunjeni uslovi propisani Zakonom. Vrstu postupka javne nabavke
u kom æe naruèilac dodeliti ugovor o javnoj nabavci opredeljuje i predmet nabavke.
Kvalifikacioni postupak naruèilac sprovodi kad su predmet te nabavke povremene

usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na redovnom
odravanju, koje nije moguæe unapred planirati sa stanovišta obima, kolièina i vremena,
a koje se pruaju, isporuèuju ili izvode prema standardnim, uobièajenim specifikacijama,
a ne prema specifiènim zahtevima naruèioca.
Pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda naruèilac

sprovodi:
- u izuzetnim sluèajevima kada zbog prirode dobara, usluga ili radova, kao i rizika
vezanih za njih, nije moguæe unapred proceniti vrednost javne nabavke,
- u sluèaju javne nabavke usluga, ako je priroda tih usluga takva da se njihove
specifikacije ne mogu dovoljno precizno utvrditi da omoguæe primenu otvorenog
ili restriktivnog postupka, a ne postoje uslovi za sprovoðenje konkurentnog
dijaloga.
Pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda naruèilac

sprovodi:
- ako zbog tehnièkih, odnosno umetnièkih razloga predmeta javne nabavke ili iz
razloga povezanih sa zaštitom iskljuèivih prava, nabavku moe izvršiti samo
odreðeni ponuðaè,
- kod dodatnih isporuka dobara,
- u sluèaju dodatnih usluga ili radova,
- u sluèaju javne nabavke usluga koje su deo nastavka konkursa za dizajn.
Konkurentni dijalog naruèilac moe sprovoditi u sluèaju kada je predmet javne
nabavke naroèito sloen, tako da se ugovor o javnoj nabavci ne moe zakljuèiti
primenom otvorenog ili restriktivnog postupka.
Za nabavku predmeta iz oblasti urbanistièkog planiranja, arhitekture, graðevi-
narstva, inenjerstva i informatike naruèilac sprovodi konkurs za dizajn.
U zavisnosti od predmeta javne nabavke naruèilac æe nakon sprovedenog
otvorenog ili restriktivnog postupka zakljuèiti ugovor o nabavci ili okvirni sporazum.
Kako specifiènosti pojedinih predmeta nabavke (sa stanovišta obima, kolièina,
vremena realizacije, vrste) opredeljuju vrstu postupka u kom æe nabavka biti realizovana
naruèilac je duan da pravilno opredeli i oblikuje predmet nabavke.
3. Opredeljivanje predmeta nabavke
Naruèilac opredeljuje predmet nabavke veæ u fazi planiranja nabavke i izrade

plana nabavki za datu kalendarsku, odnosno budetsku godinu. Plan javnih nabavki se
radi u zavisnosti od potreba i raspoloivih sredstava za nabavku konkretnog predmeta
nabavke (dobra, usluge ili radova) i pri tom treba imati u vidu da je svaka pojedinaèno
planirana nabavka u postupku realizacije predmet javne nabavke prema kome se
odreðuje procenjena vrednost nabavke i vrsta postupka u kom æe se nabavka realizovati.
Pravilno opredeljen predmet nabavke treba da zadovolji potrebu naruèioca za
konkretnom nabavkom u odreðenom obimu i odreðenih karakteristika.
Naruèilac je ovlašæen da samostalno (ne i samovoljno) odredi dobra, usluge ili
radove koje æe planirati i realizovati kao jednu nabavku. Predmet (javne) nabavke
naruèilac planira da nabavi za tekuæu kalendarsku, odnosno budetsku godinu i sadran
je u planu nabavki za tekuæu kalendarsku, odnosno budetsku godinu. Na osnovu èlana
3. stav 1. taèka 2) Pravilnika o formi i sadrini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana
nabavki ("Slubeni glasnik RS", br. 29/2013) plan nabavki sadri podatke o predmetu
(javne) nabavke i to kratak i jasan opis predmeta nabavke za koju se sprovodi postupak,
a moe se uneti i oznaka iz Opšteg reènika nabavki.
Predmet nabavke naruèilac opredeljuje u skaladu sa naèelima Zakona i u skladu
sa odredbama Zakona koje ureðuju predmet nabavke (èl. 4-6. Zakona) i procenjenu
vrednost predmeta nabavke (èl. 44-68. Zakona).
Prilikom opredeljivanja predmeta nabavke naruèilac s posebnom panjom ceni
istovrsnost dobra, usluge i radova. Istovrsna dobra, radove i usluge definišu odredbe
èlana 3. stav 1. taè. 12), 13) i 14) Zakona. Istovrsnost dobara, usluga ili radova
naruèilac ceni u svakom konkretnom sluèaju. Kriterijum za opredeljivanje predmeta
nabavke treba da bude srodnost grupe dobara, usluga i radova. Predmet nabavke se
oblikuje s obzirom na specifiènosti dobara, usluga i radova i opredeliæe ga vrsta,
namena, svojstvo, klasifikacija, naziv i druge karakteristike dobara, usluge ili radova
koji se nabavljaju.
Istovrsna dobra su dobra koja imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj grupi
dobara u opštem reèniku nabavke.
Opšti reènik nabavke je referentni sistem klasifikacije predmeta javne nabavke,
primenjiv na ugovore o javnim nabavkama, kojim se istovremeno obezbeðuje
usklaðenost sa drugim postojeæim klasifikacijama (èlan 3. stav 1. taèka 38) Zakona).
Utvrðen je Uredbom o utvrðivanju opšteg reènika nabavke ("Slubeni glasnik RS", br.
56/2014) i èini njen sastavni deo.
Naruèilac mora imati u vidu da klasifikacija predmeta javne nabavke sadrana u
Opštem reèniku nabavke ne opredeljuje celinu koja po svojim svojstvima i nameni èini
odreðen predmet nabavke i naruèilac je duan da, bez obzira na klasifikaciju predmeta
nabavke sadranu u Opštem reèniku nabavke, u svakom pojedinaènom sluèaju ceni da li
pripadnost odreðanoj grupi ili podgrupi u opštem reèniku nabavke znaèi jedan ili više
predmeta nabavke. Oznaka iz Opšteg reènika nabavke ne opredeljuje predmet
nabavke. Na primer: ima predmeta koji u oznaci u opštem reèniku nabavke imaju iste
prve tri cifre i èine jedan predmet jer su po nameni i vrsti isti, ali isto tako ima predmeta
nabavke koji imaju iste prve tri cifre ali ne èine jedan predmet jer su po nameni i vrsti
razlièiti.
Istovrsne usluge su usluge koje imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj
kategoriji u okviru Priloga 1.
Istovrsni radovi su radovi koji imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj grupi
radova u opštem reèniku nabavke, odnosno istoj grupi delatnosti u okviru Sektora F, u
Uredbi o klasifikaciji delatnosti, ("Slubeni glasnik RS", br. 54/2010), kao i radovi koji se
izvode na istoj nepokretnosti, odnosno prema jednom projektu.
U praksi se postavlja pitanje da li je opredeljivanje predmeta nabavke uslovljeno
klasifikacijom sredstava u okviru Kontnog plana za budetski sistem, u skladu sa
Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budetski sistem
("Slubeni glasnik RS", br. 103/2011, … i 64/2014).
Predmet nabavke se opredeljuje prema istovrsnosti dobara, usluga i radova
koja se ceni u skladu sa Zakonom, a ne prema sadrini konta na kom se nalaze
sredstva opredeljena za dati predmet nabavke. Planiranje predmeta nabavke nije
uslovljeno klasifikacijom u okviru Kontnog plana za budetski sistem i ne mora se po-
dudarati sa nivoom planiranja u finansijskom planu. Iznos sredstava opredeljen na od-
reðenoj ekonomskoj klasifikaciji ne opredeljuje vrednost nabavke ni vrstu postupka.
Na jednoj ekonomskoj klasifikaciji mogu biti opredeljena sredstva za više predmeta javne
nabavke (više istovrsnih dobara, usluga, radova) i procenjena vrednost nabavke se
utvrðuje prema svakom pojedinom predmetu, a shodno tome i vrsta postupka. Takoðe,
na više ekonomskih klasifikacija mogu biti opredeljena sredstva za jedan predmet javne
nabavke i u ovom sluèaju procenjenu vrednost predmeta nabavke èini zbir sredstava
opredeljnih na tim ekonomskim klasifikacijama.
Predmet nabavke ne opredeljuje klasifikacija sredstava u okviru Kontnog plana za
budetski sistem.
Predmet nabavke se opredeljuje tako da se ne izbegne postupak javne nabavke
propisan Zakonom i da se usitnjavanjem predmeta nabavke ne izbegne primena
pojedinih odredbi Zakona.
Za opredeljivanje predmeta nabavke bez znaèaja je poreklo sredstava (izvor) iz
kojih æe se plaæati ugovorena nabavka. Predmet se opredeljuje prema vrsti, svojstvima,
nameni i moguæe je da nabavka jednog predmeta bude finansirana iz više izvora
(budet, donacija, projekat i dr.).
Izvor finansiranja ne opredeljuje predmet nabavke.
U postupku planiranja naruèilac opredeljuje da li æe predemet javne nabavke
oblikovati u više posebnih istovrsnih celina (javna nabavka po partijama).
3.1. Oblikovanje predmeta nabavke
Naruèilac je obavezan da predmet nabavke oblikuje tako da u postupku javne

nabavke omoguæi što je moguæe veæu konkurenciju (naèelo obezbeðivanja konkurencije)
i da u svakom konkretnom sluèaju oceni da li se predmet nabavke moe oblikovati u više
posebnih celina - partija.
Nabavka èiji je predmet oblikovan u više posebnih istovrsnih celina i koja je
kao takva oznaèena u pozivu za podnošenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji je javna
nabavka po partijama (èlan 3. stav 1. taèka 35) Zakona). Oblikovanje predmeta nabavke
po partijama omoguæava naruèiocu da postupak nabavke za svaku partiju okonèa
posebnom odlukom i dodelom ugovora za tu partiju i da zakljuèi poseban ugovor.
Naruèilac radi dodele ugovora o javnoj nabavci predmeta nabavke oblikovanog po
partijama moe sprovesti jedan postupak javne nabavke, ali moe i pojedine partije
realizovati kao samostalne postupke uz obavezu da vrstu postupka koji æe sprovesti
odredi prema predmetu nabavke u celini.
U svakom konkretnom sluèaju naruèilac ceni da li se predmet nabavke moe
oblikovati tako da jednom godišnje raspiše javni poziv za celu javnu nabavku (nabavku
na godišnjem nivou), a da ugovorom utvrdi sukcesivnu isporuku dobara, izvršenje usluge
ili izvoðenje radova.
Pravilno oblikovanje predmeta nabavke je od znaèaja u toku celog postupka javne
nabavke koji ureðuje Zakon. Savestan odnos naruèioca i ponašanje dobrog domaæina u
postupku oblikovanja predmeta nabavke doprineæe zakonitom sprovoðenju postupka
javne nabavke.
Naèin na koji æe naruèilac oblikovati predmet javne nabavke od posebnog znaèaja
je kod sprovoðenja centralizovanih nabavki. Zakon predviða da je telo za centralizovane
nabavke duno da oblikuje javne nabavke na naèin da omoguæi uèešæe malih i srednjih
preduzeæa (èlan 48. stav 2. Zakona), što znaèi da naruèilac kada god je moguæe,
predmet nabavke oblikuju u partije.
4. Izmena predmeta nabavke
Naruèilac predmet nabavke opredeljuje u fazi planiranja nabavki i plan nabavki

koji naruèilac donosi za datu kalendarsku, odnosno budetsku godinu, sadri podatke o
predmetu (javne) nabavke.
U toku izvršenja plana nabavki naruèilac moe izmeniti predmet nabavke ili u
celosti odustati od nabavke odreðenog predmeta. Bitno je da razlozi za izmenu
predmeta nabavke budu opravdani i dokazivi. Predmet nabavke se opredeljuje u
odreðenom obimu i odreðenih karakteristika u zavisnosti od potreba i raspoloivih
sredstava za nabavku i u toku izvršenja plana nabavki realno je oèekivati da u pojedinim
sluèajevima doðe do izmene nekog od ovih elemenata i izmene predmeta nabavke.
Naruèilac ceni da li izmena predmeta nabavke ima za posledicu izmenu
procenjene vrednosti predmeta nabavke, izmenu vrste postupka i dr.
U sluèaju izmene predmeta nabavke naruèilac je duan da u tom delu izmeni plan
nabavki i u godišnjem izveštaju o izvršenju plana nabavki (èlan 51. stav 7. Zakona)
Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji dostavi podatke o prvobitno
planiranoj nabavci, o izmeni prvobitno planirane nabavke i razlog i opravdanost izmene
prvobitno planirane nabavke.

Ø NABAVKA ELEKTRIÈNE ENERGIJE

I PRIRODNOG GASA
1. Uvodne napomene
Imajuæi u vidu èinjenicu da su doneti novi propisi u oblasti energetike, èime su
prestali da vae prethodno doneti propisi, ali i da æe se primenjivati dosadašnji propisi
saglasno starom Zakonu o energetici ("Slubeni glasnik RS", br. 57/2011, 80/2011
(ispr.), 93/2012 i 124/2012) do donošenja novih propisa koji nisu u suprotnosti sa
odredbama novog zakona u oblasti energetike, s jedne strane i voðenje postupaka
javnih nabavki elektriène energije i prirodnog gasa, sa druge strane, u skladu sa
odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i
14/2015), u dole datom tekstu zbog velikog broja pitanja vezanih za navedenu materiju,
dajemo detaljnija objašnjenja nabavke elektriène energije i prirodnog gasa.
Odredbama Zakona o energetici ("Slubeni glasnik RS", br. 57/2011, 80/2011
(ispr.), 93/2012 i 124/2012), 1. januara 2013. godine, otvoren je I krug liberalizacije
trišta elektriènom energijom kod potrošaèa sa visokim naponom, zatim 1. januara 2014.
godine, otvoren je II krug trišta elektriène energije kod potrošaèa sa srednjim naponom,
a 1. januara 2015. godine, otvoren je i III krug liberalizacije trišta elektriènom energijom,
odnosno otvoreno je potpuno trište elektriènom energijom, jer sada imaju pravo da
slobodno izaberu snabdevaèa elektriènom energijom i domaæinstva u Republici Srbiji.
To praktièno znaèi da je tokom 2013 i 2014. godine, otvoreno trište elektriènom
energijom za privredu, i "Elektroprivreda Srbije" preko licenciranog snabdevaèa
"EPS-snabdevanja" ostala je dominantan snabdevaè strujom i zadrala je skoro 97%
trišta u zemlji.
Energetsku delatnost moe da obavlja javno preduzeæe, privredno društvo,
odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji ima licencu za obavljanje energetskih
delatnosti. Licenca se izdaje za svaku energetsku delatnost posebno, i iste izdaje
Agencija za energetiku, tako da danas ima ukupno 84 licencirana snabdevaèa
elektriènom energijom.
Meðutim, kada je reè o kupovini i prodaji prirodnog gasa koja se odvija na trištu
putem zakljuèenog ugovora o prodaji prirodnog gasa izmeðu uèesnika na trištu,
podseæamo da uèesnici na trištu, izmeðu ostalih mogu da budu i snabdevaèi prirodnog
gasa i krajnji kupci. Krajnji kupci prirodnog gasa imaju pravo da slobodno biraju
snabdevaèa na trištu, dok snabdevanje krajnjih kupaca prirodnim gasom moe da
obavlja energetski subjekt samo koji ima licencu za obavljanje delatnosti snabdevanja.
Do danas ukupno ima 33 licencirana snabdevaèa prirodnim gasom.
2. Uredba o naèinu i uslovima odreðivanja ujednaèenih cena

pristupa distributivnom sistemu i uslovima
otvaranja trišta elektriènom energijom
Na osnovu odredbi Zakona o energetici ("Slubeni glasnik RS", br. 57/2011,
80/2011 (ispr.), 93/2012 i 124/2012) doneta je Uredba o naèinu i uslovima odreðivanja
ujednaèenih cena pristupa distributivnom sistemu i uslovima otvaranja trišta elektriène
energije ("Slubeni glasnik RS", broj 113/2013) kojom se vrši obraèun cene pristupa
distributivnom sistemu svim kupcima koji nemaju pravo na javno snabdevanje, odnosno
privredna društva za distribuciju elektriène energije vršiæe obraèun cene prema
jedinstvenim tarifnim stavovima. Navedena uredba se primenjivala u periodu od 1.
januara do 30. juna 2014. godine.
Meðutim, Vlada Srbije donela je u meðuvremenu izmenu navedene Uredbe
kojom je produen rok primene o naèinu i uslovima odreðivanja ujednaèenih cena
pristupa distributivnom sistemu i uslovima otvaranja trišta elektriène energije ("Slubeni
glasnik RS", broj 65/2014), do 30. juna 2015. godine.
3. Metodologija za odreðivanje cene pristupa sistemu

za distribuciju elektriène energije
Agencija za energetiku donela je Metodologiju za odreðivanje cene pristupa
sistemu za distribuciju elektriène energije ("Slubeni glasnik RS", br. 105/2012, 84/2013 i
87/2013) koja je se primenjivala do 31. decembra 2014. godine.
Metodologijom se odreðuju uslovi i naèin utvrðivanja maksimalne visine prihoda
energetskog subjekta koji obavlja delatnost distribucije elektriène energije i upravljanja
distributivnim sistemom.
U meðuvremenu Agencija za energetiku izvršila je izmenu navedene
metodologije ("Slubeni glasnik RS", broj 143/2014), kojom je produen rok primene
do 31. decembra 2015. godine.
4. Odreðivanje snabdevaèa koji æe obavljati

rezervno snabdevanje elektriènom energijom
Odlukom Vlade Republike Srbije 05 br. 312-11208/2013 ("Slubeni glasnik RS",
broj 103/2013) doneto je rešenje o odreðivanju snabdevaèa koji æe obavljati rezervno
snabdevanje elektriènom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na javno
snabdevanje.
Rezervno snabdevanje odlukom je odreðeno da to bude privredno društvo
EPS-snabdevanje i da isto saglasno navedenoj odluci snabdeva u periodu od 1. januara
do 31. decembra 2014. godine.
Rezervno snabdevanje traje u periodu od 60 dana, a cena rezervnog snab-
devanja je po pravilu viša od trišne cene.
5. Domaæinstva i trište elektriènom energijom

III krug liberalizacije trišta elektriènom energijom
Domaæinstva u Republici Srbiji moæi æe od 1. januara 2015. godine, da biraju od
koga æe kupovati elektriènu energiju, odnosno od "Elektroprivrede Srbije " kao javnog
snabdevaèa ili od nekog drugog licenciranog snabdevaèa elektriènom energijom. Prema
svim zvaniènim informacijama JP"Elektroprivreda Srbije " ostaæe najverovatnije i posle 1.
januara 2015. godine, jedini snabdevaè koji æe elektriènom energijom snabdevati
domaæinstva u Srbiji, iako potrošaèi imaju prvi put šansu da sami biraju od koga æe
kupovati elektriènu energiju.
I pored toga što se od 1. januara 2015. godine, otvara i III krug liberalizacije
trišta elektriènom energijom, niko od 84 licencirana snabdevaèa elektriènom ener-
gijom, sem "EPS-snabdevanja" neæe se ozbiljnije ukljuèiti u snabdevanje domaæinstava
elektriènom energijom. Osnovni razlog, a moda i najglavniji razlog jeste èinjenica da je
struja u Srbiji socijalna kategorija, i da licencirani snabdevaèi odnosno trgovci strujom
sebe ne vide u ovoj ulozi" jer za to nemaju ekonomsku raèunicu.
Rezona da neko od licencirana 84 snabdevaèa elektriènom energijom ukljuèi se u
snabdevanje domaæinstava ima samo kod onih domaæinstava koja bi trošila više od
2.000 kilovata meseèno.
"EPS-snabdevanje" je od otvaranja I kruga liberalizacije trišta strujom, odnosno
od 1. januara 2013. godine i otvaranja II kruga liberalizacije od 1. januara 2014. godine,
odnosno otvaranja trišta za potrošaèe sa visokim i srednjim naponom struje imao
konkretnu korist kao licencirani snabdevaè jer je zaraðivao od ekonomske cene struje, ali
kada se imaju u vidu domaæinstva tada æe se nastaviti isti tarifni sistem, odnosno
prodavaæe se struja po regulisanoj ceni koja je nia od trišne cene.
To znaèi da æe i u 2015. godini"EPS -Snabdevanje" biti bez konkurencije u
snabdevanju domaæinstava strujom, i da je potpuno spreman za trišnu utakmicu i
otvaranje trišta struje za domaæinstva od 1. januara 2015. godine, ali je bitno da i sama
domaæinstva na vreme poènu da se upoznaju sa pravilima koja vae na trištu.
Domaæinstva koja ne ele da menjaju svoj sadašnji status, odnosno ele da
ostanu i dalje na javnom snabdevanju po cenama koje je odobrila Agencija za
energetiku, ne treba da o tome obaveštavaju "EPS-Snabdevanje" i nije potrebno da
zbog toga graðani dolaze na šaltere.
Ukoliko domaæinstvo pak eli da proceni, da li da promeni eventualno snabdevaèa
ili ne, tada uzima obraèun za potrošnju elektriène energije koji se sastoji iz obraèuna
energije i obraèuna mrearine, odnosno troška pristupa distributivnom sistemu, a ona je
ista bez obzira ko je snabdevaè i zavisi samo od naèina potrošnje. Domaæinstvo
uporeðivanjem obraèuna kod "EPS-Snabdevanja" i raèuna za istu potrošnju kod potenci-
jalnog snabdevaèa izabraæe onog koji mu više odgovara. Ako izabere novog snabdevaèa,
domaæinstvo je duno da reguliše eventualne obaveze prema "EPS-Snabdevanju" i potom
da se obrati novom snabdevaèu sa kojim potpisuje novi ugovor.
6. Odreðivanje snabdevaèa koji æe snabdevati

javne snabdevaèe prirodnim gasom
Odlukom Vlade Republike Srbije 05 broj312-6294/2013 ("Slubeni glasnik RS",br.
64/2013) doneto je rešenje o odreðivanju snabdevaèa koji æe snabdevati javne
snabdevaèe prirodnim gasom. Snabdevanje prirodnim gasom obavljaæe JP " Srbija-Gas"
Novi Sad, koji æe snabdevati javne snabdevaèe prirodnim gasom u periodu od 1.
septembra 2013. godine do 1. januara 2015. godine.
U meðuvremenu Vlada Republike Srbije donosi izmenu navedenog rešenja 05
broj 312-15674/2014 ("Slubeni glasnik RS", broj 136/2014) kojim je produen rok
primene do 1. januara 2016. godine.
7. Odreðivanje snabdevaèa koji æe obavljati

rezervno snabdevanje prirodnim gasom
Odlukom Vlade Republike Srbije 05 br. 312-6565/2013 ("Slubeni glasnik RS",br.
69/2013) doneto je rešenje o odreðivanju snabdevaèa koji æe obavljati rezervno
snabdevanje prirodnim gasom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na javno snabdevanje.
Rezervno snabdevanje odlukom je odreðeno da to bude JP "Srbija-Gas" Novi

Sad, i da saglasno donetoj odluci snabdeva u periodu od 1. septembra 2013. do 1.
januara 2016. godine.
8. Pravo na javno snabdevanje od 1. januara 2015. godine

prirodnog gasa imaju samo domaæinstva i mali kupci
Po Zakonu o energetici ("Slubeni glasnik RS", br. 57/2011, 80/2011 (ispr.),
93/2012 i 124/2012) mali kupci su krajnji kupci, odnosno pravna lica i preduzetnici koji
imaju manje od 50 zaposlenih, ukupan godišnji prihod u iznosu do 10.000.000 Evra u
dinarskoj protivvrednosti i èiji su svi objekti prikljuèeni na distributivni sistem elektriène
energije napona nieg od 1KV, odnosno distributivnog sistema prirodnog gasa.
To podrazumeva, da pravo na garantovano (ranije javno) snabdevanje
elektriènom energijom od 1. januara 2015. godine, imaju domaæinstva i mali kupci
elektriène energije. Meðutim, ukoliko su mali kupci u 2014. godini potrošili elektriènu
energiju veæu od 30.000 Kwh, tada im prestaje pravo na javno snabdevanje.
Saglasno odredbama novog Zakona o energetici ("Slubeni glasnik RS", broj
145/2014) mali kupci koji su u 2014. godini imali potrošnju elektriène energije veæu od
30.000 Kwh, dana 1. jula 2015. godine, prestaje im pravo na garantovano (javno
snabdevanje) snabdevanje.
Domaæinstva i mali kupci prirodnog gasa imaju pravo na javno snabdevanje
prirodnim gasom od 1. januara 2015. godine. Kupci koji nemaju pravo na javno
snabdevanje prirodnim gasom kupuju prirodni gas od licenciranih snabdevaèa na
slobodnom trištu.
Odredbom èlana 297. st.1. i 4. Zakona o energetici ("Slubeni glasnik RS", broj
145/2014) odreðeno je da svi krajnji kupci (to su pravna lica, fizièka lica i preduzetnici koji
kupuju prirodni gas za svoje potrebe) prirodnog gasa imaju pravo da slobodno biraju
snabdevaèa na trištu, s tim što domaæinstva to pravo poèinju da ostvaruju 1. januara
2015. godine.
Takoðe navedenim zakonom utvrðeno je da, samo domaæinstva i mali kupci èija je
godišnja potrošnja prirodnog gasa do 100.000 m3 i èiji su svi objekti prikljuèeni na
distributivni sistem prirodnog gasa, imaju pravo na javno snabdevanje prirodnim
gasom, ako ne izaberu drugog snabdevaèa.
U pogledu nabavke elektriène energije i prirodnog gasa u 2015. godini, saglasno
odredbama Zakona o javnim nabavkama a u kontekstu primene Zakona o energetici,
podseæamo da je Uprava za javne nabavke dala svoje mišljenje, kojim je konstatovala da
mali kupci mogu ostati na javnom snabdevanju i snabdevati se u skladu sa postojeæim
ugovorima, ali imaju i pravo i moguænost (ali ne i obavezu) da na trištu u postupku javne
nabavke ugovore snabdevanje sa bilo kojim snabdevaèem elektriènom energijom i
prirodnim gasom.
9. Donet je novi Zakon o energetici i isti je stupio na snagu

30. decembra 2014. godine
Na Dvanaestoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2014. godini, poslanici u
Narodnoj skupštini Srbije doneli su novi Zakon o energetici ("Slubeni glasnik RS", broj
145/2014), a isti je donet po hitnom postupku, zbog èinjenice da poèinju da teku pojedini
rokovi, od kojih je najvanije potpuno otvaranje trišta od 1. januara 2015. godine, kada
svi kupci elektriène energije i prirodnog gasa stièu pravo na slobodan izbor snabdevaèa.
Osim navedenog, a u skladu sa odredbama èlana 202. Zakona o energetici

("Slubeni glasnik RS", br. 57/2011, 80/2011 (ispr.), 93/2012 i 124/2012) propisano je da
æe krajnji kupci iz èlana 145. ovog zakona, imati pravo na rezervno snabdevanje
elektriènom energijom do 31. decembra 2014. godine. Imajuæi to u vidu, nuno je bilo
radi pravne sigurnosti i daljeg prava na rezervno snabdevanje da se novi Zakon o
energetici usvoji po hitnom postupku.
Novi Zakon o energetici ("Slubeni glasnik RS", broj 145/2014) stupio je na
snagu 30. decembra 2014. godine, a istovremeno prestaje da vai Zakon o energetici
("Slubeni glasnik RS", br. 57/2011, 80/2011 (ispr.), 93/2012 i 124/2012) osim odredbi
koje su nebitne kada je u pitanju ova problematika, odnosno èlan 13.stav 1. taèka 6) i
stav 2. u delu koji se odnosi na taèku 6) i èlan 14. stav 2.
Zakonom o energetici uvodi se potpuna primena III energetskog paketa
Evropske unije, a kako je reformskog karaktera, znaèajno se poboljšava investicioni
ambijent u sektoru energetike. Poèev od 1. januara 2015. godine, u potpunosti æe se
primenjivati evropska normativa za oblasti gasnog, elektroenergetskog sektora i
obnovljivih izvora energije, èime Republika Srbija postaje prva zemlja u regionu koja je
primenila sve odredbe Treæeg energetskog paketa Evropske unije.
Domaæinstva i mali kupci moæi æe da biraju snabdevaèe elektriènom energijom i
prirodnim gasom, ali imaju i moguænost garantovanog snabdevanja.
Garantovano snabdevanje (dosadašnje javno snabdevanje) elektriènom
energijom, saglasno odredbama Zakona o energetici, predstavlja snabdevanje
domaæinstava i malih kupaca sa elektriènom energijom, pri èemu garantovani snabdevaè
snabdeva kupca po ugovoru o snabdevanju i istog odreðuje Vlada Srbije na osnovu
sprovedenog postupka javnog tendera koji sprovodi Ministarstvo energetike i isti se bira
na period od 5 (pet) godina.
Licenca koja je izdata za obavljanje delatnosti javnog snabdevanja prestaje da
vai danom poèetka rada garantovanog snabdevaèa.
Rezervno snabdevanje elektriènom energijom predstavlja pravo koje ima

krajnji kupac elektriène energije i koji nema pravo na garantovano snabdevanje, i to u
sluèaju:
· steèaja ili likvidacije snabdevaèa koji ga je do tada snabdevao,
· prestanka ili oduzimanja licence snabdevaèu koji ga je do tada snabdevao,
· da nije našao novog snabdevaèa nakon prestanka ugovora o snabdevanju sa
prethodnim, osim ako je prestanak ugovora posledica neizvršavanja obaveza
plaæanja kupca,
· da nije našao novog snabdevaèa nakon prestanka ugovora o snabdevanju, a
pripada kategoriji kupaca kojima se ne moe obustaviti isporuka elektriène
energije u sluèaju neizvršavanja obaveza.
Rezervno snabdevanje se ostvaruje bez zahteva krajnjeg kupca i poèinje
prestankom ugovora o snabdevanju sa ranijim snabdevaèem. Rezervno snabdevanje
moe neprekidno trajati najdue 60 dana.
Mali kupci elektriène energije saglasno odredbama novog Zakona o energetici
definišu se u smislu, da se pod malim kupcima elektriène energije podrazumevaju
krajnji kupci, odnosno pravna lica i preduzetnici, koji imaju manje od 50 zaposlenih,
ukupni godišnji prihod u iznosu do 10.000.000 Evra u dinarskoj protivvrednosti, i èiji su
objekti prikljuèeni na distributivni sistem elektriène energije napona nieg od 1 kV a èija je

potrošnja elektriène energije u prethodnoj kalendarskoj godini do 30.000 kWh.
Mali kupci prirodnog gasa su krajnji kupci èija je godišnja potrošnja prirodnog
gasa do 100.000 m3, i èiji su svi objekti prikljuèeni na distributivni sistem prirodnog gasa.
Javno snabdevanje prirodnim gasom jeste prodaja prirodnog gasa domaæin-
stvima i malim kupcima po regulisanim cenama.
Rezervno snabdevanje prirodnim gasom imaju krajnji kupci prirodnog gasa,

koji nemaju pravo na javno snabdevanje, u sluèaju:
· steèaja ili likvidacije snabdevaèa koji ga je do tada snabdevao (pravo se
ostvaruje bez zahteva kupca),
· prestanka ili oduzimanja licence snabdevaèu koji ga je do tada snabdevao
(pravo se ostvaruje bez zahteva kupca),
· da nije našao novog snabdevaèa nakon prestanka ugovora o snabdevanju,
osim ako je prestanak ugovora posledica neizvršavanja obaveza plaæanja
kupca (pravo se ostvaruje uz podnošenje zahteva kupca).
Rezervno snabdevanje prirodnim gasom moe trajati najdue 60 dana.
Na kraju podseæamo, da i kod nabavke elektriène energije i kod nabavke
prirodnog gasa obavezna je primena odredbi Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni
glasnik RS", broj 124/2012).
10. Obaveza krajnjih kupaca (mali kupci elektriène energije,

mali kupci prirodnog gasa odnosno pravna lica i preduzetnici)
o plaæanju posebne naknade za podsticaj u 2015. godini
Odredbama Zakona o energetici ("Slubeni glasnik RS", broj 145/2014) utvrðena

je obaveza krajnjih kupaca elektriène energije da plaæaju naknadu za podsticaj
povlašæenih proizvoðaèa elektriène energije.
Pod povlašæenim proizvoðaèima elektriène energije podrazumeva se energetski
subjekt koji proizvodi elektriènu energiju iz obnovljivih izvora energije ili visokoefikasne
kombinovane proizvodnje elektriène i toplotne energije i ima pravo na podsticajne mere.
U skladu sa navedenom obavezom Vlada Srbije donela je Uredbu o visini
posebne naknade za podsticaj u 2015. godini ("Slubeni glasnik RS", broj 7/2015)
kojom se utvrðuje visina posebne naknade za podsticaj u 2015. godini.
Navedena uredba o plaæanju posebne naknade stupila je na snagu 31. januara
2015. godine.
Podseæamo da je odredbama Zakona o energetici data definicija krajnjih

kupaca, pa shodno tome pod krajnjim kupcima podrazumevaju se:
· pravna lica koja kupuju elektriènu energiju ili prirodni gas za svoje potrebe,
· fizièka lica koja kupuju elektriènu energiju ili prirodni gas za svoje potrebe,
· preduzetnici koji kupuju elektriènu energiju ili prirodni gas za svoje potrebe,
· kupac iz kategorije domaæinstva koji kupuje elektriènu energiju ili prirodni gas za
potrošnju svog domaæinstva i za zajednièku potrošnju domaæinstva iskljuèujuæi
obavljanje komercijalnih ili profesionalnih delatnosti.
Krajnji kupci su i mali kupci elektriène energije, odnosno pravna lica i

preduzetnici koji imaju:
· manje od 50 zaposlenih,
· ukupan godišnji prihod u iznosu od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti,
· sve objekte prikljuèene na distributivni sistem elektriène energije napona nieg
od 1 kW,
· potrošnju elektriène energije u prethodnoj kalendarskoj godini do 30.000 kWh.
Krajnji kupci su i mali kupci prirodnog gasa:

· èija je godišnja potrošnja prirodnog gasa do 100.000 m3,
· èiji su svi objekti prikljuèeni na distributivni sistem prirodnog gasa,
Saglasno donetoj uredbi, utvrðena je visina posebne naknade za podsticaj u

2015. godini u iznosu od 0,093 din / kWh, koji plaæaju krajnji kupci uz raèun za pristup
prenosnom, odnosno distributivnom sistemu i posebno se iskazuje.

Ø NABAVKA USLUGE IZVRŠENJA

U GRANICAMA REŠENJA O IZVRŠENJU
Predmet ugovora o javnoj nabavci definišu odredbe èl. 4-6. Zakona o javnim
nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon o JN). Nije svaki
predmet koji naruèilac nabavlja predmet definisan ovim odredbama i obaveza naruèioca
je da kad opredeljuje predmet nabavke pravilno definiše šta je predmet nabavke i utvrdi
da li se radi o predmetu iz èl. 4-6. Zakona o JN, jer od toga zavisi pravilnost primene
postupka u kom æe se predmet nabavljati, odnosno dodeljivati ugovor na osnovu kog æe
se nabavka realziovati.
Naèin nabavke pojedinih predmeta (dobara, usluga, radova) ureðuju posebni
zakoni u zavisnosti od specifiènosti vrste, svojstva i namene datog predmeta i na te
nabavke se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama.
Nabavka usluge izvršenja u granicama rešenja o izvršenju je jedan od
predmeta (usluga) koje naruèilac (lice iz èlana 2. Zakona o JN) ne nabavlja u postupku
javne nabavke koji ureðuje Zakon o JN.
Nabavka usluge izvršenja u granicama rešenja o izvršenju se realizuje u postupku
prinudnog ostvarivanja potraivanja (postupak izvršenja) na osnovu domaæe ili strane
izvršne ili verodostojne isprave koji ureðuje Zakon o izvršenju i obezbeðenju ("Slubeni
glasnik RS", br. 31/2011 (dr. zakon), 109/2013 (odluka US) i 55/2014, dalje: ZIO). Ovaj
zakon ureðuje i obavljanje delatnosti izvršitelja.
Izvršitelji su najèešæe angaovani od javnih i javnih komunalnih preduzeæa
za namirenje potraivanja po osnovu komunalnih i sliènih usluga (èlan 252. ZIO
propisuje da se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja
novèanog potraivanja po osnovu izvršenih komunalnih i sliènih usluga podnosi
izvršitelju na èijem podruèju se nalazi sedište izvršnog poverioca).
Izvršitelj oznaèava fizièko lice koje imenuje ministar nadlean za pravosuðe da u
statusu slubenog lica sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i da vrši druga
ovlašæenja koja su mu ovim zakonom poverena.
Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novèanog
potraivanja po osnovu izvršenih komunalnih i sliènih usluga podnosi se izvršitelju na
èijem podruèju se nalazi sedište izvršnog poverioca, na osnovu èlana 252. ZIO.
Od aprila 2013. godine aktuelno je pitanje da li je nabavka "usluge izvršitelja"
predmet nabavke u skladu sa Zakonom o JN. Shodno mišljenjima koja su zastupana u
jednom delu struène javnosti naruèioci su sprovodili postupak javne nabavke koja je imala
za predmet nabavku "usluge izvršitelja". Moguæe je da je do dilema u praksi došlo i zbog
neprecizno definisanog predmeta nabavke. Naime, precizno definisano predmet nabavke
je: usluga izvršenja u granicama rešenja o izvršenju, a ne "usluga izvršitelja".
Dileme da li je usluga izvršenja u granicama rešenja o izvršenju usluga koja se
nabavlja u postupku javne nabavke u skladu sa Zakonom o JN, otklonila je Republièka
komisija kad je 5. juna 2014. godine donela zakljuèak br. 4-00-1166/2014 u kom je
zauzela stav da naruèioci mogu angaovati izvršitelje sa podruèja svog sedišta u skladu
sa Zakonom o izvršenju i obezbeðenju, kao i odlukama Komore izvršitelja, a ne u
U navedenom zakljuèku stoji da "izvršitelji ne mogu biti i nisu pruaoci pravnih
usluga koji mogu biti predmet ugovora o javnoj nabavci usluga koji se zakljuèuje izmeðu
naruèioca i ponuðaèa na osnovu sprovedenog postupka javne nabavke na naèin i pod
uslovima propisanim Zakonom o javnim nabavkama, veæ lica sa javnim ovlašæenjima i

kao takvi obavljaju radnje sprovoðenja izvršenja u postupku koji je ureðen Zakonom o
izvršenju i obezbeðenju".
Dakle, sprovoðenje izvršenja od strane izvršitelja ne spada u "pravne usluge" iz
taèke 21. priloga 1. uz Zakon o JN i naruèioci ne sprovode postupak javne nabavke kada
imaju potraivanja koja ele da namire preko izvršitelja.
Razlog što usluge izvršitelja (radi izvršenja u granicama rešenja o izvršenju) ne
mogu biti predmet nabavke je i u odredbi èlana 350. i 351. ZIO na osnovu koje je nuðenje
usluga izvršitelja disciplinska povreda izvršitelja za koju se izrièu opomena, javna
opomena, novèana kazna od 50.000 do 500.000 dinara, zabrana obavljanja delatnosti u
trajanju od tri meseca do jedne godine, trajna zabrana obavljanja delatnosti izvršitelja.
Znaèi: izvršitelj ne moe biti ponuðaè u postupku javne nabavke.
1. Naèin podnošenja predloga za izvršenja radi

izvršenja novèanih potraivanja na osnovu verodostojnih isprava
po osnovu izvršenih komunalnih i sliènih usluga
Komora izvršitelja donela je Odluku o prijemu i raspodeli predmeta, koja se
primenjuje od 10. jula 2014. godine kojom je u èlanu 2. propisano da se prijem predloga
javnih i javno komunalnih preduzeæa, kao izvršnih poverilaca, za izvršenje na osnovu
verodostojne isprave radi ostvarenja novèanog potraivanja po osnovu izvršenih
komunalnih i sliènih usluga vrši preko prijemne kancelarije Komore izvršitelja i da se ovi
predlozi ne mogu primiti van Komore izvršitelja, odnosno mesta odreðenog za prijem
predloga van sedišta Komore.
Navedenom odlukom, u èlanu 4. odreðeno je da izvršni poverilac (javna i
javno-komunalna preduzeæa), pre podnošenja predloga izvršitelju, podnosi prijemnoj
kancelariji Komore, u elektronskoj ili pismenoj formi, podatke koji su sadrani u Obrascu
1 koji èini sastavni deo odluke. Prijemna kancelarija duna je da u toku istog dana
izvršnom poveriocu pošalje popunjen Obrazac 2, a na osnovu podataka iz ovog obrasca
izvršni poverilac dostavlja predlog za izvršenje naznaèenom izvršitelju.
Vano je napomenuti da ova odluka ureðuje naèin prijema i podnošenja predloga
za izvršenje samo u posebnom postupku za namirenje potraivanja po osnovu
komunalnih i sliènih usluga, koji je propisan èl. 251-256. ZIO i kad su izvršni poverioci
javna i javna komunalna preduzeæa koja imaju potraivanja po osnovu izvršenih
komunalnih i sliènih usluga prema izvršnim dunicima.
Dakle, javna i javno-komunalna preduzeæa predlog za izvršenje radi izvršenja
novèanih potraivanja na osnovu verodostojnih isprava po osnovu izvršenih komunalnih
i sliènih usluga, ne podnose direktno izvršitelju, veæ moraju najpre popuniti podatke u
navedenom obrascu i predati prijemnoj kancelariji Komore izvršitelja, koja dostavlja svoj
obrazac u kome je naznaèen izvršitelj iz Imenika izvršitelja koji æe sprovoditi izvršenje.
Javno i javno komunalno preduzeæe, kao izvršni poverilac, ne moe samo izabrati
izvršitelja, veæ to èini prijemna kancelarija Komore izvršitelja.
Javna i javno-komunalna preduzeæa pre podnošenja predloga za izvršenje radi
izvršenja novèanih potraivanja na osnovu verodostojnih isprava po osnovu izvršenih
komunalnih i sliènih usluga, upuæuju opomenu duniku da izvrši obavezu, predlog za
izvršenje ne podnose direktno izvršitelju, veæ ga upuæuju prijemnoj kancelariji Komore
izvršitelja, koja im dostavlja svoj obrazac u kome je naznaèen izvršitelj iz Imenika
izvršitelja koji æe sprovoditi izvršenje. Nakon prijema obrasca sa naznaèenim izvršiteljem
i drugim podacima, izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje izvršitelju zaduenim
za voðenje predmeta i dokaz da je opomenuo dunika.
U prilogu ovog teksta dajemo izvod iz obrazloenja Zakljuèka Republièke komisije

za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, br. 4-00-1166/2014 od 5.6.2014. godine:
"Èlanom 137. stav 2. Ustava Rspublike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 98/2006;
u daljem tekstu: URS) propisano je da se pojedina javna ovlašæenja zakonom mogu
poveriti i preduzeæima, ustanovama, organizacijama i pojedincima.
Zakonom o izvršenju i obezbeðenju ("Slubeni glasnik RS", br. 31/2011 (dr. zakon),
109/2013 (odluka US) i 55/2014) ureðuje se postupak prinudnog ostvarivanja
potraivanja (postupak izvršenja) i obezbeðenja potraivanja (postupak obezbeðenja),
na osnovu domaæe ili strane izvršne ili verodostojne isprave ako posebnim zakonom
nije drugaèije odreðeno, sprovoðenje izvršenja i obezbeðenja, kao i uslovi za
obavljanje delatnosti izvršitelja.
Èlanom 2. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeðenju propisano je da izvršenje i
obezbeðenje odreðuje sud, ako ovim zakonom nije drugaèije odreðeno, a sprovodi ga
sud ili izvršitelj.
Èlanom 11. stav 1. taèka 8) Zakona o izvršenju i obezbeðenju utvrðeno je da izraz
"izvršitelj" oznaèava fizièko lice koje imenuje ministar nadlean za pravosuðe da u
statusu slubenog lica sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i da vrši
druga ovlašæenja koja su mu ovim zakonom poverena.
Èlanom 312. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeðenju propisano je da izvršitelj vrši
javna ovlašæenja koja su mu poverena ovim zakonom.
Iz citirane odredbe URS proizilazi da se zakonom pojedina javna ovlašæenja mogu
poveriti i pojedincima. U vezi sa navedenim, upravo je Zakonom o izvršenju i obez-
beðenju, taènije èlanom 312. stav 1. izvršiteljima povereno da vrše javna ovlašæenja.
Navedenim zakonom izvršitelj je definisan kao fizièko lice koje imenuje ministar
nadlean za pravosuðe da u statusu slubenog lica sprovodi izvršenje u granicama
rešenja o izvršenju i da vrši druga ovlašæenja koja su mu poverena zakonom.
U tom smislu, izvršitelj ima ulogu vršioca javnih ovlašæenja koja su mu poverana
zakonom, odnosno na izvršitelje su kao fizièka lica preneti prerogativi sudske vlasti,
koji oni vrše kroz preduzimanje radnji u postupku izvršenja.
Shodno tome, izvršitelji ne mogu biti i nisu pruaoci pravnih usluga koje mogu biti
predmet ugovora o javnoj nabavci usluga koji se zakljuèuje izmeðu naruèioca i
ponuðaèa na osnovu sprovedenog postupka javne nabavke na naèin i pod uslovima
propisanim ZJN, veæ lica sa javnim ovlašæenjima i kao takvi obavljaju radnje
sprovoðenja izvršenja u postupku koji je ureðen Zakonom o izvršenju i obezbeðenju.
Pored navedenog, a imajuæi u vidu delatnost koju obavlja naruèilac, Republièka
komisija ukazuje da je èlanom 253. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeðenju,
propisano da predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja
novèanog potraivanja po osnovu izvršenih komunalnih i sliènih usluga podnosi se
izvršitelju na èijem podruèju se nalazi sedište izvršnog poverioca.
Shodno tome, u konkretnom sluèaju izvršitelji od strane naruèioca mogu se
angaovati po pravilima propisanim Zakonom o izvršenju i obezbeðenju, kao i
odlukama koje donosi Komora izvršitelja kao profesionalno udruenje u koje se
udruuju svi izvršitelji i zamenici upisani u imenik i nad èijim radom nadzor obavlja
ministarstvo nadleno za poslove pravosuða, a ne u postupku javne nabavke koji se
sprovodi prema pravilima ZJN.
S tim u vezi, Republièka komisija ukazuje da naruèilac ima moguænost da se, kao
izvršni poverilac, obrati svim nadlenim izvršiteljima sa podruèja svog sedišta sa
predlozima za izvršenje, vodeæi raèuna pri tome, o njihovom broju, visini potraivanja
èija se prinudna naplata predlae i dr., ili da se obrati Komori izvršitelja, a u cilju
dobijanja preporuka upravo u pogledu jasnih kriterijuma kojim bi se rukovodio prilikom
podnošenja predloga za izvršenje."

Ø NABAVKE NA KOJE SE ZAKON

NE PRIMENJUJE
U odredbi èlana 7. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br.

124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon). propisane su nabavke na koje naruèioci ne primenjuju
odredbe Zakona. Odredbe ovog èlana propisuju kad naruèilac nije duan da postupak
nabavke odreðenog predmeta sprovede na naèin koji ureðuje Zakon, ali ga obavezuju
da i u sluèaju tih nabavki postupa u skladu sa naèelima iz Zakona (èlan 7. stav 3.
Zakona).
Ove nabavke se unose u plan nabavki koji se na osnovu èlana 51. Zakona dostavlja
Upravi za javne nabavke i na osnovu primljenog plana nabavki Uprava za javne nabavke
moe utvrditi da za neku od nabavki nema uslova za izuzeæe od primene Zakona. Ako
utvrdi da za neku od nabavki nema uslova za izuzeæe o tome obaveštava naruèioca koji je
duan da po okonèanom postupku javne nabavke Upravi za javne nabavke dostavi
poseban izveštaj o sprovedenom postupku za te javne nabavke (èlan 7. stav 5. Zakona).
1. Nabavke od lica ili organizacija koje su nosioci

iskljuèivog prava na obavljanje delatnosti
koja je predmet javne nabavke
Na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 1) Zakona, naruèioci odredbe ovog zakona ne
primenjuju na nabavke od lica ili organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju
naruèiocem i koje su nosioci iskljuèivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet
javne nabavke.
Ovaj izuzetak naruèilac primenjuje bez obzira da li se radi o nabavci dobra, usluge
ili radova i nezavisno od toga koja delatnost je predmet javne nabavke.
Naruèilac ovaj osnov za dodelu ugovora o nabavci bez sprovoðenja postupka

javne nabavke primenjuje samo ako je lice ili organizacija kojima namerava da dodeli
ugovor o nabavci:
- naruèilac iz èlana 2. Zakona i
- nosilac iskljuèivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet nabavke.
Ova dva uslova moraju biti kumulativno ispunjena.
Bitno je da naruèilac pravilno ceni da li je lice ili organizacija kojima namerava da
dodeli ugovor o nabavci nosilac iskljuèivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet
nabavke.
Na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 24) Zakona iskljuèivo pravo je pravo na osnovu
kojeg odreðeno lice jedino moe obavljati odreðenu delatnost na odreðenom
geografskom podruèju, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona, posebnog propisa ili
pojedinaènog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zakljuèila
Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava.
Iskljuèivo pravo moe biti dodeljeno ili proizaæi iz:

- zakona, posebnog propisa,
- pojedinaènog akta koji je donela Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili
lokalna samouprava,
- ugovora ili sporazuma, koji je zakljuèila Republika Srbija, teritorijalna autonomija

ili lokalna samouprava.
Iskljuèivo pravo se dodeljuje za obavljanje delatnosti na odreðenom geograf-
skom podruèju što znaèi da je lice kome je dodeljeno ovo pravo jedino koje na tom
geografskom podruèju moe obavljati konkretnu delatnost. Bitno je da postoji samo
jedno lice na odreðenom geografskom podruèju koje je nosilac iskljuèivih prava na
obavljanje delatnosti na teritoriji JLS. JLS, ugovor o nabavci komunalne usluge, za koju
je JKP-u dodeljeno iskljuèivo pravo na obavljanje konkretne komunalne usluga na
podruèju JLS, neæe dodeljivati u postupku javne nabavke. Na primer: javna komunalna
preduzeæa mogu imati iskljuèiva prava za distribuciju vode za piæe i iznošenje smeæa, ali
za izvoðenje graðevinskih radova (imajuæi u vidu prirodu ovih radova i da na trištu
postoji veliki broj graðevinskih firmi) ne moe se govoriti o dodeli iskljuèivog prava javno
komunalnom preduzeæu.
Napominjemo da se iskljuèivo pravo dodeljuje za konkretne i precizno opredeljene
delatnosti. Na nabavke iz delatnosti za koje nije dodeljeno iskljuèivo pravo primenjuju se
odredbe Zakona. Na nabavke od JKP koje je nosilac iskljuèivog prava na obavljanje
delatnosti koja je predmet javne nabavke ne primenjuju se odredbe Zakona.
Ukoliko skupština JLS obavljanje komunalnih delatnosti poveri drugom
preduzeæu, odnosno preduzetniku, koji nije naruèilac po Zakonu, obavezna je da
postupak nabavke sprovede u svemu prema odredbama Zakona.
Poveravanje obavljanja komunalne delatnosti ureðuje Zakon o komunalnim
delatnostima ("Slubeni glasnik RS", broj 88/2011).
Na osnovu èlana 7. stav 2. Zakona Vlada utvrðuje spisak naruèilaca iz stava 1.
taèka 1) ovog èlana koji se objavljuje u "Slubenom glasniku RS" i na Portalu javnih
nabavki. Do objavljivanja ovog priruènika spisak naruèilaca za 2014. godinu nije objavljen.
2. Nabavke koje se sprovode, odnosno finansiraju

po osnovu meðunarodnih sporazuma i
iz sredstava stranih kredita (zajmova)
Na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 2) podtaèka (1) Zakona, naruèioci odredbe
ovog zakona ne primenjuju na nabavke koje se sprovode, odnosno finansiraju po osnovu
meðunarodnog sporazuma koji se odnosi na dobra, usluge ili radove namenjene
zajednièkom korišæenju ili primeni od strane drava potpisnica.
Uslovi za primenu ove odredbe su:

- da se nabavka dobara, usluga ili radova finansira po osnovu meðunarodnog
sporazuma i
- da su dobra, usluge ili radovi namenjeni zajednièkom korišæenju ili primeni od
strane drava potpisnica.
Meðunarodni sporazum zakljuèuje Republika Srbija i isti mora biti ratifikovan u
Narodnoj skupštini RS, a predmet nabavke namenjen zajednièkom korišæenju ili primeni
od strane drava potpisnica.
Na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 2) podtaèka (2) Zakona, naruèioci odredbe
ovog zakona ne primenjuju na nabavke koje se sprovode, odnosno finansiraju iz
sredstava stranih kredita (zajmova) dobijenih, od meðunarodnih organizacija i
meðunarodnih finansijskih institucija, u skladu sa uslovima iz meðunarodnog ugovora,
odnosno posebnim postupcima meðunarodnih organizacija i finansijskih institucija.
Uslovi za primenu ove odredbe su:

- da se nabavka finansira iz sredstava stranih kredita (zajmova),
- da je strani kredit (zajam) dobijen od meðunarodnih organizacija i meðu-
narodnih finansijskih institucija, u skladu sa uslovima iz meðunarodnog ugovora,
odnosno posebnim postupcima meðunarodnih organizacija i finansijskih
institucija.
Naruèilac je obavezan da za nabavke koje u navedenim sluèajevima ne sprovodi
u skladu sa Zakonom realizuje u skladu sa ugovorom o kreditu (zajmu).
Ugovor o kreditu moe zakljuèiti Republika Srbija, ali i drugi organi vlasti.
Ugovorom o kreditu (zajmu) strane mogu predvideti da li æe se primenjivati pravila
meðunarodnih organizacija i finansijskih institucija, odnosno davaoca kredita (zajma) ili
postupak javne nabavke u skladu sa Zakonom. Ako se predvidi primena pravila
meðunarodnih organizacija i finansijskih institucija, odnosno davaoca kredita (zajma)
naruèilac ne primenjuje Zakon.
Meðutim, naruèilac nabavku koja se finansira iz kredita (zajma) dobijenog od

meðunarodne organizacije i finansijske institucije moe realizovati bez primene odredbi
Zakona samo ako je davalac kredita (zajma) meðunarodna organizacija ili finansijska
institucija koja se nalazi na Spisku meðunarodnih organizacija i meðunarodnih
finansijskih institucija èiji se posebni postupci javnih nabavki mogu primenjivati
umesto odredaba Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 33/2013).
Meðunarodne organizacije i meðunarodne finansijske institucije èiji se postupci javnih
nabavki mogu primenjivati na javne nabavke koje se sprovode iz sredstava stranih
kredita (zajmova), jesu:
- Grupacija Svetska banka (Meðunarodna banka za obnovu i razvoj i
Meðunarodno udruenje za razvoj);
- Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD);
- Evropska investiciona banka (EIB);
- Banka za razvoj Saveta Evrope (CEB);
- razvojne banke, odnosno druge finansijske institucije zemalja donatora kada je
bilateralna finansijska saradnja zasnovana na principima Razvojnog komiteta
OECD.
Naruèilac je obavezan da ispita da li su ispunjeni uslovi za ovaj izuzetak i da li kredit
(zajam) daje meðunarodna organizacija, odnosno meðunarodna finansijska institucija sa
Spiska meðunarodnih organizacija i meðunarodnih finansijskih institucija èiji se posebni
postupci javnih nabavki mogu primenjivati umesto odredaba zakona o javnim nabavkama.
Imajuæi u vidu odredbe èlana 4. st. 3. i 4, èlana 5. st. 2. i 3, èlana 6. st. 3. i 4.
Zakona, na osnovu kojih je predmet ugovora o javnoj nabavci i nabavka predmeta
nabavke koju naruèilac finansira u iznosu koji prelazi 50% vrednosti nabavke, nema
osnova za izuzeæe od primene Zakona ako se predmetna nabavka finansira po osnovu
meðunarodnih sporazuma ili iz sredstava stranih kredita samo do iznosa koji ne prelazi
50% vrednosti nabavke.
3. Nabavke koje se sprovode radi

obezbeðivanja osnovnih ivotnih uslova
Na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 3) Zakona odredbe ovog zakona naruèioci ne
primenjuju na nabavke koje se sprovode, odnosno finansiraju radi obezbeðivanja
osnovnih ivotnih uslova u sluèajevima elementarnih nepogoda ili tehnièko - tehnoloških
nesreæa èije posledice ugroavaju ivote ili zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu, u skladu sa
propisima kojima se ureðuje zaštita od takvih nepogoda.
Ovaj izuzetak naruèilac primenjuje:

- kada je neophodno otkloniti posledice elementarnih nepogoda ili tehnièko-
-tehnoloških nesreæa i obezbediti osnovne ivotne uslove i
- ako posledice ovih nepogoda i nesreæa ugroavaju ivote ili zdravlje ljudi ili
ivotnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se ureðuje zaštita od takvih
nepogoda.
Nabavke koje se sprovode, odnosno finansiraju radi obezbeðivanja osnovnih
ivotnih uslova i za koje na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 3) Zakona naruèilac ne sprovodi
postupak javne nabavke koji propisuje Zakon treba razlikovati od nabavki koje
naruèilac realizuje u pregovaraèkom postupku iz èlana 36. stav 1. taèka 3) Zakona
jer zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviðenim
dogaðajima postupak nabavke ne moe sprovesti u rokovima odreðenim za otvoreni ili
restriktivni postupak.
Ovaj izuzetak treba primenjivati u skladu sa njegovom svrhom, samo za nabavke
namenjene obezbeðivanju osnovnih ivotnih uslova.
Da li se radi o elementarnoj nepogodi ili tehnièko-tehnološkoj nesreæi naruèilac

ceni na osnovu odredbi èlana 8. stav 1. taè. 3) i 4) Zakona o vanrednim situacijama
("Slubeni glasnik RS", br. 111/2009, 92/2011 i 93/2012) na osnovu kojih je:
- elementarna nepogoda je dogaðaj hidrometeorološkog, geološkog ili biološkog
porekla, prouzrokovan delovanjem prirodnih sila, kao što su: zemljotres, po-
plava, bujica, oluja, jake kiše, atmosferska pranjenja, grad, suša, odronjavanje
ili klizanje zemljišta, sneni nanosi i lavina, ekstremne temperature vazduha,
nagomilavanje leda na vodotoku, epidemija zaraznih bolesti, epidemija stoènih
zaraznih bolesti i pojava štetoèina i druge prirodne pojave veæih razmera koje
mogu da ugroze zdravlje i ivot ljudi ili prouzrokuju štetu veæeg obima,
- tehnièko-tehnološka nesreæa - udes je iznenadni i nekontrolisani dogaðaj ili niz
dogaðaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja odreðenim sredstvima za
rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi,
transportu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju, kao što su poar,
eksplozija, havarija, saobraæajni udes u drumskom, reènom, eleznièkom i avio
saobraæaju, udes u rudnicima i tunelima, zastoj rada ièara za transport ljudi,
rušenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim i gasnim postrojenjima,
akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama; a èije posledice
ugroavaju bezbednost i ivote ljudi, materijalna dobra i ivotnu sredinu.
4. Nabavke èija je iskljuèiva i neposredna namena

obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija
i prodaja elektronskih komunikacionih usluga
Na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 4) Zakona, odredbe ovog zakona naruèioci ne
primenjuju na nabavke èija je iskljuèiva i neposredna namena obavljanje delatnosti
elektronskih komunikacija i prodaja elektronskih komunikacionih usluga u smislu zakona
kojim se ureðuju elektronske komunikacije, pod uslovom da drugi privredni subjekti
pruaju te usluge na relevantnom trištu.
Ova odredba propisuje izuzetak koji se odnosi na nabavke èija je iskljuèiva i
neposredna namena obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija i prodaja
elektronskih komunikacionih usluga.
Naruèilac ovu odredbu Zakona moe primeniti samo pod uslovom da drugi
privredni subjekti pruaju te usluge na relevantnom trištu, odnosno da naruèilac ima
konkurenciju na relevantnom trištu (i drugi privredni subjekti pruaju te usluge).
Na osnovu èlana 4. stav 1. taèka 4) Zakona o elektronskim komunikacijama
("Slubeni glasnik RS", br. 44/2010, 60/2013 (odluka US) i 62/2014) delatnost
elektronskih komunikacija obuhvata izgradnju ili postavljanje, odravanje, korišæenje i
davanje na korišæenje javnih komunikacionih mrea i pripadajuæih sredstava, kao i
pruanje javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga.
5. Nabavke dobara od Republièke direkcije za robne rezerve

primenjuju na nabavke dobara koja se, uz prethodnu saglasnost Vlade, nabavljaju od
Republièke direkcije za robne rezerve.
Zakon o robnim rezervama ("Slubeni glasnik RS", broj 104/2013) ureðuje,
pored ostalog, i uslove korišæenja i obnavljanja robnih rezervi na teritoriji Republike
Srbije, naèin utvrðivanja vrste, naziva, kolièina, odnosno obima i vrednosti roba koje iz
robnih rezervi, daju na zajam ili u zakup. U skladu sa ovim zakonom Vlada RS blie
propisuje uslove davanja na zajam i u zakup pojedinih vrsta roba iz robnih rezervi.
Naruèilac koji nabavlja dobra od Republièke direkcije za robne rezerve
prethodno mora utvrditi da li se radi o dobrima koja se od Republièke direkcije za
robne rezerve mogu nabavljati samo uz prethodnu saglasnost Vlade. Ako se ne radi
o dobrima za èiju nabavku je portrebna prethodna saglasnost Vlade, naruèilac je
obavezan da nabavku realizuje u postupku javne nabavke u skladu sa Zakonom.
6. Nabavke dobara i usluga koje naruèilac nabavlja

radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i radi
pruanja usluga ili izvoðenja radova na trištu
primenjuju na nabavke dobara i usluga koje naruèilac nabavlja radi dalje prodaje, radi
prerade i prodaje, kao i radi pruanja usluga ili izvoðenja radova na trištu, pod uslovom
da naruèilac nema iskljuèiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara,
odnosno pruanja usluga ili izvoðenja radova za koje æe ta dobra i usluge koristiti.
Na osnovu navedene odredbe naruèilac neæe sprovoditi postupak javne nabavke:

- ako se predmet nabavke nabavlja:
· radi dalje prodaje na trištu,
· radi prerade i prodaje na trištu,
· radi pruanja usluga na trištu ili
· izvoðenja radova na trištu i
- ako naruèilac nema iskljuèiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja
tih dobara, odnosno pruanja usluga ili izvoðenja radova za koje æe ta dobra i
usluge koristiti.
Iskljuèivo pravo je dafinisano odredbom èlana 3. stav 1. taèka 24) Zakona, a
posebno pravo odredbom èlana 3. stav 1. taèka 25) Zakona.
Lica kojima je dodeljeno iskljuèivo pravo su jedina lica koja na odreðenom

geografskom podruèju mogu obavljati delatnost za koju im je dodeljeno iskljuèivo pravo,
dok lica kojima je dodeljeno posebno pravo nisu jedina lica koja na odreðenom
geografskom podruèju mogu obavljati delatnost za koju imaju posebno pravo.
Na osnovu èlana 7. stav 2. Zakona Vlada utvrðuje spisak naruèilaca koji
primenjuju izuzetak iz stava 1. taèka 6) ovog èlana koji se objavljuje u "Slubenom
glasniku RS" i na Portalu javnih nabavki. Do objavljivanja ovog priruènika spisak
naruèilaca za 2014. godinu nije objavljen.
7. Nabavke dobara ili usluga u vezi sa sigurnosnim bojama

za izradu novèanica, identifikacionih dokumenata
i akciznih markica, nabavke zaštiæenih papira...
primenjuju na nabavke dobara i usluga u vezi sa sigurnosnim bojama za izradu
novèanica, identifikacionih dokumenata i akciznih markica, nabavke zaštiæenih papira za
izradu novèanica i identifikacionih dokumenata, OVD elemenata zaštite za izradu
novèanica, identifikacionih dokumenata i èipova za izradu identifikacionih dokumenata i
nabavke usluga transporta novca, kao i obezbeðenja transporta novca, pošiljki gotovog
novca i efektivnog stranog novca.
Obaveza naruèioca je da u postupku nabavki na koje se primenjuje ova odredba
Zakona pravilno opredeli nabavke usluga transporta novca, kao i obezbeðenja
transporta novca i izdvoji ih od ostalih usluga transporta i obezbeðenja koje je obavezan
da nabavlja u postupku javne nabavke u skladu sa Zakonom.
Na osnovu èlana 7. stav 2. Zakona Vlada utvrðuje spisak naruèilaca koji
glasniku RS" i na Portalu javnih nabavki. Do objavljivanja ovog priruènika spisak
naruèilaca za 2014. godinu nije objavljen.
8. Nabavke usluga javnog belenika

primenjuju na nabavke usluga javnog belenika.
Organizacija, delatnost, naèin i uslovi rada, kao i druga pitanja od znaèaja za
javno beleništvo ureðuje Zakon o javnom beleništvu ("Slubeni glasnik RS", br.
31/2011 i 85/2012, 19/2013, 55/2014 (dr. zakon) i 93/2014 (dr. zakon)) u skladu sa kojim
æe i naruèioci nabavljati usluge javnog belenika.
9. Nabavke usluga centralne banke i nabavke finansijskih

usluga u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija
od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata

primenjuju na nabavke usluga centralne banke i nabavke finansijskih usluga u vezi sa
prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instru-
menata, u pojedinaènim transakcijama naruèioca u cilju prikupljanja novca ili kapitala.
Za primenu ovog izuzetka bitno je da su predmet nabavke:

- usluge centralne banke,
- finansijske usluge u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od
vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata i
- pojedinaène transakcije naruèioca u cilju prikupljanja novca ili kapitala.
10. Nabavka radio i televizijskog programa

ili vremena za emitovanje programa
primenjuju na kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog programa
ili vremena za emitovanje programa, s tim što se na nabavku dobara, usluga ili radova
potrebnih za produkciju, koprodukciju ili emitovanje takvih programa primenjuje ovaj
zakon.
Za primenu ovog izuzetka bitno je da je predmet nabavke: kupovina, razvoj,
produkcija ili koprodukcija radio i televizijskog programa ili vremena za emitovanje
programa.
Od kupovine, razvoja, produkcije ili koprodukcije radio i televizijskog programa ili
vremena za emitovanje programa treba razlikovati nabavku dobara, usluga ili radova
potrebnih za produkciju, koprodukciju ili emitovanje takvih programa jer se ova dobra,
usluge i radovi nabavljaju u postupku javne nabavke koji ureðuje Zakon.
11. Nabavke usluga arbitrae

i sporazumnog rešavanja sporova
Na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 11) Zakona, odredbe ovog zakona naruèioci ne
primenjuju na nabavke usluga arbitrae i sporazumnog rešavanja sporova.
Arbitrano rešavanje sporova ureðuje Zakon o arbitrai ("Slubeni glasnik RS",
broj 46/2006).
Pravila postupka posredovanja - medijacije (u daljem tekstu: posredovanja) u
spornim odnosima, a naroèito: u imovinskopravnim odnosima fizièkih i pravnih lica,
trgovinskim, porodiènim, radnim i drugim graðanskopravnim odnosima, upravnim i
kriviènim, u kojima strane mogu slobodno da raspolau, ukoliko zakonom nije propisana
iskljuèiva nadlenost suda ili drugog organa odreðuje Zakon o posredovanju -
medijaciji ("Slubeni glasnik RS", broj 18/2005).
Naèin i postupak mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova,
izbor, prava i obaveze miritelja i arbitara i druga pitanja od znaèaja za mirno rešavanje
radnih sporova ureðuje Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova ("Slubeni glasnik
RS", br. 125/2004 i 104/2009).
12. Zasnivanje radnog odnosa i zakljuèivanje

ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova
primenjuju na zasnivanje radnog odnosa i zakljuèivanje ugovora o obavljanju
privremenih i povremenih poslova.
Zasnivanje radnog odnosa i zakljuèivanje ugovora o obavljanju privremenih i

povremenih poslova ureðuje Zakon o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005,
54/2009, 32/2013 i 75/2014).
Na osnovu èlana 30. Zakona o radu radni odnos zasniva se ugovorom o radu, a
za obavljanje privremenih i povremenih poslova se na osnovu èlana 197. Zakona o radu
zakljuèuje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova (rad van radnog
odnosa).
Osim obavljanja privremenih i povremenih poslova Zakon o radu ureðuje i ostale
vidove rada van radnog odnosa, ali ovi vidovi angaovanja nisu izuzeti od primene
Zakona, što bi znaèilo da ih poslodavac, kao naruèilac dodeljuje u postupku javne
nabavke. Meðutim, za sad, u praksi se insistira samo na dodeli ugovora o delu u
postupku javne nabavke. Ugovor o dopunskom radu i ugovor o struènom
osposobljavanju i usavršavanju se i dalje zakljuèuju iskljuèivo u skladu sa Zakonom o
radu.
13. Spisak naruèilaca koji ne primenjuju odredbe Zakona

Na osnovu èlana 7. stav 2. Zakona Vlada RS utvrðuje spisak naruèilaca koji su
nosioci iskljuèivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke (èlana 7.
stav 1. taèka 1) Zakona), spisak naruèilaca koji primenjuju izuzetak iz èlana 7. stav 1. taè.
6) i 7) Zakona. Ovaj spisak se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i na
Portalu javnih nabavki. Do objavljivanja ovog priruènika spisak naruèilaca za 2014.
godinu nije objavljen.
Radi utvrðivanja spiska naruèilaca koji ispunjavaju uslove za izuzimanje od
primene Zakona, odnosno spiska naruèilaca iz èlana 7. stav 1. taèka 1) Zakona i spiska
naruèilaca koji primenjuju izuzetak iz èlana 7. stav 1. taè. 6) i 7) Zakona, Uprava za javne
nabavke je uputila Poziv za prijavljivanje naruèilaca. Naruèioci koji smatraju da
ispunjavaju uslove iz èlana 7. stav 1. taè. 1), 6) ili 7) Zakona treba svoje prijave da
dostave Upravi za javne nabavke.
U vezi sa obavezom da se saèini spisak naruèilaca koji ne primenjuju odredbe
Zakona ukazujemo na stav koji se zastupa u struènoj javnosti, a to je, da naruèilac
koji se ne nalazi na spisku naruèilaca koji utvrðuje Vlada RS, ne moe primeniti
odredbe èlana 7. Zakona iako ispunjava uslove iz èlana 7. stav 1. taè. 1), 6) ili 7)
Zakona. Moe se oèekivati da Uprava za javne nabavke zauzme zvanièan stav po ovom
pitanju.

SPREÈAVANJE KORUPCIJE
I SUKOBA INTERESA
Ø SUKOB INTERESA I POVEZANA LICA

POSMATRANI SA ASPEKTA PRIMENE ZAKONA
O JAVNIM NABAVKAMA I DRUGIH
POJEDINIH ZAKONA
1. Uvodne napomene
Prvi put posle deset godina primene Zakona o javnim nabavkama, tek u treæem
novodonetom Zakonu o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i
14/2015), a èija primena poèinje 1. aprila 2013. godine, uneto je potpuno novo poglavlje
koje izmeðu ostalog ureðuje i oblast spreèavanja korupcije, dunost prijavljivanja
povrede konkurencije, sukoba interesa, zaštita integriteta postupka, zabrana
angaovanja kod dobavljaèa, povezana lica i graðanski nadzornik.
Zbog posebnog znaèaja predstojeæe primene odredbi Zakona o javnim
nabavkama, u dole navedenom tekstu dajemo blia objašnjenja dva izuzetno navedena
nova instituta u Zakonu o javnim nabavkama, a to je sukob interesa i povezana lica, i to
posebno sa stanovišta primene pojedinih odredbi nekih zakona koji se moraju posmatrati
u nekoj komplementarnoj vezi sa primenom odredbi Zakona o javnim nabavkama koje
propisuju spreèavanje sukoba interesa i povezana lica.
2. Sukob interesa
Treba istaæi da i drugi u meðuvremenu doneti zakoni daju definicije sukoba
interesa i njegovo spreèavanje. U cilju jasnijeg sagledavanja i znaèaja instituta - sukob
interesa, koji proima našu svakodnevnicu i milje u kome se odvija poslovanje privrednih
društava i drugih pravnih subjekata u našoj zemlji, objavljujemo ovaj tekst kojim blie
objašnjavamo definicije, pristup i karakteristike sukoba interesa u nekim zakonima i
naèina za njegovo spreèavanje.
a) Sukob interesa u smislu odredbi Zakona o javnim nabavkama postoji u onom

momentu, kada odnos predstavnika naruèioca i predstavnika ponuðaèa moe uticati na
nepristrasnost naruèioca prilikom donošenja odluke u samom postupku javne nabavke.
Naime, kada je u pitanju spreèavanje sukoba interesa, treba imati u vidu da

naruèilac ne moe zakljuèiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuðaèem u sluèaju postojanja
sukoba interesa, a lice u odnosu sa kojim postoji sukob interesa, ne moe biti
podizvoðaè ponuðaèu kojem je dodeljen ugovor, niti pak èlan grupe ponuðaèa kojoj
je dodeljen ugovor.
Drugim reèima, sukob interesa postoji u sledeæim sluèajevima:

· ako predstavnik naruèioca ili sa njim povezano lice uèestvuje u upravljanju
ponuðaèa;
· ako predstavnik naruèioca ili sa njim povezano lice poseduje više od 1% udela,
odnosno akcija ponuðaèa;
· ako je predstavnik naruèioca ili sa njim povezano lice zaposleno ili radno
angaovano kod ponuðaèa ili sa njime poslovno povezano.
Meðutim, Zakon o javnim nabavkama propisao je i izuzetak od navedenog pravila,
i to samo u sluèaju da naruèilac zahteva od Republièke komisije za zaštitu prava da mu
odobri zakljuèenje ugovora o javnoj nabavci iz razloga nastanka štetnih posledica,
ukoliko dokae da ostali ponuðaèi ne ispunjavaju uslove iz postupka javne nabavke,
odnosno da je nakon rangiranja njihovih ponuda razlika u ceni veæa za 10% ili da je
broj pondera veæi za 10 u korist izabranog ponuðaèa.
Odredbama Zakona o javnim nabavkama utvrðeno je da su ništavni ugovori o
javnoj nabavci koji su zakljuèeni suprotno odredbama navedenog zakona koji reguliše
oblast sukoba interesa.
Istovremeno je propisano da se novèanom kaznom od 200.000 do 1.500.000
dinara, kanjava za prekršaj naruèilac ako zakljuèi ugovor o javnoj nabavci u sluèaju
postojanja sukoba interesa, odnosno za isti prekršaj kanjava se i odgovorno lice
naruèioca novèanom kaznom u iznosu od 80.000 do 150.000 dinara.
b) Kada je u pitanju Zakon o steèaju ("Slubeni glasnik RS", br. 104/2009,

99/2011 (dr. zakon) i 71/2012 (US)) treba reæi da je odredbama navedenog zakona u
delu imenovanja i ogranièenja u imenovanju steèajnih upravnika utvrðeno da za
steèajnog upravnika ne moe biti imenovano lice koje je preduzetnik i koji se bavi
delatnošæu koja je konkurentska delatnost steèajnog dunika.
Takoðe za steèajnog upravnika ne moe biti imenovano lice koje je zaposleno
kod tog preduzetnika, kao i lice koje bi imenovanjem za steèajnog upravnika bilo u
sukobu interesa u odnosu na steèajnog dunika.
Naime, steèajni upravnik je duan da poslove obavlja tako da njihovo obavljanje
ne podredi sopstvenom interesu, niti da tim poslovima izazove sukob interesa, jer se
smatra da postoji sukob interesa u situaciji kada steèajni upravnik ima lièni interes koji
utièe ili moe uticati na obavljanje poslova steèajnog upravnika. U sluèaju postojanja
okolnosti koje ukazuju na potencijalni sukob interesa, steèajni upravnik je duan da
odmah obavesti sud o postojanju takvih okolnosti.
Istovremeno analizirajuæi odredbe Zakona o javnim nabavkama koje propisuju
obavljanje pregovaraèkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje
ponuda, utvrðeno je da naruèilac moe sprovoditi navedeni postupak i u sluèaju nabavki
pod posebno povoljnim uslovima od ponuðaèa koji se nalazi u steèaju, ali uz saglasnost
ostalih poverilaca, što je i osnovni razlog našeg prethodnog komentarisanja. Moguænost
nabavke dobara od ponuðaèa koji se nalazi u postupku steèaja podrazumeva poštovanje
odredbi o izbegavanju sukoba interesa.
c) Odredbama Zakona o privrednim društvima ("Slubeni glasnik RS", br.

36/2011 i 99/2011) utvrðeno je da ortaci, komplementari, èlanovi društva s ogranièenom
odgovornošæu koji imaju znaèajno uèešæe u kapitalu, zatim akcionari koji poseduju
znaèajan broj akcija u osnovnom kapitalu, potom direktori, èlanovi nadzornog odbora,
zastupnici i prokuristi i na kraju likvidacioni upravnici, imaju posebnu odgovornost i
poneæe odreðene sankcije ukoliko povrede dunosti izbegavanja sukoba interesa, u
nameri pribavljanja za sebe ili drugoga imovinske koristi.
Gore navedena lica ne mogu da koriste imovinu privrednog društva, zatim da

koriste informacije do kojih su došli u tom svojstvu, a koje nisu javno dostupne, potom da
zloupotrebe svoj poloaj u društvu, ukljuèujuæi i korišæenje moguænosti za zakljuèenje
poslova koje se ukau privrednom društvu. Dunost izbegavanja sukoba interesa
postoji nezavisno od toga da li je privredno društvo bilo u moguænosti da iskoristi imovinu,
informacije ili pak zakljuèi poslove.
Zakonom o privrednim društvima omoguæeno je da privredno društvo moe protiv
navedenih lica koja povrede dunost izbegavanja sukoba interesa podneti tubu za
naknadu štete ili preneti na privredno društvo koristi koje je to lice ostvarilo kao posledicu
povrede dunosti.
Kada se radi o primeni odredbi Zakona o javnim nabavkama, ukazujemo na
rešenje u navedenom zakonu, gde naruèilac moe sprovoditi pregovaraèki postupak
bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, i to u sluèaju nabavki dobara pod
posebno povoljnim uslovima od ponuðaèa koji je u likvidaciji u skladu sa odredbama
Zakona o privrednim društvima, izuzev nabavke dobara od ponuðaèa koji se nalaze u
postupku prinudne likvidacije. Pitanje izbegavanja sukoba interesa i u ovom sluèaju
dobija na znaèaju.
d) Saglasno odredbama Zakona o trištu kapitala ("Slubeni glasnik RS", broj

31/2011) pitanje sukoba interesa postaje bitno i u ovom zakonu. Pa tako po zakonu,
svako istraivanje i svaka informacija kojom se izrièito ili preæutno preporuèuje ili pak
predlae strategija ulaganja u pogledu jednog ili više finansijskih instrumenata,
ukljuèujuæi svako mišljenje o trenutnoj ili buduæoj vrednosti i ceni tih instrumenata
namenjenih javnosti naziva se preporukom.
U skladu sa opštim pravilima za obelodanjivanje interesa i sukoba interesa,
davalac preporuke moe biti pravno lice i fizièko lice koje šalje preporuke pri obavljanju
svoje delatnosti. To podrazumeva da davalac preporuke mora primeniti razumnu panju
kako bi obezbedio da se preporuke prikazuju na pošten naèin i da otkrivaju njegove
interese ili ukazuju na sukob interesa koji se odnose na finansijske instrumente.
Davalac preporuke duan je da obelodani sve odnose i okolnosti za koje se u
razumnoj meri moe oèekivati da æe narušiti objektivnost preporuke, posebno kada
davalac preporuke ima znaèajan finansijski interes u jednom ili više finansijskih
instrumenata koji su predmet preporuke ili znaèajan sukob interesa u odnosu na
izdavaoca na koga se preporuka odnosi.
Takoðe navedenim zakonom utvrðeno je da su investiciono društvo i kreditna
institucija duni da objave svoja organizaciona i administrativna pravila koja se odnose
na spreèavanje i izbegavanje sukoba interesa u pogledu preporuka.
Investiciono društvo je duno da svoje poslovanje organizuje tako da se sukobi
interesa svedu na najmanju moguæu meru, odnosno da se svedu na najmanju moguæu
meru sukobi interesa njegovih klijenata i interesa tog investicionog društva, zatim
njegovih akcionara, direktora, èlanova odbora direktora, nadzornog odbora ili izvršnog
odbora i zaposlenih tog investicionog društva.
3. Povezana lica
Ovde treba jasno istaæi da je institut sukoba interesa veoma blisko povezan sa
institutom povezanog lica. Iz tog razloga, vrlo èesto kada se govori o sukobu interesa
automatski se povezuje i sa statusom povezanog lica, odnosno da li ima nekih
momenata koji ukazuju na sukob interesa a koji potièe od nekog oblika povezanog lica.
a) Kada je reè o povezanim licima u skladu sa odredbama Zakona o javnim

nabavkama, treba istaæi da navedeni zakon daje veoma široku definiciju pojma
povezanog lica.
Naime, pod povezanim licima podrazumevaju se suprunici, vanbraèni partneri,
krvni srodnici u pravoj liniji, krvni srodnici u poboènoj liniji zakljuèno sa treæim stepenom
srodstva, srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva, usvojilac i usvojenik, lica
izmeðu kojih je izvršen prenos upravljaèkih prava i lica koja su povezana u smislu
Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Slubeni glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002,
80/2002 (dr. zakon), 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011 i 119/2012).
Ovom prilikom napominjemo da je Zakonom o javnim nabavkama propisano da
æe se kazniti novèanom kaznom naruèilac za prekršaj u iznosu od 200.000 do 1.500.000
dinara, ako ne odbije ponudu lica koja su uèestvovala u planiranju javne nabavke,
pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i sa njim povezano lice koje
ne moe nastupati kao ponuðaè, ili kao podizvoðaè ponuðaèa. Za navedeni prekršaj
kazniæe se novèanom kaznom i odgovorno lice naruèioca u iznosu od 80.000 do 150.000
dinara.
b) Pod povezanim licem u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit

pravnih lica ("Slubeni glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 43/2003,
84/2004, 18/2010, 101/2011 i 119/2012) podrazumevaju se braèni ili vanbraèni drug,
potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braæa i sestre i njihovi
potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braæa i sestre i roditelji braènog ili
vanbraènog druga.
Takoðe povezanim licima se smatraju i ono fizièko ili pravno lice u èijim odnosima
sa obveznikom se javlja moguænost kontrole ili znaèajnijeg uticaja na poslovne odluke,
odnosno u sluèaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25% akcija ili udela
smatra se da postoji moguænost kontrole nad obveznikom.
Istovremeno napominjemo da se pod povezanim licem moe smatrati i sluèaj
kada lice posredno ili neposredno poseduje najmanje 25% glasova u obveznikovim
organima upravljanja, pa tako proizilazi da ista fizièka ili pravna lica neposredno ili
posredno uèestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu èime postaju povezana lica.
c) Kada je u pitanju primena Zakona o trištu kapitala, pod povezanim licima

podrazumevaju se dva ili više fizièkih ili pravnih lica koja su povezana:
· uèešæem, koje oznaèava posedovanje neposredno ili posredno, najmanje 20%
prava glasa ili kapitala nekog društva,
· kontrolom, koja oznaèava odnos izmeðu matiènog i zavisnog društva u kome
matièno društvo ima veæinu prava glasa, ima pravo da postavi ili razreši veæinu
èlanova UO ili NO i ima pravo da vrši dominantan uticaj na zavisno društvo ili
slièan odnos izmeðu fizièkog ili pravnog lica,
· trajno, u jedno isto lice putem odnosa kontrole,
· kao èlanovi porodice, a to su: suprunici, vanbraèni partneri, potomci i preci u
pravoj liniji neogranièeno, srodnici do treæeg stepena srodstva, u poboènoj liniji,
ukljuèujuæi srodstvo po tazbini, usvojilac i usvojenici i potomci usvojenika,
staralac i štiæenici i potomci štiæenika.
d) Odredbama Zakona o raèunovodstvu i reviziji ("Slubeni glasnik RS", br.

46/2006, 111/2009 i 99/2011 (dr. zakon)) propisano je da pravna lica koja imaju kontrolu
nad jednim ili više pravnih lica smatraju se povezanim, odnosno podreðenim ili zavisnim
pravnim licima u skladu sa Meðunarodnim raèunovodstvenim standardima i Meðu-
narodnim standardima finansijskog izveštavanja.
U skladu sa navedenim MRS 24 - Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima,
isti upuæuje da se pod povezanim licima mogu smatrati fizièka lica (braèni partner ili deca,
deca braènog partnera i lica koja izdrava pojedinac ili njegov braèni partner), i pravna
lica.
Fizièka lica mogu biti vlasnici kapitala, lica povezana sa vlasnikom kapitala,
kljuèno rukovodeæe osoblje, rukovodioci, èlanovi UO, NO, ili nekih drugih izvršnih
organa.
Pravna lica su privredni subjekti koji su povezani sa izveštajnim privrednim
subjektom na naèin da kontrolišu ili su kontrolisani, zatim da poseduju udeo u kapitalu
izveštajnog privrednog subjekta ili pak da vrše zajednièku kontrolu(to je ugovorom
dogovorena podeljena kontrola na ekonomskoj aktivnošæu i postoji u zajednièkim
ulaganjima).
e) Kada je u pitanju primena Zakona o budetskom sistemu ("Slubeni glasnik

RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011 i 93/2012), treba reæi da je doneta
Uredba o primeni meðunarodnih raèunovodstvenih standarda za javni sektor
U tom smislu podseæamo da se pod javnim sektorom podrazumeva deo
nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo drave (budet Republike Srbije, budet
lokalnih vlasti, vanbudetske fondove, ukljuèujuæi i fondove socijalnog osiguranja na svim
nivoima vlasti, kao i netrišne i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od
strane drave na svim nivoima vlasti), kao i nefinansijska preduzeæa pod kontrolom
drave, odnosno javna preduzeæa koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima.
U skladu sa navedenim, istièemo da se na njih primenjuju Meðunarodni
raèunovodstveni standardi za javni sektor i saglasno tome MRS-JS-20 - Obelodanjivanje
povezanih strana definiše sledeæe: obelodanjivanje odreðenih povezanih odnosa i to
odnosa povezanih strana i transakcija izmeðu povezanih strana, kao i odnosa koji je
osnova tih transakcija, neophodno je radi utvrðivanja odgovornosti i omoguæava
korisnicima da bolje razumeju finansijske izveštaje izveštajnog entiteta.
Povezana lica u smislu èlana porodice su: bliski roðaci nekog lica ili èlanovi
porodice lica, za koje se moe oèekivati da æe uticati, ili biti pod uticajem tog lica i to:
braèni drug, partner, izdravano dete ili srodnik koji ivi u zajednièkom domaæinstvu,
zatim roditeljev roditelj, roditelj, neizdravano dete, unuk ili unuka, brat ili sestra, potom
braèni drug ili partner deteta, roditelj braènog druga, brat ili sestra braènog druga.
Povezana lica su i glavni rukovodeæi kadar, a to su rukovodioci i èlanovi UO, NO,
zatim izabrani predstavnici drave (ministar, guverner, savetnici). Kada je reè o glavnom
rukovodeæem kadru treba obelodaniti visinu njihove nagrade koju dobijaju, ukupan iznos
drugih davanja koji su dati glavnom rukovodeæem kadru i èlanovima ue porodice
glavnog rukovodeæeg kadra.
Navedeni standard upuæuje da odnosi povezanih lica u okviru kojih postoji
kontrola treba da budu obelodanjeni bez obzira na to da li je bilo transakcija izmeðu
povezanih strana, a ukoliko postoje transakcije tada iste treba obelodaniti u smislu
utvrðivanja prirode povezanih strana, zatim vrste izvršenih transakcija i elemente
transakcija koji su potrebni za razjašnjavanje znaèaja izvršenih transakcija.
f) Kada je reè o povezanim licima saglasno odredbama Zakona o privrednim

društvima, to pitanje je veoma detaljno regulisano, kako sa stanovišta fizièkog lica, tako
i sa stanovišta pravnog lica, i to na sledeæi naèin:
1. Pod povezanim licem u odnosu na odreðeno fizièko lice podrazumeva se:
· njegov krvni srodnik u pravoj liniji,
· krvni srodnik u poboènoj liniji zakljuèno sa treæim stepenom srodstva,
· suprunik i vanbraèni partner ovih lica,
· njegov suprunik i vanbraèni partner i njihovi krvni srodnici zakljuèno sa
prvim stepenom srodstva,
· njegov usvojilac ili usvojenik, kao i potomci usvojenika,
· druga lica koja sa tim licem ive u zajednièkom domaæinstvu.
2. Pod povezanim licem u odnosu na odreðeno pravno lice podrazumeva se:

· pravno lice u kojem to pravno lice poseduje znaèajno uèešæe u kapitalu, ili
pravo da takvo uèešæe stekne iz konvertibilnih obveznica, varanata, opcija i
slièno,
· pravno lice u kojem je to pravno lice kontrolni èlan društva,
· pravno lice koje je zajedno sa tim pravnim licem pod kontrolom treæeg lica,
· lice koje u tom pravnom licu poseduje znaèajno uèešæe u kapitalu, ili pravo
da takvo uèešæe stekne iz konvertibilnih obveznica, varanata, opcija i slièno,
· lice koje je kontrolni èlan tog pravnog lica,
· lice koje je direktor, odnosno èlan organa upravljanja ili nadzora tog pravnog
lica.
Ovako široka definicija instituta povezanih lica, obavezno treba da bude prisutna
kod primene odredbi Zakona o javnim nabavkama.

Ø ZAŠTITA UZBUNJIVAÈA
1. Uvodne napomene
Prvi put se poèelo znaèajnije govoriti u našoj zemlji o korupciji, postojanju
korupcije i mita, o borbi protiv korupcije, o naèinu suzbijanja koruptivnih radnji u
poslovanju, donošenjem Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Slubeni glasnik
RS", br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011).
Razloga za borbu protiv korupcije postojalo je mnogo više, èak i pre donošenja
Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer istine radi, po mnogim istraivanjima
Republika Srbija zauzimala je veoma visoko mesto kada je u pitanju postojanje korupcije
u zemlji.
Odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, definisan je sam pojam
"korupcije". Pod korupcijom u smislu navedenog zakona podrazumeva se odnos koji se
zasniva zloupotrebom slubenog, odnosno društvenog poloaja ili uticaja, u javnom ili
privatnom sektoru, u cilju sticanja liène koristi ili koristi za drugoga. Navedena definicija
podrazumevala je obavezu prijavljivanja korupcije nadlenim organima.
Kako je postojanje korupcije u zemlji poprimilo velike razmere, to je donošenjem
Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015) u sam tekst
zakona ugraðeno posebno poglavlje "Spreèavanje korupcije i sukoba interesa". Imajuæi u
vidu da, u prethodna dva Zakona o javnim nabavkama nije postojao institut korupcije, to
je propisivanjem odredbi o spreèavanju korupcije i sukoba interesa, prevashodno se
mislilo na lice koje je zaposleno na poslovima javnih nabavki, ali i na bilo koje drugo lice
angaovano kod naruèioca, odnosno na svako zainteresovano lice koje ima podatke o
postojanju korupcije u oblasti javnih nabavki.
I Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o javnim nabavkama
podrazumevao je obavezu i dunost prijavljivanja korupcije. To prijavljivanje korupcije
znaèilo je i pravovremenu i valjanu zaštitu lica koje otkrije neku koruptivnu radnju, zatim
otkrije neku informaciju koja svedoèi o postojanju korupcije, drugim reèima lice koje je
dostavilo odreðenu informaciju ima pravo na zaštitu i da se protiv njega ne moe
preduzeti nikakva štetna radnja zbog dostavljanja informacije.
Imajuæi napred sve u vidu, a polazeæi od potrebe da se što je moguæe više iskoreni
korupcija i podstaknu lica da pravovremeno dostave informacije o postojanju korupcije s
jedne strane i obezbedi puna zaštita lica koja dostavljaju informacije i ukazuju na
postojanje koruptivnih radnji u zemlji, donet je Zakon o zaštiti uzbunjivaèa ("Slubeni
U dole navedenom tekstu dajemo komentar Zakona o zaštiti uzbunjivaèa,
odnosno zakona koji je dugo oèekivan da se donese i za koga se smatra da æe napraviti
pomak u oblasti prijavljivanja korupcije i postojanja sukoba interesa i obezbediti sigurnost
i pravovremenu zaštitu licima koja dostavljaju informacije o korupciji i èinjenju koruptivnih
radnji u svom okruenju.
2. Uzbunjivanje i spreèavanje uzbunjivanja

Sama reè "uzbunjivanje" podrazumeva shodno datoj definiciji u zakonu,
otkrivanje informacija o:
· kršenju propisa,
· kršenju ljudskih prava,

· vršenju javnih ovlašæenja protivno svrsi zbog koje je povereno,
· opasnosti po ivot,
· opasnosti po javno zdravlje,
· opasnosti po bezbednost,
· opasnosti po ivotnu sredinu,
· spreèavanju šteta velikih razmera.
Zakonom o zaštiti uzbunjivaèa zabranjeno je spreèavanje uzbunjivanja, odnosno
zabranjeno je preduzimanje štetnih radnji.
Ko je lice koje izvrši uzbunjivanje? To je saglasno navedenom zakonu "uzbunjivaè",
i èija definicija je takoðe ovim zakonom utvrðena.
Naime pod "uzbunjivaèem" podrazumeva se fizièko lice koje izvrši uzbunjivanje u

vezi sa:
· svojim radnim angaovanjem,
· postupkom zapošljavanja,
· korišæenjem usluga dravnih i drugih organa,
· nosiocima javnih ovlašæenja,
· nosiocima javnih slubi,
· poslovnom saradnjom,
· pravom vlasništva na privrednom društvu.
Uzbunjivaè ima pravo na zaštitu u sluèaju ako:

· izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, odnosno ovlašæenog organa ili pak uzbuni
javnost saglasno na naèin koji je dozvoljen zakonom,
· otkrije odreðene informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju
javnih ovlašæenja, zatim odreðene informacije vezane za opasnost po ivot, po
bezbednost, po javno zdravlje itd.
· bi na osnovu raspoloivih podataka u trenutku uzbunjivanja, lica sa proseènim
znanjem i iskustvom poverovala kao i sam uzbunjivaè u te podatke.
Meðutim, zakonom je omoguæeno da pravo na zaštitu ima i povezano lice, zatim
lice koje vrši slubenu dunost, potom lice koje uèini verovatnim da je prema njemu
preduzeta štetna radnja, kao i lice koje trai podatke u vezi sa informacijom posebno ako
je prema njemu preduzeta štetna radnja.
Osim navedenog, lice koje je ovlašæeno da primi informaciju ima obavezu da štiti
dobijene podatke o liènosti uzbunjivaèa, odnosno podatke putem kojih bi se mogao otkriti
identitet uzbunjivaèa, izuzev ako se uzbunjivaè saglasi sa otkrivanjem podataka.
Uzbunjivaè ne sme da dostavlja informaciju za koju je znao da nije istinita,
odnosno zabranjeno mu je da pored dostavljanja informacije kojom se vrši uzbunjivanje,
trai i protivpravnu korist.
Meðutim, u odreðenim sluèajevima informacija moe da sadri i tajne podatke, u
kom sluèaju je uzbunjivaè duan da se prvo obrati poslodavcu, a ukoliko isti ne postupi u
roku od 15 dana po dobijanju informacije, tada se uzbunjivaè obraæa ovlašæenom
organu.
3. Postupak uzbunjivanja
Sam postupak uzbunjivanja moe biti:
· spoljašnje uzbunjivanje (ovo uzbunjivanje nastaje kada uzbunjivaè dostavi
informaciju ovlašæenom organu, pri èemu je vano na koga se odnosi
uzbunjivanje, pa æe od toga zavisiti i kojem rukovodiocu ovlašæenog organa se
dostavlja informacija. Ovlašæeni organ ima obavezu da u roku od 15 dana od
dana prijema informacije, postupi po informaciji, a u protivnom ako nije nadlean
za postupanje u vezi sa uzbunjivanjem, duan je da tu informaciju prosledi
nadlenom organu u roku od 15 dana od dana prijema i o tome istovremeno
obavesti uzbunjivaèa, a nadleni organ ima obavezu da primenjuje mere zaštite
koje je uzbunjivaèu obezbedio organ koji mu je obaveštenje ustupio);
· unutrašnje uzbunjivanje (sam postupak zapoèinje dostavljanjem informacije
poslodavcu, a isti je duan da postupi po informaciji bez odlaganja najkasnije u
roku od 15 dana od dana prijema informacije, i da obavesti uzbunjivaèa o ishodu
postupka u roku od 15 dana od dana okonèanja postupka. Istovremeno poslo-
davac ima obavezu u okviru svojih ovlašæenja da zaštiti uzbunjivaèa od štetne
radnje, zatim ne sme da preduzima radnje otkrivanja identiteta uzbunjivaèa.
Ministar za pravosuðe donosi akt kojim se ureðuje naèin uzbunjivanja i obaveze
poslodavca u uslovima kada je broj zaposlenih veæi od 10 radnika. U sluèaju da
poslodavac ima više od 10 zaposlenih duan je da svojim opštim aktom uredi
postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, i da na vidnom mestu koje je dostupno
svakom radniku obezbedi upoznavanje sa moguænošæu uzbunjivanja);
· uzbunjivanje javnosti (predstavlja otkrivanje informacija sredstvima javnog
informisanja, i to putem interneta, na javnim skupovima ili na drugi naèin koji je
dostupan široj javnosti. Uzbunjivanje javnosti moe se bez prethodnog
obaveštenja ovlašæenog organa ili poslodavca obavestiti javnost, ako je u
pitanju neposredna opasnost po ivot, javno zdravlje, bezbednost, ivotnu
sredinu i slièno).
4. Zaštita uzbunjivaèa
Poslodavac dobijanjem informacije od strane uzbunjivaèa, ne sme da uzbunjivaèa
stavi u nepovoljniji poloaj u odnosu na raniji poloaj, odnosno zabranjeno je da
uzbunjivaèu èini štetne radnje u oblasti zapošljavanja, sticanja svojstva pripravnika,
obrazovanja, struènog usavršavanja, zatim ne sme da preduzima disciplinske mere,
oteava uslove rada, smanjuje zaradu, onemoguæuje uèešæe u raspodeli dobiti,
spreèava dobijanje nagrada, potom da uzbunjivaèa premešta na drugo radno mesto,
onemoguæava da ide na redovne zdravstvene preglede itd.
Uzbunjivaè ima pravo na naknadu štete, i pravo na sudsku zaštitu gde je nadlean
viši sud prema mestu preduzimanja štetne radnje ili pak mestu prebivališta tuioca. Sam
postupak sudske zaštite je hitan, a i dozvoljena je revizija postupka. U postupku za
sudsku zaštitu primenjuju se odredbe zakona o parniènom postupku koje ureðuju
postupak u radnim sporovima, gde u prvom stepenu po tubi u vezi sa uzbunjivanjem
sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veæe sastavljeno od troje sudija.
Tubom za zaštitu, a u vezi sa uzbunjivanjem moe se traiti zabrana vršenja i
ponavljanja štetne radnje, naknada materijalne i nematerijalne štete, potvrda da je
prema uzbunjivaèu uèinjena štetna radnja, uklanjanje posledica štetne radnje i
objavljivanje presude donete po tubi u sredstvima javnog informisanja o trošku tuenog.
U samoj tubi za ocenu zakonitosti pojedinaènog akta poslodavca, uzbunjivaè

moe istaæi u tubi da pojedinaèni akt predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem i
da bez svoje krivice nije mogao da ranije iznese svoju informaciju, a sud u posebnom
postupku ocenjuje osnovanost navoda da pojedinaèni akt poslodavca predstavlja štetnu
radnju.
Saglasno Zakonu o zaštiti uzbunjivaèa, sud ima pravo:

· da u prvom roèištu za glavnu raspravu ukae na moguænost vansudskog
rešavanja spora;
· da utvrðuje èinjenice i kada one meðu strankama nisu sporne;
· da istrauje èinjenice koje nijedna strana nije iznela;
· da omoguæi tuenom dokazivanje da nijedna štetna radnja nije u uzroènoj vezi
sa uzbunjivanjem;
· da odri roèište i bez prisustva tuenog, jer tueni je uredno pozvan, a nije
došao na roèište, ukljuèujuæi i da odluèi na osnovu utvrðenog èinjeniènog stanja;
· da odredi privremene mere, koje se mogu podneti pre pokretanja sudskog
spora, za vreme trajanja sudskog spora, kao i po okonèanju sudskog spora,
odnosno moe privremene mere odrediti po slubenoj dunosti. O predlogu za
odreðivanje privremenih mera sud odluèuje u roku od 8 dana od dana prijema
predloga, a protiv odluke o odreðivanju privremenih mera nije dozvoljena
posebna alba.
Sudija koji postupa po tubi u vezi sa uzbunjivanjem mora ispunjavati sledeæe

uslove:
· sudija je duan da poseduje posebna znanja u vezi sa zaštitom uzbunjivaèa;
· sudija æe sticati posebna znanja putem struènog usavršavanja koje sprovodi
Pravosudna akademija;
· sudija stièe posebna znanja iz oblasti uzbunjivanja saglasno programu sticanja
posebnih znanja u vezi sa zaštitom uzbunjivaèa koje propisuje ministar
pravosuða.
Zakon o zaštiti uzbunjivaèa stupio je na snagu 4. decembra 2014. godine, a
primenjivaæe se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno
primenjivaæe se od 4. juna 2015. godine.
Podzakonska akta koja su u nadlenosti donošenja ministra pravosuða doneæe se
do 4. marta 2015. godine.
Poslodavci su duni da donesu svoj opšti akt do 4. decembra 2015. godine.

PLANIRANJE NABAVKI1
Ø PROCES I METODOLOGIJA
PLANIRANJA NABAVKI
Proces planiranja je kompleksna poslovna aktivnost i jedna od osnovnih upravljaè-

kih funkcija svakog korisnika javnih sredstava. Kada ga posmatramo u sistemu javnih
nabavki, prestavlja sintezu sistema finansijskog planiranja i sistema planiranja nabavki.
1. Veza finansijskog plana i plana nabavki

Finansijski plan i plan nabavki donosi se na godišnjem nivou, moraju biti
harmonizovani, a svako odstupanje jednog od drugog dovodi do poteškoæa u realizaciji
aktivnosti i postavljenih ciljeva poslovanja.
Proces i metodologija finansijskog planiranja zavisi od poslovne i finansijske
politike korisnika javnih sredstava, a konkretizuje se kroz finansijske planove izraeno u
finansijskim pokazateljima za odreðeni vremenski period. Finansijskim planiranjem
definišu se potrebna finansijska sredstva naruèioca u funkciji postavljenih ciljeva
poslovanja. U tom smislu, definisani su vreme, kolièina, izvor i struktura potrebnih
finansijskih sredstava kroz plan bilansa uspeha, plan bilansa stanja, plan novèanih
tokova i plan dugoroènih ulaganja.
Osnovna svrha finansijskog planiranja jeste da se obezbedi optimalizacija
strukture sredstava, likvidnosti i izvora sredstava, kao i da se osigura racionalno
finansiranje uz odgovarajuæi stepen likvidnosti i rentabilnost poslovanja korisnika javnih
sredstava. Finansijsko planiranje omoguæava da se sa velikim stepenom sigurnosti
unapred predvidi i kontroliše odvijanje ukupnog procesa poslovanja korisnika javnih
sredstava, spreèava neracionalno angaovanje finansijskih sredstava.
Kroz funkciju finansijskog planiranja vrši se finansijska kontrola korisnika javnih
sredstava, buduæi da finansijsko planiranje posebno potencira dva osnovna naèela
poslovanja, a to su: likvidnost i rentabilnost.
Finansijski plan mora da bude detaljan, realan i usklaðen sa raspoloivim
resursima korisnika javnih sredstava. Pri tom finansijski plan mora da sadri preciznu
specifikaciju troškova razvrstanih po odgovarajuæim kategorijama troškova i preciznu
specifikaciju troškova po aktivnostima.
Osnov za izradu finansijskog plana kod korisnka javnih sredstava koji se
finansiraju iz budeta Republike Srbije je Zakon o budetu Republike Srbije za godinu za
koju se planira.
Korisnici budetskih sredstava duni su da pripreme predraèun rashoda koji treba
da sadri neophodne podatke o broju i strukturi zaposlenih, neophodnim materijalnim
troškovima i posebnim namenama.
1
Videti: PRIMERI POPUNJENIH OBRAZACA IZ SOFTVERA ZA PLANIRANJE, EVIDENTIRANJE I
IZVEŠTAVANJE.
Ukoliko drava ne donese na vreme budet za sledeæu godinu, onda donosi odluku
o privremenom finansiranju koje obièno traje tri meseca, a budet za taj period je na nivou
jedne èetvrtine budeta prethodne godine za konkretnog korisnika javnih sredstava.
Ono što je veoma bitno napomenuti, kod izrade finansijskog plana, a u vezi je sa
planom nabavki kao osnovom za realizuciju finansijskog plana, jeste da korisnik
budetskih sredstava moe stvarati obaveze i koristiti budetsku aproprijaciju do iznosa
utvrðenog za pojedinu namenu u budetu, odnosno do iznosa aproprijacije utvrðene u
okviru programa.
2. Preuzimanje obaveza u funkciji planiranja nabavki

Obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budetskih
sredstava i organizacije za obavezno socijalno osiguranje shodno èlanu 54. Zakona o
budetskom sistemu ("Slubeni glasnik RS", br. 54/2009, ... i 142/2014), moraju
odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budetskoj godini.
Izuzetak su obaveze po ugovoru koji se odnosi na kapitalne izdatke i zahteva
plaæanje u više godina, gde korisnici mogu preuzeti obaveze po ugovoru samo za
kapitalne projekte u skladu sa predviðenim sredstvima iz pregleda planiranih kapitalnih
izdataka za tekuæu i naredne dve budetske godine u opštem delu budeta za tekuæu
godinu, ukljuèujuæi i potrebna sredstva do završetka kapitalnih projekata, odnosno nakon
tri fiskalne godine.
Korisnici javnih sredstava su obavezni da, pre pokretanja postupka javne nabavke
za preuzimanje obaveza po ugovoru za kapitalne projekte pribave saglasnost nadlenog
organa.
Takoðe, korisnici budetskih sredstava mogu preuzeti obaveze po ugovorima koji,
zbog prirode rashoda, zahtevaju plaæanje u više godina, pod uslovom da pre pokretanja
postupka javne nabavke imaju obezbeðen deo sredstava za obaveze koje dospevaju u
toj budetskoj godini, kao i da pribave pisanu saglasnost organa nadlenog za finansije,
za obaveze koje æe dospevati i biti ukljuèene u finansijski plan za naredne dve godine,
što je ureðeno Uredbom o kriterijumima za utvrðivanje prirode rashoda i uslovima i
naèinu pribavljanja saglasnosti za zakljuèivanje odreðenih ugovora koji, zbog
prirode rashoda, zahtevaju plaæanje u više godine ("Slubeni glasnik RS", broj
21/2014, dalje: Uredba).
Uredba je doneta jer se obaveze preuzete u skladu sa odobrenim aproprijacijama,
a neizvršene u toku godine, prenose i imaju status preuzetih obaveza i u narednoj
budetskoj godini izvršavaju se na teret odobrenih aproprijacija za tu budetsku godinu.
Gore navedeno podrazumeva da korisnici budetskih sredstava i korisnici
sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje mogu preuzimati obaveze po
ugovoru, koji se zbog prirode rashoda, zakljuèuje na period dui od 12 meseci, odnosno
èije obaveze dospevaju na plaæanje u tri budetske godine - višegodišnji ugovor, u okviru
grupe 42 - Korišæenje roba i usluga, imajuæi u vidu budetske ciljeve i principe utvrðene
zakonom kojim se ureðuje budetski sistem, i to: makroekonomsku stabilnost, nisku
inflaciju, ekonomski razvoj, smanjenje finansijskog rizika, kao i princip efikasnosti,
ekonomiènosti i efektivnosti, a u skladu sa kriterijuma procene opravdanosti njihovog
nastanka, postojanja potrebe u kontinuitetu u duem periodu, odnosno sukcesivnih
potreba, sve u cilju postizanja najbolje vrednosti za novac, odnosno ispunjenja osnovih
principa, a to su ekonomiènost i efikasnost upotrebe javnih sredstav.
Bitno je naglasiti da se zahtev za preuzimanje obaveza po osnovu višegodišnjeg
ugovora podnosi po usvajanju akta o budetu, a pre utvrðivanja finansijskog plana
direktnog korisnika sredstava budeta, odnosno za korisnike sredstava organizacija za
obavezno socijalno osiguranje zahtev se dostavlja pre usvajanja finansijskog plana tog
korisnika.
Meðutim, pribavljanju saglasnosti po odredbama ove uredbe ne podleu ugovori

koji se zakljuèuju na 12 meseci i kraæe, a èije se plaæanje realizuje u dve budetske
godine, s tim što pre pokretanja postupka javne nabavke, odnosno ugovaranja za
nabavke na koje se ne primenjuje zakon kojim se ureðuju javne nabavke, mora biti
obezbeðen deo sredstava za obaveze koje dospevaju u tekuæoj budetskoj godini.
Kao obavezni element modela ugovora u konkursnoj dokumentaciji koja se
priprema u postupku javne nabavke, je odredba da æe obaveze koje dospevaju u
narednoj budetskoj godini biti realizovane najviše do iznosa sredstava koja æe im za tu
namenu biti odobrena u toj budetskoj godini.
Primer takve odredbe bi bio:

"Sredstva za realizaciju ovog ugovora obezbeðena su Zakonom o budetu
Republike Srbije za 2015. godinu ("Slubeni glasnik RS", broj 142/2014). Plaæanje
dospelih obaveza nastalih u 2015. godini, vršiæe se do visine odobrenih aproprijacija za
tu namenu, a u skladu sa zakonom kojim se ureðuje budet za 2015. godinu.
Za deo realizacije ugovora koji se odnosi na 2016. godinu, realizacija ugovora æe
zavisiti od obezbeðenja sredstava predviðenih Zakonom kojim se ureðuje budet za
2016. godinu. U suprotnom ugovor prestaje da vai, bez naknade štete zbog
nemoguænosti preuzimanja i plaæanja obaveza od strane Naruèioca."
Gore pomenuta ugovorna odredba omoguæava prevazilaenje situacije kao što je
rebalans budeta ili drugi vidovi izmena finansijskih planova koji dovode do promena
iznosa raspoloivih sredstava utvrðenih budetom i finansijskim planom posebno kod
smanjenja raspoloivih sredstava. Odnosno, usled istih moguæe je raskinuti ugovor, a da
se pri tome ne snose troškovi raskida ili naknade štete usled raskida.
Proizilazi, da ukoliko raspoloive aproprijacije u tekuæoj godini nisu umanjene za
preuzete obaveze po ugovorima iz prethodne godine, a koje se realizuju na teret
apropijacije u tekuæoj godini, podaci o raspoloivim sredstvima kao osnov za izradu
plana nabavki za tekuæu godinu nisu taèni i time æe biti ugroen ceo postupak nabavki
koji podrazumeva obavezu obezbeðenja dela sredstava za obaveze koje dospevaju u
tekuæoj budetskoj godini.
3. Plan nabavki
Naruèilac je duan, shodno èlanu 51. Zakona o javnim nabavkama, da do 31.
januara donese plan nabavki za tekuæu godinu i da ga dostavi Upravi za javne nabavke i
Dravnoj revizorskoj instituciji u roku od deset dana od dana donošenja elektronskim
putem na e-mail adresu: plan@ujn.gov.rs. Slanjem plana elektronskim putem na ovu
e-mail adresu smatra se dostavljenim obema institucijama. Meðutim, ukoliko finansijski
planovi iz objektivnih razloga, koji ne zavise od samog naruèioca, nisu usvojeni,
naruèilac nije u moguænosti da donese plan nabavki bez usvojenog finansijskog plana,
tada se plan nabavki donosi kada se steknu uslovi, a dostavlja se Upravi za javne navake
i Dravnoj revizorskoj instituciji u roku od 10 dana od dana donošenja.
Planiranje nabavki je sloen proces koji zahteva obaveznu saradnju svih struènih
slubi u okviru naruèioca, a posebno slube nabavke sa finansijskom slubom kao i sa
organizacionim jedinicama za koje se sporovodi konkretna nabavka, a podrazumeva
prikupljanje podataka o potrebama struènih slubi unutar naruèioca, analiza i grupisanje
potreba po predmetu nabavki na nabavke dobara, radova i usluga, procenu vrednosti
istih i njihovo prenošenje u predlog finansijskog plana naruèioca kako bi se nakon
usvajanja finansijskog plana kao sastavnog dela plana poslovanja, sva potrebna dobra,
radovi i usluge umetnule u formu plana nabavki po predmetu, vrednosti, poziciji u
finansijskom planu, postupku nabavke i okvirnim datumima dinamike nabavke.
Bitan podatak u planu je da se nabavka sprovodi preko tela za centralizovane

nabavke ili zajedno sa drugim naruèiocem, usled èega je neophodno da se pre poketanja
postupka javne nabavke donese u ime svih naruèilaca odluka o pokretanju zajednièke
nabavke i dostavi Upravi za javne nabavke.
Treba naglasiti da je u planu nabavki naruèilac u obavezi da navede razloge i
opravdanost svake pojedinaène nabavke i naèin na koji je utvrdio procenjenu vrednost
javne nabavke. S tim u vezi, a posebno sa naglaskom da æe se u buduæem vremenu
kontrola trošenja javnih sredstva najviše zasnivati na svrsishodnosti nabavki, veoma je
bitno da obrazloenje razloga i opravdanosti za nabavku konkretnog predmeta bude
utemeljena sa konkretnim navodima o analizi potreba sa stanovišta kvaliteta i kvantiteta
kao i sa podacima o istraivanju trišta i naèinu (metodologiji) utvrðivanja procenjene
vrednosti nabavke koju prati dokumetacija sa navodima izvora informacija.
4. Procenjena vrednost javne nabavke

Što se tièe procene vrednosti nabavke, bitno je napomenuti da je metodologija
odreðivanja procenjene vrednosti ureðena Zakonom o javnim nabavkma (od èl. 64. do
69) i da od visine procenjene vrednost javne nabavke zavisi koji æe se postupak javne
nabavke primeniti i ne moe se proceniti na naèin da se izbegne otvoreni ili restriktivni
postupak, odnosno primena Zakona u smislu usitnjavanja nabavki po vrednosti, pa
sprovoðenja više nabavki male vrednosti, a naroèito da se procena nabavke vrši u
suprotnosti sa èlanom 3. Zakona o javnim nabavkama, koji definiše da su istovrsna
dobra, radovi i usluge ona koja imaju istu namenu i svojstvo.
Osnovni dokument kod odreðivanja procenjene vrednosti predmeta nabavke jeste
tehnièka specifikacija koja bi trebalo da bude sastavni deo plana nabavki, a na osnovu koje
bi se opredeljivao predmet u gore pomenutom smislu. Uglavnom, slubi za planiranje u
periodu izrade plana, struène slube ne dostavljaju tehnièku specifikaciju, veæ šture
informacije o svojim potrebama što dovodi do pogrešnog planiranja pedmeta nabavke.
Treba teiti da se internim aktom uredi sadrina zahteva za nabavku koji struène
slube dostavljaju slubi za planiranje, sa akcentom na tehnièku specifikaciju kao
sastavnog dela zahteva, jer bi se na taj naèin proces planiranja taènije i kvalitetnije
obavljao.
5. Planirana sredstva za javnu nabavku

Kod odreðivanja iznosa planiranih sredstava za (javnu) nabavku potrebno je
prikazati ukupna sredstva koja su potrebna za realizaciju ugovora, za ceo period vaenja
ugovora, po izvorima finansiranja, aproprijacijama u budetu/pozicijama u finansijskom
planu i dinamici finansiranja po godinama bez PDV-a i sa PDV-om.
U plan nabavki unose se i podaci o aproprijaciji u budetu, odnosno pozicija u
finansijskom planu, na kojima su predviðena sredstva za konkretnu nabavku. Bitno je
napomenuti da se mora navesti i izvor finansiranja i prenete obaveze koje automatski
smanjuju raspoloivi iznos sredstava za planirane postupke nabavki, odnosno za tekuæu
godinu moe se opredeliti ostatak za finasiranje nabavke. Bitno je da na konkretnoj
poziciji ne doðe do probijanja raspoloivih sredstava.
6. Razlog i opravdanost nabavke

Neophodno je postojanje dokumenata o razlogu i opravdanosti pojedinaène na-
bavke u smislu navoðenje realnih potreba naruèioca, uz obrazloenje osnova za nastanak
navedenih potreba naruèioca, odreðenog obima i karakteristika kao i obrazloenje naèina
utvrðivanja procenjene vrednosti putem istraivanja trišta, pretragom interneta ili slanjem
upitnika ponuðaèima o raspoloivosti konkretnog predmeta odreðenih karakteristika, ili
analizom ranijih ugovora iz kojih se došlo do informacija o obimu potreba, kog kvaliteta i
drugih bitnih podataka koji æe biti osnov kako za planiranje, tako i pri sprovoðenju nabavke.
7. Izmena plana nabavki

Što se tièe izmene plana nabavki, naruèilac ga moe izmeniti u sluèaju rebalansa
budeta, odnosno izmene finansijskog plana, ali tako da sve izmene budu vidljive u
odnosu na osnovni plan i da sve izmene budu obrazloene.
Rebalansom budeta i finansijskog plana, sredstva se mogu poveæati (nema
ogranièenja od 10%), ali se mogu i smanjiti. U tom sluèaju, dolazi do izmena vrednosti
kako prvobitno planiranih nabavki, tako i do dodavanja novih nabavki ili odustajanja od
ranije planiranih nabavki. Ono što je bitno napomenuti jeste da se raspoloivim
sredstvima planirane nabavke moraju prilagoditi, a svaka izmena vrednosti nabavke,
dodavanja novih nabavki ili odustajanja od veæ planiranih nabavki je predmet izmene
plana nabavki koja mora biti praæena donošenjem odluke o usvajanju koja se kao prateæi
dokumenat uèitava u elektronsku aplikaciju plana nabavi. Za svaku izmenu procenjene
vrednosti javne nabavke bitno je da postoje predviðena sredstva u budetu, odnosno
finansijskom planu.
Pod izmenom plana nabavki podrazumeva se dodavanje novih postupaka
nabavki, odustajanje od planiranih postupaka nabavki, izmena predmeta nabavki,
izmena iznosa planiranih sredstava za nabavku, izmena podataka o aproprijaciji u
budetu, odnosno finansijskom planu, izmena procenjene vrednosti nabavke, na
godišnjem nivou i ukupno.
Izmenom plana nabavki ne podrazumeva se izmena vrste postupka javne
nabavke, osnova za izuzimanje od primene Zakona o javnim nabavkama, kao i okvirnih
datuma za pokretanje, zakljuèenje i izvršenje ugovora, veæ se prikazuje u izveštaju o
izvršenju plana nabavki. Izmenu i dopunu plana nabavke u elektronskom obliku
naruèilac dostavlja Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji u roku od
deset dana od dana usvajanja izmene.
Èlan 51. Zakona ogranièava naruèioca u izmeni prvobitno planiranih sredstva za
odreðenu javnu nabavku, jer se ista ne mogu poveæati za više od 10%, osim u sluèaju
elementarnih nepogoda, havarija ili vanrednih dogaðaja èije nastupanje ne zavisi od
volje naruèioca, ali uz uslov da su predviðena sredstva u budetu, odnosno finansijskom
planu za pokriæe poveæanja prvobitno planiranih sredstva do 10%. Kod vanrednih
okolnosti Zakon ne pravi ogranièenje u pogledu poveæanja sredstava, ali je odgovornost
na naruèiocu da proceni da li ima zakonski osnov za takav vid nabavke i samim tim i
poveæanje prvobitno planiranih sredstava za više od 10%.
Smisao ove odredba je da se pri planiranju trošenja javnih sredstava obezbedi
ekonomiènost i efikasnost, kao i namensko trošenje javnih sredstava. Što znaèi da je
bitno imati u vidu da se u procesu planiranja konkretnih nabavki obrati panja na procenu
vrednosti istih i da se procenjena vrednost ne moe stihijski menjati veæ se moe menjati
u gore pomenutom okviru, na primer, zbog kretanja kursa stranih valuta u periodu od
izrade plana i utvrðivanja procenjene vrednosti do trenutka pokretanja postupka, na šta
inaèe upuæuje èlan 64. Zakona o javnim nabavkama, a podrazumeva obavezu naruèioca
da procenjena vrednost javne nabavke mora biti zasnovana na sprovedenom ispitivanju,
istraivanju trišta predmeta javne nabavke, koje ukljuèuje proveru cene, kvaliteta,
perioda garancije, odravanja i sl. i mora biti validna u vreme pokretanja postupka,
odnosno potrebno je ponovno preispitati procenjenu vrednost konkretne nabavke kroz
istraivanje trišta, uticaja inflacije na vrednost konkretnog predmeta nabavke, dobijanje
pravih informacija o ceni i dobra procena kolièina i kavliteta konkretne nabave. Sve gore
navedeno, zajedno sa pravim infomacijama o stanju ponude potencijalnih ponuðaèa na
trištu, moguænost postojanja monopolskog ponašanja ponuðaèa ili dogovaranja istih pri
davanju ponuda, dovodi do realnije procenjene vrednosti kao osnova za izradu što
realnijih predloga finansijskih planova i samih planova nabavki, ekonomiènog i efikasnog
postupka nabavke i dobijanja adekvatnog predmeta nabavke.
8. Izveštaj o izvršenju Plana nabavki

- analize i preporuke
Shodno èlanu 51. Zakona o javnim nabavkama, naruèilac je duan da dostavi
izveštaj o izvršenju plana nabavki za prethodnu godinu do 31. marta tekuæe godine na
adresu plan@ujn.gov.rs.
Izveštaj o izvršenju plana sadri sledeæe:

- podatke o naruèiocu i podatke o prvobitno planiranoj nabavci, koje inaèe sam
softver vuèe kao osnovne podatke koji se nalaze i u planu i u izveštaju;
- podatke o izmeni prvobitno planirane nabavke u svakom polju koje se tièe
konkretne nabavke, poèevši od predmeta, iznosa planiranih srdstava, podataka
o aproprijaciji/finansijskom planu i procenjene vrednosti;
- razlog i opravdanost izmene prvobitno planirane nabavke;
- podatke o zakljuèenim ugovorima po osnovu planirane nabavke;
- analizu i preporuke za unapreðenje sistema planiranja i druge podatke i
napomene koje su od znaèaja za proces izvršenja plana.
Bitno je ukazati i na obvezu da se u planu nabavki i u izveštaju o izvršenju plana

nabavki navode podaci o tome da u odreðenoj godini nema planirane, odnosno izvršene
nabavke.
Aplikativni softver za izradu plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki i
prateæe korisnièko uputstvo dostupni su na internet stranici Uprave za javne nabavke
www.ujn.gov.rs.
Plan nabavki i izveštaj o izvršenju plana nabavki potpisuje odgovorno lice
naruèioca.
Predmet analize treba da budu sledeæi elementi sadrani u Planu nabavki ili
faze u postupku sprovoðenja postupaka nabavki:
1) proces planiranja (uoèeni problemi u procesu planiranja, nedostatak ili ne
poštovanje procedure internih kontrola, nedostatak informacija i saradnje od
strane organizacionih jedinica u lancu, donošenje plana bez usvojenog
Finansijskog plana i Odluke o usvajanju plana nabavki;
2) nepostojanje veze izmeðu potreba za dobrima, radovima i uslugama po
kvalitetu i kvantitetu i ciljeva i aktivnosti koje su osnov programa poslovanja
naruèioca;
3) nedostaci u dokumentaciji koja je osnov za: utvrðivanje predmeta nabavke
koji su èesto neprecizni, definisanje procenjene vrednosti ukupno i po
godinama (èesto nedostaju), definisanje kolièine dobara, usluga i radova, kao i
kvalitet istih, definisanje rokova za pokretanje, sprovoðenje postupka javne
nabavke i zakljuèenje ugovora, nepostojanje tehnièke specifikacije, podataka
sa trišta, analize ugovora iz prethodnih godina, obrazloenje razloga i
opravdanost nabavke;
4) propusti pri sprovoðenju postupaka javne nabavke, kao na primer: docnje

pri sprovoðenju svih faza postupka nabavke, uloeni zahtevi za zaštitu prava
na konkursnu dokumentaciju, uloeni zahtevi za zaštitu prava u fazi struène
ocene ili na odluku o dodeli ugovora, postupaka po hitnosti bez osnova
isporuka predmeta neadekvatnog kvaliteta, kvantiteta, prazan hod u periodu
od isteka ugovra do zakljuèenja novog, nedostatak informacija o visini
raspoloivih finansijskih sredstava, nepostojanje finansijskih sredstava, a
postupak sproveden i obaveza preuzeta bez pokriæa, nepostojanje veze
izmeðu pozicija u finansijskom planu i planu nabavki nesrazmera u visini
raspoloivih sredstava u finansijskom planu i procenjene vrednosti u planu
nabavki (veæa procenjena vrednost od raspoloivih sredstava ili raspoloiva
sredstva opredeljena finansijskim planom mnogo veæa od procenjene
vrednosti), nema taènih podataka o poziciji u finasijskom planu; izmene Plana
nabavki bez izmene finansijskog plana; dodavanje novih nabavki, odustajanje i
prenamena sredstava, kroz dodavanje novih nabavki koje nisu ranije planirane
bez procedure - rebalansa), sprovoðenje nabavke kroz postupke za koje ne
postoji osnov, usitnjavanje nabavki (nabavke male vrednosti, nabavke na koje
se zakon ne primenjuje, objedinjavanje predmeta koji su nespojivi, princip: ista
namena i svojstvo, nepostojanje dokaza o slanju poziva za podnošenje
ponude na adrese tri potencijalna ponuðaèa za nabavku male vrednosti ili po
èlanu 39. Zakona; sprovedeno je više nabavki male vrednosti za isti predmet
nabavki ukupno preko 3.000.000,00 dinara ili po èlanu 39. preko 400.000,00
dinara, sprovedena zajednièka nabavka bez mišljenja UJN, doneta odluka o
pokretanju nabavke bez ispunjenja oba uslova za pokretanje po èlanu 52.
ZJN-a, odluka o pokretanju nabavke, rešenje o èlanovima komisije (datume
kao okvir u kome æe raditi), zapisnik o otvaranju ponuda, izveštaj o struènoj
oceni, odluka o dodeli ugovora ne sadre sve bitne elemente, a nije potpisana
izjava o sukobu interesa od strane èlanova komisije; predmet nabavke
oblikovan po partijama bez definisanih procenjenih vrednosti po partijama u
odluci o pokretanju nabavke;
5) model ugovora ne sadri sve bitne elemente ugovora (predmet, cena,
ugovorene obaveze, nejasne kolièine u ceni) ili se model ugovora razlikuje od
potpisanog ugovora;
6) da su fakturisane veæe kolièine radova/usluga od ugovorenih ili koji nisu
ugovoreni;
7) da ne postoje procedure za realizaciju ugovora (nejasno definisane obaveze o
praæenju i izveštavanju o realizaciji ugovora);
8) da su podaci koji se unose u izveštaj o izvršenju plana o realizaciji ugovora
netaèni ili da ne postoje podataci o istom.
9. Kvartalno izveštavanje
Shodno èlanu 132. Zakona o javnim nabavkama, naruèioci su duni da Upravi za
javne nabavke kvartalno, najkasnije do 10. u mesecu koji sledi po isteku tromeseèja,
dostave izveštaj o javnim nabavkama na mail: izvestaj@ujn.gov.rs.
Naruèilac vodi evidencije o javnim nabavkama u softveru koji je dostupan na sajtu
Uprave za javne nabavke i sadri obrasce za voðenje evidencije i sastavni je deo
softvera plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana.
Izveštaj o javnim nabavkama sadri podatke o sprovedenim postupcima i
zakljuèenim ugovorima o javnoj nabavci, sprovedenim pregovaraèkim postupcima bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, o sprovedenim postupcima nabavki na koje
nije primenjivao odredbe Zakona, o obustavljenim i poništenim postupcima javne

nabavke, troškovima pripremanja ponuda u postupcima javne nabavke, sprovedenim
elektronskim nabavkama, centralizovanim javnim nabavkama rezervisanim nabavkama i
izveštaj o izvršenju ugovora o javnoj nabavci, u skladu sa Zakonom.
Što se tièe evidencije ugovora podaci koji se unose u izveštaj su podaci o
zakljuèenim ugovorima o javnoj nabavci, o zakljuèenim okvirnim sporazumima,
jediniènim cenama dobara, usluga i najzastupljenijih radova, kriterijumu za dodelu
ugovora, broju podnetih ponuda u postupcima javnih nabavki, ponuðaèima u postupcima
javnih nabavki, izmenjenim ugovorima o javnoj nabavci, obustavljenim postupcima javne
nabavke, postupcima u kojima je podnet zahtev za zaštitu prava i poništenim
postupcima, izvršenju ugovora o javnoj nabavci, kao i druge podatke i informacije koji su
od znaèaja za sprovedene postupke i zakljuèene ugovore o javnim nabavkama.
Naruèilac je u obavezi da dostavi izveštaj i kada nije imao sprovedene postupke
javnih nabavki, zakljuèene ugovore ili izvršene ugovore o javnoj nabavci. Podatke o tome
navodi u tromeseènom izveštaju o javnim nabavkama, dok podatke o ugovorima
zakljuèenim u postupku javne nabavke male vrednosti u izveštajima se navode zbirno, i
to posebno za dobra, usluge i radove, za tromeseèje za koje se priprema izveštaj.
Kvartalni izveštaji naruèilaca dostavljaju se kroz sledeæe elektronske obrasce koji

su obuhvaæeni softverom:
- obrazac A - za evidentiranje podataka o zakljuèenim ugovorima u postupcima
javnih nabavki (otvoreni, restriktivni, kvalifikacioni, pregovaraèki sa i bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, konkurentni dijalog, konkurs za
dizajn);
- obrazac A1 - za evidentiranje podataka o izmenama ugovora koji se unose u
obrazac A;
- obrazac A2 - za evidentiranje podataka o izvršenju ugovora koji se unose u
obrazac A;
- obrazac B - za evidentiranje podataka o zakljuèenim ugovorima u postupku
javne nabavke male vrednosti;
- obrazac V1 - za evidentiranje podataka o ishodima postupaka javnih nabavki;
- obrazac V2 - za evidentiranje podataka o obustavljenim/poništenim postupcima
javnih nabavki;
- obrazac G - za evidentiranje podataka o postupcima nabavki na koje nisu
primenjivane odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Ukoliko u odreðenom tromeseèju naruèilac nije sproveo nijedan postupak

nabavki, nije zakljuèio ugovor o javnoj nabavci, niti je imao izmenu ili izvršenje odreðenih
ugovora, dostavlja nepopunjene, odnosno prazne obrasce tj. fajl.
Olivera Rajkoviæ
Ø PLANIRANJE NABAVKI
Planiranje nabavki prethodi sprovoðenju postupka javne nabavke. Na osnovu

èlana 52. stav 1. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i
14/2015) naruèilac moe da pokrene postupak javne nabavke:
- ako je nabavka predviðena u planu nabavki naruèioca i
- ako su za tu nabavku predviðena sredstva u budetu Republike Srbije,
teritorijalne autonomije, lokalne samouprave ili u finansijskom planu naruèioca.
Planiranje nabavke i obezbeðivanje sredstava za planiranu nabavku su uslovi koji
moraju biti ispunjeni pre donošenja odluke o pokretanju postupka.
Naruèilac je duan da aktivnosti u fazi planiranja preduzima u skladu sa

naèelima javne nabavke, propisanim odredbama èl. 9. do 13. Zakona, što znaèi da je
duan da u postupku javne nabavke:
- pribavi dobra, usluge ili radove odgovarajuæeg kvaliteta imajuæi u vidu svrhu,
namenu i vrednost javne nabavke (naèelo efikasnosti i ekonomiènosti),
- omoguæi što je moguæe veæu konkurenciju (naèelo obezbeðivanja konkurencije),
- obezbedi javnost i transparentnost postupka (naèelo transparentnosti postupka
javne nabavke),
- u svim fazama postupka obezbedi jednak poloaj svim ponuðaèima (naèelo
jednakosti ponuðaèa),
- nabavlja dobra, usluge i radove koji ne zagaðuju, odnosno koji minimalno utièu
na ivotnu sredinu, odnosno koji obezbeðuju adekvatno smanjenje potrošnje
energije - energetsku efikasnost i da kada je to opravdano kao element
kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude odredi ekološke prednosti predmeta
javne nabavke, energetsku efikasnost, odnosno ukupne troškove ivotnog
ciklusa predmeta javne nabavke (naèelo zaštite ivotne sredine i obezbeðivanja
energetske efikasnosti).
Naruèilac planira vodeæi raèuna da se izbegnu korupcija i sukob interesa i uz
obavezu da u svakom trenutku preduzme mere koje spreèavaju korupciju i sukob
interesa.
Blagovremeno i svrsishodno preduzimanje aktivnosti u fazi planiranja preduslov je
za donošenje sveobuhvatnog, detaljnog, preciznog i realnog plana.
1. Osnov planiranja i rokovi pripreme

i donošenja plana nabavki
Zakonodavni okvir planiranja nabavki u Republici Srbiji èine:
- Zakon - èlan 51,
- Zakon o budetskom sistemu ("Slubeni glasnik RS", br. 54/2009, ... i 142/2014),
- Zakon o budetu Republike Srbije za godinu za koju se planira,
- Uredba o kriterijumima za utvrðivanje prirode rashoda i uslovima i naèinu pri-
bavljanja saglasnosti za zakljuèivanje odreðenih ugovora koji, zbog prirode
rashoda, zahtevaju plaæanje u više godina ("Slubeni glasnik RS", br. 21/2014,
dalje: Uredba),
- Pravilnik o formi i sadrini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki

("Slubeni glasnik RS", br. 29/2013, dalje: Pravilnik),
- Pravilnik o sadrini akta kojim se blie ureðuje postupak javne nabavke unutar
naruèioca ("Slubeni glasnik RS", br. 106/2013).
U postupku planairanja naruèioci æe imati u vidu i:

- Mišljenja UJN i pravne stavove sa Opšte sednice Komisije za zaštitu prava,
- Uputstvo za korišæenje softvera za izradu plana nabavki, izveštaja o izvršenju
plana nabavki i kvartalnih izveštaja o javnim nabavkama,
- Softver za izradu i dostavljanje plana nabavki, izveštaja o izvršenju plana
nabavki i kvartalnih izveštaja o javnim nabavkama (www.ujn.gov.rs).
Odredbe èlana 51 stav 1. Zakona obavezuju naruèioca da do 31. januara donese
plan nabavki za tekuæu godinu. Plan javnih nabavki je akt naruèioca kojim on odreðuje
dobra, usluge i radove za koje æe, u datoj budetskoj godini, sprovoditi postupak javne
nabavke propisan Zakonom.
Obaveza iz èlana 52. stav 1. Zakona da naruèilac predvidi sredstva za nabavku
predviðenu u planu nabavki, je posledica veze izmeðu postupka planiranja nabavki i
postupka planiranja sredstava za budetsku godinu. U postupku planiranja sredstava,
odnosno prihoda i rashoda za budetsku godinu svakog korisnika budetskih sredstava
ili sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje (dalje: korisnik budetskih
sredstava) oèekuju i aktivnosti u vezi planiranja nabavki.
Pri planiranju nabavki odnosno izradi plana nabavki naruèilac se, kao korisnik
budetskih sredstava, rukovodi odredbama Zakona o budetskom sistemu koji
ureðuje i planiranje, pripremu i donošenje budeta Republike Srbije, lokalnih vlasti i
organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Planiranje nabavki je uslovljeno planiranjem sredstava za budetsku godinu, pa
planiranje nabavki treba zapoèeti kad i planiranje javne potrošnje, a u skladu sa
Zakonom o budetskom sistemu. Na osnovu èlana 31. stav 1. Zakona o budetskom
sistemu postupak pripreme i donošenja budeta i finansijskih planova organizacija za
obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budetskom kalendaru koji je propisan
za nivo Republike Srbije i za budet lokalne vlasti.
Imajuæi u vidu da se priprema i donošenje godišnjeg plana nabavki odvija
paralelno sa pripremom i donošenjem budeta, odnosno finansijskog plana i da se plan
nabavki priprema tako da bude usaglašen sa budetom, odnosno finansijskim planom i
sredstvima opredeljenim za pribavljanje dobara, usluga i radova, naruèilac godišnji plan
nabavki konaèno utvrðuje i donosi kad donese budet, odnosno finansijski plan.
Budet se donosi za period od jedne fiskalne godine i vai za godinu za koju
je donet, s tim da se moe doneti i za period od tri fiskalne godine. Fiskalnom godinom
smatra se period od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra kalendarske
godine (èlan 46. st. 1-3. Zakona o budetskom sistemu). U skladu sa ovom odredbom
planiranje javnih prihoda i rashoda se obavlja za period od 1. januara do 31. decembra
kalendarske godine, pa se i godišnji plan nabavki donosi za period od 1. januara do
31. decembra kalendarske godine.
Budetski kalendar odreðuje krajnje rokove i korisnici javnih sredstava su
obavezni da ih se pridravaju, a to omoguæava samo blagovremeno sprovoðenje svake
faze planiranja.
Naruèilac ima moguænost da planira i ugovara:

- nabavke koje se realizuju u budetskoj godini, i
- nabavke koje se realizuju, traju više godina i po kojima æe obaveze dospevati u

narednim godinama (èlan 52. stav 2. Zakona),
- nabavke koje se realizuju za 12 kalendarskih meseci i kraæe, ali u dve budetske
godine.
Osim nabavki koje se realizuju u budetskoj godini, u skladu sa Zakonom o
budetskom sistemu planiraju se i ugovaraju i nabavke koje se realizuju po osnovu
ugovora o javnoj nabavci koji traje više godina i po kojima æe obaveze dospevati u
narednim godinama (èlan 52. stav 2. Zakona).
U sluèajevima kad naruèilac planira nabavku koja æe trajati više godina i za koju æe
ugovorene obaveze dospevati u tim godinama, nabavka se planira u skladu sa planskim
dokumentima usvojenim za taj period i propisima kojima se ureðuje izvršenje budeta i
javno finansiranje za svaku posebnu godinu.
Na osnovu èlana 54. stav 1. Zakona o budetskom sistemu obaveze koje
preuzimaju naruèioci moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u
toj budetskoj godini. Izuzetno, na osnovu stava 6. ovog èlana, naruèioci mogu preuzeti
obaveze po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaæanje u više godina, pod
uslovom da pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeðen deo sredstava za
obaveze koje dospevaju u toj budetskoj godini, kao i da pribave pisanu saglasnost
Ministarstva, lokalnog organa uprave nadlenog za finansije, odnosno upravnog odbora
organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje æe dospevati i biti
ukljuèene u finansijski plan za naredne dve godine. Kriterijume za utvrðivanje prirode
rashoda i uslove i naèin pribavljanja saglasnosti ureðuje Uredba.
U skladu sa Uredbom naruèioci mogu preuzimati obaveze na osnovu

višegodišnjih ugovora pod uslovom da:
- pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeðen deo sredstava za
obaveze koje dospevaju u tekuæoj budetskoj godini,
- pribave saglasnost ministarstva nadlenog za poslove finansija, lokalnog
organa uprave nadlenog za finansije, odnosno upravnog odbora korisnika
sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje æe
dospevati i biti ukljuèene u finansijske planove za narednu i naredne dve godine.
Naruèilac saglasnost pribavlja u fazi planiranja nabavke.
Odredbom èlana 7. Uredbe je propisano da pribavljanju saglasnosti po

odredbama ove uredbe ne podleu ugovori koji se zakljuèuju na 12 meseci i kraæe, a
èije se plaæanje realizuje u dve budetske godine, a pod uslovom da:
- pre pokretanja postupka javne nabavke, odnosno ugovaranja za nabavke na
koje se ne primenjuje zakon kojim se ureðuju javne nabavke, mora da bude
obezbeðen deo sredstava za obaveze koje dospevaju u tekuæoj budetskoj
godini,
- model ugovora koji se zakljuèuje na 12 meseci i kraæe, a èije se plaæanje reali-
zuje u dve budetske godine, kao obavezni element konkursne dokumentacije
koja se priprema u postupku javne nabavke, mora sadrati odredbu da æe
obaveze koje dospevaju u narednoj budetskoj godini biti realizovane najviše do
iznosa sredstava koja æe im za tu namenu biti odobrena u toj budetskoj godini.
Procenjena vrednost predmeta nabavke koji æe nabavljati na osnovu ugovora
koji se zakljuèuje na 12 meseci i kraæe, a èije se plaæanje realizuje u dve budetske
godine, naruèilac opredeljuje za period trajanja ugovora (12 meseci ili kraæe) bez obzira
što se plaæanje realizuje u dve budetske godine.
Plan nabavki, kad nisu doneti budet Republike Srbije, teritorijalne autonomije,
lokalne samouprave ili finansijski plan drugog naruèioca, naruèilac moe doneti samo
za nabavke do iznosa sredstava planiranih u skladu sa propisom o privremenom
finansiranju, što znaèi da se, u ovom sluèaju, nabavke mogu planirati samo za period
privremenog finansiranja (èlan 52. stav 3. Zakona).
2. Faze planiranja
U postupku planiranja naruèilac je obavezan da realno sagleda kako svoje

potrebe tako i moguænosti da u toku budetske godine zadovolji te potrebe odnosno da
za iste obezbedi sredstva.
Priprema plana nabavki obuhvata prikupljanje informacija potrebnih za
planiranje, sagledavanje potreba uz ocenu usklaðenosti sa planovima razvoja i
izvršenjem rashoda u prethodnom periodu, utvrðivanje prioriteta, definisanje predmeta
nabavke i usaglašavanje potreba sa oèekivanim prihodima.
Utvrðene potrebe, usaglašene sa oèekivanim prihodom, naruèilac definiše u
nacrtu plana nabavki koji prethodi predlogu plana nabavki i predlogu finansijskog
plana. Priprema i usvajanje predloga finansijskog plana se odvija u skladu sa budetskim
kalendarom, pa æe i se i priprema i usvajanje predloga plana nabavki realizovati u skladu
sa ovom dinamikom.
Predlog finansijskog plana usvaja nadleni organ naruèioca.
Predlog plana nabavki, kao i predlog finansijskog plana prati donošenje budeta
i koriguje se u skladu sa eventualnim korekcijama budeta i predloanog finansij-
skog plana. Naruèilac u celosti usaglašava predlog plana nabavki sa iznosom sredstava
utvrðenim u finansijskom planu.
Po usvajanju Budeta Republike Srbije za kalendarsku godinu i usaglašavanja
plana nabavki sa usvojenim budetom i finansijskim planom naruèilac utvrðuje konaèan
plan nabavki.
Nadlenost organa za donošenje plana nabavki se ureðuje statutom ili opštim
aktom naruèioca.
Ukazujemo na odredbu èlana 11. Pravilnika o formi i sadrini plana nabavki i
izveštaja o izvršenju plana ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013) kojom je propisano da
plan nabavki potpisuje odgovorno lice naruèioca, što bi znaèilo da je odgovorno lice
naruèioca nadleno za donošenje plana nabavki.
Preporuèuje se da naruèilac svojim opštim aktom donošenje plana nabavki uredi
tako da organ koji donosi finansijski plan prilikom donošenja finansijskog plana da
saglasnost na plan nabavki i da potom nadleni organ, na osnovu dobijene saglasnosti,
donese plan nabavki.
Na osnovu odredbe èlana 51. st. 1. i 6. Zakona naruèilac je duan da do 31.
januara donese plan nabavki za tekuæu godinu i da ga, u roku od deset dana od dana
donošenja, u elektronskom obliku dostavi Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj
instituciji.
U zavisnosti od naèina na koji je vaeæim propisima ureðen meðusobni odnos
osnivaèa i naruèioca, osnivaè naruèioca moe, u postupku realizacije svog budeta, da
zahteva od naruèioca da dostavi plan nabavki, kao i da istovremeno sa dostavljanjem
predloga finansijskog plana, dostavi i predlog plana nabavki za narednu godinu. Osnov
za ovaj zahtev nije u Zakonu o javnim nabavkama, ali je u propisima koji regulišu
poslovanje osnivaèa i meðusobni odnos osnivaèa i naruèioca.
Faza planiranja se okonèava donošenjem plana nabavki za datu kalendarsku,
odnosno budetsku godinu.
3. Opredeljivanje predmeta nabavke

Predmet nabavke naruèilac opredeljuje u skladu sa naèelima Zakona i u skladu
sa odredbama Zakona koje ureðuju predmet nabavke i procenjenu vrednost
predmeta nabavke.
Postupak javne nabavke se sprovodi kako bi se postigao što povoljniji odnos
izmeðu cene i kvaliteta ponuðenog predmeta nabavke, najnia cena za prihvatljivi
kvalitet roba i usluga, odnosno da se za raspoloiva sredstva dobije što veæa vrednost.
Imajuæi u vidu ovaj cilj svake javne nabavke kao i odredbe èlana 64. stav 3. Zakona da
procenjena vrednost javne nabavke mora biti zasnovana na sprovedenom ispitivanju,
istraivanju trišta predmeta javne nabavke, koje ukljuèuje proveru cene, kvaliteta,
perioda garancije, odravanja i sl. i mora biti validna u vreme pokretanja postupka,
naruèilac je u obavezi da pre pokretanja postupka nabavke, ali i kao sastavni deo
planiranja nabavki ispita i analizira trište predmeta javne nabavke.
Istraivanje i analiza trišta podrazumeva sagledavanje zakonitosti trišta u vezi
sa predmetom nabavke, poloaja uèesnika na trištu, procenu ko su moguæi ponuðaèi,
šta nude, koji su uobièajeni uslovi prodaje. Sve ovo omoguæava naruèiocu da prikupi
valjane, realne, objektivne, detaljne i pouzdane informacije koje pomau prilikom
planiranja i odluèivanja šta æe i na koji naèin nabavljati. Istraivanju i analizi trišta
naruèilac pristupa na naèin za koji oceni da je u konkretnom sluèaju najprimereniji
(neposredno, u saradnji sa odgovarajuæim struènjacima, koristeæi podatke sa interneta,
koristeæi razlièite publikacije i dr.). U zvisnosti od sloenosti predmeta nabavke ove
aktivnost mogu zahtevati posebna sredstava, obuèen kadar, timski rad struènjaka raznih
profila, posebnu pripremu za sam proces istraivanja.
Rezultati istraivanja i analize trišta omoguæavaju naruèiocu da proceni trenutne
okolnosti pod kojim moe oèekivati da realizuje nabavku konkretnog predmeta nabavke,
da planira kolièinu, svojstva, tehnièke specifikacije predmeta nabavke, da opredeli vrstu
postupka, naèine pregovaranja ako su sastavni deo postupka, sadrinu konkursne
dokumentacije, da li æe izradu konkursne dokumentacije poveriti treæem licu i da li je i ova
usluga predmet javne nabavke, dodatne uslove za uèešæe u postupku javne nabavke,
procenjenu vrednost predmeta nabavke, vreme potrebno za realizaciju nabavke,
najpovoljniju dinamiku realizacije, prioritetne nabavke i dr.
O rezultatima istraivanja i analize trišta naruèilac bi trebalo da vodi odreðene
evidencije, kao i o dobijenim podacima, donetim zakljuècima, steèenim saznanjima, naèi-
nima kako da privuèe ponuðaèe, o prethodnim, o sadašnjim i buduæim nabavkama i dr.
Oèekuje se da naruèilac planiranje nabavki unapreðuje iz godine u godinu na
osnovu analize nabavki realizovanih u prethodnoj godini i procene buduæih obaveza, ci-
ljeva i naèina za njihovu realizaciju.
Kako procenjena vrednost i specifiènosti pojedinih predmeta nabavke (sa sta-
novišta obima, kolièina, vremena realizacije, vrste) opredeljuju vrstu postupka u kom æe
nabavka biti realizovana naruèilac je duan da pravilno opredeli i oblikuje predmet
nabavke.
Predmet nabavke, odnosno šta moe biti i šta je pradmet ugovora o javnoj
nabavci dobara, usluga i radova ureðuju odredbe èl. 4. do 6. Zakona. Prilikom opre-
deljivanja predmeta nabavke naruèilac s posebnom panjom ceni istovrsnost dobra,
usluge i radova. Istovrsna dobra, radove i usluge Zakon definiše u odredbi èlana 3.
stav 1. taè. 12), 13) i 14) Zakona. Istovrsnost dobara, usluga ili radova naruèilac ceni u
svakom konkretnom sluèaju, vodeæi raèuna da postupa u skladu sa naèelima javnih
nabavki.
Novina koju donosi Zakon je opšti reènik nabavke. Opšti reènik nabavke je
referentni sistem klasifikacije predmeta javne nabavke, primenjiv na ugovore o javnim
nabavkama, kojim se istovremeno obezbeðuje usklaðenost sa drugim postojeæim
klasifikacijama (èlana 3. stav 1. taèka 38) Zakona).
Predmet nabavke se opredeljuje u zavisnosti od namene i svojstva i naèina
klasifikacije u opštem reèniku nabavke (za dobra i radove), odnosno pripadnosti istoj
kategoriji u okviru Priloga 1 Zakona.
Naruèilac u svakom pojedinom sluèaju ceni da li pripadnost odreðanoj grupi ili
podgrupi u opštem reèniku nabavke zanèi jedan ili više predmeta nabavke. Oznaka iz
opšteg reènika nabavke ne opredeljuje jedan predmet nabavke. Na primer: ima
predmeta koji u oznaci u opštem reèniku nabavke imaju iste prve tri cifre i èine jedan
predmet jer su po nameni i vrsti isti, ali isto tako ima predmeta nabavke koji imaju iste
prve tri cifre ali ne èine jedan predmet jer su po nameni i vrsti razlièiti,
Opredeljivanje predmeta nabavke nije uslovljeno klasifikacijom sredstava u okviru
Kontnog plana za budetski sistem, u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifika-
cionom okviru i Kontnom planu za budetski sistem ("Slubeni glasnik RS", br. 103/2011,
10/2012, 18/2012, 95/2012, 99/2012, 22/2013, 48/2013, 61/2013 i 63/2013 (ispr.)).
Predmet nabavke se opredeljuje prema istovrsnosti dobara, usluga i radova i prema
grupi u opštem reèniku nabavke. Istovrsnost dobara, usluga i radova se ceni u skladu sa
Zakonom, a ne prema sadrini konta na kom se nalaze sredstva opredeljena za dati
predmet nabavke. Planiranje predmeta nabavke nije uslovljeno klasifikacijom u okviru
Kontnog planana za budetski sistem i ne mora se podudarati sa nivoom planiranja u
finansijskom planu.
Predmet nabavke ne opredeljuje klasifikacija sredstava u okviru Kontnog
plana za budetski sistem.
Predmet nabavke se oblikuje tako da se ne izbegne postupak javne nabavke
propisan Zakonom i da se usitnjavanjem predmeta nabavke ne izbegne primena
pojedinih odredbi Zakona.
U postupku planiranja naruèilac opredeljuje da li æe predemet javne nabavke
oblikovati u više posebnih istovrsnih celina (javna nabavka po partijama).
4. Forma i sadrina plana nabavki

Na osnovu èlana 51. stav 1. Zakona plan nabavki za tekuæu godinu se sastoji od:
- plana javnih nabavki i
- plana nabavki na koje se zakon ne primenjuje.
Novina je da plan nabavki ima dva dela i prvi put poèev od 1. aprila 2013. godine
naruèilac ima obavezu da planira i unese u plan i nabavke koje æe realizovati mimo
postupka ureðenog Zakonom. Nabavke na koje se Zakon ne primenjuje su:
- nabavke predmeta èija procenjena vrednost ne prelazi iznos od 400.000 dinara i
- nabavke na koje se zakon ne primenjuje (iz èlana 7. Zakona).
Formu i sadrinu plana nabavki blie u ureðuje Pravilnik. Odredbom èlana 51.
stav 1. Zakona i Pravilnikom su propisani podaci koji èine sadrinu plana.
Naruèilac u planu nabavki precizira elemente koje odluka o pokretanju postupka

treba da sadri i veæ u ovoj fazi planira vreme realizacije nabavke vodeæi raèuna o svim
okolnostima od uticaja na moguænost njene realizacije ukljuèujuæi i trajanje postupka.
U planu nabavki se pored definisanja, odnosno opisivanja predmeta nabavke
opredeljuju i ostali podaci koji preciznije odreðuju predmet (jedinièna cena, planirana
kolièina, stavke, partije i dr.). Naruèilac ove podatke, u zavisnosti od obima i vrste
podataka, daje kao sastavni element plana ili kao prilog uz plan, pri èemu se u planu
nabavki navodi oznaka tog dokumenta. Naèin na koji æe se prikazati podaci u planu
nabavki zavise i od sadrine aplikativnog softvera za izradu elektronske verzije plana.
Vreme realizacije nabavke najèešæe nije moguæe precizno opredeliti pa se planira

oèekivanono vreme realizacije nabavke, odnosno:
- okvirni datum pokretanja postupka (mesec ili precizniji vremenski period),
- okvirni datum zakljuèenja ugovora,
- okvirni datum zvršenja ugovora (meseèno, kvartalno ili u nekim drugim
periodima u toku godine).
Prilikom planiranja nabavki uvek treba imati u vidu da nabavku koju je planirao
naruèilac moe i da ne realizuje, ali nabavku koju nije planirao, izvesno je, naruèilac neæe
moæi da realizuje.
Naruèilac je obavezan da pripremi i donese plan nabavki i u sluèaju kad za
datu kalendarsku, odnosno budetsku godinu ne planira ni jednu nabavku. U ovom
sluèaju u plan se unosi da nema planirane, odnosno izvršene nabavke za tu godinu.
Plan nabavki uvek sadri:

- razloge i opravdanost svake pojedinaène nabavke,
- naèin na koji je utvrðena procenjenu vrednost javne nabavke,
- navode ukoliko se nabavka sprovodi preko tela za centralizovane nabavke ili
zajedno sa drugim naruèiocem i obrazloenje razloga za sprovoðenje ove vrste
nabavke,
- osnov za izuzeæe od primene Zakona.
Plan nabavki se izraðuje tabelarno i Upravi za javne nabavke i Dravnoj
revizorskoj instituciji dostavlja elektronski. Aplikativni softver za elektronsku izradu i
dostavljanje plana nabavki i prateæe korisnièko uputstvo su dostupni na internet stranici
Uprave za javne nabavke.
Tabelarni prikaz plana javnih nabavki sadri sve propisane elemente, ali moe
sadrati i elemente koje naruèilac oceni kao potrebne.
Pravilnik (èlan 11) propisuje da plan nabavki potpisuje odgovorno lice
naruèioca.

U postupku javne nabavke naruèilac moe da dodeli ugovor o nabavci samo za
predmet nabavke koji je sadran u planu nabavki naruèioca i za koji je naruèilac
predvideo sredstva. Meðutim, u toku godine, odnosno u toku perioda za koji je plan
nabavke donet moe doæi do izmene u planiranim potrebama naruèioca što zahteva i
izmene donetog plana.
Odredbama èlana 51. st. 4. i 5. Zakona ureðene su moguænosti izmene

donetog plana nabavki i to tako da se prvobitno planirana sredstva za odreðenu javnu
nabavku ne mogu poveæati za više od 10%, osim u sluèaju:
- elementarnih nepogoda, havarija ili vanrednih dogaðaja èije nastupanje ne
zavisi od volje naruèioca i
- rebalansa budeta, odnosno izmena finansijskog plana.
Sve izmene plana nabavki se prikazuju tako da budu vidljive u odnosu na osnovni
plan i sve izmene se obrazlau.
Naruèilac je duan da se pridrava propisanog ogranièenja i da prvobitno
planirana sredstva za odreðenu javnu nabavku ne poveæa za više od 10%. Da li je nastali
sluèaj elementarna nepogoda, havarija ili vanredan dogaðaj naruèilac ceni u skladu sa
odredbama Zakonao vanrednim situacijama ("Slubeni glasnik RS", br. 111/2009,
92/2011 i 93/2012) i samo ako se radi o dogaðaju koji kao elementarnu nepogodu,
havariju ili vanredan dogaðaj definiše ovaj zakon naruèilac moe prvobitno planirana
sredstva da poveæa za više od 10%, ili da plan dopuni predmetom nabavke koji nije
sadran u prvobitno donetom planu.
Rebalans budeta, odnosno izmena finansijskog plana daju moguænost naruèiocu
da plan nabavki izmeni u zavisnosti od sredstava koja su rebalansom budeta, odnosno
izmenom finansijskog plana predviðana za pojedini predmet nabavke. U ovom sluèaju
Zakon ne ogranièava moguænost izmene plana ni u pogledu visine prvobitno planiranih
sredstva ni u pogledu predmeta nabavke, jedino ogranièenje je iznos sredstava
obezbeðen rebalansom budeta, odnosno izmenom finansijskog plana i njihova
namena. Izmena plana samo prati promene u budetu, odnosno finansijskom planu.
Od izmene plana nabavki po osnovu odredbi èlana 51. st. 4. i 5. Zakona treba
razlikovati izmene ugovora o javnoj nabavci koje za predmet imaju izmenu
ugovorene cene. Okolnost da se ugovorena cena menja ne znaèi da se menja plan
nabavki. Naruèilac je mogao ugovoriti moguænost izmene cene samo ako je u
finansijskom planu opredelio sredstva za ugovorenu cenu, ali i za moguæa poveæanja
cene koja je ugovorom precizirao.
Zakon propisuje obavezu da naruèilac Upravi za javne nabavke i Dravnoj
revizorskoj instituciji ne dostavlja plan nabavki. Odredba èlana 4. Pravilnika propisuje da
izmene i dopune plana nabavki naruèilac dostavlja Upravi za javne nabavke i Dravnoj
revizorskoj instituciji u elektronskom obliku, najkasnije 10 dana po izvršenoj izmeni, u
skladu sa Zakonom.
6. Nosioci aktivnosti naruèioca

pre pokretanja postupka javne nabavke
Planiranje javnih nabavki Zakon ureðuje kao jedan od poslova javnih nabavki.
Kako poslove javnih nabavki obavlja lice zaposleno na poslovima javnih nabavki ovo lice
je lice koje je angaovano i na poslovima planiranja.
Meðutim aktivnosti naruèioca pre pokretanja postupka javne nabavke, zahtevaju
angaovanje i drugih izvršilaca kod naruèioca. Planiranje nabavki treba da bude
proizvod timskog rada u koji æe biti ukljuèeni izvršioci razlièitih struènih znanja i profila.
Ovi poslovi su po svom obimu i raznolikosti takvi da se ne mogu poveriti samo licu koje
obavlja poslove javnih nabavki.
Organizacija poslova i izvršilaca je u nadlenosti odgovornog lica naruèioca, koji
je zainteresovan za pravilno i sveobuhvatno planiranje nabavki i striktno sprovoðenje
propisa u ovoj oblasti.
Internim aktom iz èlana 22. stav 1. Zakona naruèilac ureðuje naèin

planiranja nabavki (polazne osnove za izradu plana rada, analiza nabavki realizovanih
u prethodnoj godini, program i naèin praæenja i evaluacije godišnjeg plana, kriterijume,
pravila i naèin odreðivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti, naèin
ispitivanja i istraivanja trišta) organizaciju poslova, nadlenosti za preduzimanje
pojedinih radnji u postupku i obaveze pojedinih struènih slubi naruèioca u
postupku planiranja kao i odgovornost za planiranje nabavki. Ovaj akt daje moguænost
naruèiocu da na pravilan i potpun naèin definiše poslove i zadatke, kao i odgovornost
svakog pojedinog izvršioca ali i da uredi odnos izmeðu pojedinih slubi, organizacionih
jedinica, u postupku nabavki a samim tim i u postupku planiranja nabavki.
7. Prekršaji naruèioca i prekršajni postupak

Zakon definiše radnje koje èine prekršaj naruèioca i utvrðuje prekršajne kazne za
naruèioca i odgovorno lice naruèioca.
Na osnovu èlana 169. stav 3. taè. 5) i 6) Zakona naruèilac æe se kazniti za

prekršaj, i to novèanom kaznom od 200.000 do 1.500.000 dinara ako:
- ne donese plan nabavki, ne dostavi plan nabavki ili izveštaj o izvršenju plana
nabavki ili ako ne poštuje pravila o saèinjavanju plana nabavki (èlan 51.
Zakona),
- pokrene postupak javne nabavke, a da nisu ispunjeni uslovi za pokretanje
postupka (èlan 52. Zakona).
Na osnovu èlana 169. stav 4. Zakona odgovorno lice naruèioca kazniæe se za
navedene prekršaje novèanom kaznom od 80.000 do 150.000 dinara.
Za navedene prekršaje postupak u prvom stepenu vodi Republièka komisija za
zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a na zahtev Uprave za javne nabavke,
Dravne revizorske institucije, drugog ovlašæenog organa ili po slubenoj dunosti,
odmah po saznanju za prekršaj (èlan 165. Zakona).

Ø ZAKLJUÈIVANJE ODREÐENIH UGOVORA

KOJI ZBOG PRIRODE RASHODA ZAHTEVAJU
PLAÆANJE U VIŠE GODINA
1. Uvodne napomene
Donošenjem Zakona o javnim nabavkama data je moguænost naruèiocima da

mogu zakljuèivati ugovor o javnoj nabavci na više godina. Taènije reèeno, èlanom 52.
Zakona o javnim nabavkama propisano je da, ukoliko ugovor o javnoj nabavci traje više
godina, obaveze naruèioca koje æe dospevati po zakljuèenom ugovoru u narednim
godinama moraju biti ugovorene u skladu sa odredbama Zakona o budetskom sistemu
("Slubeni glasnik RS", br. 54/2009, ... i 142/2014).
U Zakonu o budetskom sistemu, u èlanu 54. do sada je bilo omoguæeno
naruèiocima da preuzimaju obaveze po ugovoru koji se odnosi na kapitalne izdatke i
kapitalna ulaganja i zahtevaju plaæanje u više godina u skladu sa predviðenim
sredstvima iz pregleda planiranih kapitalnih izdataka za tekuæu i naredne dve budetske
godine, ukljuèujuæi i uslov da su naruèioci pre pokretanja postupka javne nabavke bili
duni da pribave saglasnost Ministarstva finansija.
Polazeæi od toga da naruèilac u izuzetnim situacijama kada se ne radi o kapitalnim
ulaganjima, veæ se radi o preuzetim obavezama po osnovu druge vrste rashoda i koja
zahtevaju plaæanja u više godina, mogao je izuzetno da zakljuèi ugovor, pod uslovom da
je pre pokretanja postupka javne nabavke imao obezbeðena sredstva za obaveze koje
dospevaju u toj budetskoj godini, i uz uslov da je pribavio saglasnost Ministarstva
finansija, odnosno lokalnog organa nadlenog za finansije, odnosno nadlenog organa
kod organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Ovo dobijanje saglasnosti je uslov kojim se planiraju sredstva za obaveze koje æe
u buduæem periodu dospevati i koje æe biti ukljuèene u finansijski plan naruèioca za
naredne dve godine.
Svakako da je ovo rešenje u Zakonu o budetskom sistemu bilo uslovljeno i
donošenjem odgovarajuæeg propisa od strane Vlade Srbije kojim bi se omoguæilo i da po
ovom osnovu naruèioci mogu da zakljuèuju ugovor na više godina, a da isti ne bude
predmet kontrole i osporavanja istog od strane kontrolnih organa.
2. Vlada Srbije donela je Uredbu

saglasno èlanu 54. stav 7. Zakona o budetskom sistemu
Odredbama Zakona o budetskom sistemu utvrðeno je da budetski korisnici

dostavljaju Ministarstvu finansija srednjoroène prioiritete javnih investicija u okviru pred-
loga za prioritetne oblasti finansiranja, i koji se ukljuèuju u Fiskalnu strategiju. Glavni cilj
Fiskalne strategije jeste utvrðivanje kratkoroènih i srednjoroènih ciljeva fiskalne politike
Vlade za period od tri godine, poèev od godine za koju se fiskalna strategija podnosi.
Planovi za sprovoðenje srednjoroènih prioriteta izraðuju se kao deo finansijskih

planova budetskih korisnika.
Kada je reè o javnim preduzeæima, pri planiranju i izradi programa poslovanja
javnih preduzeæa takoðe treba imati u vidu da dugoroèni i srednjoroèni planovi javnih
preduzeæa moraju da sadre osnovne planske pretpostavke za naredni period saglasno
usvojenoj Fiskalnoj strategiji za 2014. sa projekcijama za naredne dve godine (2015 i
2016. godina).
Polazeæi od napred navedenog, bilo je za oèekivati da æe Vlada Srbije doneti
propis kojim æe se omoguæiti zakljuèivanje ugovora o javnoj nabavci na više godina, uz
istovremeno omoguæavanje takvog jednog rešenja u Zakonu o budetskom sistemu.
Napominjemo da je napred navedena moguænost koja je data u èlanu 54. stav 6. Zakona
o budetskom sistemu donošenjem uredbe i realizovana, èime su u potpunosti
upodobljena rešenja izmeðu Zakona o javnim nabavkama i Zakona o budetskom
sistemu oko zakljuèivanja ugovora o javnoj nabavci na više godina.
Shodno navedenom, Vlada Srbije na osnovu datog ovlašæenja u Zakonu o
budetskom sistemu, donela je Uredbu o kriterijumima za utvrðivanje prirode
rashoda i uslovima i naèinu pribavljanja saglasnosti za zakljuèivanje odreðenih
ugovora koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaæanje u više godina ("Slubeni
glasnik RS", br. 21/2014) koja je stupila na snagu 23. februara 2014. godine.
3. Potrebni uslovi za preuzimanje obaveza

po višegodišnjim ugovorima
Korisnici budetskih sredstava, odnosno direktni i indirektni i korisnici organizacija

za obavezno socijalno osiguranje saglasno donetoj uredbi mogu preuzimati obaveze
po osnovu zakljuèivanja ugovora o javnim nabavkama na više godina, pod
sledeæim uslovima, i to:
· da, pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeðen deo
sredstava za obaveze koje dospevaju u tekuæoj budetskoj godini;
· da, obavezno obezbede odnosno pribave saglasnost Ministarstva
finansija, odnosno lokalnog organa za finansije odnosno nadlenog
organa kod organizacija obaveznog socijalnog osiguranja za obaveze koje
æe dospevati za narednu godinu i naredne dve godine, a koje æe biti
ukljuèene u finansijske planove tih godina.
Saglasno donetoj uredbi direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava i

korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja mogu da preuzimaju
obaveze koje po prirodi i karakteristikama samih rashoda zahtevaju zakljuèivanje
ugovora na period dui od 12 meseci odnosno èije obaveze dospevaju za plaæanje u
tri (3) budetske godine, i to u okviru grupe 42 - korišæenje roba i usluga.
Da bi korisnici budetskih sredstava utvrdili prirodu rashoda koji zahtevaju
zakljuèivanje ugovora o javnim nabavkama na više godina, duni su saglasno donetoj
uredbi da unapred utvrde kriterijume za procenu opravdanosti nastanka rashoda,
zatim da procene da li postoji potreba da se odreðeni rashodi javljaju u
kontinuitetu odnosno da se isti mogu javljati u toku sukcesivnih isporuka.
Utvrðivanje kriterijuma je od izuzetne vanosti, jer samo na taj naèin moe se stvarno
utvrditi postojanje rashoda i njihova priroda kod zakljuèivanja ugovora na više godina.
Kod preuzimanja obaveza koje dospevaju u više godina, svaki korisnik budetskih
sredstava duan je da vodi raèuna o postizanju i realizaciji sledeæih principa, i to:
· principa ekonomiènosti (pod ekonomiènošæu se podrazumeva da sredstva koja
korisnik upotrebljava za sprovoðenje svojih delatnosti budu blagovremeno
dostupna, i to u odgovarajuæim kolièinama, odgovarajuæeg kvaliteta i na kraju po
najpovoljnijoj ceni);
· principa efektivnosti (to znaèi postizanje najboljeg odnosa izmeðu upotrebljenih
sredstava i postignutih rezultata);
· principa efikasnosti (to predstavlja odnos izmeðu postignutih rezultata i pred-
viðenih ciljeva);
· principa smanjenja finansijskog rizika odnosno svakog potencijalnog rizika koji
moe da se pojavi kod zakljuèivanja višegodišnjeg ugovora, a koji su neophodni
u daljem poslovanju korisnika budetskih sredstava i korisnika organizacija
obaveznog socijalnog osiguranja;
· principa breg ekonomskog razvoja;
· principa stabilnosti poslovanja korisnika budetskih sredstava.
4. Podnošenje zahteva od strane korisnika

za preuzimanje obaveza po višegodišnjim ugovorima
Zahtev za preuzimanje obaveza po osnovu zakljuèivanja ugovora na više godina,
podnosi direktni budetski korisnik Ministarstvu finansija, odnosno lokalnom organu
za finansije odnosno nadlenom organu organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, i
to na OBRASCU - UPR, koji je odštampan uz ovu uredbu i predstavlja njen sastavni deo.
OBRAZAC - UPR sadri podatke o podnosiocu zahteva, podatke o predmetu
javne nabavke i njenoj procenjenoj vrednosti na godišnjem nivou, podatke o iznosu
PDV-a, odobrenoj aproprijaciji u budetu i razlozima koji navode direktnog korisnika da
zakljuèuje višegodišnji ugovor.
Zahtev za preuzimanje obaveza po osnovu višegodišnjih ugovora podnosi se
nakon usvajanja budeta, a pre utvrðivanja finansijskog plana direktnog budetskog
korisnika odnosno pre usvajanja finansijskog plana korisnika organizacije obaveznog
socijalnog osiguranja.
Ukoliko je direktni budetski korisnik odgovoran za poslovanje indirektnih
budetskih korisnika, tada je isti obavezan da podnosi objedinjene zahteve indirektnih
budetskih korisnika za dobijanje saglasnosti.
Ukoliko se pak finansira javna nabavka odnosno rashodi koji prouzrokuju
zakljuèivanje višegodišnjih ugovora, od strane drugog nivoa vlasti, tada direktni
budetski korisnik podnosi zahtev za dobijanje saglasnosti tom nivou vlasti.
Bez obzira kome se podnosi zahtev za dobijanje saglasnosti, napominjemo da
saglasnost za preuzimanje obaveza po osnovu višegodišnjih ugovora nije upravni akt.
5. Izuzeæe od pribavljanja saglasnosti za preuzimanje obaveza

Uredbom o kriterijumima za utvrðivanje prirode rashoda i uslovima i naèinu
pribavljanja saglasnosti za zakljuèivanje odreðenih ugovora koji, zbog prirode rashoda,
zahtevaju plaæanje u više godina utvrðeno je da, pribavljanju saglasnosti ne podleu
ugovori koji se zakljuèuju na 12 meseci i kraæe od 12 meseci, a èije se plaæanje
realizuje u dve (2) budetske godine.
Meðutim, ovo izuzeæe nikako ne znaèi da pre pokretanja postupka javne nabavke
odnosno ugovaranja nabavke za koje se ne primenjuju odredbe Zakona o javnim
nabavkama, nije obavezno obezbeðivanje dela sredstava za obaveze ili deo obaveza
koje dospevaju u tekuæoj budetskoj godini.
Naprotiv, korisnici budetskih sredstava su duni da pre pokretanja postupka
javne nabavke odnosno nabavke na koje se ne primenjuju odredbe Zakona o javnim
nabavkama, obezbede sredstva odnosno deo sredstava koji dospeva za plaæanje u
tekuæoj budetskoj godini.
Kada je u pitanju sastavljanje modela ugovora saglasno Pravilniku o obaveznim
elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i naèinu dokazivanja
ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS", br. 29/2013 i 104/2013) kao obavezan ele-
ment konkursne dokumentacije, mora biti sadrana odredba o obavezama koje
dospevaju u narednoj budetskoj godini u smislu da, æe ista biti realizovana najviše do
iznosa sredstava koja æe za tu namenu biti odobrena u budetskoj godini.
6. Izuzeæe od primene navedene Uredbe
Uredba o kriterijumima za utvrðivanje prirode rashoda i uslovima i naèinu

zahtevaju plaæanje u više godina ne primenjuje se na korisnike budetskih sredstava
odnosno korisnike organizacija obaveznog socijalnog osiguranja koji su do 23.
februara 2014. godine doneli odluku o pokretanju postupka javne nabavke.
Podseæamo još jedanput da je navedena uredba stupila na snagu 23. februara
2014. godine.

Ø PLANIRANJE NABAVKI PREDMETA

NA OSNOVU UGOVORA ÈIJE PLAÆANJE SE
REALIZUJE U DVE ILI TRI BUDETSKE GODINE
(sa primerima unosa podataka u softver
za planiranje javnih nabavki)
Direktni, odnosno indirektni korisnici budetskih sredstava i korisnici sredstava

organizacija za obavezno socijalno osiguranje (dalje: korisnici) mogu preuzimati
obaveze po ugovoru, koji se zbog prirode rashoda, zakljuèuje na period dui od 12
meseci, odnosno èije obaveze dospevaju na plaæanje u tri budetske godine (dalje:
višegodišnji ugovor).
Kriterijumi za utvrðivanje prirode rashoda, kao i uslovi i naèin pribavljanja
saglasnosti za zakljuèivanje odreðenih ugovora koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju
plaæanje u više godina blie su ureðeni Uredbom o kriterijumima za utvrðivanje
prirode rashoda i uslovima i naèinu pribavljanja saglasnosti za zakljuèivanje
odreðenih ugovora koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaæanje u više godina
("Slubeni glasnik RS", broj 21/2014, dalje: Uredba).
1. Višegodišnji ugovori
Na osnovu èlana 3. Uredbe, naruèilac planiranje nabavke i unošenje u plan

nabavki za 2015. godinu predmeta koje æe nabavljati na osnovu višegodišnjeg ugovora
moe vršiti tek kad za obaveze, koje æe dospevati i biti ukljuèene u finansijske
planove za vreme trajanja ugovora posle 2015. godine, pribavi saglasnost mini-
starstva nadlenog za poslove finansija, lokalnog organa uprave nadlenog za finansije,
odnosno upravnog odbora korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno
osiguranje.
Procenjenu vrednost javne nabavke, za nabavke za koje æe u postupku javne
nabavke dodeliti višegodišnji ugovor naruèilac odreðuje na osnovu èl. 65-69. Zakona o
javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon).
Procenjena vrednost predmeta koji æe naruèilac nabavljati na osnovu više-
godišnjeg ugovora uvek obuhvata procenjenu vrednost za ceo period trajanja ugovora
i taj podatak se unosi u plan nabavki, s tim što je potrebno posebno opredeliti procenjenu
vrednost za 2015. godinu i procenjenu vrednost za preostali period trajanja ugovora (pe-
riod od 1.1.2016. godine).
Napomijemo da se vrsta postupka u kom æe se dodeliti ugovor opredeljuje prema
procenjenoj vrednosti za ceo period trajanja ugovora.
Prilikom unošenja podataka o procenjenoj vrednosti u softver za izradu i
dostavljanje plana nabavki, u formi za unos podataka o postupku, u rubrici: procenjena
vrednost po godinama obavezan je unos podataka o procenjenoj vrednosti ugovora po
svakoj godini u kojoj æe se realizovati ugovor. Ukoliko je realizacija ugovora planirana
samo u 2015. godini, unosi se podatak o procenjenoj vrednosti samo za tu godinu.
Ukoliko je realizacija ugovora planirana u 2015. i sledeæim budetskim, odnosno

kalendarskim godinama u karticu - Procenjena vrednost po godinama - u koloni: "godina"
unosi se: 2015; u koloni: "Procenjena vrednost bez PDV-a" unosi se: procenjena
vrednost bez PDV-a za 2015. godinu (vrednost nabavke koji se planira da bude
realizovana i plaæena u 2015. godini, opredeljuje se u saradnji sa finansijskom slubom).
Ispod 2015. unosi se 2016. godina (kao i 2017. godina ako ugovor obuhvata i tu godinu),
i procenjena vrednost nabavke za koju se planira da bude realizovana i plaæena u 2016.
godini (podatak se unosi kao projekcija plana za 2016.) unosi se i 2017. godina ako
ugovor obuhvata i tu godinu.
2. Ugovori koji se zakljuèuju na 12 meseci i kraæe,

a èije se plaæanje realizuje u dve budetske godine
Odredba èlana 7. Uredbe ureðuje zakljuèivanje ugovora koji traju 12 kalendarskih

meseci ili kraæe, a èije se plaæanje realizuje u dve budetske godine.
Ugovori koji se zakljuèuju na 12 meseci i kraæe, a èije se plaæanje realizuje u dve
budetske godine ne podleu pribavljanju saglasnosti po odredbama Uredbe, s tim
što pre pokretanja postupka javne nabavke, mora da bude obezbeðen deo sredstava za
obaveze koje dospevaju u tekuæoj budetskoj godini. Takoðe, za nabavke na koje se ne
primenjuje Zakon pre ugovaranja mora da bude obezbeðen deo sredstava za obaveze
koje dospevaju u tekuæoj budetskoj godini.
Znaèi, ako se za 2015. godinu planira nabavka u kojoj æe se dodeliti ugovor koji
se zakljuèuje na 12 meseci i kraæe, a èije æe se plaæanje realizovati u 2015. i 2016.
godini, deo sredstava za obaveze koje dospevaju u 2015. godini mora da bude
obezbeðen:
- pre pokretanja postupka javne nabavke, ako se ugovor dodeljuje u postupku
javne nabavke
- pre zakljuèenja ugovora, ako se ugovor dodeljuje za nabavku na koju se ne
primenjuje Zakon (èlan 39. stav 2; izuzeci iz èl. 7, 122. i 128. Zakona).
Procenjena vrednost predmeta koji æe naruèilac nabavljati na osnovu ovog
ugovora obuhvata procenjenu vrednost za period trajanja ugovora (12 kalendarskih
meseci ili kraæe) i taj podatak se unosi u plan nabavki, s tim što je potrebno posebno
opredeliti procenjenu vrednost za 2015. godinu i procenjenu vrednost za preostali period
trajanja ugovora u 2016. godini.
Prilikom unošenja podataka o procenjenoj vrednosti u softver za izradu i
dostavljanje plana nabavki, u formi za unos podataka o postupku, u donjem delu ekrana
u rubrici: planiranana vrednost po kontima/pozicijama u finansijskom planu, prikaz i
unos vrednosti po kontima, odnosno pozicijama iz finansijskog plana je obavezan i vrši
se za plansku, 2015. budetsku godinu, za koju je usvojen budet odnosno finansijski
plan, odnosno za koju su poznata konta/pozicije.
U formi u koju se unosi promena vrednosti na kontu/poziciji u finansijskom

planu, u okviru pozicije promene vrednosti za 2015. godinu unosi se:
- ukupan iznos na kontu
- iznos preuzete obaveze (iz 2014. godine), a pri unosu konkretne nabavke
softver povlaèi iznos koji je planiran za realizaciju nabavke u 2015. godini.
Navedeno dopunjujemo i sledeæim primerom:

U primeru smo pošli od toga da:
- naruèilac nabavlja goriva i maziva èija procenjena vrednost bez PDV-a za period
vaenja ugovora od aprila 2015. do marta 2016. godine iznosi 5.000.000 din., s
tim što je procenjena vrednost realizacije nabavke koja æe se realizovati u 2015.
godini 3.000.000 din., a realizacija u 2016. godini 2.000.000 din.;
- obaveze preuzete po ugovoru iz 2014. godine za period januar - mart 2015.
godine iznose 1.000.000 din.
- u finansijskom planu za ove namene je za 2015. godinu obezbeðeno 4.000.000
din.
U sluèaju kada naruèilac planira sukcesivnu nabavku odreðenih dobara, usluga ili
radova na osnovu ugovora èije plaæanje æe se realizovati u 2015. i 2016. budetskoj
godini (na primer april 2015. - mart 2016. godine), prilikom unošenja planirane nabavke
naruèilac unosi novi postupak, tako što prvo popuni sva traena polja (zatamljena slova),
u gornjem delu, a potom saèuva podatke.
Potom prelazi na popunjavanje polja u donjem manjem pravougaoniku.
Kod kartice - Procenjena vrednost po godinama - u koloni: "godina" unosi se:
2015; u koloni: "Procenjena vrednost bez PDV-a" unosi se: procenjena vrednost bez
PDV-a za 2015. godinu (vrednost nabavke koji se planira da bude realizovana i plaæena
u 2015. godini, opredeliti u saradnji sa finansijskom slubom, u ovom primeru to je
3.000.000 din).
Ispod 2015. uneti godinu 2016. i vrednost nabavke koja se planira da bude
realizovana u 2016. godini kao projekcija plana za 2016. godinu (veza sa finansijskim
planom, u ovom primeru to je 2.000.000 din.)
U sledeæoj kartici - Planirana vrednost po kontima/ pozicijama u fin. planu - upisati

poziciju odnosno konto (na primer 5130 - naftni derivati) i planiranu vrednost bez PDV-a,
iznos planirane vrednosti za 2015. godinu (u ovom primeru to je 3.000.000 din.) u skladu
sa tekstom ispod (mala slova pored zvezdice) "planirana vrednost iz finansijskog plana
se odnosi na konkretan postupak nabavke u planu i unosi se za tekuæu plansku godinu".
Saèuvati i podatke unete u donjem pravougaoniku.

Klikom na tri taèkice u kartici - Planirana vrednost po kontima/pozicijama u fin. planu
- otvara se nova kartica - Promena vrednosti za godinu 2015. Ova kartica sadri podatke o
ukupnom iznosu planiranom za 2015. godinu (u ovom primeru 4.000.000 din.), podatke o
preuzetim obavezama (u ovom primeru 1.000.000 din.) i podatke o predmetu koji se na-
bavlja u 2015. godini i to iznos koji se plaæa u 2015. godini (u ovom primeru 3.000.000 din.).
Podatke o ukupnom iznosu planiranom za 2015. godinu i o preuzetim obavezama
program automatski preuzima ako su uneti u šifarnik konta, dok podatke o nabavci u
2015. godini u ovu karticu unosi naruèilac.
3. Sadrina (modela) ugovora koji se zakljuèuju na 12 meseci

i kraæe, a èije se plaæanje realizuje u dve budetske godine
U postupku javne nabavke u kom æe dodeliti ugovor koji se zakljuèuju na 12
meseci i kraæe, a èije se plaæanje realizuje u dve budetske godine, naruèilac prilikom
izrade konkursne dokumentacije i modela ugovora kao obaveznog elementa konkursne
dokumentacije mora imati u vidu odredbe èlana 7. stav 2. Uredbe koje propisuju da
model ugovora koji se zakljuèuju na 12 meseci i kraæe, a èije se plaæanje realizuje u dve
budetske godine, kao obavezni element konkursne dokumentacije koja se priprema u
postupku javne nabavke, mora sadrati odredbu da æe obaveze koje dospevaju u
narednoj budetskoj godini biti realizovane najviše do iznosa sredstava koja æe im
za tu namenu biti odobrena u toj budetskoj godini.
U primeru iz ovog teksta model ugovora, kao i zakljuèeni ugovor za deo koji æe se
realizovati u 2016. godini treba da sadri odredbu da æe obaveze koje dospevaju u 2016.
godini biti realizovane do iznosa od ________ din. (najviše 2.000.000, ali pretpostavka je
da je iznos postignut u postupku javne nabavke nii od procenjene vrednosti pa bi za
ovaj period bio, npr. 1.800.000), ali najviše do iznosa sredstava koja æe naruèiocu za tu
namenu biti odobrena u 2016. godini.
IZVEŠTAVANJE
O IZVRŠENJU PLANA NABAVKI
I KVARTALNO IZVEŠTAVANJE1
Ø IZVEŠTAJ O IZVRŠENJU PLANA NABAVKI

ZA PRETHODNU GODINU
Planiranje nabavki prethodi sprovoðenju postupka nabavke. U fazi planiranja
naruèilac je obavezan da realno sagleda kako svoje potrebe tako i moguænosti da u toku
budetske godine zadovolji te potrebe odnosno da za iste obezbedi sredstva. Izveštaj o
izvršenju plana treba da prikae da li je naruèilac realno planirao, da li je svoje potrebe
uskladio sa raspoloivim sredstvima, da li je nabavke realizovao u skladu sa planom.
Izveštaj o izvršenju plana nabavki za 2014. godinu naruèilac je duan da saèini i
dostavi Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji do 31. marta 2015.
godine.
Osnov ove obaveze je odredba èlana 51. stav 7. Zakona o javnim nabavkama
("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon) koja propisuje da je naruèilac
duan da do 31. marta tekuæe godine, saèini izveštaj o izvršenju plana nabavki za
prethodnu godinu, koji dostavlja Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji.
Formu i sadrinu izveštaja o izvršenju plana nabavki blie ureðuje Pravilnik o
formi i sadrini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki ("Slubeni
glasnik RS", br. 29/2013, dalje: Pravilnik).
1. Sadrina izveštaja
Na osnovu èlana 6. Pravilnika izveštaj o izvršenju plana nabavki za prethodnu
godinu sadri sledeæe:
1) podatke o naruèiocu,
2) podatke o prvobitno planiranoj nabavci,
3) podatke o izmeni prvobitno planirane nabavke,
4) razlog i opravdanost izmene prvobitno planirane nabavke,
5) podatke o zakljuèenom/im ugovoru/ima po osnovu planirane nabavke,
6) analizu i preporuke za unapreðenje sistema planiranja,
7) druge podatke i napomene koje su od znaèaja za proces izvršenja plana.
Podaci o naruèiocu sadre naziv i adresu naruèioca, ime osobe za kontakt,

telefon i mejl adresu, podatke o ovlašæenom licu, odgovornom licu i slubeniku za javne
nabavke.
1
Videti: PRIMERI POPUNJENIH OBRAZACA IZ SOFTVERA ZA PLANIRANJE, EVIDENTIRANJE I
IZVEŠTAVANJE.
Podaci o prvobitno planiranoj nabavci se odnose na predmet (javne) nabavke,

iznos planiranih sredstava za (javnu) nabavku, podatke o aproprijaciji u budetu,
odnosno finansijskom planu za plaæanje, procenjenu vrednost (javne) nabavke, na
godišnjem nivou i ukupno, vrstu postupka javne nabavke, odnosno odredbu Zakona na
osnovu koje se Zakon ne primenjuje na predmet javne nabavke.
Podaci o izmeni prvobitno planirane nabavke se odnose na izmene predmeta
nabavke, izmene aproprijacije u budetu, odnosno finansijskom planu za plaæanje,
procenjene vrednosti, vste postupka, osnova za izuzeæe, okvirnih datuma pokretanja
postupka, zakljuèenja ugovora ili izvršenja ugovora.
Razlog i opravdanost izmene prvobitno planirane nabavke mora biti
obrazloen i konkretno opredeljen.
Podaci o zakljuèenom/im ugovoru/ima po osnovu planirane nabavke
obuhvataju datum zakljuèenja, broj ugovora, podatke o dobavljaèu, procenjenu,
ugovorenu i izvršenu vrednost predmeta nabavke, period trajanja ugovora.
Analiza i preporuka naruèioca za unapreðenje sistema planiranja se
obavezno unosi u izveštaj o izvršenju plana. Naruèilac je duan da analizira plan,
postupke sprovedene u planskom periodu, realizovane nabavke, da li je dobro, detaljno,
sveobuhvano, precizno i realno planirao, kao i da ceni na koji naèin da u narednom
planskom periodu unapredi postupak planiranja i koje sugestije da uputi Upravi za javne
nabavke i DRI i kako da doprinese adekvatnijem planiranju nabavki. Forma i sadrina
ovih analiza i preporuka nije propisana i naruèiocu je ostavljeno da opredeli obim,
sadrinu i formu ovih analiza i preporuka.
Narèilac æe u izveštaju navesti i druge podatke i napomene koje su od znaèaja
za proces izvršenja plana do kojih je došao u postupku planiranja, sprovoðenja
postupka nabavke ili u toku izvršenja ugovora.
Naruèilac je obavezan da u izveštaj o izvršenju plana unese podatke o izmeni
vrste postupka javne nabavke, osnova za izuzimanje od primene Zakona i okvirnih
datuma za pokretanje postupka, zakljuèenje i izvršenje ugovora i da obrazloi razloge
ovih izmena. Izmena ovih podataka nije izmena plana nabavki i ne unosi se kao izmena
plana, ali u izveštaju o izvršenju plana mora biti sadrana (èlan 5. Pravilnika)
U planu nabavki i u izveštaju o izvršenju plana nabavki navode se i podaci o
tome da u odreðenoj godini nema planirane, odnosno izvršene nabavke (èlan 5.
Pravilnika).
Imajuæi u vidu navedenu sadrinu izveštaja o izvršenju plana nabavki moe se

zakljuèiti da ovaj izveštaj èine:
- plan nabavki,
- sve izmene i dopune plana nabavki,
- izmene vrste postupka i okvirnih datuma sa obrazloenjem,
- ugovori dodeljeni u postupku nabavke,
- analize i preporuke naruèioca za unapreðenje sistema planiranja
2. Izrada i dostava izveštaja

Naruèioci izveštaj o izvršenju plana nabavki izraðuju i dostavljaju Upravi za
javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji u elektronskoj formi putem aplikativnog
softvera za izradu i dostavljanje plana nabavki, izveštaja o izvršenju plana nabavki i
kvartalnih izveštaja o javnim nabavkamai u skladu sa Uputstvom Uprave za javne
nabavke za korišæenje ovog softvera iz januara 2015. godine.
Aplikativni softver za izradu i dostavljanje plana nabavki i izveštaja o izvršenju

plana nabavki obuhvata:
- podatke o naruèiocu,
- konta/pozicije u finansijskom planu naruèioca za odreðenu godinu, na kojima su
predviðena sredstva za nabavke,
- odluku o donošenju plana i izmeni plana,
- plan javnih nabavki,
- plan nabavki na koje se zakon ne primenjuje,
- izmene i dopune plana nabavki,
- izveštaj o izvršenju plana nabavki,
- dokumenta bitna za plan, izmenu plana ili izveštaj o izvršenju plana.
Izborom opcije: "Plan nabavki" u meniju softvera se otvara osnovna forma za

unos novog plana, izmenu, usvajanje, štampu plana i izveštaja o izvršenju plana kao i
unos i izmenu podataka o postupcima. U formi za plan desno su opcije za selektovani
plan nabavki meðu kojima i opcija: "Izvršenje plana".
Softversko rešenje je takvo da se povezivanjem zakljuèenih ugovora iz kvartalnih
izveštaja sa postupcima iz plana automatski popunjava izveštaj o izvršenju plana, pa æe
naruèilac, koji je aurno i pravilno unosio sve neophodne podatke, izveštaj o izvršenju
plana morati da dopuni samo unosom analize i preporuke za unapreðenje sistema
planiranja i eventualno drugim podacima i napomenama ako smatra da su od znaèaja za
proces izvršenja plana.
Nakon popunjavanja svih neophodnih podataka u aplikaciji i usvajanjem izvršenja
plana se formira pdf dokument koji sadri izveštaj o izvršenju plana.
Naruèilac šalje izveštaj o izvršenju plana Upravi za javne nabavke i DRI, na
adresu: plan@ujn.gov.rs. Preporuka je da naruèilac pre slanja fajla još jednom proveri
da li je dobro obeleio vrstu fajla (izveštaj o izvršenju plana) koji šalje.
Napominjemo da su plan nabavki, izmena i dopuna plana kao i izveštaj o izvršenju
plana sadrani u okviru opcije: "Plan nabavki" i da naruèilac izveštaj o izvršenju plana
dostavlja, šalje Upravi za javne nabavke i DRI kroz ovu formu tako što u e-mailu kojim
šalje izveštaj o izvršenju plana navodi da dostavlja izveštaj o izvršenju plana za 2014.
godinu, a ako oceni da je potrebno naruèilac æe dati i dodatna pojašnjenja.
Naruèilac koji u 2014. godini nije imao izvršene nabavke, potrebno je da formira
fajl koji æe sadrati samo podatke o naruèiocu i da ga na adresu: plan@ujn.gov.rs
pošalje Upravi za javne nabavke i DRI.

Ø EVIDENCIJA I IZVEŠTAJI
O JAVNIM NABAVKAMA
Na osnovu èl. 16. i 132. stav 1. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik
RS", br. 124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon) naruèilac je duan da prikuplja i evidentira
podatke o postupcima javnih nabavki i zakljuèenim ugovorima o javnim nabavkama.
Naruèilac je duan da èuva svu dokumentaciju vezanu za javne nabavke u skladu
sa propisima koji ureðuju oblast dokumentarne graðe i arhiva, najmanje deset godina od
isteka ugovorenog roka za izvršenje pojedinaènog ugovora o javnoj nabavci, odnosno
pet godina od donošenja odluke o obustavi postupka
Naèin voðenja evidencije o javnim nabavkama i sadrinu izveštaja o javnim
nabavkama blie ureðuje Pravilnik o sadrini izveštaja o javnim nabavkama i naèinu
voðenja evidencije o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013)
1. Tromeseèni (kvartalni) izveštaji o javnim nabavkama
Obaveza naruèioca da o postupcima javnih nabavki i zakljuèenim ugovorima

Upravi za javne nabavke dostavlja tromeseèni izveštaj propisana je odredbom èlana
132. Zakona. Naruèilac ovaj izveštaj saèinjava na osnovu podataka o postupcima javnih
nabavki i zakljuèenim ugovorima o javnim nabavkama koje prikuplja i evidentira u toku
tromeseèja (izveštajnog perioda).
Tromeseèni (kvartalni) izveštaj, naruèilac dostavlja Upravi za javne nabavke

najkasnije do 10. u mesecu koji sledi po isteku tromeseèja, što znaèi:
- do 10. aprila - za period od 1. januara do 31. marta,
- do 10. jula - za period od 1.aprila do 30. juna,
- do 10. oktobra - za period od 1. jula do 30. septembra i
- do 10. januara - za period od 1. oktobra do 31. decembra.
U okviru tromeseènog izveštaja naruèilac dostavlja:

- izeštaj o sprovedenim postupcima i zakljuèenim ugovorima o javnoj nabavci,
- izveštaj o sprovedenim postupcima nabavki na koje nije primenjivao odredbe
Zakona,
- izveštaj o obustavljenim i poništenim postupcima javne nabavke, kao i
- izveštaj o izvršenju ugovora o javnoj nabavci, u skladu sa Zakonom,
- izveštaj da nije imao sprovedene postupke javnih nabavki, zakljuèene ugovore ili
izvršene ugovore o javnoj nabavci.
Tromeseèni izveštaj o javnim nabavkama sadri podatke o:

1) naruèiocu;
2) predmetu javne nabavke;
3) postupcima javne nabavke;
4) sprovedenim postupcima nabavke na koje nije primenjivao odredbe Zakona;

5) sprovedenim pregovaraèkim postupcima bez objavljivanja poziva za pod-
nošenje ponuda;
6) troškovima pripremanja ponuda u postupcima javne nabavke;
7) sprovedenim elektronskim nabavkama;
8) centralizovanim javnim nabavkama;
9) rezervisanim nabavkama;
10) zakljuèenim ugovorima o javnoj nabavci;
11) zakljuèenim okvirnim sporazumima;
12) jediniènim cenama dobara, usluga i najzastupljenijih radova;
13) kriterijumu za dodelu ugovora;
14) broju podnetih ponuda u postupcima javnih nabavki;
15) ponuðaèima u postupcima javnih nabavki;
16) izmenjenim ugovorima o javnoj nabavci;
17) obustavljenim postupcima javne nabavke;
18) postupcima u kojima je podnet zahtev za zaštitu prava i poništenim postupcima;
19) izvršenju ugovora o javnoj nabavci;
20) kao i druge podatke i informacije koji su od znaèaja za sprovedene postupke i
zakljuèene ugovore o javnim nabavkama.
Izveštaj o javnim nabavkama potpisuje ovlašæeno lice naruèioca.

Naruèioci su obavezni da svoje kvartalne izveštaje dostavljaju iskljuèivo u
elektronskoj formi, putem jedinstvenog softvera za izradu i dostavljanje plana
nabavki, izmena plana, izveštaja o izvršenju plana i kvartalnih izveštaja o zakljuèenim
ugovorima i sprovedenim postupcima nabavki postavljenog na sajtu Uprave za javne
nabavke. Kvartalni izveštaji o zakljuèenim ugovorima i sprovedenim postupcima nabavki
Upravi za javne nabavke dostavljaju se na adresu: izvestaj@ujn.gov.rs.
Na sajtu Uprave za javne nabavke (http://www.ujn.gov.rs) objavljeno je Uputstvo
za korišæenje softvera za izradu i dostavljanje plana nabavki, izveštaja o izvršenju
plana nabavki i kvartalnih izveštaja o javnim nabavkama.
Na osnovu dostavljenih tromeseènih izveštaja naruèilaca Uprava za javne
nabavke priprema zbirni tromeseèni izveštaj o sprovedenim postupcima i zakljuèenim
ugovorima i objavljuje ga na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici u roku od
mesec dana, kao i polugodišnji koji objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj
internet stranici do 30. septembra i godišnji izveštaj o javnim nabavkama koji objavljuje
do 31. marta tekuæe godine, za prethodnu godinu.
Uprava za javne nabavke je ovlašæena da, od naruèioca, zatrai izveštaj sa
dodatnim podacima, o svakom pojedinaènom ugovoru o javnoj nabavci ili postupku
javne nabavke i naruèilac je duan da traene podatke dostavi Upravi za javne nabavke
u najkraæem moguæem roku, a najkasnije osam dana od prijema zahteva Uprave za
javne nabavke.
2. Evidentiranje podataka
Podatake o postupcima javnih nabavki i zakljuèenim ugovorima o javnim
nabavkama koje prikuplja u toku tromeseèja naruèilac evidentira u obrascima za
voðenje evidencije koji su sastavni deo aplikativnog softvera za voðenje evidencije i
dostavljanje kvartalnih izveštaja o javnim nabavkama.
Softver obuhvata sledeæe elektronske obrasce:

- obrazac A - za evidentiranje podataka o zakljuèenim ugovorima u postupcima
javnih nabavki (otvoreni, restriktivni, kvalifikacioni, pregovaraèki sa i bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, konkurentni dijalog, konkurs za
dizajn);
- obrazac A1 - za evidentiranje podataka o izmenama ugovora koji se unose u
obrazac A;
- obrazac A2 - za evidentiranje podataka o izvršenju ugovora koji se unose u
obrazac A;
- obrazac B - za evidentiranje podataka o zakljuèenim ugovorima u postupku
javne nabavke male vrednosti;
- obrazac V1 - za evidentiranje podataka o ishodima postupaka javnih nabavki;
- obrazac V2 - za evidentiranje podataka o obustavljenim/poništenim postupcima
javnih nabavki;
- obrazac G - za evidentiranje podataka o postupcima nabavki na koje nisu
primenjivane odredbe Zakona o javnim nabavkama (ZJN).
Naruèilac ima moguænost da izmeni ili dopuni veæ poslat izveštaj za odreðeni
kvartal, ali je neophodno da to posebno naglasi i obrazloi u propratnom pismu koje æe
dostaviti Upravi za javne nabavke uz izmene i dopune koje su predmet slanja.
Napominjemo da je od posebnog znaèaja za naruèioca blagovremeno i pravilno
unošenje svih podataka koji èine tromeseèni izveštaj i pravilno i potpuno povezivanje
zakljuèenih ugovora iz kvartalnih izveštaja sa postupcima iz plana nabavki.

Ø NOVINE U POSTUPKU PLANIRANJA

I U KORIŠÆENJU SOFTVERA
ZA PLANIRANJE NABAVKI I
KVARTALNO IZVEŠTAVANJE
Na sajtu Uprave za javne nabavke www.ujn.gov.rs, 22. januara 2015. godine

postavljena je nadograðena verzija softvera za planiranje nabavki i kvartalno
izveštavanje. Softver se, kao i dosad, koristi za izradu i dostavljanje planova nabavki,
izmena i dopuna planova, izveštaja o izvršenju plana nabavki, evidenciju ugovora i
drugih podataka vezanih za kvartalno izveštavanje o javnim nabavkama, kao i evidenciju
podataka o postupcima na koje se Zakon o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS",
br. 124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon) ne primenjuje.
Uz softver je objavljeno Uputstvo za rad sa softverom za planiranje nabavki i
kvartalno izveštavanje verzija 3-4., koje naruèiocima treba da pomogne u postupku
unosa podataka, odnosno korišæenja softvera.
Nadograðena verzija softvera, osim odreðenih tehnièkih unapreðenja
(moguænost kratkog pregleda plana sa podacima o sprovedenim postupcima i izvršenju
ugovora, kopiranjem podataka iz prethodnog plana u novi itd.), sadri novine u pogledu
planiranja i prikaza u softveru podataka o: planiranim postupcima nabavke,
centralizovanim nabavkama, nabavkama koje se nisu mogle planirati unapred
(neplanirane nabavke), detaljima ugovora dodeljenih u postupku javne nabavke male
vrednosti i nabavkama na koje se Zakon ne primenjuje.
Novootvorena moguænost unosa detaljnijih podataka o nabavkama na koje se
Zakon ne primenjuje i o javnim nabavkama male vrednosti treba da omoguæi naruèiocu
da sagleda obim ovih nabavki i da na jednom mestu ima njihov pregled što je od znaèaja
za pravilno odreðivanje procenjene vrednosti ovih nabavki.
Opcije u menijskoj strukturi softvera nisu menjane i softver i dalje sadri opcije:
- podaci o naruèiocima,
- podaci o kontima/pozicijama u finansijskom planu,
- plan nabavki,
- podaci o zakljuèenim ugovorima,
- podaci o postupcima,
- podaci za UJN i DRI,
- servis (opšte napomene o softveru, administracija korisnika aplikacije,
pravljenje sigurnosne kopije baze podataka, razrešenje duplih rednih brojeva i
kopiranje plana iz prethodne godine u novu godinu).
Aplikativni softver za izradu i dostavljanje plana nabavki i izveštaja o izvršenju

plana nabavki obuhvata sledeæe:
- podatke o naruèiocu,
- konta/pozicije u finansijskom planu naruèioca za odreðenu godinu, na kojima su
predviðena sredstva za nabavke,
- odluku o donošenju plana i izmeni plana,

- plan javnih nabavki,
- plan nabavki na koje se zakon ne primenjuje,
- izmene i dopune plana nabavki,
- izveštaj o izvršenju plana nabavki,
- dokumenta bitna za plan, izmenu plana ili izveštaj o izvršenju plana.
U nastavku ovog teksta dajemo pregled novina u postupku planiranja i u
korišæenju softvera za planiranje nabavki i kvartalno izveštavanje, prema pojedinim
elementima softverskog prikaza podataka.
1. Unos podataka o naruèiocu

Mejl adresa je nov podatak koji se unosi o naruèiocu.
Naruèilac ima i moguænost da unese podatke o organizacionim jedinicama i
koristiæe je ako oceni za potrebno da unese podatak o krajnjem korisniku odreðene
nabavke ili podatak o tome ko pokreæe ili sprovodi nabavku. Naruèilac koji ne namerava
da popunjava podatke o organizacionim jedinicama neæe koristiti ovu opciju.
Novinu predstavlja obaveza da naruèilac u plan za 2015. godinu, u formi: "Podaci
o postupku", nakon unosa predmeta nabavke, u polje "Za obavljanje delatnosti u oblasti"
unese podatak o tome po kom osnovu iz Zakona je definisan kao naruèilac,
odnosno za koju oblast delatnosti, da li za obavljanje delatnosti u "klasiènom" sektoru
(naruèioci iz èlana 2. Zakona, ali i naruèioci iz oblasti odbrane i bezbednosti (èlan 127.
Zakona) ili delatnosti u oblasti vodoprivrede (èlan 118. Zakona), energetika (èlan 119.
Zakona), saobraæaja (èlan 120. Zakona), poštanskih usluga (èlan 121. Zakona) i to
izborom odgovarajuæe opcije iz padajuæeg menija.
2. Plan nabavki
Svi napravljeni planovi: godišnji ili finansijski plan za period privremenog
finansiranja su prikazani za svaku godinu i svaki naredni plan u istoj godini sadri sve
prethodno unete podatke o postupcima, izmenama plana i izvršenju plana
Kad naruèilac unosi novi plan za istu godinu (prethodno imao plan za vreme
privremenog finansiranja) svi postupci iz prethodno usvojenog plana æe biti iskopirani u
godišnji plan (ili novi privremeni) kao i sve usvojene izmene koje je naruèilac imao u vezi
sa prethodnim planom i naruèilac nastavlja da radi u novom planu. Podatke o
postupcima koji su preuzeti iz prethodno usvojenog privremenog plana, naruèilac æe
moæi da menja samo uz obrazloenje, a redni broj i vrstu predmeta iz preuzetih
postupaka iz prethodnog plana neæe moæi da promeni.
Napominjemo da se u plan nabavki ne unose podaci o realizaciji (plaæanju) koje
se vrši u planskoj godini (na primer: 2015.) po ugovorima zakljuèenim u prethodnoj
planskoj godini (na primer: 2014.), ako se u planskoj godini ne planira nova nabavka
istog predmeta, odnosno sprovoðenje postupka nabavke radi dodele novog ugovora.
U okviru forme: "Razni pregledi kratkog plana" u opciji kratki pregled postupaka,
bez obzira što je plan usvojen, naruèilac moe u opciji "izvršenje" menjati:
- podatke koji se ne menjaju kroz izmenu plana, veæ se po èlanu 5. Pravilnika o
formi i sadrini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki ("Slubeni
glasnik RS", br. 29/2013, dalje: Pravilnik) prikazuju u izveštaju o izvršenju plana
(vrsta postupka, osnov za izuzeæe, okvirni datumi), kao i
- status postupka: da li je postupak u toku, da li je okonèan zakljuèenjem ugovora

ili je postupak obustavljen ili poništen.
Preporuka je da naruèilac ove podatke unosi kako bi bili preuzeti za godišnji
izveštaj o izvršenju plana.
3. Konta odnosno pozicije u finansijskom planu

U plan nabavki i u prikaz plana u softveru naruèilac unosi samo ona konta i
aproprijacije u budetu, odnosno samo one pozicije u finansijskom planu na kojima su
predviðena sredstva za nabavke za koje æe u planskoj godini pokrenuti postupak
nabavke radi dodele ugovora o nabavci. Konta se ne mogu ponavljati u istoj godini i
vrednosti na kontima/pozicijama se prikazuju za svaku godinu kao i svakog naruèioca
posebno. U softverskom prikazu plana za 2015. godinu, naruèilac samo dopunjuje konta
koja je uneo u plan za 2014. godinu, a na veæ unetim kontima koja softver automatski
preuzima vrši izmenu podataka (promena vrednosti na datom kontu).
Unosom vrednosti na kontima/pozicijama automatski æe biti popunjeni redovi za
unos podataka o ukupnoj vrednosti i preuzetim obavezama, dok podatke o nabavkama
unosi naruèilac. Naruèilac unosi i podatke o rebalansu budeta, odnosno izmeni
finanasijskog plana.
Redove sa podacima iz nabavki, koji su uneti kroz odreðeni postupak u planu ne
mogu se brisati iz konta, ali se moe dopunjavati šifarnik promenama vrednosti tj.
unosom podataka u red oznaèen zvezdicom.
4. Unos planiranih postupaka

U plan se unosi svaki postupak koji naruèilac planira da sprovede radi dodele
ugovora o nabavci. Unosom planiranih postupaka svaki od postupaka dobija svoj broj i
naruèilac je obavezan da ga unese u odluku o pokretanju postupka. Ovaj broj ne
treba poistoveæivati sa brojem odluke iz delovodnika koji naruèilac vodi u skladu sa
propisima o kancelarijskom poslovanju. Dok se plan ne usvoji naruèioci podatke o
postupcima mogu menjati (brisati unete postupke ili im menjati redni broj), ali nakon
usvajanja plana, promene podataka se mogu vršiti samo kroz izmenu plana ili kroz
izvršenje plana u sluèajevima koji su propisani Pravilnikom i to uz obrazloenje izmene.
Postupak koji naruèilac, kroz izmenu plana, "izbriše" posle usvajanja plana ostaje u
planu kao nevaeæi i zadrava redni broj. Kroz izmenu plana mogu se dodati novi
postupci.
Napominjemo da naruèilac mora uneti u plan svaki postupak nabavke koji
planira da pokrene, što znaèi da i u sluèaju kad za nabavku jednog predmeta planira
da pokrene dva ili više postupaka u plan unosi svaki od ovih postupaka i svaki dobija
svoj broj u planu i za svaki se utvrðuje procenjena vrednost (zbir vrednosti ovih
postupaka mora biti jednak procenjenoj vrednosti predmeta).
Naruèilac moe uneti, dodati novi postupak koji æe dobiti prvi slobodan redni broj
za izabranu vrstu predmeta.
5. Unos oznake iz ORN

Unos oznaka iz Opšteg reènika nabavki nije obavezan, ali oznaku naruèilac moe
izabrati iz padajuæe liste.
6. Centralizovane nabavke
Novina su dodatna polja (u formi: "Podaci o postupku/tip postupka") za unos
podataka o centralizovanim javnim nabavkama. Podaci se odnose na:
- nabavku koju sprovodi telo za centralizovane nabavke,
- nabavku koju naruèilac sprovedi zajedno sa drugim naruèiocem.
Za nabavku koju sprovodi telo za centralizovane nabavke unosi se podatak da li je
to telo Uprava za zajednièke poslove republièkih organa, RFZO (do sada su zakonom
osnovana ova dva tela) ili neko drugo telo.
Unos podataka o centralizovanim javnim nabavkama je obavezan i obuhvata i
unos obrazloenja razloga pokretanja centralizovane nabavke. Uneti razlozi za
sprovoðenje centralizovane nabavke moraju biti konkretni. Obrazloenje je od znaèaja
za ocenu svrsishodnosti, ekonomiènosti utroška sredstava opredeljenih za dati predmet
nabavke s ciljem da se izbegne opredeljivanje, planiranje više sredstava nego što je
potrebno za datu nabavku.
7. Unos procenjene vrednosti

U formi: "Podaci o postupku" u donjem delu ekrana unose se podaci o procenjenoj
vrednosti.
Procenjena vrednost se uvek opredeljuje za period za koji naruèilac namerava
da zakljuèi ugovor o nabavci (procenjuje se kompletna vrednost predmeta koji se
nabavlja). Ako se ugovor realizuje (po njemu plaæa) u dve ili tri budetske, odnosno
kalendarske godine procenjena vrednost opredeljena za ceo predmet se deli po
godinama u kojima se realizuje ugovor koji æe se dodeliti u planiranom postupku javne
nabavke.
Obavezan je unos bar jedne, odnosno aktuelne planske godine sa procenjenom
vrednošæu, kao i veza sa finansijskim planom za plansku godinu (i taj iznos æe biti
rasporeðen na odreðena konta/pozicije u finansijskom planu za ovu godinu).
Ukoliko se planira zakljuèenje ugovora koji æe se izvršavati tokom naredne,
odnosno narednih godina u odnosu na plansku (višegodišnji ugovori, ugovori na 12
meseci ili kraæe èije plaæanje se realizuje u dve godine), procenjena vrednost se deli na
svaku plansku godinu, ukljuèujuæi i tekuæu (na primer: 2015.) i u ovom sluèaju se
prikazuje veza sa finansijskim planom za plansku godinu (2015.), ali i veza za narednu
(naredne) godine (u planu za 2015. to mogu biti 2016. i 2017.). i unosi se podatak o vezi
sa projekcijama budeta/finansijskih planova za te dve naredne godine.
O planiranju nabavki koje se realizuju u dve ili tri budetske, kalendarske godine i
naèinu unosa podataka u ovu formu softvera detaljniji tekst je dat u ovom broju èasopisa.
Obavezan je unos pisanog teksta o tome na koji naèin je naruèilac utvrdio
procenjenu vrednost (na primer: uvidom u cenovnik i koji, na osnovu podataka dobijenih
putem upitnika, pregledom internet stranice potencijalnih ponuðaèa, telefonom,
procenom na osnovu podataka iz prethodnog perioda itd.). O svemu navedenom
naruèilac mora imati dokaz (pisani trag) u svojoj dokumentaciji.
8. Izmena podataka o postupku unetih

putem izmene plana nabavki i kroz izvršenje
U formi "Izmene nabavki" æe biti prikazane sve izmene izabranog postupka sa
obrazloenjima unetim kroz izmene plana nabavki.
U formi "Izmene kroz izvršenje" æe biti prikazane izmene izabranog postupka koje
nisu bile obavezne da se unose kroz izmenu plana nabavki veæ su unete kroz izvršenje
(promena vrste postupka, osnova za izuzeæe, okvirnih datuma ...).
9. Prikaz zakljuèenih ugovora

Ovo je nova opcija i u njoj èe biti prikazani osnovni podaci iz zakljuèenih ugovora
u postupku javne nabavke (bez postupka javne nabavke male vrednosti) kao i podaci iz
postupka javne nabavke male vrednosti ili iz postupka nabavke na koje se Zakon ne
primenjuje
10. Saèuvana dokumenta

Na osnovnoj formi sa planovima u opciji: "Saèuvana dokumenta" prikazuje se i
unose dokumenta koja moraju biti dostavljena Upravi za JN i DRI i koji su bitni za izabrani
plan nabavki, kao npr: odluka o donošenju plana/izmene plana nabavki, usvojeni plan
nabavki, finansijski plan, izveštaj o izvršenju plana i druga dokumenta vezana za izabrani
plan.
Obavezan je unos fajla sa Odlukom o donošenju plana nabavki, Odlukom o
izmeni plana, analizom i preporukama za unapreðenje sistema planiranja nabavki, koje
je naruèilac u obavezi da dostavi u skladu sa Pravilnikom i ovi dokumenti biæe prosleðeni
Upravi za JN i DRI.
Ovde naruèilac moe uneti i druga svoja dokumenta (skenirana) koja eli da
saèuva na jednom mestu.

Usvojeni plan se menja kroz izmenu plana nabavki i u softver se unose:
- datum donošenja odluke o izmeni plana,
- datum usvajanja izmenjenog plana,
- datum izrade plana.
Posle donošenja odluke o pokretanju postupka naruèilac plan, u pogledu
podataka o konkretnom predmetu moe, izmeniti samo ako doðe do rebalansa budeta,
odnosno finansijskog plana. do promene procenjene vrednosti moe doæi samo ako se
osnovano izmene iznosi na odgovarajuæem kontu.
Novina je obaveza naruèioca da unese obrazloenje izmene koju je izvršio.
Naruèilac moe dodavati, ali i brisati planirane postupke. Kad menja podatke o
postupku iz veæ usvojenog plana naruèilac mora imati u vidu da:
- moe menjati sve podatke osim rednog broja i vrste predmeta nabavke,
- ako menja vrstu predmeta, prethodno mora stari postupak oznaèiti kao nevaeæi
("brisati") i dodati novi postupak sa novom vrstom predmeta,
- unete podatke za konta/pozicije ne moe menjati veæ moe dodavati nove
redove sa ispravkom vrednosti za isti konto ili dodati red sa novim kontom.
- ako greškom izmeni postupak, moe vratiti sve prethodne podatke o postupku
tako što kliknete na dugme za poništavanje izmene.
Svaki uneti plan u svakom trenutku izrade, izmene ili naknadno naruèilac moe
odštampati.
12. Izvršenje plana nabavki

U osnovnom meniju u formi: "Izvršenje plana" naruèilac moe formirati PDF
dokument koji sadri izveštaj o izvršenju plana.
Na kratkom pregledu postupaka, za svaki postupak se mogu promeniti podaci o
postupku koje je dozvoljeno menjati kroz izvršenje (èlan 5. Pravilnika) kako bi se pravilno
prikazali u izveštaju o izvršenju plana. Takoðe je potrebno uneti i aurirati status
postupka. Auriranje statusa postupka je obavezno.
Preporuka je da naruèilac sve podatke o izvršenju (o postupcima, izmenama
postupaka sa obrazloenjem, podatke o zakljuèenim ugovorima, kao i analizu i
preporuke za unapreðenje sistema planiranja) popunjava redovno (u svakom
trenutku), da u podacima o zakljuèenim ugovorima iz kvartalnih izveštaja povee
ugovore sa postupcima iz plana, kao i da povee fajl sa analizom i preporukama za
unapreðenje sistema planiranja jer se i on šalje Upravi za JN i DRI kao sastavni deo
izveštaja o izvršenju plana nabavki.
Pre slanja izveštaja Upravi za JN i DRI, naruèilac treba da napravi PDF verziju
izveštaja koja æe saèuvati aktuelne podatke koje šalje.
U izveštaju æe biti prikazani i podaci iz ugovora koji je zakljuèen u postupku javne
nabavke male vrednosti ili bez primene Zakona, ako ih je naruèilac uneo.
13. Neplanirane nabavke

Novina je da naruèilac ima moguænost da pored unosa planiranih nabavki, u
formi: "Neplanirane nabavke" koja je u softveru postavljena pored forme: "Plan"
evidentira i neplanirane nabavke (na primer nabavke iz èlana 7. stav 1. taèka 3) Zakona)
Kao i kod planiranih, naruèilac moe uneti samo zbirno podatke (broj ugovora i
ukupne vrednosti) a moete i uneti podatke koje eli detaljno tj. iz svakog ugovora u ovoj
opciji naruèilac unosi podatak da je ugovor zakljuèen u postupku neplanirane nabavke, u
skladu sa odgovarajuæim propisom (npr. Zakonom o poplavama, hitni nepredviðeni
radovi u skladu sa èl. 630-639. Zakona o obligacionim odnosima).
U kvartalnom izveštaju se nalazi i moguænost evidentiranja neplaniranih nabavki
(npr. Ugovori zakljuèeni u skladu sa Zakonom o poplavama). Ovi ugovori æe biti prikazani
na kraju štampanog izveštaja o izvršenju plana.
Pored unosa planiranih nabavki u kvartalni izveštaj su ukljuèene i neplanirane
nabavke. Naèin unosa podataka za ove nabavke i za javne nabavke male vrednosti je
isti.
14. Pregledi po godinama

Za izabranu godinu naruèilac moe odštampati:
- preglede postupaka iz plana po izvorima finansiranja,
- preglede po kontima,
- preglede ukupnih iznosa planiranih nabavki po godinama i vrstama predmeta
(dobra, usluge, radovi).
Omoguæen je i zbirni prikaz ukupne vrednosti i broja planiranih nabavki po
godinama u izabranom planu.
15. Slanje podataka Upravi za JN i DRI

Prilikom slanja podataka Upravi za JN i DRI naruèilac u opciji: "Vrsta fajla koji
šaljete UJN i DRI" mora ispravno obeleiti fajl koji šalje, odnosno da li šalje:
- plan nabavki,
- izmenu plana nabavki,
- izveštaj o izvršenju plana nabavki.
Uneta je nova opcija koja podseæa naruèioca da proveri da li je dobro obeleio koji
dokument šalje. Sva tri navedena fajla se šalju na istu mail adresu: plan@ujn.gov.rs.
16. Kvartalni izveštaji

Naruèioci su obavezni da Upravi za JN dostavljaju tromeseène izveštaje o
zakljuèenim ugovorima o javnim nabavkama i postupcima nabavki izvršavaju iskljuèivo
u elektronskoj formi, kroz elektronske obrasce koji su obuhvaæeni softverom.
Dostavljaju se:
- podaci o zakljuèenim ugovorima u postupcima javnih nabavki (osim u postupku
javne nabavke male vrednosti),
- podaci o zakljuèenim ugovorima u postupku javne nabavke male vrednosti,
- podaci o postupcima na koje se zakon o javnim nabavkama ne primenjuje,
- pregled zakljuèenih ugovora po dobavljaèima,
- podaci o ishodima postupaka,
- podaci o obustavljenim/poništenim postupcima.
Novina je da je nakon unosa predmeta nabavke, potrebno izabrati za koju
oblast delatnosti je namenjena nabavka koja je predmet zakljuèenog ugovora, da li za
obavljanje delatnosti u "klasiènom" sektoru ili za obavljanje delatnosti definisanih èl.
118-121. Zakona (vodoprivreda, energetika, saobraæaj, poštanske usluge). Unos je
obavezan za ugovore zakljuèene poèev od 2015. godine.
Imajuæi u vidu dileme iz prethodnog perioda, napominjemo da se podaci o
izvršenju, odnosno neizvršenju ugovora unose samo jednom, i to nakon konaènog
izvršenja, odnosno neizvršenja ugovora. Ovi podaci ulaze u odgovarajuæi kvartalni
izveštaj u zavisnosti od datuma kada je konaèno izvršen, odnosno neizvršen ugovor.
Ako ugovor nije izvršen naruèilac je obavezan da izabere jedan od ponuðenih
razloga neizvršenja ugovora (ništavost, raskid, nemoguænost ispunjenja, ostalo) i ako
odabere opciju "ostalo", obavezno mora obrazloiti razlog neizvršenja kroz napomenu.
Naruèilac koji je odreðeni postupak nabavke sproveo zajedno sa drugim
naruèiocima (èlan 50. Zakona), u kvartalni izveštaj unosi podatke koji se odnose na
njegov predmet nabavke.
Kvartalni izveštaj o javnim nabavkama šalje se Upravi za javne nabavke na
adresu: izvestaj@ujn.gov.rs.
17. Tehnièka unapreðenja

Nadograðeni softver za izradu i dostavljanje plana nabavki, izveštaja o izvršenju
plana nabavki i kvartalnih izveštaja o javnim nabavkama donosi tehnièka unapreðenja,
koja se pored ostalog odnose i na:
- moguænost pretraga po delu naziva konta ili delu konta, prikaz vrednosti po
kontima, odnosno pozicijama iz finansijskog plana,
- moguænost kratkog pregleda plana sa podacima o sprovedenim postupcima i

izvršenju ugovora, kopiranjem podataka iz prethodnog plana u novi itd.,
- prikazan spisak postupaka ili spisak ugovora,
- moguænost sortiranja podataka (npr. ugovore po datumu, procenjenoj vrednosti,
dobavljaèu itd. u rastuæem ili opadajuæem nizu),
- moguænost štampe plana - u svakom trenutku (bez prikazane procenjene
vrednosti i vrednosti po kontima/pozicijama u finansijskom planu), štampe
kratkog pregleda nabavki, pregleda po statusu postupka u planu, po
korisnicima, pregled izvršenja plana,
- prikaz plana u PDF obliku,
- moguænost štampe podataka o centralizovanim nabavkama,
- moguænost pretraga spiska postupaka po delu opisa predmeta,
- moguænost pretrage po delu naziva konta ili delu konta.
Povezivanjem zakljuèenih ugovora iz kvartalnih izveštaja sa postupcima iz plana
se automatski popunjava izveštaj o izvršenju plana.
Izvršenje plana - otvara formu za štampu svih unetih podataka o izvršenju plana.
Usvajanjem izvršenja plana se formira PDF dokument koji sadri izveštaj o izvršenju
plana. Od znaèaja je pravilan i detaljan unos podataka kako bi izveštaj o izvršenju plana
bio kompletan i sdrao sve potrebne podatke.
U softveru su podaci èiji je unos obavezan dati zatamnjeno (boldovano). Znaèi
unos podataka koji nisu zatamnjeni nije obavezan i stvar je ocene naruèioca da li æe
ponuðene opcije koristiti. Preporuka je da naruèilac ceni da li je neki od podataka koji nije
zatamnjen sastavni deo godišnjeg izveštaja o realizaciji plana i da s obzirom na tu
okolnost izvrši ili ne izvrši unos podatka.
Naruèioci mogu preuzeti novu verziju, po uputstvu datom od strane Uprave za
javne nabavke, èime æe celokupna baza prethodno unetih podataka biti preuzeta, i
nastaviti dalje sa radom. Ukoliko je naruèilac veæ usvojio plan nabavki za 2015. godinu
pre postavljanja auriranog softvera, nije potrebno da vrši bilo kakvu izmenu veæ
usvojenog i dostavljenog plana, veæ æe samo preuzeti novu aplikaciju i nastaviti dalje da
radi u novoj verziji (izmene plana, izvršenje plana, unos podataka o zakljuèenim
ugovorima itd.).
Za podatke koji se nisu unosili u softverski prikaz plana, ali sada je predviðen
njihov unos u nadograðeni softver, program æe one naruèioce koji su plan za 2015.
godinu dostavili Upravi za JN pre objavljivanja nadograðenog softvera vratiti da unesu
potrebne podatke.
Za konsultacije u vezi sa planom nabavki i izveštajima naruèioci se mogu obratiti
Upravi za JN na telefon 2893-469 od 12-14 èasova.
Novina je da se za tehnièku podršku u vezi sa radom sa softverom, naruèioci
mogu obratiti Upravi za JN i putem mail-a, na adresu: plan.tehnickapodrska@ujn.gov.rs

USLOVI I NAÈIN SPROVOÐENJA

POSTUPKA JAVNE NABAVKE
Ø NAÈIN, USLOVI I ROKOVI

ZAKLJUÈIVANJA OKVIRNIH SPORAZUMA
1. Uvodne napomene
Prethodna dva zakona koja regulišu pitanja javnih nabavki, nisu obuhvatala
moguænost zakljuèivanja okvirnog sporazuma kao posebnog oblika u postupku javnih
nabavki. Meðutim, ovaj Zakon o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012
i 14/2015) daje tu moguænost naruèiocu da moe zakljuèiti okvirni sporazum.
Polazeæi od toga da je Uprava za javne nabavke saglasno datom ovlašæenju u
èlanu 40. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015),
saèinila modele i uputstvo o naèinu zakljuèivanja okvirnog sporazuma, smatrali smo za
obavezno da u ovom broju našeg èasopisa objavimo tekst o svim karakteristikama i
specifiènostima koje se odnose na moguænost zakljuèivanja jednog od dva posebna
oblika postupka javne nabavke, odnosno zakljuèivanje okvirnog sporazuma.
Okvirni sporazum je poseban oblik zakljuèivanja, odnosno to je jedan bolje reæi
institut koji je preuzet iz Direktive Evropske unije 2004/18 EC, a karakteriše ga veoma
široka rasprostranjenost i upotrebljivost u zemljama èlanicama Evropske unije.
Napominjemo, da postojeæa praksa pokazuje da je postupak zakljuèivanja
okvirnih ugovora u Evropskoj uniji postojao i pre nego što su u zakonodavnu regulativu
javnih nabavki, okvirni sporazumi uvršteni kao moguænosti i zakljuèivanja u postupku
javne nabavke.
Saglasno Direktivi 2004/18 EC, pod okvirnim sporazumom podrazumeva se
sporazum izmeðu jednog ili više naruèilaca i jednog ili više privrednih subjekata, èija je
svrha da odredi uslove koji upravljaju ugovorima koji se dodeljuju tokom odreðenog
vremenskog perioda, naroèito po pitanju cene, i gde je moguæe predviðenog kvantiteta.
Zakonom o javnim nabavkama propisano je da se pod okvirnim sporazumom
podrazumeva sporazum izmeðu jednog ili više naruèilaca, i jednog ili više ponuðaèa,
kojim se utvrðuju bitni uslovi ugovora o javnoj nabavci, kao što je cena, kolièina, rok i
slièno, kao i uslovi i kriterijumi na osnovu kojih æe se birati najpovoljnija ponuda, odnosno
zakljuèivati ugovori o javnoj nabavci.
U skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, kada govorimo o
zakljuèivanju okvirnog sporazuma, treba jasno reæi da naruèilac nema obavezu da na
osnovu okvirnog sporazuma zakljuèi pojedinaène ugovore o javnim nabavkama. U
osnovi okvirni sporazum predstavlja jedan okvir postupanja naruèioca koji ima
moguænost da ukoliko mu se ukae potreba da bre završi postupke javnih nabavki u
jednom duem vremenskom periodu.
Kao potvrda navedenog, istièemo da se u kaznenim odredbama Zakona o javnim

nabavkama ne utvrðuju prekršajne odgovornosti kako za naruèioca, tako i za ponuðaèa
kod nepoštovanja okvirnog sporazuma. To praktièno podrazumeva da se okvirni
sporazum ne moe smatrati zakljuèenim ugovorom o javnoj nabavci, veæ predstavlja
jednu moguænost koju koristi naruèilac.
Podseæamo da ugovor o javnoj nabavci jeste teretni ugovor zakljuèen u pisanoj ili
elektronskoj formi izmeðu naruèioca i ponuðaèa u skladu sa sprovedenim postupkom
javne nabavke, koji za predmet ima nabavku dobara, pruanje usluga ili izvoðenje
radova.
2. Uslovi za zakljuèivanje okvirnih sporazuma

Imajuæi u vidu da je odredbama Zakona o javnim nabavkama, propisano
postojanje osam postupaka koje naruèioci mogu da primenjuju kod sprovoðenja javne
nabavke, napominjemo da kada je u pitanju zakljuèivanje okvirnih sporazuma tada se
moraju imati u vidu odreðena ogranièenja kod zakljuèivanja okvirnih sporazuma sa
stanovišta prethodno sprovedenih postupka javne nabavke.
Naime, odredbama navedenog zakona utvrðeno je da naruèilac moe zakljuèiti

okvirni sporazum nakon sprovedenih sledeæih postupaka, i to:
· otvorenog postupka javne nabavke (okvirni sporazum naruèilac moe da
zakljuèi nakon sprovedenog otvorenog postupka sa jednim ili najmanje tri
ponuðaèa i isti je duan da u pozivu za podnošenje ponuda navede sa koliko
ponuðaèa zakljuèuje okvirni sporazum);
· restriktivnog postupka javne nabavke (nakon sprovedenog restriktivnog
postupka naruèilac moe da zakljuèi okvirni sporazum, ali je duan da u pozivu
za podnošenje prijava navede sa koliko ponuðaèa zakljuèuje okvirni sporazum).
Polazeæi od toga da je zakonom utvrðeno da se dodela ugovora vrši u otvorenom i
restriktivnom postupku, to praktièno podrazumeva da su postupci izjednaèeni, odnosno
da nisu propisani posebni uslovi koji moraju biti ispunjeni kako bi naruèilac te postupke
primenjivao. Naruèilac kada je u pitanju zakljuèivanje okvirnog sporazuma, isti moe da
zakljuèi samo nakon sprovedenog otvorenog odnosno restriktivnog postupka, što znaèi
da Zakon o javnim nabavkama ogranièava primenu okvirnog sporazuma na dva
postupka.
Pored napred navedenog ogranièenja, Zakon o javnim nabavkama ogranièava i

primenu okvirnog sporazuma kada se radi o predmetu javne nabavke. Ogranièenje se
ogleda u sledeæem da:
· naruèilac ne moe zakljuèiti okvirni sporazum ukoliko su predmet javne nabavke
usluge iz Priloga 1. Zakona o javnim nabavkama, i to:
- kategorija br. 6. finansijske usluge (to su usluge osiguranja, bankarske i
investicione usluge, osim nabavki finansijskih usluga u vezi sa emitovanjem,
prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih
instrumenata, kao i usluga Narodne banke Srbije),
- kategorija br. 27. druge usluge;
· naruèilac ne moe zakljuèiti okvirni sporazum ukoliko su predmet javne nabavke
radovi za koje se izdaje graðevinska dozvola u skladu sa odredbama Zakona
o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 (ispr.),
64/2010 (US), 24/2011, 121/2012 i 42/2013 (US)).
3. Rokovi na koje se moe zakljuèivati okvirni sporazum
Odredbama Zakona o javnim nabavkama utvrðeni su sledeæi rokovi kod

zakljuèivanja okvirnih sporazuma, i to:
· rok trajanja zakljuèenog okvirnog sporazuma ne moe trajati due od tri (3)
godine, pod uslovom da je zakljuèen sa tri (3) ponuðaèa (ova zakonska
odredba je u najmanju ruku veoma èudna i nejasna, jer se postavlja pitanje šta
moe u odreðenoj situaciji naruèilac da uèini ukoliko se dogodi da ponude
podnesu samo dva ponuðaèa, a imao je u planu da zakljuèi okvirni sporazum sa
tri ponuðaèa. Naime, zakonska odredba o tri ponuðaèa je veoma direktna i
jasna, što podrazumeva samo navedeno, iako je bilo opravdano da zakono-
davac razmišlja u pravcu zakljuèivanja okvirnog sporazuma sa dva ponuðaèa);
· rok trajanja zakljuèenog okvirnog sporazuma ne moe trajati due od dve (2)
godine, pod uslovom da je zakljuèen samo sa jednim (1) ponuðaèem
(naruèilac je u obavezi da u javnom pozivu za podnošenje ponuda, odnosno
prijava obavezno naznaèi sa koliko ponuðaèa æe biti zakljuèen okvirni sporazum.
Ukoliko se pak dogodi da naruèilac nije jasno istakao sa koliko ponuðaèa æe biti
zakljuèen okvirni sporazum, zakon omoguæava ponuðaèu da uputi pismeni
zahtev za odreðena objašnjenja);
· rok trajanja zakljuèenog okvirnog sporazuma ne moe trajati due od pet (5)
godina, èiji je predmet javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti (kada je u
pitanju zakljuèivanje okvirnog sporazuma u oblasti odbrane i bezbednosti,
zakon je omoguæio izuzetak u sluèaju pojave odreðenih tehnièkih problema koje
bi prouzrokovala svaka promena dobavljaèa, kada je u pitanju rok trajanja
opreme koja se nabavlja, zatim instalacije ili samog sistema. Predmet okvirnog
sporazuma mogu biti u skladu sa gore navedenim zakonom i radovi iskljuèivo u
odbrambene svrhe i bezbednosno osetljivi radovi).
4. Procena vrednosti javne nabavke

kod zakljuèivanja okvirnog sporazuma
Odredbama Zakona o javnim nabavkama, propisano je da se primenjuje isti naèin
odreðivanja procenjene vrednosti javne nabavke u sluèaju primene kvalifikacionog
postupka, zatim zakljuèivanje okvirnog sporazuma i na kraju primene sistema dinamiène
nabavke.
U sluèaju sprovoðenja kvalifikacionog postupka javne nabavke, okvirnog
sporazuma i sistema dinamiène nabavke, procenjena vrednost javne nabavke
odreðuje se kao vrednost svih ugovora predviðenih za vreme trajanja liste kandidata,
okvirnog sporazuma, odnosno sistema dinamiène nabavke.
To podrazumeva da se kod okvirnog sporazuma, procenjena vrednost javne
nabavke prilikom zakljuèivanja okvirnog sporazuma, odreðuje kao vrednost svih
ugovora za vreme trajanja okvirnog sporazuma.
Napominjemo, da se kod utvrðivanja procenjene vrednosti treba imati u vidu da se
ista iskazuje u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost, da procenjena vrednost mora
biti zasnovana na sprovedenom ispitivanju, istraivanju trišta predmeta javne nabavke,
odnosno svi oni elementi koji su utvrðeni saglasno èlanu 64. Zakona o javnim
nabavkama.
5. Moguænost dodeljivanja pojedinaènog ugovora

na osnovu zakljuèenog okvirnog sporazuma
Zakonom o javnim nabavkama jasno je utvrðeno da, u sluèaju kada je okvirni
sporazum zakljuèen sa jednim ponuðaèem, tada se ugovor dodeljuje i zakljuèuje sa tim
dobavljaèem bez ikakve posebne procedure, i to na osnovu odredaba samog okvirnog
sporazuma, a u sluèaju da je neophodno, pozvaæe dobavljaèa da dopuni svoju ponudu
na osnovu koje je zakljuèen okvirni sporazum saglasno blie definisanim uslovima.
Meðutim, navedeni zakon omoguæava da se moe izdati narudbenica naj-

povoljnijem dobavljaèu, ukoliko ista sadri osnovne elemente ugovora, na naèin da se:
· primenjuju kriterijumi ili uslovi utvrðeni u okvirnom sporazumu;
· od strane dobavljaèa dostavi ponuda, saglasno blie definisanim kriterijumima ili
uslovima, u sluèaju da nisu precizno odreðeni okvirnim sporazumom, ali pod
uslovom da nisu u suprotnosti sa okvirnim sporazumom (ukoliko se radi o ovom
naèinu, neophodno je imati u vidu odredbu zakona, kojom je naruèilac obavezan
da postupa kao u drugoj fazi restriktivnog postupka. To znaèi da naruèilac
poziva sve podnosioce prijava kojima je priznao kvalifikaciju da podnesu
ponudu, i da drugu fazu restriktivnog postupka naruèilac pokreæe u roku ne
duem od šest (6) meseci od konaènosti odluke o priznavanju kvalifikacije, kao i
da moe da pokrene drugu fazu restriktivnog postupka ako ima najmanje tri
kandidata. Pored ovog navedenog, naruèilac moe u ovom sluèaju da koristi i
elektronsku licitaciju ukoliko se predmet javne nabavke moe jasno i
objektivno opisati, odnosno da se elementi kriterijuma mogu na jasan i
razumljiv naèin kvantifikovati i da su pogodni za automatsko ocenjivanje
pomoæu elektronskih sredstava).
6. Modeli i uputstvo o naèinu zakljuèivanja

okvirnih sporazuma
U skladu sa odredbama èlana 40 Zakona o javnim nabavkama, dato je ovlašæenje
Upravi za javne nabavke da saèini modele i uputstvo o naèinu zakljuèivanja okvirnih
sporazuma. Uprava za javne nabavke saglasno èlanu 136. navedenog zakona, saèinila
je modele okvirnih sporazuma i iste objavila na svom sajtu kao sastavni deo uputstva.
Navedenim uputstvom Uprava za javne nabavke taksativno je navela da se radi o

šest moguæih modaliteta okvirnog sporazuma, u odnosu na broj ugovornih strana, i to:
· Okvirni sporazum zakljuèen izmeðu jednog naruèioca i jednog ponuðaèa,
· Okvirni sporazum zakljuèen izmeðu jednog naruèioca i više ponuðaèa,
· Okvirni sporazum zakljuèen izmeðu više naruèilaca i jednog ponuðaèa,
· Okvirni sporazum zakljuèen izmeðu više naruèilaca i više ponuðaèa,
· Okvirni sporazum zakljuèen izmeðu tela za centralizovane javne nabavke i
jednog ponuðaèa (telo za centralizovane javne nabavke je naruèilac koji
zakljuèuje okvirni sporazum ili dodeljuje ugovore za dobra, usluge ili radove
namenjene naruèiocima, ili pak direktno pribavlja dobra odnosno usluge za
potrebe naruèilaca. Telo za centralizovane javne nabavke moe biti
organizovano na republièkom, pokrajinskom nivou ili na nivou lokalne
samouprave. Više lokalnih samouprava moe osnovati zajednièko telo za
centralizovane javne nabavke),
· Okvirni sporazum zakljuèen izmeðu tela za centralizovane javne nabavke i

više ponuðaèa (Uprava za zajednièke poslove jeste telo za centralizovane
javne nabavke za potrebe dravnih organa i organizacija, ukljuèujuæi i
pravosudne organe. Takoðe Uprava za zajednièke poslove sprovodi iskljuèivo
otvoreni i restriktivni postupak i duna je da javne nabavke oblikuje po partijama
uvek kada je to moguæe. U izuzetnim situacijama ovo telo za centralizovane
javne nabavke moe sprovesti i pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva
za podnošenje ponuda pod odreðenim uslovima saglasno èlanu 35. stav 1.
taèka 1. Zakona o javnim nabavkama. Istovremeno prati izvršenje ugovora i
okvirnih sporazuma i vodi jedinstvenu elektronsku evidenciju dobavljaèa.
Treba reæi da je Uprava za javne nabavke, pored gore šest navedenih modaliteta
zakljuèivanja okvirnih sporazuma, saèinila i tri (3) modela okvirnih sporazuma i iste
objavila na svom sajtu, a koji predstavljaju primere od kojih naruèioci mogu poæi u
zakljuèivanju okvirnih sporazuma saglasno svojim potrebama.
7. Konkursna dokumentacija u cilju

zakljuèenja okvirnog sporazum
Dana 1. aprila 2013. godine, stupio je na snagu Pravilnik o obaveznim elementima
konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti
uslova ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013), kojim su blie ureðeni obavezni elementi
konkursne dokumentacije u otvorenom i restriktivnom postupku, a koji saglasno èlanu
40. Zakona o javnim nabavkama prethode zakljuèenju okvirnog sporazuma.
Naruèilac je duan da pripremi konkursnu dokumentaciju, i to tako da ponuðaèi na
osnovu konkursne dokumentacije imaju moguænost da pripreme prihvatljivu ponudu.
Saglasno navedenom pravilniku, utvrðeni su obavezni elementi konkursne
dokumentacije za otvoreni i restriktivni postupak, a koji omoguæuju da naruèilac moe
zakljuèiti okvirni sporazum nakon sprovedenog jednog ili drugog postupka.
Meðutim, ukoliko naruèilac sprovodi otvoreni postupak javne nabavke, odnosno
restriktivni postupak javne nabavke, i taj postupak nema za cilj zakljuèenje okvirnog
sporazuma, u tom sluèaju u konkursnoj dokumentaciji neæe biti sadrani obavezni
elementi koji se odnose na okvirni sporazum, veæ iskljuèivo oni obavezni elementi koji se
odnose na zakljuèenje ugovora o javnoj nabavci.
U skladu sa pravilnikom, a vezano za napred navedeno, obavezni elementi

konkursne dokumentacije za otvoreni postupak, koji ima za cilj zakljuèenje okvirnog
sporazuma, su:
· opšti podaci o javnoj nabavci (naziv, adresa, internet, napomena da se radi o
otvorenom postupku, predmet javne nabavke, naznaka da se postupak
sprovodi radi zakljuèenja ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog spora-
zuma, napomena ukoliko se radi o rezervisanoj nabavci, napomena ukoliko se
sprovodi elektronska licitacija i kontakt),
· podaci o predmetu javne nabavke (opis, naznaka i naziv iz opšteg reènika
nabavke, opis partije, naziv i oznaka iz opšteg reènika nabavke, vrsta okvirnog
sporazuma, trajanje okvirnog sporazuma, naèin dodele ugovora ukoliko
se okvirni sporazum zakljuèuje sa više ponuðaèa, adresa i internet strana
naruèilaca koji mogu da koriste okvirni sporazum za dodelu ugovora,
okvirni sporazum zakljuèuje telo za centralizovane nabavke ukoliko se
otvoreni postupak sprovodi radi zakljuèenja okvirnog sporazuma),
· tehnièke karakteristike, vrsta, kvalitet, kolièina i opis dobara, radova ili usluga,
naèin sprovoðenja kontrole i obezbeðenje garancija kvaliteta, rok i mesto
izvršenja ili isporuke dobara, eventualne dodatne usluge i sl.
· tehnièka dokumentacija i planovi, vezani za kreditnu sposobnost naruèilaca, ako
se radi o javnoj nabavci finansijske usluge kredita,
· uslove za uèešæe u postupku javne nabavke, kako obavezni uslovi tako i dodatni
uslovi ukoliko je potrebno,
· uputstvo ponuðaèima kako da saèine ponudu,
· obrazac ponude,
· model ugovora, odnosno model okvirnog sporazuma,
· obrazac strukture ponuðene cene, sa uputstvom kako da se popuni,
· obrazac troškova pripreme ponude,
· obrazac izjave o nezavisnoj ponudi.
8. Obaveštenje o zakljuèenom okvirnom sporazumu

i zaštita prava kod okvirnih sporazuma
Kada su u pitanju oglasi o javnoj nabavci i ako bi iste posmatrali po fazama
postupka javne nabavke u kojima se objavljuju, svakako da bi iste mogli da klasifikujemo
u nekoliko grupa, gde bi u jednu od grupa spadali i oglasi koji se tièu okvirnih sporazuma,
odnosno obaveštenje o zakljuèenom okvirnom sporazumu.
Prilog 3Z - Obaveštenje o zakljuèenom okvirnom sporazumu sadri sledeæe

podatke:
· naziv, adresa i internet stranica naruèioca,
· vrsta naruèioca,
· za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opšteg reènika
nabavke,
· za radove, priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvršenja
radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg
reènika nabavke,
· broj dobavljaèa sa kojima je okvirni sporazum zakljuèen,
· datum zakljuèenja i period vaenja okvirnog sporazuma.
Meðutim, u Prilogu 3 - taksativno su propisani sledeæi oglasi koji sadre podatak

vezan za okvirni sporazum, i to:
· Prilog 3A - Prethodno obaveštenje (taèka 8. posebna napomena ukoliko se
zakljuèuje okvirni sporazum);
· Prilog 3B - Poziv za podnošenje ponude (taèka 9. ako se zakljuèuje okvirni
sporazum, vreme trajanja okvirnog sporazuma).
U skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, zahtev za zaštitu prava

moe se podneti posle donošenja odluke o zakljuèenju okvirnog sporazuma u roku
od deset dana od dana prijema odluke. To podrazumeva da zahtev za zaštitu prava
zadrava dalje aktivnosti naruèioca oko zakljuèenja okvirnog sporazuma do donošenja
odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava.

Ø CENTRALIZOVANE JAVNE NABAVKE
Novine koje u oblasti javnih nabavki, od 1. aprila 2013. godine, donosi Zakon o
javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon) odnose
se i na centralizovane javne nabavke, kao kljuènu oblast u borbi protiv korupcije. Zakon
ureðuje delimiènu centralizaciju javnih nabavki, utvrðuje organe nadlene za
sprovoðenje centralizovanih nabavki, reguliše predmet centralizovanih nabavki i
naruèioce za èije se potrebe nabavke sprovode. Oèekuje se da se uvoðenjem
centralizovanih javnih nabavki obezbedi odgovarajuæi kvalitet predmeta nabavke, uvedu
odgovarajuæi standardi, smanje troškovi vezani za sprovoðenje postupka (naèelo
efikasnosti i ekonomiènosti) i izvršenje ugovora dodeljenog u postupku javne nabavke
(uštede u odravanju, zameni i sl.).
Zakon ureðuje tri naèina sprovoðenja centralizovanih javnih nabavki, i to:
- sprovoðenje postupka javne nabavke od strane tela za centralizovane javne
nabavke (èlan 48. Zakona),
- sprovoðenje postupka javne nabavke od strane Uprave za zajednièke poslove
republièkih organa (èlan 49. Zakona) i
- sprovoðenje postupka javne nabavke od strane više naruèilaca (èlan 50.
Zakona).
1. Telo za centralizovane javne nabavke

Saglasno èlanu 48. Zakona, telo za centralizovane javne nabavke je naruèilac
koji:
- zakljuèuje okvirne sporazume ili dodeljuje ugovore za dobra, usluge ili radove
namenjene naruèiocima ili
- direktno pribavlja dobra, odnosno usluge za potrebe naruèilaca.
Oèekuje se da u narednom periodu centralna tela za javne nabavke imaju vodeæu

ulogu u razvoju, primeni i širenju elektronskih javnih nabavki u sistemu javnih nabavki.
1.1. Naèin osnivanja tela za centralizovane javne nabavke

Telo za centralizovane javne nabavke moe biti osnovano na:
- republièkom,
- pokrajinskom ili
- na nivou lokalne samouprave (èlan 48. stav 3. Zakona).
Zajednièko telo za centralizovane javne nabavke moe osnovati više lokalnih

samouprava (èlan 48. stav 4. Zakona).
Osnivanje i naèin rada tela za centralizovane javne nabavke ureðuje se zakonom,
propisom Vlade, odlukom nadlenog organa pokrajine ili jedinice lokalne samouprave,
odlukom naruèioca ili sporazumom izmeðu naruèilaca (dalje: akt o osnivanju tela za
centralizovane javne nabavke), u zavisnosti od toga da li se osniva za teritoriju Republike
Srbije, pokrajine ili jedne ili više jedinica lokalne samouprave (èlan 48. stav 5. Zakona).
Na republièkom nivou su, zakonom, osnovana dva tela za centralizovane

nabavke i to za poslove centralizovanih javnih nabavki u ime i za raèun zdravstvenih
ustanova i za poslove centralizovanih javnih nabavki za potrebe dravnih organa i
organizacija, ukljuèujuæi i pravosudne organe.
Odredbom èlana 212a Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Slubeni glasnik RS",
br. 107/2005, ... i 119/2012) propisano je da poslove centralizovanih javnih nabavki u ime
i za raèun zdravstvenih ustanova iz Plana mree zdravstvenih ustanova koji donosi
Vlada obavlja Republièki fond za zdravstveno osiguranje.
Odredbom èlana 49. Zakona propisano je da Uprava za zajednièke poslove
republièkih organa predstavlja telo za centralizovane javne nabavke za potrebe dravnih
organa i organizacija, ukljuèujuæi i pravosudne organe.
Na pokrajinskom i lokalnom nivou telo za centralizovane nabavke se osniva
odlukom nadlenog organa pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Više lokalnih samouprava moe osnovati zajednièko telo za centralizovane
javne nabavke, i to na osnovu odluke nadlenog organa jedinice lokalne samouprave ili
sporazuma izmeðu jedinica lokalne samouprave.
Aktom o osnivanju tela za centralizovane javne nabavke se ureðuje:

- spisak naruèilaca za koje telo za centralizovane javne nabavke sprovodi
centralizovane javne nabavke,
- da naruèioci u ime i za raèun kojh se sprovodi centralizovana nabavka ne mogu
da nabavljaju predmete nabavke jer telo za centralizovane javne nabavke
sprovodi centralizovane javne nabavke,
- vrsta predmeta nabavke za koje se sprovode centralizovane javne nabavke,
- da li æe se predmet javne nabavke oblikovati po partijama,
- naèin obezbeðivanja sredstava,
- uslovi, naèin i postupak planiranja potreba naruèilaca za koje se sprovode
centralizovane javne nabavke,
- pitanje rokova za dostavu planova potreba naruèilaca i rokova za izradu plana
centralizovanih javnih nabavki,
- naèin prikupljanja, objedinjavanja i analiziranja planova i potreba naruèilaca, (ko
priprema plan centralizovanih javnih nabavki na osnovu planova nabavki svih
naruèilaca, zatim kako naruèioci dostavljaju svoje planove ili izvode iz plana, da
li u elektronskom obliku ili na drugi naèin, kome...),
- naèin izrade i donošenja plana centralizovanih javnih nabavki, ukljuèujuæi i
nadlenost za utvrðivanje predloga ovog plana i donošenje,
- naèin sprovoðenja centralizovanih javnih nabavki,
- naèin obrazovanja i sastav komisija za javnu nabavku,
- vrstu postupaka u kojima æe se nabavka realizovati,
- nadlenost za zakljuèivanje ugovora, odnosno okvirnog sporazuma,
- nadlenost i odgovornost za praæenje izvršenja ugovora i okvirnih sporazuma i
za voðenje evidencije i predlaganje mera za poboljšanje sistema javnih nabavki,
- organ nadlean za kontrolu plana centralizovanih javnih nabavki,
- naèin kontrole rada tela za centralizovane nabavke,
- druga pitanja od znaèaja za planiranje, organizovanje i sprovoðenje centra-
lizovanih javnih nabavki.
Aktom o osnivanju tela za centralizovane javne nabavke se moe opredeliti i pe-

riod za koji se osniva telo za centralizovane javne nabavke, odnosno zajednièko telo za
centralizovane javne nabavke.
Da bi se spreèile nepravilnosti u organizaciji, poslovima, naèinu organizovanja i
funkcionisanja tela za centralizovane nabavke, kada je osnivanje i naèin rada tela za
centralizovane javne nabavke ureðen odlukom naruèioca ili sporazumom izmeðu
naruèilaca, tada na odluku naruèioca, odnosno sporazum naruèilaca saglasnost daje
Uprava za javne nabavke (èlan 48. stav 6. Zakona). Ako Uprava ne da saglasnost ista
æe ukazati na nezakonitosti, odnosno nepravilnosti odluke ili sporazuma i predloiti kako
da se one otklone.
Telo za centralizovane javne nabavke ne mora biti posebno oformljeno telo, veæ
aktom o osnivanju tela za centralizovane javne nabavke, mogu biti definisani postojeæi
naruèioci, slube ili organi naruèioca koji su prethodno osposobljeni da sprovedu
postupak centralizovane nabavke, sa iskustvom u sprovoðenju postupka javne nabavke
i koji raspolau potrebnim kadrovskim kapacitetima. Na primer, aktom o osnivanju tela za
centralizovane javne nabavke kada ga donosi jedinica lokalne samouprave, kao telo za
centralizovane nabavke moe biti odreðena opštinska uprava ili neki njen deo.
Postupak centralizovane nabavke, koji sprovodi telo za centralizovane javne
nabavke u svemu se sprovodi u skladu sa Zakonom.
Telo za centralizovane javne nabavke, javne nabavke sprovodi u ime i za raèun
naruèilaca i nije potrebno prethodno ovlašæenje, odnosno saglasnost tih naruèilaca.
1.2. Predmet centralizovane javne nabavke
Predmet centralizovane nabavke utvrðuje se aktom o osnivanju tela za

centralizovane javne nabavke. Isti sadri spisak predmeta javne nabavke za koje se rade
Predmet javnih nabavki koje sprovodi telo za centralizovane javne nabavke mogu
biti dobra, usluge i radovi.
Predmet centralizovane nabavke ne mogu biti specifièni (nestandardni) predmeti
èija su svojstva uslovljena potrebom odreðenog naruèioca.
Predmet centralizovane javne nabavke se moe oblikovati u više posebnih
istovrsnih celina (po partijama) uz obavezu da javna nabavka, u pozivu za podnošenje
ponuda i konkursnoj dokumentacij, bude oznaèena kao nabavka po partijama.
Zakon propisuje obavezu tela za centralizovane nabavke da postupak javne
nabavke, odnosno predmet centralizovane javne nabavke oblikuje na naèin tako da
omoguæi uèešæe malih i srednjih preduzeæa (èlan 48. stav 2. Zakona), što se postie
oblikovanjem predmeta nabavke u više posebnih istovrsnih celina (partija). Na ovaj naèin
se ogranièava centralizacija javnih nabavki (spreèavaju negativne posledice
centralizacije) i štite mala i srednja preduzeæa i preduzetnici koji ne bi imali moguænost
uèešæa u pojedinim velikim centralizovanim nabavkama.
1.3. Poslovi centralizovanih javnih nabavki

Poslovi centralizovanih javnih nabavki obuhvataju:
- prikupljanje, objedinjavanje i analiziranje planova i potreba naruèilaca za koje se
sprovodi centralizovana nabavka,
- izradu i donošenje plana centralizovanih javnih nabavki,

- sprovoðenje centralizovane javne nabavke na osnovu plana centralizovanih
javnih nabavki, za koje se sredstva obezbeðuju u finansijskom planu naruèioca,
odnosno tela za centralizovane javne nabavke, ili u budetu osnivaèa naruèioca,
u skladu sa zakonom,
- dodelu ugovora,
- zakljuèenje okvirnog sporazuma ili ugovora,
- praæenje izvršenja zakljuèenih ugovora,
- druge poslove u skladu sa zakonom.
Planiranje potreba naruèalaca za nabavku dobara, radova i usluga za koje se

sprovode centralizovane javne nabavke vrši se pod uslovom da su za te nabavke
obezbeðena sredstva u godišnjem finansijskom planu naruèioca, odnosno u godišnjem
finansijskom planu tela za centralizovane javne nabavke.
Plan centralizovanih javnih nabavki priprema se na osnovu planova potreba

naruèilaca za datu budetsku godinu ili za period na koji se zakljuèuje ugovor koji se
dodeljuje u postupku centralizovane nabavke i sadri:
- deo koji se odnosi na plan potreba (predmeta nabavke) svakog pojedinog
naruèioca za koje se sprovode centralizovane javne nabavke;
- deo koji se odnosi na plan potreba iskazan po vrsti i kolièini predmeta nabavke
za koje se sprovode centralizovane javne nabavke.
Plan potreba svakog pojedinog naruèioca za koje se, za datu budetsku godinu ili
za period na koji se zakljuèuje ugovor, sprovode centralizovane javne nabavke priprema
naruèilac. Znaèi, naruèilac u planu nabavki obavezano planira nabavke dobara, usluga i
radova za koje æe postupak javne nabavke sprovesti telo za centralizovane nabavke.
Naruèilac ne donosi poseban plan nabavki koje æe se realizovati preko tela za
centralizovane nabavke.
Naèin planiranja nabavki uslovljen je i naèinom na koji su obezbeðena sredstva za
datu nabavku. Ostaje pitanje kako æe naruèilac za èije potrebe se sprovodi
centralizovana javna nabavka planirati nabavke za koje u svom budetu, odnosno
finansijskom planu nije planirao sredstva, jer se ista obezbeðuju i iskazuju u budetu,
odnosno finansijskom planu tela za centralizovane javne nabavke. Na osnovu èlana 3.
stav 1. taèka 11. Pravilnika o formi i sadrini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana
nabavki ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013) u plan nabavki se upisuje podatak o
centralizovanoj javnoj nabavci.
Od okolnosti na koji naèin su obezbeðena sredstva za datu nabavku, da li su
obezbeðena i iskazana u okviru aproprijacije u budetu, odnosno finansijskom planu tela
za centralizovane javne nabavke ili naruèioca za koga se pribavlja predmetno dobro,
usluga ili radovi zavisiæe i naèin na koji æe biti ureðena nadlenost za zakljuèivanje
okvirnog sporazuma, odnosno ugovora dodeljenog u postupku centralizovane javne
nabavke
2. Uprava za zajednièke poslove

U skladu sa Zakonom Uprava za zajednièke poslove republièkih organa (dalje:
Uprava za zajednièke poslove) jeste telo za centralizovane javne nabavke za potrebe
dravnih organa i organizacija, ukljuèujuæi i pravosudne organe, i sprovodi iskljuèivo
otvoreni i restriktivni postupak i duno je da predmet javne nabavke oblikuje po partijama
uvek kada je to moguæe (èlan 49. Zakona).
Uprava za zajednièke poslove, kao telo za centralizovane nabavke, sprovodi

iskljuèivo otvoreni i restriktivni postupak, a ako su ispunjeni uslovi iz èlana 35. stav 1.
taèka 1) Zakona moe sprovesti pregovaraèki postupak.
Predmet nabavke u ovim postupcima mogu biti dobra i usluge iz Priloga 2
Zakona i radovi za koje se ne izdaje graðevinska dozvola u smislu zakona kojim se
ureðuje izgradnja. Spisak predmeta javne nabavke koje sprovodi Uprava za zajednièke
poslove su utvrðeni donetom Uredbom Vlade Srbije.
Plan centralizovanih javnih nabavki priprema Uprava za zajednièke poslove na
osnovu planova nabavki svih naruèilaca. Naruèioci za koje se sprovodi postupak
centralizovane javne nabavke duni su da, u elektronskom obliku, do 31. januara
dostave Upravi za zajednièke poslove plan nabavki, odnosno potrebe sa
specifikacijama predmeta javnih nabavki. Uprava za zajednièke poslove, najkasnije do
15. februara, dostavlja Vladi na saglasnost Predlog plana centralizovanih javnih nabavki
za tekuæu godinu. Izvod iz Plana centralizovanih javnih nabavki Uprava za zajednièke
poslove objavljuje na svojoj internet stranici.
Uprava za zajednièke poslove prati izvršenje ugovora i okvirnih sporazuma i vodi
jedinstvenu elektronsku evidenciju dobavljaèa i moe predloiti mere za poboljšanje
sistema javnih nabavki.
Spisak dravnih organa i organizacija, ukljuèujuæi i pravosudne organe za potrebe
kojih æe Uprava za zajednièke poslove u 2014. godini sprovoditi centralizovane javne
nabavke utvrðen je Odlukom o utvrðivanju Spiska naruèilaca za èije potrebe Uprava
za zajednièke poslove republièkih organa sprovodi centralizovane javne nabavke
("Slubeni glasnik RS", br. 13/2014).
Uslove i naèin sprovoðenja postupka javne nabavke od strane Uprave za
zajednièke poslove, kao i Spisak predmeta javne nabavke blie ureðuje Uredba o
uslovima i naèinu sprovoðenja postupka javne nabavke od strane Uprave za
zajednièke poslove republièkih organa i utvrðivanju Spiska predmeta javne
nabavke ("Slubeni glasnik RS", broj 110/2013).
Sredstva za centralizovanu javnu nabavku se opredeljuju u budetu
Republike Srbije:
- na razdelu Uprave za zajednièke poslove ili
- na razdelu Uprave za zajednièke poslove i razdelima, odnosno u okviru glava
naruèilaca.
Od naèina na koji su opredeljena sredstva zavisi da li Uprava za zajednièke
poslove u otvorenom ili restriktivnom postupku odnosno pregovaraèkom postupku,
ukoliko su ispunjeni uslovi, vrši dodelu ugovora ili moe zakljuèiti okvirni sporazum.
Kada su u budetu Republike Srbije sredstva za centralizovanu javnu nabavku
opredeljena na razdelu Uprave za zajednièke poslove, dodelu ugovora u otvorenom ili
restriktivnom postupku odnosno pregovaraèkom postupku vrši Uprava za zajednièke
poslove. Ukoliko su u budetu Republike Srbije sredstva za centralizovanu javnu
nabavku opredeljena, kako na razdelu Uprave za zajednièke poslove, tako i razdelima,
odnosno u okviru glava naruèilaca, Uprava za zajednièke poslove, u skladu sa èlanom
40. Zakona, moe nakon sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupka zakljuèiti
okvirni sporazum.
Na osnovu ovog okvirnog sporazuma:
- Uprava za zajednièke poslove zakljuèuje ugovor sa najpovoljnijim dobavljaèem i
prati njegovo izvršenje;
- naruèioci mogu, pod uslovima i u granicama propisanim okvirnim sporazumom,
zakljuèiti ugovore sa najpovoljnijim dobavljaèem ili pozvati dobavljaèe da dostave
ponude, postupajuæi u svemu kao u drugoj fazi restriktivnog postupka.
Naruèioci su duni da prate izvršenje svakog ugovora zakljuèenog na

osnovu okvirnog sporazuma. Jedan primerak ugovora, zakljuèenog na osnovu
okvirnog sporazuma, naruèioci su duni da dostave Upravi za zajednièke poslove, radi
praæenja izvršenja okvirnih sporazuma, kao i voðenja jedinstvene elektronske evidencije
dobavljaèa.
3. Sprovoðenje postupka javne nabavke

od strane više naruèilaca
Treæa moguænost sprovoðenja centralizovanih javnih nabavki, koju ureðuju

odredbe èlana 50. Zakona, su nabavke koje zajednièki sprovode dva ili više naruèilaca,
tzv. "zajednièke nabavke".
Zakon propisuje da naruèioci mogu zajednièki sprovesti odreðeni postupak javne
nabavke o èemu donose odluku koju dostavljaju na mišljenje Upravi za javne nabavke.
Zakon ne propisuje rok u kom Uprava za javne nabavke ima obavezu da naruèiocima
dostavi svoje mišljenje kao ni da li naruèioci mogu sprovesti "zajednièku nabavku" pre
dobijanja mišljenja Uprave za javne nabavke.
Suština odredbe èlana 50. Zakona jeste da se više naruèilaca koji imaju potrebu
za istom vrstom predmeta nabavke "udrue" radi nabavke i da svako od njih po
okonèanju tog zajednièkog postupka zakljuèi ugovor o nabavci predmeta.
3.1. Uslovi za pokretanje postupka javne nabavke

Više naruèilaca moe da pokrene postupak zajednièke javne nabavke:
- ako je nabavka konkretnog predmeta nabavke predviðena u planu nabavki
svakog naruèioca koji uèestvuje u zajednièkoj nabavci i
- ako su za predmet nabavke predviðena sredstva u budetu ili u finansijskom
planu svakog naruèioca.
Na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 11) Pravilnika o formi i sadrini plana nabavki i
izveštaja o izvršenju plana nabavki ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013) plan nabavki
naruèioca koji ima nameru da uèestvuje u zajednièkoj nabavci sadri naznaku da se
nabavka sprovodi zajedno sa drugim naruèiocem, odnosno naruèiocima.
3.2. Odluka o pokretanju postupka javne nabavke

Postupak zajednièke nabavke pokreæe se odlukom o pokretanju postupka.
Odluku o pokretanju postupka, u pisanom obliku, donose svi naruèioci koji uèestvuju u
postupku javne nabavke, odnosno svi naruèioci koji æe zajednièki sprovesti postupak
javne nabavke.
U zajednièkoj nabavci ne mogu uèestvovati naruèioci koji ne nabavljaju u svoje
ime i za svoj raèun i koji u svom planu nabavki nemaju predviðenu nabavku predmeta
radi koje se sprovodi zajednièka nabavka. Na primer: jedinica lokalne samouprave kao
lice koje doznaèuje naruèiocima sredstva za nabavku predmeta zbog kog naruèioci
sprovode zajednièku nabavku nije naruèilac koji æe pokrenuti postupak javne nabavke
zajedno sa tim naruèiocima jer nema status naruèilaca koji konkretan predmet nabavke
nabavlja u svoje ime i za svoj raèun. Jedinica lokalne samouprave moe predvideti
odreðen vid kontrole ovih postupaka ili svoje predstavnike ukljuèiti kao èlanove komisije
za javnu nabavku.
Kad se postupak javne nabavke sprovodi od strane više naruèilaca on se sprovodi
za sve naruèioce. Naruèilac koji nema potrebu za nabavkom predmeta nabavke radi èije
nabavke se, udruuje više naruèilaca neæe ni uèestvovati u ovom postupku.
Uprava za javne nabavke je, na osnovu èlana 50. stav 3. Zakona donela Pravilnik
o sadrini odluke o zajednièkom sprovoðenju postupka javne nabavke ("Slubeni
glasnik RS", broj 44/2014, dalje: Pravilnik) kojim je uredila sadrinu odluke o
zajednièkom sprovoðenju postupka javne nabavke. Pravilnik je stupio na snagu 8. maja
2014. godine.
Pravilnikom se ureðuje da odluka o zajednièkom sprovoðenju postupka javne

nabavke, sadri:
- nazive svih naruèilaca koji zajednièki sprovode postupak javne nabavke,
- navoðenje vrste predmeta javne nabavke,
- podatke o javnoj nabavci,
- podatak o oblikovanju javne nabavke po partijama,
- podatke o ureðivanju odnosa izmeðu naruèilaca za pojedine radnje u postupku
sa naznakom koji od naruèilaca æe pojedinu radnju u postupku izvršiti,
- navoðenje razloga za donošenje Odluke, odnosno navoðenje pozitivnih efekata
koji se postiu zajednièkim sprovoðenjem postupka javne nabavke,
- naèin raspodele troškova postupka javne nabavke izmeðu naruèilaca i
- potpise ovlašæenih lica i peèate svih naruèilaca.
Podaci o javnoj nabavci koje sadri odluka su:

- predmet javne nabavke,
- naziv i oznaka iz opšteg reènika nabavke,
- vrsta postupka javne nabavke,
- iznos procenjene vrednosti javne nabavke kod svakog od naruèilaca,
- ukupan iznos procenjene vrednosti javne nabavke,
- podatak o aproprijaciji u budetu, odnosno finansijskom planu kod svakog od
naruèilaca,
Podatak da li je javna nabavka oblikovana po partijama sadri:

- nazive svih partija i
- procenjenu vrednost za svaku partiju.
Podaci o ureðivanju odnosa izmeðu naruèilaca za pojedine radnje u postupku sa

naznakom koji od naruèilaca æe pojedinu radnju u postupku izvršiti, se odnose na:
- dostavljanje odluke o pokretanju postupka javne nabavke od strane više
naruèilaca na mišljenje Upravi za javne nabavke,
- dostavljanje zahteva za mišljenje o osnovanosti primene pregovaraèkog
postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda Upravi za javne
nabavke,
- dostavljanje zahteva za saglasnost za sprovoðenje konkurentnog dijaloga
Upravi za javne nabavke;
- donošenje odluke o pokretanju postupka javne nabavke i rešenja o obrazovanju

komisije za javnu nabavku,
- objavljivanje oglasa i konkursne dokumentacije, odnosno upuæivanje poziva za
podnošenje ponuda,
- donošenje odluke o dodeli ugovora, zakljuèenju okvirnog sporazuma, obustavi
postupka, priznavanju kvalifikacije,
- postupanje u sluèaju zahteva za zaštitu prava,
- zakljuèenje ugovora o javnoj nabavci.
Procenjenu vrednost zajednièke nabavke èini zbir procenjenih vrednosti svih

partija i prema njoj se odreðuje i vrsta postupka.
Za zakonitost i pravilnost postupka solidarno su odgovorni naruèioci koji sprovode
javnu nabavku (èlan 50. stav 4. Zakona).
Svi naruèioci koji su pokrenuli postupak zajednièke javne nabavke i doneli odluku
o zajednièkom sprovoðenju postupka javne nabavke su ugovorna strana u ugovoru
dodeljenom u ovom postupku.
Meðutim u struènoj literaturi je zastupljen i stav da naruèioci zajednièki sprovode
odreðeni postupak javne nabavke tako što ovlašæuju drugog naruèioca da za njihove
potrebe sprovede javnu nabavku, s tim što su svi naruèioci za èije potrebe se sprovodi
postupak solidarno odgovorni. Istièemo da odredbe èlana 50. Zakona ne ureðuju
moguænost da naruèilac koji sa drugim naruèiocima zajednièki sprovodi odreðeni
postupak javne nabavke ovlasti nekog od tih naruèilaca da u njegovo ime i za njegov
raèun sprovede postupak javne nabavke. Sprovoðenje postupka javne nabavke od
strane drugog naruèioca (po ovlašæenju) bilo je ureðeno odredbom èlana 29. Zakona o
javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 116/2008), koja je bila na snazi do
31.3.2013. godine. Imajuæi u vidu odredbe èlana 48, 49. i 50. Zakona smatramo da
nabavku u ime i za raèun drugog (drugih) naruèioca, u skladu sa Zakonom, moe
sprovesti samo telo za centralizovane javne nabavke osnovano na republièkom,
pokrajinskom ili na nivou lokalne samouprave, odnosno zajednièko telo za
Na sajtu Uprave za javne nabavke objavljen je MODEL ODLUKE O

SPROVOÐENJU POSTUPKA JAVNE NABAVKE OD STRANE VIŠE NARUÈILACA.
Akt iz èlana 50. stav 3. Zakona kojim se propisuje sadrina odluke o zajednièkom
sprovoðenju postupka javne nabavke nije do sada donet.

Ø NOVI SPISAK NARUÈILACA ZA ÈIJE

POTREBE UPRAVA ZA ZAJEDNIÈKE POSLOVE
REPUBLIÈKIH ORGANA SPROVODI
CENTRALIZOVANE JAVNE NABAVKE
Uprava za zajednièke poslove republièkih organa (dalje: Uprava za zajednièke
poslove), kao telo za centralizovane nabavke, na osnovu èlana 49. Zakona o javnim
nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015) sprovodi centralizovane javne
nabavke za potrebe dravnih organa i organizacija, ukljuèujuæi i pravosudne organe.
Spisak ovih organa sadri Odluka o utvrðivanju Spiska naruèilaca za èije
potrebe Uprava za zajednièke poslove republièkih organa sprovodi centralizovane
javne nabavke ("Slubeni glasnik RS", br. 12/2015, dalje: Odluka). Odluka je stupila na
snagu 1. februara 2015. godine.
Danom stupanja na snagu Odluke prestaje da vai Odluka o utvrðivanju Spiska
naruèilaca za èije potrebe Uprava za zajednièke poslove republièkih organa sprovodi
centralizovane javne nabavke ("Slubeni glasnik RS", br. 13/2014).
Odlukom je utvrðeno da Uprava za zajednièke poslove republièkih organa
sprovodi centralizovane javne nabavke za sledeæe dravne organe i organizacije i
pravosudne organe, i to za:
I. Narodnu skupštinu;
II. Predsednika Republike;
III. Vladu, kabinete i slube Vlade;
IV. Ministarstva i posebne organizacije, u skladu sa zakonom kojim se obrazuju
ministarstva, osim ministarstva nadlenog za odbranu i ministarstva nadlenog
za unutrašnje poslove;
V. Posebne organizacije obrazovane u skladu sa posebnim zakonom, osim
Bezbednosno-informativne agencije;
VI. Pravosudne organe, i to:
1. Sudstvo: 1) Ustavni sud; 2) Visoki savet sudstva; 3) Vrhovni kasacioni sud;
4) Upravni sud; 5) Privredni apelacioni sud i 6) Prekršajni apelacioni sud;
2. Tuilaštva: 1) Dravno veæe tuilaca; 2) Republièko javno tuilaštvo; 3)
Tuilaštvo za ratne zloèine i 4) Tuilaštvo za organizovani kriminal;
3. Dravno pravobranilaštvo;
VII. Samostalne i nezavisne organe, odnosno organizacije: 1) Zaštitnik graðana; 2)
Dravna revizorska institucija; 3) Agencija za borbu protiv korupcije; 4) Fiskalni
savet; 5) Poverenik za informacije od javnog znaèaja i zaštitu podataka o
liènosti; 6) Poverenik za zaštitu ravnopravnosti; 7) Republièka komisija za
zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; 8) Komisija za zaštitu konkurencije;
9) Komisija za hartije od vrednosti.
Novoutvrðeni spisak naruèilaca je usaglašen sa Zakonom o pravobranilaštvu
("Slubeni glasnik RS", br. 55/2014, dalje: Zakon) tako što je umesto Republièkog javnog
pravobranilaštva u Spisak naruèilaca uneto Dravno pravobranilaštvo.

Ø PRIPREMA I SADRINA
KONKURSNE DOKUMENTACIJE
U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI
(Obavezni elementi konkursne dokumentacije
i dokazivanje ispunjenosti uslova za uèešæe
u javnoj nabavci)
Odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i
14/2015) propisana je obaveza naruèioca da pripremi konkursnu dokumentaciju, na
osnovu koje bi ponuðaèi mogli da dostave svoje odgovarajuæe ponude. U skladu sa
èlanom 61. Zakona o javnim nabavkama, a na osnovu datog ovlašæenja u zakonu,
Uprava za javne nabavke donela je Pravilnik o obaveznim elementima konkursne
dokumentacije u postupcima javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti
uslova ("Slubeni glasnik RS", br. 29/2013 i 104/2013) koji je stupio na snagu 1. aprila
2013. godine.
Podseæamo da je na osnovu Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS",
broj 116/2008) koji je prestao da se primenjuje 31. marta 2013. godine, bio je donet
Pravilnik o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih
nabavki ("Slubeni glasnik RS", broj 50/2009), a isti je prestao da vai stupanjem na
snagu novog pravilnika, odnosno prestao je da se primenjuje 31. marta 2013. godine.
Podseæamo da je novim Zakonom o javnim nabavkama propisano 8 postupaka

javnih nabavki, pa saglasno tome, Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne
dokumentacije u postupcima javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova,
ureðeni su obavezni elementi konkursne dokumentacije u svakom od utvrðenih
postupaka javnih nabavki, i to:
1. Obavezni elementi konkursne dokumentacije

u otvorenom postupku
Otvoreni postupak je postupak u kojem sva zainteresovana lica mogu podneti
ponudu i shodno tome konkursna dokumentacija sadri sledeæe podatke, i to:
· opšti podaci o javnoj nabavci (za ovaj podatak treba navesti naziv i adresu
naruèioca, naznaèiti da se radi o otvorenom postupku uz napomenu da se
postupak sprovodi radi zakljuèenja ugovora ili okvirnog sporazuma, zatim
podatak da li se radi o nabavci dobara, usluga ili nabavci radova, potom staviti
napomenu da li je u pitanju rezervisana nabavka i da li se ista sprovodi putem
elektronske licitacije, i na kraju treba uneti naèin kontaktiranja sa odreðenim
licem);
· podaci o predmetu javne nabavke (iz opšteg reènika nabavki potrebno je uneti
taèan opis predmeta javne nabavke, a potom ukoliko se radi o partijama treba
naglasiti opis partije i taèan naziv iz opšteg reènika i istovremeno istaæi vrstu
okvirnog sporazuma, njegovo trajanje, naèin zakljuèenja okvirnog sporazuma u
smislu da li se zakljuèuje sa više ponuðaèa, da li ga zakljuèuje centralizovano
telo za javne nabavke i slièno);
· podaci o vrsti, tehnièkim karakteristikama (kada je reè o ovom podatku treba

imati u vidu da je neophodno navesti kvalitet usluge, dobra ili radova, zatim
naèin sprovoðenja kontrole i obezbeðivanja garancije kvaliteta, rokove isporuke,
mesto izvršenja, eventualne dodatne usluge i slièno);
· tehnièku dokumentaciju i planove (ovaj podatak zahteva navoðenje dokumen-
tacije o kreditnoj sposobnosti naruèioca u sluèaju da se radi o javnoj nabavci
finansijske usluge kredita);
· uslove za uèešæe u postupku javne nabavke (ovde je bitno obratiti panju na
obavezne uslove koje ponuðaè mora da ispuni u postupku javne nabavke i mora
dokazati njihovu ispunjenost saglasno èlanu 75. Zakona o javnim nabavkama i
dodatne uslove koje naruèilac u konkursnoj dokumentaciji odreðuje u pogledu
finansijskog, poslovnog, tehnièkog i kadrovskog kapaciteta, ako je ispunjavanje
tih uslova neophodno za ocenu sposobnosti ponuðaèa za izvršenje odreðenog
ugovora shodno èlanu 76. Zakona o javnim nabavkama. Naime pored obaveznih
uslova za uèešæe u postupku javne nabavke i dodatnih uslova ukoliko ih je
odredio naruèilac, u konkursnoj dokumentaciji navode se i uslovi koje mora da is-
puni podizvoðaè saglasno èlanu 80. Zakona o javnim nabavkama, odnosno uslovi
koje mora da ispuni svaki od ponuðaèa iz grupe ponuðaèa u skladu sa èlanom 81.
navedenog zakona. Kod ovog podatka bitno je da naruèilac obezbedi i uputstvo
kako se dokazuje ispunjenost uslova koje trai u otvorenom postupku javne na-
bavke, u smislu teksta izjave kojom dokazuje ispunjenost uslova, preciznim navo-
ðenjem jednog ili više dokaza i davanjem uputstva o obaveštenju da ponuðaè nije
duan da dostavlja dokaze koji su javno dostupni na internet stranicama);
· uputstvo ponuðaèima o sastavljanju ponude (ovo uputstvo mora biti jasno i
precizno i treba da sadri podatke o zahtevima naruèioca u pogledu sadrine
ponude, kao npr: podatke o jeziku na kome ponuda treba da bude sastavljena,
zatim podatke koje ponuda mora obavezno da sadri, oznaka valute, rok
vaenja ponude, obaveštenje da ponuðaè koji je samostalno podneo ponudu ne
moe istovremeno da uèestvuje u zajednièkoj ponudi ili kao podizvoðaè, da
ponuðaèi koji podnesu zajednièku ponudu odgovaraju neogranièeno solidarno
prema naruèiocu, zatim uputstvo treba da pokae da li je dozvoljeno podnošenje
ponuda sa varijantama, kao i dodatna objašnjenja i dopuštene eventualne
ispravke raèunskih grešaka, kako postupiti ukoliko se pojavi razlika izmeðu
jediniène i ukupne cene, elemente ugovora o kojima æe se pregovarati i sam
naèin pregovaranja, vrsta kriterijuma za dodelu ugovora mora biti opisana i
vrednosno izraena, kao i metodologija za dodelu pondera za svaki elemenat
kriterijuma, naèin izmene, dopune i opoziva ponude, podaci o obaveznom
dodatnom obezbeðenju ispunjenja ugovora, zahtev za dodatna objašnjenja od
ponuðaèa, podaci o instituciji gde se mogu dobiti ispravni podaci o poreskim
obavezama, zaštiti ivotne sredine, uslovima rada i slièno);
· obrazac ponude (naruèilac navodi da se ponuda moe podneti neposredno,
putem pošte ili elektronskim putem, u zatvorenoj koverti ili kutiji, da ponuðaè moe
da podnese samo jednu ponudu, potom u obrazac ponude se unose podaci o
svakom ponuðaèu iz grupe ponuðaèa, kao i opšti podaci o podizvoðaèima,
podatak o roku vaenja ponude izraen u broju dana od dana otvaranja ponuda,
podatke o ponuðaèu u smislu naziva, PIB-a, sedišta, podatke da li se ponuda
podnosi samostalno ili kao zajednièka ponuda ili ponuda sa podizvoðaèem, kao i
podatke o procentu ukupne vrednosti nabavke koji æe poveriti podizvoðaèu,
ukljuèujuæi i deo predmeta nabavke koji æe izvršiti preko podizvoðaèa);
· model ugovora (ovaj podatak pored modela ugovora moe da sadri i podatak o
modelu okvirnog sporazuma. To podrazumeva da model ugovora mora da
sadri sve bitne podatke, odnosno bitne elemente ugovora, a ukoliko se radi o
okvirnom sporazumu isti treba da sadri cenu, kolièinu, rok i slièno, odnosno sve
uslove na osnovu kojih æe se birati najpovoljnija ponuda, odnosno zakljuèiti
ugovor o javnoj nabavci);
· obrazac strukture ponuðene cene (naruèilac treba da objasni da u obrazac
strukture ponuðene cene moraju biti prikazani osnovni elementi strukture cene
kao: jedinièna cena, ukupna cena, ukupna cena bez PDV-a i ukupna cena sa
PDV-om, zatim ukoliko je predmet javne nabavke po partijama tada u obrazac
strukture cene mora biti prikazana struktura cene za svaku partiju ponaosob,
potom uputstvo u sluèaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude
kada postoje ponude ponuðaèa koji nudi dobra domaæeg porekla i ponude
ponuðaèa koji nudi dobra stranog porekla, naèin utvrðivanja strukture cene u
uslovima kada postoje ponude domaæeg i stranog ponuðaèa i procentualno
uèešæe odreðene vrste troškova u sluèaju kada je navedeni podatak neophodan
radi usklaðivanja cene tokom trajanja ugovora, odnosno okvirnog sporazuma,
kao npr. uèešæe troškova materijala, rada, energenata i slièno);
· obrazac troškova (naruèilac navodi kod ovog podatka, da ponuðaè moe u okviru
svoje ponude da dostavi i ukupan iznos i strukturu troškova pripremanja ponude,
pri èemu naruèilac naglašava da troškove pripreme i podnošenja ponude snosi
iskljuèivo ponuðaè. Meðutim, ukoliko naruèilac obustavi postupak javne nabavke,
a u troškove ponude su prikazani troškovi izrade uzorka ili modela saglasno
tehnièkim specifikacijama naruèioca i troškovi pribavljanja sredstava
obezbeðenja, tada je naruèilac duan da nadoknadi ponuðaèu troškove, pod
uslovom da je ponuðaè traio naknadu tih troškova u svojoj ponudi);
· obrazac izjave o nezavisnoj ponudi (naruèilac je obavezan da naglasi da je
ponuðaè duan da dostavi izjavu o nezavisnoj ponudi, koja predstavlja izjavu
pod materijalnom i kriviènom odgovornošæu i kojom ponuðaè potvrðuje da je
ponudu dostavio nezavisno, bez dogovora sa drugim ponuðaèima ili pak
zainteresovanim licima).

u restriktivnom i kvalifikacionom postupku
Restriktivni postupak javne nabavke jeste postupak koji se sprovodi u dve faze i u
kojem sva zainteresovana lica mogu da podnesu prijavu, pri èemu u drugoj fazi
restriktivnog postupka ponudu mogu podneti samo kandidati kojima je naruèilac priznao
kvalifikaciju.
Kvalifikacioni postupak javne nabavke jeste postupak koji se sprovodi u dve faze,
tako da sva zainteresovana lica mogu podneti prijavu za sve vreme vaenja liste
kandidata, a naruèilac im pod uslovima iz konkursne dokumentacije priznaje kvalifikaciju
svakih 6 (šest) meseci i poziva da podnesu ponudu u drugoj fazi postupka.
Kako oba postupka javne nabavke imaju dve faze, to su navedenim pravilnikom
propisani zajednièki podaci za oba postupka, odnosno naruèilac za I fazu restriktivnog i
kvalifikacionog postupka, mora da utvrdi da konkursna dokumentacija treba da sadri
sledeæe podatke, i to:
· opšte podatke o javnoj nabavci (naziv, adresa naruèioca, koji postupak je u
pitanju, predmet javne nabavke, odnosno da li je u pitanju dobro, usluge ili
radovi, zatim da li se radi o rezervisanim nabavkama, da li je u pitanju zaklju-
èenje ugovora ili je u pitanju okvirni sporazum ukoliko se radi o restriktivnom

postupku i podaci o kontakt osobi),
· podatke o predmetu javne nabavke (treba uzeti opšti reènik nabavke i uneti
naziv i oznaku iz opšteg reènika nabavke),
· uslovi koji su neophodni za uèešæe u postupku javne nabavke (treba navesti
uslove kako sa stanovišta obaveznih uslova tako i sa stanovišta dodatnih uslova
i uputstvo o naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova, odnosno isti podaci koji se
odnose na gore navedeni otvoreni postupak),
· period za koji se kandidatima priznaje kvalifikacija (ovaj podatak se odnosi
ukoliko je u pitanju kvalifikacioni postupak).
Za II fazu restriktivnog i kvalifikacionog postupka neophodno je da konkursna

dokumentacija sadri sledeæe podatke:
· opšte podatke o javnoj nabavci (napominjemo da se radi o istim podacima kao
kod I faze javne nabavke, s tim što treba dodati samo napomenu ukoliko se
sprovodi elektronska licitacija i to ako je u pitanju restriktivni postupak),
· podatke o predmetu javne nabavke (opis predmeta javne nabavke uzeti iz opšteg
reènika nabavke, zatim ako je u pitanju nabavka po partijama treba navesti opis
partije i naziv iz opšteg reènika nabavke i vrstu okvirnog sporazuma, njegovo
trajanje, da li se okvirni sporazum zakljuèuje sa više ponuðaèa, zatim da li okvirni
sporazum zakljuèuje telo za centralizovane javne nabavke),
· tehnièke specifikacije (koje obuhvataju kvalitet, kolièinu, opis predmeta javne
nabavke, naèin sprovoðenja kontrole kvaliteta i garancija kvaliteta, rok i mesto
izvršenja, eventualne dodatne usluge izuzev ako se radi o finansijskim
uslugama),
· tehnièku dokumentaciju (ovaj podatak podrazumeva dokumentaciju o kreditnoj
sposobnosti naruèioca ako se radi o javnoj nabavci finansijskih usluga kredita),
· uputstvo ponuðaèima o sastavljanju ponude (isti podaci koji vae za gore
navedeni otvoreni postupak),
· obrazac ponude (isti podaci moraju biti sadrani u konkursnoj dokumentaciji koji
vae za gore navedeni otvoreni postupak),
· model ugovora odnosno okvirnog sporazuma (ukoliko se radi o restriktivnom
postupku),
· obrazac strukture ponuðene cene (isti podaci koji su navedeni za gore otvoreni
postupak sa uputstvom kako da se obrazac strukture cene napravi),
· obrazac troškova pripreme ponude (isti podaci treba da budu sadrani u
konkursnoj dokumentaciji kao što je navedeno u otvorenom postupku),
· obrazac izjave o nezavisnoj ponudi (potpuno isti model izjave kao kod otvorenog
postupka).

u konkurentnom dijalogu
Konkurentni dijalog je novi postupak javne nabavke koji je uveden sa novim
Zakonom o javnim nabavkama i predstavlja postupak u kojem sva zainteresovana lica
mogu podneti prijavu, a sa licima kojima naruèilac prizna kvalifikaciju vodi dijalog radi
pronalaenja rešenja koje æe zadovoljiti njegove potrebe, i to tako što poziva kandidate
da podnesu ponudu na osnovu usvojenog rešenja.
Taènije reèeno, naruèilac moe sprovesti konkurentni dijalog u sluèaju kada je

predmet javne nabavke posebno sloen, tako da nije moguæe sprovesti javnu nabavku i
zakljuèiti ugovor primenom otvorenog ili restriktivnog postupka.
Kada je reè o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u konkurentnom
dijalogu, pravilnikom je utvrðeno da se posebno propisuje konkursna dokumentacija za
prvu fazu dijaloga, a posebno za drugu fazu dodele ugovora, a što se vidi iz dole
navedenog teksta:
Konkursna dokumentacija za fazu dijaloga treba da sadri:

· opšte podatke o javnoj nabavci (naziv i adresa naruèioca, predmet javne
nabavke, napomena da se radi o rezervisanim nabavkama, napomena da se
sprovodi konkurentni dijalog i podaci o kontakt osobi),
· podatke o predmetu javne nabavke (da li je u pitanju dobro, usluga ili radovi -
uzeti nazive iz opšteg reènika nabavke),
· uslovi za uèešæe u postupku (navesti da se radi o obaveznim i dodatnim
uslovima za uèešæe u postupku javne nabavke, odnosno isti uslovi koji su
navedeni kod konkursne dokumentacije vezane za otvoreni postupak),
· navesti napomenu u vezi postupka (ako se postupak sprovodi u više faza u cilju
smanjenja rešenja o kojima æe se voditi dijalog i kriterijumi na osnovu kojih æe se
doæi do smanjenja broja rešenja),
· elemente kriterijuma najpovoljnije ponude (to su kriterijumi na osnovu kojih æe
se izabrati najpovoljnija ponuda na osnovu koje se dodeljuje ugovor).
Konkursna dokumentacija za fazu dodele ugovora treba da sadri:

· opšte podatke o nabavci (naziv, adresa, internet stranica, napomena da se radi
o konkurentnom dijalogu, predmet javne nabavke, napomena da li se radi o
rezervisanim nabavkama, i kontakt osoba),
· podaci o predmetu javne nabavke (obavezno uzeti oznake i nazive iz opšteg
reènika nabavke),
· tehnièke karakteristike (u smislu vrste, kvaliteta, kolièine, garancije kvaliteta,
roka i mesta izvršenja ili isporuke dobara, eventualne dodatne usluge i
slièno),
· tehnièka dokumentacija i planovi (isti podaci koji se odnose na otvoreni
postupak),
· uputstvo ponuðaèima kako da saèine ponudu (isti podaci koji vae za otvoreni
postupak),
· obrazac ponude (isti podaci koji se odnose na otvoreni postupak),
· model ugovora,
· obrazac strukture ponuðene cene, sa uputstvom kako da se popuni (isti podaci
koji vae za konkursnu dokumentaciju kod otvorenog postupka sa obavezno
datim uputstvom),
· obrazac troškova pripreme ponude (isti podaci koji se odnose na otvoreni
postupak),
· obrazac izjave o nezavisnoj ponudi (potpuno isti model izjave kao kod gore
navedenog otvorenog postupka).

u pregovaraèkom postupku sa objavljivanjem poziva
za podnošenje ponuda i pregovaraèkom postupku
bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda
Zakon o javnim nabavkama poznaje dva pregovaraèka postupka i navedenim
pravilnikom propisani su obavezni elementi koji su zajednièki i kod jednog i kod drugog
pregovaraèkog postupka, s tim što treba imati u vidu zakonsku odredbu da kod
pregovaraèkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda naruèilac je
duan da pre pokretanja ovog postupka za odreðene sluèajeve (èlan 36. stav 1. taè. 2)
do 6) Zakona o javnim nabavkama), zahteva od Uprave za javne nabavke mišljenje o
osnovanosti primene pregovaraèkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje
ponuda.
Konkursna dokumentacija za oba pregovaraèka postupka u smislu podnošenja

ponuda obavezno mora da sadri sledeæe podatke:
· opšti podaci o nabavci (naziv, adresa i internet stranica naruèioca, zatim
podatak o kojem pregovaraèkom postupku se radi, potom predmet javne
nabavke, odnosno da li se radi o dobru, usluzi ili pak radovima, podatak da li je u
pitanju rezervisana nabavka, napomena da li se radi o elektronskoj licitaciji
vezanoj za pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje
ponuda i podaci o kontakt osobi),
· podaci o predmetu javne nabavke (obavezno uzeti nazive i oznake iz opšteg
reènika nabavki, kao i opis partije ako se radi o nabavci po partijama u skladu sa
opštim reènikom nabavke),
· tehnièke karakteristike (isti podaci koji vae i kod obaveznih elemenata kod gore
navedenog otvorenog postupka),
· tehnièka dokumentacija i planovi (to je dokumentacija koja se odnosi na kreditnu
sposobnost naruèioca u sluèaju javne nabavke finansijske usluge kredita),
· uslovi za uèešæe u postupku javne nabavke i uputstvo kako se dokazuje
ispunjenost uslova (isti podaci vae i za ovu konkursnu dokumentaciju, kao što
je navedeno kod otvorenog postupka),
· elementi ugovora o kojima æe se pregovarati i naèin pregovaranja (naruèilac
moe sprovoditi pregovaraèki postupak u više faza, kako bi se smanjio broj
ponuda o kojima je potrebno pregovarati, odnosno uvek kada je to moguæe,
naruèilac treba da obezbedi konkurenciju, i to pozivanjem više lica da uèestvuju
u postupku, kao i da odredi sam naèin pregovaranja i da odredi elemente
ugovora o kojima æe pregovarati),
· uputstvo ponuðaèima kako da saèine ponudu (podaci su isti kao kod otvorenog
postupka),
· obrazac ponude (ovi podaci su istovetni kao kod gore navedenog otvorenog
postupka),
· obrazac strukture ponuðene cene, sa uputstvom kako da se popuni (podaci koji
treba da budu sadrani u konkursnoj dokumentaciji su potpuno isti kao kod
otvorenog postupka),
· obrazac troškova pripreme ponude (isti podaci kao kod otvorenog postupka),
· obrazac izjave o nezavisnoj ponudi (potpuno isti podaci kao kod otvorenog
postupka).

u postupku konkursa za dizajn
Konkurs za dizajn jeste postupak koji naruèilac primenjuje radi dobijanja dizajna ili
projekta najèešæe u oblasti urbanistièkog planiranja, zatim arhitekture i potom
graðevinarstva, odnosno inenjerstva ili informatike, pri èemu izbor dizajna vrši unapred
obrazovan iri, nakon sprovedenog takmièenja. Treba naglasiti da naruèilac sprovodi
konkurs za dizajn primenjujuæi pravila otvorenog ili restriktivnog postupka, ukoliko
drugaèije nije odreðeno zakonom.
Naime, pravilnikom je utvrðeno da, ukoliko se konkurs za dizajn sprovodi kao
postupak koji prethodi dodeli ugovora o javnoj nabavci usluga, tada æe konkursnu
dokumentaciju èiniti i ostali obavezni elementi koji su propisani za otvoreni, odnosno
restriktivni postupak, u zavisnosti od toga u kojem se postupku dodeljuje ugovor.
Konkursna dokumentacija u postupku konkursa za dizajn mora da sadri sledeæe

podatke, i to:
· opšte podatke o nabavci (podaci o nazivu, adresi i internet stranici naruèioca,
zatim napomena da se radi o sprovoðenju konkursa za dizajn kao postupka
javne nabavke, i podaci o kontakt osobi),
· opis i zahtev u vezi dizajna, odnosno projekta (treba navesti podatak u smislu
šta naruèilac zahteva vezano za dizajn, odnosno projekat, zatim podatak do kog
roka dizajn odnosno projekat treba da se preda, i slièno),
· navoðenje profesije (ovaj podatak se odnosi ukoliko je uèešæe na konkursu
rezervisano za odreðenu profesiju, ukljuèujuæi i navoðenje dokaza koji treba da
budu ispunjeni),
· kriterijumi za ocenu dizajna, odnosno projekta (podatak koji treba da jasno
ukae na kriterijume koje naruèilac trai da bi eventualna ponuda bila
dostavljena),
· broj i vrsta nagrada (ukoliko se dodeljuju nagrade, treba navesti koliko nagrada
je u pitanju i koja vrsta nagrade).

u postupku javne nabavke male vrednosti
Javna nabavka male vrednosti saglasno odredbama Zakona o javnim nabavkama
jeste nabavka istovrsnih dobara, usluga i radova, èija je ukupna procenjena vrednost na
godišnjem nivou nia od vrednosti odreðene ovim zakonom.
Istovrsna dobra su dobra koja imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj grupi
dobara u opštem reèniku nabavke, odnosno istovrsne usluge su usluge sa istom
namenom i svojstvima i pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1. Kada su u pitanju
istovrsni radovi, treba reæi da su to radovi koji imaju istu namenu i svojstva i pripadaju
istoj grupi radova u opštem reèniku nabavke, odnosno istoj grupi delatnosti u okviru
Sektora F, u Uredbi o klasifikaciji delatnosti ("Slubeni glasnik RS", broj 54/2010), kao i
radovi koji se izvode na istoj nepokretnosti, odnosno prema jednom projektu.
Naime, odredbama Zakona o javnim nabavkama koji je prestao da vai 31. marta
2013. godine, postupak javne nabavke male vrednosti bio je ureðen Pravilnikom o
postupku javne nabavke male vrednosti ("Slubeni glasnik RS", broj 50/2009), dok je
svake godine kada je donošen zakon o budetu za tu godinu utvrðivana i procenjena
vrednost javne nabavke male vrednosti, odnosno donji i gornji limit nabavke male
vrednosti.
Primenom novog Zakona o javnim nabavkama pitanje nabavke male vrednosti

više se ne utvrðuje pravilnikom, veæ je to uraðeno navedenim zakonom, pri èemu je donji
limit javne nabavke male vrednosti utvrðen u iznosu od procenjene vrednosti 400.000
dinara, a gornji limit u iznosu od 3.000.000 dinara.
Napominjemo, da ukoliko je u pitanju pojedinaèna javna nabavka male vrednosti
èija je vrednost manja od 400.000 dinara, gde naruèilac moe da izda narudbenicu,
pravilnikom je utvrðeno da kod te nabavke naruèilac nije u obavezi da pripremi
konkursnu dokumentaciju.
Konkursna dokumentacija u postupku javne nabavke male vrednosti sadri

sledeæe podatke, i to:
· opšte podatke o nabavci (to su: naziv, adresa i internet stranica naruèioca,
napomena da se sprovodi postupak javne nabavke male vrednosti, predmet
javne nabavke odnosno da li se radi o dobru, usluzi ili radovima, napomena da li
je u pitanju rezervisana nabavka, i podaci o kontakt osobi),
· podaci o predmetu javne nabavke (taèan opis imena i oznake dobra, usluge ili
radova iz opšteg reènika nabavke, kao i podaci o partijama ukoliko je javna
nabavka male vrednosti oblikovana po partijama sa nazivom i oznakom iz
opšteg reènika nabavke),
· tehnièke karakteristike (isti podaci koji se odnose na otvoreni postupak),
· tehnièka dokumentacija i planovi (dokumentacija o kreditnoj sposobnosti
naruèioca u sluèaju javne nabavke finansijske usluge kredita),
· uslove za uèešæe u postupku javne nabavke (radi se o uslovima iz èl. 75. i 76.
zakona ukljuèujuæi i uputstvo kako ponuðaè dokazuje da ispunjava uslove.
Drugim reèima ovi podaci su istovetni podacima koji su dati kod gore navedenog
otvorenog postupka),
· uputstvo ponuðaèima kako da saèine ponudu (isti podaci kao kod konkursne
dokumentacije vezane za otvoreni postupak),
· obrazac ponude (isti podaci kao kod otvorenog postupka),
· model ugovora,
· obrazac troškova pripreme ponude (pored ostalog mogu da budu prikazani
troškovi izrade modela ili uzorka, ako su izraðeni u skladu sa tehnièkim
specifikacijama naruèioca i troškovi pribavljanja sredstava obezbeðenja, a
naruèilac ukoliko je obustavio postupak javne nabavke duan je da nadoknadi
napred navedene troškove ponuðaèu ako je isti to naveo u svojoj ponudi),
· tekst izjave o nezavisnoj ponudi (podaci u izjavi potpuno su istovetni kao što je
navedeno kod davanja izjave kod otvorenog postupka).
7. Naèin dokazivanja ispunjenosti obaveznih uslova

iz èl. 75. i 76. Zakona o javnim nabavkama
Zakon o javnim nabavkama poznaje obavezne uslove za uèešæe u postupku
javne nabavke saglasno èlanu 75. navedenog zakona i dodatne uslove u skladu sa
èlanom 76. Zakona o javnim nabavkama. Ovo dokazivanje ispunjenosti obaveznih
uslova je pravilnikom razlièito regulisano za pravna lica odnosno preduzetnike na jednoj
strani i fizièka lica na drugoj strani.
Kada se radi o ispunjavanju uslova iz èlana 75. Zakona o javnim nabavkama,

ponuðaè kao pravno lice, odnosno preduzetnik u postupku javne nabavke mora
dokazati:
· da je registrovan kod nadlenog organa, odnosno upisan u odgovarajuæi
registar (pravno lice, odnosno preduzetnik to dokazuje dostavljanjem izvoda
iz registra Agencije za privredne registre, odnosno izvoda iz odgovarajuæeg
registra, odnosno izvoda iz registra nadlenog Privrednog suda),
· da on i njegov zakonski zastupnik nije osuðivan za neko od kriviènih dela kao
èlan organizovane kriminalne grupe, da nije osuðivan za krivièna dela protiv
privrede, krivièna dela protiv ivotne sredine, krivièno delo primanja ili davanja
mita, krivièno delo prevare (pravno lice, odnosno preduzetnik ovaj uslov
dokazuje dostavljanjem izvoda iz kaznene evidencije, odnosno uverenja
nadlenog suda i nadlene policijske uprave Ministarstva unutrašnjih poslova da
to pravno lice ili njegov zakonski zastupnik, odnosno preduzetnik da nije
osuðivan za neko od kriviènih dela kao èlan organizovane kriminalne grupe, da
nije osuðivan za neko od kriviènih dela protiv privrede, krivièna dela protiv zaštite
ivotne sredine, krivièno delo primanja ili davanja mita, krivièno delo prevare.
Ovaj dokaz ne moe biti stariji od 2 (dva) meseca pre otvaranja ponuda,
odnosno u sluèaju kvalifikacionog postupka pre auriranja liste),
· da mu nije izreèena mera zabrane obavljanja delatnosti, koja je na snazi u
vreme objavljivanja odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda (pravno lice
odnosno preduzetnik to dokazuje na osnovu potvrde privrednog i prekršajnog
suda da im nije izreèena mera zabrane obavljanja delatnosti ili na osnovu
potvrde Agencije za privredne registre da kod ovog organa nije registrovano, da
im je kao privrednim subjektima izreèena mera zabrane obavljanja delatnosti.
Ovaj dokaz ne moe biti stariji od 2 (dva) meseca pre otvaranja ponuda,
odnosno u sluèaju kvalifikacionog postupka pre auriranja liste. Takoðe
napominjemo da ovaj dokaz mora biti izdat nakon objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda, odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda),
· da je izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne dabine u skladu sa
propisima Republike Srbije ili strane drave kada ima sedište na njenoj teritoriji
(pravno lice odnosno preduzetnik ovaj uslov dokazuju na osnovu uverenja
Poreske uprave da su izmirili dospele poreze i doprinose i na osnovu uverenja
nadlene lokalne samouprave da su izmirili obaveze po osnovu izvornih lokalnih
javnih prihoda. Ovaj dokaz ne moe biti stariji od 2 (dva) meseca pre otvaranja
ponuda, odnosno u sluèaju kvalifikacionog postupka pre auriranja liste),
· da ima vaeæu dozvolu nadlenog organa za obavljanje delatnosti koja je
predmet javne nabavke, ukoliko je ta dozvola predviðena posebnim propisom
(pravno lice odnosno preduzetnik ovaj uslov dokazuju dostavljanjem dozvole
za obavljanje odgovarajuæe delatnosti, izdate od strane nadlenog organa,
ukoliko je ta dozvola predviðena posebnim propisom).
Ponuðaè kao fizièko lice u postupku javne nabavke kod primene èlana 75.
Zakona o javnim nabavkama mora dokazati da ispunjava uslove dostavljanjem sledeæih
dokaza:
· izvoda iz kaznene evidencije, odnosno uverenja nadlene policijske uprave
Ministarstva unutrašnjih poslova da nije osuðivan za neko od kriviènih dela kao
èlan organizovane kriminalne grupe, da nije osuðivan za krivièna dela protiv
privrede, krivièna dela protiv ivotne sredine, krivièno delo primanja mita, krivi-
èno delo prevare. Ovaj dokaz ne moe biti stariji od 2 (dva) meseca pre otva-
ranja ponuda, odnosno u sluèaju kvalifikacionog postupka pre auriranja liste,
· potvrde prekršajnog suda da mu nije izreèena mera zabrane obavljanja

odreðenih poslova. Ovaj dokaz mora biti izdat nakon objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda, odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda,
· uverenja Poreske uprave da je izmirio dospele poreze i doprinose i uverenja
nadlene lokalne samouprave da je izmirio obaveze po osnovu izvornih lokalnih
javnih prihoda. Ovaj dokaz ne moe biti stariji od 2 (dva) meseca pre otvaranja
ponuda, odnosno u sluèaju kvalifikacionog postupka pre auriranja liste.
Kada je u pitanju dokazivanje ispunjenosti uslova iz èlana 76. Zakona o javnim
nabavkama, pravilnikom je propisano da ispunjenost dodatnih uslova, a to su uslovi u
pogledu finansijskog, poslovnog, tehnièkog i kadrovskog kapaciteta, pravno lice,
preduzetnik i fizièko lice dokazuje putem dostavljanja javnih isprava, odnosno na drugi
naèin u skladu sa zakonom.
8. Sredstva obezbeðenja
Zakonom o javnim nabavkama u èlanu 61. propisano je da naruèilac moe u
konkursnoj dokumentaciji da navede vrstu sredstava finansijskog obezbeðenja kojim
ponuðaèi obezbeðuju ispunjenje svojih obaveza u postupku javne nabavke, kao i
ispunjenje svojih ugovornih obaveza, odnosno za povraæaj avansnog plaæanja.
Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima

javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova utvrðeno je da sredstvo
obezbeðenja moe biti za:
· ozbiljnost ponude (moe uvek da se trai i zavisi od naruèioca, ali u izuzetnim
situacijama, kada naroèito okolnosti javne nabavke to opravdavaju, trai se
bankarska garancija za ozbiljnost ponude. Ova bankarska garancija traje
najmanje koliko i vaenje ponude, i najèešæe se izdaje u visini od najviše 10%
od ponuðene cene, i ako navedenim pravilnikom nije utvrðena visina za
izdavanje bankarske garancije po ovom osnovu);
· dobro izvršenje ugovorne obaveze (bankarska garancija izdaje se u visini od
10%, odnosno u izuzetnim situacijama u visini od 15%. Ukoliko se izdaje
bankarska garancija za dobro izvršenje posla, tada ista traje najmanje 5 (pet)
dana due od dana isteka roka za konaèno izvršenje posla. Ako doðe do
promene rokova za izvršenje ugovorne obaveze, tada vanost bankarske
garancije mora da se produi);
· za otklanjanje grešaka u garantnom roku (u ovom sluèaju trai se bankarska
garancija kada predmet ugovora zahteva i garanciju za ispravan rad, i tada se
naruèilac obezbeðuje da u sluèaju da ponuðaè ne izvrši obavezu otklanjanja
kvara koji bi mogao da umanji moguænost korišæenja predmeta javne nabavke,
naruèilac istu podnosi na realizaciju. Rok vaenja bankarske garancije mora biti
dui 5 (pet) dana od garantnog roka koji je odreðen za ispravan rad. Ova
bankarska garancija izdaje se u visini od 10% od vrednosti ugovora),
· za povraæaj avansnog plaæanja (bankarska garancija izdaje se u visini plaæenog
avansa i mora da traje najkraæe do pravdanja avansa).
Ukoliko se radi o sredstvu obezbeðenja za ozbiljnost ponude, odnosno za

izvršenje ugovorne obaveze, tada naruèilac saglasno pravilniku moe da trai sredstvo
obezbeðenja u iznosu 10% od vrednosti ponude bez PDV-a, odnosno ugovora.
Meðutim, Zakonom o javnim nabavkama propisan je izuzetak od navedenog pravila
kada se radi o negativnim referencama. Taènije, ako predmet javne nabavke nije
istovrstan predmetu za koji je ponuðaè dobio negativnu referencu, naruèilac æe tada

zahtevati dodatno obezbeðenje sredstava za ispunjenje ugovornih obaveza. Dodatno
obezbeðenje naruèilac je duan da odredi u konkursnoj dokumentaciji, a njegova
vrednost iznosi 15% od ponuðene cene.
Rok trajanja sredstva obezbeðenja iznosi najmanje koliko traje rok za ispunjenje
obaveze ponuðaèa koja je predmet obezbeðenja. To podrazumeva da se sredstvo
obezbeðenja ne moe vratiti ponuðaèu pre isteka roka trajanja, izuzev ukoliko je
ponuðaè u celosti ispunio svoju ugovornu obavezu.
Ako se radi kod dogovorenog avansnog plaæanja, tada naruèilac ne moe da
isplati nijedan iznos pre nego što primi traeno sredstvo obezbeðenja za povraæaj
avansnog plaæanja. Drugim reèima naruèilac je duan da zahteva sredstvo obezbeðenja
za povraæaj avansnog plaæanja, ukoliko je konkursnom dokumentacijom predviðeno
avansno plaæanje, bez obzira na procenat ili iznos avansa.
Sredstva obezbeðenja mogu biti:

· bankarska garancija
· hipoteka
· jemstvo drugog pravnog lica sa odgovarajuæim bonitetom
· zaloga pokretnih stvari
· menica
· polisa osiguranja.
Odredbama Zakona o javnim nabavkama propisano je da u sluèaju sprovoðenja

postupka javne nabavke èija je procenjena vrednost veæa od 250.000.000 dinara za
dobra i usluge i 500.000.000 dinara za radove, naruèilac je u obavezi da zahteva
bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeðenja za ispunjenje ugovornih obaveza.
Napominjemo da je prethodnim Zakonom o javnim nabavkama bilo propisano uzimanje
bankarske garancije u obavezno odreðenoj visini na osnovu upuæivanja u primenu
odredbe u zakonu o budetu koji je donet za tu tekuæu godinu. Saglasno tome do 31.
marta 2013. godine, odredbama Zakona o budetu za 2013. godinu ("Slubeni glasnik
RS", broj 114/2012) bila je utvrðena visina da za javnu nabavku koja iznosi 710.015.000
dinara naruèilac mora zahtevati davanje bankarske garancije.
Da li æe se uzimati neko drugo sredstvo obezbeðenja, zavisi od zahteva naruèioca
u konkursnoj dokumentaciji. Dosadašnja praksa pokazuje da je to najèešæe bankarska
garancija, a istini za volju i sam zakonodavac se opredeljivao za bankarsku garanciju kao
sredstvo obezbeðenja plaæanja.
Ljubinka Kovaèeviæ, urednik "IPC-a"

Ø IZMENE I DOPUNE
KONKURSNE DOKUMENTACIJE
Konkursna dokumentacija shodno vrsti postupka i prirodi predmeta javne

nabavke sadri obavezne elemente koje propisuju Zakon o javnim nabavkama
("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015, u daljem tekstu: Zakon) i Pravilnik o
obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i naèinu
dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS", br. 29/2013 i 104/2013), kao i
druge elemente koji su, s obzirom na predmet javne nabavke i vrstu postupka,
neophodni za pripremu ponude.
Naruèilac je duan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuðaèi na
osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu ponudu. Imajuæi u vidu ovu obavezu naruèioca
i znaèaj dobro pripremljene konkursne dokumentacije za pripremu prihvatljive ponude
zakonodavac daje moguænost da se nedostaci u konkursnoj dokumentaciji otklone kroz
izmene i dopune konkursne dokumentacije.
Moguænost izmene i dopune konkursne dokumentacije ureðuju odredbe èlana
63. Zakona.
Izmena i dopuna konkursne dokumentacije je moguæa u svakoj vrsti postupka.
Naruèilac moe da izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju samo u roku
predviðenom za podnošenje ponuda (èlan 63. stav 1. Zakona).
Po isteku roka predviðenog za podnošenje ponuda naruèilac ne moe da menja
niti da dopunjuje konkursnu dokumentaciju (èlan 63. stav 6. Zakona).
Naruèilac je, na osnovu èlana 62. stav 1. Zakona, duan da istovremeno sa
objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda, objavi konkursnu dokumentaciju na
Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici. Od trenutka objavljivanja konkursne
dokumentacije na Portalu javnih nabavki pa do isteka roka za podnošenje ponuda
naruèilac moe da izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju što znaèi da razlozi za
izmenu i dopunu konkursne dokumentacije moraju biti uoèeni od dana objavljivanja
poziva za podnošenje ponuda pa do isteka roka predviðenog za podnošenje ponuda.
Izmene ili dopune konkursne dokumentacije priprema komisija za javnu nabavku
(èlan 54. stav 13. taèka 1) Zakona).
1. Razlozi za izmenu i dopunu konkursne dokumentacije

Razlozi za izmenu i dopunu konkursne dokumentacije mogu biti kad naruèilac
uoèi da u konkursnoj dokumentaciji:
- nije pravilno ili u potpunosti opredelio obavezne ili dodatne uslove za uèešæe u
postupku javne nabavke,
- postavljeni uslovi nisu u logièkoj vezi sa predmetom javne nabavke,
- nije pravilno ili u potpunosti opredelio dokaze kojima se dokazuje ispunjenost
uslova za uèešæe u postupku javne nabavke,
- nije pravilno ili u potpunosti opredelio vrstu, tehnièke karakteristike
(specifikacije), kvalitet, kolièinu i opis predmeta nabavke, rok izvršenja, mesto
izvršenja i sl.,
- nije pravilno ili u potpunosti opredelio svoje zahteve prema ponuðaèu koji
izvršenje javne nabavke delimièno poverava podizvoðaèu kao i zahteve u
pogledu predmeta nabavke koji æe se izvršiti preko ponuðaèa,
- nije rednim brojem oznaèio svaku stranu konkursne dokumentacije i ukupan broj
strana konkursne dokumentacije,
- nisu sadrani svi obavezni elementi konkursne dokumentacije,
- stoje uslovi koji nisu u skladu sa Zakonom,
- ima nedostataka zbog kojih neæe biti moguæe uporediti ponude, odnosno
primeniti metodologiju dodele pondera,
- nije adekvatno opredelio kriterijume i elemente kriterijuma za izbor najpovoljnije
ponude,
- ima i drugih nedostataka zbog kojih naruèilac ne bi postigao odgvarajuæi kvalitet
predmeta javne nabavke, koji bi onemoguæili konkurenciju i jednak poloaj svim
ponuðaèima, koji bi spreèili ponuðaèa da saèini prihvatljivu ponudu.
Razlog za izmenu i dopunu konkursne dokumentacije postoji i kad naruèilac u

postupku po zahtevu za zaštitu prava kojim se osporava sadrina konkursne
dokumentacije, posle prethodnog ispitivanja zahteva donese rešenje kojim zahtev
usvaja (èlan 153. Zakona), a što za posledicu ima izmenu ili dopunu konkursne
dokumentacije.
Konkursnu dokumentaciju naruèilac moe da izmeni ili dopuni i na inicijativu
zainteresovanog lica ako zainteresovano lice u postupku pripreme ponude uoèi
nedostatke u konkursnoj dokumentaciji i na njih ukae naruèiocu. Naruèilac je spreman
na saradnju sa ponuðaèem, u okviru Zakona, kako bi razjasnio sve eventualne
nejasnoæe oko svojih zahteva iz konkursne dokumentacije. Postoje sluèajevi kad
naruèilac tek na zahtev za dodatne informacije i dodatna pojašnjenja utvrdi da u
konkursnoj dokumentaciji nije na pravi naèin opredelio svoje zahteve i da ukoliko ih ne
pojasni, izmeni neæe dobiti predmet nabavke koji æe da zadovolji njegove potrebe.
Naruèilac nije obavezan da prihvati inicijativu zainteresovanog lica za izmenu ili
dopunu konkursne dokumentacije ako oceni da navodi zainteresovanog lica nisu razlog
za izmenu ili dopunu konkursne dokumentacije (na primer: menjaju suštinu zahteva
naruèioca).
Inicijativu za izmenu ili dopunu konkursne dokumentacije zainteresovano lice
moe izneti i u svom zahtevu za dodatne informacije i dodatna pojašnjenja.
2. Dodatne informacije ili pojašnjenja

u vezi sa pripremanjem ponude
Zahtev za dodatne informacije i dodatna pojašnjenja u vezi sa pripremanjem
ponude zainteresovano lice, na osnovu èlana 63. stav 2. Zakona, podnosi naruèiocu u
pisanom obliku, najkasnije pet dana pre isteka roka za podnošenje ponude. Zahtev
se naruèicu moe dostaviti putem pošte, elektronske pošte ili faksom. Ako zahtev
dostavi putem elektronske pošte ili faksom zainteresovano lice moe traiti od naruèioca
da potvrdi prijem.
Naruèilac je duan, na osnovu èlana 63. stav 3. Zakona, da odgovori na zahtev
zainteresovanog lica i da mu u roku od tri dana od dana prijema pismenog zahteva za
dodatne informacije i dodatna pojašnjenja, pošalje odgovor u pisanom obliku i da
istovremeno tu informaciju objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.
Ako ne poseduje internet stranicu naruèilac æe ovu informaciju objaviti samo na Portalu
javnih nabavki.
Odgovor zainteresovanom licu, u pisanom obliku, se dostavlja putem pošte

preporuèeno, elektronske pošte ili faksom, tako da se ispoštuje propisani rok od tri dana
za dostavu odgovora. Naruèilac vodi raèuna da o ovoj radnji u postupku ostane pisani
trag tj. da se obezbedi evidentiranje ove radnje. Ako odgovor dostavi putem elektronske
pošte ili faksom, naruèilac je duan je da od zainteresovanog lica zahteva da na isti naèin
potvrdi prijem tog dokumenta, što je ovo lice duno i da uèini.
Treba imati u vidu i odredbe èlana 54. stav 13. taèka 1) i stav 14. Zakona na
osnovu kojih dodatne informacije ili objašnjenja u vezi sa pripremanjem ponuda priprema
komisija za javnu nabavku i na osnovu kojih komunikaciju sa zainteresovanim licima i
ponuðaèima obavljaju iskljuèivo èlanovi komisije za javnu nabavku.
Na osnovu èlana 92. stav 2. ZUP-a kad je podnesak upuæen poštom preporuèeno
ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje pošti, odnosno dan prijema telefaksa
smatra se kao dan predaje organu kome je upuæen.
Dodatne informacije i dodatna pojašnjenja, koja su sadrana u odgovoru
zainteresovanom licu koje je podnelo zahtev za dodatne informacije i dodatna
pojašnjenja, naruèilac nije obavezan da dostavlja licima koja su sa Portala javnih nabavki
preuzela konkursnu dokumentaciju kao ni ponuðaèima koji su do tog trenutka podneli
ponudu. Ova lica æe se o dodatnim informacijama i pojašnjenjima informisati sa Portala
javnih nabavki. Odgovor naruèioca se objavljuje na Portalu javnih nabavki jer je
informacija koju sadri namenjena svim zainteresovanim licima kojima moe biti od
koristi.
3. Naèin raèunanja rokova

Naèin raèunanja rokova ureðuju odredbe èlana 90-92. Zakona o opštem
upravnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Slubeni glasnik RS", br.
30/2010, u daljem tekstu: ZUP) i one se, kad Zakonom nije drukèije odreðeno, analogno
primenjuju i na raèunanje rokova u postupku javne nabavke.
Rok u kom zainteresovano lice moe podneti zahtev za dodatne informacije i
dodatna pojašnjenja u vezi sa pripremanjem ponude se raèuna na dane (pet dana pre
isteka roka za podnošenje ponude) tako što se, u skladu sa odredbom èlana 90. stav 2.
ZUP-a, dan u koji pada dogaðaj od kog treba raèunati trajanje roka, ne uraèunava u rok,
veæ se za poèetak roka uzima prvi prethodni dan. Na primer: ako je rok za podnošenje
ponude 27. avgust, pet dana pre isteka roka je 22. avgust, odnosno poslednji dan kad
zainteresovano lice moe podneti zahtev za dodatne informacije i dodatna pojašnjenja u
vezi sa pripremanjem ponude je 22. avgust. Ukoliko bi 5-ti dan pre isteka roka za
podnošenje ponude pao u nedelju ili na dan dravnog praznika, ili u neki drugi dan kad
organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok istièe istekom prvog narednog
radnog dana, a na osnovu èlana 91. stav 2. ZUP-a.
Kako se rok za podnošenje ponude odreðuje odreðivanjem datuma i sata do
kojeg se ponude mogu podnositi, postavlja se pitanje da li i rok za zahtev za dodatne
informacije i dodatna pojašnjenja treba raèunati i prema satu podnošenja. Rok za
podnošenje zahteva za dodatne informacije i dodatna pojašnjenja se raèuna na dane pa
je bez uticaja u koje vreme (sat) u toku dana je zahtev podnet.
4. Objavljivanje izmena i dopuna konkursne dokumentacije

Naruèilac koji u roku predviðenom za podnošenje ponuda izmeni ili dopuni kon-
kursnu dokumentaciju, duan je da bez odlaganja izmene ili dopune objavi na Portalu
javnih nabavki i na svojoj internet stranici (èlan 63. stav 1. Zakona). Ako ne poseduje
internet stranicu naruèilac æe ovu informaciju objaviti samo na Portalu javnih nabavki.
Naruèilac nije obavezan da o izmenama i dopunama konkursne dokumentacije

obaveštava neposredno zainteresovana lica ili ponuðaèe koji su podneli ponude pre
objavljivanja izmena i dopuna konkursne dokumentacije. Praæenjem Portala javnih
nabavki i internet stranice naruèioca sva zainteresovana lica imaju moguænost da se
informišu o tome da li je i kada u konkretnom postupku javne nabavke bilo izmena ili
dopuna konkursne dokumentacije i da se upoznaju sa sadrinom istih.
5. Produenje roka za podnošenje ponuda

Obaveze naruèioca u sluèaju da izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju osam
ili manje dana pre isteka roka za podnošenje ponuda ureðuje odredba èlana 63. stav 5.
Zakona.
Naruèilac moe da izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju samo dok traje rok
predviðen za podnošenje ponuda. Meðutim, ako izmeni ili dopuni konkursnu
dokumentaciju osam ili manje dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, naruèilac
je duan da produi rok za podnošenje ponuda.
O produenju roka za podnošenje ponuda naruèilac je duan da objavi
obaveštenje.
Obaveštenje o produenju roka za podnošenje ponuda naruèilac objavljuje na
Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.
Naruèilac nije obavezan da o produenju roka za podnošenje ponuda obaveštava
neposredno zainteresovana lica ili ponuðaèe koji su podneli ponude pre objavljivanja
izmena i dopuna konkursne dokumentacije. Sva lica se o produenju roka za
podnošenje ponuda, kao i o izmenama i dopunama konkursne dokumentacije
obaveštavaju preko Portala javnih nabavki i internet stranice naruèioca i stoga ja
neophodno da konkretnu javnu nabavku prate na Portalu javnih nabavki sve do isteka
roka za podnošenje ponuda kako bi pravovremeno bili informisani za sluèaj eventualnih
izmena ili dopuna.
6. Prekršaj naruèioca
Naruèilac koji propusti da objavi izmene i dopune konkursne dokumentacije ili
odgovor na zahtev za pojašnjenjem konkursne dokumentacije èini prekršaj. Ovo
neèinjenje naruèioca je odredbama èlana 169. stav 1. taèka 4) Zakona definisano kao
prekršaj za koji æe se naruèilac kazniti novèanom kaznom od 100.000 do 1.000.000
dinara, a odgovorno lice naruèioca novèanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara.

Ø ODREÐIVANJE I PRIMENA KRITERIJUMA

ZA DODELU UGOVORA U POSTUPCIMA
JAVNIH NABAVKI
1. Pojam i znaèaj kriterijuma
Prema definiciji iz èlana 3. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS",

br. 124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon) kriterijum je merilo koje se koristi za vrednovanje,
uporeðivanje i ocenjivanje ponuda. Suštinski, kriterijum za dodelu ugovora je, u
stvari, merilo na osnovu kojeg naruèilac u postupku javne nabavke rangira
ponuðaèe èije su ponude prethodno ocenjene kao prihvatljive i odgovarajuæe (kao
ponude kod kojih ne postoje formalni i tehnièki razlozi zbog kojih bi bile odbijene). Cilj je
da se na osnovu takvog rangiranja, koje se sprovodi u fazi struène ocene ponuda, utvrdi
ko je ponuðaè sa kojim æe naruèilac zakljuèiti ugovor o konkretnoj javnoj nabavci. Sama
struèna ocena ponuda je faza postupka javne nabavke koja sledi posle otvaranja ponuda
i koja, kao prvi korak, podrazumeva pregled ponuda, a zatim i ocenu. Ocena ponuda,
prvo, rezultira obaveznim odbijanjem neprihvatljivih ponuda kao ponuda koje imaju bitne
nedostatke (Zakonom je propisano šta se smatra bitnim nedostatkom), kao i
neodgovarajuæih ponuda koje ne ispunjavaju tehnièke specifikacije koje zahteva
naruèilac. Posle toga, rangiranjem ponuda koje nisu odbijene, i to primenom unapred
odreðenog kriterijuma i njegovih elemenata (odreðuju se u pozivu za podnošenje
ponuda i u konkursnoj dokumentaciji), naruèilac dolazi do odluke o dodeli ugovora.
Po mnogim struènim mišljenjima, kriterijumi su najvaniji element konkursne
dokumentacije u postupku javne nabavke. Kriterijumi moraju biti odreðeni unapred,
kao i svi drugi elementi konkursne dokumentacije. Dakle, kriterijumi su unapred dati
znaci razlikovanja izmeðu ponuda èiji izbor odraava naruèioèevu ocenu znaèaja
odreðenih okolnosti vezanih za predmet ili realizaciju nabavke.
Trebalo bi u vezi sa navedenim pomenuti i presudu Evropskog suda pravde, kao

sudske instance Evropske Unije, C-78/94 Commission v. Belgium (Walloon Buses) u
kojoj sud navodi (prevod autora):
"Zahtev direktiva, po kome naruèilac mora u oglasu i u konkursnoj dokumentaciji
da objavi sve kriterijume koje æe primeniti, namenjen je informisanju potencijalnih
ponuðaèa o elementima ekonomski najpovoljnije ponude. Tako svi ponuðaèi znaju šta
æe uticati na ocenu njihovih ponuda i kakva je teina odreðenog kriterijuma. Ovaj zahtev,
dalje, obezbeðuje postupanje u skladu sa naèelom jednakosti ponuðaèa i
transparentnosti".
2. Vrste kriterijuma
Zakon odreðuje dve vrste kriterijuma koje naruèilac primenjuje radi rangiranja
ponuda i dodele ugovora o javnoj nabavci. To su kriterijum najnia cena i kriterijum
ekonomski najpovoljnija ponuda.
Prvi kriterijum - najnia cena, podrazumeva rangiranje ponuda samo i iskljuèivo

na osnovu toga koliki je iznos cene ponuðen, odnosno ponuda u kojoj je ponuðena
najnia cena æe biti prvorangirana, te samim tim, i najpovoljnija. U tom smislu veoma je
vano da naruèilac u konkursnoj dokumentaciji predstavi sve elemente koji ulaze
u strukturu cene, kako bi na osnovu toga zainteresovani ponuðaèi mogli da ponude
cenu koja, bez ikakvih dilema, obuhvata sve ono što je traio naruèilac. Ti elementi
mogu biti: carina, prevoz, razne takse itd. Na taj naèin naruèilac æe dobiti uporedive
ponude, i cene koje predstavljaju jedinu moguæu razliku meðu njima, buduæi da sve
ostalo te ponude moraju da ispunjavaju na jednak naèin (uslovi za uèestvovanje, posebni
zahtevi naruèioca i tehnièke specifikacije moraju biti jednako ispunjeni u svim
ponudama).
Drugi kriterijum - ekonomski najpovoljnija ponuda, sastavljen je od više

elemenata (podkriterijuma), a ne samo od cene. Moguæi elementi tog kriterijuma su
kao primeri i navedeni u okviru èlana 85. stav 2. Zakona, ali 15 navedenih elemenata
svakako nisu konaèan spisak, buduæi da je na kraju tog spiska jasno navedeno da su
moguæi i drugi elementi ("...i dr."). Tako je pomenutom odredbom propisano da se
kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude zasniva na razlièitim elementima
kriterijuma u zavisnosti od predmeta javne nabavke, kao što su:
1) ponuðena cena, u pogledu koje je neophodno da naruèioci pripreme jasnu i
nedvosmislenu konkursnu dokumentaciju, pre svega u delu koji se odnosi na
oblikovanje ponuðene cene i njenih sastavnih elemenata (vaan je Obrazac
strukture cene kao obavezni element konkursne dokumentacije).
2) popust na cene iz cenovnika naruèioca, koji element æe se koristiti kod cena
koje su unapred definisane od strane naruèioca u odreðenim oblastima (npr.
maksimalna cena lekova sa propisane liste).
3) rok isporuke ili izvršenja usluge ili radova u okviru minimalno prihvatljivog roka
koji ne ugroava kvalitet kao i maksimalno prihvatljivog roka, kod kojeg
elementa je naruèilac u obavezi da unapred definiše minimalni i maksimalni rok
koji je prihvatljiv i koji neæe ugroziti kvalitet prilikom izvršenja nabavke.
4) tekuæi troškovi, kao troškovi koji su direktno povezani sa eksploatacijom
odreðenog dobra, i to su troškovi materijala, rezervnih delova, odravanja i sl.
5) troškovna ekonomiènost, koji element predstavljaju dodatni troškovi koji prate i
utièu na odreðenu javnu nabavku u duem periodu, èak i posle perioda
izvršenja ugovora (informacija o potrošnji energije, radne snage, uticaja na
postojeæe zalihe, potrebe za dodatnim obrazovanjem itd).
6) kvalitet, kao jedan od elemenata kriterijuma koji izaziva velike probleme u
praksi, buduæi da ga je veoma teško unapred (u konkursnoj dokumentaciji)
jasno opisati objektivno proverljivim naèinom - metodologijom dodele pondera.
7) tehnièke i tehnološke prednosti, koje su od znaèaja za upotrebu, odnosno
funkcionisanje predmeta javne nabavke (primer: minimalni obim tehnièkih
karakteristika naruèilac odredi kao tehnièku specifikaciju, a dodeljuje pondere
samo za ono što prelazi taj obim).
8) ekološke prednosti i zaštita ivotne sredine, na osnovu kojeg æe ponuðaèi koji
vode raèuna o zaštiti ivotne sredine biti dodatno nagraðeni (kroz pondere za
ovaj element kriterijuma). Kao ovi elementi kriterijuma mogli bi da se koriste
one okolnosti koje stimulišu korišæenje recikliranih materijala, oragnizovano i
bezbedno odlaganje ambalae, kontrolu emisija zagaðivaèa ivotne sredine
itd.
9) energetska efikasnost, koju èine mere koje se primenjuju u cilju smanjenja
potrošnje energije.
10) post-prodajno servisiranje i tehnièka pomoæ, kao element kriterijuma koji je

veoma slièan elementu tekuæi troškovi i troškovna efikasnost.
11) garantni period i vrsta garancija, ukazuju na èinjenicu kakvog æe kvaliteta biti
realizacija konkretne nabavke, odnosno koliko æe naruèilac biti siguran da æe
moæi nesmetano ili sa što manje teškoæa da vrši eksploataciju predmeta
nabavke u odreðenom periodu. Pri tome je potrebno ukazati na veliki znaèaj
naèina na koji se od ponuðaèa zahteva odreðenje roka trajanja garancije,
odnosno momenta od kojeg poèinje da teèe takav rok, kao i kod roka isporuke
ili izvršenja usluga i radova kao elementa kriterijuma.
12) obaveze u pogledu rezervnih delova, koji èine troškovi i naèin obezbeðivanja
rezervnih delova kao parametri koji imaju uticaj na ekonomiènost i efikasnost
realizacije predmeta nabavke u toku celog veka trajanja dobra.
13) post-garancijsko odravanje, kao potkriterijum koji se odnosi na period koji
nastupa posle isteka garantnog roka i ukazuje na to koliko æe naruèilac biti
siguran da æe moæi nesmetano i sa što manje troškova (znaèajna je i cena
odravanja) da vrši eksploataciju predmeta nabavke;
14) broj i kvalitet angaovanih kadrova, za koji se moe istaæi da ukoliko su kadrovi
odreðeni kao uslov za uèešæe, taj podatak ne moe biti i element kriterijuma.
Ovaj podkriterijum se, pre svega, odnosi na nabavke intelektualnih usluga, gde
se kvalitet ponude ocenjuje kroz iskustvo pruaoca usluge (zato se naziva
"kvalitet" angaovanih kadrova).
15) funkcionalne karakteristike, za koji se moe istaæi da se u praksi pokazalo da
su "estetske karakteristike", koje su u prethodnom zakonu bile odreðene kao
sastavni deo ovog elementa kriterijuma ("estetske i funkcionalne karakte-
ristike") uvek subjektivni element kriterijuma, te da je nemoguæe objektivno bo-
dovanje ponuda po tom elementu. Meðutim, taj element kriterijuma ("estetske
karakteristike") mogao bi i dalje da se primenjuje kod konkursa za dizajn.
Citirana odredba èlana 85. stav 2. Zakona, dakle, odreðuje da pored najnie cene,
drugi kriterijum za dodelu ugovora o javnoj nabavci za koji se moe opredeliti naruèilac
jeste ekonomski najpovoljnija ponuda i sastavljen je od više elemenata tog kriterijuma, a
ne samo od cene. Moguæi elementi tog kriterijuma su kao primeri i navedeni u okviru
navedene odredbe, a na kraju tog spiska, još jednom je potrebno to istaæi, jasno je
navedeno da su moguæi i drugi elementi ("...i dr."). Pored slobode naruèioca da se
opredeli za neki element kriterijuma koji nije naveden u citiranoj odredbi Zakona, postoji i
obaveza da poštuje osnovne zahteve koji su za sve elemente kriterijuma propisani u
èlanu 84. ovog zakona, i koji æe biti detaljnije razmatrani u nastavku ovog teksta.
Trebalo bi naglasiti da, naèelno, nisu odreðena pravila u kojim situacijama se
naruèilac opredeljuje za jedan od navedena dva kriterijuma, niti koje æe elemente koristiti
kao podkriterijume. Meðutim, u jednom postupku javne nabavke mora se iskljuèivo
koristiti kriterijum ekonomski najpovoljnija ponuda. To je konkurentni dijalog. Isto
tako, propisano je da su varijante ponude moguæe samo kada je kriterijum ekonomski
najpovoljnija ponuda (potrebno je i da ih sam naruèilac dozvoli).
3. Odreðivanje kriterijuma u pozivu za podnošenje ponuda

i konkursnoj dokumentaciji
Naruèilac je duan da objavi isti kriterijum i elemente kriterijuma za dodelu
ugovora o javnoj nabavci u pozivu za podnošenje ponuda, kao i u konkursnoj
dokumentaciji. Poziv za podnošenje ponuda, pored ostalog, sadri i podatke o
kriterijumu i elementima kriterijuma za dodelu ugovora. Dakle, obaveza naruèioca je da
veæ u pozivu za podnošenje ponuda navede sve elemente kriterijuma (ukoliko je u

pitanju kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude). Tako objavljeni kriterijum i
elementi moraju biti ponovljeni u konkursnoj dokumentaciji, odnosno moraju biti isti
i u jednom i u drugom aktu naruèioca. U suprotnom, ukoliko bi u ta dva akta bili sadrani
razlièiti kriterijumi ili elementi kriterijuma, bilo bi nejasno na osnovu èega se rangiraju
ponude u konkretnom sluèaju, i šta je u tom pogledu relevantno, da li ono što je objav-
ljeno u pozivu ili ono objavljeno u konkursnoj dokumentaciji. To bi svakako dovelo do
povrede naèela transparentnosti postupaka javnih nabavki, a samim tim, i nesigurnosti
kod ponuðaèa u pogledu moguænosti da im bude dodeljen ugovor. Samim tim
nesumnjivo je da bi u situaciji u kojoj bi naruèilac objavio razlièite kriterijume i elemente u
pozivu za podnošenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji, takav postupak javne
nabavke trebalo da bude poništen u celini u sluèaju pokretanja postupka zaštite prava.
U èlanu 84. Zakona propisani su osnovni zahtevi koje naruèioci moraju da poštuju
prilikom odreðivanja elemenata kriterijuma (ekonomski najpovoljnije ponude) u
konkursnoj dokumentaciji. Jedan od osnovnih zahteva jeste da elementi kriterijuma ne
smeju da budu diskriminatorski. Da bi konkurencija meðu ponuðaèima, kao jedno od
osnovnih naèela javnih nabavki, mogla da bude ostvarena mora se spreèiti neopravdana
diskriminacija ponuðaèa, ali i omoguæiti transparentnost u sprovoðenju postupaka javnih
nabavki, kao i jednakost meðu ponuðaèima. Naime, diskriminacija odreðenih ponuðaèa,
bilo kroz elemente kriterijuma ili kroz uslove za uèestvovanje i ostale zahteve naruèioca,
koja nema nikakvo realno uporište u objektivnim potrebama naruèioca, svakako
ogranièava konkurenciju, odnosno onemoguæava uèestvovanje onim ponuðaèima koji bi
inaèe mogli ravnopravno da konkurišu za realizaciju predmetne nabavke. Dakle, nije
dovoljno da naruèilac omoguæi konkurenciju meðu ponuðaèima na taj naèin što æe
prikupiti odreðeni broj ponuda (èesto se moe èuti stav da efektivnu konkurenciju èine,
najmanje, tri ponude), veæ je potrebno ispoštovati i zahtev da nijedan od potencijalnih
ponuðaèa ne bude neopravdano onemoguæen u dostizanju cilja da njegova ponuda
bude izabrana kao najpovoljnija. Diskriminacija kroz elemente kriterijuma se moe
izvršiti kako kroz samo odreðenje (naziv) elementa kriterijuma, tako i kroz opis
naèina primene elementa - metodologiju dodele pondera.
Sledeæi zahtev koji naruèilac mora da ispuni prilikom navoðenja elemenata
kriterijuma u konkursnoj dokumentaciji jeste da budu u logièkoj vezi sa sadrinom
konkretne javne nabavke. Taj zahtev je neposredno povezan sa prethodnim zahtevom
koji zabranjuje primenu diskriminatorskih elemenata kriterijuma. Logièka veza znaèi da
je element kriterijuma opravdan sa stanovišta objektivnih naruèioèevih potreba u
pogledu korišæenja rezultata realizovane nabavke. Skoro svako odstupanje od ispu-
njenja ove obaveze od strane naruèioca ukazuje na diskriminaciju odreðenog ponuðaèa
ili više njih, odnosno na neopravdano favorizovanje drugih, èime se ogranièava
konkurencija meðu ponuðaèima. Sa druge strane posmatrano, diskriminacija ili,
drugaèije reèeno, davanje prednosti odreðenoj ponudi neæe biti nedozvoljena ukoliko je
ono što je odreðeno kao element kriterijuma u logièkoj vezi sa predmetom javne
nabavke, odnosno ako se kroz isti oslikava objektivna i realna potreba naruèioca.
Nesumnjivo je da element kriterijuma nije u logièkoj vezi sa sadrinom javne
nabavke ukoliko je odreðen bez ikakve povezanosti sa svojstvima predmeta javne
nabavke (na primer: broj zaposlenih inenjera nikako nije od znaèaja za jednostavnu
nabavku usluge èišæenja prostorija, koja podrazumeva angaovanje lica sa niom struè-
nom spremom. Isto tako, nije od znaèaja da li je ponuðaè od kojeg se oèekuje isporuka
jednostavne raèunarske opreme, takve isporuke veæ vršio iskljuèivo naruèiocima u
zdravstvenom sektoru). Pored navedenog, takoðe, nisu u logièkoj vezi sa predmetom
javne nabavke ni elementi koji se odnose na èinjenice iz ponude koje nisu predmet
ocene kriterijuma ili uslova (ureðenost ponude, njena preglednost, estetski utisak, tvrd
povez...). U ne malom broju sluèajeva naruèioci su koristili i "posebne pogodnosti" kao
element kriterijuma što, gotovo po pravilu, nikada nije u logièkoj vezi sa predme-
tom javne nabavke. Naime, u tim situacijama naruèilac ni ne definiše šta podrazumeva
pod pogodnošæu, pa se javlja problem dobijanja neuporedivih ponuda jer ponuðaèima
nije bilo unapred jasno šta bi trebalo da ponude kao posebnu pogodnost, odnosno šta æe
od toga naruèilac oceniti sa veæim brojem pondera. Problem u vezi sa posebnim
pogodnostima je i to što se u obzir uzimaju ponude dobara, usluga ili radova koji nemaju
nikakvu vezu sa predmetom konkretne javne nabavke. Obuka slubenika iz oblasti koja
nema nikakvih dodirnih taèaka sa konkretnim predmetom, kao što bi bila obuka iz
stranog jezika koji nije od znaèaja za upotrebu odreðenog predmeta nabavke (npr.:
kancelarijskog materijala), svakako nije u logiènoj vezi sa sadrinom javne nabavke.
Opis elemenata kriterijuma u konkursnoj dokumentaciji predstavlja, pre svega,
jasno odreðenje elemenata kriterijuma za dodelu ugovora, a zatim, i odreðenje jasnog i
objektivno proverljivog naèina - metodologije dodele pondera od kojeg neposredno
zavisi kako æe ponude biti rangirane te, samim tim, na osnovu èega æe u konkretnom
sluèaju biti izabrana najpovoljnija ponuda. Ono što je cilj propisivanja takve obaveze
na strani naruèioca je, pre svega, ostvarenje naèela transparentnosti postupaka
javnih nabavki i to na taj naèin što se svim potencijalnim ponuðaèima, unapred, u
konkursnoj dokumentaciji, pruaju informacije koje im omoguæavaju da pripreme ponude
tako da budu dovoljno konkurentne. Tako ponuðaèi mogu da izvrše sve potrebne
kalkulacije kako bi nastojali da njihovoj ponudi bude dodeljen što veæi broj pondera da bi
bila izabrana kao najpovoljnija. S druge strane, poštovanje navedene obaveze
prilikom sastavljanja konkursne dokumentacije èini moguæom proveru struène
ocene ponuda, odnosno da li je ista sprovedena na naèin odreðen konkursnom
dokumentacijom. Navedena moguænost provere nije samo od znaèaja za same
ponuðaèe koji uèestvuju u postupku za javne nabavke, veæ i za nadlene organe koji
kontrolišu sprovoðenje tog postupka i pruaju zaštitu prava, a pre svih za Republièku
komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Navedena objektivna proverljivost naèina primene elemenata kriterijuma, (dodele
pondera) je vano svojstvo tih elemenata jer drugaèije odreðenje naèina primene istih bi
dovelo do apsolutne subjektivnosti i diskrecije od strane naruèilaca prilikom donošenja
odluke o izboru najpovoljnije ponude. Nejasan i objektivno neproverljiv naèin dodele
pondera je u praksi posebno èest kod "kvaliteta" kao elementa kriterijuma. Kao opis
naèina primene elemenata kriterijuma se najèešæe koriste razlièiti matematièki modeli i
formule. Trebalo bi upozoriti da je veoma vano da pre objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda i dostavljanja konkursne dokumentacije zainteresovanim
ponuðaèima naruèilac proveri da li je formula, odnosno opis naèina (metodologije)
primene elementa kriterijuma realno primenljiv, da se ne bi u fazi struène ocene ponuda
utvrdilo da se dobijaju rezultati koji su neupotrebljivi za potrebe rangiranja ponuda. Jedna
od grešaka je da rezultati odreðenih formula prelaze maksimalan broj pondera predviðen
za pojedinaène elemente kriterijuma, tako i da ukupan zbir pondera prelazi 100, što je
protivno odredbi èlana 85. stav 5. Zakona.
Vrednovanje elemenata kriterijuma predstavlja odreðivanje "teine" ili
"relativnog znaèaja" svakoga od njih, a putem navoðenja maksimalnog broja pondera
koji æe biti dodeljen za svaki. Ono šo je u tom pogledu obaveza naruèioca jeste da tako
odredi broj pondera da njihov ukupan zbir, u svakom sluèaju, bude 100. Dodela
ugovora se nakon struène ocene vrši sabiranjem ukupnog broja pondera dodeljenih za
sve elemente kriterijume.
Zakonom je propisana i obaveza za naruèioca da odredi "rezervne" elemenate
kriterijuma koji æe se primenjivati u sluèaju da dve ili više ponuda posle struène ocene
budu ocenjene sa jednakim brojem pondera ili imaju istu najnie ponuðenu cenu. To
pravilo je propisano kako bi se prekinulo sa praksom da u takvim sluèajevima naruèilac
primenjuje elemente za koje ponuðaèi nisu znali prilikom pripremanja ponuda.
4. Primena kriterijuma u fazi struène ocene ponuda

Pored obaveza koje naruèilac u pogledu kriterijuma i elemenata kriterijuma ima u
fazi izrade konkursne dokumentacije, naruèilac ima i odreðene obaveze u fazi same
struène ocene ponuda, i iste su pripisane èlanom 84. Zakona. Naime, naruèilac mora
da primenjuje samo onaj kriterijum i elemente kriterijuma koji su sadrani u konkursnoj
dokumentaciji, i to na naèin kako su opisani i vrednovani. Dakle, kao prvo, naruèilac u
fazi struène ocene ponuda, kada primenom elemenata kriterijuma rangira ponude,
moe da koristi samo onaj kriterijum i one elemente istog koje je predvideo u
konkursnoj dokumentaciji, odnosno ne moe da ih promeni prilikom same struène
ocene ponuda. Sa istekom roka za podnošenje ponuda, konkursna dokumentacija
postaje nepromenljiva u svim svojim delovima, pa tako i u pogledu kriterijuma i ele-
menata kriterijuma. Meðutim, naruèilac ne samo da ima obavezu da primeni kriterijume i
elemente koje je odredio u konkursnoj dokumentaciji, veæ je i u obavezi da primeni opis
elemenata kriterijuma koji podrazumeva metodologiju dodele pondera, a koji je, takoðe,
odredio u konkursnoj dokumentaciji, kao i da se pridrava maksimalnog broja pondera
predviðenog u konkursnoj dokumentaciji za svaki od elemenata kriterijuma.
Na osnovu navedenog moe se zakljuèiti da nije dozvoljeno da naruèilac u
struènoj oceni ponuda, a u odnosu na ono što je predviðeno konkursnom dokumen-
tacijom, promeni:
- vrstu kriterijuma (da umesto ekonomski najpovoljnije ponude primenjuje najniu
ponuðenu cenu);
- elemente kriterijuma (da pored elemenata - podkriterijuma koja je odredio u
konkursnoj dokumentacije, koristi još neke elemente koji prilikom podnošenja
ponuda nisu bili poznati ponuðaèima);
- maksimalni broj pondera kojim su vrednovani elementi kriterijuma;
- opis elemenata kriterijuma (recimo, nije dozvoljeno drugaèije odreðivanje
sadrine onoga što æe naruèilac uzimati u obzir);
- metodologiju dodele pondera (kao, najèešæe, odreðene formule koja primenom
dovodi do rezultata u broju pondera).
5. Naèelni pravni stavovi Republièke komisije za zaštitu prava

u postupcima javnih nabavki u vezi sa kriterijumima
U pogledu navedenih obaveza naruèioca u vezi sa kriterijumima za dodelu
ugovora o javnoj nabavci, Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih
nabavki (dalje: Republièka komisija) je donela više odluka i nekoliko naèelnih pravnih
stavova (donose se na opštim sednicama Republièke komisije na kojima prisustvuju svi
èlanovi i predsednik tog dravnog organa).
Tako je u 9. naèelnom pravnom stavu, donetom na 8. Opštoj sednici Republièke
komisije, odranoj 27.12.2013. godine, navedeno, da kao elemente kriterijuma
ekonomski najpovoljnija ponuda iz èlana 85. stav 2. Zakona naruèilac moe da
koristi samo one elemente koji se odnose na izvršenje konkretnog ugovora o
javnoj nabavci. Dakle, kao elementi kriterijuma ne mogu se koristiti oni elementi koji se
odnose na realizaciju nekih drugih, ranije zakljuèenih ugovora koje je izvršavao ponuðaè,
kao ni ostale okolnosti koje nisu u vezi sa izvršenjem konkretnog ugovora o javnoj
nabavci. Republièka komisija, naime, smatra da se kao elementi kriterijuma ekonomski
najpovoljnija ponuda ne mogu koristiti oni elementi koji se odnose na realizaciju nekih
drugih, ranije zakljuèenih ugovora koje je izvršavao ponuðaè, kao ni ostale okolnosti koje
nisu u vezi sa izvršenjem konkretnog ugovora o javnoj nabavci. Za razliku od uslova za
uèešæe koji se odnose na samog ponuðaèa, elementi kriterijuma odnose na izvršenje
konkretnog ugovora o javnoj nabavci, jer primena istih sledi nakon što je utvrðeno da su
ispunjeni uslovi za uèešæe ponuðaèa. Ovaj stav Republièke komisije utemeljen je i u

odredbi èlana 85. stav 4. Zakona kojim je propisana zabrana na osnovu koje se uslovi za
uèešæe iz èl. 75. i 76. Zakona ne mogu odrediti kao elementi kriterijuma. Takoðe, iz
samog naziva dela Zakona kojim su ureðeni kriterijumi - "Kriterijum za dodelu ugovora",
moe se, prema stavu Republièke komisije, zakljuèiti da se odnose na samo izvršenje
konkretnog ugovora, odnosno da se kroz njihovu primenu u obzir uzimaju okolnosti koje
ukazuju na to kakvo æe biti izvršenje tog ugovora, i kakve æe to efekte imati na naruèioca i
obavljanje njegove delatnosti, a sve u smislu efikasnosti i ekonomiènosti kao jednog od
naèela javnih nabavki. S obzirom na navedeni stav Republièke komisije, moe se istaæi
da struène reference više ne mogu biti element kriterijuma za dodelu ugovora, buduæi da
se odnose na ranije realizovane ugovore o javnim nabavkama. To se, svakako, sa
druge strane, ne moe tumaèiti kao zabrana da se struène reference u konkursnoj
dokumentaciji odrede kao dodatni uslov u smislu poslovnog kapaciteta. Zakljuèak
je, dakle, da ukoliko naruèilac smatra da je neophodno da u konkretnoj javnoj nabavci
insistira na referencama, moe da ih odredi kao uslov, odnosno kao "prag koji je potre-
bno preskoèiti". Samim tim, svi ponuðaèi koji budu ispunili taj uslov, biæe rangirani na os-
novu elemenata kriterijuma i moæi æe na osnovu svog ranga da budu izabrani za dodelu
ugovora, a oni koji ne budu ispunili isti, biæe eliminisani jer æe njihova ponuda biti odbijena.
Dalje, u 11. naèelnom pravnom stavu, donetom na 3. Opštoj sednici, odranoj
14.4.2014. godine, Republièka komisija je zakljuèila da se "Cassa sconto" kao popust
na ponuðenu cenu u sluèaju plaæanja u rokovima kraæim od ugovorenog, ne moe
u konkursnoj dokumentaciji predvideti kao element kriterijuma ekonomski
najpovoljnije ponude, jer isti po svojoj prirodi predstavlja popust na ponuðenu cenu koji
nije dozvoljen odredbom èlana 3. stav 1. taèka 34. Zakona. Naime, Republièka komisija
je u navedenom naèelnom stavu istakla da prilikom odabira elemenata kriterijuma
ekonomski najpovoljnije ponude u skladu sa èlanom 85. stav 2. Zakona, naruèilac, pored
ostalog, mora da pazi i na zakonsko ogranièenje propisano u citiranoj odredbi èlana 3.
stav 1. taèka 34) ovog zakona. Tom odredbom je propisano da popust na ponuðenu
cenu kao metod odreðivanja cene ne moe biti predviðen u konkursnoj dokumentaciji
kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude. S obzirom na to da "cassa
sconto" predstavlja popust na ponuðenu cenu koji se obraèunava procentualno u odnosu
na vrednost robe i odobrava kupcu ukoliko izmiruje svoje novèane obaveze u kraæem
roku od prvobitno predviðenog, proizilazi da "cassa sconto", po svojoj suštini, jeste
popust na ponuðenu cenu. Sama metodologija dodele pondera za takav element
kriterijuma ne bi bila objektivno proverljiva, što je izrièit zahtev odredbe èlana 84. stav 3.
Zakona, jer se ne bi moglo unapred utvrditi kada æe zaista biti izvršeno plaæanje za
isporuèena dobra, te samim tim ni koliko procenata bi realno trebalo uzeti u obzir prilikom
dodele pondera. Dakle, kako istièe Republièka komisija, naruèilac bi u takvom sluèaju
dodeljivao pondere iako ne zna da li æe se i kada ostvariti okolnost za koju se vezuje
dodela pondera (plaæanje u roku koji je kraæi od ugovorenog).
U 15. naèelnom pravnom stavu donetom, takoðe, na 3. opštoj sednici
Republièke komisije, odranoj dana 14.4.2014. godine, navedeno je da se kao dodatni
uslovi u smislu èlana 76. Zakona mogu odrediti samo uslovi koji se odnose na
ponuðaèa, odnosno uslovi kojima se odreðuje potreban nivo kompetentnosti i
uspešnosti ponuðaèa da uzme uèešæe u postupku predmetne javne nabavke, i kao
takvi ne mogu biti odreðeni kao elementi kriterijuma u smislu èlana 84. stav 2. Zakona.
Sa druge strane, posebni zahtevi naruèioca, u pogledu naèina i uslova plaæanja, ga-
rantnog roka i eventualnih drugih okolnosti od kojih zavisi prihvatljivost ponuda,
ne mogu se, prema stavu Republièke komisije, smatrati dodatnim uslovima za
uèešæe u postupku javne nabavke, u smislu odredbe èlana 76. Zakona, shodno èemu
se isti, ukoliko se odnose na izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci,
mogu odrediti kao elementi kriterijuma u okviru kriterijuma ekonomski naj-
povoljnije ponude. Odredbama Zakona precizirano je da ni dodatni uslovi za uèešæe,
kao ni obavezni uslovi za uèešæe u postupku javne nabavke koji su definisani u èlanu 75.
Zakona ne mogu biti odreðeni kao elementi kriterijuma u postupcima javnih nabavki.
Èlanom 8. stav 1. taèka 9) Pravilnika o obaveznim elementima konkursne doku-

mentacije u postupcima javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova
("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013 i 104/2013) propisano je da uputstvo ponuðaèima
kako da saèine ponudu sadri izmeðu ostalih i podatke o zahtevima naruèioca u pogledu
sadrine ponude, kao i uslovima pod kojima se sprovodi postupak javne nabavke, i to
zahteve u pogledu traenog naèina i uslova plaæanja, garantnog roka i eventualno drugih
okolnosti od kojih zavisi prihvatljivost ponude. Navedenu odredbu Republièka komisija
tumaèi tako da zahtevi naruèioca koji se odnose na sadrinu ponude i uslove pod
kojima se sprovodi postupak javne nabavke, i blie definišu prava i obaveze
ugovornih strana kroz definisanje elemenata ugovora, ne predstavljaju dodatne
uslove za uèešæe ponuðaèa u postupcima javnih nabavki, u smislu èlana 76.
Zakona. Stoga, kako kod pomenutih zahteva nije reè o dodatnim uslovima za uèešæe u
postupku javne nabavke, u smislu odredbe èlana 76. Zakona, veæ o zahtevima naruèioca
iz konkursne dokumentacije koji se odnose na sadrinu ponude, na naèin kako je i
napred opisano, i koji na ocenu prihvatljivosti ponude utièu u smislu da se usled njihovog
neispunjenja ne moe utvrditi bitna sadrina iste, to Republièka komisija nalazi da nije
protivno odredbama Zakona da se takvi posebni zahtevi naruèioca, bez obzira kako ih je
u istoj naruèilac terminološki oznaèio, odrede i kao elementi kriterijuma ekonomski
najpovoljnije ponude (npr. rok isporuke, garantni rok, tekuæi troškovi i sl.). Naime, imajuæi
u vidu da pomenuti zahtevi naruèioca ne predstavljaju dodatne uslove za uèešæe u
postupcima javnih nabavki u smislu odredbe èlana 76. Zakona, a s obzirom na to da se
isti ne odnose na status i sposobnost ponuðaèa da uzmu uèešæe postupku javne
nabavke, veæ na izvršenje ugovora o javnoj nabavci koji bi bio zakljuèen nakon
sprovedenog konkretnog postupka javne nabavke, kao i na blie definisanje elemenata
tog ugovora, to po stavu Republièke komisije nije nedozvoljeno da isti budu odreðeni kao
elementi kriterijuma u okviru kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude.
Kao pitanje koje se tièe primene kriterijuma za dodelu ugovora svakako se javlja i
pitanje davanja odreðene, zakonom propisane prednosti (u praksi nazvana "prefe-
rencijali") ponudama ponuðaèa koji nude dobra domaæeg porekla (kod javne nabavke
dobara), kao i domaæim ponuðaèima (kod javne nabavke radova i usluga) i to prilikom
rangiranja ponuda. Dakle, Zakon u èlanu 86. propisuje neku vrstu korektivnog
kriterijuma, na osnovu kojeg domaæi ponuðaèi dobijaju prednost u odnosu na
strane tako što im se omoguæava da nadoknade odreðenu razliku u ceni ili u broju
pondera do kojeg je došlo primenom elemenata kriterijuma iz konkursne
dokumentacije. Ministarstvo nadleano za poslove privrede blie ureðuje naèin doka-
zivanja ispunjenosti uslova za primenu preferencijala, pa je na osnovu toga i donet
Pravilnik o naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova da su ponuðena dobra domaæeg
porekla ("Slubeni glasnik RS", broj 30/2013). U vezi sa primenom "preferencijala",
Republièka komisija je na 3. opštoj sednici, odranoj dana 14.4.2014. godine, usvojila 16.
naèelni pravni stav. U tom stavu je navadeno da ukoliko više ponuðaèa u postupku
javne nabavke nesumnjivo nude identièno dobro istog proizvoðaèa, a samo jedan
ponuðaè dostavi dokaz o domaæem poreklu dobara, naruèilac nije duan da postupi
u skladu sa èlanom 86. stav 9. Zakona i da trai od ostalih ponuðaèa da se izjasne i
dostave dokaz o tome da nude dobra domaæeg porekla, veæ æe se smatrati da su svi
navedeni ponuðaèi ponudili dobra domaæeg porekla. Naime, u sluèaju kada više
ponuðaèa nudi identièno dobro istog proizvoðaèa, što se iz sadrine njihovih ponuda moe
nesumnjivo utvrditi, a samo jedan od njih u ponudi dostavi dokaz o domaæem poreklu
dobara koji je izdat u skladu sa pomenutim pravilnikom, stav je Republièke komisije da æe
se smatrati da su i ostali ponuðaèi, koji su u konkretnoj javnoj nabavci ponudili identièno
dobro tog proizvoðaèa, ponudili dobra domaæeg porekla.
Saša Varinac, predsednik Republièke komisije

za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki
Ø NAÈIN ODREÐIVANJA
PROCENJENE VREDNOSTI JAVNE NABAVKE
U skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br.

124/2012 i 14/2015) pod procenjenom vrednošæu podrazumeva se iznos sredstava
odnosno ukupno plativ iznos koji æe naruèilac utrošiti odnosno platiti ponuðaèu radi
nabavke odreðenog dobra, usluge odnosno radova, i koji se iskazuje u dinarima, bez
poreza na dodatu vrednost.
Ovo je jedna od moguæih, moe se reæi slobodnih definicija pojma procenjene
vrednosti nabavke dobara, usluga odnosno radova. Sama èinjenica da Zakon o javnim
nabavkama definiše da se procenjena vrednost javne nabavke iskazuje u dinarima, i to
bez poreza na dodatu vrednost, predstavlja sama po sebi jednu veliku dilemu kod
mnogih naruèilaca u postupcima javne nabavke.
Naime, mnogi naruèioci u momentu objavljivanja konkursne dokumentacije,
odnosno sprovoðenja postupka javne nabavke nalaze se u dilemi, šta odluèiti i izabrati
kao najpovoljniju ponudu, odnosno da li je bolje i isplativije za naruèioca prihvatiti ponudu
ponuðaèa koji je u sistemu PDV-a, ili je bolje prihvatiti ponudu ponuðaèa koji nije
obveznik plaæanja PDV-a, odnosno nije u sistemu PDV-a.
Kako nam se mnogi naši èitaoci obraæaju sa pitanjima šta uraditi ukoliko ponuðaè
nije u sistemu PDV-a, i kako vršiti izbor ako je kriterijum najnia cena, polazeæi od
odredbi èlana 64. Zakona o javnim nabavkama, da se procenjena vrednost javne
nabavke iskazuje bez PDV-a, ovim tekstom pokušaæemo da objasnimo ulogu i znaèaj
procenjene vrednosti i utvrðenu zakonsku normu da se ista iskazuje bez PDV-a.
Znaèaj utvrðivanja procenjene vrednosti javne nabavke i naèin odreðivanja
procenjene vrednosti javne nabavke je izuzetno veliki i od posebnog interesa za
naruèioca sa stanovišta odredbi Zakona o javnim nabavkama, bez obzira da li se radi o
javnoj nabavci dobara, usluga, javnoj nabavci radova, odnosno javnoj nabavci po
partijama odnosno odreðivanju procenjene vrednosti u pojedinim postupcima javne
nabavke.
Polazeæi od napred navedenog, naruèilac bi kod odreðivanja procenjene

vrednosti javne nabavke, odnosno odreðenog iznosa sredstava koje bi mogao da utroši
saglasno planu javnih nabavki, a u cilju nabavke odreðenog dobra, usluge odnosno
radova, morao imati u vidu da se u zavisnosti od iznosa procenjene vrednosti opredeljuje
potrebna procedura u oblasti javne nabavke, i to prvenstveno kod:
· objavljivanja prethodnog obaveštenja;
· odreðivanja limita da li se radi o javnoj nabavci male vrednosti ili pak javnoj
nabavci velike vrednosti;
· naèina davanja oglasa, odnosno da li æe javna nabavka biti oglašena samo na
Portalu javnih nabavki ili æe pak biti oglašena i na Portalu slubenih glasila
Republike Srbije;
· opredeljivanja oglasa na stranom jeziku;
· korišæenja sredstava obezbeðenja plaæanja;
· postupka javne nabavke koji æe nadgledati graðanski nadzornik;

· donošenja internog plana za spreèavanje korupcije u javnim nabavkama;
· plaæanja takse i troškova u postupku zaštite prava;
· obavezne primene elektronske nabavke, a uz uspostavu informacionog sistema
i primene elektronske licitacije.
Imajuæi u vidu da naruèilac nije duan da objavi procenjenu vrednost javne

nabavke, to je kod utvrðivanja procenjene vrednosti javne nabavke, neophodno da svaki
naruèilac posebno obrati panju na odreðene momente u naèinu utvrðivanja procenjene
vrednosti, rukovodeæi se time da kod izrade plana nabavki (plan nabavki se sastoji od
plana javnih nabavki i plana nabavki) isti mora da sadri:
· procenjenu vrednost javne nabavke na godišnjem nivou i ukupno, što
podrazumeva da je ukupna procenjena vrednost nabavke bez PDV-a;
· procenjenu vrednost javne nabavke kod višegodišnjeg ugovora, pri èemu se
navodi procena vrednosti za svaku plansku godinu bez PDV-a;
Sa druge strane posmatrano, Zakonom o javnim nabavkama propisano je da, se
pod prihvatljivom ponudom smatra izmeðu ostalih uslova koji se moraju ispunjavati i uslov
da, ponuda ne prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke. Koliki je znaèaj realnog
utvrðivanja visine procenjene vrednosti javne nabavke, pokazuje i samo znaèenje izraza
"prihvatljiva ponuda", a o èemu naruèilac treba da posveti posebnu panju. Jer ne treba
zaboraviti, da previsoka i preniska procenjena vrednost moe da dovede do nerealnosti
javne nabavke i nemoguænosti realizacije te nabavke, odnosno to podrazumeva
nepoznavanje osnovnih postulata kod utvrðivanja visine procenjene vrednosti.
Jedini izuzetak koji Zakon o javnim nabavkama dozvoljava da se prihvati veæa

cena u ponudi od procenjene vrednosti javne nabavke, odnosi se na javnu nabavku u
otvorenom postupku. Naime, navedeni zakon propisuje da, u otvorenom postupku
naruèilac moe dodeliti ugovor ponuðaèu èija je ponuda veæa od procenjene vrednosti
javne nabavke, pod sledeæim uslovima:
· ukoliko nije ponuðena cena veæa od uporedive trišne cene (uporediva trišna
cena predstavlja cenu na relevantnom trištu uzimajuæi u obzir predmet javne
nabavke, razvijenost trišta, naèin plaæanja, rok isporuke, kolièina, sredstvo
obezbeðenja, rok vanosti ugovora, davanje garancije itd.);
· ukoliko su ponuðene cene u svim odgovarajuæim ponudama veæe od
procenjene vrednosti javne nabavke.
Na osnovu svega napred istaknutog, podseæamo na obavezu naruèioca da je isti
duan da shodno odredbama Zakona o javnim nabavkama, kod utvrðivanja procenjene
vrednosti javne nabavke sagleda i ispita mnoge okolnosti koje mogu direktno ili
indirektno da utièu na visinu procenjene vrednosti javne nabavke.
Taènije reèeno, procenjena vrednost javne nabavke mora se oslanjati na:

· Istraivanje trišta predmeta javne nabavke (prilikom planiranja javnih nabavki,
naruèilac je duan da ima u vidu da je njegov poloaj kao kupca dobara, usluga
odnosno radova, poloaj uèesnika na trištu. Meðutim, vrlo èesto se dogaða da
je naruèilac napravio plan javne nabavke na osnovu prethodnih godina iskustva
i krenuo u postupak javne nabavke, a da su se u meðuvremenu mnoge okolnosti
ponude promenile, i da ne zna da li postoje ponuðaèi, po kojoj ceni daju ponude i
kakav je kvalitet u pitanju, koji uslovi nabavke postoje, period davanja garancije,
moguænost odravanja i servisiranja predmeta javne nabavke i slièno. To

podrazumeva, obavezu da naruèilac pre poèetka postupka javne nabavke
proverava stanje na trištu putem sakupljanja odreðenih informacija bilo putem
publikacija, interneta, odreðenih analiza, korišæenjem aktuelnih èasopisa, ili
direktnim kontaktima sa osobama koje mogu da prue valjane informacije.
Istraivanje trišta znaèi da naruèilac dolazi do podataka o konkurenciji
ponuðaèa, kvalitetu koji se nudi, cene koje se nalaze na uporedivom trištu,
popusti koji se uobièajeno daju, i sve druge pogodnosti koje se mogu postiæi u
postupku javne nabavke. Istraivanjem trišta i ovakvim postupanjem kod
nabavki dobara, usluga odnosno radova, naruèilac svakako dobija podatke koji
rezultiraju efikasnijim i ekonomiènijim javnim nabavkama, realnijoj proceni
vrednosti javne nabavke, a koja æe biti realna i u vreme pokretanja postupka.
· Voðenje evidencije obveznika PDV-a, i evidencije o podeli prethodnog poreza
prema ekonomskoj pripadnosti i moguænosti utvrðivanja srazmernog odbitka
prethodnog poreza saglasno odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost
("Slubeni glasnik RS", br. 84/2004, … i 93/2012). Ova obaveza podrazumeva
da naruèilac vrši podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti, a
utvrðuje srazmerni odbitak prethodnog poreza samo ukoliko ne moe za sve
nabavke da opredeli ekonomsku pripadnost PDV-a. Navedeno pravilo
primenjuju naruèioci odnosno poreski obveznici koji se bave nabavkom dobara i
usluga za koji je predviðeno poresko osloboðenje bez prava na odbitak
prethodnog poreza, tj, bave se nabavkom dobara i usluga iz èlana 25. Zakona o
porezu na dodatu vrednost. Za ove naruèioce odnosno obveznike karakte-
ristièno je da im je nabavka pored nabavke dobara, usluga, odnosno radova bez
prava na odbitak prethodnog poreza i nabavka dobara, usluga odnosno radova
na koji su duni da obraèunaju i plate PDV. Ova nabavka je, u odnosu na
nabavku za koju se ne obraèunava PDV, relativno mala, ali ih to ne oslobaða
obaveze da obezbede voðenje evidencije o podeli prethodnog poreza prema
ekonomskoj pripadnosti. Meðutim, kada je u pitanju utvrðivanje srazmernog
poreskog odbitka, ovi naruèioci mogu da odustanu od prava na njegovo
korišæenje, što znaèi da mogu a ne moraju to da rade i utvrðuju srazmerni
odbitak prethodnog poreza.
Imajuæi u vidu napred navedeno, svaki naruèilac treba da kod utvrðivanja
procenjene vrednosti javne nabavke dobara, usluga odnosno radova, prethodno istrai
trište i da istovremeno utvrdi da li je poreski obveznik PDV-a, odnosno da li se bavi
nabavkom dobara i usluga za koje nema pravo na odbitak prethodnog poreza, ali i da
istovremeno ustanovi da li vrši podelu prethodnog poreza po ekonomskoj pripadnosti i
eventualno utvrðuje srazmerni poreski odbitak prethodnog poreza.
Sasvim je logièno da poslove oko PDV-a, ne radi zaposleni koji se bavi poslovima
javnih nabavki, ali da isti mora doæi do pravih i pouzdanih informacija napred navedenih
koje æe omoguæiti i realno utvrðivanje procenjene vrednosti javne nabavke, a zatim i
donošenje prave odluke kod izbora najpovoljnijeg ponuðaèa, bez obzira da li je u pitanju
ponuðaè koji se nalazi u sistemu PDV-a, ili pak ponuðaè koji nije u sistemu PDV-a.
Prema tome, evidencija se mora voditi kod naruèioca, i samo preciznom
evidencijom je moguæe utvrditi za koje nabavke je predviðeno poresko osloboðenje bez
prava na odbitak prethodnog poreza i nabavke na koje su duni da obraèunaju i plate
PDV, odnosno da ustanove evidenciju o podeli prethodnog poreza po ekonomskoj
pripadnosti i da eventualno utvrde srazmerni poreski odbitak prethodnog poreza.
Taènije reèeno, moe se dogoditi da je procenjena vrednost javne nabavke

1.000.000 dinara bez PDV-a, i da naruèilac odbije ponudu u iznosu od 1.050.000 dinara
kao neprihvatljivu jer je veæa od procenjene vrednosti, a da se radi o ponuðaèu koji nije u
sistemu PDV-a, i da izabere ponudu ponuðaèa koji je ponudio cenu u iznosu od
1.000.000 dinara bez PDV-a, odnosno 1.200.000 dinara sa PDV-om, i koja je u
granicama procenjene vrednosti, pri èemu je navedeni ponuðaè u sistemu PDV-a.
Ovakva odluka naruèioca podrazumeva da pre nego što donese odluku o
prihvatanju ponude ima sva saznanja o tome da li je dobro utvrðena procenjena vrednost
javne nabavke na bazi istraivanja trišta i da li naruèilac obavlja nabavke u veæem ili
manjem obimu, pored nabavki dobara, usluga odnosno radova bez prava na odbitak
prethodnog poreza i nabavke na koje je duan da obraèunava i plati PDV. Sasvim je
sigurno da je ova druga nabavka dobara, usluga odnosno radova manja u odnosu na
prvu za koju ne obraèunava PDV, odnosno Zakonom o porezu na dodatu vrednost
predviðeno je poresko osloboðenje bez prava na odbitak prethodnog poreza.
Na kraju treba istaæi i najvaniju odredbu koja se mora imati u vidu kod utvrðivanja
procenjene vrednosti javne nabavke u èlanu 64. Zakona o javnim nabavkama. Naime,
naruèilac ne moe vršiti procenu vrednosti javne nabavke tako da, bi izbegao primenu
otvorenog ili restriktivnog postupka. Svaka radnja naruèioca koja je motivisana
smanjenjem procenjene vrednosti javne nabavke na limit javne nabavke male vrednosti,
a u cilju izbegavanja primene otvorenog ili restriktivnog postupka javne nabavke je
nedozvoljena radnja i suprotna odredbama Zakona o javnim nabavkama.
Ljubinka Kovaèeviæ, urenik "IPC"-a

Ø NEOSUÐIVANOST ZASTUPNIKA
PRIVREDNOG DRUŠTVA - PONUÐAÈA,
KAO OBAVEZAN USLOV ZA UÈEŠÆE
U POSTUPKU JAVNE NABAVKE
1. Uvodne napomene sa stanovišta
Zakona o obligacionim odnosima
Jedini zakon koji materiju zastupanja utvrðuje veoma detaljno, jeste Zakon o
obligacionim odnosima ("Slubeni list SFRJ", br. 29/1978, 39/1985, 45/1989 (odluka
USJ) i 57/1989, zatim "Slubeni list SRJ", br. 31/1993, i "Slubeni list SCG", br. 1/2003
(Ustavna povelja)), koji saglasno odredbama zakona, propisuje da se ovlašæenje za
zastupanje zasniva na zakonu, opštem aktu pravnog lica, zatim na aktu nadlenog
organa ili na izjavi volje zastupanog.
Kada je reè o dejstvu zastupanja, Zakon o obligacionim odnosima utvrðuje da
ugovor koji zakljuèi zastupnik u ime zastupanog lica u granicama svog ovlašæenja,
obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Zastupnik je duan da
obavesti drugu stranu da istupa u ime zastupanog, ali i kad on to ne uradi, ugovor
proizvodi pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti
mogla zakljuèiti da on istupa kao zastupnik.
Dalje, Zakon o obligacionim odnosima ne dozvoljava da zastupnik moe prenositi
svoje ovlašæenje na drugog, izuzev ukoliko mu je to zakonom ili ugovorom dozvoljeno, a
u izuzetnim situacijama, zastupnik to moe uèiniti ukoliko je spreèen odreðenim
okolnostima da posao zastupstva odradi lièno, a interesi zastupanog zahtevaju
neodlono preduzimanje pravnog posla.

Zakona o privrednim društvima
Odredbama Zakona o privrednim društvima ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2011 i
99/2011) propisano je nekoliko vanih odredbi u zastupanju privrednih društava, poèev
od toga ko moe zastupati privredno društvo, odnosno koji je to zakonski (statutarni)
zastupnik, a koji su to ostali zastupnici, zatim delokrug zastupstva, ogranièenja datih
ovlašæenja, pa sve do pitanja punomoænika po zaposlenju, zatim prokuriste i njegove
registracije, ogranièenja, opoziva prokuriste i ogranièenja u zakljuèenju ugovora u ime
privrednog društva.
Drugim reèima, zakonski zastupnici privrednog društva su ustvari lica koja se
nalaze na odreðenim rukovodeæim mestima i koja su po tom osnovu, a i po svom
poloaju koji zauzimaju u okviru privrednog društva, odreðeni zakonom kao zastupnici
privrednog društva.

Polazeæi od napred navedenog, podseæamo da sa druge strane, odredbama
Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015) definisano
je koji su to obavezni uslovi koje mora da ispuni svako privredno društvo, odnosno
ponuðaè da bi mogao uèestvovati u postupku javne nabavke. Napominjemo, da je u

skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama, naruèilac duan da odbije sve
neprihvatljive ponude, a neprihvatljiva ponuda je i ona ponuda koja ima bitne nedostatke,
odnosno ponuðaè dostavljajuæi svoju ponudu u postupku javne nabavke ne dokae da
ispunjava obavezne uslove za uèešæe u javnoj nabavci, koja je definisana èlanom 75.
Zakona o javnim nabavkama.
Jedan od obaveznih uslova koje ponuðaè shodno èlanu 75. Zakona o javnim
nabavkama, treba da dokae jeste, da on i njegov zakonski zastupnik nije osuðivan
za neko od kriviènih dela kao èlan organizovane kriminalne grupe, da nije
osuðivan za krivièna dela protiv privrede, krivièna dela protiv ivotne sredine,
krivièno delo primanja ili davanja mita, krivièno delo prevare.
Ovaj uslov do sada nije postojao, odnosno nije bio propisan u dva prethodna
zakona, i ako je evidentno da je to bilo potrebno, imajuæi u vidu èinjenicu da je postojao
veliki broj kriviènih dela, i da je to ostalo kao nepoznanica kod obavljanja postupaka
javnih nabavki. To je i razlog zašto je zakonodavac u novom Zakonu o javnim
nabavkama, propisao taj dokaz kao obavezan uslov koji ponuðaè i njegov zakonski
zastupnik moraju da dokau, da bi ponuda ponuðaèa bila prihvatljiva.
Imajuæi u vidu potrebu dokazivanja ispunjenosti uslova zakonskog zastupnika u
èlanu 75. Zakona o javnim nabavkama, s jedne strane i veliku zainteresovanost naših
èitalaca u pogledu saznanja uloge zakonskog zastupnika, zatim uloge ostalih
zastupnika, znaèaj prokure i odgovornost i ogranièenja za zastupnike, punomoænike po
zaposlenju i prokuriste, sa druge strane, to je i razlog zašto u ovom broju našeg èasopisa
pišemo o ulozi zastupnika i prokuriste, koja je od velikog znaèaja kako sa stanovišta
odredbi Zakona o privrednim društvima, tako i sa stanovišta odredbi Zakona o javnim
nabavkama.
4. Zastupnici i ostali zastupnici

Veæ smo napred konstatovali da je zakonski zastupnik saglasno odredbama
Zakona o privrednim društvima, lice koje je odreðeno ovim zakonom, i kao takvo zastupa
privredno društvo.
Ostali zastupnici su lica koja su statutom odreðena kao zastupnici privrednog
društva. Naime, svako privredno društvo, pored zastupnika koji su odreðeni zakonom,
moe imati i druge zastupnike koji su odgovarajuæim aktom ili odlukom nadlenog
organa privrednog društva ovlašæeni da zastupaju privredno društvo i u skladu sa
Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre upisani u registar.
Ukoliko se dogodi da aktom privrednog društva pored zakonskog zastupnika, nisu
odreðena i druga lica da zastupaju privredno društvo, tada to privredno društvo
zastupaju samo zakonski zastupnici.
Ovlašæenja koja mogu imati ostali zastupnici saglasno odredbama Zakona o
privrednim društvima, kreæu se u pravcu ogranièenja samo na poslove koje obavljaju,
odnosno daje im se ovlašæenje da mogu zakljuèivati ugovore i preduzimati druge pravne
poslove, ali samo do odreðene vrednosti.
To znaèi, da navedeni zastupnici imaju ovlašæenja u zastupanju privrednih

društava koja im se ne mogu menjati aktima privrednih društava.
Zakonski zastupnici mogu biti:
· fizièka lica,
· pravna lica, odnosno društva, koja su registrovana u Republici Srbiji.
U Zakonu je veoma jasno utvrðena odredba da, najmanje jedan zakonski

zastupnik mora biti fizièko lice.
To podrazumeva, da pravno lice, odnosno društvo koje je registrovano u

Republici Srbiji i koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju æe obavljati preko:
· zakonskog zastupnika koji je fizièko lice, ili
· fizièkog lica koje je za to ovlašæeno posebnim punomoæjem izdatim u pisanoj
formi.
Svi zakonski zastupnici privrednih društava, bilo da se radi o zakonskom

zastupniku koji je fizièko lice ili pak zakonskom zastupniku, odnosno fizièkom licu koje je
za to ovlašæeno posebnim punomoæjem izdatim u pisanoj formi, obavezno se registruju u
skladu sa odredbama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre
Postupak registracije se pokreæe podnošenjem prijave Agenciji za privredne
registre, i to na odgovarajuæem obrascu neposredno ili poštom. Podnosilac prijave je
duan da Agenciji za privredne registre podnese prijavu u roku od 15 dana od dana
nastanka podatka ili dokumenta koji je predmet registracije. Uz prijavu upisa zakonskog
zastupnika, njegovog potpisa i navoðenja funkcije koju ima u privrednom društvu,
odnosno promene zastupnika, brisanja zastupnika, njegove ostavke na mesto
zakonskog zastupnika ili otkaza zastupnika, obavezno se prilae odluka nadlenog
organa subjekta registracije o imenovanju, odnosno razrešenju zakonskog zastupnika.
Uz prijavu upisa novog zakonskog zastupnika, i uz odluku nadlenog organa
subjekta registracije o imenovanju zakonskog zastupnika, prilae se potpis novog
zastupnika, koji je overen od nadlenog organa overe, dok kod ostavke ili otkaza prilae
se ostavka odnosno otkaz ovlašæenja ili odluka suda o oduzimanju ovlašæenja.
Meðutim, moe da se dogodi da se izvrši promena obima ovlašæenja zastupnika, i
tada se takoðe saglasno odredbama Zakona o postupku registracije u Agenciji za
privredne registre, podnosi prijava za registraciju. Uz prijavu promene obima ovlašæenja
zastupnika, prilae se odluka nadlenog organa subjekta registracije o promeni obima
ovlašæenja zakonskog zastupnika.
Zastupnik je obavezan da postupa u skladu sa ogranièenjima svojih ovlašæenja
koja su utvrðena bilo aktima privrednog društva ili pak odlukama nadlenih organa
privrednog društva, èime se postie odreðeni stepen zaštite privrednog društva.
Odredbama Zakona o privrednim društvima utvrðeno je da ogranièenja ovlašæenja
zastupnika ne mogu se isticati prema treæim licima, ali u izuzetnim situacijama kada se
radi o ogranièenjima ovlašæenja zastupnika u vidu obaveznog supotpisa, tada se mogu
isticati prema treæim licima ukoliko su registrovana saglasno Zakonu o postupku
registracije u Agenciji za privredne registre.
Kada je reè o punomoænicima po zaposlenju, Zakon o privrednim društvima
reguliše zakljuèivanje i ispunjavanje odreðenih ugovora, odnosno punomoænici po
zaposlenju preduzimaju i druge pravne radnje, ali u granicama poslova na kojima rade
saglasno opštem aktu privrednog društva o organizaciji i delokrugu rada društva i
sistematizaciji poslova i radnih zadataka bez posebnog punomoæja.
Punomoænici po zaposlenju mogu saglasno navedenom zakonu da budu i lica
koja nisu u radnom odnosu, kao npr. nezavisni direktori, odnosno neizvršni direktori. To
znaèi, da pod pojmom zaposlenog u smislu zakona podrazumeva se fizièko lice koje je u
radnom odnosu u privrednom društvu, kao i lice koje nije u radnom odnosu u privrednom
društvu, ukoliko obavlja funkciju u privrednom društvu.
Imajuæi u vidu da punomoænici po zaposlenju nisu zakonski zastupnici privrednog

društva, navedeni zakon ne propisuje obavezan njihov upis u registar kod Agencije za
privredne registre.
Takoðe odredbama Zakona o privrednim društvima utvrðena je jasna
odgovornost za zastupnika privrednog društva i za punomoænika po zaposlenju, a po
osnovu štete koju nanesu privrednom društvu prekoraèenjem svojih ovlašæenja.
Meðutim, ukoliko su navedena lica postupala u skladu sa odlukom nadlenog organa
privrednog društva, ili su njihove radnje naknadno odobrene od strane nadlenog organa
društva, a šteta je u meðuvremenu nastala, tada shodno zakonu ne postoji njihova
odgovornost za štetu koja je nastala privrednom društvu.
Istovremeno je zakonom pored utvrðivanja odgovornosti zastupnika i

punomoænika po zaposlenju za štetu koju su naneli privrednom društvu, utvrðena i jasna
ogranièenja oko zakljuèenja ugovora u ime društva. Naime, zastupnik privrednog društva
i punomoænik po zaposlenju ne mogu bez posebnog ovlašæenja nastupati kao druga
ugovorna strana i sa privrednim društvom zakljuèivati ugovore:
· u svoje ime i za svoj raèun,
· u svoje ime i za raèun drugog lica,
· u ime i za raèun drugog lica.
Meðutim, ako se radi o zakonskom zastupniku koji je istovremeno i jedini èlan

privrednog društva, tada saglasno zakonu ne primenjuju se gore navedena ogranièenja.
5. Prokura odnosno poslovno punomoæje

Prokura je saglasno odredbama Zakona o privrednim društvima, poslovno
punomoæje putem koga privredno društvo ovlašæuje jedno ili više fizièkih lica, odnosno
ovlašæuje prokuristu, da u ime i za raèun privrednog društva zakljuèuje pravne poslove i
preduzima druge pravne radnje.
Ovakvom kvalifikacijom zakonske odredbe, jasno se govori da se prokura moe
dati samo fizièkom licu, èime je veoma decidno napravljena razlika izmeðu zakonskih
zastupnika i prokurista, polazeæi od toga da zakonski zastupnik moe da bude pored
fizièkog lica i pravno lice, odnosno privredno društvo registrovano u Republici Srbiji.
Na drugoj strani stoji definicija da, je prokura saglasno odredbama Zakona o
obligacionim odnosima, poslovno punomoæje koje moe dati, u granicama zakona,
privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, i sa njim ovlastiti punomoænika da
zakljuèuje ugovore i obavlja poslove koji su uobièajeni u vršenju njihove poslovne
delatnosti. To podrazumeva da poslovni punomoænik ne moe otuðiti ili opteretiti
nepokretnosti, preuzeti meniène obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor,
ako nije dobio posebno punomoæje za svaki takav posao.
Prokura kao oblik zastupanja je do sada u našoj praksi veoma retko korišæena,
iako je odredbama ranijeg Zakona o privrednim društvima ("Slubeni glasnik RS", broj
125/2004) bila propisana kao zakonska forma ovlašæenja kojim privredno društvo
ovlašæuje jedno ili više lica za zakljuèivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošæu
društva. Prokura se moe izdati odlukom privrednog društva lica, odnosno odlukom
skupštine ukoliko se radi o privrednim društvima kapitala, izuzev ako je osnivaèkim
aktom društva odnosno statuta drugaèije odreðeno.
U izuzetnim situacijama prokura se moe izdati i samo za ogranak kao organi-
zacioni deo privrednog društva. Kako ogranak nema status pravnog lica, to znaèi da
prokuru za ogranak daje privredno društvo i da prokurista zastupa ogranak samo za
poslove za koje je registrovan ogranak, odnosno za obavljanje delatnosti koja je u

delokrugu rada ogranka.
Kada je u pitanju preduzetnik, odredbama Zakona o privrednim društvima
propisano je da, preduzetnik izdaje prokuru lièno i ne moe preneti ovlašæenje za
izdavanje prokure na drugo lice.
Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre propisano je da,
se postupak registracije prokure pokreæe podnošenjem prijave Agenciji za privredne
registre neposredno ili poštom na obrascu u roku od 15 dana od dana nastanka podatka
ili dokumenta koji su predmet registracije. To podrazumeva da se uz prijavu prokure
obavezno prilae neophodna dokumentacija u kojoj je sadrana odluka o davanju
prokure, potpis prokuriste i funkcija koju ima u privrednom društvu overen od strane
nadlenog organa overe, dok kod preduzetnika podnosi se uz prijavu i pisano ovlašæenje
kojim preduzetnik izdaje prokuru i potpis prokuriste overen od strane nadlenog organa.
Kako smo veæ gore istakli da se prokura moe dati samo fizièkom licu, to je Zakon
o privrednim društvima ustanovio da prokura moe biti izdata:
· pojedinaèna (ukoliko je nekim sluèajem prokura izdata za dva ili više lica, ali bez
naznake da se radi o zajednièkoj prokuri, tada svaki prokurista saglasno zakonu
postupa samostalno);
· zajednièka (ukoliko je prokura izdata kao zajednièka prokura, tada pravni
poslovi koje prokuristi zakljuèuju ili pak pravne radnje koje prokuristi
preduzimaju su punovani ali uz izrièitu saglasnost svih prokurista, izuzev ako je
u prokuri navedeno da je za punovanost prokure dovolja saglasnost taèno
odreðenog broja prokurista).
Kao što kod zastupstva postoje ogranièenja, tako je zakonom utvrðeno i

ogranièenje prokuriste, što podrazumeva da odreðeni poslovi koji se ne nalaze u prokuri,
prokurista ne moe obavljati bez posebnog ovlašæenja, odnosno ne moe zakljuèivati
pravne poslove u vezi sa sticanjem, otuðenjem ili optereæenjem nepokretnosti i udela i
akcija koje privredno društvo poseduje u drugim pravnim licima.
Takoðe ne moe preuzimati meniène obaveze i obaveze jemstva, zatim
zakljuèivati ugovore o kreditu i zajmu, ili pak zastupati privredno društvo u sudskim
postupcima ili pred arbitraom. Ogranièenja prokure (gore navedena) koja nisu izrièito
predviðena nemaju dejstvo prema treæim licima, ali u izuzetnim situacijama dozvoljeno je
ogranièiti ovlašæenja prokuriste supotpisom zakonskog zastupnika privrednog društva ili
pak drugog prokuriste ako se radi o zajednièkoj prokuri.
Osnovne karakteristike prokure mogu se sistematizovati na sledeæi naèin, tako

da je:
· prokura neprenosiva,
· prokura se ne moe dati na odreðeno vreme,
· prokura se daje samo fizièkom licu,
· prokura se uvek daje u pisanom obliku.
Privredno društvo koje je dalo prokuru, istu moe da opozove u svako doba, i ne
moe da se odrekne prava da opozove prokuru, niti se to pravo na bilo koji naèin moe
ogranièiti ili usloviti. O opozivanju prokure odluèuje nadleni organ privrednog društva i
opoziva se u pisanoj formi, na naèin kako je i data prokura u pisanoj formi. U trenutku
opozivanja prokure, prokuristi prestaju sva ovlašæenja, ali do momenta opoziva prokure,
prokurista ima sva prava u smislu naknada saglasno donetoj odluci o davanju prokure.
Prokurista moe otkazati prokuru u svako doba, uz obavezu da u narednih 30

dana, raèunajuæi od dana dostave otkaza privrednom društvu, zakljuèuje pravne poslove
i preduzima odreðene pravne radnje, ukoliko je to potrebno radi izbegavanja nastanka
štete za privredno društvo.
Odredbama Zakona o privrednim društvima veoma jasno je propisano da
prokurista odgovara za štetu koju nanese privrednom društvu u sluèaju prekoraèenja
granica svog ovlašæenja, odnosno u suprotnom ne odgovara za štetu ako je prokurista
postupao u skladu sa odlukom nadlenog organa privrednog društva ili su njegove
radnje naknadno odobrene od strane organa privrednog društva.
Kao što zakonski zastupnik i punomoænik po zaposlenju ne mogu bez posebnog

ovlašæenja nastupati kao druga ugovorna strana, to isto vai i za prokuristu, da sa
privrednim društvom ne moe zakljuèivati ugovore:
· u svoje ime i za svoj raèun,
· u svoje ime i za raèun drugog lica,
· u ime i za raèun drugog lica.
6. Dostavljanje dokaza ponuðaèa u skladu sa odredbama

Napred u tekstu naveli smo da, ponuðaè i njegov zakonski zastupnik, saglasno
èlanu 75. Zakona o javnim nabavkama, mora da dokae da, nije osuðivan za neko od
kriviènih dela kao èlan organizovane kriminalne grupe, da nije osuðivan za krivièna dela
protiv privrede, krivièna dela protiv ivotne sredine, krivièno delo primanja ili davanja
mita, krivièno delo prevare.
Kako do ovog Zakona o javnim nabavkama, nije postojala ova obaveza kao
obavezni uslov u postupku javne nabavke, napominjemo da je èlanom 45. Direktive
2004/ 18/EZ, predviðeno da, naruèioci iz uèešæa u postupku dodele ugovora o javnoj
nabavci iskljuèuju sve ponuðaèe koji su bili osuðeni na osnovu pravosnane presude za
uèešæe u organizovanom kriminalu, za korupciju, prevaru ili pranje novca.
Treba napomenuti, da je propisima o privatizaciji i prodaji kapitala putem javnog
tendera i javne aukcije bilo propisano, da pravo uèešæa na aukciji odnosno javnom
tenderu nemaju fizièka lica koja su osuðivana za krivièna dela protiv ivota i tela, krivièna
dela protiv imovine, krivièna dela protiv privrede, krivièna dela protiv slubene dunosti,
krivièna dela protiv zdravlja ljudi i krivièna dela protiv javnog reda i mira, za koja je
zapreæena kazna zatvorom od pet godina ili tea kazna ili protiv koga je stupila na pravnu
snagu optunica za ta krivièna dela.
Meðutim, zašto ne reæi da je jedno ovako rešenje u propisima o privatizaciji, veæ
bilo kasno doneto, s obzirom da je u meðuvremenu izvršena prodaja svega onog što je
vredelo u oblasti društvenog kapitala. Takoðe je neshvatljivo, da se u momentu
donošenja ovakvog propisa nisu imale u vidu javne nabavke, i ako je tada na snazi bio
Zakon o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 116/2008) i Zakon o privrednim
društvima ("Slubeni glasnik RS", broj 125/2004).
Obavezan uslov u postupku javne nabavke saglasno èlanu 75. stav 1. taèka 2.
Zakona o javnim nabavkama, podrazumeva dokazivanje ispunjenosti uslova, a to je
neosuðivanost ponuðaèa i njegovog zakonskog zastupnika za pojedina krivièna dela.
Dokazivanje ispunjenosti ovog uslova blie je odreðeno Pravilnikom o obaveznim
ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS", br. 29/2013 i 104/2013).
Saglasno datom pravilniku, ukoliko je zakonski zastupnik privredno društvo

registrovano u Republici Srbiji, dostavlja sledeæi dokaz, i to:
· izvod iz kaznene evidencije osnovnog suda na èijem je podruèju sedište
domaæeg ponuðaèa;
· izvod iz kaznene evidencije Posebnog odeljenja (za organizovani kriminal)
Višeg suda u Beogradu;
· uverenje iz kaznene evidencije nadlene policijske uprave Ministarstva
unutrašnjih poslova za zakonskog zastupnika - zahtev za izdavanje ovog
uverenja moe se podneti prema mestu roðenja.
Ukoliko se pak radi o veæem broju zakonskih zastupnika, tada je potrebno podneti
za svakog uverenje iz kaznene evidencije.
Ako je zakonski zastupnik fizièko lice ili preduzetnik, tada se dostavlja sledeæi
dokaz:
· uverenje iz kaznene evidencije nadlene policijske uprave Ministarstva
unutrašnjih poslova - zahtev za izdavanje uverenja moe se podneti prema
mestu roðenja.

Ø REGISTAR PONUÐAÈA
U skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br.

124/2012 i 14/2015) donet je Pravilnik o sadrini Registra ponuðaèa i dokumentaciji
koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuðaèa ("Slubeni glasnik RS", broj
75/2013), i kojim se shodno èlanu 44. Zakona o postupku registracije u Agenciji za
privredne registre ("Slubeni glasnik RS", broj 99/2011) obezbeðuje voðenje Registra
ponuðaèa koji ispunjavaju obavezne uslove iz èlana 75. stav 1. taè. 1) do 4) Zakona o
javnim nabavkama.
U Registar se registruje upis ponuðaèa, svaka promena podataka o ponuðaèima,
zatim registruje se brisanje ponuðaèa, potom datum registracije ponuðaèa, datum
brisanja ponuðaèa i odreðene zabelebe podataka o ponuðaèima koje su od znaèaja za
samu registraciju ponuðaèa.
Postupak registracije poèinje podnošenjem registracione prijave upisa ponuðaèa

u formi podneska u kome se navode razlozi podnošenja prijave, zatim dokaz o uplati
propisane naknade za upis u Registar, i istovremeno se podnosi uz navedenu prijavu i
ostala neophodna dokumentacija kojom se dokazuje identitet ponuðaèa, i to:
· izvod iz registra nadlenog organa da je ponuðaè registrovan,
· dokaz o matiènom broju ponuðaèa,
· potvrda o PIB-u ponuðaèa,
· dokaz o poslovnom imenu i adresi sedišta ponuðaèa,
· lièno ime i JMBG ponuðaèa, odnosno broj pasoša ponuðaèa i zemlja izdavanja
pasoša,
· ime zakonskog zastupnika ponuðaèa, ukoliko je zakonski zastupnik ponuðaèa
fizièko lice,
· poslovno ime i matièni broj zakonskog zastupnika ponuðaèa, ukoliko je zakonski
zastupnik pravno lice,
· uverenje iz kaznene evidencije da ponuðaè i njegov zakonski zastupnik nije
osuðivan za neke od kriviènih dela kao èlan organizovane kriminalne grupe, da
nije osuðivan za krivièna dela protiv ivotne sredine, krivièna dela primanja ili
davanja mita i krivièno delo prevare,
· potvrda privrednog suda da ponuðaèu - pravnom licu nije izreèena mera
zabrane obavljanja delatnosti,
· potvrda prekršajnog suda da ponuðaèu nije izreèena mera zabrane vršenja
delatnosti,
· potvrda nadlenog poreskog organa da je ponuðaè izmirio sve dospele obaveze
poreza i doprinosa,
· potvrda nadlenog poreskog organa lokalne samouprave, da je ponuðaè izmirio
dospele obaveze javnih prihoda na nivou lokalne samouprave.
Navedenim pravilnikom propisano je da, ukoliko se radi o ponuðaèu koji se nalazi

u procesu privatizacije, umesto dokaza o dostavljanju potvrde nadlenog poreskog
organa da je ponuðaè izmirio sve dospele obaveze po osnovu poreza i doprinosa i
potvrde nadlenog poreskog organa lokalne samouprave, da je ponuðaè izmirio sve
poreze lokalnog nivoa, tada ponuðaè prilae potvrdu Agencije za privatizaciju da se
nalazi u postupku privatizacije.
Ukoliko se pak radi o promeni odreðenih registrovanih podataka o ponuðaèu koji
je veæ upisan u Registar, odnosno brisanja ponuðaèa iz Registra, odnosno ponovnog
upisa ponuðaèa u Registar, tada se saglasno donetom pravilniku prilae uz registracionu
prijavu i neophodna dokumentacija koja predstavlja osnov za nastalu promenu
podataka, ili brisanje ponuðaèa iz Registra, ili pak ponovnog upisa u Registar ponuðaèa.
Registar se vodi kao jedinstvena, centralna i elektronska baza podataka, i lice
koje je upisano u Registar ponuðaèa nije duno da prilikom podnošenja ponude,
odnosno prijave dokazuje ispunjenost obaveznih uslova.
Pravilnik o sadrini Registra ponuðaèa i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu
za registraciju ponuðaèa stupio je na snagu 2. septembra 2013. godine, èime je
ispunjena zakonska obaveza iz èlana 178. Zakona o javnim nabavkama.
Ljubinka Kovaèeviæ, urednik "IPC-a"

Ø ISPUNJENOST USLOVA
PODNOŠENJA PONUDE SA PODIZVOÐAÈEM,
UÈESNIKA U ZAJEDNIÈKOJ PONUDI, PONUDI
SA VARIJANTAMA I JEDNAKE PONUDE
1. Osnovne napomene
Odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i
14/2015) utvrðeno je da naruèilac ima obavezu, odnosno duan je da pripremi
konkursnu dokumentaciju, na osnovu koje æe ponuðaè imati moguænost da pripremi
prihvatljivu ponudu. Konkursna dokumentacija predstavlja dokumentaciju od velikog
znaèaja za pravilnost i efikasnost celokupnog postupka javne nabavke, zakljuèivanja
ugovora o javnoj nabavci, ali i njegovog potpunog izvršenja.
Od same sadrine konkursne dokumentacije u velikoj meri zavisiæe i kakva æe biti
dostavljena ponuda odnosno njena sadrina i vrsta, a od same ponude i vrste ponude, u
krajnjoj liniji zavisiæe i uspešnost sprovoðenja postupka javne nabavke tog naruèioca.
Konkursna dokumentacija shodno vrsti postupka javne nabavke i prirodi
predmeta javne nabavke, obavezno mora da sadri devet podataka, meðu kojima prvi
podatak jeste uputstvo ponuðaèima kako da saèine ponudu, a koje je izmeðu ostalih
pitanja blie regulisano Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumentacije
u postupcima javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik
RS", br. 29/2013 i 104/2013).
Uputstvo ponuðaèima kako da saèine ponudu sadri veliki deo podataka o

zahtevima naruèioca, a posebno sa aspekta ispunjenosti uslova podnošenja ponuda, i to
u pogledu:
· zahteva da ponuðaè, ukoliko angauje podizvoðaèa, duan je navede u svojoj
ponudi procenat ukupne vrednosti nabavke koji æe poveriti podizvoðaèu, deo
predmeta nabavke koji æe izvršiti preko podizvoðaèa, kao i pravila postupanja
naruèioca ukoliko se dospela potraivanja prenose direktno podizvoðaèu;
· obaveštenje o naèinu na koji se mogu zahtevati dodatna objašnjenja od
ponuðaèa posle otvaranja ponuda i omoguæavanje vršenja kontrole kod
ponuðaèa, odnosno njegovog podizvoðaèa sa kojim je dostavio ponudu;
· obaveštenja da sastavni deo podnošenja zajednièke ponude predstavlja
sporazum kojim se ponuðaèi iz grupe ponuðaèa meðusobno i prema naruèiocu
obavezuju na izvršenje javne nabavke;
· obaveštenja da ponuðaè koji je samostalno podneo ponudu, ne moe biti
istovremeno i podizvoðaè, odnosno ako je samostalno podneo ponudu ne moe
istovremeno da uèestvuje u zajednièkoj ponudi, niti pak da uèestvuje u više
zajednièkih ponuda;
· vrste kriterijuma za dodelu ugovora, odnosno sve elemente kriterijuma na
osnovu kojih se dodeljuje ugovor, posebno sa aspekta kriterijuma ekonomski
najpovoljnija ponuda, gde naruèilac moe da dozvoli podnošenje ponude sa
varijantama;
· elemenata kriterijuma kada postoje dve ili više ponuda sa jednakim brojem
pondera ili istom ponuðenom cenom.
2. Podnošenje ponude sa podizvoðaèem

Podseæamo da, kada je u pitanju podnošenje ponude sa podizvoðaèem, da takav
naèin podnošenja ponuda bio je poznat i ranije, odnosno bio je propisan i u prvom
Zakonu o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 39/2002, 43/2003, 55/2004 i
101/2005), ali i u drugom Zakonu o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj
116/2008).
Zakon o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015) koji je
sada u primeni, ide korak još dalje u pogledu angaovanja podizvoðaèa. Naime, zakon
propisuje da naruèilac nema pravo da zabrani uèešæe podizvoðaèa u postupcima javnih
nabavki, taènije naruèilac je duan da zahteva u konkursnoj dokumentaciji od ponuðaèa
da u ponudi navede da li æe uèestvovati i podizvoðaè, odnosno procenat ukupne
vrednosti nabavke koja æe se poveriti podizvoðaèu, ukljuèujuæi i deo predmeta javne
nabavke koji æe se izvršiti preko podizvoðaèa.
Navedenim zakonom utvrðeno je da ukoliko ponuðaè poveri deo nabavke i
podizvoðaèu, tada taj procenat kojim æe uèestvovati podizvoðaè u ukupnoj nabavci ne
moe da preðe 50% javne nabavke.
Takoðe, sadašnji zakon otvara još jednu veliku moguænost angaovanja
podizvoðaèa, za razliku od prethodna dva zakona, koja se ogleda u moguænosti da
naruèilac zahteva od ponuðaèa da odreðeni deo javne nabavke kako po vrednosti, tako i
po predmetu javne nabavke, izvrši preko podizvoðaèa preduzetnika ili malog pravnog
lica u zavisnosti kako su razvrstana pravna lica saglasno odredbama Zakona o
raèunovodstvu ("Slubeni glasnik RS", broj 62/2013).
Uslov za korišæenje podizvoðaèa koji je preduzetnik ili malo pravno lice jeste:
· zakljuèivanje okvirnog sporazuma, ili
· da je u pitanju pojedinaèna javna nabavka èija je procenjena vrednost veæa od
45.000.000 dinara za dobra ili usluge, odnosno da je veæa od 60.000.000 dinara
za radove.
Meðutim, ova odredba u Zakonu o javnim nabavkama koja preferira preduzetnika
ili malog pravnog lica je odredba koja je svakako bila u skladu sa Zakonom o
raèunovodstvu i reviziji ("Slubeni glasnik RS", br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011) koji je
tada bio na snazi u vreme donošenja Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik
RS", broj 124/2012). U meðuvremenu donet je novi Zakon o raèunovodstvu ("Slubeni
glasnik RS", broj 62/2013) koji u èlanu 6. zakona kada je u pitanju razvrstavanje pravnih
lica poznaje pored malih pravnih lica i mikro pravna lica.
U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od
sledeæih kriterijuma:
· proseèan broj zaposlenih 10,
· poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti,
· proseèna vrednost poslovne imovine 350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
Polazeæi od rešenja u Zakonu o raèunovodstvu, za oèekivati je da æe se prvom
izmenom Zakona o javnim nabavkama dopuniti odredba o moguænosti angaovanja
podizvoðaèa iz redova mikro pravnih lica, pored veæ postojeæih preduzetnika i malih
pravnih lica. Drugim reèima mikro pravna lica su pravna lica koja sada se nalaze izmeðu
preduzetnika i malih pravnih lica, i za koja se oèekuje da æe zajedno sa malim i srednjim
pravnim licima biti okosnica daljeg privrednog razvoja naše zemlje.
U sluèaju da ponuðaè podnosi ponudu sa podizvoðaèem duan je da navede

osnovne podatke o podizvoðaèu, odnosno ukoliko bude zakljuèen ugovor tada u njemu
mora stajati i pun naziv podizvoðaèa, ali isto tako ponuðaè ima obavezu da na zahtev
naruèioca obezbedi naruèiocu moguænost pristupa kod podizvoðaèa u cilju utvrðivanja
ispunjenosti uslova.
Napred navedeno obavezuje ponuðaèa, odnosno sutra dobavljaèa ako je
zakljuèen ugovor, da isti ne moe angaovati nekog drugog podizvoðaèa koji nije bio
naveden u ponudi, odnosno ugovoru. A ukoliko je pak kod podizvoðaèa nastala trajnija
nesposobnost poslovanja, i da se dovodi u potpunosti pitanje ostvarivanja realizacije
javne nabavke, dobavljaè ima moguænost uz dobro obrazloenje i saglasnost naruèioca
da angauje drugog podizvoðaèa.
Zakon o javnim nabavkama kada je u pitanju ponuda sa podizvoðaèem i šteta
koju naruèilac pretrpi ako dobavljaè bez saglasnosti naruèioca uvede u posao, odnosno
angauje drugog podizvoðaèa, podrazumeva i obavezu naruèioca da obavesti o
nastalom sluèaju Komisiju za zaštitu konkurencije, i da istovremeno podnese sredstvo
obezbeðenja na realizaciju.
Za razliku od prethodna dva zakona, ovaj Zakon o javnim nabavkama daje
moguænost naruèiocu da deo nabavke koju je izvršio podizvoðaè i gde je priroda posla to
dozvolila, podizvoðaèu prenese na raèun njegova dospela potraivanja za uraðeni deo
javne nabavke.
Kad je u pitanju ispunjavanje obaveznih i dodatnih uslova, navedenim zakonom je

jasno utvrðeno da je:
· ponuðaè duan da za svog podizvoðaèa dostavi sve dokaze o ispunjenosti
uslova iz èlana 75. stav 1. taè. 1-4. Zakona, odnosno ako je podizvoðaè
registrovan u Registru ponuðaèa, tada ponuðaè tu èinjenicu navodi naruèiocu.
Meðutim, kada je u pitanju takoðe ispunjavanje obaveznog uslova, tj. postojanje
v a e æe d o zv o le za o b a vlja n je d e la t n o s t i ko ja je p r e d m e t ja v n e
nabavke,saglasno èlanu 75. stav 1. taèka 5. Zakona, a date od strane
nadlenog organa pod uslovom da je tim zakonom ili drugim propisom utvrðeno
postojanje vaeæe dozvole, tada dokaz o ispunjenosti navedenog uslova za deo
nabavke, moe da se izvrši preko podizvoðaèa.
Ali da bi, ovako nešto bilo prihvatljivo i moguæe uraditi, neophodno je saglasno
zakonu, da deo nabavke, za koji je potrebna dozvola nadlenog organa, ne
prelazi 10 % ukupne vrednosti javne nabavke i da æe taj deo nabavke izvršiti baš
podizvoðaè koji poseduje vaeæu dozvolu.
Napominjemo da za veæinu javnih nabavki koje sprovode naruèioci nije potrebna
dozvola niti saglasnost za obavljanje te delatnosti, a ukoliko je pak ta dozvola
nadlenog organa neophodna, tada naruèilac je duan da ovaj uslov jasno
propiše u konkursnoj dokumentaciji, kao i da ponuðaèima da jasna uputstva ko
izdaje potrebnu dozvolu, kako bi im omoguæio da sastave i dostave prihvatljivu
ponudu sa podizvoðaèem.
· naruèilac ima moguænost kada su u pitanju dodatni uslovi, da u konkursnoj
dokumentaciji trai i ispunjavanje ovih uslova od strane podizvoðaèa, vodeæi
prvenstveno raèuna da ispunjavanje dodatnih uslova ne bi trebalo da bude
ogranièavajuæi faktor kod podnošenja ponude sa podizvoðaèem. Dakle
naruèilac moe, a ne mora da trai od podizvoðaèa da ispuni neke dodatne
uslove.
Treba reæi da bez obzira na broj podizvoðaèa, sva odgovornost za realizaciju
ugovora stoji na samom ponuðaèu, odnosno kasnije po zakljuèenom ugovoru na
dobavljaèu, a ne na podizvoðaèu.
3. Podnošenje zajednièke ponude

Pitanje da li ponuðaè u postupku javne nabavke moe da bude èlan zajednièke
ponude u jednoj, a podizvoðaè u drugoj ponudi je pitanje od izuzetne vanosti ?
Saglasno èlanu 87. Zakona o javnim nabavkama, ponuðaè moe da podnese
samo jednu ponudu, i ponuðaè koji je samostalno podneo ponudu ne moe istovremeno
da uèestvuje u zajednièkoj ponudi ili kao podizvoðaè, niti isto lice moe uèestvovati u više
zajednièkih ponuda. To drugim reèima znaèi, da je naruèilac duan da odbije sve ponude
koje su podnete suprotno navedenom.
Meðutim, kada je javna nabavka oblikovana po partijama Uprava za javne
nabavke dala je svoje mišljenje koje glasi: "Ukoliko je javna nabavka oblikovana po
partijama, bilo bi moguæe da ponuðaè u jednoj partiji bude èlan zajednièke
ponude, a da u drugoj partiji bude podizvoðaè u drugoj ponudi".
Osim navedenog pitanja, takoðe je veoma diskutabilno i pitanje da li postoji
moguænost podnošenja zajednièke ponude sa podizvoðaèem?
Uprava za javne nabavke dala je mišljenje kojim obrazlae da "Zakon o javnim
nabavkama ne iskljuèuje moguænost da se ponuda koja se podnosi kao
zajednièka, istovremeno podnosi sa podizvoðaèem, odnosno da ponuda bude
podneta od grupe ponuðaèa koji æe izvršenje javne nabavke delimièno poveriti
podizvoðaèu. U tom sluèaju neophodno je da se iz ponude moe utvrditi naèin na
koji je podneta, odnosno da zahtevani dokazi za ispunjavanje uslova za uèešæe
budu podneti u ponudi i za podizvoðaèa".
Podnošenje zajednièke ponude podrazumeva da lica koja ele da uèestvuju u
postupku javne nabavke, a ne ele da samostalno podnesu ponudu, imaju moguænost
da uèestvuju u zajednièkoj ponudi, pri èemu lica koja podnesu zajednièku ponudu moraju
da dostave i sporazum kojim se meðusobno, ali i prema naruèiocu obavezuju na
izvršenje javne nabavke.
Sporazum kao sastavni deo zajednièke ponude, i bez koga ponuda ne moe biti
prihvatljiva, mora da sadri nekoliko veoma vanih podataka, koji su utvrðeni zakonom,
ali sporazum moe da uredi i druga pitanja koja naruèilac odredi konkursnom
dokumentacijom.
Prvo pitanje koje mora biti regulisano u sporazumu odnosi se na nosioca posla,
odnosno koje lice æe podneti ponudu i samim tim æe zastupati grupu ponuðaèa pred
naruèiocem. Dakle, to podrazumeva da posao koji ponuðaèi ele da rade, mora da ima
svog nosioca posla, osobu koja æe obavljati svu komunikaciju sa naruèiocem, zatim
komunikaciju izmeðu naruèioca i grupe ponuðaèa. Ovako rešenje u sporazumu je
izuzetno vano, jer nosilac posla æe podneti ponudu i zastupati ponuðaèe pred
naruèiocem.
Drugo pitanje koje nije manje vano jeste pitanje koje sporazumom mora biti
utvrðeno, odnosno koji ponuðaè u ime grupe ponuðaèa æe potpisati ugovor sa
naruèiocem, ali to i podrazumeva da æe se imena svih ponuðaèa naæi u okviru dela
ugovora koji govori o ugovornim stranama, što dalje znaèi i obaveznost ispunjenja svih
obaveza iz ugovora od strane svih ponuðaèa.
Treæe pitanje jesu podaci o ponuðaèu koji treba da u ime svih ponuðaèa izda
raèun, odnosno u sporazumu mora da jasno stoji i broj raèuna na koji æe biti izvršeno
plaæanje od strane naruèioca. Raèun treba da sadri sve vane podatke preuzete iz
ugovora, ali istovremeno i utvrðen rok plaæanja vodeæi raèuna da je na snazi Zakon o
rokovima izmirenja novèanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Slubeni glasnik
RS", broj 119/2012).
Èetvrto pitanje tretira podatak u sporazumu dostavljanja sredstva obezbeðenja,

odnosno sporazumom se reguliše koji ponuðaè æe dati sredstvo obezbeðenja, èime se
sada jasno definiše da je dovoljno samo jedan od uèesnika u zajednièkoj ponudi da
dostavi sredstvo obezbeðenja za celu grupu ponuðaèa, a èiji naziv æe biti jasno naveden
u sporazumu.
Peto pitanje definiše naziv raèuna na koji æe biti izvršeno plaæanje za izvršenu
javnu nabavku.
Šesto pitanje obuhvata navoðenje u sporazumu obaveze koje æe imati svaki
uèesnik u javnoj nabavci. Meðutim, bez obzira na to koje sve obaveze imaju pojedini
ponuðaèi u zajednièkoj ponudi, zakonom je utvrðeno da svi odgovaraju neogranièeno
solidarno prema naruèiocu. To podrazumeva da naruèilac ima pravo da podnese zahtev
za naknadu štete odnosno realizaciju javne nabavke bilo kojem uèesniku u zajednièkoj
ponudi.
Kada je u pitanju ispunjavanje obaveznih uslova, Zakonom o javnim nabavkama
je jasno propisano da svaki ponuðaè iz grupe ponuðaèa mora samostalno da ispuni sve
obavezne uslove iz èlana 75. stav 1. taè. 1) do 4), dok uslov iz èlana 75. stav 1. taèka 5)
duan je da ispuni ponuðaè iz grupe ponuðaèa kome je povereno izvršenje dela nabavke
za koji je neophodna ispunjenost ovog uslova.
Ispunjenost dodatnih uslova podrazumeva da dodatne uslove iz èlana 76. Zakona
o javnim nabavkama ispunjavaju zajedno, izuzev ako naruèilac iz opravdanih razloga ne
odluèi drugaèije. Do sada naruèioci nisu se ponašali drugaèije, što znaèi da se dodatni
uslovi u zajednièkoj ponudi ispunjavaju kumulativno.
Zakon je omoguæio naruèiocu da trai od uèesnika u zajednièkoj ponudi, da u
ponudama navedu imena i odgovarajuæe profesionalne kvalifikacije lica koja æe biti
odgovorna za izvršenje javne nabavke. Ova odredba je u potpunosti nejasna i
kontradiktorna datom rešenju u pogledu ispunjavanja dodatnih uslova, a posebno je
nejasna sa stanovišta davanja mooguænosti naruèiocu da trai navoðenje imena i
odgovarajuæe profesionalne kvalifikacije lica koja æe biti odgovorna za izvršenje javne
nabavke.
4. Ponuda sa varijantama
Ponude sa varijantama mogu se podnositi samo ako je naruèilac to dozvolio u
konkursnoj dokumentaciji i javnom pozivu za podnošenje ponuda, odnosno ako nije u
konkursnoj dokumentaciji ništa navedeno po pitanju ponuda sa varijantama, to
podrazumeva da naruèilac nije dozvolio da ponuðaèi podnesu ponudu sa varijantama.
Ponude sa varijantama vae samo kada je u pitanju ekonomski najpovoljnija
ponuda kao kriterijum za ocenjivanje ponuda. Ukoliko naruèilac dozvoli u konkursnoj
dokumentaciji podnošenje ponuda sa varijantama, tada je naruèilac duan da jasno
odredi minimalne tehnièke karakteristike, èime bi dostavljene ponude eventualno bile
prihvatljive od strane naruèioca.
U sluèaju da predmet javne nabavke obuhvata i javnu nabavku dobara i javnu
nabavku usluga, zakonom je utvrðeno da u tom sluèaju naruèilac nema pravo da odbije
varijantu ponude samo zato što bi njenim prihvatanjem ugovor o javnoj nabavci dobara
postao ugovor o javnoj nabavci usluga.
Taènije reèeno, ako naruèilac navede da je u pitanju javna nabavka usluga, i
utvrdi da je najpovoljnija ponuda sa varijantama u kojoj je vrednost dobara veæa od
vrednosti ponuðenih usluga, to ne moe biti razlog za odbijanje takve ponude i obratno.
5. Jednake ponude
Pod jednakim ponudama podrazumevaju se ponude koje imaju isti broj pondera,
odnosno istu ponuðenu cenu, pa i ponude u kojima razlika u ceni nije veæa od 3%. To
znaèi da se u praksi mogu pojaviti dve ponude ili veæi broj ponuda i da su one u
potpunosti jednake, a prema utvrðenim kriterijumima za ocenjivanje ponuda. Ovakva
situacija u kojoj se moe naæi naruèilac, podrazumeva da je isti duan da daje prednost
ponudama koje ne mogu biti odbijene saglasno èlanu 125. Zakona o javnim nabavkama.
Èlanom 125, zakonodavac utvrðuje uslov uzajamnosti, odnosno utvrdio je da,
ukoliko ponuðaèi nude proizvode poreklom iz drave sa kojom naša zemlja nije zakljuèila
sporazum kojim bi se domaæim ponuðaèima omoguæavalo ravnopravan pristup na
trištima te drave, tada se takva ponuda moe odbiti, ukoliko udeo proizvoda koji je
poreklom iz te drave ne prelazi 50% ukupne vrednosti proizvoda iz ponude.
Drugim reèima, to znaèi da je èlanom 126. koji propisuje jednake ponude,
propisana obaveza naruèiocu da primeni pravilo iz navedenog èlana, za razliku od
pravila propisanog u èlanu 125. Zakona koji utvrðuje uslov uzajamnosti, koje naruèiocu
daje samo moguænost.

Ø IZVRŠENJE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI
Postupak javne nabavke se sprovodi radi zakljuèenja ugovora o javnoj nabavci i

okonèava se ugovorom o javnoj nabavci (dalje: ugovor) koji naruèilac zakljuèuje nakon
donošenja odluke o dodeli ugovora i proteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava
ili po donošenju odluke o odbacivanju ili usvajanju zahteva za zaštitu prava. Naruèilac
dodeljuje ugovor u postupku javne nabavke u cilju pribavljanja dobra, usluge ili radova
odgovarajuæeg kvaliteta imajuæi u vidu svrhu, namenu i vrednost predmeta javne nabavke.
Ugovor zakljuèuju naruèilac i ponuðaè kom je po sprovedenom postupku dodeljen
ugovor i to je teretni ugovor zakljuèen u pisanoj formi u skladu sa sprovedenim
postupkom javne nabavke, koji za predmet ima nabavku dobara, pruanje usluga ili
radova.
Zakljuèenjem (potpisivanjem) ugovora otpoèinje izvršenje ugovora.
Postupak javne nabavke, koji prethodi zakljuèenju ugovora, naruèilac je, kao
korisnik javnih sredstava, obavezan da u svemu sprovede u skladu sa Zakonom o javnim
nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015, u daljem tekstu: Zakon), dok
se na izvršenje ugovora primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima ("Slubeni
list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 (odluka USJ) i 57/89, "Slubeni list SRJ", broj 31/93 i
"Slubeni list SCG", broj 1/2003 (Ustavna povelja)), zakonska i podzakonska akta koja
ureðuju odnose u vezi predmeta ugovora (nabavke), uz ogranièenja koja proizilaze iz
Zakona, odnosno èinjenice da je ugovor dodeljen u postupku javne nabavke.
U postupku do dodele ugovora naruèilac postupa u skladu sa naèelima javne

nabavke i obavezan je:
- da kvalitet i namenu predmeta nabavke opredeli u konkursnoj dokumentaciji
(naèelo efikasnosti i ekonomiènosti, èlan 9. Zakona),
- da svakom ponuðaèu omoguæi da uèestvuje u postupku (naèelo obezbeðivanja
konkurencije, èlan 10. Zakona),
- da obezbedi javnost i transparentnost postupka javne nabavke (naèelo
transparentnosti postupka javne nabavke èlan 11. Zakona) i
- da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak poloaj svim
ponuðaèima (naèelo jednakosti ponuðaèa èlan 12. Zakona).
Navedena naèela odreðuju i postupanja naruèioca i dobavljaèa (ponuðaè sa kojim
je zakljuèen ugovor o javnoj nabavci) kao ugovornih strana u toku izvršenja ugovora i
obavezuju ugovorne strane da u toku izvršenja ugovora ne menjaju sadrinu ugovora.
Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane u zavisnosti od sadrine
ugovora. Specifiènost ugovora dodeljenog u postupku javne nabavke je u tome da je
njegova sadrina opredeljena u modelu ugovora koji je obavezan element konkursne
dokumentacije i da se moe menjati samo do isteka roka predviðenog za
podnošenje ponuda (èlan 63. stav 6. Zakona). Po isteku ovog roka sadrina modela
ugovora o javnoj nabavci se ne moe menjati i dopunjavati. Ponuðaè koji podnese
ponudu, svojom ponudom potvrðuje da prihvata i model ugovora sadran u konkursnoj
dokumentaciji i preuzima obavezu da po okonèanom postupku javne nabavke, ako mu
bude dodeljen ugovor, sa naruèiocem zakljuèi ugovor identièan modelu datom u
konkursnoj dokumentaciji i da zakljuèeni ugovor izvrši na ugovoreni naèin. Obaveza
naruèioca je da sa izabranim ponuðaèem zakljuèi ugovor o javnoj nabavci koji u svemu
mora biti u skladu sa odlukom o pokretanju postupka javne nabavke i ne moe se
razlikovati od modela ugovora datog u konkursnoj dokumentaciji.
Izuzetak od pravila da je model ugovora obavezni elemenat konkursne

dokumentacije i da ponuðaè, ako eli da uèestvuje u postupku javne nabavke, mora da
prihvati model ugovora u celini je u pregovaraèkom postupku ali i u ovom postupku se
oceni ponuda i opredeljivanju najpovoljnijeg ponuðaèa pristupa kad se, kroz pregovore
naruèioca i ponuðaèa, utvrdi konaèna sadrina modela ugovora.
Ugovor je po svojoj prirodi ugovor po pristupu i ponuðaè koji uèestvuje u
postupku javne nabavke prihvata model ugovora u celini. Okolnost da je ugovor dodeljen
u postupku javne nabavke uslovljava i ogranièava moguænost izmene ugovora u
postupku izvršenja, pa stoga izmene ovih ugovora moraju biti pre svega u skladu sa
Zakonom koji ogranièava moguænosti izmene ugovora koje ureðuje Zakon o
obligacionim odnosima.
1. Izmene ugovora o javnoj nabavci

Ugovor o javnoj nabavci se u toku izvršenja moe menjati samo u Zakonom
propisanim sluèajevima.
Izmene ugovora o javnoj nabavci ureðuju odredbe èlana 115. Zakona i na

osnovu ovih odredbi naruèilac:
- nakon zakljuèenja ugovora o javnoj nabavci moe da dozvoli promenu cene ili
drugih bitnih elemenata ugovora samo iz objektivnih razloga koji moraju biti
jasno i precizno odreðeni u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru, odnosno
predviðeni posebnim propisima,
- donosi odluku o izmeni ugovora ako namerava da izmeni ugovor o javnoj
nabavci,
- odluku objavljuje na Portalu javnih nabavki i dostavlja izveštaj Upravi za
javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji u roku od tri dana od dana
donošenja.
Odluku o dodeli ugovora naruèilac donosi na osnovu izveštaja o struènoj oceni
ponuda (èlan 108. stav 1. Zakona). Izveštaj o struènoj oceni ponuda sadri naziv ponu-
ðaèa koji je podneo ponudu koja je primenom kriterijuma za dodelu ugovora odreðenog u
pozivu za podnošenje ponude i konkursnoj dokumentaciji rangirana kao najpovoljnija i
kome se dodeljuje ugovor (èlan 105. stav 2. taèka 13) Zakona). Promena ugovora nakon
zakljuèenja bi predstavljala promenu podataka sadranih u ponudi na osnovu kojih je
ona ocenjena kao najpovoljnija što bi predstavljalo i povredu naèela javne nabavke.
Naruèilac koji bi izmenio ugovor zakljuèen po sprovedenom postupku javne
nabavke pod uslovima koje nije ugovorio (nije ih predvideo u modelu ugovora i
konkursnoj dokumentaciji, kao ni u ugovoru koji je zakljuèio po sprovedenom postupku
javne nabavke) doveo bi u neravnopravan poloaj ponuðaèe koji su uèestvovali u
postupku dodele ugovora u odnosu na ponuðaèa kome je dodeljen ugovor o nabavci
(diskriminacija meðu ponuðaèima). Takoðe, informacija o moguænosti izmene ugovora
koja nije sadrana u konkursnoj dokumentaciji (modelu ugovora) nije dostupna svim
ponuðaèima, a naruèilac je duan da u svim fazama postupka javne nabavke, pa i u fazi
izvršenja ugovora o javnoj nabavci, obezbedi jednak poloaj svim ponuðaèima. Kad
naruèilac u fazi izvršenja ugovora izmeni ugovorene uslove to je poznato samo
ponuðaèu sa kojim je ugovor zakljuèen. Moguæe je da bi i drugi ponuðaèi dali povoljnije
uslove da su do dana podnošenja ponuda bili obavešteni o moguænostima izmene
ugovorenih uslova u toku realizacije ugovora. Isto tako, moguæe je da su pojedini
ponuðaèi odustali od uèešæa u postupku jer nisu mogli preuzeti obavezu realizacije
nabavke bez korekcije pojedinih ugovorenih uslova u toku realizacije ugovora - nabavke
(na primer bez korekcije ugovorene cene nisu mogli garantovati izvršenje ugovora u
periodu od više meseci).
Naknadnim izmenama ugovora o javnoj nabavci (mimo razloga odreðenih u

konkursnoj dokumentaciji) gube se efekti sprovedenog postupka javne nabavke, krše
naèela javnih nabavki, a nabavka se realizuje mimo postupka javne nabavke.
1.1. Razlozi za izmenu ugovora
Potpunim i preciznim definisanjem naèina i uslova izmene ugovora izbegavaju se

kasniji nesporazumi i dileme kako postupiti, a pre svega se na minimum svode ponude
koje sadre neuobièajeno nisku cenu.
Razlozi za izmenu ugovora, na osnovu èlana 115. stav 1. Zakona moraju biti:
- objektivni,
- jasno i precizno odreðeni u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru ili
- predviðeni posebnim propisima.
Objektivni razlozi koje naruèilac odredi u konkursnoj dokumentaciji su
razlozi koje je odredio u modelu ugovora kao sastavnom elementu konkursne
dokumentacije i koji su sadrani u zakljuèenom ugovoru. Zakljuèeni ugovor o javnoj
nabavci uvek treba da sadri sve razloge koje je naruèilac u konkursnoj dokumentaciji
odredio kao razloge za izmenu datog ugovora.
Naruèilac moe menjati:

- ugovorenu cenu,
- druge bitne elemente ugovora.
Ugovorom se opredeljuju uslovi za izmenu cene, ali i uslovi za izmenu bilo kog
drugog elementa ugovora s tim što se precizira koji od elemenata ugovora i pod kojim
uslovima se moe menjati.
Objektivne razloge za izmenu nekog od elemenata ugovora predviðene
posebnim propisima naruèilac primenjuje bez obzira da li ih je definisao u konkursnoj
dokumentaciji, odnosno ugovoru o javnoj nabavci. Naruèilac æe iz ovih razloga moæi da
izmeni ugovor o javnoj nabavci ukoliko se steknu uslovi za izmenu nekog od elemenata
ugovora propisani datim propisom.
Razlog predviðen posebnim propisima, kao razlog za izmenu ugovorene cene
naruèilac ceni prema propisima koji ureðuju konkretan ugovorni odnos ili oblast
predmeta nabavke, ali i prema propisima koji ureðuju finansijsko poslovanje ugovornih
strana. Na primer: propisi koji ureðuju cenu predmeta nabavke (dravna intervencija na
cene pojedinih predmeta nabavke koja je uvek sadrana u odreðenom propisu); propisi
koji ureðuju poreske obaveze (poveæanje PDV-a); odredbe èlana 637. Zakona o
obligacionim odnosima ureðuju jedan razlog za izmenu ugovorene cene (ako je ugovo-
reno da se cena radova neæe menjati u sluèaju da se posle zakljuèenja ugovora poveæaju
cene elemenata na osnovu kojih je ona odreðena, izvoðaè moe, i pored ovakve
odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata poveæale u
tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude veæa za više od deset procenata i u ovom
sluèaju izvoðaè moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim
ako je do poveæanja cene elemenata došlo posle njegovog dolaska u docnju).
Tekuæe promene cena na trištu koje su oèekivane i koje su se mogle predvideti
u vreme pokretanja postupka javne nabavke ne mogu biti razlog za izmenu ugovora
ako to kao razlog za izmenu ugovorenih uslova naruèilac nije predvideo u konkursnoj
dokumentaciji i zakljuèenom ugovoru.
Moguænost izmene ugovora je jasno i precizno odreðena u konkursnoj

dokumentaciji i ugovoru kada su precizirani razlozi, naèin i uslovi izmene ugovora.
Naruèilac moe predvideti i opredeliti naèin i uslove izmene bilo kog elementa ugovora,
kao što su vreme, mesto ili naèin izvršenja ugovora, uvoðenje tehnièkih rešenja i dr.
Ako nije precizirana u konkursnoj dokumentaciji i ugovorena neæe biti moguæa ni
izmena pojedinih elemenata tehnièkih specifikacija i projektne dokumentacije (na
primer: promena osovinskog optereæenja, promena profila vodovodne armature i dr.). Na
osnovu èlana 70. stav 1. Zakona tehnièke specifikacije i projektna dokumentacija,
predstavljaju tehnièke zahteve koji su obavezni i sastavni deo konkursne dokumentacije
u kojima su predviðene opisane karakteristike dobara usluga ili radova, pa bi promena
pojedinih elenmenata tehnièkih zahteva bila i promena konkursne dokumentacije koja
se, na osnovu èlana 63. stav 6. Zakona, moe menjati samo do isteka roka za
podnošenje ponuda. Izmenom ugovora iz razloga koji nisu bili predviðeni konkursnom
dokumentacijom i ugovorom naruèilac bi prekršio naèelo obezbeðivanja kurencije i
naèelo transparentnosti postupka javne nabavke (moda je neko lice zaintersovano za
uèešæe u postupku odustalo od podnošenja ponude upravo zato što nije raspolagalo
vozilom zadatog osovinskog optereæenja ili nije moglo da obezbedi traeni profil
vodovodne armature).
Smanjenje iznosa sredstava planiranih za datu nabavku ne moe biti razlog za
izmenu ugovora. U sluèaju da po zakljuèenju ugovora doðe do promenjenih okolnosti
koje se tièu sredstava za javnu nabavku, naruèilac æe biti u obavezi da obustavi izvršenje
ugovora, odnosno raskine ugovor i u skladu sa promenjenim finansijskim planom i
planom nabavki, pokrene postupak u skladu sa Zakonom.
Naruèilac pri oceni da li su se stekli uslovi za izmenu ugovora treba da ima u vidu
sledeæe:
- Elementi koji nisu bili navedeni u konkursnoj dokumentaciji ne mogu biti razlog
za izmenu ugovora, bez obzira na to što izmeðu ugovornih strana po pitanju
novih elemenata postoji saglasnost. Na primer: kad je predmet ugovora
izvoðenje radova na odreðenoj lokaciji, promena vrste ili obima radova ili
lokacije na kojoj æe se radovi izvesti moguæa je samo ako je ta moguænost i
uslovi za njenu primenu ugovorena (što znaèi da je bila i sastavni deo konkursne
dokumentacije).
- Promena cene predmeta nabavke ili cene elemenata na osnovu kojih je
odreðena cena predmeta nabavke, zbog promena na trištu, moguæa je samo
ako je ugovorena, odnosno ako su nastupili razlozi koje su ugovorne strane
predvidele kao razlog za korekciju cene i zakljuèenje aneksa ugovora. Na
primer: ugovorne strane su ugovorile da æe u sluèaju promene trišnih uslova
(promene cene elemenata prema kojima je odreðena cena predmeta nabavke,
deviznog kursa i sl.), aneksom ugovora izvršiti korekciju vrednosti predmeta
nabavke.
- U kom obimu æe se izmeniti neki od elemenata ugovora (na primer: cena) zavisi
od obima poveæanja koji je odreðen u konkursnoj dokumentaciji a potom i ugo-
voren ugovorom. Zakon ne propisuje ogranièenja u pogledu izmene ugovora, a
obim izmena opredeljuje naruèilac u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru.
Na osnovu èlana 90. Zakona rok vaenja ponude se obavezno navodi u ponudi i
ne moe biti kraæi od 30 dana od dana otvaranja ponuda. Ova odredba ureðuje vaenje
ponude u toku trajanja postupka. Od trenutka zakljuèenja ugovora primenjuju se odredbe
ugovora, pa se osnovanost zahteva za izmenu cene, ceni prema odredbama ugovora, a
ne prema roku vaenja ponude.
1.2. Dodatna isporuka dobara od prvobitnog dobavljaèa,

dodatne usluge ili radovi
Ukazujemo na razliku izmeðu izmene ugovora iz razloga koji su ugovoreni i

sluèajeva kad se ukae potreba za dodatnom nabavkom (dodatna isporuka dobara od
prvobitnog dobavljaèa, dodatne usluge ili radovi koji nisu bili ukljuèeni u prvobitni projekat
ili u prvobitan ugovor o javnoj nabavci). Dodatne nabavke se, kada su za to ispunjeni
uslovi iz èlana 36. stav 1. taè. 4) i 5) Zakona, realizuju u novom postupku (naruèilac
donosi odluku o pokretanju pregovaraèkog postupka bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda) i ugovaraju ugovorom koji se po sprovedenom postupku zakljuèuje
sa ponuðaèem kome je u tom postupku dodeljen ugovor.
1.3. Uslovi, naèin i vreme izmene ugovorenih uslova
Naruèilac koji u konkursnoj dokumentaciji i modelu ugovora, a potom i u ugovoru

ne definiše uslove, naèin i vreme izmene ugovorenih uslova ne moe u toku izvršenja
ugovora prihvatiti zahtev za izmenu ugovorenih uslova ili se sporazumeti o izmeni
ugovorenih uslova.
Problem s kojim se susreæu naruèioci u postupku izmene ugovora su nedovoljno

precizno definisani:
- nastanak razloga za izmenu pojedinih elemenata ugovora o javnoj nabavci,
- uslovi i naèin na koji æe se opredeliti izmena elemenata ugovora o javnoj nabavci.
Na primer: nije dovoljno ugovoriti da æe se korekcija ugovorene cene predmeta

nabavke izvršiti prema porastu cena na trištu. Da bi se ovaj razlog za aneksiranje
ugovora pravilno primenio potrebno je za dati predmet utvrditi:
- polaznu, uporedivu trišnu cenu u odnosu na koju æe korekcija biti izvršena,
- vremenski period posle kog se (u kom se) korekcija moe zahtevati, kao i
- parametre po kojima æe se usklaðivanje/korekcija izvršiti.
Realno je ugovoriti promenu cene srazmerno porastu cena na trištu, ali ako se
ne odredi koja srazmera, u odnosu na koju cenu i u kom momentu, efekti javne nabavke
se gube jer naruèioci kroz aneks ugovora prihvataju realnu trišnu cenu ne vodeæi
raèuna o tome u kom odnosu je bila ponuðena cena u odnosu na trišnu cenu vaeæu u
trenutku podnošenja ponude.
Naruèilac koji ne odredi koja srazmera, u odnosu na koju cenu i u kom momentu
æe biti parametar za korekciju ugovorene cene veæ kod prvog zahteva za izmenu
ugovora gubi povoljnosti ostvarene kroz postupak javne nabavke, a istovremeno rizikuje
da u postupku javne nabavke dobije ponudu koja sadri neuobièajeno nisku cenu
(znaèajno odstupa u odnosu na trišno uporedivu cenu i izaziva sumnju u moguænost
izvršenja javne nabavke u skladu sa ponuðenim uslovima) jer ponuðaè ubrzo po
zakljuèenju ugovora moe zahtevati izmenu ugovorene cene i njeno usklaðivanje sa
trišnom cenom. Bitno je da svi elementi za naknadno poveæanje ugovorene cene budu
detaljno opredeljeni i da se njihovom primenom ne gube povoljnosti postignute kroz
postupak javne nabavke.
Naruèilac moe ugovoriti moguænost naknadnog poveæanja ugovorene cene bez
obzira da li je kriterijum za ocenjivanje ponude bio ekonomski najpovoljnija ponuda ili
najnia ponuðena cena.
1.4. Planiranje i izmena ugovora
Napominjemo da izmena ugovora zbog poveæanja cena nije izmena plana

nabavki. Izmena cene koja se ugovara u skladu sa prvobitno zakljuèenim ugovorom,
odnosno pod uslovima iz ugovora ne menja plan nabavki. Plan nabavki je preduslov za
pokretanje postupka javne nabavke posle kog se dodeljuje ugovor i naruèilac je u
postupku nabavke procenjenu vrednost javne nabavke i sadrinu konkursne
dokumentacije veæ uskladio sa planiranim sredstvima. U konkursnoj dokumentaciji i
modelu ugovora (kao obaveznom delu konkursne dokumentacije) moguænost i uslovi
promene ugovorene cene se mogu predvideti samo ako je naruèilac veæ planirao
sredstva u iznosu koji obuhvata iznos procenjene vrednosti i iznos oèekivanog
poveæanja cene. Procenu oèekivanog poveæanja cene vrši naruèilac u fazi planiranja na
osnovu ispitivanja trišta, na osnovu podataka iz prethodnog perioda, na osnovu
oèekivanih inflatornih kretanja i sl. U praksi se sreæu sluèajevi kad se sredstva za izmenu
ugovorene cene obezbeðuju kroz rebalans budeta, odnosno izmenu finansijskog plana,
ali i to je na odreðen naèin deo planiranja naruèioca koje je prethodilo postupku javne
nabavke.
Naèin izmene, odnosno poveæanja cene u toku izvršenja ugovora opredeljuje
naruèilac u konkursnoj dokumentaciji, a potom i u ugovoru i do kog iznosa æe se cena
poveæati zavisi samo od sadrine ugovora. Ogranièenja koja propisuje odredba èlana 51.
stav 4. Zakona se odnose na poveæanje prvobitno planiranih sredstva za odreðenu javnu
nabavku i ne ogranièavaju ugovorenu izmenu cene.
2. Odluka o izmeni ugovora

Kada se ugovoreni razlozi za izmenu ugovora steknu, naruèilac donosi odluku o
izmeni ugovora i zakljuèuje aneks ugovora.
Odluku o izmeni ugovora, na osnovu èlana 115. stav 2. Zakona, donosi naruèilac
koji namerava da izmeni ugovor o javnoj nabavci. Proizilazi da svakoj izmeni ugovora
prethodi donošenje odluke o izmeni ugovora.
Ova odluka sadri podatke propisane u Prilogu 3L Zakona, a to su:

- naziv i adresa naruèioca;
- vrsta naruèioca;
- za dobra i usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opšteg reènika
nabavke;
- za radove priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvršenja
radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg
reènika nabavke;
- prvobitna vrednost ugovora;
- izmenjena vrednost ugovora;
- objektivni razlozi za izmenu ugovora, uz izvod iz konkursne dokumentacije ili
odgovarajuæeg propisa u kojima se nalazi osnov za izmenu.
Naruèilac, na osnovu èlana 115. stav 3. Zakona, u roku od tri dana od dana
donošenja:
- odluku o izmeni ugovora objavljuje na Portalu javnih nabavki i
- dostavlja izveštaj Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji.
Treba imati u vidu da se na Portalu javnih nabavki ne objavljuje promena

ugovorene cene ili promena nekog drugog elementa ugovora, veæ odluka o izmeni
ugovora, a ona pored ostalog sadri i podatke o tome na šta se promena odnosi i zašto
se ugovor menja.
Zakon ne propisuje formu i sadrinu, kao ni naèin dostave izveštaja koji se
dostavljaju Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji. Ovi izveštaji bi
trebalo da sadre iste podatke kao i odluka o izmeni ugovora, odnosno podatke iz
Prilogu 3L Zakona, s tim što naruèilac moe dati i dodatna objašnjenja ako oceni da je to
potrebno. Izveštaj se moe dostaviti neposredno, poštom ili elektronskim putem na
zvaniène adrese ovih institucija.
3. Promena ugovorne strane

Zakljuèenjem ugovora otpoèinje faza izvršenja ugovora i promena ugovorne
strane (dobavljaèa) posle zakljuèenog ugovora nije moguæa.
Od promene dobavljaèa posle zakljuèenog ugovora treba razlikovati moguænost
datu u èlanu 113. stav 3. Zakona. Odredbe ovog èlana ureðuju postupanje naruèioca pre
zakljuèenja ugovora i to tako što propisuju da naruèilac moe da zakljuèi ugovor sa prvim
sledeæim najpovoljnijim ponuðaèem, ako ponuðaè kojem je dodeljen ugovor odbije da
zakljuèi ugovor o javnoj nabavci. Trba imati u vidu da ova odredba daje moguænost
naruèiocu da ugovor o javnoj nabavci zakljuèi sa prvim sledeæim najpovoljnijim
ponuðaèem, ali ga ne obavezuje da to i uèini. Ako posle zakljuèenog ugovora, u toku
izvršenja ugovora dobavljaè otkae ugovor naruèilac ne moe zakljuèiti novi ugovor sa
licem koje je u postupku javne nabavke bilo prvi sledeæi najpovoljniji ponuðaè.
Promena dobavljaèa nije moguæa jer je ugovor zakljuèen nakon sprovedenog
postupka javne nabavke. Meðutim, u praksi se dešava da doðe do statusne promene
dobavljaèa.
Zakonom o privrednim društvima ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011) je
ureðeno da se statusnom promenom društvo reorganizuje tako što na drugo društvo
prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi èlanovi u tom društvu stièu udele, odnosno akcije
(èlan 483. stav 1). Ovaj zakon ureðuje ko su uèesnici u statusnoj promeni, vrste statusne
promene, obavezu obaveštavanja o sprovoðenju statusne promene, registraciju
statusne promene, pravne posledice statusne promene.
Ako statusnom promenom, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima
dobavljaè na drugo lice prenese imovinu i obaveze i pod uslovom da je statusna
promena u potpusnosti završena kod Agencije za privredne registre, naruèilac, ako
proceni da je celishodno, moe zakljuèiti aneks ugovora sa licem na koje su prenete
imovina i obaveze. Pre nego zakljuèi aneks ugovora sa ovim licem naruèilac æe ceniti da
li se radi o licu koje ispunjava uslove iz konkursne dokumentacije u pogledu uslova koji
su od znaèaja za izvršenje preostale ugovorne obaveze.
Naruèilac koji smatra da æe statusna promena u kojoj uèestvuje njegov dobavljaè
ugroziti izvršenje ugovorene obaveze, moe pod uslovima propisanim Zakonom o
privrednim društvima zahtevati dobijanje odgovarajuæe zaštite. Poverilac ima pravo na
zaštitu samo ako dokae da je namirenje njegovog potraivanja ugroeno usled statusne
promene.
Analogno ovome, iako u izuzetno retkim sluèajevima i u zavisnosti od predmeta
ugovora, moguæe je da kad je dobavljaè fizièko lice, umesto dobavljaèa ugovorne
obaveze preuzmu naslednik ili staralac zaostavštine, a po donošenju pravosnanog
rešenja o nasleðivanju.
4. Period vaenja ugovora

Naruèilac svoje potrebe opredeljuje na godišnjem nivou (kalendarska, odnosno
budetska godina) i ugovor o nabavci zakljuèuje za taj period. Obaveze koje ugovorom
preuzima naruèilac moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u
toj budetskoj godini, a na osnovu èlana 54. stav 1. Zakona o budetskom sistemu
("Slubeni glasnik RS", br. 54/2009, ... i 108/2013).
Ako postupak nabavke sprovodi radi dodele ugovora koji traje više godina
naruèilac, na osnovu èlana 52. stav 2. Zakona obaveze koje æe dospevati u narednim
godinama mora da ugovori u skladu sa Zakonom o budetskom sistemu koji u odredbom
èlana 54. stav 6. propisuje da izuzetno od stava 1. ovog èlana, korisnici iz tog stava mogu
preuzeti obaveze po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaæanje u više
godina, pod uslovom da pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeðen deo
sredstava za obaveze koje dospevaju u toj budetskoj godini, kao i da pribave pisanu
saglasnost Ministarstva, lokalnog organa uprave nadlenog za finansije, odnosno
upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje æe
dospevati i biti ukljuèene u finansijski plan za naredne dve godine.
Naèin ocene prirode rashoda, uslove pod kojima korisnici mogu preuzimati
obaveze po višegodišnjem ugovoru, pribavljanja saglasnosti za zakljuèivanje ovih
ugovora ureðuje Uredba o kriterijumima za utvrðivanje prirode rashoda i uslovima i
naèinu pribavljanja saglasnosti za zakljuèivanje odreðenih ugovora koji, zbog
prirode rashoda, zahtevaju plaæanje u više godina ("Slubeni glasnik RS", broj
21/2014). Ova uredba je stupila na snagu 23.2.2014. godine.
Na osnovu ove uredbe zahtev za preuzimanje obaveza po osnovu višegodišnjeg
ugovora direktni korisnici sredstava budeta Republike Srbije podnose ministarstvu
nadlenom za poslove finansija, direktni korisnici sredstava budeta jedinica lokalne
vlasti podnose lokalnom organu uprave nadlenom za finansije, odnosno korisnik
sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje podnosi upravnom odboru, na
Obrascu UPR, koji je odštampan uz ovu uredbu i èini njen sastavni deo.
Pribavljanju saglasnosti po odredbama ove uredbe ne podleu ugovori koji se
zakljuèuju na 12 meseci i kraæe, a èije se plaæanje realizuje u dve budetske
godine, s tim što pre pokretanja postupka javne nabavke, odnosno ugovaranja za
nabavke na koje se ne primenjuje zakon kojim se ureðuju javne nabavke, mora da bude
obezbeðen deo sredstava za obaveze koje dospevaju u tekuæoj budetskoj godini.
Model ovog ugovora, kao obavezni element konkursne dokumentacije koja se priprema
u postupku javne nabavke, mora sadrati odredbu da æe obaveze koje dospevaju u
narednoj budetskoj godini biti realizovane najviše do iznosa sredstava koja æe im za tu
namenu biti odobrena u toj budetskoj godini.
Navedena uredba otklanja dileme kako realizovati nabavke èiji predmet se u
priblino istom obimu ponavlja svake godine, a izvršava se sukcesivno u toku cele
godine (nabavka hrane, lekova i sl.) i za koje se ugovori uglavnom zakljuèuju na period
koji nije u skladu sa kalendarskom, odnosno budetskom godinom, zbog èega se deo
nabavke realizuje u godini za koju još uvek nije donet plan nabavki.
5. Dunosti ispunjenja obaveza

Naruèilac i dobavljaè su kao strane u obligacionom odnosu dune da izvrše svoju
obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje. Ispunjenje obaveze se sastoji u izvršenju
onoga što èini sadrinu obaveze.
Razlog za neizvršenje ugovorene obaveze ne moe biti pozivanje bilo koje od

ugovornih strana da je u postupku javne nabavke koji je prethodio zakljuèenju
ugovora bilo propusta. Propusti u postupku javne nabavke mogu biti razlog za
ništavost ugovora, ali ne za gašenje bilo koje ugovorne obaveze na inicijativu jedne od
ugovornih strana.
Naruèilac i dobavljaè ugovor zakljuèuju sa odreðenim rokom vaenja, odnosno
rokom u kom treba izvršiti ugovorene obaveze.
Na osnovu èlana 295. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima obaveza prestaje
kad se ispuni. Za pojedine nabavke, po prirodi posla, ispunjenje ugovora je moguæe i pre
isteka perioda, roka na koji je ugovor zakljuèen, pa se u praksi postavlja pitanje kako æe
postupiti naruèilac kad obe ugovorne strane izvrše svoje obaveze iz ugovora pre isteka
roka za ispunjenje ugovora, odnosno kako postupiti kad se zahteva produenje roka
vaenja ugovora, odnosno roka za izvršenje ugovorene obaveze.
Kad je ispunjenje ugovora bilo moguæe i pre isteka roka za ispunjenje
ugovora, za naruèioca je bitno da je ugovor realizovan u celosti. Ako naruèilac i dalje ima
potrebu za nabavkom predmeta nabavke pokrenuæe novi postupak javne nabavke (pod
uslovom da je planirao nabavku i obezbedio sredstva).
Naruèilac zahtev za produenje roka vaenja ugovora, odnosno roka za
izvršenje ugovorene obaveze moe prihvatiti samo ako je takva mogunost predviðena
konkursnom dokumentacijom i ugovorena, a imajuèi u vidu da je rok za izvršenje
ugovorne obaveze jedan od bitnih elemenata ugovora koji je mogao biti i kriterijum za
dodelu ugovora. Ukoliko nije ugovorena, promena roka izvršenja ugovora nije moguæa.
U sluèaju prekoraèenja roka naruèilac moe aktivirati sredstvo obezbeðenja, ako ga je
ugovorio. Proizilazi da sva pojedinaèna pitanja u vezi sa rokom izvršenja ugovorne
obaveze treba urediti modelom ugovora koji je sastavni elemenat konkursne
dokumentacije i po okonèanju postupka javne nabavke ugovoriti ugovorom.
Naruèioci koji zbog izmenjenih uslova poslovanja (nedostatatak sredstava) ne
realizuju ugovor u periodu za koji je nabavka ugovorena, u trenutku kada se steknu uslovi
(obezbede sredstva za nabavku), nalaze se pred dilemom da li nabavku realizovati na
osnovu postojeæeg ugovora ili je potrebno postojeæi ugovor raskinuti i sprovesti nov
postupak javne nabavke i ugovor o nabavci dodeliti ponuðaèu izabranom u tom postupku.
Ako ni jedna ugovorna strana nije otkazala prethodno zakljuèeni ugovor o nabavci
i ako su ugovorne strane saglasne da se ugovor izvrši u celosti na ugovoreni naèin
(bez promene bilo kog elementa ugovora) naruèilac nabavku moe realizovati po
ugovoru o javnoj nabavci dodeljenom u prethodno sprovedenom postupku javne
nabavke. Meðutim, ako jedna od ugovornih strana zahteva izmenu bilo kog
elementa ugovora (cene, naèina izvršenja i dr.), aneksiranje ugovora radi izmene
ugovornih uslova nije moguæe ukoliko naruèilac u prethodno sprovedenom postupku
javne nabavke, posle kog je ugovor dodeljen, izmenu ugovornih uslova nije definisao u
postupku koji je prethodio izboru ugovora (oglasu o javnoj nabavci, konkursnoj
dokumentaciji i modelu ugovora) i to predvideo u zakljuèenom ugovoru.
Na primer: Naruèilac i ponuðaè su 2012. godine, po sprovedenom postupku javne
nabavke zakljuèili ugovor o izvoðenju radova (gradnji objekta) kojim nije ugovorena
izmena bilo kog elementa ugovora za sluèaj odlaganja realizacije nabavke (izvršenja
ugovora). Zbog izmenjenih uslova poslovanja naruèioca ugovoreni radovi nisu izvedeni.
Ukoliko u budetu naruèioca za 2014. godinu budu opredeljena sredstva za ovu nabavku
naruèilac moe realizovati nabavku po ugovoru iz 2012. godine samo ako su obe
ugovorne strane saglasne da se nabavke u svemu realizuju po ugovoru iz 2012. godine.
Ako jedna od ugovornih strana zahteva izmenu nekog od elemenata ugovora iz 2012.
godine, odnose nije moguæe urediti aneksiranjem ugovora iz 2012. godine i naruèilac je
obavezan da ugovor o ovoj nabavci dodeli u novom postupku javne nabavke u skladu sa
Zakonom. Okolnost da su ugovorne strane saglasne u pogledu izmena pojedinih

elemenata ugovora iz 2012. godine nije od znaèaja i naruèilac je obavezan da se u
svemu pridrava naèela javnih nabavki i sprovede sve propisane procedure.
6. Ništavost ugovora o javnoj nabavci

Naruèilac vodi raèuna o tome da ugovor zakljuèuje samo ako ne postoji neki
od razloga za ništavost ugovora.
Na osnovu èlana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ugovor koji je
protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obièajima je ništav ako cilj
povreðenog pravila ne upuæuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreðenom
sluèaju ne propisuje što drugo.
Razlozi ništavosti ugovora koje zakljuèuje lice koje je po Zakonu naruèilac i koje je
obavezno da ugovore dodeli ponuðaèu izabranom u postupku javne nabavke propisani
su èlanom 168. Zakona. Na osnovu ove odredbe ništavi su ugovori:
- koji su zakljuèeni bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, a koji je
naruèilac bio duan da sprovede prema odredbama ovog zakona;
- koji su zakljuèeni suprotno odredbama ovog zakona o spreèavanju korupcije i
sukoba interesa;
- kod kojih naruèilac ovlasti treæe lice, koje nije naruèilac, da zakljuèi ugovor da bi
se na taj naèin izbegla primena ovog zakona;
- koji predstavljaju izmene i dopune prvobitnog ugovora zakljuèene u suprotnosti
sa odredbama ovog zakona;
- koji su zakljuèeni protivno odluci Republièke komisije za zaštitu prava u
postupcima javnih nabavki (dalje: Republièka komisija).
Posledice ništavosti, koje svaka ugovorna strana, odnosno i naruèilac i

dobavljaè treba da ima u vidu su:
- svaka ugovorna strana duna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu
ništavog ugovora,
- svaka ugovorna strana duna je da da odgovarajuæu naknadu u novcu, ako
vraæanje onog što je primila po osnovu ništavog ugovora nije moguæe ili se
priroda onog što je ispunjeno protivi vraæanju, ako zakon što drugo ne odreðuje,
- odgovornost za štetu nastalu zbog ništavosti ugovora.
Ugovorna strana koja je kriva za zakljuèenje ništavog ugovora odgovorna je
drugoj ugovornoj strani za štetu koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ova ugovorna
strana nije znala ili prema okolnostima nije morala znati za postojanje uzroka ništavosti.
Navedene posledice, u sluèaju zakljuèenja ugovora za koji se naknadno utvrdi da
je ništav, mogu da pogode kako naruèioca tako i dobavljaèa. Ništavost, posledice
ništavosti, odgovornost lica krivog za ništavost ugovora, pravo na isticanje ništavosti
ureðuju odredbe èl. 103. do 110. Zakona o obligacionim odnosima
Postupak za utvrðivanje ništavosti ugovora pokreæe Uprava za javne
nabavke, na osnovu èlana 136. stav 1. taèka 21) Zakona.
Republièka komisija æe podneti tubu za utvrðivanje ništavosti ugovora o javnoj
nabavci kada na bilo koji naèin sazna da je zakljuèen ugovor o javnoj nabavci ništav, na
osnovu èlana 163. stav 6. Zakona.
7. Poništenje ugovora
Od ugovora koji su ništavi na osnovu èlana 168. Zakona i èija ništavost se utvrðuje
u sudskom postupku treba razlikovati moguænost koju propisuje odredba èlana 163. stav
1. Zakona i na osnovu koje Republièka komisija moe sama ili na zahtev podnosioca
zahteva ili zainteresovanog lica, poništiti ugovor o javnoj nabavci ako utvrdi da je
naruèilac:
1) zakljuèio ugovor o javnoj nabavci primenom pregovaraèkog postupka bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a za primenu tog postupka nisu
postojali uslovi predviðeni ovim zakonom i nije objavio obaveštenje o
pokretanju postupka i odluku o dodeli ugovora;
2) zakljuèio ugovor o javnoj nabavci pre isteka roka za podnošenje zahteva za
zaštitu prava;
3) zakljuèio ugovor o javnoj nabavci nakon podnošenja zahteva za zaštitu prava,
a pre odluke Republièke komisije;
4) zakljuèio ugovor o javnoj nabavci suprotno odluci Republièke komisije iz èlana
150. ovog zakona;
5) zakljuèio ugovor o javnoj nabavci kršeæi odredbe i uslove okvirnog sporazuma.
Republièka komisija rešenjem poništava ugovor (èlan 157. stav 6. taèka 8) Zakona).
Na osnovu èlana 163. stav 5. Zakona Republièka komisija neæe poništiti ugovor o
javnoj nabavci, ukoliko bi poništenje ugovora o javnoj nabavci imalo nesrazmerne
posledice po rad ili poslovanje naruèioca ili interese Republike Srbije, ali moe skratiti rok
vaenja ugovora ili izreæi novèanu kaznu iz èlana 162. Zakona.
Zahtev za poništenje ugovora dostavlja se uz zahtev za zaštitu prava ili u roku od
30 dana od dana saznanja za razlog poništenja, a najkasnije u roku od godinu dana od
zakljuèenja ugovora.
Ugovorne strane su dune vratiti ono što su primile po osnovu poništenog ugovora.
Ako se ono što je primljeno po osnovu poništenog ugovora o javnoj nabavci ne moe vratiti
ili ako se priroda onog što je primljeno protivi vraæanju, naruèilac je duan da savesnom
dobavljaèu plati za isporuèena dobra, pruene usluge, odnosno izvedene radove.
8. Praæenje izvršenja ugovora
Obaveza naruèioca je da prati izvršenje ugovora i da kroz praæenje izvršenja

ugovora utvrdi pravu (ukupnu) cenu koju plaæa (odnosno troškove koje ima) u vezi sa
predmetnom nabavkom.
Praæenje izvršenja ugovora se odnosi na praæenje i proveru podataka u vezi sa

izvršenjem ugovorenih obaveza, ali i podataka koji su od znaèaja za ocenu:
- da li je konkretna nabavka adekvatno planirana,
- da li je kvalitet nabavljenih dobara, usluga i radova onakav kakav je naruèilac
oèekivao da dobije kroz postupak javne nabavke,
- da li je nabavka zadovoljila stvarne potrebe naruèioca definisane u konkursnoj
dokumentaciji i ugovoru,
- da li su ispunjeni uslovi za promenu ugovorene cene ili nekog drugog elementa
ugovora,
- da li se ugovorene obaveze izvršavaju u ugovorenim rokovima i na ugovoreni

naèin,
- da li postoje dokazi na osnovu kojih æe se utvrditi postojanje negativne reference
(ponuðaè ne ispunjava svoje obaveze po zakljuèenom ugovoru) i dr.
Praæenje izvršenja ugovora je od znaèaja i za pravovremeno pokretanje novog
postupka javne nabavke.
Naruèilac je obavezan da prati izvršenje ugovora, odnosno ugovorenih obaveza i
u tu svrhu je neophodno opredeliti dokumentaciju na osnovu koje se prati izvršenje
ugovora i definisati kadrovsku organizaciju poslova na praæenju izvršenja ugovora
Potrebno je opredeliti nadlene slube naruèioca èiji zadatak æe biti da belee
podatke, vode evidencije o realizaciji zakljuèenog ugovora, o isplaæenoj ceni, o primljenoj
isporuci, o tome šta je isporuèeno, u kojoj kolièini i kog kvaliteta (na primer: èesto se
kvari, nekvalitetan, loše servisiran), o tome koliko su nabavljena dobra, usluge i radovi
zadovoljili potrebe naruèioca definisane u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru, da li je
došlo do odstupanja u realizaciji ugovora u odnosu na ono šta je ugovoreno i ako jeste
koji su bili razlozi, da li su realizaciju pratili naknadni izdaci i dr.
Organizacija i zadaci ove slube treba da budu predmet akta iz èlana 22. Zakona
kojim æe naruèilac blie urediti postupak javne nabavke unutar naruèioca. Ovim aktom,
kad se radi o radnjama u vezi praæenja izvršenja ugovora potrebno je opredeliti:
- izvršioce za sprovoðenje konkretnih radnji koje èine praæenje izvršenja ugovora,
- izvršioce za kontrolu sprovoðenja datih radnji i odgovornost za izvršenje istih,
- saradnju sa drugim izvršiocima ili slubama (organizacionim jedinicama),
- izvršioce za saèinjavanje izveštaja o realizovanim nabavkama i postignutim
ciljevima, i njihovo objavljivanje i dr.
Napominjemo da svaki naruèilac prilagoðava sebi sadrinu ovog akta shodno
svojim ciljevima i potrebama.
Znaèaj koji se pridaje fazi izvršenja ugovora se ogleda i u tome da Akcionim
planom za sprovoðenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u
Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Slubeni glasnik RS", broj
79/2013) kao mera u oblasti primene Zakona o javnim nabavkama utvrðena obaveza
Uprave za javne nabavke da do 6. marta 2014. godine donese podzakonski propis kojim
æe se urediti postupak evidentiranja i izvršavanja ugovornih obaveza sa jasnim
zaduenjem preduzimanja mera u sluèaju neizvršavanja ugovornih obaveza od strane
ponuðaèa.
Treba imati u vidu i to da je obavezni deo godišnjeg programa rada Dravne
revizorske institucije provera pravilnosti i celishodnosti javnih nabavki. Naruèioci
obavljanje poslova javnih nabavki i praæenje izvršenja ugovora treba da organizuju
imajuæi u vidu da, kod izvršavanja ugovora, Dravna revizorska institucija proverava
kako se ugovor realizuje i to po svakoj ugovornoj stavci, tokom èitavog perioda
realizacije. Takoðe, prati se iskustvo naruèioca u pogledu pouzdanosti isporuèene robe,
radova i usluga, reklamacija, kvaliteta, servisiranja, itd. Na taj naèin se kontrolom od
strane DRI obuhvata praktièno celokupan proces nabavke, poèev od plana pa sve do
okonèanja realizacije, pri èemu se jasno moe utvrditi da li je ono što je ugovoreno zaista
i isporuèeno, kako u pogledu kolièine, tako i u pogledu vrste i kvaliteta predmeta
nabavke, kao i kako su se kretale isplate i da li su odstupale od onog što je predviðeno
ugovorom.
Naruèioci moraju raèunati sa efikasnijom eksternom kontrolom regularnosti

postupka izvršenja ugovora od strane Dravne revizorske institucije. Navedenim
Akcionim planom najavljeno je da æe i faza izvršenja ugovora biti pod stroom kontrolom
nadlenih institucija (policije, tuilaštva i sudstva) uz izricanje odgovarajuæe sankcije, u
skladu sa zakonom.
9. Prekršajna odgovornost
Naruèilac osim obaveze da obezbedi zakonitost u postupku do dodele ugovora

ima obavezu da i u postupku izvršenja ugovora obezbedi zakonitost. Postupanje
suprotno odredbama Zakona povlaèi prekršajnu odgovornost kako za naruèioca tako i za
ponuðaèa.
Na osnovu èlana 169. stav 2. taèka 9) Zakona naruèilac èini prekršaj ako izmeni
ugovor o javnoj nabavci, a da razlog izmene nije objektivna okolnost ili razlog za izmenu
nije predvideo u konkursnoj dokumentaciji ili nije objavio odluku ili nije dostavio izveštaj
nadlenim organima (èlan 115).
Za ovaj prekršaj Zakon propisuje novèanu kaznu za naruèioca od 200.000 do
1.500.000 dinara. Za navedeni prekršaj kazniæe se i odgovorno lice naruèioca novèanom
kaznom od 80.000 do 150.000 dinara.

ZAŠTITA PRAVA U POSTUPKU

JAVNE NABAVKE
Ø POSTUPANJE NARUÈIOCA
PO ZAHTEVU ZA ZAŠTITU PRAVA
I PO ODLUCI REPUBLIÈKE KOMISIJE
Zahtev za zaštitu prava moe se podneti u toku celog postupka javne nabavke
protiv svake radnje naruèioca, osim ako Zakonom o javnim nabavkama ("Slubeni
glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon) nije drugaèije odreðeno. Zahtevom se
mogu osporavati vrsta postupka, sadrina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne
dokumentacije, odluke o dodeli ugovora, odluke o zakljuèenju okvirnog sporazuma,
odluke o priznavanju kvalifikacije i odluke o obustavi postupka.
U postupcima javnih nabavki zahtev za zaštitu prava se podnosi Republièkoj
komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (dalje: Republièka komisija), kao
nadlenoj za odluèivanje o zahtevu za zaštitu prava. Meðutim u postupku po zahtevu za
zaštitu prava odreðena ovlašæenja i obaveze ima i naruèilac kako u pogledu prethodnog
ispitivanja zahteva tako i u pogledu postupanja posle prethodnog ispitivanja zahteva.
Na osnovu èlana 149. Zakona zahtev za zaštitu prava se podnosi Republièkoj
komisiji tako što ga podnosilac predaje naruèiocu (stav 1. ovog èlana), a primerak
zahteva istovremeno dostavlja Republièkoj komisiji (stav 9. ovog èlana). Zahtev za
zaštitu prava se predaje naruèiocu èije se radnje osporavaju, kao organu koji je postupao
u prvom stepenu i koji raspolae dokumentacijom na osnovu koje æe se utvrðivati
èinjenice i ceniti osnovanost zahteva, a dostava primerka zahteva Republièkoj komisiji
predstavlja vid kontrole postupanja naruèioca po zahtevu za zaštitu prava.
Republièka komisija je nadlena da postupa i odluèuje po zahtevu za zaštitu prava
èemu prethodi postupak pred naruèiocem. Odredbama èl. 152. i 153. Zakona ureðeno je
postupanje naruèioca u postupku prethodnog ispitivanja zahteva za zaštitu prava i posle
prethodnog ispitivanja zahteva za zaštitu prava.
Odredbe èl. 160. i 161. Zakona sadre obaveze naruèioca u vezi sa odlukom
Republièke komisije po zahtevu za zaštitu prava.
1. Postupanje naruèioca po zahtevu za zaštitu prava

U postupku po zahtevu za zaštitu prava naruèilac proverava da li su ispunjene
pretpostavke za razmatranje zahteva za zaštitu prava (prethodna provera zahteva za
zaštitu prava) i ako jesu, ceni da li ima osnova da usvoji podneti zahtev.
Pre prethodne provere zahteva za zaštitu prava naruèilac je obavezan da uèesnike
u postupku javne nabavke i zainteresovana lica obavesti o podnetom zahtevu za zaštitu
prava. Naruèilac obaveštava sve uèesnike u postupku javne nabavke, odnosno objavljuje
obaveštenje o podnetom zahtevu na Portalu javnih nabavki, najkasnije u roku od dva
dana od dana prijema zahteva za zaštitu prava (èlan 149. stav 12. Zakona).
Na osnovu èlana 54. stav 13. taèka 6) Zakona Komisija za javnu nabavku odluèuje
povodom podnetog zahteva za zaštitu prava.
1.1. Prethodna provera zahteva za zaštitu prava

Prethodna provera zahteva za zaštitu prava zapoèinje po prijemu zahteva i
obuhvata proveru da li postoje pretpostavke za odluèivanje o zahtevu, odnosno da li
je zahtev blagovremen, da li je uredan (potpun) i da li je podnet od ovlašæenog lica.
Zahtev je blagovremen ako je podnet u roku koji je za podnošenje zahteva
odreðen odredbama èlana 149. Zakona.
Rokovi za podnošenje zahteva su odreðeni u zavisnosti od toga koja radnja naru-
èioca se osporava i u kojoj vrsti postupka javne nabavke se podnosi zahtev. Za pravilnu
ocenu blagovremenosti zahteva naruèilac utvrðuje poèetak i tok roka i poslednji dan roka,
vodeæi raèuna o tome na koji naèin je u Zakonu opredeljen rok za podnošenje zahteva
(npr.: ako je primljen od strane naruèioca najkasnije sedam dana pre isteka roka za
podnošenje ponuda bez obzira na naèin dostavljanja; deset dana od dana prijema odluke).
Ako je rok odreðen protekom broja dana prilikom raèunanja roka primenjuju se
odredbe Zakona o opštem upravnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i
"Slubeni glasnik RS", br. 30/2010).
Ako utvrdi da zahtev za zaštitu prava nije podnet u roku koji je za podnošenje
zahteva odreðen odredbama èlana 149. Zakona naruèilac æe takav zahtev, na osnovu
èlana 152. stav 2. Zakona, odbaciti zakljuèkom kao neblagovremen.
Zahtev je uredan (potpun) ako sadri sve elemente propisane odredbom èlana
151. stav 1. Zakona (naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt, naziv i adresu
naruèioca, podatke o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno o odluci
naruèioca, povrede propisa kojima se ureðuje postupak javne nabavke, èinjenice i
dokaze kojima se povrede dokazuju, potvrdu o uplati takse, potpis podnosioca).
Na osnovu èlana 148. stav 5. Zakona zahtev Uprave za javne nabavke, Dravne
revizorske institucije, javnog pravobranioca i graðanskog nadzornika je uredan i ako ne
sadri potvrdu o uplati takse, a imajuæi u vidu da ovi organi nemaju obavezu da uplate
taksu iz èlana 156. stav 1. Zakona.
Postupanje naruèioca u sluèaju neurednog (nepotpunog) zahteva, tj. zahteva koji
ne sadri sve propisane elemente ureðuju odredbe èlana 151. st. 2, 3. i 4. Zakona.
Naruèilac koji je po prijemu zahteva utvrdio da zahtev ne sadri sve podatke iz èlana 151.
stav 1. Zakona obavezan je da bez odlaganja, pozove podnosioca zahteva da u roku od
dva dana uredi, odnosno dopuni zahtev. U pozivu za dopunu zahteva naruèilac navodi
koje nedostatke zahteva podnosilac treba da otkloni i precizira na koji naèin i kojim
dokazima æe zahtev dopuniti. U paksi se dešava da naruèilac iz sadrine podneska ne
moe da utvrdi da li se radi o zahtevu za zaštitu prava, pa æe ovu dilemu otkloniti tako što
æe pozvati (pismenim putem) podnosioca da precizira da li se radi o zahtevu za zaštitu
prava i pouèiti ga da podnesak uredi u skladu sa èlanom 151. stav 1. Zakona.
Ako podnosilac zahteva u roku od dva dana ne postupi po nalogu naruèioca i ne
dopuni zahtev u skladu sa pozivom za dopunu, naruèilac æe takav zahtev odbaciti
zakljuèkom kao neuredan. Protiv ovog zakljuèka podnosilac zahteva moe, u roku od
tri dana od dana prijema zakljuèka, podneti albu Republièkoj komisiji, dok kopiju albe
istovremeno dostavlja naruèiocu.
Zahtev je podnet od ovlašæenog lica ako je izjavljen od strane lica koje ima
aktivnu legitimaciju u skladu sa èlanom 148. Zakona.
Na osnovu èlana 148. st. 1, 2. i 3. Zakona aktivnu legitimaciju za podnošenje
zahteva za zaštitu prava imaju:
- ponuðaè, podnosilac prijave, kandidat, odnosno zainteresovano lice, kao i
poslovno udruenje koje u ime ovih lica podnese zahtev,
- Uprava za javne nabavke, Dravna revizorska institucija, javni pravobranilac i

graðanski nadzornik.
Ako utvrdi da je zahtev za zaštitu prava podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju,
naruèilac æe takav zahtev, na osnovu èlana 152. stav 2. Zakona, odbaciti zakljuèkom
kao podnet od neovlašæenog lica, odnosno lica koje nema aktivnu legitimaciju.
Na osnovu èlana 151. stav 4. i èlana 152. stav 3. Zakona protiv zakljuèka kojim je
zahtev odbaèen kao neuredan, neblagovremen ili kao podnet od lica koje nema aktivnu
legitimaciju podnosilac zahteva moe, u roku od tri dana od dana prijema zakljuèka
podneti albu Republièkoj komisiji, dok kopiju albe istovremeno dostavlja naruèiocu.
1.2. Postupanje naruèioca

posle prethodnog ispitivanja zahteva za zaštitu prava
Posle prethodne provere zahteva za zaštitu prava i ako su ispunjene sve
pretpostavke za odluèivanje o zahtevu, odnosno ako je zahtev blagovremen, uredan
(potpun) i podnet od lica koje ima aktivnu legitimaciju naruèilac je ovlašæen da ceni
osnovanost zahteva. Na osnovu èlana 153. stav 1. Zakona naruèilac moe:
- rešenjem usvojiti zahtev za zaštitu prava ili
- dostaviti odgovor na zahtev za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz
postupka javne nabavke Republièkoj komisiji radi odluèivanja o zahtevu za
zaštitu prava.
1.2.1. Usvajanje zahteva za zaštitu prava

Naruèilac koji oceni da ima osnova da usvoji zahtev za zaštitu prava
postupaæe u skladu sa 10. naèelnim pravnim stavom (èlan 153. ZJN/2012) zauzetim
na 8. opštoj sednici Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a koji glasi:
"Ukoliko naruèilac, primenom èlana 153. stav 1. taèka 1) Zakona o javnim
nabavkama, rešenjem usvoji podneti zahtev za zaštitu prava, postupak zaštite
prava se ne moe nastaviti pred Republièkom komisijom za zaštitu prava u
postupcima javnih nabavki. Meðutim, podnosilac tog zahteva ima pravo da
podnese novi zahtev za zaštitu prava kojim æe osporiti radnje u postupku javne
nabavke koje æe naruèilac preduzeti posle donošenja pomenutog rešenja o
usvajanju zahteva za zaštitu prava. Ukoliko je podnetim zahtevom za zaštitu prava
osporena sadrina konkursne dokumetnacije ili poziva za podnošenje ponuda, a
naruèilac rešenjem kojim usvoji zahtev za zaštitu prava kao osnovane oceni samo
pojedine navode podnosioca zahteva, podnosilac ima pravo da podnese zahtev za
zaštitu prava koji æe imati istu sadrinu u pogledu onih navoda koje naruèilac nije
razmatrao ili ih je u rešenju ocenio kao neosnovane.
Obrazloenje:
Èlanom 153. stav 1. ZJN ("Slubeni glasnik RS", broj 124/2012, u daljem tekstu:
ZJN), propisano je da posle prethodnog ispitivanja, u roku od pet dana od dana prijema
urednog zahteva za zaštitu prava, naruèilac æe:
1) Rešenjem usvojiti zahtev za zaštitu prava;
2) Dostaviti odgovor na zahtev za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz
postupka javne nabavke Republièkoj komisiji radi odluèivanja o zahtevu za zaštitu prava.
Èlanom 153. stav 2. ZJN propisano je da rešenje iz stava 1. taèka 1) ovog èlana
naruèilac dostavlja podnosiocu zahteva, ponuðaèima i Republièkoj komisiji u roku od tri
dana od dana donošenja.
Stavom 3. istoga èlana propisano je da u sluèaju iz stava 1. taèka 2) ovog èlana

naruèilac je duan da pismeno, u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva
Republièkoj komisiji, obavesti podnosioca zahteva.
Èlanom 149. stav 2. ZJN propisano je da se zahtev za zaštitu prava moe podneti
u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naruèioca, osim ako ovim
zakonom nije drugaèije odreðeno.
Èlanom 149. stav 11. ZJN propisano je da ukoliko je u istom postupku javne
nabavke ponovo podnet zahtev za zaštitu prava od strane istog podnosioca zahteva, u
tom zahtevu se ne mogu osporavati radnje naruèioca za koje je podnosilac zahteva znao
ili mogao znati prilikom podnošenja prethodnog zahteva.
Republièka komisija ukazuje da u sluèaju kada naruèilac donese rešenje kojim
usvaja zahtev za zaštitu prava, Republièkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja
dostavlja samo rešenje kojim je odluèio o podnetom zahtevu, bez dokumentacije
predmetnog postupka. Dakle, obaveza dostavljanja celokupne dokumentacije
osporenog postupka radi odluèivanja Republièke komisije u drugostepenom postupku
zaštite prava propisana je samo u sluèaju kada naruèilac nije doneo rešenje o usvajanju
zahteva za zaštitu prava, kada mu je zakon propisao obavezu dostavljanja odgovora na
zahtev za zaštitu prava sa celokupnom dokumentacijom ovom organu, shodno odredbi
èlana 153. stav 1. taèka 2) ZJN.
S obzirom na navedeno, a shodno citiranim odredbama ZJN, Republièka komisija
zakljuèuje da nema zakonskih osnova za donošenje odluke od strane Republièke
komisije po uloenom zahtevu za zaštitu prava u situaciji u kojoj naruèilac donese
rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava.
Republièka komisija istièe da u navedenom sluèaju podnosilac zahteva ima pravo
da podnese novi zahtev za zaštitu prava, shodno odredbi èlana 149. stav 2. ZJN, kojim
æe osporiti radnje koje je naruèilac preduzeo posle donošenja rešenja kojim je usvojio
prethodni zahtev za zaštitu prava.
Takoðe, Republièka komisija istièe da u sluèaju da je zahtevom za zaštitu prava
osporena sadrina konkursne dokumentacije ili javnog poziva sa više navoda, a ukoliko
je naruèilac rešenjem usvojio samo neke od navoda i u skladu sa njima izvršio izmenu
konkursne dokumentacije, podnosilac zahteva ne moe da snosi posledice predviðene
èlanom 149. stav 11. ZJN u odnosu na one navode iz zahteva koje naruèilac u rešenju
uopšte nije razmatrao ili ih je ocenio kao neosnovane. To znaèi da bi u sluèaju usvajanja
samo nekih od navoda iznetih u zahtevu za zaštitu prava podnosilac zahteva svojim
novim zahtevom za zaštitu prava u istom postupku javne nabavke mogao da osporava
ne samo deo konkursne dokumentacije ili javnog poziva koje je naruèilac nakon
donošenja rešenja o usvajanju zahteva izmenio, veæ bi u novom zahtevu mogao da
ponovi i navode iz svog prethodnog zahteva koje naruèilac nije razmatrao ili ih je u
rešenju o usvajanju ocenio kao neosnovane. Meðutim u novom zahtevu za zaštitu prava
podnosilac ne bi mogao da iznosi nove navode u pogledu onog dela konkursne
dokumentacije ili javnog poziva koje naruèilac nakon donošenja rešenja o usvajanju
zahteva nije menjao i koji su od momenta objavljivanja javnog poziva i konkursne
dokumentacije kao takvi bili poznati podnosiocu, s obzirom na to da bi se u odnosu na
ovaj deo konkursne dokumentacije ili javnog poziva primenjivala odredba èlana 149. stav
11. ZJN."
Komisije za zaštitu prava pravne stavove zauzete na Opštoj sednici objavljuje na
svom sajtu: www.kjn.gov.rs.
O usvajanju zahteva za zaštitu prava naruèilac donosi rešenje koje, na osnovu
èlana 153. stav 2. Zakona, dostavlja podnosiocu zahteva, ponuðaèima i Republièkoj
komisiji u roku od tri dana od dana donošenja.
Rešenje kojim posle prethodnog ispitivanja usvaja zahtev naruèilac donosi u roku
od pet dana od dana prijema urednog zahteva za zaštitu prava (èlan 153. stav 1.
Zakona).
Naruèiocu je, na osnovu èlana 153. stav 1. taèka 1) Zakona, data moguænost da
usvoji zahtev za zaštitu prava, ali Zakon ne opredeljuje u kom obimu to moe uèiniti, pa
se u praksi postavilo pitanje da li je naruèilac ovlašæen da zahtev usvoji u celosti ili ga
moe usvojiti u nakom delu (delimièno). Iz navedenog 10. naèelnog pravnog stava
Komisije za zaštitu prava proizilazi da je stav Republièke komisije da naruèilac podneti
zahtev moe usvojiti i delimièno.
Sadrina, oblik i sastavni delovi rešenja kojim naruèilac usvaja zahtev nisu
ureðeni Zakonom, ali na osnovu èlana 148. stav 6. Zakona na pitanja postupka zaštite
prava koja nisu ureðena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se
ureðuje upravni postupak, što znaèi da æe naruèilac pri izradi rešenja primeniti
odredbe Zakona o opštem upravnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 33/97 i
31/2001 i "Slubeni glasnik RS", br. 30/2010, dalje: ZUP).
U postupku rešavanja po zahtevu za zaštitu prava i u toku donošenja i izrade
rešenja kojim usvaja zahtev, naruèilac æe postupati shodno odredbama èlana 196. do
èlana 204. ZUP-a koje ureðuju oblik i sastavne delove rešenja i odredbama èlana 224.
do èlana 228. ZUP-a koje ureðuju rad prvostepenog organa po albi.
Shodno navedenim odredbama ZUP-a rešenje se donosi pismeno i sadri: uvod,
dispozitiv (izreku), obrazloenje, uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa brojem i
datumom rešenja, potpis slubenog lica i peèat organa i mora se dostaviti stranci u
originalu ili u overenom prepisu.
Ako naruèilac oceni da je zahtev za zaštitu prava kojim se osporava vrsta
postupka osnovan, rešenjem æe usvojiti zahtev i izmeniti odluku o pokretanju postupka i
u ponovnom postupku, adekvatno vrsti postupka, utvrditi sadrinu poziva za podnošenje
ponuda i konkursne dokumentacije.
Ako naruèilac oceni da je zahtev za zaštitu prava kojim se osporava sadrina
poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije osnovan, rešenjem æe
usvojiti zahtev i u ponovnom postupku otkloniti uoèene propuste i utvrditi sadrinu poziva
i konkursne dokumentacije u skladu sa Zakonom.
Ako naruèilac oceni da je zahtev za zaštitu prava kojim se osporava odluka o
dodeli ugovora, odluka o zakljuèenju okvirnog sporazuma, odluka o priznavanju
kvalifikacije ili odluka o obustavi postupka osnovan, a nije potrebno ponovo sprovoditi
neku od radnji u postupku javne nabavke, usvojiæe zahtev i rešenjem izmeniti osporenu
odluku. Ako je potrebno ponovo sprovoditi neku od radnji u postupku javne nabavke
naruèilac æe u ponovnom postupku otkloniti uoèene propuste, ponovo sprovesti neku od
radnji u postupku javne nabavke, odnosno postupak dopuniti saglasno odredbama
Zakona i rešenjem kojim usvaja zahtev izmeniti osporenu odluku.
U ponovnom postupku javne nabavke naruèilac æe postupak dopuniti saglasno
odredbama Zakona i prema rezultatu dopunjenog postupka izmeniti osporenu odluku.
Postupajuæi po zahtevu za zaštitu prava naruèilac moe obustaviti postupak ako
oceni da su se stekli uslovi iz èlana 109. stav 1. i 2. Zakona.
Protiv rešenja kojim naruèilac usvaja zahtev za zaštitu prava Zakon ne
propisuje pravo na albu ili na podnošenje zahteva za zaštitu prava, što je precizirano i
10. naèelnim pravnim stavom (èlan 153. ZJN/2012) zauzetim na 8. opštoj sednici
Komisije za zaštitu prava.
Protiv radnji u postupku javne nabavke koje je naruèilac preduzeo u
ponovljenom postupku kao i protiv odluke koja je potom doneta moe se podneti
zahtev za zaštitu prava.
U postupku po zahtevu za zaštitu prava naruèilac nije ovlašæen da poništi

radnje preduzete u prethodnom postupku koje su predmet osporavanja kao ni odluku
donetu u tom postupku. U skladu sa ZUP-om naruèilac moe usvojiti zahtev, ponovo
preduzeti neke od sprovedenih radnji i izmeniti osporenu odluku.
Ako naruèilac usvaja zahtev za zaštitu prava i ponovo sprovodi neke od radnji u
postupku mora voditi raèuna da ponovo sprovodi radnje koje su osporene, npr.: ako je
osporena sadrina konkursne dokumentacije naruèilac æe ponovo sprovesti tu fazu
postupka ili ako je osporena faza struène ocene ponuda, naruèilac æe ponovo sprovesti
tu fazu postupka.
1.2.2. Dostava zahteva za zaštitu prava Republièkoj komisiji

radi odluèivanja o zahtevu za zaštitu prava
Naruèilac koji posle prethodne provere zahteva utvrdi da je podneti zahtev
blagovremen, uredan (potpun) i podnet od ovlašæenog lica, ali da, po njegovoj oceni,
nema osnova da rešenjem usvoji zahtev, duan je da, bez odlaganja, a najdocnije u roku
od pet dana od dana prijema zahteva za zaštitu prava, radi odluèivanja, Republièkoj
komisiji dostavi (èlan 153. stav 1. taèka 2) Zakona):
- odgovor na zahtev za zaštitu prava i
- kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke.
Odgovor naruèioca na zahtev za zaštitu prava treba da sadri odgovor na navode
podnosioca zahteva i dodatno objašnjenje razloga zbog kojih naruèilac smatra da je
podneti zahtev neosnovan. Zakon kao ni ZUP ne propisuju oblik i sastavne delove ovog
odgovora.
Naruèilac æe zahtev za zaštitu prava sa kompletnom dokumentacijom proslediti
Republièkoj komisiji na dalji postupak uvek kad oceni da je podneti zahtev blagovremen,
uredan i izjavljen od ovlašæenog lica, ali da nema osnova da usvoji zahtev, ponovo
preduzme radnje u postupku ili izmeni donetu odluku.
Naruèilac je duan da o dostavljanju zahteva Republièkoj komisiji pismeno, u roku
od tri dana od dana dostavljanja, obavesti podnosioca zahteva (èlan 153. stav 3.
Zakona).
Shodnom primenom odredbi èlana 228. stav 3. ZUP-a, ako naruèilac ne dostavi
dokumentaciju iz postupka javne nabavke Republièkoj komisiji u roku od pet dana od
dana prijema zahteva, Republièka komisija zatraiæe od naruèioca da joj dostavi
dokumentaciju iz postupka javne nabavke i odrediæe mu rok za to. Ako naruèilac ne
dostavi spise predmeta u ostavljenom roku, Republièka komisija ima moguænost da po
zahtevu za zaštitu prava odluèi i bez dokumentacije iz postupka javne nabavke.
1.2.3. Odustanak od zahteva za zaštitu prava

Podnosilac zahteva za zaštitu prava, sve do okonèanja postupka po zahtevu
(donošenja odluke), moe povuæi podneti zahtev. O povlaèenju zahteva podnosilac
zahteva naruèiocu, odnosno Komisiji za zaštitu prava dostavlja pismeno obaveštenje o
odustajanju od zahteva za zaštitu prava u kome nije duan da navodi razloge za
odustanak od zahteva.
Posle prijema pismenog obaveštenja o povlaèenju zahteva za zaštitu prava,
naruèilac, odnosno Republièka komisija æe zakljuèkom obustaviti postupak zaštite
prava (èlan 153. stav 4. Zakona).
Izuzetak od pravila da se postupak zaštite prava obustavlja kad podnosilac
povuèe zahtev propisuju odredbe èlana 157. st. 2. i 3. Zakona na osnovu kojih
Republièka komisija moe nastaviti postupak i ako podnosilac zahteva za zaštitu prava
povuèe zahtev kada, postupajuæi po slubenoj dunosti, utvrdi da nisu ispunjeni zakonski
uslovi za primenu odreðenog postupka javne nabavke ili da su prekršene odredbe
zakona zbog kojih se ugovor moe poništiti ili je ugovor ništav.
Zakljuèak o obustavi postupka dostavlja se podnosiocu zahteva, ponuðaèima i
Republièkoj komisiji (ako je zakljuèak doneo naruèilac) u roku od tri dana od dana
donošenja.
Pravni lek protiv ovog zakljuèka Zakonom nije propisan, pa se u praksi postavlja
pitanje da li, na osnovu èlana 148. stav 6. Zakona, ima mesta shodnoj primeni èlana 213.
ZUP koji ureðuje pravo na albu u upravnom postupku, u kom sluèaju bi se protiv ovog
zakljuèka mogla podneti alba, a zakljuèak bi bio konaèan ili protekom roka za albu ili
donošenjem odluke kojom se alba odbija. Ako se poðe od toga da Zakonom nije
propisano pravo na zahtev za zaštitu prava ili albu i da protiv zakljuèka nema redovnog
pravnog sredstva zakljuèak je konaèan danom donošenja. Na osnovu èlana 239. ZUP-a
konaèno je rešenje kojim je postupak okonèan i protiv koga nema redovnog pravnog
sredstva u postupku.
1.3. Prekršaj
Naruèilac koji po podnetom zahtevu za zaštitu prava ne postupi na naèin i u roku

odreðenom u èlanu 153. stav 1. Zakona èini prekršaj za koji mu, na osnovu èlana 162.
stav 1. taèka 1) Zakona, Republièka komisija rešenjem moe izreæi novèanu kaznu u
iznosu od 80.000 do 1.000.000 dinara, a odgovornom licu naruèioca u iznosu od 20.000
do 80.000 dinara
2. Postupanje naruèioca po odluci Republièke komisije

Na osnovu èlana 157. stav 7. Zakona Republièka komisija je duna da obrazloi
svoju odluku i naruèiocu naloi preduzimanje odreðenih radnji u roku od najdue 25 dana
u svrhu pravilnog i zakonitog okonèanja konkretnog postupka javne nabavke.
Ako je Republièka komisija usvojila zahtev za zaštitu prava i, u celini ili delimièno,
poništila postupak javne nabavke naruèilac æe ponoviti postupak, ponovo preduzeti
radnje koje su odlukom Republièke komisije poništene i postupak okonèati odlukom
donetom u pravilno i zakonito sprovedenom postupku javne nabavke.
Naruèilac postupak javne nabavke sprovodi u skladu sa nalozima Republièke
komisije i na koji naèin æe okonèati postupak zavisi od faze postupka koju je ponovio,
utvrðenih èinjenica i moguænosti koje daje Zakon.
Republièka komisija moe naruèiocu uputiti zahtev da je obavesti kako je postupio
po njenom nalogu.
Posebna ovlašæenja Republièke komisije u pogledu dostavljanja izveštaja i
dokumentacije naruèioca kao i u pogledu kontrole izvršenja odluke Republièke komisije
kod naruèioca ureðuju odredbe èlana 160. i 161. Zakona.
Naruèilac je duan da, u Zakonom propisanom roku, postupi po nalozima
sadranim u odluci Republièke komisije, da ponovi odreðene radnje koje je naloila
Republièka komisija u obimu i na naèin koji je opredeljen u odluci Republièke komisije.
Naruèilac æe u ponovnom postupku pravilno postupiti samo ako prethodno
pravilno utvrdi da li je postupak javne nabavke poništen u celini ili delimièno, da li su
poništene i koje odluke naruèioca. Radnje koje æe preduzeti i koju fazu postupka i u kom
obimu æe ponovo sprovesti naruèilac zavisi od faze postupak koja je osporavana i u kojoj
je došlo do propusta u postupku javne nabavke.
Republièka komisija je ovlašæena da zahteva od naruèioca da podnese izveštaj,

dokumentaciju i izjave predstavnika naruèioca o sprovoðenju odluke Republièke
komisije, a naruèilac je duan da izveštaj, dokumentaciju i izjave podnese u roku koji
odredi Republièka komisija.
Èlanovi Republièke komisije mogu sprovesti najavljenu ili nenajavljenu kontrolu
izvršenja odluke Republièke komisije.
Naruèilac èini prekršaj ako:

- ne dostavi dodatnu dokumentaciju, podatke, objašnjenja ili mišljenja, nakon
zahteva Republièke komisije i u roku koji odredi Republièka komisija,
- ne dostavi izveštaj i izjave predstavnika naruèioca o sprovedenoj odluci
Republièke komisije,
- ne omoguæi kontrolu izvršenja odluke Republièke komisije i
- nije postupio u skladu sa odlukom Republièke komisije.
Za navedene prekršaje, na osnovu èlana 162. stav 1. taèka 2), 3) i 4) Zakona,
Republièka komisija naruèiocu, rešenjem, moe izreæi novèanu kaznu u iznosu od
80.000 do 1.000.000 dinara, a odgovornom licu naruèioca u iznosu od 20.000 do 80.000
dinara.
3. Odluka o troškovima postupka

Na osnovu èlana 156. st. 3. i 4. Zakona ako je zahtev za zaštitu prava osnovan,
naruèilac mora podnosiocu zahteva za zaštitu prava na pisani zahtev nadoknaditi
troškove nastale po osnovu zaštite prava, a ako zahtev za zaštitu prava nije osnovan,
podnosilac zahteva za zaštitu prava mora naruèiocu na pisani zahtev nadoknaditi
troškove nastale po osnovu zaštite prava.
O troškovima odluèuje Republièka komisija. Odluka Republièke komisije je
izvršni naslov.
Ako je zahtev za zaštitu prava delimièno usvojen, Republièka komisija odluèuje da
li æe svaka stranka snositi svoje troškove ili æe troškovi biti podeljeni srazmerno
usvojenom zahtevu za zaštitu prava.
Zahtev u kome je, do donošenja odluke naruèioca, odnosno Republièke komisije
o podnetom zahtevu za zaštitu prava, precizno naveden zahtev za troškove za koje se
trai naknada naruèilac je obavezan da prosledi Republièkoj komisiji na dalji postupak.
Za donošenje odluke o troškovima je nadlena samo Republièka komisija i Zakon
ne sadri odredbu koja to ovlašæenje daje naruèiocu i stoga je naruèilac obavezan da
zahtev za naknadu troškova prosledi Republièkoj komisiji. Imajuæi u vidu navedene
odredbe odluka naruèioca ne bi bila izvršni naslov, što znaèi da se u sudskom postupku
ne bi mogla prinudno izvršiti.
4. Posledice podnetog zahteva za zaštitu prava

Posledice podnetog zahteva za zaštitu prava, u uzavisnosti od toga koja radnja
naruèioca se osporava odnosno u kojoj fazi postupka se zahtev podnosi, ureðuju
odredbe èlana 149. stav 4. i èlana 150. Zakona.
Pravilo je da zahtev za zaštitu prava zadrava dalje aktivnosti naruèioca u
postupku javne nabavke a ako je zahtev za zaštitu prava podnet nakon zakljuèenja
ugovora zahtev spreèava izvršenje ugovora.
Na osnovu èlana 149. stav 4. Zakona u sluèaju podnošenja zahteva za zaštitu

prava kojim se osporava vrsta postupka, sadrina poziva za podnošenje ponuda ili
konkursne dokumentacije dolazi do zastoja roka za podnošenje ponuda. Rok za
podnošenje ponuda koji je poèeo da teèe, pre nego što je podnet zahtev za zaštitu prava
nastavlja da teèe, nakon što postupak po zahtevu bude okonèan konaènom odlukom
naruèioca ili Republièke komisije ili nakon što je Republièka komisija donese odluku da
podneti zahtev za zaštitu prava ne zadrava dalje aktivnosti naruèioca. Broj dana koji je
protekao pre podnošenja zahteva uraèunava se u rok za podnošenje ponuda.
Po prestanku razloga za zastoj roka naruèilac:

- nastavlja sa zapoèetim postupkom javne nabavke,
- odreðuje novi datum i sat do kog se ponude mogu podnositi,
- odreðuje novi datum i sat otvaranja ponuda,
- obaveštava zainteresovana lica o novom datumu i satu do kog se ponude mogu
podnositi i o novom datumu i satu otvaranja ponuda.
Naruèilac æe u postupku po zahtevu za zaštitu prava imati u vidu i posledice
podnetog zahteva za zaštitu prava koje ureðuju odredbe èlana 150. Zakona.
Zahtev za zaštitu prava podnet naruèiocu zadrava dalje aktivnosti naruèioca u
postupku javne nabavke, do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava,
osim u sluèaju pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 3) Zakona ili ako
Republièka komisija na predlog naruèioca ne odluèi drugaèije.
Naruèilac koji je ugovor zakljuèio pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu
prava ne moe izvršiti taj ugovor pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu
prava ako je podnet nakon zakljuèenja ugovora zahtev spreèava izvršenje ugovora, osim
ako Republièka komisija na predlog naruèioca ne odluèi drugaèije.
Naruèilac æe u svakom konkretnom sluèaju ceniti da li postoje razlozi zbog kojih bi
zadravanje aktivnosti naruèioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju
ugovora o javnoj nabavci prouzrokovalo velike teškoæe u radu ili poslovanju naruèioca
koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, odnosno znaèajno ugrozilo interes
Republike Srbije. Ako oceni da ovi razlozi stoje Republièkoj komisiji æe dostavi
obrazloeni predlog za donošenje odluke da pre donošenja odluke o podnetom zahtevu
za zaštitu prava moe nastaviti sa postupkom javne nabavke, odnosno izvršenjem
ugovora.
Naruèilac mora imati u vidu i moguænost da Republièka komisija moe da donese
rešenje kojim se zabranjuje naruèiocu da zakljuèi, odnosno izvrši ugovor o javnoj
nabavci, a na predlog podnosioca zahteva ako je zahtev za zaštitu prava uloen u
sluèaju sprovoðenja pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 3) Zakona.

Ø PRAVO NA UPRAVNI SPOR
Zaštita prava ponuðaèa i javnog interesa u postupcima javnih nabavki se

ostvaruje u u postupku zaštite prava koji sprovodi Republièka komisija za zaštitu prava u
postupcima javnih nabavki (dalje: Republièka komisija) i u upravnom sporu koji rešava
Upravni sud.
Pravo na upravni spor predviða odredba èlana 159. stav 2. Zakona o javnim
nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015) kojom je propisano da se
protiv odluke Republièke komisije moe pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od
dana prijema odluke. Na ovaj naèin se u postupku javne nabavke obezbeðuje sudska
zaštita pojedinaènih prava i pravnih interesa i zakonitost rešavanja u pojedinaènim
stvarima predviðenim Zakonom o javnim nabavkama i buduæe ponašanje stranaka
autoritativno pravno odreðuje.
Predmet upravnog spora, nadlenost za rešavanje upravnih sporova, stranke,
pravila postupka, pravna sredstva i izvršenje donetih sudskih presuda ureðuje Zakon o
upravnim sporovima ("Slubeni glasnik RS", broj 111/2009, dalje: ZUS).
Na osnovu èlana 3. stav 3. ZUS-a sud u upravnom sporu odluèuje i o zakonitosti
drugih konaènih pojedinaènih akata kada je to zakonom predviðeno. Kako je èlanom
159. stav 2. Zakona o javnim nabavkama predviðeno da se protiv odluke Republièke
komisije moe pokrenuti upravni spor, to se o zakonitosti odluke Republièke komisije
odluèuje u upravnom sporu. Na osnovu stava 4. istog èlana, odredbe ZUS-a koje se
odnose na upravni akt, primenjuju se i na druge akte protiv kojih se moe voditi upravni
spor, što znaèi i na odluke Republièke komisije.
1. Predmet upravnog spora

Predmet upravnog spora je odluka Republièke komisije. U upravnom sporu
Upravni sud presudom odluèuje o zakonitosti odluke Republièke komisije.
Presuda doneta u upravom sporu je obavezujuæa i protiv nje se ne moe izjaviti
alba (pravnosnana presuda).
Odluke Republièke komisije, su zakljuèak i rešenje (èlan 157. st. 5. i 6. Zakona o
javnim nabavkama).
Zakljuèak Republièka komisija donosi kad:

- odbacuje zahtev za zaštitu prava;
- obustavlja postupak na osnovu prijema pismenog obaveštenja o odustajanju od
zahteva za zaštitu prava pre donošenja odluke;
- odbacuje albu kao nedopuštenu, neblagovremenu ili izjavljenu od strane
neovlašæenog lica;
- odbacuje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Rešenje Republièka komisija donosi kad:

- usvaja zahtev za zaštitu prava i, u celini ili delimièno, poništava postupak javne
nabavke, ukoliko je zahtev za zaštitu prava osnovan;
- odbija zahtev za zaštitu prava kao neosnovan;
- potvrðuje ili poništava zakljuèak naruèioca;
- potvrðuje ili poništava zakljuèak Uprave za javne nabavke;

- usvaja ili odbija predlog naruèioca iz èlana 30. stav 3. ovog zakona;
- usvaja ili odbija predlog iz èlana 150. stav 4. i èlana 150. stav 6. ovog zakona;
- izrièe novèane kazne;
- poništava ugovor;
- odluèuje u prekršajnom postupku.
Sve navedene odluke Republièke komisije mogu biti predmet upravnog spora,
osim prvostepenog rešenje o prekršaju i izricanju novèane kazne protiv koga se moe
izjaviti alba Višem prekršajnom sudu.
Upravni spor moe se pokrenuti i kad Republièka komisija, u zakonom
propisanom roku, ne donese odluku po zahtevu za zaštitu prava, odnosno po albi, a na
osnovu èlana 159. stav 3. Zakona o javnim nabavkama (æutanje uprave, odnosno
æutanje Republièke komisije). Rokovi u kojima je Republièka komisija obavezna da
donese odluku po zahtevu za zaštitu prava, odnosno po albi propisani su èlanom 158.
Odluka naruèioca nije predmet upravnog spora.
2. Stranke u upravnom sporu

Stranke u upravnom sporu koji se vodi protiv odluke Republièke komisije, na
osnovu èlana 10. Zakona jesu tuilac, tueni i zainteresovano lice.
Odredbe èl. 10-13. ZUS-a ureðuju svojstvo stranke u upravnom sporu i u skladu
sa ovim odredbama kao tuilac, u upravnom sporu koji za predmet ima odluku
Republièke komisije pojavljuje se lice koje smatra da mu je odlukom Republièke komisije
povreðeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes. U zavisnosti od odluke koja je
predmet spora tuilac (aktivno legitimisan u upravnom sporu) moe biti ponuðaè,
podnosilac prijave, kandidat, odnosno zainteresovano lice, kao i poslovno
udruenje ako je podnelo zahtev za zaštitu prava u ime ovih lica (aktivno legitimisani u
postupku zaštite prava).
Ako je odlukom Republièke komisije povreðen zakon na štetu javnog interesa,
upravni spor moe da pokrene nadleni javni tuilac. Ako su povreðena imovinska
prava i interesi Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave,
upravni spor moe da pokrene i nadleno dravno pravobranilaštvo.
Tueni u upravnom sporu jeste Republuèka komisija, kao organ èija se odluka
osporava, odnosno organ koji po zahtevu, odnosno po albi stranke nije doneo odluku.
Zainteresovano lice jeste lice kome bi poništaj osporene odluke neposredno bio
na štetu (na primer: ponuðaè kome je dodeljen ugovor rešenjem koje je potvrðeno
osporenom odlukom Republièke komisije).
Naruèilac (lice iz èlana 2. Zakona o javnim nabavkama) nije stranka u
upravnom sporu. Tuba naruèioca kojom bi osporavao odluku Republièke komisije, u
upravnom sporu se odbacuje kao izjavljena od lica koje nema aktivnu legitimaciju za
pokretanje spora.
Naruèilac vrši ovlašæenja data u Zakonu o javnim nabavkama koja prethode
ovlašæenjima Republièke komisije i odreðuje se kao organ nadlean za donošenje
odluka (nadlean za rešavanje) u postupku javne nabavke. Tuilac u upravnom sporu
moe biti samo lice koje smatra da mu je odlukom Republièke komisije povreðeno neko
pravo ili na zakonu zasnovani interes, a naruèilac ne ulazi u krug ovih lica bez obzira na
posledice koje po njega ima odluka Republièke komisije. Ponuðaè kod naruèioca
ostvaruje pravo koje mu daje Zakon o javnim nabavkama.
Naruèilac je nadlean da odluèuje o zahtevu za zaštitu prava u postupku javnih

nabavki u postupku posle prethodnog ispitivanja zahteva za zaštitu prava a pre postupka
pred Republièkom komisijom (èlan 153. Zakona o javnim nabavkama), pa je i to razlog
da se ne moe pojaviti kao tuilac u upravnom sporu u kome se ocenjuje zakonitost
odluke Republièke komisije.
Tubu naruèioca nadleni upravni sud odbacuje kao izjavljenu od neovlašæenog
lica a na osnovu ocene da naruèilac nema aktivnu legitimaciju u upravnom sporu po tubi
kojom se osporava odluka Republièke komisije. Upravni sud svoje odluke zasniva na
oceni da odluka Republièke komisije ne dira u subjektivno pravo ili pravni interes
naruèioca zasnovan na zakonu.
3. Pokretanje spora
Upravni spor pokreæe se tubom.
Rok za podnošenje tube je 30 dana od dana prijema odluke Republièke
komisije (èlan 159. stav 2. Zakona o javnoj nabavci).
Kad Republièka komisija, u zakonom propisanom roku, ne donese odluku po
zahtevu za zaštitu prava, odnosno po albi, a odluku ne donese ni u daljem roku od
sedam dana po podnetom naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka
moe podneti tubu zbog nedonošenja zahtevane odluke. Znaèi, stranka mora u roku od
sedam dana od dana isteka roka za donošenje odluke podneti naknadni zahtev
Republièkoj komisiji i ako ni u tom roku Republièka komisija ne donese odluku moe
podneti tubu. Rok za podnošenje tube zbog æutanja Republièke komisije poèinje
da teèe od isteka ovog naknadnog roka od sedam dana (èlan 19. stav 1. ZUS-a).
Tuba se predaje nadlenom upravnom sudu neposredno ili preko pošte, a moe
se izjaviti i na zapisnik kod suda.
Dan predaje tube pošti preporuèeno, odnosno dan izjavljivanja tube na zapisnik
smatra se kao dan predaje sudu.
Ako tuba nije predata nadlenom sudu u zakonom propisanom roku, nego drugom
sudu ili drugom organu, a stigne nadlenom sudu posle isteka roka za podnošenje tube,
smatraæe se kao da je blagovremeno podneta, ako se njeno podnošenje drugom sudu ili
drugom organu moe pripisati neznanju ili oèiglednoj omašci podnosioca.
4. Tuba
Sadrinu tube ureðuje clan 22. ZUS-a. Tuba mora da sadri ime i prezime,
adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tuioca, oznaèenje odluke
Republièke komisije protiv koje je tuba podneta, razloge zbog kojih se tuba podnosi,
predlog u kom pravcu i obimu se predlae poništavanje odluke, kao i potpis tuioca.
Uz tubu mora da se priloi original ili kopija odluke protiv koje se tuba podnosi.
Uz tubu podnetu zbog æutanja Republièke komisije prilae se kopija zahteva,
odnosno albe, kopija zahteva o naknadnom traenju iz èlana 19. ZUS-a i dokaz o
predaji ovih podnesaka Republièkoj komisiji.
Ako se tuba podnosi preko punomoænika, uz tubu obavezno se prilae i original
punomoæja.
Na osnovu èlana 159. stav 4. Zakona o javnim nabavkama pokretanje upravnog
spora ne odlae izvršenje odluke Republièke komisije. Ovaj zakon ne propisuje
moguænost da sud moe odloiti izvršenje konaène odlluke, ali odredbe èlana 23. ZUS-a
ureðuju odlono dejstvo tube.
Po zahtevu tuioca, sud moe odloiti izvršenje konaènog upravnog akta kojim je
meritorno odluèeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje
nanelo tuiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom
interesu, niti bi se odlaganjem nanela veæa ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci,
odnosno zainteresovanom licu.
Izuzetno, stranka iz upravnog postupka moe traiti od suda odlaganje izvršenja

upravnog akta i pre podnošenja tube:
1) u sluèaju hitnosti;
2) kada je izjavljena alba koja po zakonu nema odlono dejstvo, a postupak po
albi nije okonèan.
Po zahtevu za odlaganje izvršenja sud odluèuje rešenjem, najkasnije u roku od
pet dana od dana prijema zahteva.
Na osnovu èlana 24. ZUS-a odluka Republièke komisije se moe pobijati zbog
nezakonitosti, i to ako:
1) u odluci nije uopšte ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis ili opšti akt;
2) je odluku doneo nenadleni organ;
3) u postupku donošenja odluke nije postupljeno po pravilima postupka;
4) je èinjenièno stanje nepotpuno ili netaèno utvrðeno ili ako je iz utvrðenih
èinjenica izveden nepravilan zakljuèak u pogledu èinjeniènog stanja;
5) je u odluci koja je doneta po slobodnoj oceni, komisija prekoraèila granice
zakonskog ovlašæenja ili ako odluka nije doneta u skladu sa ciljem u kojem je
ovlašæenje dato.
Tuba se moe podneti i radi utvrðenja da je Republièka komisija ponovila svoju
raniju odluku koja je veæ poništena presudom, kao i radi utvrðenja nezakonitosti donete
odluke koja je bez pravnog dejstva.
5. Postupak
U postupku po tubi upravni sud sprovodi prethodni postupak u kome preduzima
zakonom propisane radnje i ceni da li je tuba blagovremena, podneta pre vremena
(preuranjena), uredna (potpuna i razuimljiva) i utvrðuje da li postoje razlozi za
odbacivane tube iz èlana 26. ZUS-a.
U prethodnom postupku sud utvrðuje da li osporena odluka sadri takve
nedostatke u obliku i sastavnim delovima koji je èine oèigledno nezakonitom, i zbog kojih
je moe presudom poništiti i bez dostavljanja tube na odgovor tuenom.
Ako tubu ne odbaci, niti poništi odnosno ne oglasi ništavim sud po jedan
primerak tube sa prilozima dostavlja na odgovor tuenom i zainteresovanim licima, ako
ih ima.
U upravnom sporu sud rešava na osnovu utvrðenih èinjenica i spor rešava
presudom kojom se tuba uvaava ili odbija kao neosnovana. Presuda se donosi i
objavljuje zajedno sa najvanijim razlozima.
6. Pravne posledice presude donete u upravnom sporu

Presuda se moe izvršiti kada postane pravnosnana.
Kada sud poništi odluku Republièke komisije, predmet se vraæa u stanje
ponovnog rešavanja po zahtevu za zaštitu prava, odnosno po albi.
Ako prema prirodi stvari u kojoj je nastao upravni spor treba umesto poništene
odluke doneti drugu, Republièka komisija je duna da odluku donese bez odlaganja, a
najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, pri èemu je vezana pravnim
shvatanjem suda, kao i primedbama suda u pogledu postupka.
Ako Republièka komisija posle poništenja upravnog akta donese odluku protivno
pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, tuilac moe
podneti novu tubu.
Ako Republièka komisja posle poništenja odluke ne donese odmah, a najkasnije u
roku od 30 dana, novu odluku, stranka moe posebnim podneskom da trai donošenje
takvog akta.
Zbog štete nastale neizvršenjem, odnosno neblagovremenim izvršenjem
presude donete u upravnom sporu tuilac ima pravo na naknadu koja se ostvaruje u
sporu pred nadlenim sudom, u skladu sa zakonom.
Na osnovu èl. 49-65. ZUS-a vanredna pravna sredstva u upravnom sporu su:
zahtev za preispitivanje sudske odluke i ponavljanje postupka. Meðutim, odluèujuæi o
zahtevima za preispitivanje odluka Upravnog suda, Vrhovni kasacioni sud je u
postupku prethodnog ispitivanja nalazio da su zahtevi nedozvoljeni, i kao takve ih
rešenjem odbacivao. Navodimo razloge iz obrazloenja rešenja Vrhovnog kasacionog
suda Uzp 91/2012 od 16.11.2012. godine:
"Odredbom èlana 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ("Slubeni glasnik RS",
broj 11/2009) je propisano da protiv pravnosnane odluke Upravnog suda stranka i
nadleni javni tuilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za
preispitivanje sudske odluke. Stavom 2. èlana 49. ZUS-a je propisano da zahtev moe
da se podnese kada je to zakonom predviðeno, u sluèajevima kada je sud odluèivao u
punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila iskljuèena alba, a
stavom 3. istog èlana je propisano da zahtev moe da se podnese zbog povrede
zakona, drugog propisa ili opšteg akta ili povrede pravila postupka koja je mogla biti od
uticaja na rešenje stvari.
Odluka naruèioca o izboru najpovoljnije ponude je prvostepena odluka, protiv koje
se naruèiocu moe podneti zahtev za zaštitu prava u roku od osam dana od dana
prijema odluke. Naruèilac o podnetom zahtevu za zaštitu prava odluèuje u svojstvu
prvostepenog organa i sve aktivnosti naruèioca o podnetom zahtevu se mogu podvesti
pod rad prvostepenog organa po albi saglasno odredbama od èl. 224. do 229. ZUP-a.
Republièka komisija o podnetom zahtevu za zaštitu prava odluèuje u svojstvu
drugostepenog organa u smislu èlana 117. Zakona o javnim nabavkama i moe da
usvoji zahtev za zaštitu prava i u celini ili delimièno poništi postupak javne nabavke,
ukoliko je zahtev za zaštitu prava osnovan, s tim da ima i moguænost da otkloni
propuste u radu prvostepenog organa po zahtevu za zaštitu prava, a što se moe
podvesti pod rad drugostepenog organa po albi saglasno èlanu 229. ZUP-a.
Kako je osporeno rešenje Republièke komisije za zaštitu prava od 13.9.2011.
godine, èija je zakonitost ocenjena pobijanim rešenjem Upravnog suda, doneto od
strane drugostepenog organa to nisu ispunjeni procesni uslovi propisani citiranim
stavom 2. èlana 49. Zakona o upravnim sporovima za podnošenje vanrednog pravnog
sredstva, jer zahtev za preispitivanje nije predviðen zakonom u ovoj upravnoj stvari,
Upravni sud nije odluèivao u punoj jurisdikciji i u upravnom postupku nije bilo iskljuèeno
dvostepeno odluèivanje."

POSTUPAK STICANJA ZVANJA

SLUBENIK ZA JAVNE NABAVKE
Ø STRUÈNO OSPOSOBLJAVANJE
I NAÈIN POLAGANJA STRUÈNOG ISPITA
ZA SLUBENIKA ZA JAVNE NABAVKE
Vaan korak ka unapreðenju sistema javnih nabavki je podizanje nivoa

obuèenosti lica koja obavljaju poslove javnih nabavki. Lice koje se bavi javnim
nabavkama kod naruèioca treba da bude aktivno ukljuèeno u sve tri faze postupka javnih
nabavki (planiranje nabavki, sprovoðenje postupka i izvršenje ugovora dodeljenog u
postupku javnih nabavki) što zahteva znatno viši nivo obuèenosti, koji se mora stalno
unapreðivati. Obaveza osposobljavanja lica za slubenika za javne nabavke je od
kljuènog znaèaja za sprovoðenje efikasnih i nediskriminatornih javnih nabavki.
Na osnovu èlana 134. stav 4. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik
RS", br. 124/2012 i 14/2015), Uprava za javne nabavke je 22. jula 2014. godine donela
pravilnik kojim je utvrdila naèin i program struènog osposobljavanja i naèin polaganja
struènog ispita za slubenika za javne nabavke (dalje: slubenik). Pravilnik o naèinu i
programu struènog osposobljavanja i naèinu polaganja struènog ispita za
slubenika za javne nabavke ("Slubeni glasnik RS", br. 77/2014, dalje: Pravilnik) stu-
pa na snagu 1. avgusta 2014. godine.
Za razliku od prethodno vaeæeg podzakonskog akta Pravilnik ne propisuje
poslove koje obavlja slubenik kao ni uslove i naèin organizovanja obuke za
osposobljavanje za polaganje struènog ispita za slubenika.
Slubenik za javne nabavke je lice koje je obuèeno za obavljanje poslova javnih
nabavki. Obaveza da naruèilac, èija je ukupna vrednost planiranih javnih nabavki na
godišnjem nivou veæa od 21.000.000 din., mora da ima najmanje jednog slubenika za
javne nabavke propisana je odredbom èlana 134. stav 2. Zakona o javnim nabavkama
("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012, dalje: Zakon).
Ukazujemo na razliku izmeðu obaveze naruèioca da svojim aktom kojim ureðuje
sistematizaciju radnih mesta odredi radno mesto u okviru kojeg æe se obavljati poslovi
javnih nabavki (èlana 134. stav 1. Zakona) i obaveze naruèioca da ima najmanje jednog
slubenika za javne nabavke (èlana 134. stav 2. Zakona). Zaposleni koji u okviru poslova
svog radnog mesta obavlja i poslove javnih nabavki ili obavlja samo poslove javnih
nabavki ne mora biti i slubenik za javne nabavke. Drugim reèima, svaki naruèilac (bez
obzira na ukupnu vrednost planiranih javnih nabavki) je obavezan da u opisu poslova
odreðenog radnog mesta ima predviðeno obavljanje poslova javnih nabavki, a samo
naruèilac èija je ukupna vrednost planiranih javnih nabavki predviðena u godišnjem
planu nabavki veæa od 21.000.000 dinara ima obavezu da odredi i slubenika, s tim što i
drugi naruèioci imaju moguænost da odrede slubenika iako ukupna vrednost planiranih
javnih nabavki na godišnjem nivou nije veæa od 21.000.000 din.
Naruèilac je duan da licu koje obavlja poslove javnih nabavki omoguæi da u roku
od tri meseca od dana zasnivanja radnog odnosa, odnosno od dana kada se steknu
uslovi, poloi struèni ispit za slubenika za javne nabavke.
1. Program struènog osposobljavanja

Slubenik obavlja poslove javnih nabavki kao osnovni posao za šta je potrebno da
stekne radno iskustvo u ovoj oblasti, da savlada propisani program struènog
osposobljavanja za slubenika kako bi stekao znatno viši nivo obuèenosti od postojeæeg
uz dalje stalno unapreðivanje znanja i sposobnosti.
Program struènog osposobljavanja za slubenika propisuje odredba èlana 3.
Pravilnika i program sadri sledeæe oblasti:
1) Zakonodavni i institucionalni okvir javnih nabavki u Republici Srbiji;
2) Pojam i predmet javne nabavke;
3) Naèela javne nabavke;
4) Nabavke na koje se zakon ne primenjuje;
5) Zaštita podataka, dokumentacija i evidentiranje postupka;
6) Jezik, valuta i komunikacija u postupku javne nabavke;
7) Spreèavanje korupcije i sukoba interesa;
8) Postupci javne nabavke:
(a) otvoreni postupak;
(b) restriktivni postupak;
(v) kvalifikacioni postupak;
(g) pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda;
(d) pregovaraèki postupak objavljivanja poziva za podnošenje ponuda;
(ð) konkurentni dijalog;
(e) konkurs za dizajn;
() postupak javne nabavke male vrednosti;
9) Posebni oblici postupaka javne nabavke;
10) Elektronska licitacija;
11) Centralizovane javne nabavke;
12) Plan nabavki;
13) Procenjena vrednost, pokretanje i izbor postupka javne nabavke;
14) Oglasi o javnoj nabavci;
15) Konkursna dokumentacija - priprema, sadrina, objavljivanje, izmene i dopune;
16) Uslovi za uèešæe u postupku javne nabavke i dokazivanje ispunjenosti uslova;
17) Tehnièke specifikacije;
18) Kriterijumi za dodelu ugovora;
19) Negativne reference;
20) Ponuda - podnošenje i vaenje;
21) Rokovi u postupku javne nabavke;
22) Prijem i otvaranje ponuda;
23) Dodela ugovora, odluka o obustavi postupka;
24) Ugovor o javnoj nabavci;
25) Javne nabavke u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraæaja i poštanskih usluga;
26) Javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti;
27) Evidencija i izveštaji o javnim nabavkama;
28) Zaštita prava u postupku javne nabavke;
29) Ništavost ugovora;
30) Kaznene odredbe - prekršaji.
Za potrebe struènog osposobljavanja i pripreme za polaganje struènog ispita za

slubenika (dalje: struèni ispit) koriste se pravni izvori:
- Zakon o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015) i
podzakonska akta doneta na osnovu tog zakona;
- Zakon o opštem upravnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i
"Slubeni glasnik RS", br. 30/2010) i
- Zakon o obligacionim odnosima ("Slubeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89
(USJ) i 57/89, "Slubeni list SRJ", br. 31/93 i 44/99 (dr. propis)).
2. Naèin polaganja struènog ispita

Struèni ispit moe polagati lice koje je steklo status kandidata za polaganje ispita
(dalje: kandidat)
Novina koju, u odnosu na prethodno vaeæi podzakonski akt, donosi odredba
èlana 4. Pravilnika je širi krug lica koja mogu steæi status kandidata tako da status
kandidata stièe:
- lice za koje je naruèilac podneo prijavu za polaganje ispita,
- lice za koje je drugo pravno lice podnelo prijavu za polaganje ispita ili
- drugo zainteresovano lice koje podnese prijavu za polaganje ispita.
Prijava za polaganje ispita sa dokazom o plaæenim troškovima polaganja ispita
podnosi se Upravi za javne nabavke koja organizuje ispit, po pravilu, jednom meseèno
za najmanje 15 prijavljenih kandidata. Termini i mesto odravanja ispita se objavljuju na
internet stranici Uprave za javne nabavke.
Uprava za javne nabavke ceni da li su ispunjeni uslovi za polaganje ispita
(podneta prijava i plaæeni troškovi polaganja) i ako su ispunjeni uslovi rešenjem
odobrava polaganje ispita. Rešenjem se odreðuje datum, vreme i mesto odravanja
ispita o èemu se kandidat obaveštava na adresu navedenu u prijavi najkasnije 15 dana
pre odravanja ispita.
Polaganje odobrenog ispita se moe odloiti, na molbu kandidata, zbog bolesti ili
drugih opravdanih razloga spreèen da polae ispit.
Administrativno-struène i tehnièke poslove za potrebe polaganja ispita obavlja
Uprava za javne nabavke.
Ispit se polae pred ispitnom komisijom koja ima tri èlana i koju èine predstavnici
Uprave za javne nabavke i Republièke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih
nabavki. Komisija sastavlja zapisnik o obavljenom ispitu i uz zapisnik se prilau i testovi
kandidata koji su polagali ispit.
Ispit se polae testiranjem u pisanom obliku koje traje tri školska èasa, odnosno
135 minuta bez prekida i pauza, s tim da je za vreme polaganja ispita dozvoljeno je
korišæenje zakona i podzakonskih akata. Test ima ukupno 45 ispitnih pitanja, od kojih 30
pitanja nose po jedan bod, a 15 pitanja nose po dva boda, što ukupno èini 60 bodova.
Ispit je poloio kandidat koji na ispitu dobije najmanje 45 bodova.
Propisan je rok u kom Uprava za javne nabavke kandidatu dostavlja obaveštenje
o uspehu na ispitu i to je 15 dana od dana polaganja ispita. Kandidat koji je polagao ispit
moe izvršiti uvid u svoj test u roku od tri dana od dana prijema zahteva od strane Uprave
za javne nabavke.
Na rezultate ispita kandidat moe prigovoriti u roku od sedam dana od dana prijema
obaveštenja o uspehu na ispitu. Prigovor se podnosi komisiji preko Uprave za javne nabavke.
Uverenje o poloenom ispitu kandidatu se dostavlja u roku od 20 dana od dana
polaganja ispita, a sertifikat slubenika za javne nabavke u roku od 90 dana od dana
polaganja ispita.
MI[LJENJA UPRAVE
za JAVNE NABAVKE
I NAČELNI PRAVNI STAVOVI
KOMISIJE ZA ZA[TITU PRAVA
IPC.Javne Nabavke
i propisi i primena u praksi
POSLOVNI ELEKTRONSKI PAKET
za NARUČIOCE i PONUĐAČE
1. ČASOPISI - primena propisa u praksi
Pravnik i Direktor
2. PRIRUČNICI - primena propisa u praksi

- Javne nabavke od 1.4.2013.
- Stavovi i mišljenja Uprave za javne nabavke
- Načelni pravni stavovi Komisije za zaštitu prava
- Odgovori na pitanja iz prakse
3. Modeli AKATA za pokretanje i sprovođenje
postupka JAVNIH NABAVKI
4. RAČUNAR - kompjuterski program za:
Obračun Kamata i Zateznih kamata
5. PLAVE KNJIGE - propisi
- Opšti propisi za privatni i javni sektor
- Poslovanje privrednih subjekata
- Budžetski sistem
- Građansko-pravni odnosi i krivično zakonodavstvo
- Procesna prava
MIŠLJENJA UPRAVE
ZA JAVNE NABAVKE
Ø Primena Zakona o javnim nabavkama

na usluge u oblasti kulture
Na osnovu èlana 136. stav 1. taèka 4) Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni

glasnik RS", br. 124/2012), postupajuæi po inicijativi za izuzimanje programskih aktivnosti
pozorišta iz primene Zakona o javnim nabavkama, Uprava za javne nabavke daje
M I Š LJ E NJ E
(1) Ustanove kulture koje se finansiraju iz budeta Republike Srbije,
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i obavljaju delatnosti koje su
u opštem interesu imaju obavezu primene Zakona o javnim nabavkama kao
indirektni korisnici budetskih sredstava.
(2) Usluge u oblasti kulture su usluge za koje je predviðeno da se
primenjuje Zakon o javnim nabavkama, poèev od prvog Zakona koji je donet
2002. godine.
(3) Naruèilac moe sprovoditi pregovaraèki postupak bez objavljivanja
poziva za podnošenje ponuda ako zbog tehnièkih, odnosno umetnièkih razloga
predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zaštitom iskljuèivih prava,
nabavku moe izvršiti samo odreðeni ponuðaè.
(4) Izuzeci od primene Zakona o javnim nabavkama mogu se primeniti
samo ako su ispunjeni svi propisani uslovi.
Obrazloenje
(1) Ustanove kulture koje su osnovane od strane Republike Srbije, autonomne
pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave i nad kojima osnivaè vrši utvrðena
prava u pogledu upravljanja i finansiranja kao indirektni korisnici budetskih sredstava
imaju obavezu primene Zakona o javnim nabavkama u skladu sa èlanom 2. ovog Zakona
i èlanom 2. stav 1. taè. 5) i 8) Zakona o budetskom sistemu ("Slubeni glasnik RS", br.
54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011 i 93/2012). Samim tim, pozorište kao ustanova
kulture koje ima status naruèioca u smislu Zakona o javnim nabavkama zakljuèuje
ugovore o nabavkama dobara, usluga ili radova nakon sprovodenog postupka javne
nabavke. Suprotno bi znaèilo da se primera radi, nabavka radova na rekonstrukciji i
adaptaciji objekta ili pozorišne dvorane, nabavka usluga osiguranja i obezbeðenja
objekta, nabavka i montaa stolica za gledalište, ili nabavke potrošnog materijala za koje
se troše javna sredstva ne sprovode na transparentan naèin i po utvrðenim pravilima,
iako postoji konkurencija na trištu.
(2) Usluge u oblasti kulture su usluge za koje je predviðeno da se primenjuje

Zakon o javnim nabavkama, poèev od prvog Zakona koji je donet 2002. godine.
Novi Zakon o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012), koji je
stupio na snagu 06. januara 2013. godine, a poèeo da se primenjuje od 01. aprila 2013.
godine nije nametnuo bilo kakve nove obaveze ustanovama kulture u odnosu na
prethodne propise u oblasti javnih nabavki. Dakle, usluge koje su navedene u pomenutoj
inicijativi nisu bile izuzete od primene Zakona o javnim nabavkama ni u ranijem periodu.
Usluge u oblasti kulture su u Zakonu o javnim nabavkama iz 2002. godine
("Slubeni glasnik RS", br. 39/02, 55/2004) bile predviðene èlanom 97., odnosno taèkom
26. u okviru Aneksa I B (taèka 26. usluge u oblastima rekreacije, kulture i sporta). Zakon
o javnim nabavkama koji se primenjivao od 06. januara 2009. godine do 01. aprila 2013.
godine ("Slubeni glasnik RS", br. 116/2008) je èlanom 6. regulisao da su predmet
ugovora o javnoj nabavci usluga one usluge koje su navedene u aneksima 1A i 1B, koji
èine sastavni deo zakona. Stav 3. istog èlana predviðao je da se na nabavku usluga
navedenih u Aneksu 1B primenjuju odredbe ovog zakona kojima se ureðuju javne
nabavke male vrednosti, bez obzira na vrednost tih usluga. Pod taèkom 26, u okviru
Aneksa 1B bile su predviðene usluge u oblastima rekreacije, kulture i sporta. Novi Zakon
o javnim nabavkama koji se primenjuje od 01. aprila 2013. godine, u èlanu 6. reguliše da
su predmet ugovora o javnoj nabavci usluga one usluge koje su navedene u Prilogu 1.
Pod taèkom 26. u okviru Priloga 1. predviðene su usluge u oblastima rekreacije, kulture i
sporta.
Usluge u oblasti kulture su predmet javnih nabavki i u zemljama EU (Common
Procurement Vocabulary - CPV klasifikacija usvojena u EU Uredbom 213/2008, šifra
92000000 - Usluge u oblasti rekreacije, kulture i sporta, koje primera radi obuhvataju
usluge pozorišne produkcije, usluge muzièkih grupa, usluge pisaca, kompozitora, i
druge.
Da li æe za konkretnu uslugu u oblasti kulture naruèilac imati obavezu da sprovede
postupak javne nabavke zavisi od vrednosti javnih sredstava koji troši za takvu uslugu.
Dakle, do odreðenog iznosa na godišnjem nivou naruèilac nema obavezu primene
Zakona o javnim nabavkama. Taj limit je odreðivan Zakonom o budetu Republike
Srbije. Tako se, shodno èlanu 33. stav 2. Zakona o budetu Republike Srbije za 2012.
godinu ("Slubeni glasnik RS", br. 101/2011) nabavkom male vrednosti smatrala
nabavka èija je procenjena vrednost na godišnjem nivou od 331.000 dinara do 3.311.000
dinara. Od 01. aprila taj limit shodno èlanu 39. novog Zakona o javnim nabavkama se
kreæe od 400.000 dinara do 3.000.000 dinara.
Èlanom 74-77. Zakona o kulturi ("Slubeni glasnik RS", br. 72/2009) predviðen je
naèin finansiranja ustanova kulture. Tako je èlanom 74. tog zakona propisano da se
kulturni programi ustanova kulture èiji su osnivaèi Republika Srbija, autonomna
pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, finansiraju ili sufinansiraju iz budeta
osnivaèa i drugih izvora predviðenih ovim zakonom. Visinu sredstava za finansiranje,
odnosno sufinansiranje kulturnih programa utvrðuje osnivaè na osnovu strateškog plana
i predloenog godišnjeg programa rada ustanove. Predlog godišnjeg programa rada
ustanova kulture podnosi osnivaèu najkasnije do 1. jula tekuæe godine, za narednu
godinu. Predlog sadri posebno iskazana sredstva potrebna za finansiranje programskih
aktivnosti, kao i sredstva potrebna za finansiranje tekuæih rashoda i izdataka.
Èlanom 75. Zakona o kulturi propisano je da ministarstvo nadleno za kulturu, or-
gan autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadlean za poslove
kulture zakljuèuje sa ustanovom kulture godišnji ugovor o finansiranju odobrenih
programa i delova programa. Isplata sredstava iz budeta Republike Srbije, budeta
autonomne pokrajine, odnosno budeta jedinice lokalne samouprave vrši se na osnovu
rešenja o prenosu sredstava, a u skladu sa zakonom kojim se ureðuje budetski sistem.
Nakon dodeljivanja sredstava izbor ponuðaèa koji æe isporuèiti dobra ili pruiti
usluge (izvesti radove), na osnovu utvrðenog godišnjeg programa rada ustanove i
donetog plana nabavki, vrši ustanova kulture kao naruèilac kroz postupke javnih
nabavki, s obzirom da se naknada plaæa iz javnih sredstava. Ako je vrednost nabavke na
godišnjem nivou ispod limita za javne nabavke male vrednosti naruèilac nema obavezu
sprovoðenja postupka javne nabavke.
Èlanom 78. Zakona o kulturi je dalje propisana obaveza za ustanove kulture i
druge subjekte u kulturi koji se finansiraju ili sufinansiraju iz budeta Republike Srbije,
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, da u roku od 15 dana po završetku
programa odnosno projekta za koji su dodeljena budetska sredstva, a najkasnije do
kraja tekuæe godine, podnesu izveštaj o realizaciji tih kulturnih programa i projekata i
dostave dokaze o namenskom korišæenju finansijskih sredstava organu koji je odobrio
sredstva za finansiranje njihovih programa i projekata.
(3) Èlanom 36. stav 1. taèka 2) novog Zakona o javnim nabavkama je propisano
da naruèilac moe sprovoditi pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda ako zbog umetnièkih razloga predmeta javne nabavke nabavku
moe izvršiti samo odreðeni ponuðaè. Isti osnov za pregovaranje je bio propisan i
èlanom 24. stav 1. taèka 3) Zakona o javnim nabavkama koji se primenjivao od 06.
januara 2009. godine do 01. aprila 2013. godine.
Ovaj osnov pregovaranja praktièno znaèi moguænost direktnog ugovaranja i
dozvoljen je kada za naruèioca postoje umetnièki razlozi (npr. angaovanje taèno
odreðenog kompozitora), ili ukoliko postoje iskljuèiva prava (npr. autorsko pravo -
dramsko delo, pozorišna reija, angaovanje pozorišne trupe koja izvodi taèno odreðenu
predstavu). Obrazloenje umetnièkih razloga je na naruèiocu, odnosno na licima koja u
ustanovama kulture obavljaju i razmatraju pitanja iz umetnièke, programske, odnosno
struène delatnosti ustanove. Zakonom o kulturi, u èlanu 40, je propisano da ustanova
kulture moe imati jednog ili više umetnièkih, odnosno programskih direktora koji
rukovode umetnièkim, odnosno struènim poslovima, dok je èlanom 49. predviðeno da se
u ustanovi moe obrazovati umetnièki, programski, odnosno struèni savet koji razmatra
pitanja iz umetnièke, programske, odnosno struène delatnosti ustanove i daje mišljenja i
predloge vezane za umetnièki, programski i struèni rad ustanove. Dakle, ustanova
kulture ureðuje naèin, merila i kriterijume po kojima se vrši izbor autora, odnosno
utvrðuju umetnièki razlozi kao osnov za angaovanje taèno odreðenog autora.
Primera radi, Pravilnikom o naèinu, kriterijumima i merilima za izbor projekata u
kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budeta Republike Srbije ("Slubeni glasnik
RS", br. 57/2010 i 90/2011), su propisana merila za izbor projekata po oblastima u kulturi
(za 24 oblasti, npr. za oblast muzike - stvaralaštvo, produkcija i interpretacija - muzièki
umetnici, kompozitori; za oblast scenskog stvaralaštva i interpretacije - drama, opera,
balet i ples - npr. autorski projekat u oblasti scenskog stvaralaštva: predstava ili projekat
koji svojim sadrajem i umetnièkim znaèajem doprinosi kulturi i umetnosti u zemlji i
inostranstvu).
Ako se sprovodi pregovaraèki postupak javne nabavke naruèilac objavljuje na
Portalu javnih nabavki podatak o ponuðaèu (autoru) i podatak o vrednosti ugovora
(visinu autorske naknade).
Ukoliko u konkretnom sluèaju nije reè o umetnièkim razlozima koji upuæuju na
taèno odreðenog ponuðaèa, naruèilac sprovodi drugi postupak javne nabavke u skladu
sa Zakonom (npr. postupak javne nabavke male vrednosti ako ima više potencijalnih
ponuðaèa koji mogu da prue uslugu i ako pri tome vrednost javne nabavke ne prelazi
3.000.000 dinara).
(4) Izuzeci od primene Zakona o javnim nabavkama mogu se primeniti samo ako
su ispunjeni svi propisani uslovi.
Dostavljanjem inicijative je zatraeno da se razmotre okolnosti primene èlana 7.
stav 1. taèka 6) novog Zakona o javnim nabavkama u vezi sa programskim aktivnostima
pozorišnih institucija. Izuzetak predviðen èlanom 7. stav 1. taèka 6) novog Zakona je u
odreðenoj meri izmenjen u odnosu na prethodni Zakon koji se primenjivao do 01. aprila
2013. godine (èlan 7. stav 1. taèka 5) tog zakona).
Èlanom 7. stav 1. taèka 6) Zakona o javnim nabavkama propisano je da odredbe
ovog zakona naruèioci ne primenjuju na nabavke dobara i usluga koje naruèilac nabavlja
radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i radi pruanja usluga ili izvoðenja radova
na trištu, pod uslovom da naruèilac nema iskljuèiva ili posebna prava preprodaje ili
iznajmljivanja tih dobara, odnosno pruanja usluga ili izvoðenja radova za koje æe ta
dobra i usluge koristiti.
Èlanom 7. Zakona propisani su izuzeci od primene Zakona, odnosno nabavke na
koje se ne primenjuju odredbe ovog zakona, iako ih sprovode lica koja imaju status
naruèioca. S obzirom da se po pravilu i na takve javne nabavke troše javna sredstva, a
da pri tom naruèilac ne objavljuje poziv za podnošenje ponuda, odnosno da sam poziva
potencijalnog ponuðaèa (ponuðaèe) izuzeci se usko tumaèe, odnosno potrebno je da
kumulativno budu ispunjeni svi uslovi koji su propisani za njegovu primenu.
Dakle, predmet izuzetka iz èlana 7. stav 1. taèka 6) Zakona ne bi mogao da se
odnosi na sva dobra i usluge koje nabavljaju pozorišta kao ustanove kulture koje imaju
svojstvo naruèioca, veæ samo na ona dobra i usluge koje pozorišta nabavljaju radi dalje
prodaje, radi prerade i prodaje, odnosno radi pruanja usluga na trištu (prikazivanje
pozorišne predstave uz naknadu).
Potrebno je da pozorište koje ima status naruèioca ujedno ima poloaj uèesnika
na trištu, da ima konkurenciju, odnosno da se ustanova kulture bavi pruanjem usluga
na trištu bez postojanja posebnih i iskljuèivih prava na obavljanje takvih delatnosti. To
podrazumeva da istu vrstu delatnosti obavljaju i drugi uèesnici u skladu sa vaeæim
propisima za obavljanje takve delatnosti, s tim da ti uèesnici na trištu mogu slobodno
pruati te iste usluge na istom geografskom podruèju po jednakim uslovima.
Pojam iskljuèivog, odnosno posebnog prava definisan je èlanom 3. Zakona o
javnim nabavkama. Tako je taèkom 24) èlana 3. iskljuèivo pravo odreðeno kao pravo na
osnovu kojeg odreðeno lice jedino moe obavljati odreðenu delatnost na odreðenom
geografskom podruèju, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona, posebnog propisa ili
pojedinaènog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zakljuèila
Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava. Taèkom 25) èlana 3.
Zakona posebno pravo je odreðeno kao pravo na osnovu kojeg odreðena lica mogu
obavljati odreðenu delatnost na odreðenom geografskom podruèju, a koje je dodeljeno ili
proizilazi iz zakona, posebnog propisa ili pojedinaènog akta, odnosno ugovora ili
sporazuma, koji je donela, odnosno zakljuèila Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili
lokalna samouprava.
Kulturnu delatnost, shodno èlanu 9. Zakona o kulturi ("Slubeni glasnik RS", br.
72/2009) mogu obavljati domaæa i strana fizièka i pravna lica, na naèin i pod uslovima
propisanim zakonom. Èlanom 21. istog zakona predviðeni su subjekti u kulturi, odnosno
propisano je da kulturnu delatnost mogu obavljati ustanove kulture, udruenja u kulturi,
umetnici, saradnici, odnosno struènjaci u kulturi, kao i drugi subjekti u kulturi (zadubine i
fondacije u kulturi; privredna društva i preduzetnici registrovani za obavljanje delatnosti u
kulturi; druga pravna lica i subjekti u kulturi). Èlanom 23. tog zakona predviðeno je da
ustanovu kulture moe osnovati Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne
samouprave, drugo pravno ili fizièko lice, pod uslovima propisanim zakonom, kao i da se
ustanove kulture mogu osnivati sredstvima u razlièitim oblicima svojine.
Dakle iz Zakona o kulturi proizilazi da kulturnu delatnost mogu da obavljaju i
drugi subjekti u kulturi, a ne samo ustanove kulture koje se finansiraju iz budeta.
Meðutim za postojanje uslova da se odreðene nabavke dobara i usluga (koje naruèilac
nabavlja radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i radi pruanja usluga na trištu)
izuzmu iz primene Zakona o javnim nabavkama potrebno je da u konkretnom postoji
trište, odnosno realna konkurencija. Naime, potrebno je da ustanova kulture koja ima
status naruèioca ujedno ima poloaj uèesnika na trištu koji ima konkurenciju, odnosno
da se ustanova kulture bavi pruanjem usluga na trištu bez postojanja posebnih i
iskljuèivih prava na obavljanje takvih delatnosti. To podrazumeva da istu vrstu
delatnosti obavljaju i drugi uèesnici u skladu sa vaeæim propisima za obavljanje takve
delatnosti, s tim da ti uèesnici na trištu mogu slobodno pruati te iste usluge na istom
geografskom podruèju po jednakim uslovima (na primer, pozorišne predstave u
odreðenom gradu ili lokalnoj samoupravi, na odreðenom geografskom podruèju izvode
se od strane više pozorišta).
Vlada Republike Srbije je, primera radi, donela Uredbu o kriterijumima i merilima
za utvrðivanje konkurentnosti u javnom sektoru ("Slubeni glasnik RS", br. 103/2012),
kojom su ureðeni kriterijumi i merila za odreðivanje javnih preduzeæa i pravnih lica koji
kao uèesnici na trištu imaju konkurenciju. Tako je predviðeno da se smatra da pravno
lice ima poloaj uèesnika na trištu koji ima konkurenciju ukoliko ispunjava najmanje šest
kriterijuma, odnosno merila iz èlana 2. ove uredbe (na primer: da se pravno lice u okviru
svog redovnog poslovanja preteno bavi prodajom roba ili pruanjem usluga bez
postojanja utvrðenih posebnih i iskljuèivih prava na obavljanje takvih delatnosti; da
pravno lice posluje na trištu na kome istu (ili zamenljivu) vrstu delatnosti obavljaju ili
mogu obavljati i drugi uèesnici registrovani u skladu sa vaeæim propisima za obavljanje
takve delatnosti, s tim da ti uèesnici na trištu mogu slobodno pruati te iste ili zamenljive
usluge (u pogledu njihovog svojstva, uobièajene namene i cene) na istom geografskom
podruèju po jednakim uslovima; da pravno lice ima znaèajnu konkurenciju na trištu,
odnosno koje nema znaèajno bolji poloaj u odnosu na konkurente uzimajuæi u obzir
velièinu trišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup trištima snabdevanja i
distribucije; da je trišni udeo pravnog lica manji od 40% na relevantnom trištu...).
Na osnovu svega izloenog proizilazi da pozorište kao naruèilac moe bez
primene Zakona o javnim nabavkama, na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 6), da nabavi
dobra (radi pruanja usluga, odnosno u neposrednoj vezi sa prikazivanjem pozorišne
predstave - npr. materijal za izradu scenografije) i usluge (usluga odreðenog autora -
angaovanje reditelja, glumaca, kompozitora, scenografa...) ako su ta dobra, odnosno
usluge namenjeni daljem pruanju usluga (prikazivanje pozorišne predstave) na trištu
(da na odreðenom geografskom podruèju postoji trišna konkurencija, odnosno više
subjekata kulture koji uz naknadu prikazuju pozorišne predstave).
Izuzetak od primene Zakona iz èlana 7. stav 1. taèka 6) Zakona u konkretnom
sluèaju ima za cilj da naruèiocima koji posluju na trištu omoguæi fleksibilniji naèin
nabavke, ali je za njegovu primenu potrebno da odreðeni naruèilac posluje u trišnim
uslovima, da ima trišne rizike i da ima realnu konkurenciju sa drugim uèesnicima koji
obavljaju takvu delatnost. Napominjemo da je èlanom 7. stav 3. Zakona o javnim
nabavkama propisano da i u sluèaju nabavki na koje se Zakon ne primenjuje naruèilac
duan da postupa u skladu sa naèelima javnih nabavki, odnosno da obezbeðuje
ekonomièno trošenje javnih sredstava.
(Mišljenje Uprave za javne nabavke, broj 404-02-451/13 od 18.4.2013. godine)

na nabavke lekova

glasnik RS", br. 124/2012), u vezi nabavke lekova koji se izdaju na teret sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja, Uprava za javne nabavke daje
M I Š LJ E NJ E
(1) Apotekarske ustanove èiji je osnivaè Republika, odnosno lokalna vlast,

kao naruèioci, imaju obavezu primene Zakona o javnim nabavkama.
(2) Na nabavke lekova koji se izdaju na teret sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, od strane Apotekarskih ustanova èiji je osnivaè
Republika, odnosno lokalna vlast, primenjuje se Zakon o javnim nabavkama.
(3) Na nabavke lekova koji se izdaju na teret sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, od strane apoteka koje nisu u Planu mree, primenjuje
se Zakon o javnim nabavkama, pod uslovom da se nabavka finansira od strane
Republièkog fonda za zdravstveno osiguranje u iznosu koji prelazi 50%.
Obrazloenje
(1) Èlanom 2. stav 1. taèka 1) Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik
RS", br. 124/2012 i 14/2015) propisano je da je naruèilac korisnik budetskih sredstava,
organizacija za obavezno socijalno osiguranje i njeni korisnici, u smislu zakona kojim se
ureðuje budetski sistem.
Èlanom 2. stav 1. taèka 9) Zakona o budetskom sistemu sistemu ("Slubeni
glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011 i 93/2012) propisano je da su
korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje organizacije za
obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republièkog fonda za zdravstveno
osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove èiji je osnivaè Republika Srbija, odnosno
lokalna vlast).
Iz napred navedenih zakonskih odredbi jasno proizilazi da su Apotekarske
ustanove èiji je osnivaè Republika, odnosno lokalna vlast, korisnik sredstava
organizacija za obavezno socijalno osiguranje, te samim tim i naruèilac u smislu
odredbi Zakona o javnim nabavkama i da, kao naruèilac, imaju obavezu primene
odredbi Zakona o javnim nabavkama na nabavke dobara, usluga i radova za potrebe
obavljanja svojih delatnosti.
(2) Èlanom 7. stav 1. taèka 6) Zakona o javnim nabavkama propisano je da se
odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavke dobara i usluga koje naruèilac nabavlja
radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i radi pruanja usluga ili izvoðenja radova
na trištu, pod uslovom da naruèilac nema iskljuèiva ili posebna prava preprodaje ili
iznajmljivanja tih dobara, odnosno pruanja usluga ili izvoðenja radova za koje æe ta
Èlanom 3. stav 1. Pravilnika o uslovima, kriterijumima i merilima za zakljuèivanje
ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrðivanje naknade za njihov rad za
2013. godinu ("Slubeni glasnik RS", br. 125/2012, 9/2013, 17/2013; u daljem tekstu:
Pravilnik) propisano je da je iznos planiranih sredstava za zdravstvenu zaštitu iz

obaveznog zdravstvenog osiguranja za 2013. godinu utvrðen Finansijskim planom
Republièkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2013. godinu. Stavom 2. istog èlana
propisano je da se raspored sredstava iz stava 1. ovog èlana, u obliku planirane naknade
za rad davaocima zdravstvenih usluga, utvrðuje predraèunima sredstava za 2013. godinu.
Èlanom 6. stav 1. Pravilnika propisano je da plan rada zdravstvene ustanove iz
Plana mree zdravstvenih ustanova mora biti saèinjen u skladu sa elementima iz Plana
zdravstvene zaštite i ukupnom naknadom zdravstvenoj ustanovi utvrðenom ovim
pravilnikom, a posebno sa naknadom za lekove, sanitetski i medicinski potrošni
materijal, ugradni materijal, materijal za dijalizu i lekove za bolesti krvi i krvotvornih
organa. Stavom 2. istog èlana propisano je da planirani obim zdravstvenih usluga, po
pravilu, nije manji od obima izvršenih zdravstvenih usluga u prethodnoj godini.
Èlanom 25. stav 1. Pravilnika propisano je da se ugovor sa apotekom zakljuèuje
radi snabdevanja osiguranih lica lekovima koji se mogu propisivati i izdavati na teret
obaveznog zdravstvenog osiguranja i odreðenim vrstama pomagala u skladu sa opštim
aktom Republièkog fonda.
Stavom 2. istog èlana propisano je da se ugovor sa apotekom iz stava 1. ovog
èlana zakljuèuje na osnovu: 1) Liste lekova koju utvrðuje Republièki fond; 2) nabavne
cene leka koja ne moe biti viša od cene leka utvrðene Listom lekova; 3) troškova
prometa na malo za izdate lekove u iznosu 12% koji se obraèunavaju na veleprodajnu
cenu leka; 4) nabavne cene pomagala koja ne moe biti viša od najvišeg iznosa naknade
za pomagalo koji je odštampan uz ovaj pravilnik i èini njegov sastavni deo (Prilog 7); 5)
troškova prometa na malo za izdata pomagala u iznosu od 4% koji se obraèunavaju na
nabavnu cenu pomagala.
Èlanom 78. Pravilnika propisano je da se konaènim obraèunom apoteci utvrðuje
ukupna naknada u visini fakturisane vrednosti po namenama.
Da bi se nabavka lekova sa Liste lekova koji se propisuju i izdaju na teret
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od strane Apotekarskih ustanova èiji je
osnivaè
Republika, odnosno lokalna vlast, smatrala izuzetkom od primene Zakona o
javnim nabavkama u smislu odredbe èlana 7. stav 1. taèka 6) potrebno je da bude
ispunjeno nekoliko uslova. Na prvom mestu, mora da se radi od nabavci lekova ili radi
dalje prodaje, ili radi pruanja usluga treæim licima. Kako Apotekarska ustanova prilikom
izdavanja leka sa Liste lekova, sa podnosiocem recepta ne zakljuèuje ugovor o prodaji u
smislu Zakona o obligacionim odnosima, jasno je da Apotekarska ustanova lekove sa
Liste lekova ne nabavlja radi dalje prodaje. Meðutim, kako je izdavanje leka na recept
zdravstvena usluga, moe se smatrati da Apotekarske ustanove nabavljaju lekove radi
pruanja usluga treæim licima. Tu uslugu koju naruèilac prua treæim licima, u
konkretnom sluèaju zdravstvenu uslugu koju prua Apotekarska ustanova, naruèilac
mora da prua na trištu. Takoðe, uslov je da Apotekarska ustanova èiji je osnivaè
Republika, odnosno lokalna vlast, nema posebno ili iskljuèivo pravo na pruanje tih
zdravstvenih usluga, taènije izdavanje lekova na recept.
Donošenjem Pravilnika o uslovima, kriterijumima i merilima za zakljuèivanje
ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrðivanje naknade za njihov rad za
2013. godinu formalno je prestalo da postoji posebno pravo Apotekarskih ustanova iz
Plana mree na izdavanje lekova sa Liste lekova, koje su te apoteke uivale u skladu sa
prethodnim propisima iz ove oblasti, s obzirom da je odredbom èlana 62. stav 5.
Pravilnika omoguæeno ugovaranje ove zdravstvene usluge i sa apotekama koje nisu u
Planu mree. Meðutim, samim prestankom vaenja posebnog prava na pruanje usluge
ne moe se smatrati i da je uspostavljeno trište za ovu vrstu usluga. Trište

podrazumeva postojanje konkurencije i nadmetanje izmeðu uèesnika na trištu, gde su
glavni instrumenti nadmetanja kvalitet pruanja usluge i cena. U sluèaju izdavanja lekova
sa Liste lekova treba imati na umu da cenu usluge formira Republièki fond za
zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: RFZO) u skladu sa posebnim propisima, da
apoteke svoje prihode ostvaruju direktno od RFZO-a, kao i da se sa stanovišta korisnika
usluga obaveznog zdravstvenog osiguranja ne postavlja pitanje izbora u smislu kvaliteta
usluge (izdaje se lek sa recepta), odnosno cene (korisnik ne plaæa lek). Takoðe, naèin
utvrðivanja naknada za usluge apoteka u znaèajnoj meri se kosi sa principima
funkcionisanja trišta. Prema odredbama Pravilnika apoteke ostvaruju pravo na naknadu
za pruene usluge od strane RFZO-a i to na osnovu fakturisane vrednosti pruenih
usluga, s tim da se Pravilnikom i Listom lekova utvrðuje visina naknade za svaki lek sa
liste èime se praktièno iskljuèuje uticaj trišta na formiranje cena lekova koje apoteke
izdaju na recept. Uzevši u obzir napred navedene èinjenice, kao i èinjenicu da se izuzeci
moraju usko tumaèiti, mišljenja smo da se zdravstvena usluga izdavanja lekova na
recept na prua na trištu i da stoga nije ispunjen uslov za primenu izuzetka iz èlana 7.
stav 1. taèka 6) Zakona o javnim nabavkama.
(3) Èlanom 4. stav 3. Zakona o javnim nabavkama propisano je da je predmet
ugovora o javnoj nabavci dobara i nabavka dobara iz stava 1. ovog èlana koju naruèilac
finansira u iznosu koji prelazi 50%.
Stavom 4. istog èlana propisano je da je za primenu odredaba ovog zakona u
sluèaju iz stava 3. ovog èlana odgovoran naruèilac koji finansira nabavku dobara.
Èlanom 62. stav 1. Pravilnika, propisano je da se ugovor sa davaocem
zdravstvenih usluga koji nije u Planu mree moe zakljuèiti pod uslovom da se radi o
zdravstvenim uslugama koje po obimu i/ili vrsti nije moguæe obezbediti u okviru
postojeæih kapaciteta zdravstvenih ustanova iz Plana mree. Stavom 5. istog èlana
propisano je da se izuzetno od stava 1. ovog èlana, ugovor sa apotekom koja nije u
Planu mree zakljuèuje pod istim uslovima pod kojim se zakljuèuju ugovori sa
apotekama iz Plana mree, u skladu sa odredbama èl. 25-31. ovog pravilnika.
Iz napred navedenih odredbi jasno proizilazi da RFZO zakljuèuje ugovor sa
apotekom koja nije u Planu mree pod istim uslovima pod kojim se zakljuèuje ugovor sa
apotekom iz Plana mree. Kako apoteka koja nije u Planu mree nije naruèilac u smislu
odredbe èlana 2. stav 1. taèka 1) Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da nije korisnik
sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u smislu odredbi Zakona o
budetskom sistemu, ne postoji ni obaveza primene Zakona o javnim nabavkama
prilikom nabavke dobara, usluga i radova za potrebe obavljanja delatnosti. Meðutim,
kako se nabavke lekova koji se izdaju na recept praktièno finansiraju od strane RFZO, a
koji predstavlja naruèioca u smislu Zakona o javnim nabavkama, postavlja se pitanje
primene odredbe iz èlana 4. stav 3. Zakona o javnim nabavkama. Kako u ovom sluèaju
apoteka nabavlja lekove sa Liste lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja, obaveza primene Zakona o javnim nabavkama
postojaæe u sluèaju da više od 50% vrednosti nabavke ovih lekova predstavljaju lekovi
koji æe biti izdati na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. U skladu sa
èlanom 4. stav 4. Zakona o javnim nabavkama, odgovornost za zakonitost ove javne
nabavke snosi naruèilac koji finansira nabavku, dakle u ovom sluèaju RFZO. Obaveza je
RFZO-a da obezbedi da apoteka sprovede postupak javne nabavke i da ugovor o javnoj
nabavci dodeli u skladu sa pravilima Zakona o javnim nabavkama.

na uslugu organizovanja ekskurzije

glasnik RS", br. 124/2012), u vezi nabavke ekskurzija koje se finasiraju putem
roditeljskog dinara, Uprava za javne nabavke daje
M I Š LJ E NJ E
(1) Osnovne i srednje škole, èiji je osnivaè Republika, odnosno lokalna

vlast, kao i autonomna pokrajina, imaju obavezu primene Zakona o javnim
nabavkama kao indirektni korisnici budetskih sredstava.
(2) Na nabavke ekskurzija, èiji je izvor finansiranja roditeljski dinar za
vannastavne aktivnosti, a koji se uplaæuje školi koja zakljuèuje ugovor,
primenjuju se odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Obrazloenje
(1) Èlanom 3. stav 1. taèka 1) Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik
RS", br. 124/2012 i 14/2015, u daljem tekstu: Zakon), propisano je da se javnom
nabavkom smatra nabavka dobara, usluga ili radova od strane naruèioca, na naèin i pod
uslovima propisanim ovim zakonom.
Èlanom 2. Zakona odreðeno je ko ima status naruèioca. Tako je taèkom 1)
navedenog èlana predviðeno da je naruèilac u smislu ovog zakona korisnik budetskih
sredstava, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i njeni korisnici, u smislu
zakona kojim se ureðuje budetski sistem.
Korisnici budetskih sredstava shodno èlanu 2. stav 1. taèka 6) Zakona o
budetskom sistemu ("Slubeni glasnik RS" br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/11,
93/2013, 62/2013 i 63/2013 (ispr.)), su direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava
Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti. Taèkom 8) istog èlana predviðeno je da su
indirektni korisnici budetskih sredstava, pored ostalih, i ustanove osnovane od strane
Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivaè, preko direktnih korisnika
budetskih sredstava, vrši zakonom utvrðena prava u pogledu upravljanja i finansiranja.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS",
br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013), propisano je da se ovim zakonom ureðuju osnove
sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, i to: principi, ciljevi i
standardi obrazovanja i vaspitanja, naèin i uslovi za obavljanje delatnosti predškolskog
vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa
obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija i nadzor nad radom ustanova
obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), kao i druga pitanja od znaèaja za
obrazovanje i vaspitanje.
Èlanom 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da
delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova. Ujedno, predviðeno je da se na
osnivanje i rad ovih ustanova primenjuju propisi o javnim slubama, kao i da je naèin
obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja propisan ovim zakonom i posebnim
zakonima u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Èlanom 27. su dalje predviðene vrste
ustanova, odnosno predviðeno je da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju:
· u predškolskom vaspitanju i obrazovanju - predškolska ustanova;
· u osnovnom obrazovanju i vaspitanju - osnovna škola, osnovna škola za

obrazovanje odraslih, osnovna muzièka, odnosno baletska škola i osnovna škola za
obrazovanje uèenika sa smetnjama u razvoju;
· u srednjem obrazovanju i vaspitanju - srednja škola, i to: gimnazija (opšta i
specijalizovana), struèna škola, mešovita škola (gimnazija i struèna ili umetnièka),
umetnièka škola, srednja škola za obrazovanje odraslih i srednja škola za uèenike sa
smetnjama u razvoju.
Èlanom 28. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da
ustanovu moe da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne
samouprave, nacionalni savet nacionalne manjine i drugo pravno ili fizièko lice.
Iz napred navedenih zakonskih odredbi proizilazi da su osnovne i srednje škole,
èiji je osnivaè Republika, odnosno lokalna vlast, kao i autonomna pokrajina, kao
indirektni korisnici budetskih sredstava naruèioci u smislu odredaba Zakona o javnim
nabavkama, te da imaju obavezu primene ovog zakona kada nabavljaju dobra, usluge i
radove.
(2) Èlanom 49. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Slubeni glasnik
RS", br. 55/2013), predviðeno je da škola moe da planira i organizuje izlete, ekskurzije i
nastavu u prirodi, na naèin i pod uslovima utvrðenim nastavnim planom i programom.
Program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi sastavni je deo školskog programa i
godišnjeg plana rada škole.
Predškolski, školski i program vaspitnog rada (koji u skladu sa èlanom 87.
obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti ustanove), pripremaju odgovarajuæi struèni
organi ustanove, shodno èlanu 80. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja. O predlogu predškolskog, školskog i programa vaspitnog rada, ustanova
pribavlja mišljenje saveta roditelja (daje saglasnost na program i organizovanje
ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izveštaj o njihovom
ostvarivanju). Školski odbor kao organ upravljanja ustanove donosi predškolski, školski,
odnosno vaspitni program. Odbor ima devet èlanova, koji èine po tri predstavnika
zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave (èlan 54.), a koje imenuje i razrešava
skupština jedinice lokalne samouprave.
Dakle, škola moe da planira i organizuje ekskurziju kao vannastavnu aktivnost.
Program ekskurzija je sastavni deo školskog programa i godišnjeg plana rada škole. Pri
tome, školski program i program vaspitnog rada pripremaju odgovarajuæi struèni organi
ustanove, o predlogu se pribavlja mišljenje saveta roditelja, a dalje program donosi or-
gan upravljanja.
Èlanom 156. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
predviðeno je da se sredstva za finansiranje delatnosti ustanove èiji je osnivaè
Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeðuju u budetu
Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Stavom 2. istog
èlana propisano je da ustanove mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu
donacija, sponzorstva, školarine, ugovora i drugih poslova, u skladu sa
zakonom.Ostvarivanje prihoda, evidentiranje i korišæenje sredstava iz stava 2. ovog
èlana vrši se u skladu sa propisima kojima se ureðuje budetski sistem. Stavom 4. je
dalje predviðeno da se sredstva iz stava 1. i 2. ovog èlana obezbeðuju u skladu sa
kriterijumima i standardima finansiranja ustanove koje propisuje ministar.
Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budetski
sistem ("Slubeni glasnik RS", br. 103/2011, 10/2012, 18/2012, 95/2012 i 99/2012),
ureðuju se standardni klasifikacioni okvir i Kontni plan za budetski sistem sa sadrajem
konta u Kontnom planu. Èlanom 2. navedenog pravilnika predviðeno je da se odredbe
ovog pravilnika odnose na budet Republike Srbije, budete jedinica pokrajinske
autonomije i lokalne samouprave, kao i na njihove direktne i indirektne korisnike i dr.
Istim èlanom je predviðeno da su Republika, lokalne vlasti, korisnici budetskih

sredstava i korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja obavezni
da primenjuju odredbe ovog pravilnika.
Èlanom 8. stav 3. taèka 16) Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i
kontnom planu za budetski sistem predviðeno je da klasifikacija izvora finansiranja
obuhvata, pored ostalog, i roditeljski dinar za vannastavne aktivnosti.
Iz izloenog proizilazi da korisnici budetskih sredstava ostvarivanje prihoda,
evidentiranje i korišæenje sredstava vrše u skladu sa propisima kojima se ureðuje
budetski sistem, a da Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu
za budetski sistem kao izvor finansiranja predviða i roditeljski dinar za vannastavne
aktivnosti.
Istovremeno napominjemo da Zakonom o javnim nabavkama nije predviðeno da
se javne nabavke sprovode samo ako izvor finansiranja predstavljaju sredstva iz
budeta Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno to
mogu biti i druga sredstva finansiranja.
Èlanom 3. stav 1. taèka 2) Zakona propisano je da je ugovor o javnoj
nabavciteretni ugovor zakljuèen u pisanoj ili elektronskoj formi izmeðu naruèioca i
ponuðaèa u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke, koji za predmet ima
nabavku dobara, pruanje usluga ili izvoðenje radova.
Teretni ugovori su oni kod kojih jedna strana (npr. škola) daje naknadu za izvršenje
obaveze druge strane (npr. ugovor o kupoprodaji, ugovor o zakupu, ugovor o delu).
Èlanom 57. Zakona o budetskom sistemu je propisano da ugovori o nabavci
dobara, finansijske imovine, pruanju usluga ili izvoðenju graðevinskih radova, koje
zakljuèuju direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava i korisnici sredstava
organizacija za obavezno socijalno osiguranje, moraju biti zakljuèeni u skladu sa
propisima koji regulišu javne nabavke.
Iz navedenog proizilazi da, kada osnovna ili srednja škola, koja ima status
naruèioca, zakljuèuje ugovor za nabavku dobara, usluga i radova, u kojem drugoj strani
daje naknadu, za takvu nabavku, škola ima obavezu da postupa u skladu sa Zakonom o
javnim nabavkama i sprovodi postupke javnih nabavki.
Pravilnik o programu za ostvarivanje ekskurzije u prvom i drugom ciklusu
osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 7/10),
utvrðuje program za ostvarivanje ekskurzija u prvom i drugom ciklusu osnovnog
obrazovanja i vaspitanja, odnosno ureðuje cilj i zadatke programa za ostvarivanje
ekskurzija, sadraj programa, kao i uputstvo za ostvarivanje ekskurzija. Meðutim,
pomenutim pravilnikom nije blie propisana procedura i postupak organizacije i
realizacije ekskurzije. S tim u vezi škole su od Ministarstva prosvete u 2010. godini dobile
Uputstvo za realizaciju ekskurzije i nastave u prirodi u osnovnoj školi. Tim
uputstvom odreðuju se: sadraji ekskurzije i nastave u prirodi; program ekskurzije i
nastave u prirodi; izvoðenje ekskurzije i nastave u prirodi; uslovi za izvoðenje ekskurzije i
nastave u prirodi; priprema i izvoðenje ekskurzije; izbor ponuðaèa; bezbednost uèenika i
ostalih uèesnika za vreme realizacije ekskurzije i nastave u prirodi; izveštaj o izvoðenju
ekskurzije i nastave u prirodi.
U vezi sa izborom ponuðaèa navedeno je da se sprovodi u skladu sa ovim
Uputstvom.
U Uputstvu je navedeno sledeæe:

· da je škola duna da objavi oglas u najmanje jednim novinama koje imaju tira
na teritoriji cele Republike Srbije (sa stanovišta objave Zakon o javnim nabavkama
predviða objavu poziva za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki i na internet
stranici naruèioca);
· da u tekstu oglasa škola navodi gde i do kog roka turistièke agencije mogu
preuzeti uputstvo za formiranje ponude, radi uèešæa na oglasu (u postupcima javnih
nabavki konkursna dokumentacija se objavljuje istovremeno sa pozivom za podnošenje
ponuda na Portalu javnih nabavki i na internet stranici naruèioca);
· da rok za preuzimanje uputstva ne moe biti dui od 10 ni kraæi od pet dana od
dana objavljivanja oglasa (u postupcima javnih nabavki konkursna dokumentacija moe
se preuzeti sve vreme trajanja roka za podnošenje ponuda, koji je u otvorenom postupku
najèešæe 30 dana);
· da se odluka o izboru ponuðaèa donosi najkasnije 10 dana od dana isteka roka
za podnošenje ponude (u postupcima javnih nabavki naruèilac donosi odluku u roku koji
je odredio u pozivu za podnošenje ponuda, a najkasnije u roku od 25 dana od dana
otvaranja ponuda);
· da ponuðaèi saèinjavaju ponudu na osnovu uputstva za formiranje ponude (u
postupcima javnih nabavki ponuda se saèinjava na osnovu konkursne dokumentacije;
konkursna dokumentacija treba da sadri, pored ostalog, uslove za uèešæe, opis
predmeta nabavke sa svim zahtevima u pogledu specifikacija, kriterijum za dodelu
ugovora, model ugovora sa svim ugovornim obavezama);
· da turistièka agencija mora da poseduje licencu ministarstva nadlenog za
poslove turizma i da ispunjava druge uslove propisane zakonom kojim se ureðuje
delatnost turizma (Zakon o javnim nabavkama propisuje obavezne uslove za uèešæe u
postupku javne nabavke, kao i dodatne uslove koje naruèilac definiše za konkretnu javnu
nabavku);
· da pripremu oglasa, uputstva i otvaranje ponuda i izbor ponuðaèa vrši komisija
škole, a otvaranju ponude mogu da prisustvuju predstavnici ponuðaèa (pripremu poziva
za podnošenje ponude, pripremu konkursne dokumentacije, sprovoðenje postupka
otvaranja ponuda u postupcima javnih nabavki sprovodi komisija za javnu nabavku;
ujedno otvaranje ponuda je javno, tako da predstavnici ponuðaèa, kao i druga
zainteresovana javnost imaju moguænost prisustvovanja otvaranju ponuda);
· komisiju škole èine direktor škole i èlanovi saveta roditelja odeljenja uèenika za
koje se organizuje ekskurzija; radu komisije prisustvuju sekretar i šef raèunovodstva
škole radi pruanja struène pomoæi (komisiju za javne nabavke èine minimalno tri èlana
komisije, od kojih je jedan slubenik za javne nabavke ili lice sa steèenim obrazovanjem
na pravnom fakultetu; za èlanove komisije se imenuju lica koja imaju odgovarajuæe
struèno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke; u komisiju se moe
imenovati lice koje nije zaposleno kod naruèioca, tako da ne bi bila iskljuèena moguænost
uèešæa èlanova saveta roditelja);
· odluku o izboru ponuðaèa komisija donosi veæinom glasova od ukupnog broja
èlanova (u postupcima javnih nabavki odluke o dodeli ugovora se donose na osnovu
kriterijuma za izbor koji su definisani, objašnjeni u konkursnoj dokumentaciji, tako da se
prilikom struène ocene ponuda primenjuje metodologija dodele pondera, odnosno
bodova, koja je svima unapred bila poznata);
· izbor najboljeg ponuðaèa vrši se kada se utvrdi da postoje najmanje tri ponude
koje ispunjavaju sve uslove predviðene uputstvom; ukoliko ovaj uslov nije ispunjen oglas
æe biti ponovljen (u postupku javne nabavke dodela ugovora se vrši ako je naruèilac
pribavio najmanje jednu prihvatljivu ponudu; u suprotnom donosi se odluka o obustavi
postupka; kada odluka o obustavi postupka postane konaèna, moe da se pokrene novi
postupak javne nabavke);
· ponuðaè nezadovoljan postupkom izbora prigovor podnosi nadlenoj prosvetnoj
inspekciji i Školskom odboru, u roku od tri dana od dana pismenog obaveštenja o izboru
ponuðaèa (nezadovoljan ponuðaè moe podneti zahtev za zaštitu prava u roku od deset
dana od dana prijema odluke o dodeli ugovora; prvi stepen odluèivanja je naruèilac,
odnosno škola, dok je drugi stepen odluèivanja Republièka komisija za zaštitu prava u
postupcima javnih nabavki; odluke Republièke komisije su javno dostupne putem
objavljivanja na Portalu javnih nabavki i internet stranici Republièke komisije);
· škola ne moe sklapati ugovor sa izabranom agencijom dok ne istekne rok za
albu i odluka o izboru agencije ne postane konaèna (ugovor o javnoj nabavci ne moe
da se zakljuèi dok ne istekne rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava, odnosno dok
odluka o dodeli ugovora ne postane konaèna).
Iz navedenog proizilazi da procedura koja je predviðena Uputstvom za realizaciju
ekskurzije i nastave u prirodi u osnovnoj školi u velikoj meri podseæa na proceduru
postupka javne nabavke. S druge strane u postupku javne nabavke zainteresovana lica
(potencijalni ponuðaèi) imaju pravo da pismenim putem postave pitanje naruèiocu u vezi
razjašnjenja konkursne dokumentacije kako bi mogli da pripreme prihvatljivu ponudu.
Takoðe, zainteresovano lice ima moguænost da zahtevom za zaštitu prava ospori
konkursnu dokumentaciju ukoliko smatra da su, primera radi, predviðeni diskriminatorski
uslovi ili kriterijumi. Nakon prijema odluke o dodeli ugovora, ponuðaè ima pravo da
pisanim putem zahteva uvid u dokumentaciju sprovedenog postupka javne nabavke
(npr. uvid u odluke naruèioca, uvid u ponude drugih ponuðaèa). U postupcima javnih
nabavki je zabranjeno naruèiocu da zakljuèi ugovor u sluèaju postojanja sukoba interesa,
odnosno ako odnos predstavnika naruèioca i ponuðaèa moe uticati na nepristrasnost
naruèioca pri donošenju odluke.
U pomenutom Uputstvu je dalje navedeno da ugovor zakljuèuje direktor sa
odabranim ponuðaèem, i da ugovor, osim osnovnih, sadri i sledeæe elemente:
· pojedinaènu i ukupnu cenu prema broju putnika;
· naèin plaæanja (broj rata), uslove zadravanja iznosa garancije;
· podatke o vodièu, zdravstvenoj zaštiti i broju gratisa;
· vrsti, tipu i kategoriji smeštaja;
· broju obroka i
· vrsti i tipu prevoza.
Dakle, škola, èiji je osnivaè Republika, odnosno lokalna vlast, kao i autonomna
pokrajina, je naruèilac u smislu odredaba Zakona o javnim nabavkama i u obavezi je da
za nabavku dobara, usluga i radova, koje zakljuèuje kao teretne ugovore (sa naknadom),
sprovodi postupke javnih nabavki. Škola moe da planira i organizuje izlete, ekskurzije i
nastavu u prirodi, na naèin i pod uslovima utvrðenim nastavnim planom i programom.
Shodno Pravilniku o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budetski
sistem, jedan od izvora finasiranja jeste i roditeljski dinar za vannastavne aktivnosti.
Èlanom 7. Zakona su predviðene nabavke na koje se odredbe ovog zakona ne
primenjuju, ali nabavka ekskurzija se ne moe podvesti ni pod jedan od propisanih
osnova za izuzimanje od primene Zakona. Shodno navedenom, mišljenja smo da škola,
kao naruèilac, ima obavezu da za nabavku ekskurzija sprovodi postupak javne nabavke
ukoliko se roditeljski dinar za ekskurzije uplaæuje na raèun škole.
NAÈELNI PRAVNI STAVOVI

SA OPŠTE SEDNICE KOMISIJE
ZA ZAŠTITU PRAVA
Ø Pregovaraèki postupak sa objavljivanjem

poziva za podnošenje ponuda
"Èinjenica da je u otvorenom ili u drugoj fazi restriktivnog postupka,

koji su zapoèeti pre 1. aprila 2013. godine, naruèilac dobio sve
neispravne i/ili neprihvatljive ponude, ne moe biti pravni osnov za
sprovoðenje pregovaraèkog postupka iz èlana 35. stav 1. taèka 1)
Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 124/2012)
koji bi bio pokrenut od 1. aprila 2013. godine.
Èlanom 178. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 124/2012;
u daljem tekstu: ZJN/2012) odreðeno je da se taj zakon primenjuje se od 1. aprila 2013.
godine, osim odredbi èlana 78. tog zakona koje se primenjuju od 1. septembra 2013.
godine.
Èlanom 172. stav 1. ZJN/2012 propisano je da se na postupke javnih nabavki
zapoèete do dana poèetka primene tog zakona primenjuju propisi po kojima su zapoèeti.
Èlanom 35. stav 1. taèka 1) ZJN/2012 propisano je da naruèilac moe sprovoditi
pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda ako u
otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu dobije
sve neprihvatljive ponude, pod uslovom da se prvobitno odreðeni uslovi za uèešæe u
postupku, tehnièke specifikacije i kriterijumi za dodelu ugovora ne menjaju.
Iz citirane odredbe èlana 35. ZJN/2012 proizilazi da pravni osnov, odnosno razlog
za primenu pregovaraèkog postupka koji je ureðen tom odredbom jeste èinjenica da je
naruèilac, prethodno, u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku, ili
konkurentnom dijalogu dobio sve neprihvatljive ponude. Dakle, taj pravni osnov
podrazumeva struènu ocenu ponuda u kojoj æe se u navedenim postupcima oceniti da su
sve podnete ponude neprihvatljive. Pojam "prihvatljiva ponuda" je definisan u èlanu 3.
stav 1. taèka 33) ZJN/2012, i razlikuje je se od pojmova "ispravna" i "prihvatljiva" ponuda
iz prethodnog Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 116/2008).
S obzirom na navedeno, stav Republièke komisije je da pomenuti pravni osnov za
sprovoðenje pregovaraèkog postupka iz èlana 35. stav 1. taèka 1) ZJN/2012 mora da
nastane od 1. aprila 2013. godine kada je poèeo da se primenjuje taj zakon. Preciznije,
sprovoðenje tog pregovaraèkog postupka je moguæe samo ukoliko je naruèilac,
prethodno, primenom odredbi ZJN/2012, od 1. aprila 2013. godine pokrenuo i sproveo
otvoreni, restriktivni ili kvalifikacioni postupak ili konkurentni dijalog i u nekom od tih
postupaka dobio sve neprihvatljive ponude."
(3. naèelni pravni stav (èlan 35. ZJN/2012) zauzet na 2. opštoj sednici Komisije za
zaštitu prava u postupcima javnih nabavki)
Zakonski osnov za sprovoðenje pregovaraèkog postupka primenom èlana

35. stav 1. taèka 1) Zakona o javnim nabavkama postoji samo ukoliko je u otvore-
nom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu naruèi-
lac na potpun naèin ispitao sadrinu dostavljenih ponuda i utvrdio sve razloge
njihove eventualne neprihvatljivosti u smislu èlana 3. stav 1. taèka 33) Zakona o
javnim nabavkama.
Obrazloenje:
Èlanom 35. stav 1. taèka 1) Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS",
broj 124/2012, u daljem tekstu: ZJN) propisano je da naruèilac moe sprovesti
pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda ukoliko u
otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu dobije
sve neprihvatljive ponude pod uslovom da se ne menjaju prvobitno odreðeni uslovi za
uèešæe u postupku, tehnièke specifikacije i kriterijumi za dodelu ugovora.
Istom odredbom ZJN je propisano da ako odluèi da u pregovaraèki postupak
pozove samo ponuðaèe koji su uèestvovali u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom
postupku ili konkurentnom dijalogu da dopune svoje ponude tako da ih uèine
prihvatljivim, naruèilac nije duan da objavi poziv za podnošenje ponuda.
Èlanom 3. stav 1. taèka 33) ZJN propisano je da status prihvatljive ponude ima
ponuda koja je blagovremena, koju naruèilac nije odbio zbog bitnih nedostataka, koja je
odgovarajuæa, koja ne ogranièava, niti uslovljava prava naruèioca ili obaveze ponuðaèa i
koja ne prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke.
Èlanom 106. ZJN propisano je da bitni nedostaci ponude postoje ako:

1) ponuðaè ne dokae da ispunjava obavezne uslove za uèešæe;
2) ponuðaè ne dokae da ispunjava dodatne uslove;
3) ponuðaè nije dostavio traeno sredstvo obezbeðenja;
4) je ponuðeni rok vaenja ponude kraæi od propisanog;
5) ponuda sadri druge nedostatke zbog kojih nije moguæe utvrditi stvarnu
sadrinu ponude ili nije moguæe uporediti je sa drugim ponudama.
Èlanom 3. stav 1. taèka 32) ZJN propisano je da status odgovarajuæe ponude ima
ponuda koja je blagovremena i za koju je utvrðeno da potpuno ispunjava sve tehnièke
specifikacije.
Imajuæi u vidu prethodno citirane zakonske odredbe, Republièka komisija
konstatuje da èlan 35. stav 1. taèka 1) ZJN jasno propisuje obavezu naruèioca da u
novopokrenutom pregovaraèkom postupku uèesnicima prethodno neuspešno sprove-
denog otvorenog, restriktivnog ili kvalifikacionog postupka ili konkurentnog dijaloga
omoguæi da svoje ranije dostavljene ponude, zavisno od utvrðenih nedostataka u
njihovoj sadrini, uèine prihvatljivim tako što æe naknadno dostaviti dodatnu dokumen-
taciju koja je u tom smislu neophodna.
Iz navedenog nuno proizilazi da se jedan od zakonskih preduslova za pokretanje

pregovaraèkog postupka primenom èlana 35. stav 1. taèka 1) ZJN stièe tek ukoliko u
otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu naruèilac
detaljno ispita sadrinu dostavljenih ponuda i utvrdi sve razloge njihove eventualne ne-
prihvatljivosti, a posebno one koji su takve prirode da naknadno mogu biti otklonjeni kroz
dopunu veæ podnetih ponuda. To znaèi da obaveza utvrðivanja èinjeniènog stanja na
okolnost razloga neprihvatljivosti razmatarnih ponuda nije iscrpljena ukoliko se u fazi
struène ocene ponuda utvrdi da postoji samo jedan od nedostataka koji ponudu èine
neprihvatljivom. Naime, shodno èlanu 3. stav 1. taèka 33) ZJN, ocena ponude u ovom
smislu podrazumeva da kumulativno mora biti utvrðeno potpuno èinjenièno stanje na
okolnost:
- postojanja jednog ili više bitnih nedostatka u smislu èlana 106. ZJN;
- postojanja jednog ili više nedostataka koji za posledicu imaju njenu ocenu kao
neodgovarajuæe;
- postojanja jednog ili više nedostataka koji za posledicu imaju da su ogranièena ili
uslovljena prava naruèioca ili obaveze ponuðaèa;
- da li ponuðena cena prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke.
Shodno odredbama èl.105. i 109. ZJN èinjenièno stanje na okolnost svih utvrðenih
razloga neprihatljivosti razmatranih ponuda mora biti na jasan i nedvosmislen naèin
konstatovano u okviru izveštaja o struènoj oceni ponuda, odnosno u okviru odluke o
obustavi postupka javne nabavke kojom se okonèava sprovoðenje otvorenog,
restriktivnog ili kvalifikacionog postupka ili konkurentnog dijaloga.
Ukoliko naruèilac ne postupi na napred opisani naèin, a usledi pokretanje
pregovaraèkog postupka sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda u toku èijeg
sprovoðenja se utvrdi da jedna ili više ponuda imaju nedostatke koji ih èine nepri-
hvatljivim, pri èemu su u pitanju otklonjivi nedostaci, koji potièu iz prethodno neuspešno
sprovedenog otvorenog, restriktivnog ili kvalifikacionog postupka ili konkurentnog
dijaloga, to za posledicu ima da je primenjen navedeni postupak javne nabavke iako nisu
bili ispunjeni zakonski uslovi za njegovu primenu, koji su u konkretnom sluèaju propisani
odredbom èlana 35. stav 1. taèka 1) ZJN.
(14. naèelni pravni stav (èlan 35. ZJN/2012), zauzet 14.4.2014. godine na 3.
opštoj sednici Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki)
Ø Taksa i troškovi postupka
"U postupcima zaštite prava, iznosi taksi koje je duan da uplati

podnosilac zahteva su:
1. Taksa za albu na zakljuèak Uprave za javne nabavke iz èlana 83.
2. Taksa za zahtev za zaštitu prava podnet u postupku javne nabavke
male vrednosti i pregovaraèkom postupku javne nabavke bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda
3. Taksa za zahtev za zaštitu prava podnet u jedinstvenom postupku
javne nabavke (bez partija)
4. Taksa za zahtev za zaštitu prava podnet u postupku javne nabavke
koji oblikovan po partijama
1. Taksa za albu na zakljuèak Uprave za javne nabavke iz èlana 83. Zakona o
javnim nabavkama:
U postupku po albi na zakljuèak Uprave za javne nabavke iz èlana 83. Zakona o
javnim nabavkama, bez obzira na to kolika je procenjena vrednost javne nabavke ili
ponuðena cena ponuðaèa kojem je dodeljen ugovor, kao i bez obzira na vrstu postupka
javne nabavke iznosi 15.000 dinara
2. Taksa za zahtev za zaštitu prava podnet u postupku javne nabavke male

vrednosti i pregovaraèkom postupku javne nabavke bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda
U postupku javne nabavke male vrednosti i u pregovaraèkom postupku bez

objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, taksa iznosi 40.000 dinara, bez obzira na to:
- da li se zahtevom za zaštitu prava osporavaju radnje naruèioca preduzete pre ili
posle isteka roka za podnošenje ponuda;
- da li je postupak javne nabavke oblikovan po partijama;
- kolika je procenjena vrednost javne nabavke;
- koliko iznosi ponuðena cena ponuðaèa kome je dodeljen ugovor o javnoj
nabavci.
3. Taksa za zahtev za zaštitu prava podnet u jedinstvenom postupku javne

nabavke (bez partija):
1) Ukoliko se zahtevom za zaštitu prava osporava vrsta postupka javne nabavke,
sadrina poziva za podnošenje ponuda ili prijava, odnosno sadrina konkursne
dokumentacije ili druge radnje naruèioca preduzete pre isteka roka za
podnošenje ponuda (prijava), taksa iznosi 80.000 dinara u svim vrstama
postupaka javnih nabavki (osim u postupku javne nabavke male vrednosti i u
pregovaraèkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda),
bez obzira na to kolika je procenjena vrednost javne nabavke;
2) Ukoliko se zahtevom za zaštitu prava osporava odluka o dodeli ugovora o javnoj
nabavci, visina takse se u svim vrstama postupaka javnih nabavki (osim u
postupku javne nabavke male vrednosti i u pregovaraèkom postupku bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda), odreðuje prema ponuðenoj ceni
ponuðaèa kome je dodeljen ugovor, pa ako ta cena ne prelazi 80.000.000 dinara
taksa iznosi 80.000 dinara, a ako ta cena prelazi 80.000.000 dinara, taksa iznosi
0,1% te cene.
3) Ukoliko se zahtevom za zaštitu prava osporavaju sve radnje naruèioca predu-
zete posle isteka roka za podnošenje ponuda (prijava), izuzev odluke o dodeli
ugovora o javnoj nabavci, visina takse se u svim vrstama postupaka javnih
nabavki (osim u postupku javne nabavke male vrednosti i u pregovaraèkom
postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda), odreðuje prema
procenjenoj vrednosti javne nabavke, pa ako ta vrednost ne prelazi 80.000.000
dinara taksa iznosi 80.000 dinara, a ako ta vrednost prelazi 80.000.000 dinara
taksa iznosi 0,1% procenjene vrednosti javne nabavke.
4. Taksa za zahtev za zaštitu prava podnet u postupku javne nabavke koji

oblikovan po partijama:
1) Ukoliko se zahtevom za zaštitu prava osporava vrsta postupka javne nabavke,
sadrina poziva za podnošenje ponuda ili prijava, odnosno sadrina konkursne
dokumentacije ili druge radnje naruèioca preduzete pre isteka roka za
podnošenje ponuda (prijava), taksa iznosi 80.000 dinara u svim vrstama
postupaka javnih nabavki (osim u postupku javne nabavke male vrednosti i u
pregovaraèkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda),
bez obzira na to kolika je ukupna procenjena vrednost javne nabavke (zbir
procenjenih vrednosti svih partija) i bez obzira na to kolika je procenjena
vrednost pojedinaène partije u kojoj se podnosi zahtev za zaštitu prava;
2) Ukoliko se zahtevom za zaštitu prava osporavaju sve radnje naruèioca

preduzete posle isteka roka za podnošenje ponuda (prijava), ukljuèujuæi i odluku
o dodeli ugovora o javnoj nabavci i odluku o obustavi postupka javne nabavke,
visina takse se u svim vrstama postupaka javnih nabavki, osim u postupku javne
nabavke male vrednosti i u pregovaraèkom postupku bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda, odreðuje prema ukupnoj procenjenoj vrednosti javne
nabavke (zbir svih partija), bez obzira na procenjenu vrednost pojedinaène
partije u kojoj se podnosi zahtev za zaštitu, pa ako ukupna procenjena vrednost
javne nabavke ne prelazi 80.000.000 dinara taksa iznosi 80.000 dinara, a ako
ukupna procenjena vrednost javne nabavke prelazi 80.000.000 dinara taksa
iznosi 0,1% procenjene vrednosti javne nabavke."
(4. naèelni pravni stav (èlan 156. ZJN/2012) zauzet na 3. opštoj sednici Komisije
za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki)
Ø Raèunanje roka
"Zahtev za zaštitu prava kojim se osporava vrsta postupka, sadrina

poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije je blago-
vremen ukoliko je primljen kod naruèioca u toku sedmog, odnosno
treæeg dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, s tim što se dan za
podnošenje ponuda ne uraèunava u rok od sedam, odnosno tri dana,
shodno odredbi èlana 90. stav 2. Zakona o opštem upravnom
postupku
Odredbom èlana 149. stav 3. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik
RS", broj 124/2012; u daljem tekstu ZJN) je propisano da æe se zahtev za zaštitu prava
kojim se osporava vrsta postupka, sadrina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne
dokumentacije smatrati blagovremenim ako je primljen od strane naruèioca najkasnije
sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, a u postupku javne nabavke male
vrednosti i kvalifikacionom postupku ako je primljen od strane naruèioca tri dana pre
isteka roka za podnošenje ponuda, bez obzira na naèin dostavljanja.
Èlanom 94. stav 2. ZJN predviðeno je da se odreðivanjem roka za podnošenje
ponuda smatra odreðivanje datuma i sata do kojeg se ponude mogu podnositi.
Èlanom 148. stav 6. ZJN propisano je da se na pitanja postupka zaštite prava koja
nisu ureðena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureðuje
upravni postupak.
Usled izloenog, imajuæi u vidu odredbe èlana 90. stav 2. Zakona o opštem
upravnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 39/97 i 31/2001, "Slubeni glasnik RS", broj
30/2010; u daljem tekstu: ZUP), poslednji dan za predaju ponuda se ne uraèunava u rok
propisan odredbom èlana 149. stav 3. ZJN, veæ isti poèinje da teèe prvog dana koji njemu
prethodi.
Propisani rok od sedam, odnosno tri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda
istièe u toku trajanja sedmog, odnosno treæeg dana pre isteka roka za podnošenje
ponuda.
Shodno odredbi èlana 91. stav 1. ZUP-a poèetak i tok roka za podnošenje zahteva
za zaštitu prava ne spreèavaju nedelje i dani dravnih praznika.
Takoðe, ukoliko poslednji dan ovog roka od sedam, odnosno tri dana pada u
nedelju ili na dan dravnog praznika, odnosno u neki drugi dan kad organ pred kojim
treba preduzeti radnju ne radi, rok istièe istekom prvog narednog radnog dana za
naruèioca, shodnom primenom odredbi èlana 91. stav 2. ZUP-a."
Ø Zastoj roka za podnošenje ponuda
"Zastoj roka za podnošenje ponuda propisan odredbom èlana 149.

stav 4. Zakona o javnim nabavkama, podrazumeva da æe rok za
podnošenje ponuda koji je poèeo da teèe, pre nego što je podnet
zahtev za zaštitu prava u roku predviðenom odredbom èlana 149. stav
3. Zakona o javnim nabavkama, nastaviti da teèe, nakon što je u
postupku zaštite prava konaènom odlukom Republièke komisije
odbijen ili odbaèen zahtev za zaštitu prava, odnosno nakon što je
Republièka komisija donela odluku da podneti zahtev za zaštitu prava
ne zadrava dalje aktivnosti naruèioca u smislu èlana 150. stav 1.
Zakona o javnim nabavkama, a broj dana koji je protekao pre dana
kada je primljen zahtev za zaštitu prava od strane naruèioca
uraèunava se u rok za podnošenje ponuda.
Èlanom 149. stav 4. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj
124/2012; u daljem tekstu: ZJN) propisano je da u sluèaju podnošenja zahteva za zaštitu
prava iz stava 3. ovog èlana dolazi do zastoja roka za podnošenje ponuda.
Èlanom 149. stav 3. ZJN propisano je da se zahtev za zaštitu prava kojim se
osporava vrsta postupka, sadrina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne
dokumentacije smatraæe se blagovremenim ako je primljen od strane naruèioca
najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, a u postupku javne
nabavke male vrednosti i kvalifikacionom postupku ako je primljen od strane naruèioca tri
dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, bez obzira na naèin dostavljanja.
Odredbom èlana 149. stav 3. ZJN propisan je krajnji rok u kome se moe
osporavati vrsta postupka, sadrina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne
dokumentacije, a èlanom 150. stav 1. ZJN suspenzivno dejstvo zahteva za zaštitu prava
na postupak javne nabavke pred naruèiocem.
Zastoj roka za podnošenje ponuda propisan odredbom èlana 149. stav 4. ZJN,
podrazumeva za naruèioca moguænost da nastavi svoje aktivnosti u osporenom
postupku javne nabavke, nakon što je konaènom odlukom odbijen ili odbaèen zahtev za
zaštitu prava u postupku javne nabavke ili nakon što mu je dozvoljeno odlukom
Republièke komisije da nastavi aktivnosti u osporenom postupku javne nabavke.
Podnošenje zahteva za zaštitu prava predstavlja zakonom predviðen razlog za
zastoj roka za podnošenje ponuda, te pošto prestane razlog za zastoj roka, zapoèeti rok
za podnošenje ponuda nastavlja da teèe. Naruèilac moe nastaviti sa zapoèetim
postupkom javne nabavke u navedenom sluèaju, tako što æe odrediti novi datum i sat do
kog se ponude mogu podnositi, s tim što se proteklo vreme pre podnošenja zahteva za
zaštitu prava (okolnost koja je uzrokovala zastoj roka za podnošenje ponuda),
uraèunava u navedeni rok."
Ø Dokazivanje ispunjenosti uslova
"Ukoliko uslovi za uèešæe u postupku javne nabavke iz èlana 75.

Zakona o javnim nabavkama i uputstvo kako se dokazuje ispunjenost
tih uslova nisu jasno i precizno odreðeni u konkursnoj dokumentaciji,
ponuðaè koji uèestvuje u postupku javne nabavke ne moe trpeti
štetne posledice zbog propuštanja naruèioca da pripremi konkursnu
dokumentaciju tako da ponuðaèi na osnovu nje mogu da pripreme
prihvatljivu ponudu, veæ je naruèilac u tom sluèaju duan da utvrdi
ispunjenost obaveznih uslova za uèešæe u konkretnom postupku javne
nabavke, primenom èlana 93. stav 1. Zakona o javnim nabavkama.
Obrazloenje:
broj 124/2012; u daljem tekstu: ZJN) propisano je da je prihvatljiva ponuda ona koja je
blagovremena, koju naruèilac nije odbio zbog bitnih nedostataka, koja je odgovarajuæa,
koja ne ogranièava, niti uslovljava prava naruèioca ili obaveze ponuðaèa i koja ne prelazi
iznos procenjene vrednosti javne nabavke.
Èlanom 61. stav 1. ZJN predviðena je dunost naruèioca da pripremi konkursnu
dokumentaciju tako da ponuðaèi na osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu ponudu.
Èlan 75. stav 1. ZJN odreðuje da ponuðaè u postupku javne nabavke mora
dokazati:
1) da je registrovan kod nadlenog organa, odnosno upisan u odgovarajuæi registar;
2) da on i njegov zakonski zastupnik nije osuðivan za neko od kriviènih dela kao èlan
organizovane kriminalne grupe, da nije osuðivan za krivièna dela protiv privrede, krivièna
dela protiv ivotne sredine, krivièno delo primanja ili davanja mita, krivièno delo prevare;
3) da mu nije izreèena mera zabrane obavljanja delatnosti, koja je na snazi u
vreme objavljivanja odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda;
4) da je izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne dabine u skladu sa
propisima Republike Srbije ili strane drave kada ima sedište na njenoj teritoriji;
5) da ima vaeæu dozvolu nadlenog organa za obavljanje delatnosti koja je
predmet javne nabavke, ako je takva dozvola predviðena posebnim propisom.
Èlanom 77. stav 1. ZJN je predviðeno da ispunjenost uslova iz èlana 75. stav 1.
ZJN ponuðaè dokazuje dostavljanjem sledeæih dokaza:
1) izvoda iz registra nadlenog organa;
2) potvrde nadlenog suda;
3) potvrde nadlenog suda ili nadlenog organa za registraciju privrednih subjekata;
4) potvrde nadlenog poreskog organa i organizacije za obavezno socijalno
osiguranje ili potvrde nadlenog organa da se ponuðaè nalazi u postupku privatizacije;
5) vaeæe dozvole za obavljanje odgovarajuæe delatnosti, izdate od strane
nadlenog organa.
Èlanom 93. stav 1. ZJN propisano je da naruèilac moe da zahteva od ponuðaèa
dodatna objašnjenja koja æe mu pomoæi pri pregledu, vrednovanju i uporeðivanju
ponuda, a moe da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuðaèa odnosno njegovog podizvoðaèa.
Èlan 106. stav 1. taèka 1) ZJN propisuje dunost naruèioca da odbije ponudu koja
ima bitne nedostatke zbog toga što ponuðaè u ponudi nije dokazao da ispunjava
obavezne uslove za uèešæe u u postupku javne nabavke.
Èlanom 10. stav 1. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije

RS", br. 29/2013 i 104/2013; u daljem tekstu: Pravilnik) odreðeno je da konkursna
dokumentacija sadri uslove koje ponuðaè mora da ispuni da bi mogao da uèestvuje u
postupku javne nabavke, kao i dokaze kojima se dokazuje njihova ispunjenost.
Èlanom 10. stav 3. taèka 1) Pravilnika odreðeno je da se u konkursnoj dokumen-
taciji navode obavezni uslovi za uèešæe u postupku javne nabavke iz èlana 75. ZJN.
Èlanom 10. stav 4. Pravilnika predviðeno je da uputstvo kako se dokazuje
ispunjenost uslova iz èlana 75. ZJN mora da sadri precizno navoðenje jednog ili više
dokaza odreðenih zakonom i Pravilnikom za svaki od predviðenih uslova za uèešæe u
postupku javne nabavke i organa nadlenog za njihovo izdavanje;
Iz navedenih odredbi proizlazi da obavezne uslove za uèešæe u postupku javne
nabavke mora ispuniti svaki ponuðaè u postupku javne nabavke i, kao takvi, obavezni
uslovi su precizno definisani odredbama ZJN. Kada je reè o naèinu dokazivanja
ispunjenosti obaveznih uslova odredbama ZJN i Pravilnika precizno je odreðeno, kojim
dokazima se dokazuje ispunjenost tih uslova i koji organ je nadlean za njihovo izdavanje.
U situaciji kada konkursna dokumentacija ne sadri jasno definisane obavezne
uslove koje svaki ponuðaè mora da ispuni da bi mogao da uèestvuje u konkretnom
postupku javne nabavke i uputstvo kako se dokazuje ispunjenost svakog od tih uslova,
sa preciznim navoðenjem jednog ili više dokaza odreðenih zakonom i Pravilnikom za
svaki od tih uslova i organa nadlenog za njihovo izdavanje, naruèilac u postupku
struène ocene ponuda dostavljene dokaze u ponudi ne sme tumaèiti na štetu ponuðaèa,
veæ je duan da od ponuðaèa zahteva dodatna objašnjenja koja æe mu pomoæi pri
pregledu, vrednovanju i uporeðivanju ponuda, shodno èlanu 93. stav 1. ZJN, postupajuæi
pri tome na jednak naèin prema svim uèesnicima u postupku javne nabavke.
Drugim reèima, u navedenoj situaciji ponuðaè ne moe trpeti štetne posledice
zbog propuštanja naruèioca da pripremi konkursnu dokumentaciju u skladu sa
odredbama ZJN i Pravilnika, veæ je naruèilac, s obzirom na to da su obavezni uslovi i
naèin njihovog dokazivanja precizno definisani odredbama ZJN i Pravilnika, duan da
utvrdi da li ponuðaè ispunjava obavezne uslove za uèešæe u konkretnom postupku javne
nabavke, tako što æe, u smislu odredbe èlana 93. stav 1. ZJN, da od ponuðaèa zahteva
da dokae ispunjenost tih uslova, dostavljanjem jednog ili više dokaza odreðenih
zakonom i Pravilnikom."
"Ukoliko ponuðaè ili podnosilac prijave uz ponudu ili prijavu ne

dostave dokaze o ispunjenosti uslova za uèešæe iz èlana 75. stav 1.
taè. 1) do 4) Zakona o javnim nabavkama, naruèilac je duan da
proveri da li su ta lica upisana u registar ponuðaèa koji je, u skladu sa
odredbama èlana 78. Zakona o javnim nabavkama, dostupna na
internet stranici Agencije za privredne registre, bez obzira da li su ta
lica u svojoj ponudi ili prijavi navela podatke o upisu u taj registar. U
tom sluèaju, smatraæe se da su ispunjeni navedeni uslovi ukoliko su
ponuðaè ili podnosilac prijave upisani u registar ponuðaèa pre
proteka roka za podnošenje ponuda u konkretnom postupku javne
nabavke, što je naruèilac, takoðe, duan da proveri.
Obrazloenje:
124/2012; u daljem tekstu: ZJN) propisano je da organizacija nadlena za registraciju
privrednih subjekata vodi javni registar ponuðaèa - preduzetnika i pravnih lica (u daljem
tekstu: registar ponuðaèa) koji ispunjavaju obavezne uslove iz èlana 75. stav 1. taè. 1) do
4) ZJN. Stav 2. istog èlana odreðuje da je registar ponuðaèa dostupan na internet stranici
navedene organizacije, a to je Agencija za privredne registre.
Èlanom 78. stav 4. ZJN je propisano da svako lice registrovano kod organizacije
nadlene za registraciju moe podneti zahtev za upis u registar ponuðaèa, podnošenjem
dokumenata kojima dokazuje ispunjenost obaveznih uslova. Stav 5. istog èlana odreðuje
da lice upisano u registar ponuðaèa nije duno da prilikom podnošenja ponude, odnosno
prijave dokazuje ispunjenost obaveznih uslova.
Iz navedenih odredbi proizilazi da svako lice registrovano kod Agencije za
privredne registre moe toj organizaciji podneti dokumente - dokaze o ispunjenosti
obaveznih uslova za uèešæe iz èlana 75. stav 1. taè. 1) do 4) ZJN, te da, nakon što bude
utvrðeno da je dokazalo ispunjenost tih uslova, bude upisano u registar ponuðaèa koji
vodi ista organizacija. Lice koje je tako upisano u registar ponuðaèa nije duno da
prilikom podnošenja ponude, odnosno prijave u konkretnom postupku javne nabavke
dokazuje ispunjenost pomenutih obaveznih uslova.
Kako je odredbama èlan 78. st. 1. i 2. ZJN propisano da je registar ponuðaèa javan i
dostupan na internet stranici nadlene organizacije (Agencije za privredne registre), te
kako je pretraga upisanih ponuðaèa omoguæena svakome tako što æe pristupiti
odgovarajuæem delu te internet stranice i ukucati naziv ponuðaèa ili njegov matièni broj,
naruèilac je, s obzirom i na ostale citirane odredbe ZJN, duan da u situaciji kada odreðeni
ponuðaè, odnosno podnosilac prijave uz ponudu ili prijavu ne dostavi neki ili sve dokaze o
ispunjenosti uslova iz èlana 75. stav 1. taè. 1) do 4) ZJN proveri da li je to lice upisano u taj
registar. Naruèilac je duan na taj naèin da postupi i ukoliko ponuðaè, odnosno podnosilac
prijave u samoj ponudi ili prijavi ne navede da je upisan u registar ponuðaèa.
Zbog naèela jednakosti ponuðaèa iz èlana 12. ZJN, i obaveze da se u svim fazama
postupka javne nabavke obezbedi jednak poloaj svim ponuðaèima, smatraæe se da su
uslovi za uèešæe iz èlana 75. stav 1. taè. 1) do 4) ZJN ispunjeni ukoliko su ponuðaè ili
podnosilac prijave upisani u registar ponuðaèa pre proteka roka za podnošenje ponuda u
konkretnom postupku javne nabavke, što je naruèilac, takoðe, duan da proveri prilikom
vršenja uvida u registar ponuðaèa u fazi struène ocene ponuda.
Ø Kriterijumi za ocenjivanje ponude
"Kao elemente kriterijuma ekonomski najpovoljnija ponuda iz èlana 85.

stav 2. Zakona o javnim nabavkama naruèilac moe da koristi samo
one elemente koji se odnose na izvršenje konkretnog ugovora o javnoj
nabavci. Dakle, kao elementi kriterijuma ne mogu se koristiti oni
elementi koji se odnose na realizaciju nekih drugih, ranije zakljuèenih
ugovora koje je izvršavao ponuðaè, kao ni ostale okolnosti koje nisu u
vezi sa izvršenjem konkretnog ugovora o javnoj nabavci.
Obrazloenje:
broj 124/2012; u daljem tekstu: ZJN) propisano je da je kriterijum merilo koje se koristi za
vrednovanje, uporeðivanje i ocenjivanje ponuda. Za razliku od uslova za uèešæe, koji se
odnose na same ponuðaèe i njihov status i sposobnost da budu uèesnici u konkretnom
postupku javne nabavke (èl. 75. i 76. ZJN), kriterijum i elementi kriterijuma se odnose na
izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci i slue da se ponude koje nisu odbijene kao
neprihvatljive, meðusobno uporede i rangiraju kako bi naruèilac doneo odluku o dodeli

ugovora. Dakle, na osnovu elemenata kriterijuma naruèilac dodeljuje konkretni ugovor o
javnoj nabavci nekom od ponuðaèa za kojeg je prethodno utvrðeno da ispunjava uslove za
uèešæe i ostale elemente prihvatljivosti ponude iz èlana 3. stav 1. taèka 33) ZJN.
Èlanom 85. stav 2. ZJN propisano je da se kriterijum ekonomski najpovoljnije

ponude zasniva na razlièitim elementima kriterijuma u zavisnosti od predmeta javne
nabavke, kao što su:
1) ponuðena cena;
2) popust na cene iz cenovnika naruèioca;
3) rok isporuke ili izvršenja usluge ili radova u okviru minimalno prihvatljivog roka
koji ne ugroava kvalitet kao i maksimalno prihvatljivog roka;
4) tekuæi troškovi;
5) troškovna ekonomiènost;
6) kvalitet;
7) tehnièke i tehnološke prednosti;
8) ekološke prednosti i zaštita ivotne sredine;
9) energetska efikasnost;
10) post-prodajno servisiranje i tehnièka pomoæ;
11) garantni period i vrsta garancija;
12) obaveze u pogledu rezervnih delova;
13) post-garancijsko odravanje;
14) broj i kvalitet angaovanih kadrova;
15) funkcionalne karakteristike i dr.
Citirana odredba èlana 85. stav 2. ZJN, dakle, odreðuje da, pored najnie cene,
drugi kriterijum za dodelu ugovora o javnoj nabavci za koji se moe opredeliti naruèilac
jeste ekonomski najpovoljnija ponuda i sastavljen je od više elemenata tog kriterijuma, a
ne samo od cene. Moguæi elementi tog kriterijuma su kao primeri i navedeni u okviru
navedene odredbe ZJN, ali 15 navedenih elemenata nisu konaèan spisak buduæi da je
na kraju tog spiska jasno navedeno da su moguæi i drugi elementi ("...i dr."). Republièka
komisija smatra da pored slobode naruèioca da se opredeli za neki element kriterijuma
koji nije naveden u citiranoj odredbi ZJN, postoji i obaveza za naruèioca da poštuje
osnovne zahteve koji su za sve elemente kriterijuma propisani u èlanu 84. ZJN - da
elementi kriterijuma moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i
moraju stajati u logièkoj vezi sa predmetom javne nabavke. Meðutim, pored navedenog,
a na osnovu analize pomenutih elemenata koji su nabrojani, kao i ostalih odredbi ZJN -
posebno onih koje su citirane u ovom obrazloenju, moe se zakljuèiti da naruèilac za
elemente kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude (kako jednog od navedenih 15
tako i nekih drugih koji nisu navedeni u èlanu 85. stav 2. ZJN) moe odabrati samo one
elemente koji se odnose na izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci, s obzirom na
to da samo ovi elementi mogu imati nespornu logièku vezu sa predmetom javne nabavke
koji je istovremeno i predmet izvršenja ugovora koji se zakljuèuje nakon sprovedenog
postupka. Iz navedenih razloga Republièka komisija smatra da se kao elementi
kriterijuma ekonomski najpovoljnija ponuda ne mogu koristiti oni elementi koji se odnose
na realizaciju nekih drugih, ranije zakljuèenih ugovora koje je izvršavao ponuðaè, kao ni
ostale okolnosti koje nisu u vezi sa izvršenjem konkretnog ugovora o javnoj nabavci.
Naime, zakljuèak je da se za razliku od uslova za uèešæe koji se odnose na samog po-
nuðaèa, elementi kriterijuma odnose na izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci,
jer primena istih sledi nakon što je utvrðeno da su ispunjeni uslovi za uèešæe ponuðaèa.
Ovaj stav Republièke komisije utemeljen je i u odredbi èlana 85. stav 4. ZJN kojim je
propisana zabrana na osnovu koje se uslovi za uèešæe iz èl. 75. i 76. ZJN ne mogu
odrediti kao elementi kriterijuma. Takoðe, iz samog naziva dela ZJN kojim su ureðeni
kriterijumi - "Kriterijum za dodelu ugovora", moe se zakljuèiti da se odnose na samo
izvršenje konkretnog ugovora, odnosno da se kroz njihovu primenu u obzir uzimaju
okolnosti koje ukazuju na to kakvo æe biti izvršenje tog ugovora, i kakve æe to efekte imati
na naruèioca i obavljanje njegove delatnosti, a sve u smislu efikasnosti i ekonomiènosti
kao jednog od naèela javnih nabavki."
Ø Postupanje naruèioca posle prethodnog

ispitivanja zahteva za zaštitu prava
"Ukoliko naruèilac, primenom èlana 153. stav 1. taèka 1) Zakona o

javnim nabavkama, rešenjem usvoji podneti zahtev za zaštitu prava,
postupak zaštite prava se ne moe nastaviti pred Republièkom
komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Meðutim,
podnosilac tog zahteva ima pravo da podnese novi zahtev za zaštitu
prava kojim æe osporiti radnje u postupku javne nabavke koje æe
naruèilac preduzeti posle donošenja pomenutog rešenja o usvajanju
zahteva za zaštitu prava. Ukoliko je podnetim zahtevom za zaštitu
prava osporena sadrina konkursne dokumentacije ili poziva za
podnošenje ponuda, a naruèilac rešenjem kojim usvoji zahtev za
zaštitu prava kao osnovane oceni samo pojedine navode podnosioca
zahteva, podnosilac ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava
koji æe imati istu sadrinu u pogledu onih navoda koje naruèilac nije
razmatrao ili ih je u rešenju ocenio kao neosnovane.
Obrazloenje:
Èlanom 153. stav 1. ZJN ("Slubeni glasnik RS", broj 124/2012, u daljem tekstu:
ZJN), propisano je da posle prethodnog ispitivanja, u roku od pet dana od dana prijema
urednog zahteva za zaštitu prava, naruèilac æe:
1) Rešenjem usvojiti zahtev za zaštitu prava;
2) Dostaviti odgovor na zahtev za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz
postupka javne nabavke Republièkoj komisiji radi odluèivanja o zahtevu za zaštitu prava.
Èlanom 153. stav 2. ZJN propisano je da rešenje iz stava 1. taèka 1) ovog èlana
naruèilac dostavlja podnosiocu zahteva, ponuðaèima i Republièkoj komisiji u roku od tri
dana od dana donošenja.
Stavom 3. istoga èlana propisano je da je u sluèaju iz stava 1. taèka 2) ovog èlana
naruèilac duan da pismeno, u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva
Republièkoj komisiji, obavesti podnosioca zahteva.
Èlanom 149. stav 2. ZJN propisano je da se zahtev za zaštitu prava moe podneti
u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naruèioca, osim ako ovim
zakonom nije drugaèije odreðeno.
Èlanom 149. stav 11. ZJN propisano je da ukoliko je u istom postupku javne
Republièka komisija ukazuje da u sluèaju kada naruèilac donese rešenje kojim

usvaja zahtev za zaštitu prava, Republièkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja
dostavlja samo rešenje kojim je odluèio o podnetom zahtevu, bez dokumentacije
predmetnog postupka. Dakle, obaveza dostavljanja celokupne dokumentacije
osporenog postupka radi odluèivanja Republièke komisije u drugostepenom postupku
zaštite prava propisana je samo u sluèaju kada naruèilac nije doneo rešenje o usvajanju
zahteva za zaštitu prava, kada mu je zakon propisao obavezu dostavljanja odgovora na
zahtev za zaštitu prava sa celokupnom dokumentacijom ovom organu, shodno odredbi
S obzirom na navedeno, a shodno citiranim odredbama ZJN, Republièka komisija
zakljuèuje da nema zakonskih osnova za donošenje odluke od strane Republièke
komisije po uloenom zahtevu za zaštitu prava u situaciji u kojoj naruèilac donese
rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava.
Republièka komisija istièe da u navedenom sluèaju podnosilac zahteva ima pravo
da podnese novi zahtev za zaštitu prava, shodno odredbi èlana 149. stav 2. ZJN, kojim
æe osporiti radnje koje je naruèilac preduzeo posle donošenja rešenja kojim je usvojio
prethodni zahtev za zaštitu prava.
Takoðe, Republièka komisija istièe da u sluèaju da je zahtevom za zaštitu prava
osporena sadrina konkursne dokumentacije ili javnog poziva sa više navoda, a ukoliko je
naruèilac rešenjem usvojio samo neke od navoda i u skladu sa njima izvršio izmenu
konkursne dokumentacije, podnosilac zahteva ne moe da snosi posledice predviðene
èlanom 149. stav 11. ZJN u odnosu na one navode iz zahteva koje naruèilac u rešenju
uopšte nije razmatrao ili ih je ocenio kao neosnovane. To znaèi da bi u sluèaju usvajanja
samo nekih od navoda iznetih u zahtevu za zaštitu prava podnosilac zahteva svojim novim
zahtevom za zaštitu prava u istom postupku javne nabavke mogao da osporava ne samo
deo konkursne dokumentacije ili javnog poziva koje je naruèilac nakon donošenja rešenja
o usvajanju zahteva izmenio, veæ bi u novom zahtevu mogao da ponovi i navode iz svog
prethodnog zahteva koje naruèilac nije razmatrao ili ih je u rešenju o usvajanju ocenio kao
neosnovane. Meðutim u novom zahtevu za zaštitu prava podnosilac ne bi mogao da iznosi
nove navode u pogledu onog dela konkursne dokumentacije ili javnog poziva koje
naruèilac nakon donošenja rešenja o usvajanju zahteva nije menjao i koji su od momenta
objavljivanja javnog poziva i konkursne dokumentacije kao takvi bili poznati podnosiocu, s
obzirom na to da bi se u odnosu na ovaj deo konkursne dokumentacije ili javnog poziva
primenjivala odredba èlana 149. stav 11. ZJN."
Ø Popust na ponuðenu cenu

"Cassa sconto" - kao popust na ponuðenu cenu u sluèaju plaæanja u
rokovima kraæim od ugovorenog, ne moe se u konkursnoj dokumentaciji
predvideti kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, jer isti po
svojoj prirodi predstavlja popust na ponuðenu cenu koji nije dozvoljen odredbom
èlana 3. stav 1. taèka 34. Zakona o javnim nabavkama.
Obrazloenje:
broj 124/2012; u daljem tekstu: ZJN) propisano je da je popust na ponuðenu cenu metod
odreðivanja cene koji ponuðaè moe ponuditi u ponudi samo kada je predmet javne
nabavke oblikovan u više partija, a naruèilac taj metod ne moe predvideti u konkursnoj
dokumentaciji kao element kriterijuma.
Prilikom odabira elemenata kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude u skladu

sa èlanom 85. stav 2. ZJN, naruèilac, pored ostalog, mora da pazi i na zakonsko
ogranièenje propisano u citiranoj odredbi èlana 3. stav 1. taèka 34) ZJN. Naime, popust
na ponuðenu cenu kao metod odreðivanja cene ne moe biti predviðen u konkursnoj
dokumentaciji kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude. S obzirom na to
da"cassa sconto"predstavlja popust na ponuðenu cenu koji se obraèunava procentualno
u odnosu na vrednost robe i odobrava kupcu ukoliko izmiruje svoje novèane obaveze u
kraæem roku od prvobitno predviðenog, proizilazi da "cassa sconto", po svojoj suštini,
jeste popust na ponuðenu cenu. Sama metodologija dodele pondera za takav element
kriterijuma ne bi bila objektivno proverljiva, što je izrièit zahtev odredbe èlana 84. stav 3.
ZJN, jer se ne bi moglo unapred utvrditi kada æe zaista biti izvršeno plaæanje za
isporuèena dobra, te samim tim ni koliko procenata bi realno trebalo uzeti u obzir prilikom
dodele pondera. Dakle, naruèilac bi u takvom sluèaju dodeljivao pondere iako ne zna da
li æe se i kada ostvariti okolnost za koju vezuje dodelu pondera (plaæanje u roku koji je
kraæi od ugovorenog).
Pored navedenog, Republièka komisija ukazuje da se suština zabrane korišæenja
popusta na ponuðenu cenu kao elementa kriterijuma sastoji u tome što procentualna
vrednost popusta nema nikakvog znaèaja ako se posmatra odvojeno od vrednosti cene
na koju se odnosi. Na taj naèin bi odreðeni ponuðaè mogao da dobije veæi broj pondera
za procentualno viši popust, iako bi, kada se uzme u obzir ponuðena cena i taj popust,
cena postignuta uraèunavanjem popusta bila i dalje viša od iste takve cene ponuðaèa
koji je ponudio procentualno nii popust, a taj drugi ponuðaè bi dobio manje pondera za
popust koji je nii.
Kako je èlanom 3. stav 1. taèka 34) ZJN izrièito propisano da naruèilac ne moe
popust na ponuðenu cenu da predvidi kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije
ponude, moe se zakljuèiti da bi odreðivanjem elementa kriterijuma "cassa sconto"- kao
popusta na ponuðenu cenu u sluèaju plaæanja u rokovima kraæim od ugovorenog,
naruèilac povredio navedenu zakonsku odredbu.
(11. naèelni pravni stav (èlan 3. ZJN/2012), zauzet 14.4.2014. godine na 3. opštoj
sednici Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki)
Ø Visina bankarske garancije

za dobro izvršenje posla
U sluèaju kada je konkursnom dokumentacijom odreðena obaveza

ponuðaèa da dostave bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla u visini koja je
izraena u procentu od vrednosti ugovora na osnovu èlana 17. stav 1. Pravilnika o
obaveznim elemetnima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i
naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova, pod vrednošæu ugovora smatra se
ukupna cena bez PDV-a ponuðena od strane ponuðaèa kojem je dodeljen ugovor.
Obrazloenje:
broj 124/2012; u daljem tekstu ZJN) propisano je da je prihvatljiva ponuda ona koja je
procenjenu vrednost javne nabavke.
Èlanom 64. stav 1. ZJN propisano je da se procenjena vrednost iskazuje u
dinarima, bez poreza na dodatu vrednost.

RS", br. 29/2013 i 104/2013; u daljem tekstu: Pravilnik) predviðeno je da se bankarska
garancija za dobro izvršenje posla izdaje u visini od najviše 10% od vrednosti ugovora
(15% u sluèaju iz èlana 83. stav 12. ZJN), pri èemu se uzima u obzir rok trajanja izvršenja
ugovora.
Èlanom 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Slubeni glasnik RS", br.
84/2004, 86/2004 (ispr.), 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013 i 6/2014 (usklaðeni din.
izn.)), propisano je, da je porez na dodatu vrednost - PDV, opšti porez na potrošnju koji
se obraèunava i plaæa na isporuku dobara i pruanje usluga u svim fazama proizvodnje i
prometa dobara i usluga, èiji prihod pripada budetu Republike Srbije.
Kako je èlanom 3. stav 1. taèka 33) ZJN predviðeno da se ponuda smatra
prihvatljivom, izmeðu ostalog, i ukoliko ponuðena cena ne prelazi procenjenu vrednost
javne nabavke, to se prilikom struène ocene ponuda ima uzeti u obzir ponuðena cena
izraena u dinarima bez PDV, kao jedina uporediva cena u odnosu na procenjenu
vrednost javne nabavke koja se, u skladu sa èlanom 64. stav 1. ZJN, iskazuje u dinarima
i bez poreza na dodatu vrednost.
S tim u vezi, Republièka komisija je stava da se vrednošæu ugovora u smislu èlana
17. stav 1. Pravilnika ima smatrati ponuðena cena bez PDV-a, jer je ista merodavna cena
i za postupak ocene prihvatljivosti i uporedivosti ponuda.
U prilog ovakvom stavu Republièke komisije govore i odredbe èlana 83. st. 12. i
13. ZJN, na koje upuæuje èlan 17. stav 1. Pravilnika, a kojima je izrièito predviðena
obaveza za naruèioca da konursnom dokumetacijom, u sluèaju kada predmet javne
nabavke nije istovetan predmetu za koji je ponuðaè dobio negativnu referencu, opredeli
dodatno obezbeðenje za ispunjenje ugovorenih obaveza, u odreðenom procentu od
ponuðene cene. Buduæi da se ponuðenom cenom, u skladu sa citiranim odredbama ZJN
i navedenim stavom Republièke komisije, smatra ponuðena cena bez PDV-a, to
Republièka komisija smatra da se procenat dodatnog obezbeðenja, u svim sluèajevima
kada je predviðena obaveza dostavljanja bankarske garancije za dobro izvršenje posla,
ima raèunati u odnosu na ukupnu cenu bez PDV-a ponuðenu od strane ponuðaèa kojem
je dodeljen ugovor, a koja cena se smatra vrednošæu ugovora o javnoj nabavci.
(12. naèelni pravni stav (èlan 17. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne
dokumentacije u postupcima javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti
uslova/2013), zauzet 14.4.2014. godine na 3. opštoj sednici Komisije za zaštitu prava u
postupcima javnih nabavki)
Ø Komunikacija
Komunikacija putem elektronske pošte ili faksom iz èlana 20. Zakona o
javnim nabavkama, moe da se koristi u postupku javne nabavke, odnosno u
postupku zaštite prava, ukoliko je takav naèin komunikacije izabran od strane
naruèioca navoðenjem adrese elektronske pošte ili broja faksa u pozivu za pod-
nošenje ponuda ili prijava ili u konkursnoj dokumentaciji, odnosno od strane
zainteresovanog lica, ponuðaèa, podnosioca prijave ili kandidata u ponudi, prijavi
ili zahtevu za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima. Pored navedenog,
smatraæe se da su naruèilac ili zainteresovano lice, ponuðaè, podnosilac prijave ili
kandidat izabrali komunikaciju putem elektronske pošte ili faksom i ukoliko
konkursnu dokumentaciju ili dodatne informacije ili pojašnjenja, odnosno
ponudu, prijavu ili zahtev za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima dostave
drugoj strani sa odreðene adrese elektronske pošte ili broja faksa, pa æe se ta
adresa i broj koristiti i za dostavljanje dokumenata njima. Strana koja je izabrala
komunikaciju putem elektronske pošte ili faksom, a eli da prijem dokumenata vrši
samo u svoje radno vreme, duna je da u istom dokumentu u kojem je navela
adresu elektronske pošte ili broj faksa navede šta se u njenoj unutrašnjoj
organizaciji smatra radnim danom i radnim vremenom. U suprotnom, duna je da
prijem dokumenata na navedeni naèin vrši od 0 do 24 sata svakog radnog dana.
Kada je jedna strana u skladu sa navedenim stavom izabrala komunikaciju putem
elektronske pošte ili faksom, duna je da, u skladu sa odredbom èlana 20. Zakona
o javnim nabavkama, na zahtev strane koja vrši dostavljanje, potvrdi prijem
svakog dokumenta dostavljenog na izabranu adresu elektronske pošte ili broj
faksa kada je to neophodno kao dokaz da je dostavljanje izvršeno. U protivnom,
pretpostavka je da je dostavljanje izvršeno, osim ako strana koja nije izvršila
potvrdu prijema dokumenta dostavljenog na navedeni naèin, ne dokae suprotno.
Naruèilac koji je na ovaj naèin dostavljao odluku o dodeli ugovora, o priznavanju
kvalifikacije, zakljuèenju okvirnog sporazuma ili podnosilac koji je na ovaj naèin
dostavljao zahtev za zaštitu prava, odnosno dopunu zahteva mora da ima potvrdu
prijema kao dokaz o izvršenom dostavljanju.
Obrazloenje:
124/2012; u daljem tekstu ZJN) predviðeno je da se komunikacija u postupku javne
nabavke odvija pisanim putem, odnosno putem pošte, elektronske pošte ili faksom.
Dakle, pored pošte, kao redovnog naèina obavljanja komunikacije, ZJN ostavlja
moguænost da se ona odvija i putem elektronske pošte ili faksom, pri èemu veæ u stavu 2.
istog èlana postavlja zahtev da izabrano sredstvo komunikacije mora biti široko
dostupno, kako moguænost uèešæa zainteresovanih lica u postupku javne nabavke ne bi
bila ogranièena. Moguænost odvijanja komunikacije putem navedenih sredstava se,
prema stavu Republièke komisije, odnosi i na postupak zaštite prava, imajuæi u vidu da
isti predstavlja neodvojivi deo postupka javne nabavke.
Iz citiranih odredbi, dakle, proizilazi da postoji moguænost komunikacije u
postupku javne nabavke, odnosno u postupku zaštite prava i putem elektronske pošte ili
faksom, pri èemu strana koja eli da vrši komunikaciju navedenim sredstvima,
opredeljenje za istu mora uèiniti na jasan naèin, tako da se u svakom konkretnom sluèaju
nesumnjivo moe utvrditi da je izbor takvog sredstva zaista uèinjen. To podrazumeva da
naruèilac, ukoliko izabere navedeni vid komunikacije, takav izbor na nedvosmislen naèin
mora predvideti u pozivu za podnošenje ponuda ili prijava, odnosno u konkursnoj doku-
mentaciji, a analogno tome isti imperativ vai i kada je u pitanju zainteresovano lice,
ponuðaè, kandidat ili podnosilac prijave, koji to mora uèiniti u dokumentu koji dostavlja
naruèiocu - zahtevu za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima, ponudi, odnosno
prijavi. Na navedeni naèin se omoguæuje da lica izmeðu kojih æe se komunikacija odvijati,
budu upoznata sa naèinima na koje istu mogu uspešno da ostvare.
Pored toga, komunikacija putem elektronske pošte ili faksom æe se smatrati
izabranom, u skladu sa èlanom 20. stav 2. ZJN, i ako se nesumnjivo moe utvrditi da je
dostavljanje navedenih dokumenata meðu uèesnicima u postupku uèinjeno sa odreðene
adrese elektronske pošte odnosno broja faksa, bez obzira da li su izrièito navedeni u
dokumentima koji su predmet dostavljanja, jer se u takvim situacijama moe uzeti da
postoji pristanak uèesnika u postupku na ovakav naèin komunikacije, kao i da isti
raspolau moguænošæu njenog ostvarivanja.
Komunikacija u postupku javne nabavke, u skladu sa èlanom 20. stav 3. ZJN,
treba da se odvija na naèin da se poštuju rokovi predviðeni ZJN-om, i da se u tom cilju,
kada je moguæe, koriste elektronska sredstva. Shodno tome, pretpostavka je da strana
koja se na jedan od prethodno opisanih naèina opredeli da komunikaciju vrši putem
elektronskih sredstava, a koja elektronska pošta odnosno faks nesumnjivo predstavljaju,
raspolae moguænošæu korišæenja istih, te da æe takvo korišæenje biti u funkciji
poštovanja rokova predviðenih u ZJN. Stoga se strana koja eli da prijem dokumenata
dostavljenih na taj naèin vrši u toku svog radnog vremena, prilikom opredeljenja za ovaj
naèin komunikacije o tome mora i izjasniti, a što podrazumeva da u istom dokumentu u
kojem navodi adresu elektronske pošte ili broj faksa, mora da navede i podatke o svom
radnom vremenu i trajanju radne nedelje. U suprotnom, dakle, ako nije na jasan naèin
navedeno koje je to radno vreme, postojaæe dunost prijema dokumenata elektronskim
putemu toku celog radnog dana tj. u periodu od 0 do 24 sata.
Ukoliko se neki od uèesnika u postupku na jedan od navedenih naèina nesum-
njivo opredelio za komunikaciju putem elektronske pošte ili faksom, on je time preuzeo i
dunost da izvrši potvrdu prijema svakog dokumenta koji mu je dostavljen na adresu
elektronske pošte, odnosno broj faksa za koji se opredelio, a ukoliko takvu potvrdu ne
izvrši, uzeæe se kao pretpostavka da je dostavljanje predmetnog dokumenta izvršeno.
Pritom, navedena pretpostavka je oboriva, odnosno, strana koja tvrdi suprotno moe to
da dokazuje. Dakle, potvrda prijema u navedenim okolnostima predstavlja dokaz da je
dostavljanje izvršeno, što je u skladu sa odredbom èlana 20. stav 6. ZJN, kojom je pred-
viðeno da ukoliko je dokument u postupku javne nabavke dostavljen od strane naruèioca
ili ponuðaèa putem elektronske pošte ili faksom, strana koja je izvršila dostavljanje duna
je da od druge strane zahteva da na isti naèin potvrdi prijem tog dokumenta, što je druga
strana duna i da uèini kada je to neophodno kao dokaz da je izvršeno dostavljanje.
Na osnovu navedenog se moe zakljuèiti da uèesnici u postupku javne nabavke
imaju slobodu u izboru naèina na koji æe vršiti komunikaciju u postupku javne nabavke, te
samim tim, odabravši komunikaciju putem elektronske pošte, preuzimaju na sebe
obavezu da potvrde prijem svakog dokumenta dostavljenog na navedeni naèin. Ukoliko
su izabrali ovaj naèin komunikacije, smatra se da raspolau moguænostima za njeno
nesmetano odvijanje korišæenjem elektronskih sredstava, stoga, propuštanje da se uèini
potvrda prijema tako dostavljenog dokumenta povlaèi kao posledicu pretpostavku da je
dostavljanje izvršeno, uz moguænost dokazivanja suprotnog.
Navedena pretpostavka se, meðutim, ne odnosi na naruèioca koji je na pomenuti
naèin vršio dostavljanje odluke o dodeli ugovora, o zakljuèenju okvirnog sporazuma, o
priznavanju kvalifikacije ili o obustavi postupka, kao ni na podnosioca zahteva za zaštitu
prava koji je izabrao ovaj vid dostavljanja za dostavu zahteva za zaštitu prava, odnosno
dopune zahteva, jer je èlanom 108. st. 7. i 8. ZJN predviðeno da naruèilac mora da ima
potvrdu prijema u sluèaju dostavljanja navedenih odluka ili dokaz o odbijanju prijema, a u
skladu sa èlanom 149. stav 8. ZJN ove se odredbe shodno primenjuju i na podnošenje
zahteva za zaštitu prava.
Ø Dodatni uslovi
Kao dodatni uslovi u smislu èlana 76. Zakona o javnim nabavkama mogu se
odrediti samo uslovi koji se odnose na ponuðaèa, odnosno uslovi kojima se
odreðuje potreban nivo kompetentnosti i uspešnosti ponuðaèa da uzme uèešæe u
postupku predmetne javne nabavke, i kao takvi ne mogu biti odreðeni kao elementi
kriterijuma u smislu èlana 84. stav 2. Zakona o javnim nabavkama. Sa druge strane,
posebni zahtevi naruèioca, u pogledu naèina i uslova plaæanja, garantnog roka i
eventualnih drugih okolnosti od kojih zavisi prihvatljivost ponuda, ne mogu se
smatrati dodatnim uslovima za uèešæe u postupku javne nabavke u smislu odredbe
èlana 76. Zakona o javnim nabavkama, shodno èemu se isti, ukoliko se odnose na
izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci, mogu odrediti kao elementi
kriterijuma u okviru kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude.
Obrazloenje:
124/2012; u daljem tekstu: ZJN) propisano je da naruèilac u konkursnoj dokumentaciji
odreðuje dodatne uslove za uèešæe u postupku javne nabavke u pogledu finansijskog,
poslovnog, tehnièkog i kadrovskog kapaciteta uvek kada je to potrebno imajuæi u vidu
predmet javne nabavke. U stavu 4. istog èlana ZJN propisano je da naruèilac moe da
odredi i druge dodatne uslove za uèešæe u postupku javne nabavke, posebno ako se
odnose na socijalna i ekološka pitanja.
Èlanom 85. stav 4. ZJN propisano je da uslovi za uèešæe iz èl. 75. i 76. ZJN, ne
mogu biti odreðeni kao elementi kriterijuma. Dakle, imajuæi u vidu navedene zakonske
odredbe nesumnjivo proizilazi da se definisanje dodatnih uslova za uèešæe u postupku
javne nabavke propisuje u smislu ispunjenosti uslova koji se tièu kompetentnosti
ponuðaèa da uzmu uèešæe u predmetnom postupku javne nabavke. Pri tome se u
zavisnosti od toga šta predstavlja predmet konkretne javne nabavke, dodatni uslovi u
skladu sa ZJN definišu kroz potrebu ispunjenosti finansijskog, poslovnog, tehnièkog ili,
pak, kadrovskog kapaciteta, ili kao rešavanje socijalnih i ekoloških pitanja.
Odredbama ZJN precizirano je da ni dodatni uslovi za uèešæe, kao ni obavezni
uslovi za uèešæe u postupku javne nabavke koji su definisani u èlanu 75. ZJN ne mogu
biti odreðeni kao elementi kriterijuma u postupcima javnih nabavki.
Èlanom 8. stav 1. taèka 9) Pravilnika o obaveznim elementima konkursne
dokumentacije u postupcima javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova
("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013 i 104/2013; u daljem tekstu Pravilnik) propisano je
da uputstvo ponuðaèima kako da saèine ponudu sadri izmeðu ostalih i podatke o
zahtevima naruèioca u pogledu sadrine ponude, kao i uslovima pod kojima se sprovodi
postupak javne nabavke, i to zahteve u pogledu traenog naèina i uslova plaæanja,
garantnog roka i eventualno drugih okolnosti od kojih zavisi prihvatljivost ponude.
Navedenu odredbu Republièka komisija tumaèi tako da zahtevi naruèioca koji se
odnose na sadrinu ponude i uslove pod kojima se sprovodi postupak javne nabavke, i
blie definišu prava i obaveze ugovornih strana kroz definisanje elemenata ugovora, ne
predstavljaju dodatne uslove za uèešæe ponuðaèa u postupcima javnih nabavki, u smislu
èlana 76. ZJN. Ovo iz razloga jer je svrha propisivanja dodatnih uslova da se osigura i
omoguæi uèešæe ponuðaèa u postupcima javnih nabavki, u skladu sa specifiènostima
predmeta javne nabavke u konkretnim situacijama, i to sa stanovišta moguænosti i
sposobnosti ponuðaèa da realizuju konkretan ugovor o javnoj nabavci, a koje su u vezi
sa njihovom kompetentnošæu i uspešnošæu kao privredih subjekata.
Stoga, kako kod pomenutih zahteva nije reè o dodatnim uslovima za uèešæe u
postupku javne nabavke u smislu odredbe èlana 76. ZJN, veæ o zahtevima naruèioca iz
konkursne dokumentacije koji se odnose na sadrinu ponude, na naèin kako je i napred
opisano, i koji na ocenu prihvatljivosti ponude utièu u smislu da se usled njihovog
neispunjenja ne moe utvrditi bitna sadrina iste, to Republièka komisija nalazi da nije
protivno odredbama ZJN da se takvi posebni zahtevi naruèioca, bez obzira kako ih je u
istoj naruèilac terminološki oznaèio, odrede i kao elementi kriterijuma ekonomski
najpovoljnije ponude (npr. rok isporuke, garantni rok, tekuæi troškovi i sl.). Naime, imajuæi
u vidu da pomenuti zahtevi naruèioca ne predstavljaju dodatne uslove za uèešæe u
postupcima javnih nabavki u smislu odredbe èlana 76. ZJN, a s obzirom na to da se isti
ne odnose na status i sposobnost ponuðaèa da uzmu uèešæe postupku javne nabavke,
veæ na izvršenje ugovora o javnoj nabavci koji bi bio zakljuèen nakon sprovedenog
konkretnog postupka javne nabavke, kao i na blie definisanje elemenata tog ugovora, to
po stavu Republièke komisije nije nedozvoljeno da isti budu odreðeni kao elementi
kriterijuma u okviru kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude.
U vezi sa iznetim, ukoliko pomenuti posebni zahtevi naruèioca budu opredeljeni kao
elementi kriterijuma za dodelu ugovora u okviru kriterijuma ekonomski najpovoljnije
ponude, Republièka komisija naroèito ukazuje da je naruèilac duan da ima u vidu da se ti
posebni zahtevi moraju odnositi na izvršenje ugovora o javnoj nabavci koji treba da se
zakljuèi nakon sprovoðenja konkretnog postupka javne nabavke, kao i da iste definiše u
svemu u skladu sa odredbom èlana 84. stav 2. ZJN, odnosno da ih opiše i vrednuje, isklju-
èivo na naèin koji nije diskriminatorski i koji je u logièkoj vezi sa predmetom javne nabavke.
Ø Prednost za domaæe ponuðaèe i dobra
Ukoliko više ponuðaèa u postupku javne nabavke nesumnjivo nude

identièno dobro istog proizvoðaèa, a samo jedan ponuðaè dostavi dokaz o
domaæem poreklu dobara, naruèilac nije duan da postupi u skladu sa èlanom 86.
stav 9. Zakona o javnim nabavkama i da trai od ostalih ponuðaèa da se izjasne i
dostave dokaz o tome da nude dobra domaæeg porekla, veæ æe se smatrati da su
svi navedeni ponuðaèi ponudili dobra domaæeg porekla.
Obrazloenje:
124/2012; u daljem tekstu: ZJN) propisano je da kada ponuðaè dostavi dokaz da nudi
dobra domaæeg porekla, naruèilac æe, pre rangiranja ponuda, pozvati sve ostale
ponuðaèe èije su ponude ocenjene kao prihvatljive da se izjasne da li nude dobra
domaæeg porekla i da dostave dokaz.
Èlanom 2. stav 1. Pravilnika o naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova da su
ponuðena dobra domaæeg porekla ("Slubeni glasnik RS", broj 30/2013; u daljem tekstu
Pravilnik) propisano je da se dokaz o domaæem poreklu dobara koja se nude u postupku
javne nabavke, dostavlja uz ponudu ponuðaèa, dok je stavom 2. propisano da dokaz iz
stava 1. tog èlana izdaje Privredna komora Srbije na pismeni zahtev podnosioca, u
skladu sa propisima kojima se ureðuje carinski sistem.
Iz navedene odredbe ZJN proizilazi da æe naruèilac kada ponuðaè u ponudi
dostavi dokaz da nudi dobro domaæeg porekla, pre rangiranja ponuda, pozvati sve ostale
domaæeg porekla i da o tome dostave dokaz, predviðen èlanom 2. Pravilnika. Meðutim, u
sluèaju kada više ponuðaèa nudi identièno dobro istog proizvoðaèa, što se iz sadrine
njihovih ponuda moe nesumnjivo utvrditi, a samo jedan od njih u ponudi dostavi dokaz o
domaæem poreklu dobara, stav Republièke komisije je da æe se u takvim situacijama
smatrati da su i ostali ponuðaèi, koji su u konkretnoj javnoj nabavci ponudili identièno
dobro tog proizvoðaèa, ponudili dobra domaæeg porekla.
Dakle, Republièka komisija istièe da u navedenom sluèaju naruèilac nije duan da
postupa u skladu sa èlanom 86. stav 9. ZJN i da pozove ponuðaèe koji su ponudili
identièna dobra istog proizvoðaèa da se izjasne da li nude dobra domaæeg porekla i da
dostave dokaz o tome, ukoliko iz sadrine njihovih ponuda jasno i nedvosmisleno moe
da utvrdi da je reè o istom proizvodu za koji je neko od ponuðaèa u postupku u okviru
svoje ponude dostavio predmetno uverenje o domaæem poreklu.
(16. naèelni pravni stav (èlan 86. stav 9. ZJN/2012) zauzet 14.4.2014. godine na
3. opštoj sednici Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki)
Ø Bitni nedostaci ponude
Èinjenica da ponuðaè nije potpisao poslednju stranu modela ugovora kao

sastavnog dela ponude, ukoliko je isto predviðeno predmetnom konkursnom
dokumentacijom, predstavlja razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive u
smislu odredbe èlana 106. stav 1. taèka 5) Zakona o javnim nabavkama buduæi da
potpisivanje modela ugovora predstavlja saglašavanje ponuðaèa sa sadrinom
(elementima) ugovora koji æe naruèilac zakljuèiti sa izabranim ponuðaèem i
iskazivanje namere ponuðaèa da, ukoliko njegova ponuda bude izabrana kao
najpovoljnija, zaista i zakljuèi takav ugovor, bez moguænosti da naknadno trai
izmenu pojedinih elemenata ugovora o javnoj nabavci. Ukoliko obaveza
potpisivanja poslednje strane modela ugovora kao sastavnog dela ponude nije
predviðena predmetnom konkursnom dokumentacijom, naruèilac æe pre nego što
pristupi struènoj oceni ponuda, primenom èlana 93. stav 1. Zakona o javnim
nabavkama, traiti od ponuðaèa koji nisu potpisali poslednju stranu modela
ugovora da se izjasne da li su u svemu saglasni sa modelom ugovora i da li
prihvataju da u sluèaju da im se dodeli ugovor, isti zakljuèe u svemu u skladu sa
modelom ugovora iz predmetne konkursne dokumentacije.
Obrazloenje:
Èlan 3. stav 1. taèka 2) Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj
124/2012, u daljem tekstu: ZJN) definiše pojam ugovora o javnoj nabavci kao teretni
ugovor zakljuèen u pisanoj ili elektronskoj formi izmeðu naruèioca i ponuðaèa u skladu sa
sprovedenim postupkom javne nabavke, koji za predmet ima nabavku dobara, pruanje
usluga ili izvoðenje radova.
Èlanom 3. stav 1. taèka 33) ZJN propisano je da je prihvatljiva ponuda ona koja je
procenjeni iznos javne nabavke.
Èlanom 61. stav 1. ZJN propisano je da je naruèilac duan da pripremi konkursnu
dokumentaciju tako da ponuðaèi na osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu ponudu,
dok je stavom 4. taèka 4) istog èlana odreðeno da konkursna dokumentacija shodno vrsti
postupka i prirodi predmeta javne nabavke sadri, izmeðu ostalog, i model ugovora.
Odredbama Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u
postupcima javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik
RS", broj 29/2013 i 104/2013; u daljem tekstu: Pravilnik) model ugovora je predviðen kao
obavezan element svake konkursne dokumentacije, osim u sluèaju sprovoðenja
pregovaraèkog postupka i u sluèaju nabavke kredita kao finansijske usluge kada
konkursna dokumentacija sadri kreditni zahtev naruèioca na osnovu kojeg ponuðaè
dostavlja svoj model ugovora.
Èlanom 93. stav 1. ZJN propisano je da naruèilac moe da zahteva od ponuðaèa
ponuda, a moe da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuðaèa odnosno njegovog proizvoðaèa.
Èlanom 106. stav 1. taèka 5) ZJN definisani su bitni nedostaci ponude zbog kojih je
naruèilac duan da odbije ponudu, ako ista sadri druge nedostatke zbog kojih nije
moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude ili nije moguæe uporediti je sa drugim ponudama.
Odredbom èlana 107. stav 1. ZJN propisana je dunost naruèioca da u postupku
javne nabavke, pošto pregleda i oceni ponude, odbije sve neprihvatljive ponude.
U skladu sa navedenim odredbama ZJN i Pravilnika model ugovora predstavlja

sastavni deo konkursne dokumentacije, kojim naruèilac definiše predmet ugovora, kao i
sve dokumente koji èine sastavni deo ugovora o javnoj nabavci (npr. ponuda, tehnièke
specifikacije i sl.). Model ugovora sadri ukupnu cenu dobara, radova ili usluga koji
predstavljaju predmet javne nabavke, sa navoðenjem šta sve èini cenu i da li je cena
fiksna, kao i naèin i uslove promene cene u skladu sa objektivnim razlozima koji su
odreðeni u konkursnoj dokumentaciji, odnosno predviðeni posebnim propisima. Dalje,
modelom ugovora se definišu obaveze ugovornih strana, kao što su obaveze ponuðaèa
koje se odnose na predmet konkretne javne nabavke (npr. rok isporuke, garantni rok,
obaveze ponuðaèa u toku trajanja garantnog roka itd.), obaveze ponuðaèa ukoliko u
ugovorenom roku ne ispuni svoju ugovornu obavezu, obaveze u pogledu dostavljanja
sredstava finansijskog obezbeðenja koja se odnose na ispunjenje ugovornih obaveza i
sl. Takoðe, modelom ugovora se odreðuju obaveze naruèioca u pogledu naèina i uslova
plaæanja izabranom ponuðaèu ugovorene cene, zatim mesto i naèin izvršenja ili isporuke
dobara, obaveze ugovornih strana prilikom primopredaje, prava ugovornih strana u vezi
sa raskidom ugovora, naèin na koji æe ugovorne strane rešavati pitanja koja nisu
regulisana ugovorom, naèin rešavanja sporova izmeðu ugovornih strana, i dr.
Kada je reè o sadrini ponude, treba imati u vidu da ista mora biti potpuna, jasna i
precizna, što znaèi da, s jedne strane, sadrina ponude mora obuhvatiti sve bitne
elemente ugovora koji æe naruèilac zakljuèiti sa izabranim ponuðaèem, odnosno u
ponudi moraju biti oznaèeni svi bitni elementi ugovora. To su elementi koji su nuni za
datu vrstu ugovora, jer èine njegovu suštinu, te se moraju uneti u ponudu, buduæi da
zahtevaju da se o njima postigne saglasnost izmeðu naruèioca i ponuðaèa. S druge
strane, sadrina ponude mora biti takva da iz nje naruèilac moe na pouzdan naèin da
utvrdi da je ona podneta u cilju zakljuèenja ugovora, a ne u cilju pozivanja na pregovore o
pojedinim elementima ugovora, kao i da, eventualno, ne sadri klauzulu kojom ponuðaè
zadrava pravo na izvesnu rezervu u pogledu nekog elementa ugovora o javnoj nabavci.
Drugim reèima, ponuda mora da izraava ozbiljnu nameru ponuðaèa da zakljuèi ugovor
odreðene sadrine.
S obzirom na navedeno, potpisivanje poslednje strane modela ugovora, u skladu
sa zahtevom naruèioca iz konkursne dokumentacije, predstavlja saglašavanje ponuðaèa
sa sadrinom ugovora koji æe biti zakljuèen sa izabranim ponuðaèem i iskazivanje
namere ponuðaèa da, ukoliko njegova ponuda bude izabrana kao najpovoljnija, zaista i
zakljuèi takav ugovor, bez moguænosti da naknadno trai izmenu pojedinih elemenata
ugovora o javnoj nabavci.
Stoga je naruèilac duan, imajuæi u vidu citirane odredbe ZJN, da odbije kao
neprihvatljivu ponudu ponuðaèa koji nije potpisao poslednju stranu modela ugovora,
ukoliko je isto predviðeno predmetnom konkursnom dokumentacijom" buduæi da takva
ponuda sadri nedostatke zbog kojih nije moguæe utvrditi njenu stvarnu sadrinu,
odnosno sadri bitne nedostatke u smislu odredbe èlana 106. stav 1. taèka 5) ZJN.
Imajuæi u vidu navedeno, ukoliko je naruèilac propustio da predvidi obavezu
ponuðaèa da potpišu poslednju stranu modela ugovora, njihove ponude ne moe u
struènoj oceni da iz ovog razloga oceni kao neprihvatljive, ali je potrebno da, pre nego
što njihove ponude oceni, primenom èlana 93. stav 1. Zakona o javnim nabavkama,
pozove ponuðaèe koji nisu potpisali poslednju stranu modela ugovora da se jasno i
nedvosmisleno izjasne da su saglasni da u sluèaju da im se ugovor dodeli nakon
sprovedene struène ocene ponuda, zakljuèe ugovor koji je u svemu u skladu sa
modelom ugovora iz konkretne konkursne dokumentacije.
(17. naèelni pravni stav (èlan 106. stav 1. taèka 5. ZJN/2012), zauzet 16.4.2014.
godine na 4. opštoj sednici Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki)
Ukoliko pojedini sastavni delovi ponude ne sadre neki od podataka koje je

ponuðaè bio duan da navede u ponudi u skladu sa zahtevima naruèioca iz
konkursne dokumentacije, naruèilac ne moe da odbije takvu ponudu zbog bitnih
nedostataka ukoliko je traeni podatak ponuðaè naveo u nekom drugom delu po-
nude na osnovu èije sadrine je naruèilac u moguænosti da utvrdi stvarnu sadrinu
ponude u smislu odredbe èlana 106. stav 1. taèka 5) Zakona o javnim nabavkama.
Obrazloenje:
broj 124/2012; u daljem tekstu: ZJN) je propisano da je prihvatljiva ponuda ona koja je
Odredbom èlana 106. stav 1. ZJN propisana je dunost naruèioca da odbije
ponudu koja ima bitne nedostatke ako:
1) ponuðaè ne dokae da ispunjava obavezne uslove za uèešæe;
2) ponuðaè ne dokae da ispunjava dodatne uslove;
3) ponuðaè nije dostavio traeno sredstvo obezbeðenja;
4) je ponuðeni rok vaenja ponude kraæi od propisanog;
5) ponuda sadri druge nedostatke zbog kojih nije moguæe utvrditi stvarnu
Stvarnu sadrinu ponude, u smislu odredbe èlana 106. stav 1. taèka 5) ZJN,
predstavljaju svi relevantni podaci u jednoj ponudi kao celini, bez obzira na to u kom su
delu te ponude navedeni. Samim tim, ukoliko je u bilo kom delu ponude (npr. obrazac
ponude, model ugovora itd.) sadran podatak koji je konkursnom dokumentacijom
zahtevao naruèilac, ponuda ne moe biti odbijena zbog bitnih nedostataka kao
neprihvatljiva u smislu citiranih odredbi ZJN.
(18. naèelni pravni stav (èlan 106. stav 1. taèka 5. ZJN/2012), zauzet 16.4.2014.
godine na 4. opštoj sednici Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki)
Praksa REPUBLIČKE KOMISIJE

ZA ZA[TITU PRAVA U
POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI
SPECIJALIZOVANI ÂSOPIS
za SLU@BU JAVNIH NABAVKI
Pravnik Priručnik
Časopis za poslovno pravo JAVNE NABAVKE
i JAVNE NABAVKE propisi i praksa
SAVE
TOVANJA
JAVNE NABAVKE
BEOGRAD, 24. april 2015.
VR. BANJA, 3-6. jun 2015.
ZLATIBOR, 15-18. jul 2015.
PALIĆ, 4-7. oktobar 2015.
VR. BANJA, 2-5. decembar 2015.
S
Ø PRAKSA REPUBLIÈKE KOMISIJE ZA

ZAŠTITU PRAVA U POSTUPCIMA
JAVNIH NABAVKI
Odgovarajuæa ponuda
- èlan 3. stav 1. taèka 32. Zakona1
Ponuda u kojoj se ne nudi dobro karakteristika odreðenih i sadranih u
konkursnoj dokumentaciji je neodgovarajuæa što predstavlja jedan od razloga za
ocenu ponude kao neprihvatljive. Okolnost da ponuðena dobra poseduju bolje
tehnièke specifikacije od propisanih konkursnom dokumentacijom za predmetni
postupak javne nabavke i ocenu ponude ponuðaèa kao odgovorajuæe u smislu
odredbi Zakona ne predstavlja relevantu okolnost.
Iz obrazloðenja:
"Èlanom 107. stav 1. ZJN propisano je da je dunost naruèioca, da u postupku
javne nabavke, pošto pregleda i oceni ponude odbije sve neprihvatljive ponude.
Dakle, po oceni Republièke komisije, naruèilac je precizno odredio tehnièke
specifikacije dobara koje nabavlja, zahtevajuæi u okviru pozicije broj 22 da se bušilica
koristi za bušenje u èeliku do 25 mm, dok je u okviru pozicije broj 28 zahtevano da
ponuðeno dobro odnosno crevo bude duine 12 m, pritom ne ostavljajuæi moguænost
ponuðaèima da ponude dobra veæih ili manjih karakteristika od zahtevanih.
Shodno tome, stav Republièke komisije je da se samo ponuda onog ponuðaèa
koji je ponudio dobro taèno odreðenih karakteristika i to "stubna bušilica min.
750W-400V/Hz za bušenje u èeliku do 25 mm" kao i "crevo poliuretansko - upredeno,
ojaèano (95 Shore), duine I2m", moe, u skladu sa èlanom 3. stav 1. taèka 32. ZJN-a
smatrati odgovarajuæom.
Kako je u predmetnom postupku, izabrani ponuðaè ponudio dobra proizvoðaèa
F.B., koja poseduju tehnièke specifikacije koje odstupaju od karakteristika dobara koje su
zahtevane odredbama konkursne dokumentacije, tj. koja dobra poseduju tehnièku
specifikaciju bušenje u èeliku 32 mm, odnosno spiralno crevo od poliuretana, rastegljivo,
do duine od 9 m, to je po oceni Republièke komisije ponuda tog ponuðaèa, morala biti
ocenjena kao neodgovarajuæa.
Kako je pojam neodgovarajuæe ponude obuhvaæen pojmom neprihvatljivosti iste,
u smislu da, shodno navedenim zakonskim odredbama, predstavlja jedan od razloga za
ocenu ponude kao neprihvatljive, ponuda izabranog ponuðaèa je morala biti ocenjena
kao takva.
Uzimajuæi u obzir okolnosti, na koje je ukazao naruèilac u odgovoru na zahtev za
zaštitu prava, da je izabrani ponuðaè za potrebe ispunjenosti specifikacija u okviru
stavke 22 ponudio dobro koje poseduje karakteristike koje su bolje od traenih, odnosno
da je ponudio dobro koje u svemu odgovara potrebama naruèioca i zahtevanim
tehnièkim specifikacijama u okviru pozicije 28, Republièka komisija naglašava da
predmetne okolnosti ne mogu biti relevantna za naruèioca prilikom struène ocene
ponuda.
1
Zakon o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015).
Ovo sa razloga što naruèilac u konkursnoj dokumentaciji nije naveo moguæa

odstupanja u odnosu na osporene tehnièke specifikacije dobara, veæ je, naprotiv, jasno i
precizno odredio zahtevane karakteristike, u smislu da zahtevano dobro tj. bušilica ima
moguænost bušenja u èeliku do 25 mm, odnosno da zahtevano crevo u okviru pozicije 28
poseduje tehnièku specifikaciju duinu 12 m.
U vezi sa iznetim, Republièka komisija posebno napominje da okolnost da li su od
strane izabranog ponuðaèa ponuðena dobra koja poseduju bolje tehnièke specifikacije
od propisanih, odnosno u konkretnom sluèaju dobro tj. bušilica koja ima veæi opseg za
bušenje u èeliku od traenog, za predmetni postupak javne nabavke, i ocenu ponude
ponuðaèa kao odgovorajuæe u smislu odredbi ZJN, ne moe predstavljati relevantu
okolnost.
Ovo posebno ako se ima u vidu èinjenica da odstupanja u tehnièkim
specifikacijama koja poseduju dobra koje je ponudio izabrani ponuðaè u osporenim
pozicijama, u smislu da u okviru pozicije 22 bušilica ima moguænost veæeg opsega za
bušenje u èeliku od onog koji je traen, odnosno da je ponuðeno dobro koje ima manju
tehnièku specifikaciju od zahtevane u smislu duine creva koje je propisano u okviru
pozicije 28, nisu bila predviðena niti dozvoljena u opisu specifikacija predmetne
konkursne dokumentacije, niti su obuhvaæena terminom ili odgovarajuæe imajuæi u vidu
da je baš te karakteristike sam naruèilac u konkursnoj dokumentaciji predvideo kao
iskljuèive bez moguæih odstupanja.
Na osnovu svega gore navedenog, Republièka komisija oknstatuje da je
naruèilac, shodno odredbi èlana 107. stav . 1. ZJN-a, bio duan da takvu ponudu odbije
kao neprihvatljivu."
(Iz Odluke Republièke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, br.
4-00-3266/2014 od 27.01.2015. godine)
Prihvatljiva ponuda
- èlan 3. stav 1. taèka 33. Zakona
Mesto i rok isporuke se smatraju opredeljenim ako ponuðaè za mesto
isporuke navede "po elji kupca", a za rok isporuke "odmah po potrebi".
Iz obrazloenja:
"Uvidom u ponudu izabranog ponuðaèa, Republièka komisija je utvrdila da je
izabrani ponuðaè za mesto isporuke naveo "po elji kupca", a da je za rok isporuke
naveo "odmah po potrebi".
Èlanom 3. stav 1. taèka 33. ZJN propisano je da je prihvatljiva ponuda ona
ponuda koja je blagovremena, koju naruèilac nije odbio zbog bitnih nedostataka, koja je
odgovarajuæa, koja ne ogranièava, niti uslovljava prava naruèioca ili obaveze ponuðaèa i
Èlanom 107. stav 1. ZJN propisano je da je naruèilac duan da u postupku javne
nabavke, pošto pregleda i oceni ponude, odbije sve neprihvatljive ponude.
Imajuæi u vidu utvrðeno èinjenièno stanje, odnosno da je izabrani ponuðaè za
mesto isporuke naveo "po elji kupca", a da je za rok isporuke naveo "odmah po potrebi",
Republièka komisija je ocenila da se na osnovu navedenog mogu utvrditi mesto i rok
isporuke, te su primedbe podnosioca zahteva koje se odnose na navedeno ocenjene
kao neosnovane."
(Iz Rešenja Republièke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, br.
4-00-284/2013 od 31.3.2014. godine)
Pregovaraèki postupak bez objavljivanja

poziva za podnošenje ponuda
- èlan 36. Zakona
Okolnost da je u otvorenom postupku podnet zahtev za zaštitu prava ne
predstavlja sama po sebi, neoèekivani dogaðaj ni vanrednu okolnost koja bi
mogla da opravda hitnost javne nabavke i potrebu za sprovoðenjem
pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 3. Zakona.
Iz obrazloenja:
"Republièka komisija ukazuje da iniciranje postupka zaštite prava podnošenjem
zahteva za zaštitu prava ne predstavlja neoèekivan dogaðaj ili vanrednu okolnost koja bi
mogla da u konkretnom sluèaju opravda hitnost javne nabavke i potrebu za
sprovoðenjem pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 3. ZJN.
Radnje naruèioca preduzete u svakom postupku javne nabavke, pa time i u
otvorenom postupku koji je prethodio osporenom pregovaraèkom postupku, mogu
zakonski biti osporene podnošenjem zahteva za zaštitu prava. Naruèilac je stoga otvoreni
postupak javne nabavke trebalo da planira i sprovede u rokovima uzimajuæi u obzir
navedenu zakonsku odredbu koja omoguæava svakom uèesniku u postupku javne
nabavke da moe da podnese zahtev za zaštitu prava i ospori radnje naruèioca preduzete
u tom postupku. Dakle, prilikom planiranja postupka javne nabavke, naruèioci moraju
ukljuèiti i planirane rokove koji omoguæavaju da se blagovremeno okonèa postupak zaštite
prava (u sluèaju podnošenja zahteva za zaštitu prava), jer se tek završetkom ovog
postupka omoguæava da se do kraja realizuje postupak javne nabavke."
4-00-2063/2013 od 28.11.2013. godine)
Priprema i sadrina konkursne dokumentacije

- èlan 61. Zakona
Naruèilac koji u konkursnoj dokumentaciji ne ostavi prostor ponuðaèima da
se izjasne koliki je rok vaenja njihove ponude, duan je da od svih ponuðaèa trai
da se izjasne koliki je rok vaenja njihovih ponuda shodno èlanu 93. stav 1. ZJN.
Iz obrazloenja:
"Uvidom u ponudu izabranog ponuðaèa, Republièka komisija je utvrdila da
izabrani ponuðaè u svojoj ponudi nije upisao rok vaenja iste.
Èlanom 61. stav 1. ZJN predviðena je dunost naruèioca da pripremi konkursnu
dokumentaciju tako da ponuðaèi na osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu ponudu.
Èlanom 93. stav 1. ZJN propisano je da naruèilac moe od ponuðaèa zahtevati
ponuda, a moe da vrši kontrolu (uvid) kod ponuðaèa odnosno njegovog podizvoðaèa.
U konkretnom sluèaju je, dakle, naruèilac propisao da rok vaenja ponude ne
moe biti kraæi od 60 dana, meðutim u konkursnoj dokumentaciji nije predvideo mesto,
odnosno ostavio prostor u kome æe ponuðaèi upisivati rok vaenja svojih ponuda. Imajuæi
u vidu navedeno, odnosno da naruèilac nije ostavio prostor ponuðaèima da se izjasne
koliki je rok vaenja njihove ponude, Republièka komisija je ocenila da konkursna
dokumentacija nije saèinjena u skladu sa odredbom èlana 61. stav 1. ZJN. Kako
ponuðaèi ne mogu trpeti štetne posledice nejasno saèinjene konkursne dokumentacije,
to je naruèilac bio duan da, shodno èlanu 93. stav 1. ZJN, trai od svih ponuðaèa koji su
podneli svoje ponude u predmetnom postupku javne nabavke, da se izjasne koliki je rok
vaenja njihovih ponuda.
Kako naruèilac nije postupio na navedeni naèin, to je Republièka komisija ocenila
da u konkretnoj situaciji nije moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponuda, niti ih uporediti
jedne sa drugima, te je iz tog razloga, razmatrani navod podnosioca zahteva osnovan."
4-00-284/2013 od 31.3.2014. godine)
Dokazivanje ispunjenosti uslova

- èlan 77. Zakona
Naruèilac koji u konkursnoj dokumentaciji ne precizira dokaze koje su
ponuðaèi duni da dostave uz ponudu u pogledu ispunjenosti uslova iz èlana 75.
stav 1. taèka 2) Zakona o javnim nabavkama ima obavezu da u postupku ocene
ponuda pozove ponuðaèa da dostavi dokaz koji nedostaje (na primer: izvod iz
kaznene evidencije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu).
Republièka komisija ukazuje da u predmetnom postupku javne nabavke naruèilac
nije na jasan naèin definisao koje dokaze je potrebno da ponuðaèi dostave uz svoje
ponude o tome da ponuðaè nije osuðivan za neko od kriviènih dela kao èlan organizovane
kriminalne grupe, da nije osuðivan za neko od kriviènih dela protiv privrede, krivièna dela
protiv zaštite ivotne sredine, krivièno delo primanja ili davanja mita, krivièno delo prevare,
s obzirom da je u konkursnoj dokumentaciji samo predvideo da ponuðaèi, s tim u vezi,
dostave izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje nadlenog suda i nadlene
policijske uprave Ministarstva unutrašnjih poslova. Shodno odredbi èlana 61. stav 1. ZJN,
naruèilac je duan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuðaèi na osnovu nje
mogu da pripreme prihvatljivu ponudu, a što naruèilac nije uèinio u predmetnom, postupku,
s obzirom da nije, kako je navedeno, na jasan naèin definisao dokaze koje su ponuðaèi
duni da dostave uz ponude u pogledu ispunjenosti uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 2.
ZJN. Imajuæi u vidu da je èlanom 10. stav 4. taèka 1. Pravilnika propisano da Uputstvo
kako se dokazuje ispunjenost uslova iz èl. 75. i 76. ZJN mora da sadri precizno navoðenje
jednog ili više dokaza odreðenih zakonom i ovim pravilnikom za svaki od predviðenih
uslova za uèešæe u postupku javne nabavke i organa nadlenog za njihovo izdavanje, a da
naruèilac nije na jasan naèin u predmetnoj konkursnoj dokumentaciji definisao dokaze koje
ponuðaèi treba da dostave uz svoje ponude u pogledu ispunjenosti uslova iz èlana 75. stav
1. taèka 2. ZJN, to ponuda izabranog ponuðaèa u navedenoj situaciji ne moe da bude
ocenjena kao neprihvatljiva u smislu odredbe èlana 107. stav 1. ZJN zbog toga što izabrani
ponuðaè nije uz svoju ponudu dostavio izvod iz kaznene evidencije Posebnog odeljenja
(za organizovani kriminal) Višeg suda u Beogradu, što je takoðe neophodno da bi se
dokazala ispunjenost uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 2. ZJN. Samim tim, u navedenoj
situaciji, Republièka komisija ukazuje da je potrebno da naruèilac u ponovljenoj struènoj
oceni ponuda trai od ponuðaèa da dostave pomenuti izvod iz kaznene evidencije
Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kojom bi dokazali da nisu osuðivani za
krivièna dela iz nadlenosti Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, odnosno da nisu
osuðivani kao èlanovi organizovane kriminalne grupe. Nakon toga, naruèilac æe utvrditi da
li su ponude prihvatljive u smislu èlana 3. stav 1. taèka 33. ZJN, te æe ponude koje su
neprihvatljive, u smislu èlana 107. stav 1. ZJN, odbiti.
(iz Rešenja Republièke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki br.
4-00-2474/2013 od 30.1.2014. godine)
Ako naruèilac u konkursnoj dokumentaciji kao dokaz o ispunjenosti uslova

zahteva potvrdu, ali ne precizira njenu formu i ko je izdaje, ponuda ne moe da
bude ocenjena kao neprihvatljiva ako je ponuðaè uz svoju ponudu dostavio
potvrdu sa svojim peèatom i potpisom direktora, kojom potvrðuje da ispunjava
postavljeni uslov.
Imajuæi u vidu da je podnosilac zahteva u podnetom zahtevu za zaštitu prava
osporio ponudu izabranog ponuðaèa i na taj naèin što je istakao da nije dostavljena
potrebna dokumentacija kojom se dokazuje da izabrani ponuðaè raspolae sopstvenom
radionicom za odravanje vozila (autobusa), to je Republièka komisija na osnovu uvida u
predmetnu konkursnu dokumentaciju utvrdila da naruèilac u pogledu navedenog nije
precizno definisao dokaze koje ponuðaèi treba da dostave. Naime, naruèilac je traio da
ponuðaèi dostave potvrdu da raspolau sopstvenom radionicom za odravanje vozila ili
fotokopiju ugovora sa ovlašæenim servisom, a da pritom nije naveo kakva potvrda treba
da bude i ko treba da je izda, što znaèi da bi na osnovu predmetne konkursne
dokumentacije i sam ponuðaè mogao da dostavi potvrdu da raspolae sopstvenim
servisom, što je izabrani ponuðaè u konkretnom sluèaju i uèinio. Samim tim, okolnost što
je izabrani ponuðaè dostavio uz svoju ponudu potvrdu sa svojim peèatom i potpisom
direktora izabranog ponuðaèa, kojom se potvrðuje da izabrani ponuðaè poseduje radnu
jedinicu servisna radionica za odravanje motornih vozila, koja posluju u okviru društva,
imajuæi u vidu u konkursnoj dokumentaciji definisan dokaz o ispunjenosti uslova, to po
oceni Republièke komisije, ponuda izabranog ponuðaèa ne moe iz navedenog razloga
da bude ocenjena kao neprihvatljiva.
(iz Rešenja Republièke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki br.
4-00-2474/2013 od 30.1.2014. godine)
Nedostavljanje kopije M obrasca za jedno lice, nije razlog za ocenu ponude

izabranog ponuðaèa kao neprihvatljive s obzirom na to, da je isti postupio u
skladu sa konkursnom dokumentacijom i dokazao da raspolae kadrovskim
kapacitetom koji je traen konkursnom dokumentacijom
Iz obrazloðenja:
"Iz utvrðenog èinjeniènog stanja proizilazi da je naruèilac kao jedan od dodatnih
uslova predvideo kadrovski kapacitet u pogledu koga je zahtevao od ponuðaèa da imaju
imaju najmanje 10 zaposlenih, od kojih je najmanje 1 zaposleni inenjer odgovaran za
kontrolu kvaliteta predmeta javne nabavke, kao i da zaposleni moraju biti prijavljeni
najmanje 90 dana, pre raspisivanja predmetne javne nabavke. Kao dokaz da ispunjavaju
zahtevani kadrovski kapacitet, ponuðaèi su bili duni da dostave kopije ugovora o radu,
prijave PIO fonda - M obrazac.
Izabrani ponuðaè je kao dokaz da ispunjava zahtevani kadrovski kapacitet
dostavio kopije utovora o radu, kopije radnih knjiica i kopije M obrazaca za 13
zaposlenih, s tim da je za Mitra Dragiæeviæa nije dostavio kopiju M obrasca. Takoðe,
kopija M obrasca koja je dostavljena za Mladena Došenoviæa ne sadri potpis primaoca i
podnosioca prijave.
Imajuæi u vidu da se iz dokaza koje je izabrani ponuðaè dostavio za 13 zaposlenih,
kao nesporno moe utvrditi da je dokazao da ispunjava uslov u pogledu 10 zaposlenih,
Republièka komisija razmatrani navod podnosioca zahteva smatra neosnovanim.
Naime, kako je naruèilac u konkursnoj dokumentaciji predvideo da su ponuðaèi
duni da dokau da imaju najmanje 10 zaposlenih, od kojih je najmanje 1 zaposleni
inenjer odgovaran za kontrolu kvaliteta predmeta javne nabavke, kao i da zaposleni
prijavljeni najmanje 90 dana, pre raspisivanja predmetne javne nabavke, dostavljanjem
releventnih dokaza za 11 zaposlenih iz kojih se nesporno moe zakljuèiti da izabrani
ponuðaè ima najmanje 1 inenjera odgovarnog za kontrolu kvaliteta predmeta javne
nabavke, kao i da su zaposleni prijavljeni najmanje 90 dana, pre raspisivanja predmetne

javne nabavke, Republièka komisija je stava da nedostavljanje kopije M obrasca za Mitra
Dragiæeviæa, kao i kopije M obrasca za Mladena Došenoviæa koja nije potpisana od
strane primaoca i podnosioca prijave, nije razlog za ocenu ponude izabranog ponuðaèa
kao neprihvatljive s obzirom na to, da je isti postupio u skladu sa konkursnom
dokumentacijom i dokazao da ima najmanje 10 zaposlenih od kojih je 1 zaposleni
inenjer odgovaran za kontrolu kvaliteta predmeta javne nabavke, kao i da su zaposleni
prijavljeni najmanje 90 dana, pre raspisivanja predmetne javne nabavke."
4-00-2893/2014 od 24.12.2014. godine)
Neuobièajeno niska cena

- èlan 92. Zakona
Neuobièajeno niska cena je cena koja znatno odstupa u odnosu na trišno
uporedivu cenu, a ne u odnosu na cenu koju su ostali ponuðaèi ponudili u istom
postupku javne nabavke ili pak u odnosu na cenu po kojoj je zakljuèen prethodni
ugovor o javnoj nabavci te vrste predmeta.
Iz obrazloenja:
"Meðutim, ni ovde naruèilac nije obrazloio koje je dokaze izveo, na osnovu kojih
je uzeo kao dokazane èiljenice o napred iznetim trišnim cenama odreðenih vrsta
usluga, koje pri tome, èine samo deo svih usluga koje æe obavljati advokat. Stoga je
takve navode Republièka komisija ocenila kao neutemeljene i paušalne i kao takve
neosnovane. Pored navedenog, pitanje neuobièajeno niske cene se postavlja u situaciji
kada ona znatno odstupa u odnosu na trišno uporedivu cenu, dakle, ne u odnosu na
cenu koju su ostali ponuðaèi ponudili u istom postupku javne nabavke ili pak u odnosu na
cenu po kojoj je zakljuèen prethodni ugovor o javnoj nabavci sa istim predmetom javne
nabavke, tako da je u konkretnom sluèaju, naruèilac nije mogao oceniti neuobièajeno
niskom ponuðenu cenu samo na osnovu èinjenice da je drugi ponuðaè u istom postupku
javne nabavke ponudio meseèni paušalni iznos od 20.000,00 dinara bez PDV-a.
(Iz rešenja Republièke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, br.
4-00-181/2014, od 28.3.2014. godine)
Dodatna objašnjenja, kontrola i dopuštene ispravke

- èlan 93. Zakona
Ako ponuðaè nejasno navede rok plaæanja naruèilac je duan da, shodno
èlanu 93. stav 1. ZJN, od izabranog ponuðaèa trai da se izjasni koliki je rok
plaæanja.
Iz obrazloenja:
"Uvidom u ponudu izabranog ponuðaèa, Republièka komisija je utvrdila da je
izabrani ponuðaè za rok i naèin plaæanja naveo "30+15 virmanom".
Primedbe koje se odnose na rok plaæanja, odnosno na okolnost da je izabrani
ponuðaè kao rok plaæanja naveo "30 i 15", ocenjene su kao osnovane. Naime, iz
navedenog se ne moe utvrditi da li je rok plaæanja 30 ili 45 dana, te je naruèilac bio
duan da, shodno èlanu 93. stav 1. ZJN, trai od izabranog ponuðaèa pojašnjenje roka
plaæanja odreðenog na takav naèin, odnosno bio je duan da trai od izabranog
ponuðaèa da se izjasni koliki je rok plaæanja (da li 30 ili 45 dana).
Kako naruèilac nije postupio na navedeni naèin, to je Republièka komisija ocenila

da u konkretnom sluèaju nije moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude izabranog
ponuðaèa, niti je uporediti sa drugim ponudama, te je iz tog razloga, razmatrani navod
podnosioca zahteva ocenjen kao osnovan."
4-00-284/2013 od 31.3.2014. godine)
Okolnost da su u ponudi sadrana dva razlièita iznosa za predmetni artikal

ne predstavlja raèunarsku grešku i nema mesta primeni odredbe èlana 93. stav 4.
ZJN. Naruèilac ne moe na osnovu èlana 93. stav 1. ZJN da zahteva dodatno
objašnjenje koje bi mu pomoglo prilikom pregleda, vrednovanja i uporeðivanja
ponuda, a na okolnost utvrðivanja koja od ponuðenih cena je ispravna odnosno
po kojoj ukupnoj ceni podnosilac zahteva nudi ponuðena dobra.
Iz obrazloenja:
"...Republièka komisija konstatuje da time što je u okviru svoje ponude cenu
odredio na dva razlièita iznosa, tako što je ponudio razlièitu cenu za atrikal pod stavkom
23 "Papir za fotokopiranje 1/500 (Raopapo ili ekvivalent)" odnosno u obrascu ponude
ukupnu cenu odredio u iznosu od 960.051,80 dinara bez PDV-a, dok je u modelu
ugovora ponudio da isporuèi dobra koja su predmet konkretne javne nabavke po ukupnoj
ceni od 950.051,80 dinara, podnosilac zahteva je cenu u ponudi odredio na naèin na koji
nije nesumnjivo moguæe utvrditi po kojoj ceni æe isti izvršiti nabavku dobara koja su
predmet konretne javne nabavke, te po oceni Republièke komisije navedena èinjenica
èini njegovu ponudu neprihvatljivom u smislu èlana 3. stav 1. taèka 33) ZJN.
Naime, iz sadrine navedene ponude, nije moguæe, bez dodatnih obaveštenja,
utvrditi koja je cena po kojoj je podnosilac zahteva ponudio da izvrši realizaciju
predmetne javne nabavke.
U vezi sa navedenim, Republièka komisija ujedno ukazuje da u konkretnom
sluèaju nema mesta primeni odredbe èlana 93. stav 4. ZJN s obzirom da u konkretnom
sluèaju okolnost da je podnosilac zahteva pogrešno uneo dva razlièita iznosa za
predmetni artikal iz stavke 23, nesporno ne predstavlja raèunarsku grešku do koje dolazi
prilikom pogrešnog sabiranja ispravno unetih iznosa pojedinaènih cena u konaènom
zbiru, a kako to smatra podnosilac zahteva."
Takoðe, Republièka komisija napominje da u konkretnom sluèaju naruèilac nije
imao ni moguænost da, shodno odredbi èlana 93. stav 1. ZJN zahteva dodatno
objašnjenje koje bi mu pomoglo prilikom pregleda, vrednovanja i uporeðivanja ponuda, a
na okolnost utvrðivanja koja od ponuðenih cena je ispravna odnosno po kojoj ukupnoj
ceni podnosilac zahteva nudi ponuðena dobra.
Naime, odredbom èlana 93. stav 3. ZJN propisano je, izmeðu ostalog, da
naruèilac ne moe da zahteva, dozvoli ili ponudi promenu kojom bi se ponuda koja je
neodgovarajuæa ili neprihvatljiva uèinila odgovarajuæom, odnosno prihvatljivom, osim ako
drugaèije ne proizilazi iz prirode postupka javne nabavke.
Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da nakon isteka roka za dostavljanje
ponuda, ne postoji moguænost da se izvrše izmene u sadrini dostavljenih ponuda, bilo
od strane ponuðaèa bilo od strane naruèioca. U tom smislu, svi elementi ponude pod-
nosioca zahteva, ukuljuèujuæi i ponuðenu cenu, od strane naruèioca moraju biti uzeti kao
konaèni i nepromenljivi. Meðutim, kako iz sadrine ponude podnosioca zahteva nije bilo
moguæe utvrditi koja definisana cena predstavlja opredeljenje konaène cene za pred-
metnu javnu nabavku, a koja kao takva mora da bude jasna i nedvosmislena, to je prema
oceni Republièke komisije naruèilac bio duan da postupi upravo na naèin propisan od-
redbom èlana 107. stav 1. ZJN odnosno da pomenutu ponudu odbije kao neprihvatljivu."
4-00-564/2014, od 27.3.2014. godine)
Naruèilac ne moe odbiti ponudu ponuðaèa koji je dostavio dokaze o

ispunjenosti dodatnog uslova ako ni iz jednog podatka u tim dokazima ne
proizilazi da uslov nije ispunjen i obavezan je da zatrai dodatna objašnjenja, u
skladu sa èlanom 93. stav 1. ZJN.
Iz obrazloenja:
"Iz utvrðenog èinjeniènog stanja proizilazi da je naruèilac za dokazivanje dodatnog
uslova, kadrovskog kapaciteta propisao da ponuðaèi izmeðu ostalih dokaza, dostave i
kopije ugovora o radu ili drugog odgovarajuæeg ugovora, kao i kopije obrasca potvrde o
izvršenoj prijavi na obavezno socijalno osiguranje za radno angaovanje, za svakog
pojedinaèno. Isto tako je utvrðeno i da je podnosilac zahteva za 18 radnica, èija su
dokumenta po mišljenju naruèioca sporna, dostavio rešenja o zasnivanju radnog
odnosa, odnosno ugovore o radu, kao i potvrde o prijavi na osiguranje. Znaèi, podnosilac
zahteva je dostavio dokaze, koje je naruèilac zahtevao konkursnom dokumentacijom.
Meðutim, kako proizilazi iz Odluke o dodeli ugovora br. 15/27/1 ODU od 16.1.2014.
godine, naruèilac smatra da dostavljeni dokazi nisu adekvatni, odnosno da se iz njih ne
moe pouzdano utvrditi da li su radnice bile radno angaovane na dan 13.8.2013.
godine, dan objavljivanja poziva za dostavljanje ponuda. Kako sam naruèilac tvrdi da nije
mogao pouzdano da utvrdi da li su radnice bile radno angaovane na dan 13.8.2013.
godine, isti je ponudu podnosioca zahteva odbio kao neprihvatljivu, na osnovu èlana 3.
stav 1. taèka 33. i èlana 106. stav 1. taèka 2. ZJN. Po mišljenju Republièke komisije,
naruèilac nije mogao da ponudu podnosioca zahteva odbije, a da prethodno nije sa
sigurnošæu utvrdio da li su navedene radnice bile radno angaovane ili ne, na dan
13.8.2013. godine (dan objavljivanja poziva za podnošenje ponuda), jer je podnosilac
zahteva dostavio dokaze koje je naruèilac zahtevao konkursnom dokumentacijom i ni iz
jednog podatka u tim dokazima ne proizilazi da pomenute radnice nisu bile radno
angaovane pre objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Naime, èinjenica da su
prijavljene na osiguranje pre više od 20 godina, ne znaèi da više nisu radno angaovane i
to se svakako, dodatno mora utvrðivati. Da bi sa sigurnošæu utvrdio da li su radnice bile
angaovane zahtevanog dana, naruèilac je, po oceni Republièke komisije, bio duan da
se obrati podnosiocu zahteva, u skladu sa èlanom 93. stav 1. ZJN i da od navedenog
zatrai dodatna objašnjenja koja æe mu pomoæi pri pregledu, vrednovanju i uporeðivanju
ponuda. Kako navedeno naruèilac nije uèinio, pogrešno je ocenio ponudu podnosioca
zahteva kao neprihvatljivu u smislu èlana 3. stav 1. taèka 33, a u vezi èlana 106. stav 1.
taèka 2. ZJN, te je navod podnosioca zahteva osnovan."
4-00-239/2014, od 28.3.2014. godine)
Bitni nedostaci ponude

- èlan 106. Zakona
Ponuðaè je obavezan da ispunjenost dodatnog uslova dokae na naèin

propisan konkursnom dokumentacijom. Ponuda koja sadri dokaz da je merenje
buke u ivotnoj sredini, za dobra koja su predmet nabavke, izvršeno u skladu sa
standardom koji nije traen konkursnom dokumentacijom, a ne prema standardu
koji je opredeljen konkursnom dokumentacijom ima bitan nedostak iz èlana 106.
stav 1. taèka 2) Zakona.
Iz obrazloðenja:
"Meðutim, imajuæi u vidu èinjenicu da je u pomenutim izveštajima navedeno da je
merenje buke u ivotnoj sredini, za navedena dobra, izvršeno u skladu sa standardom
SRPS ISO 1996-1:2010 Akustika - Opis, merenje i ocenjivanje.buke u ivotnoj sredini -
Deo 1: Osnovne velièine i postupci ocenjivanja, i standardu SRPSISO 1996-2:2010
Akustika - Opis, merenje i ocenjivanje buke u ivotnoj sredini - Deo 2: Odreðivanje nivoa
buke u ivotnoj sredini, a ne u skladu sa standardom ISO 8528-10, to iz navedenog
nesumnjivo proizilazi da izabrani ponuðaè nije dokazao da je nivo buke kod dobara koja
je ponudio ispitan po metodologiji koju predviða standard koji je bio propisan
konkursnom dokumentacijom, tj. na naèin i u uslovima predviðenim pomenutim
standardom, a samim tim nije dokazao da ispunjava napred pomenuti dodatni uslov kako
je propisan istom konkursnom dokumentacijom.
Zbog navedenog, Republièka komisija ukazuje da je naruèilac bio duan, da u
konkretnoj situaciji, ponudu izabranog ponuðaèa, shodno odredbi èlana 106. stav 1.
taèka 2) ZJN, odbije kao neprihvatljivu, a takoðe i da nesumnjivo utvrdi da li su ostali
ponuðaèi, koji su uèestvovali u predmetnom postupku javne nabavke, u svojim
ponudama dostavili dokaz o izmerenoj vrednosti buke ponuðenih agregata u radu,
prema standardu ISO 8528-10, kako je bilo predviðeno konkursnom dokumentacijom za
konkretan postupak j avne nabavke."
4-00-2799/2014 od 24.12.2014. godine)

- èlan 149. Zakona
Ako je u istom postupku javne nabavke ponovo podnet zahtev za zaštitu
prava od strane istog podnosioca zahteva, u tom zahtevu se ne mogu osporavati
radnje naruèioca za koje je podnosilac zahteva znao ili mogao znati prilikom
podnošenja prethodnog zahteva.
Iz obrazloðenja:
"Uvidom u celokupnu dokumentaciju predmetnog postupka javne nabavke,
Republièka komisija je utvrdila da pored predmetnog zahteva za zaštitu prava koji je
podnet dana 15.10.2014. godine, podnosilac zahteva je prethodno podneo i zahtev za
zaštitu prava, koji je u Republièkoj komisiji zaveden pod brojem 4-00-1526/2014 dana
17.6.2014. godine i u kome isti nije ukazao na navode koje istièe u zahtevu za zaštitu
prava od 15.10.2014. godine.
Republièka komisija je u vezi zahteva za zaštitu prava od 17.6.2014. godine,
donela rešenje br. 4-00-1526/2014 od 21.08.2014. godine, kojim je usvojila zahtev za
zaštitu prava od 17.06.2014. godine i delimièno poništila postupak javne nabavke.
Èlanom 149. stavom 11. ZJN propisano je da ako je u istom postupku javne
Iz utvrðenog èinjeniènog stanja proizilazi da podnosilac zahteva u zahtevu za
zaštitu prava od 17.06.2014. godine, nije ukazao na navode koje je istakao u zahtevu za
zaštitu prava od 15.10.2014. godine, a koji su, po oceni Republièke komisije, bili ili su
morali biti poznati podnosiocu zahteva za zaštitu prava i u vreme podnošenja prvog
zahteva za zaštitu prava (od 17.6.2014. godine).
Imajuæi u vidu okolnost, da su podnosiocu zahteva još pre podnošenja zahteva za

zaštitu prava od 17.06.2014, godine, bile poznate ili su morale biti poznate èinjenice koje
isti istièe u zahtevu za zaštitu prava od 15.10.2014. godine, Republièka komisija ukazuje
da, u skladu sa èlanom 149. stav 11. ZJN, podnosilac zahteva je, u konkretnoj situaciji,
izgubio moguænost da u predmetnom zahtevu za zaštitu prava (od 15.10.2014. godine)
ospori èinjenice koje su mu bile poznate još prilikom podnošenja prethodnog zahteva za
zaštitu prava od 17.06.2014. godine, jer je smisao odredbe èlana 149. stav 11. ZJN,
spreèavanje nepotrebnog odugovlaèenja postupka javne nabavke. Iz navedenog
razloga istaknuti navodi podnosioca zahteva su neosnovani."
4-00-2700/2014 od 24.12.2014. godine)
ODGOVORI na PITANJA iz PRAKSE

u vezi primene
1
ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
i PODZAKONSKA AKTA
1
"Slubeni glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015, dalje: Zakon.
IPC.KONSULTACIJE
BESPLATNE TELEFONSKE KONSULTACIJE O PRIMENI PROPISA
IZ OBLASTI JAVNIH NABAVKI i FINANSIJSKO-PRAVNOG POSLOVANJA
PRIVREDNIH DRU[TAVA I KORISNIKA BUD@ETSKIH SREDSTAVA
JAVNE NABAVKE: Ljubinka Kovačević, Dobrinka Gvozdenović

RADNO ZAKONODAVSTVO, ZARADE i DOPRINOSI:
Aleksandra Jelača, mr Slavica Kulić, Dobrinka Gvozdenović
PRAVNO POSLOVANJE PRAVNIH LICA: Aleksandra Jelača
POSLOVANJE JAVNIH PREDUZEĆA i LOKALNE SAMOUPRAVE: mr Slavica Kulić
POSLOVANJE KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA:

Dragoš Ristić, Aleksandra Jelača, mr Slavica Kulić
PORESKI SISTEM i PDV: Jovana Dedić

RAČUNOVODSTVO, MRS i REVIZIJA: dr Zoran Petrović
OBAVEZNOST PRIMENE
ZAKONA I NABAVKE NA KOJE SE
ZAKON NE PRIMENJUJE
Predmet Zakona
- èlan 1. Zakona
Pitanje:
l Koji je znaèaj Zakona o budetskom sistemu, Zakona o opštem upravnom
postupku i Zakona o prekršajima u postupcima javnih nabavki?
Odgovor:
Javne nabavke predstavljaju sastavni deo upravljanja javnim finansijama,
integrisane su u proces upravljanja javnim rashodima, pa je planiranje javnih nabavki i
sprovoðenje postupka javne nabavke uslovljeno i odredbama Zakona o budetskom
sistemu ("Slubeni glasnik RS", br. 54/2009, … i 108/2013). Naime, na osnovu èl. 54. i
57. ovog zakona obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici
budetskih sredstava i organizacije za obavezno socijalno osiguranje (naruèioci u skladu
sa Zakonom), moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj
budetskoj godini, a ugovori o nabavci dobara, finansijske imovine, pruanju usluga ili
izvoðenju graðevinskih radova, koje zakljuèuju direktni i indirektni korisnici budetskih
sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, moraju biti
zakljuèeni u skladu sa propisima koji regulišu javne nabavke.
Preduzimanje pojedinih radnji u postupku javne nabavke zahteva posrednu ili
neposrednu primenu pojedinih odredbi Zakona o opštem upravnom postupku ("Slubeni
list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Slubeni glasnik RS", broj 30/2010, dalje: ZUP). Na
pitanja postupka zaštite prava koja nisu ureðena Zakonom shodno se primenjuju
odredbe ZUP-a. Odredbe ZUP-a naruèilac æe imati u vidu i prilikom raèunanja rokova,
izrade zapisnika i dr.
Na osnovu Zakona Uprava za javne nabavke pokreæe prekršajni postupak kada
na bilo koji naèin sazna da je uèinjena povreda ovog zakona koja moe biti osnov
prekršajne odgovornosti, a u okviru svojih nadlenosti Republièka komisija vodi
prekršajni postupak u prvom stepenu. Pojam prekršaja, uslovi za prekršajnu
odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija,
prekršajni postupak, izdavanje prekršajnog naloga, postupak izvršenja odluke, registar
sankcija i registar neplaæenih novèanih kazni i drugih novèanih iznosa ureðuje Zakon o
prekršajima ("Slubeni glasnik RS", broj 65/2013).
Pitanje:
l Kako sprovesti nabavku za eksproprijaciju nepokretnosti u privatnoj
svojini radi izgradnje nekog puta? Da li se time iskljuèuju drugi do sada vaeæi
propisi?
Odgovor:
Kada je u pitanju eksproprijacija nepokretnosti koja je u privatnoj svojini radi
izgradnje puta, primenjuju se odredbe Zakona o eksproprijaciji ("Slubeni glasnik RS",
broj 53/95, "Slubeni list SRJ", broj 16/2001 i "Slubni glasnik RS", broj 20/2009).
Pitanje:
l Da li postoji obaveza sprovoðenja postupka javne nabavke elektriène
energije i gasa za male kupce shodno odredbama Zakona o energetici?
Odgovor:
Zakonom o energetici ("Slubeni glasnik RS" broj 145/14), koji je u primeni od
30.12.2014. godine (osim èlana 99. koji je u primeni od 01.06.2016. godine) izmenjeni su
uslovi za sticanje prava na javno snabdevanje elektriènom energijom i prirodnim gasom.
Èlanom 190. stav 1. Zakona o energetici, propisano je da snabdevanje
elektriènom energijom domaæinstava i malih kupaca, kao javna usluga (u daljem tekstu:
garantovano snabdevanje) obavlja snabdevaè, koga odredi Vlada u skladu sa ovim
zakonom (u daljem tekstu: garantovani snabdevaè). Stavom 2. navedenog èlana,
propisano je da je garantovani snabdevaè duan da prua garantovano snabdevanje
kupcu iz stava 1. ovog èlana na njegov zahtev ili po automatizmu, ako kupac ne izabere
drugog snabdevaèa. Èlanom 191. stav 1. Zakona o energetici, propisano je da se
garantovani snabdevaè iz èlana 190. stav 1. ovog zakona odreðuje na osnovu
sprovedenog postupka javnog tendera i bira se na period od najdue pet godina. Stavom
2. navedenog èlana, propisano je da postupak javnog tendera sprovodi Ministarstvo.
Èlanom 297. Zakona o energetici, propisano je da krajnji kupci prirodnog gasa
imaju pravo da slobodno biraju snabdevaèa na trištu, s tim što domaæinstva to pravo
poèinju da ostvaruju 1. januara 2015. godine. Stavom 4. navedenog èlana, propisano je
da domaæinstva i mali kupci èiji su svi objekti prikljuèeni na distributivni sistem prirodnog
gasa, imaju pravo na javno snabdevanje ako ne izaberu drugog snabdevaèa.
Èlanom 2. stav 1. taèka 37) Zakona o energetici, propisano je da su mali kupci
elektriène energije krajnji kupci (pravna lica i preduzetnici) koji imaju manje od 50
zaposlenih, ukupan godišnji prihod u iznosu do 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti,
èiji su svi objekti prikljuèeni na distributivni sistem elektriène energije napona nieg od 1 kV
i èija je potrošnja elektriène energije u prethodnoj kalendarskoj godini do 30.000 kWh.
Èlanom 2. stav 1. taèka 38) Zakona o energetici, propisano je da su mali kupci
prirodnog gasa krajnji kupci èija je godišnja potrošnja prirodnog gasa do 100.000 m3 i èiji
su svi objekti prikljuèeni na distributivni sistem prirodnog gasa.
Imajuæi u vidu navedeno, mišljenja smo da mali kupci mogu ostati na javnom
snabdevanju i snabdevati se u skladu sa postojeæim ugovorima, ali imaju i pravo i
moguænost (ali ne i obavezu) da na trištu u postupku javne nabavke ugovore
snabdevanje sa bilo kojim snabdevaèem elektriènom energijom i prirodnim gasom.
(Pitanje i odgovor preuzeti sa sajta Uprave za javne nabavke)
Pitanje:
l Da li naruèilac svoje potraivanje koje ima prema drugom pravnom licu
moe da namiri isporukom dobara od tog pravnog lica (dunika), bez sprovoðenja
postupka javne nabavke?
Odgovor:
U konkretnom sluèaju naruèilac ima potraivanje prema pravnom licu za pruene
komunalne usluge, te postavlja pitanje da li bi svoj dug mogao da namiri isporukom
kamiona ili nekom drugom robom od dunika bez sprovoðenja postupka javne nabavke.
Ukoliko naruèilac ima potrebu za nabavkom kamiona ili drugih dobara, ima
obavezu da za datu nabavku sprovede postupak javne nabavke u skladu sa ZJN i da na
transparentan naèin i kroz obezbeðivanje konkurencije doðe do najpovoljnije ponude.
Samim tim, naruèilac ne moe pribavljati dobra na naèin što æe potraivanje koje ima
prema duniku, namiriti pribavljanjem kamiona ili neke druge robe od dunika, bez
primene ZJN. Takvo postupanje znaèilo bi privilegovan poloaj ponuðaèa koja imaju dug
prema naruèiocu, jer bi praktièno sve ostale potencijalne ponuðaèe iskljuèilo iz

moguænosti da konkurišu za isporuku dobara. Takvo postupanje naruèioca nije ni u
skladu sa naèelima javnih nabavki.
Dakle, ponuðaè koji ima dug prema naruèiocu (dunik po nekom drugom pravnom
poslu), ne moe da ima prednost u odnosu na druge potencijalne ponuðaèe i da njegov
dug bude osnov da se odredbe ZJN ne primene kod odreðene nabavke dobara, usluga ili
radova.
Pitanje:
l Da li JKP moe da kupi privredno društvo koje je u steèaju i ako moe,
koja je to situacija?
Odgovor:
U sluèaju kupovine privrednog društva koje je u steèaju primenjuju se propisi koji
regulišu steèaj i steèajni postupak, a ne propisi koji regulišu oblast javnih nabavki.
Kupovina privrednog društva u steèaju nije predmet ugovora o javnoj nabavci.
Naruèilac
- èlan 2. Zakona
Pitanje:
l Da li se izbor turistièke agencije radi izvoðenja školske ekskurzije
sprovodi po Zakonu o javnim nabavkama, s obzirom da postoji mišljenje
ministarstva nadlenog za prosvetu da se navedeni postupak sprovodi po
posebnom aktu (planu i programu izvoðenja školske ekskurzije)?
Odgovor:
Na osnovu èlana 2. Zakona škola je naruèilac.
Naruèilac je duan da sprovodi postupak javne nabavke kada se sredstva koja su
prikupljena naðu na njegovom raèunu. To je sluèaj i u situaciji kada prikupljeni roditeljski
dinar bude uplaæen na raèun škole, pa æe u toj situaciji naruèilac biti u obavezi da
sprovede postupak javne nabavke.
Pitanje:
l Da li se smatra naruèiocem privredno društvo osnovano po Zakonu o
javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, a u kome su udeli 65% privatnog
partnera i 35% lica koje jeste naruèilac?
Odgovor:
Èlanom 2. stav 2. taè. 2) i 3) Zakona propisano je da je naruèilac:
- pravno lice osnovano u cilju obavljanja delatnosti koje su u opštem interesu,
1. da se više od 50% finansira iz sredstava naruèioca;
2. da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši naruèilac;
3. da više od polovine èlanova organa upravljanja tog pravnog lica èine
predstavnici naruèioca,
- javno preduzeæe.
Ako je ispunjen neki od propisanih uslova, onda je privredno društvo osnovano po
Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ("Slubeni glasnik RS", broj
88/2011) naruèilac u smislu Zakona.
Pitanje:
l Ako se za nabavku koja nije u planu nabavki i za koju u finansijskom planu
nisu predviðena sredstva, naknadno obezbede sredstva iz ministarstva ili
donacija - ko sprovodi nabavku?
Odgovor:
Postupak sprovodi, posle izmene finansijskog plana i plana nabavki lice koje
dobija sredstva (ako je naruèilac po Zakonu).
Pitanje:
l Da li javno komunalno preduzeæe, koje posluje triišno (ne finansira se
direktno iz budeta) i ima svoje prihode (u vidu angaovanja od strane fizièkih i
pravnih lica), treba da sprovodi postupak javne nabavke za predmet nabavke koji
finansira iz tog prihoda (izvesticija preko 400.000,00 dinara)?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 1) Zakona, propisano je da se javnom nabavkom smatra
nabavka dobara, usluga ili radova od strane naruèioca, na naèin i pod uslovima
propisanim ovim zakonom.
Na osnovu èlana 2. stava 1. taèka 3) Zakona javno preduzeæe je naruèilac i u
obavezi je da ugovor o nabavci dodeljuje u postupku javne nabavke bez obzira na izvor
sredstava iz kojih nabavku finansira, odnosno da nabavku realizuje u postupku koji
ureðuje Zakon.
Pitanje:
l Po Zakonu naruèilac je "korisnik budetskih sredstava...". Da li to u
konkretnoj primeni zakona znaèi da naruèilac ne moe biti grad ili opština?
Odgovor:
Èlanom 2. stav 1. taèka 1) Zakon propisano je da je naruèilac u smislu ovog
zakona korisnik budetskih sredstava, organizacija za obavezno socijalno osiguranje i
njeni korisnici, u smislu zakona kojim se ureðuje budetski sistem.
Shodno navedenoj zakonskoj odredbi, nesumnjivo je da je grad, kao i opština
naruèilac.
Pitanje:
l Preduzeæe je registrovano kao javna ustanova, osnivaè je Republika
Srbija, nije korisnik budetskih sredstava (finansira se sredstvima koje
obezbeðuje svojim poslovanjem), da li je ovo preduzeæe naruèilac?
Odgovor:
Na osnovu èlana 2. stav 1. taèka 2)(2) i 2)(3) Zakona naruèilac u smislu ovog
zakona je pravno lice osnovano u cilju obavljanja delatnosti koje su u opštem interesu,
(2) da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši naruèilac;
(3) da više od polovine èlanova organa upravljanja tog pravnog lica èine
predstavnici naruèioca.
Ako je preduzeæe pravno lice osnovano u cilju obavljanja delatnosti koje su u
opštem interesu i ako nadzor nad vašim radom preduzeæa vrši naruèilac ili ako više od
polovine èlanova organa upravljanja èine predstavnici naruèioca preduzeæe je naruèilac
po Zakonu.
Pitanje:
l Sportski savez opštine je pravno lice osnovano od strane sportskih
klubova koje 90% prihoda ostvaruje iz budeta opštine. Da li je ovaj sportski savez
naruèilac na osnovu èlana 2. Zakona i da li je obavezan da nabavku dobara, usluga
i radova sprovodi u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama Zakona?
Odgovor:
Na osnovu èlana 2. stav 1. taèka 2) Zakona naruèilac u smislu ovog zakona je
pravno lice osnovano u cilju obavljanja delatnosti koje su u opštem interesu, ukoliko se
više od 50% finansira iz sredstava naruèioca.
Iz pitanja proizilazi da se sportski savez opštine koji obavlja delatnost koja je u
opštem interesu, iz sredstava naruèioca (budet opštine) finansira sa 90%, što bi znaèilo
da je naruèilac po Zakonu i da je obavezan da nabavku dobara, usluga i radova realizuje
u skladu sa Zakonom, odnosno da prilikom nabavke dobara, usluga i radova sprovodi
postupak javne nabavke shodno odredbama Zakona.
Ukazujemo i na odredbe èlana 4. stav 3., èlana 5. stav 2. i èlana 6. stav 3. Zakona
na osnovu kojih se ugovor o nabavci dobra, usluga ili radova koji se finansira od strane
naruèioca u iznosu koji prelazi 50% vrednosti nabavke dodeljuju u postupku javne
nabavke u skladu sa Zakonom, bez obzira na to što lice koje nabavku sprovodi/realizuje
nije naruèilac po Zakonu.
Javna nabavka
- èlan 3. stav 1. taèka 1) Zakona
Pitanje:
l JKP je u planu nabavki predvidelo kupovinu polovnog autosmeæara.
Drugo JP je oglasilo prodaju polovnog autosmeæara putem javne prodaje -
licitacije. Da li JKPmoe da se javi kao ponuðaèi na toj licitaciji?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 1) Zakona predviðeno je da je javna nabavka nabavka
dobara, usluga ili radova od strane naruèioca, na naèin i pod uslovima propisanim ovim
zakonom. Èlanom 31. istog zakona predviðeno je da se nabavka moe izvršiti u nekom
od sledeæih postupaka javne nabavke: otvoreni postupak, restriktivni postupak,
kvalifikacioni postupak, pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje
ponuda, pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda,
konkurentni dijalog, konkurs za dizajn, postupak javne nabavke male vrednosti. Dakle, to
su jedini naèini na osnovu kojih naruèilac moe u skladu sa Zakonom pribaviti neko
dobro, uslugu ili radove, te da iz svega navedenog proizilazi da naruèilac ne bi mogao da
uèestvije na javnom nadmetanju za kupovinu autosmeæara.
Ugovor o javnoj nabavci

Pitanje:
l Zakon o budetu predviða obavezu za sve korisnike budetskih srestava,
da za svaku nabavku moraju da imaju ugovor koji æe pratiti tu javnu nabavku, bez
obzira na vrtednost nabavke. Postoje li izuzeci?
Odgovor:
U sluèajevima nabavki istovrsnih dobara, usluga ili radova èija je ukupna
procenjena vrednost na godišnjem nivou nia od 400.000,00 dinara, naruèioci nisu
obavezni da primenjuju odredbe Zakona. Dakle, kako je korisnik budetskih sredstava
naruèilac shodno èlanu 2. Zakona, isti je obavezan da primenjuje odredbe Zakona prilikom
nabavki dobara, usluga ili radova, osim u napred pomenutom sluèaju. Naruèilac za svaku
sprovedenu javnu nabavku mora da ima ugovor o javnoj nabavci, izuzev moguænosti koja
je data u èlanu 39. stav 6. navedenog zakona kojim je predviðeno da se umesto ugovora
izabranom ponuðaèu izda narudbenica koja mora da sadri sve bitne elemente ugovora.
Pitanje:
l Da li naruèilac koji nastupa kao ponuðaè u zajednièkoj ponudi mora
sprovoditi postupak javne nabavke radi izbora ponuðaèa sa kojim æe podneti
zajednièku ponudu?
Odgovor:
Nabavka dobara, usluga ili radova, u smislu Zakona, podrazumeva sticanje nekog
prava nad predmetom javne nabavke na osnovu teretnog ugovora, zakljuèenog izmeðu
naruèioca i ponuðaèa u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke.
U tom smislu, naruèilac koji namerava da zajedno sa drugim ponuðaèem nastupi
kao ponuðaè u postupku javne nabavke, nema obavezu da za izbor tog ponuðaèa
sprovodi postupak javne nabavke.
Ponuðaè
Pitanje:
l Naruèilac ima potrebu da nabavi 2000 grla umatièene jagnjadi (radi podele
poljoprivrednim gazdinstvima u vidu subvencije). Na trištu ni jedan potencijalni
ponuðaè nema tu kolièinu grla, a potencijalni ponuðaèi registrovani su kao poljo-
privredna gazdinstva. Da li poljoprivredna gazdinstva mogu da uèestvuju kao
ponuðaèi?
Odgovor:
Sva pravna i fizièka lica, što znaèi i poljoprivredna gazdinstva mogu da uèestvuju
kao ponuðaèi u postupku javne nabavke, jedina je razlika u dokazima kojima dokazuju
obavezne uslove za uèešæe u postupku.
Pravilnik o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih
nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS", br. 29/2013)
propisuje dokazivanje ispunjenosti uslova za uèešæe u postupku javne nabavke za:
- pravna lica kao ponuðaèe ili podnosioce prijava,
- preduzetnike kao ponuðaèe ili podnosioce prijava,
- fizièka lica kao ponuðaèe ili podnosioce prijava.
Povezana lica
Pitanje:
l U odnosu na koja lica kod naruèioca se cene povezana lica u smislu
odredbi èlana 3. stav 1. taèka 11) Zakona (rukovodioci, svi zaposleni u JN, èlanovi
komisije)?
Odgovor:
Svojstvo povezanog lica se ceni u odnosu na sva lica koja imaju veze sa
konkretnom nabavkom.
Pitanje:
l Kada se govori o povezanom licu, da li se uzima definicija po Zakonu, ili
se mora uzeti definicija data po drugim zakonima koji su u primeni?
Odgovor:
Kada su u pitanju povezana lica primenjuje se definicija koja je data u èlanu 3.
stav 1. taèka 11) Zakona prema kojoj je predviðeno da su povezana lica suprunici,
vanbraèni partneri, krvni srodnici u pravoj liniji, krvni srodnici u poboènoj liniji zakljuèno sa
treæim stepenom srodstva, srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva, usvojilac i
usvojenik, lica izmeðu kojih je izvršen prenos upravljaèkih prava i lica koja su povezana u
smislu zakona kojim se ureðuje porez na dobit pravnih lica. Meðutim, pored navedene
definicije date u Zakonu, neophodno je obratiti panju na status povezanog lica sa
stanovišta Zakona o privrednim društvima ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011),
Uredbe o primeni MRS za javni sektor ("Slubeni glasnik RS", broj 49/2010) - i to
MRS-JS-20, Zakona o raèunovodstvu i reviziji ("Slubeni glasnik RS", br. 46/2006,
111/2009 i 99/2011 (dr. zakon)) i drugih zakona.
Istovrsna dobra, usluge, radovi

- èlan 3. stav 1. taè. 12), 13) i 14) Zakona
Pitanje:
l U sluèaju tekuæeg odravanja (radovi na tekuæem odravanju objekta -
zidarski radovi, molerski, elektrièarski radovi, vodovodni…) koja pozicija u
kontnom planu (do kog broja) opredeljuje istovrsan predmet nabavke.
Odgovor:
Istovrsnost se ceni i odreðuje prema nameni i svojstvu (ista namena i svojstva) i
za isto ne moe biti kriterijum kontna klasifikacija!
Pitanje:
l Da li su usluge tehnièkog projektovanja iz oblasti graðevinarstva
istovrsne sa uslugama projektovanja vodovodnih, kanalizacionih i sliènih ureðaja
i instalacija?
Odgovor:
U èlanu 3. stav 1. taèka 13) Zakona definisano je da su istovrsne usluge one koje
imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1 u kome su pod
taèkom 12. predviðene arhitektonske usluge; inenjerske usluge; usluge urbanistièkog
planiranja i pejzane arhitekture; usluge tehnièkog testiranja i analiza; usluge
energetskog pregleda i energetske usluge.
Usluge projektovanja iz oblasti graðevinarstva i usluge projektovanja vodovodnih,
kanalizacionih i sliènih ureðaja i instalacija jesu istovrsne usluge.
Pitanje:
l Da li se treba pridravati postojeæeg reènika javnih nabavki radi
utvrðivanja istovrsnosti dobara, usluga i radova?
Odgovor:
Naruèilac æe pri oceni istovrsnosti predmeta nabavke imati u vidu, odnosno ceniti
da li se radi o istoj vrsti, svojstvu i nameni predmeta nabavke i u tome mu moe pomoæi i
klasifikacija predmeta sadrana u Opštem reèniku nabavke.
Pitanje:
l Da li su usluga izrade projekata i usluga tehnièke kontrole tih projekata
istovrsne?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 13) Zakona istovrsne usluge definisane su kao usluge
koje imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1.
Dakle, da bi se usluge mogle smatrati istovrsnim neophodno je da sva tri uslova
(ista namena, isto svojstvo i pripadanje istoj kategoriji u okviru Priloga 1) Zakona)
kumulativno budu ispunjena.
Usluga izrade tehnièke dokumentacije (generalnog projekta, idejnog rešenja,
idejnog projekta, projekta za graðevinsku dozvolu, projekta za izvoðenje i projekta
izvedenog objekta) obuhvata angaovanje lica na izradi arhitektonskog projekta,
projekta gasnih, mašinskih, elektriènih i hidro instalacija, projekta konstrukcije, projekta
geodetskog obeleavanja objekta, projekta zaštite od poara elaborata geomehanièkih
istranih radova i sl.
Sa druge strane, usluga izvršenja tehnièke kontrole tehnièke dokumentacije
obuhvata angaovanje lica na proveri usklaðenosti tehnièke dokumentacije sa svim
uslovima i pravilima sadranim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima,
tehnièkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i meðusobne usklaðenosti
svih delova tehnièke dokumentacije, usklaðenosti projekta sa rezultatima prethodnih
istraivanja; proveru ispravnosti i taènosti tehnièko-tehnoloških rešenja, stabilnosti i
bezbednosti, uticaja na ivotnu sredinu i sl.
Na osnovu izloenog, mišljenja smo da usluga izrade tehnièke dokumentacije i
usluga tehnièke kontrole tehnièke dokumentacije nemaju istu namenu i svojstva i da se
kao takve ne smatraju istovrsnim.
Pitanje:
l Da li se u vezi sa zakljuèivanjem ugovora o delu i utvrðivanja ukupne
procenjene vrednosti na godišnjem nivou, u smislu istovrsnosti i obaveze
sprovoðenja postupka javne nabavke, sabiraju vrednosti svih ugovora o delu
nezavisno od predmeta ugovora o delu?
Odgovor:
Èlan 3. stav 1. taèka 13) ZJN definiše istovrsne usluge kao usluge koje imaju istu
namenu i svojstva i pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1.
Èlanom 39. stav 1. ZJN propisano je da je javna nabavka male vrednosti, nabavka
istovrsnih dobara, usluga ili radova èija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem
nivou nia od 3.000.000 dinara, dok je stavom 2. ovog èlana predviðeno da, na nabavke
istovrsnih dobara, usluga ili radova èija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem
nivou nia od 400.000 dinara, naruèioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog
zakona.
Dakle, kod odreðivanja procenjene vrednosti na godišnjem nivou posmatra se
predmet nabavke (namena, svojstva), a ne vrsta ugovora ili ugovorne strane, te je za
utvrðivanje obaveze sprovoðenja postupka javne nabavke, odnosno moguænosti da se
sprovede odreðeni postupak, od znaèaja ukupna procenjena vrednost nabavki istovrsnih
usluga na godišnjem nivou.
Samim tim, nisu ugovori o delu predmet istovrsnosti, veæ se posmatra istovrsnost
usluga koje predstavljaju predmet ugovora o delu.
Pitanje:
l Da li se razlièite vrste edukacija i seminara smatraju istovrsnim uslugama
na godišnjem nivou?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 13) ZJN propisano je da istovrsne usluge predstavljaju
usluge koje imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1.
Pojam istovrsnih usluga vaan je sa stanovišta odreðivanja procenjene vrednosti
na godišnjem nivou koji odreðuje moguænost sprovoðenje postupka javne nabavke male
vrednosti ili izuzimanje od primene ZJN, odnosno obavezu sprovoðenja otvorenog
Èlanom 39. stav 1. ZJN predviðeno je da je javna nabavka male vrednosti, u
smislu ovog zakona, nabavka istovrsnih dobara, usluga ili radova èija je ukupna
procenjena vrednost na godišnjem nivou nia od 3.000.000 dinara, dok stav 2. istog
èlana definiše da na nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova èija je ukupna
procenjena vrednost na godišnjem nivou nia od 400.000 dinara, naruèioci nisu
obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona.
Iz odredbe èlana 3. stav 1. taèka 13) ZJN proizlazi da se usluge mogu smatrati
istovrsnim u sluèaju da su kumulativno ispunjena tri uslova, odnosno da usluge:
- imaju istu namenu
- imaju ista svojstva
- pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga 1.
Smatramo da predmetne usluge imaju istunamenu- edukacija i struèno
usavršavanje, odnosno da pripadaju istoj kategoriji u Prilogu 1 - usluge obrazovanja i
usluge profesionalnog osposobljavanja.
Kada su u pitanjusvojstvapredmetnih usluga, mišljenja smo da ona nisu ista
ukoliko su oblasti koje su predmet edukacija i seminara razlièite. U tom smislu,
mišljenja smo da usluge obrazovanja i profesionalnog osposobljavanja iz oblasti prava
i ekonomije nisu istovrsne sa uslugama iz oblasti medicine, kao što ne postoji istovr-
snost izmeðu nabrojanih oblasti i oblasti pedagogije, psihologije i socijalne zaštite.
Pored toga, konkretni pruaoci ovih usluga (treneri, edukatori), ali i neposredni korisnici
usluga (lica koja se edukuju i struèno osposobljavaju) su razlièiti za pojedine navedene
oblasti.
Dakle, za pitanje istovrsnosti usluga od znaèaja je da kumulativno budu ispunjena
sva tri uslova, odnosno da usluge imaju istu namenu, ista svojstva i da pripadaju istoj
kategoriji u okviru Priloga 1. Meðutim, ukoliko su usluge po svojoj prirodi razlièite,
odnosno nemaju ista svojstva, ili nemaju istu namenu, te i ako potencijalni ponuðaèi nisu
isti, u tom sluèaju nije reè o istovrsnim uslugama.
Pitanje:
l Da li se smatraju istovrsnim radovi na jednom objektu, ako se na jednom
spratu izvode elektro radovi, na drugom mašinski, a na treæem molersko
farbarski?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 14) ZJN istovrsni radovi definisani su kao radovi koji imaju
istu namenu i svojstva i pripadaju istoj grupi radova u opštem reèniku nabavke, odnosno
istoj grupi delatnosti u okviru Sektora F, u Uredbi o klasifikaciji delatnosti, ("Slubeni
glasnik Republike Srbije", broj 54/2010), kao i radovi koji se izvode na istoj nepokretnosti,
odnosno prema jednom projektu.
Navedeni graðevinski radovi predstavljaju radove koji se izvode na istoj

nepokretnosti i smatraju se istovrsnim. U tom smislu, reè je o jedinstvenoj javnoj nabavci
èija procenjena vrednost predstavlja vrednost svih radova koji se u okviru nje izvode.
Iskljuèivo pravo
Pitanje:
l Da li je direkcija za ureðenje i izgradnju u obavezi da nabavku usluga
ozelenjavanja grada vrši od javnog preduzeæa èiji je osnivaè opština, a èija je
pretena delatnost odravanje èistoæe a šira delatnost ozelenjavanje, iako su cene
usluga javnog preduzeæa znatno više od trišne cene?
Odgovor:
Direkcija za ureðenje i izgradnju nije u obavezi da nabavku usluga ozelenjavanja
grada vrši od javnog preduzeæa koje je osnovano od strane opštine, kao organa lokalne
samouprave. U vezi sa tim, bitno je ukazati na èinjenicu da okolnost što je lokalna
samouprava osnovala naruèioca, konkretno JP Gradsko zelenilo, ne znaèi da je èinom
osnivanja tom licu automatsko i dodeljeno iskljuèivo pravo da prua usluge odravanja
zelenila. Naime, iskljuèivo pravo je pravo na osnovu kojeg odreðeno lice jedino moe
obavljati odreðenu delatnost na odreðenom geografskom podruèju, a koje je dodeljeno ili
lokalna samouprava. Prema tome, iskljuèivo pravo mora da proizilazi iz zakona,
posebnog propisa ili pojedinaènog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela
lokalna samouprava. Dakle, ako navedeni akti ne sadre odredbu kojom lokalna
samouprava nekom pravnom licu (recimo licu koje je osnovala), dodeljuje iskljuèivo
pravo da na odreðenom geografskom podruèju obavlja odreðenu delatnost, tada sva
druga lica mogu obavljati istu delatnost na istom geografskom podruèju. Shodno tome,
ako nema lica kome je dodeljeno iskljuèivo pravo na opisani naèin, kada se nabavljaju
usluge odravanja zelenila, naruèilac mora da nabavku takvih usluga vrši u skladu sa
odredbama Zakona. S druge strane, ako je nekim od napred navedenih akata dodelila
nekom licu ili licu koje je osnovala opština i iskljuèivo pravo da obavlja takvu delatnost na
odreðenom geografskom podruèju, tada na nabavku od tog lica usluga odravanja
zelenila, koje su predmet iskljuèivog prava, ne primenjuju se odredbe Zakona.
Pitanje:
l Ko je nadlean da javnom preduzeæu osnovanom za obavljanje
komunalne delatnosti ili delatnosti od znaèaja za rad organa jedinice lokalne
samouprave dodeli iskljuèivo pravo na obavljanje te delatnosti?
Odgovor:
Na osnovu èlana 1. Zakona o javnim preduzeæima ("Slubeni glasnik RS", broj
119/2012) javno preduzeæe je preduzeæe koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a
koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Delatnosti od opšteg interesa definiše odredba èlana 2. ovog zakona.
Javno preduzeæe za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od znaèaja za
rad organa jedinice lokalne samouprave osniva jedinica lokalne samouprave, aktom koji
donosi skupština jedinice lokalne samouprave, koja ostvaruje prava osnivaèa, a na
osnovu èlana 4. stav 2. Zakona o javnim preduzeæima.
Akt o osnivanju javnog preduzeæa (osnivaèki akt) sadri odredbe o dodeli

iskljuèivog prava, pa u odluci kojom se osniva javno preduzeæe (osnivaèki akt) treba da
stoji da se javnom preduzeæu, za teritoriju jedinice lokalne smouprave, daje iskljuèivo
pravo da obavlja delatnost radi koje se osniva.
Iskljuèivo pravo karakteriše sledeæe:
- lice kome je dato iskljuèivo pravo je jedino lice koje moe obavljati odreðenu
delatnost na geografskom podruèju za koje je to pravo dato,
- iskljuèivo pravo licu koje osniva nadleni organ jedince lokalne samouprave
(skupština oštine/ grada) dodeljuje se odlukom tog organa,
- uvek se dodeljuje za odreðeno geografsko podruèje,
- dodeljuje se u skladu sa ciljem osnivanja i poslovanja javnog preduzeæa
- odluka kojom se dodeljuje iskljuèivo pravo mora sadrati odredbu da lice kome
se to pravo dodeljuje jedino moe obavljati odreðenu delatnost na odreðenom
geografskom podruèju.
Napominjemo da dodela iskljuèivog prava jednom licu podrazumeva da se na tom
podruèju obavlajanjem delatnosti koja je dodeljena kao iskljuèivo pravo ne mogu baviti i
druga lica.
Pitanje:
l Javno komunalno preduzeæe nema iskljuèivo pravo kada je u pitanju
izgradnja vodovodne mree. Da li ima iskljuèivo pravo kada je u pitanju odravanje
i rekonstrukcija postojeæe vodovodne mree?
Odgovor:
Kada je u pitanju iskljuèivo pravo, zakonom je propisano da se odredbe ovog
zakona ne primenjuju na nabavke od lica ili organizacija koje se u smislu ovog zakona
smatraju naruèiocem i koje su nosioci iskljuèivog prava na obavljanje delatnosti koja je
predmet javne nabavke, pri èemu se pod iskljuèivim pravom u smislu èlana 3. stav 1. taèka
24. Zakona smatra pravo na osnovu kojeg odreðeno lice jedino moe obavljati odreðenu
delatnost na odreðenom geografskom podruèju, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona,
posebnog propisa ili pojedinaènog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela,
odnosno zakljuèila Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava.
Prema tome, iskljuèivo pravo mora jasno da proizilazi iz zakona, posebnog propisa
ili pojedinaènog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela lokalna samouprava.
Ako ovi akti ne sadre odredbu kojom lokalna samouprava nekom pravnom licu (to moe
biti lice koje je osnovala), dodeljuje iskljuèivo pravo da na odreðenom geografskom
podruèju obavlja odreðenu delatnost, tada sva druga lica mogu obavljati istu delatnost na
istom geografskom podruèju. Dakle, izvor iskljuèivog prava, prema novom zakonskom
rešenju, ne nalazi se samo u posebnom zakonu, podzakonskom aktu ili drugom propisu,
veæ sada iskljuèivo pravo moe i da proistekne na osnovu pojedinaènog akta, ugovora ili
sporazuma, ako su doneti ili ih je zakljuèila lokalna samouprava.
Ovde je vano napomenuti da se sporazumom, odnosno ugovorom kojim lokalna
samouprava dodeljuje iskljuèivo pravo nekom licu da obavlja delatnost na odreðenom
geografskom podruèju ne moe tek tako dodeliti isto, imajuæi u vidu principe trišta koji
podrazumevaju razvoj, te uspostavljanje konkurencije, pa bi sporazum odnosno ugovor
bio protivan tome, odnosno prinudnim propisima, dobrim obièajima i pravnom poretku.
Shodno tome, takav sporazum ili ugovor smatrao bi se ništavim.
Pitanje:
l Lokalna samouprava je osnovala javno komunalno preduzeæe koje je
registrovano za odravanje èistoæe objekata, poslove obezbeðenja i drugo. Moe li
lokalna samouprava - osnivaè da zakljuèi ugovor za izvršenje tih poslova bez
sprovoðenja postupka javne nabavke?
Odgovor:
Iskljuèivo pravo je pravo na osnovu kojeg odreðeno lice jedino moe obavljati
odreðenu delatnost na odreðenom geografskom podruèju, a koje je dodeljeno ili
lokalna samouprava.
Èinjenica da je lokalna samouprava osnovala naruèioca, konkretno Javno
komunalno preduzeæe, ne znaèi da je èinom osnivanja tom licu automatsko i dodeljeno
iskljuèivo pravo da prua usluge odravanja èistoæe. Iskljuèivo pravo mora jasno da
sporazuma, koji je donela lokalna samouprava. Ako akti lokalne samouprave ne sadre
odredbu kojom lokalna samouprava nekom pravnom licu (to moe biti lice koje je
osnovala), dodeljuje iskljuèivo pravo da na odreðenom geografskom podruèju obavlja
odreðenu delatnost, tada sva druga lica mogu obavljati istu delatnost na istom
geografskom podruèju. Samo ako nema lica kome je dodeljeno iskljuèivo pravo na
opisani naèin, lokalna samouprava, kada nabavlja usluge odravanja èistoæe, mora da
nabavku takvih usluga vrši u skladu sa odredbama Zakona.
Pitanje:
l Da li usluge obezbeðenja, usluge angaovanja radnica u kafe kuhinji,
usluge èišæenja i odravanja i sl. mogu biti poverene JKP-u kao iskljuèivo pravo na
obavljanje ovih poslova?
Odgovor:
Naruèilac je obavezan da usluge obezbeðenja, usluge angaovanja radnica u
kafe kuhinji kao i usluge èišæenja i odravanja zgrade nabavlja u postupku javne nabavke
u skladu sa Zakonom. Osnivaèkim aktom, JKP-u ne moe biti dato iskljuèivo pravo na
obavljanje ovih usluga, a imajuæi u vidu prirodu ovih poslova. U konkretnom sluèaju nema
osnova za dodelu iskljuèivog prava za obavljanje ovih poslova.
Na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 24) Zakona o javnim nabavkama iskljuèivo pravo
je pravo na osnovu kojeg odreðeno lice jedino moe obavljati odreðenu delatnost na
odreðenom geografskom podruèju, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona, posebnog
propisa ili pojedinaènog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno
zakljuèila Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava.
Napominjemo da iskljuèivo pravo koje se odlukom jedinice lokalne samouprave
dodeli nekom licu podrazumeva da na teritoriji te jedinice lokalne samouprave (ili delu
teritorije koji je u odluci opredeljen) osim tog lica ni jedno drugo lice ne moe obavljati
navedene poslove.
Kako na podruèju jedinice lokalne samouprave usluge obezbeðenja, usluge
angaovanja radnica u kafe kuhinji, usluge èišæenja i odravanja i sl. mogu obavljati i
druga lica to JKP ne moe imati iskljuèivo pravo da obavlja ove poslove.
Odgovarajuæa ponuda
Pitanje:
l Kako postiæi da u postupku javne nabavke dobara - kancelarijski
materijal, ponuðaè bude odbijen ukoliko dostavlja artikle neodgovarajuæeg
kvaliteta?
Odgovor:
Prema odredbi èlana 3. stav 1. taèka 32) Zakona odgovarajuæa ponuda je ona
specifikacije. U praksi se najèešæe dešava da usled nedovoljno jasne, te neprecizne
konkursne dokumentacije, koja je rezultat nedovoljne struènosti naruèioca ili nedovoljnog
ispitivanja trišta, naruèilac kao rezultat navedenog, nakon sprovedenog postupka javne
nabavke dobije predmet javne nabavke koji ne odgovara njegovim objektivim
potrebama. Dakle, zadatak komisije za javnu nabavku jeste da u konkursnoj
dokumentaciji opiše predmet javne nabavke na takav naèin da nakon okonèanog
postupka javne nabavke (donošenjem odluke o dodeli ugovora) dobije upravo ono
dobro, odnosno onu uslugu ili radove koje eli, ali uz ogranièenje koje se ogleda u tome
da opis predmeta nabavke bude takav da ne vodi smanjenoj konkurenciji meðu
ponuðaèima i da to odgovara njegovim objektivinim potrebama. Konkretno, opisivanje
predmeta javne nabavke treba da bude takvo da utièe na broj ponuðaèa koji bi mogli
podneti ponudu i koji mogu da odgovore zahtevima naruèioca u pogledu traenih
tehnièkih specifikacija, dakle da iste budu odgovarajuæe. S druge strane, naruèioci i
pored toga što odrede tehnièke specifikacije predmeta javne nabavke u skladu sa
odredbama zakona, nakon okonèanog postupka javne nabavke naðu se u problemu koji
nastane prilikom realizacije ugovora o javnoj nabavci, koji se ogleda u tome da predmet
ugovora nije odgovarajuæeg kvaliteta. Posledica ovako sprovedenog postupka javne
nabavke ogleda se u propustu naruèioca da se u konkursnoj dokumentaciji "zaštiti" od
ponuðaèa koji nude dobra neodgovarajuæeg kvaliteta. S tim u vezi, da bi se ovakve
situacije predupredile neophodno je da naruèilac izvrši ispitivanje trišta, u cilju
utvrðivanja da li postoje odreðeni sertifikati i sl. kao dokaz odreðenog nivoa kvaliteta
predmeta javne nabavke, vodeæi pri tome raèuna da zahtevanje takvog dokaza od
ponuðaèa nema za posledicu ogranièavanje konkurencije.
Prihvatljiva ponuda
Pitanje:
l Konkursnom dokumentacijom je traeno da se obrasci iz konkursne
dokumentacije popune na odgovarajuæi naèin i dostave u ponudi. Ponuðaè nije
dostavi traeni obrazac (izjava da ne nastupa sa podizvoðaèem). Da li ta ponuda
moe biti neprihvatljiva s obzirom da nema sve što je traeno konkursnom
dokumentacijom?
Odgovor:
Definicija prihvatljive ponude data je u èlanu 3. stav 1. taèka 33. Zakona prema kojoj
je prihvatljiva ponuda ona ponuda koja je blagovremena, koju naruèilac nije odbio zbog
bitnih nedostataka, koja je odgovarajuæa, koja ne ogranièava, niti uslovljava prava na-
ruèioca ili obaveze ponuðaèa i koja ne prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke.
S druge strane, u èlanu 106. navedenog zakona je odreðeno šta su bitni nedostaci ponude
pa je tako predviðeno da æe naruèilac odbiti ponudu ako: 1) ponuðaè ne dokae da
ispunjava obavezne uslove za uèešæe; 2) ponuðaè ne dokae da ispunjava dodatne
uslove; 3) ponuðaè nije dostavio traeno sredstvo obezbeðenja; 4) je ponuðeni rok
vaenja ponude kraæi od propisanog; 5) ponuda sadri druge nedostatke zbog kojih nije
moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude ili je nije moguæe uporediti sa drugim ponudama.
Prema tome, ukoliko se iz sadrine ponude odreðenog ponuðaèa nesumnjivo
moe utvrditi da u konkretnom postupku nastupa samostalno, dakle da ne nastupa sa
podizvoðaèem, te da je za sebe dostavio sve traene dokaze o ispunjenosti uslova za
uèešæe u postupku, da je isti naveden i u modelu ugovora, okolnost što je ponuðaè
propustio da u ponudi dostavi obrazac izjave da ne nastupa sa podizvoðaèem sa

stanovišta definicije bitnih nedostataka ponude, ne bi se moglo zakljuèiti da se ne moe
utvrditi njegova stvarna sadrina, a time i da je takva ponuda neprihvatljiva. Svakako,
ovo pitanje treba posmatrati od sluèaja do sluèaja.
Pitanje:
l Predmet javne nabavke su osnovne usluge i dopunske usluge. Cena kao
elemenat kriterijuma, predstavlja samo cenu osnovnih usluga. Da li je prihvatljiva
ponuda èija ukupna cena osnovnih i dopunskih usluga premašuje procenjenu
vrednost javne nabavke, a cena osnovnih usluga ne prelazi procenjenu vrednost?
Odgovor:
Na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 33) Zakona prihvatljiva ponuda ne prelazi iznos
Naruèilac je kao procenjenu vrednost nabavke osnovne i dopunske usluge morao
opredeliti zbir procenjene vrednosti osnovne usluge i procenjene vrednosti dopunske
usluge, što znaèi da je procenjena vrednost predmeta nabavke koji èine osnovne i
dopunske usluge ukupna procenjena vrednost ove dve vrste usluga. Treba imati u vidu
da u konkretnom sluèaju predmet nabavke èine i osnovne i dopunske usluge i da se
procenjena vrednost opredeljuje za predmetu nabavke kao celinu.
Ukoliko je naruèilac definisao nabavku, kao uslugu pruanja osnovnih i dopunskih
usluga, mora prilikom utvrðivanja iznosa ponuðene cene, uzeti u obzir ukupnu cenu bez
PDV a, te na osnovu takve cene oceniti prihvatljivost ponude.
Ako ponuðena cena (zbir ponuðene cene za osnovne i ponuðene cene za
dopunske usluge) prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke ponuda je
neprihvatljiva. Okolnost da je kao element kriterijuma za dodelu ugovora odreðena cena
osnovnih usluga je bez uticaja na opredeljivanje procenjene vrednosti predmeta
nabavke i na ocenu da li ponuðena cena za dati predmet nabavke prelazi iznos
Pitanje:
l Naruèilac je zakljuèio ugovor za nabavku automobila po ponuðenoj ceni
od 1.002.300,00 dinara iako je procenjena vrednost bila 1.000.000,00 dinara.
Odgovor:
Ponuda sa ponuðenom cenom u iznosu od 1.002.300,00 dinara je bila
neprihvatljiva buduæi da prelazi iznos procenjene vrednosti predmeta javne nabavke
(èlana 3. stav 1. taèka 33) Zakona). Shodno navedenom, takva ponuda je morala biti
odbijena shodno èlanu 107. stav 1. Zakona.
Pitanje:
l Da li je prihvatljiva ponuda ponuðaèa koji nije u sistemu PDV-a i nudi cenu
od 450.000 dinara u postupku JN male vrednosti èija je procenjena vrednost
400.000 dinara?
Odgovor:
Procenjena vrednost javne nabavke se uvek iskazuje bez PDV-a i okolnost da je
ponuðena cena ponuðaèa koji nije u sistemu PDV-a ispod procenjene vrednosti javne
nabavke sa PDV-om, nije od znaèaja, buduæi da je za ocenu prihvatljivosti ponude
merodavno da li je ponuðena cena ispod procenjene vrednosti javne nabavke (koja se
izraava bez PDV-a) ili nije. Shodno tome, naruèilac bi ponudu ponuðaèa koji nije u
sistemu PDV-a morao da odbije po èlanu 3. stav 1. taèka 33) Zakona, kao neprihvatljivu,
buduæi da njegova ponuðena cena prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke,
dok bi naruèilac ponudu ponuðaèa koji jeste u sistemu PDV-a i koji je ponudio cenu u
iznosu od 400.000,00 dinara bez PDV-a uzeo u razmatranje i istu ocenjivao primenom
odabranog kriterijuma za ocenjivanje ponuda.
Pitanje:
l Da li je komisija za javnu nabavku pravilno cenila da ponuda ponuðaèa
koji ima Vibro valjak radne mase 18 tona nije prihvatljiva i da je treba odbiti, ako je
naruèilac u konkursnoj dokumentaciji kao uslov za uèešæe u postupku odredio da
ponuðaè treba da raspolae pored ostalog i sa 2 (dva) Vibro valjka (radne mase od
5 do 15 tona)?
Odgovor:
Na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 33) Zakona prihvatljiva ponuda je ponuda koja je
Jedan od bitnih nedostataka ponude je ako ponuðaè ne dokae da ispunjava
dodatne uslove za uèešæe i propisan je odredbom èlana 106. stav 1. taèka 2) Zakona. Na
osnovu èlana 106. stav 1. taèka 2) Zakona, naruèilac æe odbiti ponudu zbog bitnih
nedostataka ako ponuðaè ne dokae da ispunjava dodatne uslove za uèešæe.
U konkretnom postupku ponuðaè koji je dostavio dokaze da raspolae sa 2 (dva)
Vibro valjka od kojih jedan vibro valjak prelazi traenu radnu masu (vibro valjak ima 18
tona) nije dokazao da u celosti ispunjava dodatne uslove, da raspolae sa 2 (dva) Vibro
valjka (radne mase od 5 do 15t), zbog èega njegova ponuda ima bitni nedostatak zbog
koga je naruèilac obavezan da ponudu odbije, što ponudu èini neprihvatljivom. Naruèilac
je kao uslov postavio da Vibro valjak ima radnu masu od 5 do 15t, a Vibro valjak koji ima
radnu masu 18t ne ispunjava ovaj uslov.
Imajuæi u vidu navedeno, Komisija za javnu nabavku je pravilno ocenila da
navedenu ponudu zbog bitnih nedostataka treba odbiti kao neprihvatljivu. Na osnovu
èlana 107. stav 1. Zakona naruèilac je duan da u postupku javne nabavke, pošto
pregleda i oceni ponude, odbije sve neprihvatljive ponude.
Pitanje:
l Da li je ponuda neprihvatljiva kada ponuðaè da jednu cenu u obrascu
ponude, a drugu (razlièitu od cene iz obrasca ponude) u modelu ugovora, kako da
postupi naruèilac?
Odgovor:
Na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 33) Zakona prihvatljiva ponuda je ponuda koja je
Jedan od bitnih nedostataka ponude je ako ponuda sadri druge nedostatke zbog
kojih nije moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude ili nije moguæe uporediti je sa drugim
ponudama. Ovaj bitan nedostatak ponude propisan je odredbom èlana 106. stav 1. taèka
5) Zakona i na osnovu ove odredbe, zbog ovog bitnog nedostatka, naruèilac je obavezan
da odbije ponudu.
U konkretnom sluèaju, naruèilac æe postupiti u skladu sa odredbom èlana 106.
stav 1. taèka 5) Zakona i odbiti ponudu zbog bitnog nedostatka ako nije u moguænosti da
utvrdi stvarnu sadrinu ponude i da je uporedi sa drugim ponudama jer je ponuðaè dao
jednu cenu u obrascu ponude, a drugu (razlièitu od cene iz obrasca ponude) u modelu
ugovora. Imajuæi u vidu definiciju prihvatljive ponude iz èlana 3. stav 1. taèka 33) Zakona
ponuda nije prihvatljiva ako je odbijena na osnovu èlana 106. stav 1. taèka 5) Zakona.
Pitanje:
l Da li naruèilac, u postupku JNMV, moe da prihvati ponuðenu cenu veæu
od procenjene vrednosti?
Odgovor:
U postupku JNMV naruèilac ne moe da prihvati ponudu koja prelazi iznos
Naime, na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 33) Zakona prihvatljiva ponuda je ponuda
koja ne prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke, što znaèi da je ponuda koja
prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke neprihvatljiva ponuda. Na osnovu
èlana 107. stav 1. Zakona naruèilac je obavezan da neprihvatljivu ponudu odbije.
Popust na ponuðenu cenu

Pitanje:
l Pošto boniteti, odnosno cassas skonto ne mogu biti kriterijum za
ponderisanje ponuda, a apoteke ive odnosno finansiraju se iz mare i baš tih
boniteta, kako u konkursnoj dokumentaciji predvideti bonitet za plaæanje, a da
konkursna dokumentacija bude ispravna.
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 34. Zakona propisano je da je popust na ponuðenu cenu
metod odreðivanja cene koji ponuðaè moe ponuditi u ponudi samo kada je predmet
javne nabavke oblikovan u više partija, a naruèilac taj metod ne moe predvideti u
konkursnoj dokumentaciji kao element kriterijuma. S druge strane, kada je u pitanju
kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude, bitno je ukazati na to da je u èlanu 85. stav 2.
Zakona propisano da se navedeni kriterijum zasniva na razlièitim elementima kriterijuma
u zavisnosti od predmeta javne nabavke. Dakle, pored cene naruèilac moe da odredi i
druge elemente, pri èemu su u pomenutoj zakonskoj odredbi moguæi elementi kriterijuma
pobrojani samo kao primeri, što ne znaèi da naruèilac ne moe da odredi i neke druge
elemente koji se ne nalaze meðu navedenim. Iako naèelno postoji sloboda na strani
naruèioca da se opredeli za elemente kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude,
postoji obaveza za njega da poštuje odredbe Zakona. S tim u vezi, prilikom izbora
elemenata kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude u skladu sa èlanom 85. stav 2.
Zakona, naruèilac mora da vodi raèuna o zakonskom ogranièenju propisanom u èlanu 3.
stav 1. taèka 34) Zakona, buduæi da iz odredbe èlana 3. stav 1. taèka 34) Zakona,
proizilazi da popust na ponuðenu cenu kao metod odreðivanja cene ne moe biti
predviðen u konkursnoj dokumentaciji kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije
ponude. Imajuæi u vidu da cassas skonto predstavlja popust na ponuðenu cenu koji se
obraèunava procentualno u odnosu na vrednost robe i odobrava kupcu ukoliko izmiruje
svoje novèane obaveze u kraæem roku od prvobitno predviðenog, proizilazi da cassas
skonto jeste popust na ponuðenu cenu. Naime, zabrana korišæenja popusta na
ponuðenu cenu kao elementa kriterijuma sastoji se u tome što procentualno iskazan
popust na vrednost ponude nema nikakvog znaèaja ako se posmatra odvojeno od
vrednosti cene na koju se odnosi. Na taj naèin bi odreðeni ponuðaè mogao da dobije veæi
broj pondera za procentualno viši popust, iako kada se uzme u obzir ponuðena cena i taj
popust, cena koja bi se postigla uraèunavanjem popusta, bila bi i dalje viša od iste takve
cene ponuðaèa koji je ponudio procentualno nii popust, a taj drugi ponuðaè bi dobio
manje pondera za popust koji je nii. Ranija praksa naruèilaca je bila da kao jedan od
elemenata kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude upravo predvide cassas skonto
davanjem prednosti u vidu odreðenih pondera ponuðaèu prema ponuðenom roku

plaæanja u odnosu na minimalni. Dakle, takav iznos, procenat ponuðenog popusta od
strane ponuðaèa, zavisi od buduæe neizvesne okolnosti, a to je rok plaæanja od npr. 60,
90 ili 120 dana. U vezi sa navedenim, vano je ukazati na èinjenicu da je nebitno kako
naruèilac naslovljava odreðeni element kriterijuma, veæ da li u suštini taj element
kriterijuma, s obzirom na naèin kako je opisan u konkursnoj dokumentaciji i kako je
odreðena metodologija dodele pondera za isti, predstavlja popust na ponuðenu cenu.
Metodologija dodele pondera u sluèaju da se radi o elementu kriterijuma - popust na
ponuðenu cenu, ne moe biti objektivno proverljiva, što je izrièit zahtev odredbe èlana
84. stav 3. Zakona, jer se ne moe unapred utvrditi kada æe zaista biti izvršeno plaæanje
za isporuèena dobra, te samim tim ni koliko procenata bi realno trebalo uzeti u obzir
prilikom dodele pondera. Dakle, naruèilac bi dodeljivao pondere iako ne zna da li æe se i
kada ostvariti okolnost za koju vezuje dodelu pondera (rok plaæanja), tako da dodelu
pondera vezuje za buduæu neizvesnu okolnost. S druge strane, naruèioci su uvodili i
super rabat, te su prednost pri oceni ponuda davali i sa tog aspekta. S tim u vezi,
potrebno je napomenuti i da super rabat po svojoj prirodi predstavlja popust na
ponuðenu cenu po osnovu isporuèene kolièine, kao obaveze na strani prodavca, tako da
bi se i u ovom sluèaju, mogao izvesti zakljuèak da naruèilac ne bi mogao da ponderiše
super rabat koji takoðe predstavlja popust na ponuðenu cenu, a vezuje se za isporuèenu
kolièinu. Shodno navedenom, zakljuèak je da se boniteti za plaæanje ne mogu odrediti
kao elementi kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude.
Pitanje:
l Naruèilac u konkursnoj dokumentaciji kod JN u otvorenom postupku, bez
partija, nije naznaèio moguænost davanja ponude sa popustom. Ponuðaè je u
obrascu ponude, kao i u obrascu strukture cene, ispod zvaniène cene, dopisao
slovima: "popust ...", izrazio ga u procentima i u dinarima i dao novu ponudu -
cenu. Cenu sa popustom je upisao u modelu ugovora. Da li je ovakva ponuda
prihvatljiva?
Odgovor:
Popust na ponuðenu cenu je definisan u èlanu 3. stav 1. taèka 34) Zakona.
Pomenutim èlanom je propisano da je popust na ponuðenu cenu metod odreðivanja
cene koji ponuðaè moe ponuditi u ponudi samo kada je predmet javne nabavke
oblikovan u više partija, a naruèilac taj metod ne moe predvideti u konkursnoj
dokumentaciji kao element kriterijuma. Dakle, iz navedenog, nesumnjivo je da je popust
na ponuðenu cenu jedino moguæ i dozvoljen ako je javna nabavka oblikovana po par-
tijama. U konkretnom sluèaju, ako ponuðaè u obrascu ponude, kao i u obrascu strukture
cene sa uputstvom kako da se popuni upiše cenu, zatim popust na tu cenu, a potom na
tako prikazanu cenu, navede svoju konaènu cenu u koju je dakle uraèunat prethodno
navedeni popust, onda se u takvom sluèaju ne radi o popustu na ponuðenu cenu, buduæi
da konaèno ponuðena cena jeste njegova krajnja cena na koju on ne nudi popust.
Naime, polazeæi od ovakvog stanja stvari, takav ponuðaè je u pomenutim obrascima
prikazao strukturu cene koju nudi, a ono što upuæuje na zakljuèak da se ne radi o
popustu na ponuðenu cenu jeste èinjenica da je ponuðaè dao svoju cenu u tom postupku
javne nabavke na koju ne nudi popust. U suprotnom, ako bi ponuðaè u svojoj ponudi
naveo da nudi odreðenu cenu koja je konaèna i da na istu daje odreðeni popust, u tom
sluèaju bi se radilo o popustu na ponuðenu cenu, koji je moguæ samo kod javne nabavke
oblikovane po partijama. Konkretno, polazeæi od opisane situacije, naruèilac bi ponudu
tog ponuðaèa mogao da prihvati buduæi da nije ponudio popust na ponuðenu cenu, veæ
je samo prikazao njenu strukturu.
Pitanje:
l Kada ponuðaè nakon pojedinaènih cena, pri zbiru istih, da popust od 20%
na konaèan iznos, a ja, naruèilac, se ne obavezujem da æu uzeti kolièinu koju sam
naveo, veæ alternativno postavim i jednu godinu kao rok vaenja ugovora, da li pri
sukcesivnim isporukama koristim navedene pojedinaène cene ili svaku stavku
spuštam za 20%?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 34) Zakona propisano je da je popust na ponuðenu cenu
metod odreðivanja cene koji ponuðaè moe ponuditi u ponudi kada je predmet javne
nabavke oblikovan u više partija, a naruèilac taj metod ne moe predvideti u konkursnoj
dokumentaciji kao element kriterijuma.
Citiranim èlanom zakona je propisano da se popust na ponuðenu cenu moe uzeti
u obzir ukolliko je javna nabavka oblikovana po partijama, ali ne kao element kriterijuma.
Meðutim, ako je ponuðaè naveo da daje popust 20% na konaèan iznos, neophodno je da
taèno navede koliki je taj popust, odnosno da jasno navede koja je njegova konaèna
ponuda. U navedenoj situaciji, naruèilac ne bi mogao da sam obraèunava popust za
svaku sukcesivnu isporuku i da svaku stavku spušta za 20%. Ugovor dodeljen u
postupku javne nabavke (što znaèi i model ugovora dat u konkursnoj dokumentaciji)
treba da sadri odredbe kojima se u celosti ureðuje ovaj odnos.
Javna nabavka po partijama

Pitanje:
l Da li je osiguranje imovine, zaposlenih i uèenika jedna javna nabavka, s
obzirom da se imovina osigurava na godišnjem nivou a uèenici za školsku godinu,
osiguranje imovine se finansira iz budeta lokalne vlasti, a osiguranje uèenika od
strane roditelja i iz budeta i broj uèenika se od školske do školske godine
razlikuje?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 35) Zakona, propisano je da je javna nabavka po
partijama nabavka èiji je predmet oblikovan u više posebnih istovrsnih celina i koja je kao
takva oznaèena u pozivu za podnošenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji. Oblikovanje
predmeta javne nabavke u posebne celine (partije) prvenstveno ima za cilj da naruèiocu
omoguæi da predmet javne nabavke u svakoj posebnoj celini (partiji) bude zapravo
predmet posebnog ugovora o javnoj nabavci.
Ako se zakljuèuje ugovor o osiguranju nije iskljuèena moguænost da naruèilac
predmet oblikuje u više partija, pa tako da predmet jedne partije bude osiguranje
imovine, predmet druge osiguranje zaposlenih i uèenika. Za svaku od navedenih partija,
naruèilac moe da odredi razlièite dodatne uslove za uèešæe, kao i da se opredeli za
razlièit kriterijum za ocenjivanje ponuda, te da i elementi kriterijuma ne budu isti. Takoðe,
period na koji se ugovor zakljuèuje moe biti razlièito regulisan za svaku partiju. Što se
tièe finansiranja osiguranja uèenika od strane roditelja i iz budeta (manji iznos), vrlo
bitno je da li se radi o sredstvima koja su na raspolaganju, odnosno koja koristi naruèilac
("da li leu na raèun naruèioca"), jer u tom sluèaju naruèilac je obavezan da sprovede
Pitanje:
l Plan laboratorijskog materijala ima puno stavki (100), ukupna finansijska
vrednost je 2.000.000 dinara. S obzirom da nije moguæe zakljuèiti ugovor sa jednim
ponuðaèem (ne moe da ponudi materijal po svim stavkama), da li se sprovodi
jedan postupak male nabavke u okviru kog se moe izabrati nekoliko ponuðaèa i
zakljuèiti više ugovora.
Odgovor:
Èlan 3. stav 1. taèka 35). Zakona daje definiciju pojma javne nabavke po
partijama pod kojom se podrazumeva nabavka èiji je predmet oblikovan u više posebnih
istovrsnih celina i koja je kao takva oznaèena u pozivu za podnošenje ponuda i
konkursnoj dokumentaciji. Predmet svake partije moe obuhvatati "više stavki", pri èemu
ponuðaè mora da ponudi sve stavke konkretne partije. Ne postoji prepreka da naruèilac
u okviru jedne partije recimo nabavlja više materijala, delova, i sl. vodeæi raèuna o tome
da se dosledno primenjuje naèelo obezbeðivanja konkurencije. Dakle, ukoliko postoji
više ponuðaèa koji mogu da ponude sve stavke neke partije, nema prepreke da se tako
izvrši grupisanje predmeta. S druge strane, u situaciji da jednu od više stavki koje èine
predmet konkretne partije moe da, primera radi, ponudi samo jedno lice, u toj situaciji bi,
naruèilac trebalo da tu stavku predvidi kao predmet posebne partije. Takvim
postupanjem bi se poštovalo i dosledno sprovelo naèelo obezbeðivanja konkurencije
meðu ponuðaèima. Naime izdvajanjem stvari koju moe da ponudi samo jedan ponuðaè,
omoguæava se da se u partiji u odnosu na koje je izvršeno izdvajanje, pojavi daleko veæi
broj ponuðaèa i time znatno uveæa konkurencija. Ponuðaè u postupku javne nabavke
koja je oblikovana po partijama moe da podnese ponudu za jednu ili više partija, pri
èemu ponuda mora da obuhvati celokupnu partiju. Dakle, kada je javna nabavka
oblikovana u više posebnih celina - partija, svaka partija se ugovara zasebno i
predstavlja predmet posebnog ugovora, pri èemu predmet javne nabavke moraju biti
dobra, usluge ili radovi koji su po svojoj prirodi istovrsni. Pojam istovrsnih dobara, usluga
i radova je regulisan u èlanu 3. Zakona. Prema tome, naruèilac ne moe da ugovor o
javnoj nabavci zakljuèi sa više ponuðaèa u okviru jedne partije i to za pojedine stavke, jer
svaka stavka u okviru partije ne predstavlja posebnu partiju, veæ ugovor o javnoj nabavci
dodeljuje onom ponuðaèu koji je ponudio sve stavke u okviru jedne partije, èija je
ponuda, a nakon izvršene struène ocene primenom odabranog kriterijuma ocenjena kao
najpovoljnija. Kod javne nabavke koja je oblikovana po partijama ne postoje zakonske
prepreke da se naruèilac za svaku partiju opredeli za razlièit kriterijum za ocenjivanje
ponuda, pa se tako moe odluèiti da za jednu partiju to bude kriterijum najnie ponuðene
cene, a za drugu partiju da to bude kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude. Prema
tome i postupak javne nabavke male vrednosti moe biti oblikovan po partijama.
Pitanje:
l Ako se radovi na tekuæem odravanju objekata obavljaju na tri razdvojena
objekta, da li naruèilac moe javnu nabavku da oblikuje u tri partije tako da svaki
objekat bude jedna partija ili mora oblikovati partije prema vrsti radova?
Odgovor:
Ukoliko naruèilac ima potrebu da sprovede javnu nabavku radova, koja bi se
obavljala na tri razdvojena objekta, naruèilac moe takvu javnu nabavku oblikovati po
partijama. Primer takve nabavke je izgradnja tri objekta, na tri razlièite lokacije, naroèito
ako se radi o udaljenim lokacijama, u kom sluèaju je sasvim opravdano podeliti nabavku
na partije, posebno imajuæi u vidu troškove realizacije nabavke i postupanje naruèioca u
skladu sa naèelom ekonomiènosti i efikasnosti.
Pitanje:
l Kako postupiti ako u otvorenom postupku oblikovanog po partijama za
jednu od partija nije primljena nijedna ponuda?
Odgovor:
Èlanom 36. stav 1. Zakona predviðeno je da naruèilac moe sprovoditi
pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ako u otvorenom,
odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu, odnosno nijednu prijavu ili su
sve ponude neodgovarajuæe, pod uslovom da se prvobitno odreðen predmet javne
nabavke i uslovi za uèešæe u postupku, tehnièke specifikacije i kriterijumi za dodelu
ugovora ne menjaju.
Shodno navedenom, kada za jednu partiju naruèilac nije dobio nijednu ponudu,
naruèilac moe da sprovede pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda za tu partiju.
Pitanje:
l Kada ima više razlièitih relacija (u pitanju je prevoz zaposlenih u školi)
kako izabrati ponuðaèa kada na razlièitim relacijama postoji samo po jedan
prevoznik, tj. na svakoj relaciji razlièiti prevoznik?
Odgovor:
U navedenoj situaciji naruèilac ima moguænost da javnu nabavku oblikuje po
partijama, tako da svaka partija bude odreðena relacija.
Pitanje:
l Šta je ponuda po partijama?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 35. Zakona, propisano je da je javna nabavka po
partijama nabavka èiji je predmet oblikovan u više posebnih istovrsnih celina i koja je kao
takva oznaèena u pozivu za podnošenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji. Dakle, iako
u definiciji nije eksplicitno navedeno da se svaka posebna celina (partija) moe ugovarati
posebno, oblikovanje predmeta javne nabavke u posebne celine (partije) prvenstveno
ima za cilj da naruèiocu omoguæi da predmet javne nabavke u svakoj posebnoj celini
(partiji) bude zapravo predmet posebnog ugovora o javnoj nabavci. To konkretno znaèi
da kada je postupak javne nabavke oblikovan u više partija, moe se zakljuèiti više
ugovora, što ne bi bilo moguæe ukoliko bi postupak javne nabavke bio jedinstven.
Pitanje:
l Ako naruèilac u JN po partijama zakljuèi ugovor za dve partije a za ostale
tri nije pribavljena prihvatljiva ponuda, da li ponovo pokreæe postupak za
preostale tri partije?
Odgovor:
U sluèaju kada naruèilac u odreðenom postupku po partijama za odreðene partije
nije uspeo da zakljuèi ugovor, iz razloga što nije dobio prihvatljivu ponudu, moe ponovo
da pokrene postupak nabavki za te partije, a na osnovu veæ postojeæeg postupka u planu
nabavki. Konkretnu situaciju treba da obrazloi kako u odluci o pokretanju postupka, tako
i u izveštaju o izvršenju plana.
Nabavka dobara
- èlan 4. Zakona
Pitanje:
l Da li treba sprovoditi javnu nabavku za dodelu subvencija u poljoprivredi
iz budeta lokalne samouprave, a raspodela sredstava se vrši prema Nacionalnom
programu Ministarstva poljoprivrede za ruralni razvoj?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 1) Zakona propisano je da je javna nabavka, nabavka
dobara, usluga ili radova od strane naruèioca, na naèin i pod uslovima propisanim
Zakonom dok je taèkom 2) istog èlana odreðeno da je ugovor o javnoj nabavci teretni
usluga ili izvoðenje radova. Èlanom 4, 5. i 6.Zakona odreðen je predmet ugovora o javnoj
nabavci dobara, radova i usluga.
U skladu sa navedenim, moe se zakljuèiti da u navedenom sluèaju nije reè o
javnoj nabavci u smislu Zakona jer je u pitanju raspodela sredstava, odnosno davanje
subvencija u skladu sa Nacionalnim programom.
Pitanje:
l Da li se predmet nabavke moe opredeliti prema opštem reèniku nabavki?
Na primer moe li se smatrati da jedan predmet nabavke èine svi predmeti koji
imaju iste prve tri ili èetri cifre iz šifre u Opštem reèniku nabavke? Da li se
posmatra grupa ili podgrupa? Na primer: Da li su jedan ili dva predmeta nabavke i
da li mogu da se sprovedu dve nabavke:
1. Radna odeæa, specijalna radna odeæa i pribor - šifra 1810000;
2. Nakit, satovi i srodni proizvodi - šifra 18500000.
Da li je sve navedeno u okviru šifre 1810000 jedan predmet?
Odgovor:
Na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 38) Zakona opšti reènik nabavke je referentni
sistem klasifikacije predmeta javne nabavke, primenjiv na ugovore o javnim nabavkama,
kojim se istovremeno obezbeðuje usklaðenost sa drugim postojeæim klasifikacijama.
Predmet javne nabavke se opredeljuje prema istovrsnosti dobra, usluge, odnosno
radova koju definišu odredbe èlana 3. stav 1. taè. 12), 13) i 14) Zakona i u skladu sa
odredbama èl. 4, 5. i 6. Zakona.
Pripadnost predmeta nabavke istoj grupi u opštem reèniku nabavke moe
naruèiocu pomoæi prilikom odreðivanja predmeta nabavke, ali se predmet nabavke pre
svega opredeljuje u skladu sa odredbama Zakona.
U konkretnom primeru jedan predmet nabavke èine svi predmeti klasifikovani pod
šifrom 1810000. Drugi predmet nabavke èine svi predmeti klasifikovani pod šifrom
1850000. Procenjene vrednosti ova dva predmeta se utvrðuju posebno za svaki predmet
i u skladu sa procenjenom vrednosti i drugim uslovima nabavke opredeljuju se vrste
postupka u kojim æe se sprovesti nabavke ova dva predmeta.
Pitanje:
l Da li predškolska ustanova sprovodi postupak javne nabavke za nabavku:
interneta, beiène telefonije, goriva, reprezentacije?
Odgovor:
Sprovodi se postupak ukoliko je vrednost iznad limita predviðenog za javne
nabavke male vrednosti (iznad 400.000 dinara bez PDV-a).
Pitanje:
l Ako troškovi reprezentacije premašuju 400.000 dinara, da li moramo da
primenjujemo Zakon?
Odgovor:
Za svaku nabavku koja na godišnjem nivou prelazi iznos od 400.000. dinara,
neophodno je sprovesti javnu nabavku. Kod troškova reprezentacije treba imati u vidu
procenjenu vrednost svakog pojedinog predmeta koji èini reprezentaciju i prema
procenjenoj vrednosti istovrsnih dobara, odnosno usluga (na godišnjem nivou) ceniti
koju vrstu postupka primeniti.
Pitanje:
l Indirektni budetski korisnik poseduje tri lokala u stambeno-poslovnom
objektu i namera mu je da ove lokale izda u zakup. Na koji naèin treba oglastiti
potrebu naruèioca i koji postupak treba sprovesti?
Odgovor:
Izdavanje poslovnog prostora nije predmet javne nabavke u smislu Zakona.
Pitanje:
l Kako predlaete da se uradi javna nabavka zakupa poslovnog prostora u
inostranstvu?
Odgovor:
Za zakup poslovnog prostora moe se sprovesti javna nabavka na isti naèin kao
što se nabavlja poslovni prostor i u zemlji, razlika je u tome što je neophodno objaviti
poziv u zemlji odakle se i oèekuje da budu potencijalni ponuðaèi. Za ovakvu nabavku,
ukoliko je njena vrednost veæa od 400.000 dinara, vae sva pravila predviðena za
sprovoðenje procedure iz Zakona o javnim nabavkam.
Redovni postupci javne nabavke su otvoreni i restriktivni postupak. Ako je
procenjena vrednost na godišnjem nivou ispod limita odreðenog za javne nabavke male
vrednosti, naruèilac moe sprovesti i postupak male vrednosti. Takoðe, ako su ispunjeni
uslovi za primenu pregovaraèkog postupka mogao bi da se sprovede isti, pod uslovom
da dobije pozitivno mišljenje Uprave za javne nabavke.
Pitanje:
l Da li je nabavka putnièkog vozila na lizing nabavka dobra ili usluge?
Odgovor:
U pitanju je nabavka dobara. Èlanom 4. stav 1. Zakona kojim je propisano da
predmet ugovora o javnoj nabavci dobara moe biti:
1) kupovina dobara;
2) zakup dobara;
3) lizing dobara (sa pravom kupovine ili bez toga prava).
Pitanje:
l Javno komunalno preduzeæe kupuje polovno specijalno komunalno
vozilo od drugog javnog komunalnog preduzeæa. Cena vozila je nia od 2 miliona
dinara bez PDV-a. Raspisali smo JN male vrednosti i obustavili postupak jer se u
datom roku niko nije javio (nije pristigla nijedna ponuda). JKP koje prodaje vozilo
nije dalo ponudu jer odlukom nadzornog odbora su u obavezi da po Zakonu o
trgovini prodaju vozilo javnom prodajom putem zatvorenih ponuda. Da li moemo
kupiti vozilo u postupku javne prodaje, ili na neki drugi naèin?
Odgovor:
Predmet ugovora o javnoj nabavci dobara moe biti:
1) kupovina dobara;
2) zakup dobara;
3) lizing dobara.
Ugovor o javnoj nabavci dobara moe obuhvatiti i pruanje usluga ako su one
nuno vezane za javnu nabavku dobara (montaa, prevoz, osiguranje ili druge usluge
definisane od strane naruèioca).
U konkretnom sluèaju, naruèilac ima jedino moguænost da predmetno dobro kupi
nakon sprovedenog nekog od postupaka koje predviða Zakon. Dakle, ne moe
uèestvovati na bilo kom postupku javne prodaje ako vrednost te robe prelazi 400.000,00
dinara, odnosno limit iznad koga postoji obaveza da se primenjuje Zakon.
Pitanje:
l Da li su zakup i adaptacija poslovnog prostora jedan predmet nabavke?
Odgovor:
Kada je u pitanju adaptacija poslovnog prostora, nesumnjivo je da se radi o
radovima, dok zakup poslovnog prostora predstavlja nabavku dobara (zakup dobara),
što bi znaèilo da se radi o dva raznovrsna predmeta nabavke.
Pitanje:
l Naruèiocu je ponuðana odreðena vrsta aparata kao donacija za èije
korišæenje se potrošni materijal moe nabavljati samo od donatora. Koju vrstu i
naèin postupka za nabavku najpovoljnije ponude aparata (opreme) primeniti s
obzirom da je u pitanju donacija, odnosno da li je naruèilac u obavezi da prikupi
informacije i o uslovima drugih potencijalnih ponuðaèa konkretne vrste aparata?
Odgovor:
Ugovor o donaciji nije teretni ugovor i ne zakljuèuje se u postupku javne nabavke
koji ureðuje Zakon.
Meðutim kako se radi o donaciji aparata èije korišæenje je uslovljeno kupovinom
potrošnog materijala od donatora, obaveza primaoca donacije je da pre zakljuèivanja
ugovora o donaciji ispita situaciju na trištu i utvrdi isplativost prihvatanja konkretne
donacije.
Naša preporuka je da se pre zakljuèenja ugovora ispita:
- pod kojim uslovima se donira aparat (npr.: obaveza kupovine potrošnog
materijala u odreðenom periodu ili obaveza korišæenja aparata u odreðenom periodu što
iziskuje kupovinu potrošnog materijala),
- da li na trištu postoje aparati èije korišæenje ne iziskuje troškove koji prate
korišæenje doniranog aparata pa bi bilo ekonomiènije i kupiti aparat i sl.
Naruèilac nije u obavezi da prikupi ponude (donacije) i od drugih potencijalnih
donatora, ali ponašanje dobrog domaæina podrazumeva da æe to uèiniti (ispitati situaciju
na trištu, uslove drugih donatora, uslove eksploatacije kupljenih aparata - što je
obaveza po Zakonu).
Nabavka radova
- èlan 5. Zakona
Pitanje:
l Da li je crkva u obavezi da sprovede postupak javne nabavke za rekon-
strukciju crkvene zgrade ili je to obaveza mesne zajednice na teritoriji gde se crkva
nalazi?
Odgovor:
Crkva nije naruèilac iz èlana 2. Zakona i da li æe se nabavka radova na
rekonstrukciji crkvene zgrade za koju sredstva zajednièki obezbeðuju crkva i mesna
zajednica realizovati u postupku javne nabavke zavisi od toga da li mesna zajednica,
koja je naruèilac iz èlana 2. Zakona, neposredno ili posredno finansiraja ove radove u
iznosu koji prelazi 50% vrednosti nabavke.
Na osnovu èlana 5. stav 2. i 3. Zakona predmet javne nabavke radova je i izvoðenje
radova opisanih u Uredbi o klasifikaciji delatnosti, Sektor F - Graðevinarstvo ("Slubeni
glasnik Republike Srbije", broj 54/2010), koji se neposredno ili posredno finansiraju od
strane naruèioca u iznosu koji prelazi 50% vrednosti nabavke, a za primenu odredaba
Zakona u ovom sluèaju odgovoran je naruèilac koji finansira izvoðenje radova.
Imajuæi u vidu navedenu odredbu radovi na rekonstrukciji crkvene zgrade za koju
sredstva zajednièki obezbeðuju crkva i mesna zajednica realizovaæe se u postupku javne
nabavke ako mesna zajednica neposredno ili posredno finansira ove radove u iznosu koji
prelazi 50% vrednosti nabavke. U ovom sluèaju za primenu odredaba Zakona, tj. za spro-
voðenje postupka javne nabavke u skladu sa Zakonom odgovorna je mesna zajednica
koja bi trebalo da u svoj plan unese ovu nabavku i da sprovede postupak javne nabavke.
Ako mesna zajednica neposredno ili posredno ove radove finansira u iznosu koji
je manji od 50% vrednosti nabavke, radovi se mogu nabaviti i bez primene Zakona.
Pitanje:
l Pojasnite višak radova, manjak radova, nepredviðene radove i naknadne
radove.
Odgovor:
Èlanom 9. taèka 5) Posebnih uzansi o graðenju ("Slubeni list SFRJ", broj 18/77)
propisano je da su viškovi radova kolièine izvedenih radova koje prelaze ugovorene
kolièine radova. Taèkom 6) odreðeno je da su manjkovi radova negativna odstupanja
izvedenih radova u odnosu na ugovorene kolièine radova. Taèkom 7) propisano je da su
nepredviðeni radovi oni radovi koji ugovorom nisu obuhvaæeni, a koji se moraju izvesti
dok je taèkom 8) istog èlana predviðeno da su naknadni radovi oni radovi koji nisu
ugovoreni i nisu nuni za ispunjenje ugovora, a naruèilac zahteva da se izvedu.
Èlanom 18. Uzansi propisano je da je izvoðaè duan da izvede ugovorene radove
na naèin i u rokovima koji su odreðeni ugovorom, propisima i pravilima struke.
Ugovorenim radovima u smislu stava 1. smatraju se i viškovi radova.
Èlanom 22. stav 4. Uzansi odreðeno je da jedinièna cena vai i za viškove,
odnosno manjkove radova, ako ne prelaze 10% od ugovorenih kolièina radova.
Èlanom 36. stav 1. taèka 5) Zakona odreðeno je da se pregovaraèki postupak moe
sprovesti za dodatne radove koji nisu bili predviðeni u prvobitnom projektu, odnosno
ugovoru, a koji su zbog nepredvidljivih okolnosti neophodni za izvršenje ugovora. U pitanju
su nepredviðeni radovi. Viškovi se ne mogu smatrati nepredviðenim radovima jer su bili
obuhvaæeni prvobitnim ugovorima, samo što je kolièina bila drugaèije odreðena. Sa druge
strane Posebnim uzansama viškovi radova su definisani kao izvedeni radovi, dok
nepredviðeni radovi nisu predviðeni u osnovnom ugovoru i tek treba da se izvedu. To znaèi
da se u pregovaraèkom postupku ugovoraju samo nepredviðeni radovi.
Pitanje:
l U konkursnoj dokumentaciji (modelu ugovora) i u zakljuèenom ugovoru je
navedeno da æe se aneksom ugovora regulisati nove kolièine radova izmeðu
naruèioca i investitora ukoliko doðe do viška radova do 10% od ugovorene
vrednosti shodno uzansama o gradnji. Aneksom ugovora regulisaæe se nove
kolièine radova izmeðu naruèioca i investitora. Da li je ovaj aneks izmena ugovora?
Odgovor:
Èlanom 9. stav 1. taèka 5) Posebnih uzansi o graðenju ("Slubeni list SFRJ", broj
18/77) definisano je da su viškovi radova kolièine izvedenih radova koje prelaze
ugovorene kolièine radova. Èlanom 18. stav 2. ovih uzansa propisano je da se
ugovorenim radovima koje je izvoðaè duan da izvede na ugovoreni naèin i u rokovima
koji su odreðeni ugovorom, propisima i pravilima struke smatraju i viškovi radova.
Èlanom 22. stav 1. Uzansi odreðeno je da se cene radova odreðuju na naèin
utvrðen uslovima naruèioca za podnošenje ponuda i ugovaranje predmetnih radova.
Stavom 2. istog èlana je odreðeno da se cene odreðuju za jedinicu mere radova koji su
predmet ugovora (jedinièna cena) kao i u ukupnom iznosu za vrednost celog objekta, ili
dela objekta, ili odreðenih radova. U stavu 3. je odreðeno da se jedinièna cena utvrðuje
za jedinicu mere pojedinih vrsta ili faza radova, dok je stavom 4. propisano da jedinièna
cena vai i za viškove, odnosno manjkove radova, ako ne prelaze 10% od ugovorenih
kolièina radova.
Èlanom 32. Uzansi predviðeno je da se cena odreðena u ukupnom iznosu ne
menja zbog nastalih viškova i manjkova radova.
Ukoliko je konkursnom dokumentacijom, odnosno ugovorom, predviðena
moguænost pojave viškova radova, nije neophodno posebno ih ugovarati, s obzirom da
se radi o veæ ugovorenim radovima po vrsti, dok su njihove kolièine pitanje izvršenja
ugovora. Pri tome, treba napomenuti da je naruèilac duan da za ugovaranje viškova
radova obezbedi finansijska sredstva u skladu sa pozitivnim propisima.
Pitanje:
l Fudbalski klub nabavlja izvoðenje radova na izgradnji montane tribine
stadiona, procenjene vrednosti 1.800.000 dinara. Deo sredstava obezbeðuje
opština. Da li je fudbalski klub obavezan da sprovede postupak javne nabavke
izvoðenja radova?
Odgovor:
Fudbalski klub je obavezan da sprovede postupak javne nabavke male vrednosti,
ako je procenjena vrednost ovih radova 1.800.000 din na godišnjem nivou i ako je
naruèilac iz èlana 2. Zakona.
Ako fudbalski klub nije naruèilac iz èlana 2. Zakona i ako se izgradnja montane
tribine finansira u celosti ili više od 50% iz sredstava fudbalskog kluba, fudbalski klub nije
u obavezi da sprovede postupak javne nabavke.
Ako fudbalski klub nije naruèilac iz èlanom 2. Zakona, ali izgradnju montane
tribine finansira u celosti ili više od 50% lice koje je naruèilac (u konkretnom sluèaju
opština), fudbalski klub je u obavezi da sprovede postupak javne nabavke. Ovo je na
osnovu odredbi èlana 5. st. 2. i 3. Zakona koje propisuju da je predmet javne nabavke
radova i izvoðenje radova koji se neposredno ili posredno finansiraju od strane naruèioca
u iznosu koji prelazi 50% vrednosti nabavke i da je za primenu odredaba ovog zakona u
ovom sluèaju odgovoran naruèilac koji finansira izvoðenje radova.
Nabavka usluga
- èlan 6. Zakona
Pitanje:
l Lokalna samouprava raspisala je konkurs za dodelu sredstava crkvama i
verskim zajednicama, u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama u
RS, izmeðu ostalog za tekuæe popravke i odravanje objekata. Da li su crkve tj.
verske zajednice naruèioci u smislu èlana 2. Zakona i da li moraju primenjivati
odredbre istog?
Odgovor:
Crkve i verske zajednice nisu naruèioci u smislu èlana 2. Zakona.
Meðutim, na osnovu èlana 6. stav 3. i 4. Zakona naruèilac je odgovoran za
primenu odredaba Zakona u sluèaju da pruene usluge, neposredno ili posredno,
finansira u iznosu od preko 50% vrednosti nabavke.
Iz navedene odredbe proizilazi da se nabavka usluge tekuæe popravke i
odravanja crkvenih objekata koju lokalna samourava finansira sa preko 50% vrednosti
nabavke mora realizovati u postupku javne nabavke u skladu sa Zakonom.
U postupku javne nabavke u skladu sa Zakonom æe se nabavljati i dobra i radovi
koje lokalna samouprava finansira sa preko 50% vrednosti nabavke.
Pitanje:
l Da li ima novina kod zakljuèivanja ugovora o delu?
Odgovor:
Zakon ne predviða novine, kada je u pitanju zakljuèivanje ugovora o delu, što
znaèi da se za isti primenjuju odredbe Zakona.
Pitanje:
l Da li usluge telekomunikacije: fiksna telefonija, mobilna telefonija, PTT
markice, èine jedan ili više predmeta nabavke (sve na istoj aproprijaciji)?
Odgovor:
Po Zakonu, nabavljanje usluga telekomunikacija od strane naruèioca (fiksna,
mobilna telefonija, usluge interneta...) smatra se javnom nabavkom. U konkretnom
sluèaju, najbolje je sprovesti postupak javne nabavke po partijama.
Pitanje:
l Kako opredeliti predmet nabavke kad se radi o investicionom ili
kapitalnom odravanju, kojim se uveæava vrednost datog objekta i izvor
finansiranja je pozicija 511 u budetu, odakle se finansira izgradnja objekata. Da li
se u ovom sluèaju sprovodi jedan postupak javne nabavke ili se za svaki objekat
na kome se vrši investiciono odravanje posebno sprovodi postupak javne
nabavke?
Odgovor:
Da li æe naruèilac sprovesti jedan postupak javne nabavke kada je u pitanju
investiciono ili kapitalno odravanje objekata ili æe sprovesti više postupaka zavisi od
dosta faktora kao što je priroda i vrsta objekata, ciljevi koji se ele postiæi, posmatrano sa
stanovišta ekonomiènosti, efikasnosti i slièno. Posebno treba ceniti istovrsnost, tj.
namenu, vrstu i svojstva investicionog odravanja i prema tome opredeliti predmet
nabavke. Pozicija u budetu ne opredeljuje predmet nabavke.
Pitanje:
l Da li se Zakon primenjuje na advokatske usluge (ukupan iznos premašuje
400.000 na godišnjem nivou)?
Odgovor:
Odredbe Zakona primenjuju se i na advokatske usluge, kada procenjena vrednost
na godišnjem nivou prelazi iznos od 400.000, dinara bez PDV-a.
Pitanje:
l Da li se sprovodi postupak nabavke advokatskih usluga, koje advokat za
naruèioca obavlja uz novèanu naknadu koju naplaæuje samo u sluèaju kad dobije
spor, u visini naknade dosuðenih troškova po advokatskoj tarifi? Po sudskoj
presudi stranka u sporu uplaæuje celokupan dosuðeni iznos naruèiocu, a
naruèilac samo tehnièki vrši transfer troškova advokata na njegov raèun.
Odgovor:
Advokatske usluge su po svojoj prirodi pravne usluge, te kao takve nisu izuzete od
primene Zakona. Samim tim što se odreðena sredstva uplaæuju na raèun naruèioca, on
ima obavezu da sprovede jedan od postupaka javne nabavke predviðen èlanom 31.
Zakona. Treba imati u vidu da se, u ovom primeru, usluge advokata plaæaju iz sredstava
koje je odlukom suda obavezan dunik da nadoknadi naruèiocu (na ime duga, troškova
spora ili po nekom drugom osnovu), što znaèi da to jesu sredstva naruèioca (naruèilac je
obavezan i da ih knjigovodstveno evidentira).
Pitanje:
l Kako sprovesti nabavku advokatskih usluga?
Odgovor:
Kod javne nabavke advokatskih usluga, za naruèioca je uputnije da sprovede
otvoreni ili restriktivni postupak radi zakljuèenja okvirnog sporazuma. Upravo kroz ovaj
oblik postupka javne nabavke, naruèiocima se omoguæava da onda kada se javi potreba
za takvom uslugom da pozove ponuðaèa (ili ponuðaèe) sa kojim je zakljuèio okvirni
sporazum u skladu sa pravilima iz èlana 40. Zakona, radi zakljuèenja ugovora o javnoj
nabavci.
Pitanje:
l Da li se usluga izvršitelja nabavlja u postupku koji ureðuje Zakon?
Odgovor:
Nabavka usluge izvršenja u granicama rešenja o izvršenju je usluga koju
naruèilac ne nabavlja u postupku javne nabavke koji ureðuje Zakon.
Nabavka usluge izvršenja u granicama rešenja o izvršenju se realizuje u postupku
prinudnog ostvarivanja potraivanja (postupak izvršenja) na osnovu domaæe ili strane
izvršne ili verodostojne isprave koji ureðuje Zakon o izvršenju i obezbeðenju ("Slubeni
glasnik RS", br. 31/2011 (dr. zakon), 109/2013 (odluka US) i 55/2014, dalje: ZIO). Ovaj
zakon ureðuje i obavljanje delatnosti izvršitelja. Izvršitelj je fizièko lice koje imenuje
ministar nadlean za pravosuðe da u statusu slubenog lica sprovodi izvršenje u
granicama rešenja o izvršenju i da vrši druga ovlašæenja koja su mu ovim zakonom
poverena.
Na osnovu èlana 252. ZIO predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave
radi ostvarenja novèanog potraivanja po osnovu izvršenih komunalnih i sliènih usluga
podnosi se izvršitelju na èijem podruèju se nalazi sedište izvršnog poverioca.
Republièka komisija je 5. juna 2014. godine donela zakljuèak br. 4-00-1166/2014
u kom je zauzela stav da naruèioci mogu angaovati izvršitelje sa podruèja svog sedišta
u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeðenju, kao i odlukama Komore izvršitelja, a ne
u postupku javne nabavke. U navedenom zakljuèku stoji da "izvršitelji ne mogu biti i nisu
pruaoci pravnih usluga koji mogu biti predmet ugovora o javnoj nabavci usluga koji se
zakljuèuje izmeðu naruèioca i ponuðaèa na osnovu sprovedenog postupka javne
nabavke na naèin i pod uslovima propisanim Zakonom o javnim nabavkama, veæ lica sa
javnim ovlašæenjima i kao takvi obavljaju radnje sprovoðenja izvršenja u postupku koji je
ureðen ZIO".
Dakle, sprovoðenje izvršenja od strane izvršitelja ne spada u "pravne usluge" iz

taèke 21. priloga 1. uz Zakon i naruèioci ne sprovode postupak javne nabavke kada
imaju potraivanja koja ele da namire preko izvršitelja.
Razlog što usluge izvršitelja (radi izvršenja u granicama rešenja o izvršenju) ne
mogu biti predmet nabavke je i u odredbi èl. 350. i 351. ZIO na osnovu koje je nuðenje
usluga izvršitelja disciplinska povreda izvršitelja za koju se izrièu opomena, javna
opomena, novèana kazna od 50.000 do 500.000 dinara, zabrana obavljanja delatnosti u
trajanju od tri meseca do jedne godine, trajna zabrana obavljanja delatnosti izvršitelja.
Znaèi: izvršitelj ne moe biti ponuðaè u postupku javne nabavke.
Dana 26. decembra 2014. godine stupio je na snagu Zakon o izmeni i dopuni
Zakona o izvršenju i obezbeðenju ("Slubeni glasnik RS", broj 139/2014) koji ureðuje
postupanje izvršnog poverioca pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu
verodostojne isprave radi ostvarenja novèanog potraivanja po osnovu izvršenih
komunalnih i sliènih usluga.
Inaèe, precizno definisano predmet nabavke je: usluga izvršenja u granicama
rešenja o izvršenju, a ne "usluga izvršitelja".
Pitanje:
l Da li naruèilac moe da angauje brokera za pomoæ pri realizaciji nabavke
usluge osiguranja bez sprovoðenja postupka javne nabavke?
Odgovor:
Za tzv. posredovanje u osiguranju neophodno je sprovesti postupak javne
nabavke.
Èlanom 6. stav 1. Zakona propisano je da su predmet ugovora o javnoj nabavci
usluga, usluge navedene u Prilogu 1.
U Prilogu 1 pod kategorijom 6) predviðene su finansijske usluge, odnosno usluge
osiguranja.
Èlanom 2. stav 1. Zakona o osiguranju ("Slubeni glasnik RS" br. 55/2004, ... i
119/2012) propisano je da delatnost osiguranja èine poslovi osiguranja, poslovi
saosiguranja i poslovi reosiguranja, kao i poslovi neposredno povezani sa poslovima
osiguranja. Stavom 5. istog èlana odreðeno je da su poslovi neposredno povezani sa
poslovima osiguranja posredovanje i zastupanje u osiguranju, utvrðivanje i procena
rizika i šteta, posredovanje radi prodaje i prodaja ostataka osiguranih ošteæenih stvari i
pruanje drugih intelektualnih i tehnièkih usluga u vezi sa poslovima osiguranja.
U Opštem reèniku nabavke pod šifrom 66518000 predviðene su usluge
posredovanja i zastupanja u osiguranju, dok su pod šifrom 66518100 predviðene usluge
posredovanja u osiguranju.
Iz napred navedenog proizilazi da je neophodno sprovesti jedan od postupaka
javne nabavke i prilikom angaovanja posrednika u osiguranju.
Pitanje:
l Da li je poslodavac, koji je naruèilac u skladu sa Zakonom o javnim
nabavkama u obavezi da sprovede postupak javne nabavke usluga dobrovoljnog
penzijskog osiguranja za zaposlene?
Odgovor:
Na osnovu èlana 6. Zakona predmet ugovora o javnoj nabavci usluga su usluge
navedene u Prilogu 1. U Prilogu 1 u kategoriji br. 6. finansijske usluge u alineji 1.
navedene su usluge osiguranja.
U Opštem reèniku nabavki u okviru klasifikacije predmeta javne nabavke usluge

osiguranja i penzijske usluge su klasifikovane pod oznakom: 66500000 - Usluge
osiguranja i penzijske usluge i to penzione usluge pod oznakom: 66520000 a koja
obuhvata:
- 66521000 - Individualne penzione usluge,
- 66522000 - Grupne penzione usluge,
- 66523000 - Savetodavne usluge u vezi sa penzionim fondovima.
Imajuæi u vidu navedeno usluge dobrovoljnog penzijskog osiguranja za zaposlene
su usluge za èiju nabavku naruèilac obavezan da sprovede postupak u skladu sa
Zakonom o javnim nabavkama.
Pitanje:
l Opština putem medija (elektronskih i štampanih) informiše svoje graðane
o aktuelnim dešavanjima u opštini. Da li se na oglašavanje, u medijima, usluge
informisanja graðana o aktuelnim dešavanjima u opštini primenjuje Zakon o
javnim nabavkama?
Odgovor:
Opština, koja putem medija (elektronskih i štampanih) informiše svoje graðane o
aktuelnim dešavanjima u opštini i za to medijima plaæa oglasni prostor, duna je da
nabavku oglasnog prostora vrši u postupku javne nabavke koji ureðuje Zakon.
Na osnovu èlana 6. stav 1. Zakona predmet ugovora o javnoj nabavci usluga su i
usluge navedene u Prilogu 1. broj kategorije 27. druge usluge.
U Opštem reèniku nabavki usluge oglašavanja date su pod šifrom 79341000.
Pitanje:
l Od JKP potraujemo 7.000.000,00 dinara (nenaplativo). Postoji
moguænost da ovo JKP izvrši za naš raèun odreðene usluge. Da li bi bilo kršenje
Zakona ukoliko bismo prihvatili usluge umesto novca?
Odgovor:
Usluge su predmet ugovora o javnoj nabavci i u opisanom sluèaju, naruèilac ne bi
mogao da prihvati usluge JKP umesto isplate iznosa od 7.000.000,00 dinara. Ovakvo
postupanje nije u skladu sa odredbama Zakona.
Pitanje:
l Na koji naèin sprovesti nabavku za usluge fizièkih lica koja se angauju
po osnovu ugovora o delu (za radionice: crtanja, sviranja, stranih jezika i dr.? Da li
procenjenu vrednost, prema kojoj se opredeljuje i vrsta postupka, èini zbir svih
ugovora o delu?
Odgovor:
Usluge profesionalnog osposobljavanja su kao predmet javne nabavke definisane
u Zakonu, Prilog 1 - PREDMET JAVNE NABAVKE USLUGA, broj kategorije 24. i
naruèilac je obavezan da ih nabavlja u Zakonom propisanom postupku. Na osnovu èlana
53. stav 1. Zakona, naruèilac o pokretanju postupka donosi odluku.
Jedan predmet nabavke èine usluge iste namene i svojstva koje pripadaju istoj
kategoriji u okviru Priloga br. 1, a procenjenu vrednost èini zbir svih ugovora o delu po
osnovu kojih su lica angaovana za obavljanje usluga iste namene i svojstava koje
pripadaju istoj kategoriji u okviru Priloga br. 1.
Pitanje:
l Da li treba sprovesti postupak javne nabavke u sledeæim sluèajevima:
- ako se angauje estradni umetnik ili pozorišna predstava?
- ako se organizuje festival (npr: 150 ljudi je na noæenju i ishrani, ne postoji
ni jedan hotel sa tim kapacitetom veæ tri manja, a za ishranu u gradu postoji samo
jedan restoran)?
- angaovanje èuvara (više pravnih lica hoæe da snosi troškove angaovanja
srazmerno)?
Odgovor:
Èlanom 66. stav 1. Zakona propisano je da pri izraèunavanju procenjene
vrednosti javne nabavke usluga, naruèilac mora u vrednost usluge da uraèuna i sve
troškove vezane za uslugu koje æe imati ponuðaè.
Èlanom 3. stav 1. taèka 13. Zakona propisano je da su istovrsne one usluge koje
imaju istu namenu i svojstva i pripadaju istoj kategoriji u okviru PRILOGA 1. Zakona.
U prilogu 1. Zakona meðu taksativno nabrojanim uslugama nalaze se i usluge u
oblastima rekreacije, kulture i sporta.
Èlanom 39. stav 1. Zakona propisano je da javna nabavka male vrednosti, u
smislu ovog zakona, jeste nabavka istovrsnih dobara, usluga ili radova èija je ukupna
procenjena vrednost na godišnjem nivou nia od 3.000.000 dinara.
Èlanom 39. stav 2. Zakona propisano je da se na nabavke istovrsnih dobara,
usluga ili radova èija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou nia od 400.000
dinara, naruèioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona.
Dakle, ako ukupna vrednost usluga u oblasti kulture koje imaju istu namenu i
svojstva na godišnjem nivou prelazi iznos od 400.000 dinara takve usluge æe se nabaviti
u skladu sa Zakonom, što znaèi da æe se izabrati odgovarajuæi postupak javne nabavke.
Postupak javne nabavke male vrednosti se moe primeniti ako vrednost usluga u oblasti
kulture koje imaju istu namenu i svojstva na godišnjem nivou prelazi 3.000.000 dinara.
Naravno, moe se primeniti i neki drugi odgovarujuæi postupak javne nabavke, po pravilu
otvoreni ili restriktivni postupak, ali bi mogao biti primenjen i pregovaraèki postupak iz
èlana 36. stav 1. taèka 2. Zakona ako zbog umetnièkih razloga predmeta javne nabavke,
nabavku moe izvršiti samo odreðeni ponuðaè (recimo, konkretni estradni umetnik).
Pitanje:
l Da li se na stadionu veæeg fudbalskog kluba javno komunalno preduzeæe
moe reklamirati, a da prethodno ne sprovede postupak javne nabavke?
Odgovor:
Ne moe. Naruèilac mora da sprovede postupak javne nabavke u skladu sa
odredbama Zakona ukoliko procenjena vrednost istovrsnih usluga na godišnjem nivou
prelazi iznos od 400.000,00 dinara. Posebno je pitanje opravdanosti zahteva naruèioca
da to bude baš na odreðenom stadionu.
Pitanje:
l Na teritoriji grada posluju dve TV stanice. Sa obe elimo da zakljuèimo
ugovor o reklamiranju dobara i usluga koje nam nisu poverene u iskljuèivu
nadlenost. Da li treba sprovesti postupak javne nabavke i koji?
Odgovor:
Treba. U Prilogu 1 Zakona - Predmet javne nabavke usluga pod 13. predviðene
su "Reklamne usluge". Redovni postupci su otvoreni i restrtiktivni. Ostali se mogu
sprovoditi ako su ispunjeni uslovi predviðeni u Zakonu za njihovu primenu.
Pitanje:
l Ustanova organizuje festival na kome uèestvuje oko 10 pozorišnih grupa
iz zemlje i inostranstva. Da li se u tom sluèaju primenjuje Zakon?
Odgovor:
Ukoliko ukupna vrednost istovrsnih usluga u oblasti kulture na godišnjem nivou
prelazi iznos od 400.00,00 dinara, naruèilac je u obavezi da sprovede postupak javne
nabavke u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS",
broj 124/2012). Prema tome, ukoliko se organizuje festival, naruèilac bi bio duan da
postupa u skadu sa navedenim zakonom, ako vrednost istovrsnih usluga prelazi
zakonom propisani iznos.
Pitanje:
l Kako i na osnovu èega primenjivati odredbe Zakona na nabavku usluge
organizovanja ekskurzija?
Odgovor:
Uprava za javne nabavke je pod brojem 011-00-1270/13 od13.9.2013. godine
dala sledeæe mišljenje:
"Osnovne i srednje škole, èiji je osnivaè Republika, odnosno lokalna vlast, kao i
autonomna pokrajina, imaju obavezu primene Zakona kao indirektni korisnici budetskih
sredstava.
Na nabavke ekskurzija, èiji je izvor finansiranja roditeljski dinar za vannastavne
aktivnosti, a koji se uplaæuje školi koja zakljuèuje ugovor, primenjuju se odredbe Zakona."
Navedeno mišljenje sa obrazloenjem se nalazi na sajtu Uprave za javne
nabavke i u ovom priruèniku.
Pitanje:
l Da li je potrebno sprovoditi nabavku usluge mobilnog operatera. Ukoliko
bi se sprovodila nabavka naruèilac bi svake godine morao da menja mobilne
telefone i brojeve kartica, odnosno brojeve telefona?
Odgovor:
Nabavka usluge mobilne telefonije nije izuzeta od primene zakona. Naruèilac ima
obavezu da za nabavku usluge mobilne telefonije sprovede jedan od postupaka za
predmetnu nabavku. S tim u vezi Uprava za javne nabavke je dala sledeæe mišljenje:
Èlanom 6. stav 1. Zakona, propisano je da predmet ugovora o javnoj nabavci
usluga jesu usluge navedene u Prilogu 1, dok su kao predmet javne nabavke usluga, u
okviru navedenog Priloga 1, pod brojem kategorije 5. navedene elektronske
komunikacione usluge.
Èlanom 4. stav 1. taèka 10) Zakona o elektronskim komunikacijama ("Slubeni
glasnik RS". br. 44/2010 i 60/2013 (Odluka US)), propisano je da je elektronska
komunikaciona usluga, usluga koja se po pravilu prua uz naknadu, a sastoji se u celini ili
preteno od prenosa signala u elektronskim komunikacionim mreama, ukljuèujuæi
telekomunikacione usluge i usluge distribucije i emitovanja medijskih sadraja, ali ne
obuhvata usluge pruanja medijskih sadraja ili obavljanja urednièke kontrole nad
medijskim sadrajem a koji se prenose putem elektronskih komunikacionih mrea i
usluga, niti obuhvata usluge informacionog društva koji se u celini ili preteno ne sastoje
od prenosa signala elektronskim komunikacionim mreama. Saglasno navedenom,
usluga mobilne telefonije smatara se elektronskom komunikacionom uslugom, u smislu
Zakona o elektronskim kominikacijama.
Imajuæi u vidu napred navedeno, proizlazi da je naruèilac u obavezi da primenjuje

odredbe Zakona u postupcima koji imaju za predmet nabavku elektronskih
komunikacionih usluga, te da se usluga mobilne telefonije koja se koristi uz naknadu u
skladu sa Zakonom o elektronskoj komunikaciji, smatra elektronskom komunikacionom
uslugom u smislu èlana 6. stav 1. Zakona i Priloga 1 broj kategorije 5, odnosno da ista
nije izuzeta od primene Zakona.
Pitanje:
l Naruèilac se bavi naplatom usluge parkiranja putem SMS-a. Ugovorom je
predviðeno 5% za uslugu naplate provajderima (telekom, telenoru, VIP-u). Da li se
sprovodi postupak nabavke kad su svi operateri ukljuèeni u naplatu? Ako bi se na
trištu mobilne telefonije konkurencija poveæala, mi bismo morali da imamo
zakljuèene ugovore sa svim operaterima u cilju obezbeðenja dostupnosti naše
usluge (sms plaæanje parkiranja).
Odgovor:
U konkretnom sluèaju naruèilac ne sprovedi postupak javne nabavke jer je u
obavezi da svim korisnicima mobilne telefonije omoguæi plaæanje parkinga, a u sluèaju
izbora samo jednog operatera ne bi mogao da funkcioniše sistem naplate putem sms,
izuzev korisnika samo jednog, izabranog operatera.
Pitanje:
l Da li je za refinansiranje (reprogram) postojeæeg kredita neophodno
sprovesti postupak JN?
Odgovor:
Jeste. Èlanom 6. stav 1. Zakona propisano je da su predmet ugovora o javnoj
nabavci usluga usluge navedene u Prilogu 1. U Prilogu 1 u okviru kategorije 6.
predviðene su bankarske i investicione usluge (osim nabavki finansijskih usluga u vezi
sa emitovanjem, prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih
finansijskih instrumenata, kao i usluga Narodne banke Srbije). Imajuæi u vidu da su
usluge kredita bankarske usluge koje su predviðene u Prilogu 1 Zakona, proizilazi da je
naruèilac duan da za tu uslugu sprovede jedan od postupaka javne nabavke.
Pitanje:
l Na koji naèin se sprovodi postupak javne nabavke zakupa sajamskog
prostora na sajmu u Slovaèkoj, postoji samo jedan moguæi ponuðaè to je sajam u
Bratislavi? Koji sud je nadlean u sluèaju spora, na kom jeziku se raspisuje, da li je
to pregovaraèki postupak?
Odgovor:
Ukoliko je u pitanju taèno odreðeni ponuðaè i jedini koji moe ispuniti predmetnu
nabavku naruèilac moe sprovesti pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda.
Èlanom 17. stav 1. Zakona je propisano da naruèilac priprema konkursnu
dokumentaciju i vodi postupak na srpskom jeziku. Stavom 2. istog èlana predviðeno je da
naruèilac moe konkursnu dokumentaciju pripremiti i na jednom stranom jeziku koji se
uobièajeno koristi u meðunarodnoj trgovini u oblasti iz koje je predmet javne nabavke.
Iz napred navedenog proizilazi da naruèilac uvek priprema konkursnu
dokumentaciju i vodi postupak na srpskom jeziku, a da pored toga moe pripremiti
konkursnu dokumentaciju i na nekom stranom jeziku. Najèešæa je upotreba engleskog
jezika, te se u navedenom sluèaju kada se oèekuje uèešæe stranih ponuðaèa
preporuèuje priprema konkursne dokumentacije i drugih akata i na jednom stranom
jeziku. Nadlenost suda naruèilac predviða u modelu ugovora.
Pitanje:
l Da li se usluge struènog usavrašavanja prosvetnih radnika (obaveze i
pravo iz radnog odnosa) nabavljaju u postupku JN?
Odgovor:
U Prilogu 1. kategorija 24. Zakona predviðene su usluge obrazovanja i usluge
profesionalnog osposobljavanja. Usluga usavršavanja prosvetnih radnika se moe
podvesti pod navedenu kategoriju te se za istu primenjuju jedan od postupaka javne
nabavke.
Pitanje:
l Ko je u obavezi da sprovede postupak javne nabavke, kod trajnog
ugovora o zakupu poslovnog prostora (zakupac ili korisnik poslovnog
prostora)? Nakon zemljotresa u Kraljevu, škola je privremeno promenila sedište i
Grad joj je pronašao prostor i potpisao ugovor sa zakupodavcem na dve godine.
Nakon isteka te dve godine raðen je aneks ugovora i zakup produen još dve
godine. Da li treba sprovesti postupak javne nabavke zakupa prostora i ko to
treba da uèini?
Odgovor:
Kako Zakonom nije predviðen izuzetak od primene ovog zakona u sluèaju zakupa
nepokretnosti, to se nuno nameæe obaveza za svakog naruèioca da u tim situacijama
mora da sprovede postupak javne nabavke. U konkretnom sluèaju postoji dilema ko je
zaista naruèilac (da li škola ili opština) ali bez obzira na tu okolnost, obaveza za
sprovoðenjem postupka javne nabavke nesumnjivo postoji.
Pitanje:
l Da li je potrebno sprovesti nabavku uslugu smeštaja zaposlenih koji
prisustvuju seminarima?
Odgovor:
S obzirom da Zakon ne poznaje izuzetak od primene zakona kada su u pitanju
usluge smeštaja, naruèioci su u obavezi da sprovode postupak javne nabavke.
Pitanje:
l Na koji naèin naruèilac moe angaovati struèno lice za procenu
vrednosti predmeta javne nabavke (nema drugog naèina da utvrdi vrednost
predmeta nabavke)?
Odgovor:
Struèno lice za procenu vrednosti predmeta javne nabavke naruèilac moe
angaovati na osnovu ugovora. U zavisnosti od procenjene vrednosti usluge ovog lica
naruèilac ugovor dodeljuje u postupku javne nabavke ili bez primene Zakona. Naruèilac
bi morao da ima sredstva predviðena u finansijskom planu i planu nabavki. Ukoliko je u
pitanju nabavka ispod 400.000 dinara naruèilac nije u obavezi da primenjuje odredbe
zakona. Duan je da spreèi postojanje sukoba interesa, da obezbedi konkurenciju i da
ugovorena cena ne bude veæa od uporedive trišne cene.
Pitanje:
l Da li i na koji naèin mali kupci nabavljaju uslugu snabdevanja elektriènom
energijom?
Odgovor:
Na osnovu èlana 190. stav 1. Zakona o energetici ("Slubeni glasnik RS", br.
145/2014), koji je na snazi od 30.12.2014. godine snabdevanje elektriènom energijom
domaæinstava i malih kupaca, kao javnu uslugu (garantovano snabdevanje) obavlja
snabdevaè, koga odredi Vlada u skladu sa ovim zakonom (garantovani snabdevaè). Na
osnovu st. 3. i 5. iste odredbe garantovani snabdevaè snabdeva domaæinstava i male
kupce po ugovoru o potpunom snabdevanju koji moe biti zakljuèen i kao formularni
ugovor u skladu sa objavljenim uslovima snabdevanja iz stava 4. ovog èlana i propisom
kojim se ureðuje isporuka i snabdevanje elektriènom energijom.
Imajuæi u vidu navedenu odredbu mali kupci ne nabavljaju elektriènu energiju na
trištu i snabdevanje elektriènom energijom im se obezbeðuje kao javna usluga.
Mali kupci, koji su naruèioci po Zakonu o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik
RS", br. 124/2012 i 14/2015) u plan nabavki ne unose garantovano snabdevanje
elektriènom energijom. Naime, usluga garantovanog snabdevanja elektriènom ener-
gijom koju, u skladu sa Zakonom o energetici prua garantovani snabdevaè nije predmet
javne nabavke iz èlana 6. Zakona o javnim nabavkama.
Garantovano snabdevanje je javna usluga kojom se osigurava pravo doma-
æinstava i malih kupaca na snabdevanje elektriènom energijom propisanih karakteristika
na teritoriji Republike Srbije po razumnim, jasno uporedivim, transparentnim i
nediskriminatornim cenama (èlan 2. stav 1. taèka 11) Zakona o energetici) i ova usluga
se prua iskljuèivo u skladu sa odredbama Zakona o energetici.
Napominjemo da su od 30. decembra 2014. godine, na osnovu èlana 2. stav 1.
taèka 37) Zakona o energetici, mali kupci elektriène energije krajnji kupci (pravna lica i
preduzetnici):
- koji imaju manje od 50 zaposlenih,
- koji imaju ukupan godišnji prihod u iznosu do 10 miliona evra u dinarskoj
protivvrednosti,
- èiji su svi objekti prikljuèeni na distributivni sistem elektriène energije napona
nieg od 1 kV i
- èija je potrošnja elektriène energije u prethodnoj kalendarskoj godini do 30.000
kWh.
Znaèi, od 30. decembra 2014. godine kupac elektriène energije da bi imao status
malog kupca elektriène energije treba da ispuni i uslov da je njegova potrošnja elektriène
energije u prethodnoj kalendarskoj godini bila do 30.000 kWh.
Na osnovu èlana 402. stav 3. Zakona o energetici, pravo na garantovano
snabdevanje prestaje 1. jula 2015. godine kupcima elektriène energije koji su do 30.
decembra 2014. godine imali status malog kupca, a u 2014. godini su imali potrošnju
elektriène energije veæu od 30.000 kWh. Znaèi, naruèioci koji spadaju u ove kupce, od 1.
jula 2015. godine elektriènu energiju nabavljaju na trištu i obavezni su da u plan nabavki
za 2015. godinu unesu i nabavku usluge snabdevanja elektriènom energijom.
Zakljuèak:
Mali kupci ne nabavljaju elektriènu energiju na trištu i snabdevanje elektriènom
energijom im se obezbeðuje kao javna usluga (garantovano snabdevanje). Naruèioci
koji su mali kupci, u plan nabavki ne unose javnu uslugu snabdevanja elektriènom
energijom.
Kupci elektriène energije koji su do 30. decembra 2014. godine imali status malog
kupca, a u 2014. godini su imali potrošnju elektriène energije veæu od 30.000 kWh, od 1.
jula 2015. godine elektriènu energiju nabavljaju na trištu i obavezni su da u plan nabavki
za 2015. godinu unesu i nabavku usluge snabdevanja elektriènom energijom.
Pitanje:
Da li je Dom zdravlja u obavezi da raspiše javnu nabavku male vrednosti za
medicinske usluge angaovanja doktora specijaliste?
Odgovor:
Ukoliko se usluga lekara specijalista nabavlja na osnovu ugovora o radu ili
ugovora o privremenim i povremenim poslovima naruèilac nije u obavezi da sprovede
postupak javne nabavke. Meðutim, ukoliko se usluga lekara specijalista nabavlja na
osnovu ugovora o delu, naruèilac ima obavezu da sprovede postupak javne nabavke.
Pitanje:
l Naruèilac za pruanje usluge mobilne telefonije ima ugovor zakljuèen na
neodreðeno vreme. Da li je u obavezi da za nabavku ove usluge sprovodi postupak
javne nabavke?
Odgovor:
Usluge mobilne telefonije su predmet javne nabavke u skladu sa èlanom 6. stav 1.
Zakona i naruèilac je u obavezi da ih nabavlja u postupku javne nabavke u skladu sa
Zakonom. Ova usluga je navedena u Prilogu 1, broj kategorije 5. - Elektronske
komunikacione usluge, a u Opštem reèniku nabavke se nalazi pod oznakom 64212000 -
Usluge mobilne telefonije.
Naruèilac koji ove usluge nabavlja po osnovu ugovora koji je zakljuèen na
neodreðeno vreme i bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke ima obavezu
da postojeæi ugovor preispita i koristeæi moguænosti za raskid ugovora, pošto sagleda sve
posledice raskida ugovora, nabavku ove usluge realizuje po osnovu ugovora koji æe
dodeliti u postupku javne nabavke.
Pitanje:
l Na osnovu Pravilnika o radu donetog 2010. godine poslodavac, uz isplatu
meseène zarade zaposlenih, uplaæuje na raèun organizacije sindikata kod
poslodavca, iznos od 1% na masu sredstava isplaæenih na ime zarade kod
poslodavca za konkretan mesec, a na ime prevencije radne invalidnosti i
rekreativnog odmora zaposlenih i sa sindikatom sporazumno blie ureðuje
odnose i naèin korišæenja ovih sredstava. Da li uslugu prevencije radne inva-
lidnosti i rekreativnog odmora radnika treba nabavljati u postupku javne nabavke?
Da li je pravo na prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih
pravo iz radnog odnosa i moe li zbog toga biti izuzet od primene Zakona?
Odgovor:
Pravilnik o radu ili kolektivni ugovor mogu biti osnov da poslodavac, uz isplatu
meseène zarade zaposlenih, uplaæuje na raèun organizacije sindikata kod poslodavca,
iznos od 1% na masu sredstava isplaæenih na ime zarade kod poslodavca za konkretan
mesec, a na ime prevencije radne invalidnosti i rekreativnog odmora zaposlenih, uz uslov
da se blie urede prava zaposlenih po ovom osnovu i naèin korišæenja ovih sredstava.
U konkretnom sluèaju nabavku usluge, za koju je na navedeni naèin sredstva
obezbedio poslodavac, sprovodi sindikat, koji nije naruèilac po Zakonu. Meðutim treba
imati u vidu odredbe èlana 6. stav 3. Zakona na osnovu kojih se odredbe ovog zakona
primenjuju i na nabavke usluga koje se neposredno ili posredno finansiraju od strane
naruèioca u iznosu od preko 50% vrednosti nabavke.
Pitanje:
l Da li se za oroèavanje finansijskih sredstava naruèioca kod banke
sprovodi postupak javne nabavke?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 2) ZJN, ugovor o javnoj nabavci definisan je kao teretni
usluga ili izvoðenje radova. To znaèi da javna nabavka podrazumeva finansijska davanja
koja za predmet imaju nabavku dobara, usluge ili radova.
Prestacija naruèioca kod zakljuèenja ugovora o (oroèenoj) štednji jeste davanje
novca na štednju, ali ono ne predstavlja finansijski teret za naruèioca, veæ naprotiv, naèin
da se ostvari odreðena finansijska dobit u skladu sa uslovima štednje. Kako svaka
poslovna banka ima svoje uslove oroèavanja finansijskih sredstava, naruèilac je duan
da ukljuèi konkurenciju, odnosno da sagleda uslove više poslovnih banaka i izabere
najbolju ponudu. Prilikom zakljuèenja ugovora o štednji naruèilac je duan da poštuje
pozitivne propise iz oblasti finansija, dok je pitanje izbora poslovne banke pitanje dobrog
menadmenta i domaæinskog upravljanja i poslovanja, ali i pitanje poštovanja odreðenih
procedura izbora, koje samim tim podleu i odreðenoj kontroli.
Meðutim, ukoliko prilikom oroèavanja finansijskih sredstava, naruèilac ne
preuzima bilo kakve finansijske obaveze, ovaj pravni posao ne predstavlja javnu
nabavku i na njega se ne primenjuju odredbe ZJN.
Vano je, meðutim, napomenuti da ovaj ugovorni (poslovni) odnos ne sme biti
uslovljen drugim odnosom izmeðu istih ugovornih strana ili da ne uslovljava nastanak
drugog odnosa u kojem bi naruèilac preuzimao odreðene finansijske obaveze, na koji
naèin bi izbegao obavezu sprovoðenja postupka javne nabavke.
Pitanje:
l Da li se za finansijsku uslugu - dozvoljeno prekoraèenje po tekuæem
raèunu sprovodi postupak javne nabavke?
Odgovor:
Finansijske usluge su usluge za koje se sprovodi postupak javne nabavke u skladu
sa èlanom 6. stav 1. ZJN i Prilogom 1, gde su pod kategorijom 6. kao predmet javne
nabavke definisane finansijske usluge, i to: 1. usluge osiguranja i 2. bankarske i
investicione usluge. Od primene ZJN, u skladu sa èlanom 7. stav 1. taèka 9), izuzete su
samo finansijske usluge u vezi sa emitovanjem, prodajom i kupovinom ili prenosom hartija
od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata, kao i usluge Narodne banke Srbije.
Èlanom 66. stav 1. ZJN predviðeno je da pri izraèunavanju procenjene vrednosti
javne nabavke usluga, naruèilac mora u vrednost usluge da uraèuna i sve troškove vezane
za uslugu koje æe imati ponuðaè. Tako je stavom 2. taèkom 2) istog èlana predviðeno da
kod bankarskih i drugih finansijskih usluga naruèilac uzima u obzir naknade, provizije, kao i
druge vrste plaæanja koje terete uslugu, dok je taèkom 3) za usluge kredita navedeno da se
u obzir uzima ukupna vrednost kamate za period otplate, naknade i troškovi koji se odnose
na odobravanje kredita i izvršenje ugovora o kreditu itd.
Dozvoljeno prekoraèenje po raèunu su sredstva koja banka stavlja na
raspolaganje po osnovu zakljuèenog ugovora. Prilikom korišæenja dozvoljene pozajmice
po tekuæem raèunu (dozvoljeni minus po tekuæem raèunu) koriste se sredstva koja ne
pripadaju naruèiocu, zbog èega se banci plaæa odgovarajuæa kamata.
Shodno navedenom dozvoljeno prekoraèenje po tekuæem raèunu, odnosno
dozvoljeni minus, praktièno predstavlja jedan oblik kredita (pozajmljena sredstva banke
korisniku, na koja se plaæa kamata), a kredit jeste predmet javne nabavke.
Nabavke na koje se zakon ne primenjuje

- èlan 7. Zakona
Pitanje:
l U opštinskoj odluci o komunalnim delatnostima, naše javno komunalno
preduzeæe je predviðeno kao preduzeæe koje ima iskljuèivo pravo da obavlja
èišæenje ulica i odravanje zelenila. Mi smo u našoj opštini jedini kome je
dodeljeno to pravo. Da li je to dovoljno da opština, kao naruèilac, na osnovu èlana
7. Zakona ne sprovodi postupak javne nabavke kad nabavlja ove usluge od nas?
Odgovor:
Èlanom 7. stav 1. taèka 1. Zakona propisano je da odredbe ovog zakona naruèioci
ne primenjuju na nabavke od lica ili organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju
naruèiocem i koje su nosioci iskljuèivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet
javne nabavke. S druge strane, pojam "iskljuèivo pravo" je regulisano u èlanu 3. stav 1.
taèka 24) Zakona prema kome se isto smatra kao pravo na osnovu kojeg odreðeno lice
jedino moe obavljati odreðenu delatnost na odreðenom geografskom podruèju, a koje
je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, posebnog propisa ili pojedinaènog akta, odnosno
ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zakljuèila Republika Srbija, teritorijalna
autonomija ili lokalna samouprava.
Dakle, "iskljuèivo pravo" mora jasno da proizlazi iz zakona, posebnog propisa ili
pojedinaènog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela lokalna samouprava.
Ako ovi akti ne sadre odredbu kojom lokalna samouprava nekom pravnom licu (to moe
biti lice koje je osnovala), dodeljuje iskljuèivo pravo da na odreðenom geografskom
podruèju obavlja odreðenu delatnost, tada sva druga lica mogu obavljati istu delatnost na
istom geografskom podruèju.
Dakle, samo ako nema lica kome je dodeljeno iskljuèivo pravo, opština, kada
nabavlja recimo komunalne usluge, mora da nabavku takvih usluga vrši u skladu sa
odredbama Zakona, ali ako je nekim od napred navedenih akata dodelila nekom licu ili
licu koje je osnovala i "iskljuèivo pravo" da obavlja takvu delatnost na odreðenom
geografskom podruèju, tada na nabavku od tog lica usluga odravanja zelenila, èišæenje
ulica, koje su predmet iskljuèivog prava, kao što se u opisanom primeru navodi, neæe
primenjivati odredbe Zakona.
Pitanje:
l Da li se nabavka dobara (pre svega namirnica za kuhinju) u cilju
proizvodnje obroka koje predškolska ustanova u okviru svoje registrovane
proširene delatnosti prodaje na trištu moe smatrati nabavkom na koju se Zakon
ne primenjuje (èlan 7. stav 1. taèka 6) Zakona)?
Odgovor:
Ako je u pitanju obavljanje trišne delatnosti, naruèilac moe primeniti èlan 7. stav
1. taèka 6) Zakona.
Pitanje:
l Da li je donacija izuzeta od primene Zakona?
Odgovor:
Izvor sredstava ne opredeljuje svojstvo naruèioca. Ako je neko naruèilac u smislu
èlana 2. Zakona, ima obavezu da primenjuje Zakon bez obzira na izvor sredstava.
Pitanje:
l Da li se èlan 7. stav 1. taèka 2) Zakona odnosi na donacije meðunarodnih
finansijskih institucija i na ugovore koje sa meðunarodnim finansijskim
institucijama zakljuèuju jedinice lokalne samouprave (Grad Beograd), a ne
Republika Srbija i takve ugovore nije ratifikovala skupština Republike Srbije?
Odgovor:
Odredbama èlana 7. stav 1. taèka 2) Zakona propisano je da odredbe Zakona
naruèioci ne primenjuju na nabavke koje se sprovode, odnosno finansiraju: po osnovu
zajednièkom korišæenju ili primeni od strane drava potpisnica i iz sredstava stranih
kredita (zajmova) dobijenih, od meðunarodnih organizacija i meðunarodnih finansijskih
institucija, u skladu sa uslovima iz meðunarodnog ugovora, odnosno posebnim
postupcima meðunarodnih organizacija i finansijskih institucija.
Prema èlanu 7. stav 4. Zakona predviðeno je da spisak meðunarodnih organizacija
i finansijskih institucija, èiji se posebni postupci javnih nabavki mogu primenjivati umesto
odredaba ovog zakona, utvrðuje ministarstvo nadleno za poslove finansija.
Izuzetak od primene Zakona predviðen èlanom 7. stav 2. taèka 2) Zakona
iskljuèivo se odnosi na sredstva stranih kredita (zajmove), ali ne i na donacije. Dakle,
pomenuta odredba se odnosi na ugovore koje meðunarodne ogranizacije i
meðunarodne finansijske institucije zakljuèe i sa jedinicom lokalne samouprave, poput
Grada Beograda.
Pitanje:
l Da li je izuzetak na koji se Zakon ne primenjuje - nabavka peciva u školi
radi dalje prodaje uèenicima; nabavka semenske robe (suncokreta, kukuruza,
soje) radi uzgoja i prodaje stoke, sve po trišnim uslovima; nabavka veštaèkog
ðubriva i zaštitnih sredstava pri uzgoju useva, koji se koriste kao stoèna hrana u
prizvodnji tovljenika radi prerade i prodaje?
Odgovor:
Èlanom 7. stav 1. taèka 6) Zakona propisano je da odredbe ovog zakona naruèioci
ne primenjuju na nabavke dobara i usluga koje naruèilac nabavlja radi dalje prodaje, radi
prerade i prodaje, kao i radi pruanja usluga ili izvoðenja radova na trištu, pod uslovom da
naruèilac nema iskljuèiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara,
Izuzetak se odnosi na nabavke dobara i usluga koje naruèilac nabavlja da bi ih
preprodao ili preradio pa prodao, odnosno da bi pruao usluge ili izvodio radove na
trištu. Propisan je još jedan uslov, a to je da naruèilac nema iskljuèiva ili posebna prava
preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara, odnosno pruanja usluga ili izvoðenja radova.
Ako su napred navedeni uslovi kumulativno ispunjeni, naruèilac moe primeniti citirani
èlan Zakona.
Naruèilac neæe biti obavezan da primenjuje odredbe Zakona ukoliko se naðe na
spisku naruèilaca koji prema èlanu 7. stav 2. Zakona utvrðuje Vlada Republike Srbije, a
koji se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i na Portalu javnih nabavki.
Pitanje:
l Da li se postupak javne nabvke primenjuje kod izbora internet provajdera,
kod dobavljaèa internet zaštite (antivirusni program zaštite), kod izbora mobilnog
operatera?
Odgovor:
U Zakonu èlanom 7. odreðeni su izuzeci od primene ovog zakona, a koji su bili
propisani ranije vaeæim Zakonom o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj
116/2008), a sada su izostavljeni iz èlana 7. Zakona. To je sluèaj sa uslugama glasovne
telefonije, teleksa, radio telefonije, pejdinga, interneta i satelitskih usluga. Iz svega
navedenog proizilazi da je za usluge interneta, kao i za izbor mobilnog operatera, ukoliko
su te nabavke na godišnjem nivou iznad vrednosti od 400.000 dinara, mora sprovesti
neki od postupaka predviðen Zakonom.
Pitanje:
l Da li se na nabavku komunalne usluge primenjuje Zakon, ako na teritoriji
jedinice lokalne samouprave postoji samo jedno javno komunalno preduzeæe koje
se bavi pruanjem konkretne usluge?
Odgovor:
Komunalne usluge nisu izuzete od primene Zakona i za nabavku ovih usluga
neophodno je sprovoðenje nekog od Zakonom predviðenih postupaka.
Ako je pravo na pruanje odreðene komunalne usluge dodeljeno javno komu-
nalnom preduzeæu kao iskljuèivo pravo onda naruèioci na nabavku te komunalne usluge
od ovog preduzeæa ne primenjuju odredbe Zakona (èlan 7. stav 1. taèka 1) Zakona).
Iskljuèivo pravo je pravo na osnovu kojeg odreðeno lice jedino moe obavljati
odreðenu delatnost na odreðenom geografskom podruèju, a koje je dodeljeno ili
lokalna samouprava.
Pitanje:
l Kao ustanova uèestvujemo u pogramu prekograniène saradnje (IPA
PROJEKAT)? Da li za novac, dobijen prema projektu, moramo da sprovodimo
javnu nabavku? Donator trai da se javna nabavka sprovodi po pravilima koje on
odredi inaèe neæe da isplati novac.
Odgovor:
Èlanom 7. stav 1. taèka 2) Zakona propisano je da odredbe ovog zakona
naruèioci ne primenjuju na nabavke koje se sprovode, odnosno finansiraju:
(1) po osnovu meðunarodnog sporazuma koji se odnosi na dobra, usluge ili
radove namenjene zajednièkom korišæenju ili primeni od strane drava potpisnica;
(2) iz sredstava stranih kredita (zajmova) dobijenih, od meðunarodnih organizacija i
meðunarodnih finansijskih institucija, u skladu sa uslovima iz meðunarodnog ugovora,
odnosno posebnim postupcima meðunarodnih organizacija i finansijskih institucija.
U skladu sa navedenim neophodno je ispitati da li su ispunjeni uslovi za ovaj
izuzetak. Po pravilu, kada su u pitanju IPA projekti primenjuju se PRAG pravila.
Pitanje:
l Da li se kupovina, razvoj, produkcija ili koprodukcija radio i televizijskog
programa ili vremena za emitovanje programa odnosi i na plasiranje reklame,
regularnog spota u smislu da "kupujemo" vreme za emitovanje reklame. Javnom
nabavkom smo realizovali snimanje reklamnog spota pa nas zanima da li se na
kupovinu vremena za emitovanje ovog spota primenjuje Zakon?
Odgovor:
Èlanom 7. stav 1. taèka 10) Zakona propisano je da odredbe ovog zakona
naruèioci ne primenjuju na kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i
televizijskog programa ili vremena za emitovanje programa, s tim što se na nabavku
dobara, usluga ili radova potrebnih za produkciju, koprodukciju ili emitovanje takvih
programa primenjuje ovaj zakon. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi, moe se
zakljuèiti da kupovina vremena za emitovanje programa konkretno reklamnih spotova,
ne podlee primeni Zakona, odnosno u opisanom sluèaju naruèilac ne primenjuje
odredbe ovog zakona kod nabavke vremena za emitovanje programa, pri èemu se pod
programom smatra reklamni spot.
Pitanje:
l Da li je ustanova kulture u obavezi da sprovodi odredbe Zakona za
programe u okviru odravanja tradicionalnog festivala klasiène muzike i horskog
nadpevavanja, gde su uèesnici veæ izabrani od strane programske komisije
kompozitora? Da li moe da se primeni èlan 7. stav 1. taèka 1) ili taèka 6) Zakona?
Odgovor:
U konkretnom sluèaju nema osnova za primenu èlana 7. stav 1. taèka 1) ili taèka
6) Zakona Naruèilac se prilikom sprovoðenja ovakve javne nabavke mora pridravati
zakonskih odredbi. Èlanom 36. Zakona regulisan je pregovaraèki postupak bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda kao posebne vrste postupka javne nabavke.
U oblasti kulture najviše dolazi do izraaja primena pregovaraèkog postupka bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda kada iz umetnièkih razloga predmeta javne
nabavke, nabavku moe izvršiti samo odreðeni ponuðaè. Dakle, ako se neko eli
angaovati upravo zbog same liènosti i njegovih ranijih postignutih dela u toj oblasti,
zakon predviða primenu pomenutog postupka javne nabavke.
Što se tièe elemenata ugovora o kojima æe se pregovarati, naruèilac je obavezan
da ih unapred, u konkursnoj dokumentaciji, predvidi.
Pitanje:
l Moe li javno preduzeæe, mimo postupka po Zakonu, zakljuèiti ugovor za
obavljanje poslova odravanja ulica na teritoriji opštine sa javno komunalnim
preduzeæem koje je registrovano i za te poslove?
Odgovor:
Mimo postupka po Zakonu se moe zakljuèiti ugovor za obavljanje poslova
odravanja ulica na teritoriji opštine sa javno komunalnim preduzeæem, samo ako to
preduzeæe ima iskljuèivo pravo na osnovu kojeg moe obavljati predmetnu delatnost na
podruèju jedinice lokalne samouprave, a koje mu je dodeljeno ili proizilazi iz pojedinaènog
akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zakljuèila lokalna
samouprava. Definicija iskljuèivog prava je data u èlanu 3. stav 1. taèka 24. Zakona.
Naime, Zakonom je propisano da se odredbe Zakona ne primenjuju na nabavke
od lica ili organizacija koja se u smislu ovog zakona smatraju naruèiocem i koja su
nosioci iskljuèivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke.
Ako javno komunalno preduzeæe koje je registrovano i za poslove odravanja
ulica na teritoriji opštine nema iskljuèivo pravo na obavljanje predmetne usluge, naruèilac
za nabavku ove usluge mora pokrenuti i sprovesti postupak javne nabavke u skladu sa
Zakonom.
Pitanje:
l Da li se za nabavku dobara ili usluga u cilju realizacije projekata iz FP7
okvira finansiranja od strane Evropske unije primenjuje Zakon ili "prag" proce-
dure, u sluèaju kada je naruèilac partner na projektu?
Odgovor:
Èlanom 7. stav 1. taèka 2) alineja (1) Zakona propisano je da odredbe zakona
naruèioci ne primenjuju na nabavke koje se sprovode, odnosno finansiraju po osnovu
zajednièkom korišæenju ili primeni od strane drava potpisnica. Meðunarodni sporazum
mora biti ratifikovan u parlamentu, a nabavka namenjena zajednièkom korišæenju ili
primeni od strane drava potpisnica. To je uslov za izuzeæe od primene našeg zakona.
Ako nisu ispunjeni navedeni uslovi, naruèilac je duan da primenjuje odredbe Zakona.
Pitanje:
l Licu koje je naruèilac po Zakonu, je kao ponuðaèu u postupku javne
nabavke dodeljen ugovor o isporuci materijala za izgradnju i odravanje mree.
Kako nabaviti materijal u vrednosti velike nabavke koji nije predviðen u planu jer
naruèilac nije imao saznanje unapred da li æe i u kojoj meri dobiti posao.
Odgovor:
Naruèilac moe primeniti èlan 7. stav 1. taèku 6) Zakona kojim je propisano da
odredbe zakona naruèioci ne primenjuju na nabavke dobara i usluga koje naruèilac
nabavlja radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i radi pruanja usluga ili izvoðenja
radova na trištu, pod uslovom da naruèilac nema iskljuèiva ili posebna prava preprodaje
ili iznajmljivanja tih dobara, odnosno pruanja usluga ili izvoðenja radova za koje æe ta
Pitanje:
l Da li je apoteka, koja je u sklopu doma zdravlja, u obavezi da lekove koje
prodaje (ne izdaje na recept) nabavlja u postupku po Zakonu?
Odgovor:
Apoteke nisu u obavezi da sprovode postupak javne nabavke za lekove koje
naruèilac nabavlja radi dalje prodaje, a na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 6) Zakona.
Vlada utvrðuje spisak naruèilaca koji primenjuju ovaj izuzetak, pa naruèilac koji
smatra da ispunjava uslove za izuzeæe od primene Zakona i da se naðe na ovom spisku
treba da dostavi zahtev za stavljanje na spisak Upravi za javne nabavke.
Pitanje:
l Da li se za angaovanje omladinskih zadruga primenjuje èlan 7. stav 1.
taèka 12) Zakona ili se sprovodi postupak nabavke?
Odgovor:
Kada je u pitanju angaovanje omladinske zadruge, naruèilac je duan da sprovede
postupak javne nabavke ukoliko procenjena vrednost istovrsnih usluga na godišnjem
nivou prelazi iznos od 400.000,00 dinara. Od usluge omladinske zadruge da obezbedi lice
sa kojim æe naruèilac, u skladu sa Zakonom o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005,
61/2005, 54/2009 i 32/2013), zakljuèiti ugovor o obavljanju privremenih i povremenih
poslova treba razlikovati angaovanje lica po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i
povremenih poslova. Postupak javne nabavke usluge omladinske zadruge se okonèava
dodelom ugovora koji æe biti zakljuèen izmeðu naruèioca i omladinske zadruge u skladu sa
zakonom koji ureðuje dati obligacioni odnos, dok se ugovor o obavljanju privremenih i
povremenih poslova zakljuèuje, u skladu sa propisima koji ureðuju rad, izmeðu naruèioca i
konkretnog fizièkog lica koje æe obavljati privremene i povremene poslove.
Pitanje:
l Ako je naruèilac zakasnio sa prijavom za osloboðenje po èlanu 7. stav 1.
taèka 6. da li mora da sprovede postupak nabavke i ako ispunjava ovaj uslov?
Odgovor:
Kada su u pitanju nabavke na koje se Zakon ne primenjuje, a koje su definisane u
èlanu 7. Zakona, Vlada još nije utvrdila spisak naruèilaca koji primenjuju izuzetak iz stava
1. taèka 6) Zakona propisan u stavu 2. ovog èlana. Ova okolnost ne iskljuèuje obavezu
naruèioca da savesno i odgovorno postupa. Konkretno, na naruèiocu je da proceni da li
ispunjava uslove za primenu izuzetka ili ne, a èinjenica što se nije prijavio na spisak ne
znaèi automatski obavezu da sprovede postupak javne nabavke shodno odredbama
Zakona, ako su ispunjeni svi uslovi za primenu izuzetka.
Pitanje:
l Kako se naæi na spisku naruèilaca iz èlana 7. stav 2. Zakona?
Odgovor:
Trebalo bi Upravi za javne nabavke poslati dopis sa dokazima da naruèilac
ispnjava uslove iz èlana 7. stava 1. taèka 1), 6) i 7) Zakona.
Pitanje:
l Na jednoj TV emituje se "Hronika opštine …" za koju opština plaæa
nadoknadu. Da li to spada u "kupovinu vremena za emitovanje programa" i po
èlanu 7. taèka 10. ne primenjuje se Zakon?
Odgovor:
Zakonom je propisano da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na kupovinu,
razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog programa ili vremena za
emitovanje programa. Ovakav izuzetak je postojao i u prethodno vaeæem zakonu.
Razlika koja postoji u odnosu na prethodno zakonsko rešenje se ogleda u tome što je
zakonodavac propisao da se na nabavku dobara, usluga ili radova potrebnih za
produkciju, koprodukciju ili emitovanje takvih programa, ovaj zakon primenjuje.
Prema tome, ako se kupuje radio i televizijski program ili vreme za emitovanje
programa tada njihova kupovina ne podlee odredbama Zakona. Usluge razvoja,
produkcije, koprodukcije takvih programa ne podleu odredbama Zakona.
Ako naruèilac nabavlja uslugu produkcije televizijskog programa, dakle, na nju ne
primenjuje odredbe Zakona. Takoðe, ako naruèilac odluèi da nabavi neku uslugu koja je
potrebna radi pruanja same usluge produkcije televizijskog programa (na koju se, kao
što smo rekli, ne primenjuju odredbe zakona), tada se na nabavku tih drugih (prethodnih
ili prateæih) usluga primenjuju odredbe Zakona.
Pitanje:
l Da li je potrebno primeniti zakon kod nabavke dobara (pogrebna oprema,
leajevi, cilindri...) radi prodaje treæim licima?
Odgovor:
Èlanom 7. stav 1. taèka 6) Zakona predviðeno je da odredbe Zakona naruèioci ne
Ukoliko naruèilac nabavlja dobra radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i
radi pruanja usluga ili izvoðenja radova nije u obavezi da primenjuje odredbe Zakona.
Uslov je da za navedeno naruèilac nema posebna ili iskljuèiva prava, to jest da su mu ta
dobra neophodna za obavljanje trišne delatnosti.
Vlada utvrðuje spisak naruèilaca koji primenjuju izuzetak iz èlana 7. stav 1. taèka
6) Zakona i naruèioci koji ispunjavaju ovaj uslov treba da dostave zahtev sa dokazima o
ispunjenosti ovog uslova radi stavljanja na listu naruèilaca koji primenjuju navedeni
izuzetak.
Pitanje:
l Da li treba pokretati postupak javne nabavke male vrednosti za usluge
prevoza zaposlenih, kada na tim relacijama postoji samo jedan prevoznik, koji ima
dozvolu za prevoz na toj relaciji, autobusom? Na istoj relaciji postoji kombi
prevoz, odnosno taxi prevoz (registrovan).
Odgovor:
Okolnost da postoji samo jedan prevoznik, koji ima dozvolu za prevoz na
konkretnoj relaciji ne znaèi da on ima iskljuèivo pravo da obavlja prevoz, što znaèi da
nema mesta primeni èlana 7. stav 1. taèka 1) Zakona i naruèilac je obavezan da
sprovede postupak javne nabavke male vrednosti.
Ukoliko ne postoje tri potencijalna ponuðaèa koja bi naruèilac mogao da pozove
(da su sposobna da izvrše nabavku), isti moe uvek da pokrene otvoreni postupak javne
nabavke koji je pravilo.
Pitanje:
l Ako je indirektni budetski korisnik u ovom sluèaju Turistièko sportski
centar preuzeo ugovorom hotel, da li se u tom sluèaju sprovodi JN za nabavku
hrane i namirnica za hranu ili se moe primeniti izuzeæe po èlanu 7. stav 1. taèka 6.
- nabavka dobara za dalju preradu i prodaju?
Odgovor:
Èlanom 7. stav 1. taèka 6) Zakona predviðeno je da se odredbe zakona ne
Ako naruèilac obavlja delatnost na trištu i nema iskljuèiva niti posebna prava
pruanja tih usluga, moe za nabavku hrane i namirnica primeniti navedeni izuzetak.
Pitanje:
l Da li JKP ima iskljuèivo pravo na rekonstrukciji i zameni vodovodne i
kanalizacione mree (dotrajala ili nekvalitetna), ako je opštinskom odlukom
predviðeno da su ti poslovi predviðeni kao poslovi komunalnog preduzeæa?
Odgovor:
U skladu sa navedenim, ako je pojedinaènim aktom dodeljeno pravo odreðenom
licu za obavljanje odreðenih poslova, iako ne postoje objektivni razlozi za takvu odluku,
odnosno konkurencija na relevantnom trištu ipak postoji, u toj sitaciji se ne bi mogao
primenjivati izuzetak iz èlana 7. stav 1. taèka 1) Zakona.
Ukoliko JKP ima konkurenciju na trištu predmetne nabavke, nabavka od ovog
lica, bez sprovoðenja postupka javne nabavke bila bi suprotna i naèelima javnih nabavki,
pre svega naèelu obezbeðivanja konkurencije definisanom u èlanu 10. Zakona, te naèelu
jednakosti ponuðaèa, predviðenom èlanom 12. Zakona.
U tom smislu, èlanom 82. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da
ekonomsko ureðenje u Republici Srbiji poèiva na trišnoj privredi, otvorenom i
slobodnom trištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i
ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. Èlanom 84. stav 1. Ustava definisano je
da svi imaju jednak pravni poloaj na trištu, a stavom 2. istog èlana predviðeno je da su
zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ogranièava slobodna konkurencija,
stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog poloaja.
Pitanje:
l Kakav je odnos Zakona i ugovora o donaciji u kom donator donira X
dinara, s tim da se za taj iznos od odreðenog, u ugovoru navedenog, dobavljaèa
nabavi konkretna oprema?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 1) Zakona, propisano je da se javnom nabavkom smatra
nabavka dobara, usluga ili radova od strane naruèioca, na naèin i pod uslovima
propisanim ovim zakonom. S druge strane u èlanu 2. Zakona predviðeno je ko se
smatra naruèiocem. Buduæi da naruèilac moe da ostvari i sopstvene prihode po
osnovu donacija, sponzorstva, te drugih poslova, u skladu sa pozitivnim propisima,
ostvarivanje prihoda, evidentiranje i korišæenje tih sredstava, dakle i donacija, vrši se u
skladu sa propisima kojima se ureðuje budetski sistem. Dakle, naruèilac koji dobije
donaciju ne moe mimo odredbi Zakona da sprovodi postupak nabavke, izuzev ako se
radi o situaciji iz èlana 7. stav 1. taèka 2. Zakona. Prema tome, korisnici budetskih
sredstava ostvarivanje prihoda, evidentiranje i korišæenje sredstava vrše u skladu sa
propisima kojima se ureðuje budetski sistem, pa tako i sredstva dobijena po osnovu
donacije koriste u skladu sa odredbama Zakona, kojim nije predviðeno da se javne
nabavke sprovode samo ako izvor finansiranja predstavljaju sredstva iz budeta
Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno to mogu biti i
druga sredstva finansiranja.
Pitanje:
l Da li je potrebno sprovoditi postupak, ako je vrednost iznad 400.000,00
dinara, za izvoðenje pozorišne predstave na radiju. Da li to spada u zakup vremena
za emitovanje programa, èlan 7. Zakona?
Odgovor:
U èlanu 7. stav 1. taèka 10) Zakona, propisano je da se odredbe ovog zakona ne
primenjuju na kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog programa
ili vremena za emitovanje programa, s tim što se na nabavku dobara, usluga ili radova
potrebnih za produkciju, koprodukciju ili emitovanje takvih programa primenjuje ovaj
zakon. Ovakav izuzetak je postojao i u prethodnom Zakonu, s tim što je sada vaeæim
zakonom propisano da se na nabavku dobara, usluga ili radova potrebnih za produkciju,
koprodukciju ili emitovanje takvih programa, ovaj zakon primenjuje. Konkretno, ako se
radi o sluèaju da se kupuje radio i televizijski program ili vreme za emitovanje programa,
tada njihova kupovina ne podlee odredbama Zakona. Prema tome, usluge razvoja,
produkcije, koprodukcije takvih programa ili vremena za emitovanje programa ne
podleu odredbama Zakona, što znaèi da ako naruèilac nabavlja uslugu produkcije
televizijskog programa ili vremena za emitovanje programa (predstave) na takvu
nabavku ne primenjuje odredbe Zakona. Meðutim, ako odluèi da nabavi dobra potrebna
za produkciju takvog programa, ili dobra,odnosno usluge ili radove za emitovanje
programa tada se na nabavku takvih dobara primenjuju odredbe Zakona. Takoðe,
ukoliko naruèilac odluèi da nabavi neku uslugu koja je potrebna radi pruanja same
usluge produkcije televizijskog programa ili vremena za emitovanje programa (na koju
se, kao što je veæ reèeno, ne primenjuju odredbe zakona), tada se na nabavku tih drugih
(prethodnih ili prateæih) usluga primenjuju odredbe Zakona.
Pitanje:
l Da li se na postupak nabavke laboratorijskog materijala za pruanje
usluga izvan sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja (laboratorijske analize
vode, ivotnih namirnica i sl.), za koje zdravstvena ustanova nema iskljuèiva prava
na trištu, primenjuje Zakon?
Odgovor:
Èlanom 7. stav 1. taèka 6) Zakona propisano je da odredbe zakona naruèioci ne
Prvi uslov za primenu navedenog izuzetka jeste da je u pitanju nabavka
namenjena daljoj prodaji, preradi i prodaji kao ili pruanju usluga, odnosno izvoðenju
radova na trištu. Drugi uslov jeste da naruèilac nema iskljuèiva ili posebna prava
preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara, pruanja usluga ili izvoðenja radova.
Pitanje:
l Da li JKP kada nabavlja finansijske usluge za finansiranje radova
dobijenih na trištu primenjuje Zakon (u pitanju JKP)?
Odgovor:
U navedenom sluèaju naruèilac ne bi bio u obavezi da sprovede postupak javne
nabavke jer nabavlja uslugu (finasijsku) da bi izveo radove, pod uslovom da nema
iskljuèiva ili posebna prava na izvoðenje radova.
Pitanje:
l Kako dokazati hitnost i kojim dokumentima opravdati sklopljene ugovore
i ispostavljene raèune na ime hitnih intervencija bez sprovedenog postupka?
Odgovor:
Treba praviti razliku izmeðu èlana 7. stav 1. taèka 3) Zakona i èlana 36. stav 1.
taèka 3) Zakona. U prvom sluèaju reè je o izuzetku od primene zakona radi
obezbeðivanja osnovnih ivotnih uslova u sluèajevima elementarnih nepogoda ili
tehnièko-tehnoloških nesreæa èije posledice ugroavaju ivote ili zdravlje ljudi ili ivotnu
sredinu, u skladu sa propisima kojima se ureðuje zaštita od takvih nepogoda.
Navedeni izuzetak je u vezi sa Zakonom o vanrednim situacijama, te je èlanom 8.
stav 1. taèka 3) Zakona o vanrednim situacijama predviðeno da je elementarna nepogoda
dogaðaj hidrometeorološkog, geološkog ili biološkog porekla, prouzrokovan delovanjem
prirodnih sila, kao što su: zemljotres, poplava, bujica, oluja, jake kiše, atmosferska
pranjenja, grad, suša, odronjavanje ili klizanje zemljišta, sneni nanosi i lavina, ekstremne
temperature vazduha, nagomilavanje leda na vodotoku, epidemija zaraznih bolesti,
epidemija stoènih zaraznih bolesti i pojava štetoèina i druge prirodne pojave veæih razmera
koje mogu da ugroze zdravlje i ivot ljudi ili prouzrokuju štetu veæeg obima.
U navedenim sluèajevima postoji naroèita hitnost jer je neophodno obezbediti
osnovne uslove za ivot ljudi, te naruèilac ne primenjuje odredebe Zakona o javnim
nabavkama. Izuzetak treba primenjivati u skladu sa njegovom svrhom, samo za nabavke
namenjene obezbeðivanju osnovnih ivotnih uslova, odnosno ne proširivati njegovu

primenu na druge nabavke.
Èlanom 36. stav 1. taèka 3) Zakona predviðeno je da naruèilac moe sprovoditi
pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ako zbog
izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviðenim dogaðajima,
èije nastupanje ni u kom sluèaju ne zavisi od volje naruèioca, naruèilac nje mogao da
postupi u rokovima odreðenim za otvoreni ili restriktivni postupak. Okolnosti koje
opravdavaju hitnost ne mogu biti u bilo kakvoj vezi sa naruèiocem.
U ovom sluèaju naruèilac sprovodi pregovaraèki postupak za koji se obraæa
Upravi za javne nabavke. Razmatranje zahteva od strane Uprave ne zadrava postupak
javne nabavke, tako da naruèilac moe nastaviti sa postupkom. Uz zahtev bi trebalo da
priloi i odgovarajuæe pismene dokaze koji opravdavaju sprovoðenje hitnog postupka
(npr. nalog inspekcije, potvrda MUP-a da je došlo do poara, pisani dokaz da je nastupio
neki nepredviðeni dogaðaj).
Ako je naruèilac zakljuèio ugovore bez primene nekog postupka, a da za to nisu
bili ispunjeni uslovi, to moe biti osnov prekršajne odgovornosti naruèioca.
Pitanje:
l Da li javno komunalno preduzeæe moe imati iskljuèivo pravo za
distribuciju vode za piæe i iznošenje smeæa i za izvoðenje graðevinskih radova?
Odgovor:
Javna komunalna preduzeæa mogu imati iskljuèiva prava za distribuciju vode za
piæe i iznošenje smeæa. Za izvoðenje graðevinskih radova imajuæi u vidu prirodu ovih
radova i da na trištu postoji veliki broj graðevinskih firmi, ne moe se govoriti o
iskljuèivom pravu javno komunalnih preduzeæa kada su graðevinski radovi u pitanju.
Pitanje:
l Lokalna samouprava vrši nabavku obrazaca za izvode iz matiènih knjiga
(roðenih, venèanih i umrlih) od kovnice novca Topèider, koja jedina štampa
izvode.
Da li kovnica novca Topèider u ovom sluèaju ima iskljuèiva prava, pa se ova
nabavka smatra izuzetkom zbog nabavke od naruèioca koji su nosioci iskljuèivog
prava (èlan 7. stav 1. Zakona)?
Odgovor:
primenjuju na nabavke od lica ili organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju
naruèiocem i koje su noioci iskljuèivih prava na obavljanje delatnosti koja je predmet
javne nabavke.
Èlanom 80. stav 2. Zakona o matiènim knjigama ("Slubeni glasnik RS", broj
20/2009) propisano je da obrasce izvoda iz matiènih knjiga tehnièki izraðuje i štampa
Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novèanica.
Iz napred navedenog proizilazi da Zavod za izradu novèanica ima iskljuèiva prava
za štampanje izvoda te naruèilac za nabavku istih moe primeniti èlan 7. stav 1. taèka 1)
Zakona.
Pitanje:
l JP Vodovod je uèestvovalo na tenderu koji je raspisala Direkcija za
izgradnju i dobilo posao. Pošto treba da nabavimo materijal za izvoðenje tih
radova, da li se primenjuje izuzetak iz èlana 7. taèka 6. ili po èlanu 122. Zakona?
Odgovor:
Nabavke dobara i usluga koje naruèilac nabavlja radi dalje prodaje, radi prerade i
prodaje, kao i radi pruanja usluga ili izvoðenja radova na trištu pod odreðenim
uslovima ne podleu odredbama Zakona. Uslov za primenu izuzetka se sastoji u nameni
dobara ili usluga koje se nabavljaju. Ako se dobra nabavljaju radi dalje prodaje, prerade i
prodaje, iznajmljivanja, postoji moguænost da se takva nabavka izuzme od primene
odredbi Zakona, naravno, ako su ispunjeni i ostali uslovi koji su propisani èlanom 7. stav
1. taèka 6. Zakona. Ista moguænost postoji ako se dobra nabavljaju i radi pruanja usluga
na trištu ili pak radi izvoðenja radova na trištu. Ako se usluge nabavljaju radi pruanja
usluga na trištu ili radi izvoðenja radova na trištu, tada je moguæa primena ovog
izuzetka, ako su ispunjeni i ostali uslovi koji su propisani èlanom 7. stav 1. taèka 6.
Zakona. Još jedan uslov za primenu izuzetka se sastoji u tome da naruèilac nema
iskljuèiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja dobara koje nabavlja u pomenute
svrhe i isto tako da nema posebno ili iskljuèivo pravo pruanja usluga ili izvoðenja radova
za koje æe koristiti dobra ili usluge koje nabavlja u tu svrhu.
Pitanje:
l Da li naruèilac spovodi postupak javne nabavke usluga štampanja novina,
èasopisa s obzirom da iste dalje prodaje pretplatnicima?
Odgovor:
Na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 6) Zakona javnim nabavkama ("Slubeni glasnik
RS", br. 124/2012, dalje: Zakon) odredbe ovog zakona naruèioci ne primenjuju na
nabavke dobara i usluga koje naruèilac nabavlja radi dalje prodaje, radi prerade i
prodaje, pod uslovom da naruèilac nema iskljuèiva ili posebna prava preprodaje.
Usluga štampanja novina, èasopisa ukoliko ih naruèilac štampa radi dalje prodaje
nije predmet nabavke na koji se primenjuju odredbe Zakona, odnosno radi koje se
spovodi postupak javne nabavke. Za ocenu da li su ispunjeni uslovi iz èlana 7. stav 1.
taèka 6) Zakona bitno je da naruèilac nema iskljuèiva ili posebna prava preprodaje i da
novine prodaje na trištu.
Na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 6) Zakona Vlada utvrðuje spisak naruèilaca koji
glasniku Republike Srbije" i na Portalu javnih nabavki.
Naša preporuka je da se, sa odgovarajuæom dokumentacijom, prijavite Upravi za
javne nabavke kako bi Uprava za javne nabavke utvrdila da ispunjavate uslove za
izuzimanje od primene Zakona o javnim nabavkama (nabavke radi dalje prodaje) i
ukljuèila vas na spisak naruèilaca koji ispunjavaju ove uslove.
U cilju blagovremenog utvrðivanja ovog spiska Uprava za javne nabavke pozvala
je naruèioce da se prijave Upravi za javne nabavke sa odgovarajuæom dokumentacijom.
Adresa na koju se podnose prijave: Uprava za javne nabavke, 11000 Beograd,
Nemanjina 22-26 sa naznakom "Utvrðivanje spiska naruèilaca iz èlana 7. Zakona o
javnim nabavkama". Kontakt telefon: 011/2888-712.
Pitanje:
l Da li su usluge nastavnika koji vode decu na rekreativnu nastavu i
ekskurzije predmet javne nabavke?
Odgovor:
Usluge nastavnika koji vode decu na rekreativnu nastavu i ekskurzije nisu
predmet javne nabavke.
Nastavnici su za dati posao angaovani po ugovoru o radu, a radni odnos nije
predmet javne nabavke po Zakonu.
Ekskurzija i rekreativna nastava su deo nastavnog plana i programa i obaveza

nastavnika u okviru izvoðenja nastavnog plana i programa.
Uslugu nastavnika naruèilac je obezbedio kad je posle sprovedenog postupka
prijema u radni odnos koji ureðuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
sa izabranim licem zakljuèio ugovor o radu radi obavljanja poslova nastavnika.
Èinjenica da za ovaj vid radnog angaovanja nastavnik u skladu sa Zakonom o
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i pravilnikom kojim se ureðuje nastavni plan i
program u delu koji se odnosi na ekskurzije dobija naknadu iz sredstava koja obezbeðuju
roditelji je posledica njegovog angaovanja kod poslodavca po osnovu ugovora o radu.
Pitanje:
l Pod kojim uslovima naruèilac ne primenjuje Zakon kada kupuje dobra radi
dalje prodaje?
Odgovor:
Na osnovu èlana 7. stav 1. taèka 6) Zakona odredbe ovog zakona naruèioci ne
primenjuju na nabavke dobara koje naruèilac nabavlja radi dalje prodaje, radi prerade i
prodaje, kao i radi pruanja usluga ili izvoðenja radova na trištu, pod uslovom da
naruèilac nema iskljuèiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara,
Proizilazi da naruèilac postupa u skladu sa ovom odredbom samo pod uslovom:
- da dobara nabavlja radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i radi pruanja
usluga ili izvoðenja radova na trištu,
- da nema iskljuèiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara,
Pitanje:
l Da li se za nabavku izdanja Slubenog glasnika moe primeniti èlan 7.
stav 1. taèka 1) ZJN?
Odgovor:
Èlan 7. ZJN reguliše izuzeæe od primene ZJN. Tako je taèkom 1) ovog èlana
predviðeno da odredbe ovog zakona naruèioci ne primenjuju na nabavke od lica ili
organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju naruèiocem i koje su nosioci
iskljuèivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke.
Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata ("Slubeni glasnik RS", broj
45/2013) u èlanu 1. propisuje da je republièko slubeno glasilo "Slubeni glasnik
Republike Srbije", te da je izdavanje Slubenog glasnika delatnost od opšteg interesa,
koju obavlja javno preduzeæe èiji je osnivaè Republika Srbija, dok èlan 2. ovog zakona
definiše koji se akti obavezno objavljuju u Slubenom glasniku, a èlan 18. propisuje
osnovna i posebna izdanja Slubenog glasnika.
Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata jeste zakon koji je donela
Republika Srbija, a kojim se JP "Slubeni glasnik" dodeljuje iskljuèivo pravo na
objavljivanje osnovnih i posebnih izdanja, a èija je i cena utvrðena aktom Vlade.
Kako je JP "Slubeni glasnik" jedini koji obavlja delatnost izdavanja republièkog
slubenog glasnika, to znaèi da za obavljanje predmetne delatnosti ne postoji
konkurencija u RS, te kod nabavke predmetnog glasila, i opšteg i posebnog izdanja,ne
postoji obaveza primene ZJN, saglasno èlanu 7. stav. 1. taèka 1) ZJN.
Napominjemo da je neophodno napraviti razliku izmeðu predmetne delatnosti, na

koju se odnosi postojanje iskljuèivog prava i ostalih delatnosti koje obavlja JP "Slubeni
glasnik", a kod kojih postoji konkurencija na trištu (izdavanje knjiga, publikacija, èaso-
pisa, usluge dizajna, grafièke i tehnièke pripreme za štampu, usluge štampanja i dr.).
Rezervisane javne nabavke

- èlan 8. Zakona
Pitanje:
l Da li rezervisana javna nabavka moe biti male vrednosti?
Odgovor:
Moe.
Pitanje:
l Da li rezervisanom JN preduzeæe za profesionalnu rehabilitaciju i
zapošljavanje osoba sa invaliditetom (èiji je uslov najmanje 30% zaposlenih lica sa
invaliditetom), moe ili mora da ponudi svoje proizvode (da je proizvoðaè) ili moe
da ponudi i proizvode od proizvoðaèa iz iste grupacije?
Odgovor:
Na osnovu èlana 8. Zakona naruèilac moe sprovesti postupak javne nabavke u
kojem mogu uèestvovati samo ustanove, organizacije, udruenja ili privredni subjekti za
radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom,
ako ta lica èine najmanje 30% zaposlenih, pri èemu svi uèesnici u zajednièkoj ponudi i svi
podizvoðaèi moraju da budu iz navedene grupacije. Smisao rezervisanih nabavki je da
omoguæe ustanovama, organizacijama i drugim pravnim licima za radno
osposobljavanje i profesionalnu rehabilitaciju lica sa invaliditetom da uzmu uèešæe na
trištu nabavki, buduæi da je malo verovatno da bi u uslovima normalne konkurencije
uspeli da dobiju ugovor. Iz svega navedenog, moe se zakljuèiti da ovakve ustanove
mogu da ravnopravno uèestvuju i meðusobno se bore za dobijanje javne nabavke, dakle
da jedna drugoj budu konkurencija a isto tako mogu da se udruuju na zakonom
predviðeni naèin (zajednièka ponuda ili podizvoðaèi).
Pitanje:
l Na koji naèin i iz kojih razloga naruèilac sprovodi postupak rezervisanih
javnih nabavki?
Odgovor:
Èlanom 8. stav 1. Zakona predviðeno je da naruèilac moe sprovesti postupak
javne nabavke u kojem mogu uèestvovati samo ustanove, organizacije, udruenja ili
privredni subjekti za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje
lica sa invaliditetom, ako ta lica èine najmanje 30% zaposlenih, pri èemu svi uèesnici u
zajednièkoj ponudi i svi podizvoðaèi moraju da budu iz navedene grupacije. Stavom 2.
istog èlana predviðeno je da je u navedenom sluèaju naruèilac duan da u pozivu za
podnošenje ponuda navede da se sprovodi rezervisana javna nabavka.
Èlanom 3. stav 1. taèka 9) Pravilnika o sadrini izveštaja o javnim nabavkama I
naèinu voðenja evidencije o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013)
predviðeno je da tromeseèni izveštaj o javnim nabavkama sadri i podatke o
rezervisanim nabavkama.
Za period od 1. aprila do 31. decembra 2013. godine sprovedeno je 19 postupaka

koji su bili rezervisani za ustanove, organizacije, udruenja ili privredne subjekte za
radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom,
ukupne vrednosti oko 400.000.000 dinara.
Nove Direktive EU naroèito akcenat stavljaju na podsticanje i promovisanje
sprovoðenja rezervisanih nabavki. U zemljama EU, u sprovoðenje postupaka javnih
nabavki sve više se integrišu socijalni kriterijumi. Socijalni aspekt javnih nabavki
podrazumeva aktivnosti koje uzimaju u obzir sledeæa pitanja: moguænosti za
zapošljavanje odreðenih kategorija kao što su: mladi, dugoroèno nezaposleni i osobe sa
invaliditetom, zatim usaglašenost sa radnim i socijalnim pravima, socijalno ukljuèivanje i
jednake moguænosti, poštovanje standarda pristupaènosti za sve korisnike, kao i
kriterijume odrivog razvoja, poput etièke trgovine.
U cilju ukljuèivanja organizacija i privrednih subjekata koji zapošljavaju osobe sa
invaliditetom, naruèioci mogu, u skladu sa Zakonom, sprovoditi postupke javnih nabavki
u kojima uèestvuju samo ti subjekti (tzv. "rezervisane nabavke").
Promocija socijalnih kriterijuma pri donošenju odluka o javnim nabavkama znaèi
nove modele saradnje privatnog, javnog i civilnog sektora, kao i doprinos razvoju
preduzetništva, naroèito malih i srednjih preduzeæa, kao i socijalnih preduzeæa. Takoðe,
ukljuèivanjem socijalnog aspekta javnih nabavki ostvaruju se ciljevi inkluzivnog razvoja i
njihovo kombinovanje sa ekološkim kriterijumima predstavlja integrisani pristup odrivom
sistemu javnih nabavki.
U cilju uspešne primene socijalnog aspekta javnih nabavki, nacrtom nove
strategije o razvoju sistema javnih nabavki predviðeni se sledeæi koraci:
- Podizanje svesti naruèilaca i drugih zainteresovanih strana o koristima i
moguænostima ovakvih nabavki;
- Jaèanje kapaciteta uèesnika u postupku;
- Promocija dobrih praksi primene socijalnog aspekta u postupcima javnih nabavki
(npr. moguænost ukljuèivanja i drugih osoba koje su u nepovoljnijem poloaju: mladi,
dugoroèno nezaposleni, starije osobe i drugi) i
- Uspostavljanje sistema za evaluaciju i praæenje.
Naèelo efikasnosti i ekonomiènosti

- èlan 9. Zakona
Pitanje:
l Da li se moe sprovesti "jedinstvena" javna nabavka za celu godinu za
odabir najpovoljnijeg dobavljaèa vodovodnog i kanalizacionog materijala koji
slui i za tekuæe i za investisiono odravanje?
Odgovor:
Naruèilac je duan da obezbedi da se postupak javne nabavke sprovodi i dodela
ugovora vrši u rokovima i na naèin propisan Zakonom, sa što manje troškova vezanih za
postupak i izvršenje javne nabavke (èlan 9. stav 2. Zakona - Naèelo efikasnosti i
ekonomiènosti). Najekonomiènije je jedan predmet nabavke nabavljati u jednom
postupku javne nabavke. U konkretnom sluèaju, pri opredeljivanju, odnosno oblikovanju
predmeta koji æe se nabavljati u postupku javne nabavke je bitno da vodovodno i
kanalizacioni materijal èini istovrsno dobro tj. jedan predmet nabavke. Okolnost da se
sredstva za isti predmet nabavke u okviru Kontnog plana za budetski sistem (Pravilnik o
standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budetski sistem - "Slubeni
glasnik RS", br. 103/2011, ... i 61/2013) opredeljuju prema tome da li su namenjena
tekuæem ili investicionom odravanju je bez uticaja na oblikovanje predmeta nabavke.
Naèelo obezbeðivanja konkurencije

- èlan 10. Zakona
Pitanje:
l Naruèilac hoæe da sprovede jednu nabavku za internet, kablovsku i
telefon. Da li na taj naèin ogranièava konkurenciju i diskriminiše ponuðaèe koji
pruaju samo uslugu npr. interneta?
Odgovor:
U cilju obezbeðenja konkurencije i poštovanja naèela konkurencije, naruèilac
moe nabavku internet usluga, kablovske televizije i fiksne telefonije sprovesti u jednom
postupku oblikovanom po partijama. Postoje ponuðaèi koji nude paket navedenih
usluga, ali tih ponuðaèa nema puno na našem trištu. Meðutim, više je ponuðaèa koji
nudi pojedinaèno predmetne usluge, te je uputnije da se nabavka oblikuje po partijama
kako bi što veæi broj potencijalnih ponuðaèa moglo da uèestvuje u postupku.
Pitanje:
l Da li naruèilac ima pravo da trai u dodatnim uslovima za nabavku usluga
obezbeðenja, da zaposleni koji budu radili na poslovima obezbeðenja kod
naruèioca budu zaposleni na neodreðeno vreme (tj. "za stalno"), ili je dovoljno da
budu zaposleni bez obzira na period (odreðeno)? Da li bi zahtevanje naruèioca da
ponuðaè ima zaposlene na neodreðeno vreme koji æe biti angaovani, bilo
diskriminatorsko?
Odgovor:
Prilikom odreðivanja dodatnog uslova u pogledu kadrovskog kapaciteta, (èlan 76.
Zakona) naruèilac mora da vodi raèuna o doslednoj primeni jednog od osnovnih naèela
javnih nabavki koje je propisano u èlanu 10. Zakona, a to je naèelo obezbeðivanja
konkurencije. S tim u vezi, prilikom odreðivanja dodatnog uslova, naruèilac mora da vodi
raèuna da naèinom na koji isti odredi ne bude diskriminatorski odreðen, i da je u logièkoj
vezi sa predmetom javne nabavke. U pogledu kadrovskog kapaciteta, naruèioci èesto
bespotrebno ogranièavaju konkurenciju meðu ponuðaèima sa zahtevom da ponuðaè
mora da ima odreðeni broj zaposlenih na neodreðeno vreme koji æe obavljati poslove
obezbeðenja koje je predmet javne nabavke, kada za realizaciju konkretne javne
nabavke nije od znaèaja osnov njihovog angaovanja. Tako kod javne nabavke usluge
obezbeðenja, zahtev naruèioca da ponuðaè mora da ima zaposlene na neodreðeno
vreme, predstavlja ogranièenje konkurencije, kada se ista nabavka moe realizovati i sa
npr. zaposlenima na odreðeno vreme, pod uslovom da se pokriva vremenski period
potreban za realizaciju te konkretne javne nabavke.
Pitanje:
l Predmet nabavke je odravanje opreme u periodu od 12 meseci. Da li
naruèilac ogranièava konkurenciju ako kod kadrovskog kapaciteta trai da lice
bude zaposleno kod ponuðaèa na neodreðeno ili na odreðeno vreme?
Odgovor:
Naruèilac ogranièava konkurenciju ako kod kadrovskog kapaciteta trai da lice sa
licencom proizvoðaèa opreme bude zaposleno kod ponuðaèa (ugovor o radu za period
vaenja ugovora o javnoj nabavci).
Uslov da u periodu vaenja ugovora koji se dodeljuje u postupku javne nabavke

uvek ima angaovan odreðen broj lica sa licencom proizvoðaèa opreme ponuðaè moe
dokazati dostavljanjem ugovora na osnovu kojih je za taj period angaovao traeni broj
lica, bez obzira na osnov ugovornog odnosa (radni odnos, rad van radnog odnosa,
pruanje konkretne usluge i dr.).
Opredeljivanje vrste ugovora, po stavu Komisije za zaštitu prava, se smatra
diskriminatorskim uslovom.
Naèelo transparentnosti postupka javne nabavke

- èlan 11. Zakona
Pitanje:
l Naruèilac dobija na poklon aparata za specifiène laboratorijeske analize,
uz obavezu da od donatora kupuje reagense (radi se o zatvorenim sistemima
opreme koji uslovljavaju primenu reagenasa odreðenog proizvoðaèa). Postoje još
dva prodavca sliène opreme, da li je naruèilac duan da sprovede postupak javne
nabavke?
Odgovor:
Naruèilac bi trebalo da preispita da li ima potrebu za aparatom koji nudi donator i
da li mu je "poklon" isplativ jer donator nudi aparat besplatno uz obavezu da od donatora
kupuje reagense, što znaèi netrišno i bez moguænosti ugovaranja cene. Najispravnije bi
bilo nabaviti aparate koji nisu zatvoreni sistemi, kako bi se kasnije nabavka reagenasa
sprovela u transparentnom postupku.
Naèelo jednakosti ponuðaèa

- èlan 12. Zakona
Pitanje:
l Naruèilac sprovodi nabavku usluge zdravstvenog pregleda radnika. Da li
je naruèilac postupa diskriminatorski ukoliko u konkursnoj dokumentaciji navede
da ukoliko izabrani ponuðaè bude van teritorije sedišta naruèioca troškovi
organizovanja prevoza radnika i troškovi goriva padaju na teret ponuðaèa?
Odgovor:
Èlanom 10. stav 1. Zakona propisano je naèelo obezbeðivanja konkurencije prema
kome je naruèilac duan da u postupku javne nabavke omoguæi što je moguæe veæu
konkurenciju. Stavom 2. pomenutog èlana Zakona je propisano da naruèilac ne moe da
ogranièi konkurenciju, a posebno ne moe onemoguæavati bilo kojeg ponuðaèa da
uèestvuje u postupku javne nabavke neopravdanom upotrebom pregovaraèkog postupka,
niti korišæenjem diskriminatorskih uslova, tehnièkih specifikacija i kriterijuma. Shodno
tome, naruèilac ne bi mogao u konkursnoj dokumentaciji da odredi kao uslov za uèešæe u
postupku javne nabavke da ponuðaè mora da ima sedište u odreðenom gradu, niti bi
mogao da zahteva od onih ponuðaèa koji su van teritorije tog grada da snose troškove
prevoza radnika radi pruanja usluge njihovog zdravstvenog pregleda, jer bi time bilo
povreðeno i naèelo jednakosti ponuðaèa. Naime, ovakvim postupanjem, dakle odre-
ðivanjem uslova na navedeni naèin, bila bi izvršena diskriminacija, odnosno ogranièena
konkurencija meðu ponuðaèima, kao i povreðeno naèelo jednakosti ponuðaèa propisano
èlanom 12. stav 2. Zakona kojim je predviðeno da naruèilac ne moe da odreðuje uslove
koji bi znaèili nacionalnu, teritorijalnu ili liènu diskriminaciju meðu ponuðaèima, niti
diskriminaciju koja bi proizilazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponuðaè.
Ako bi predmet javne nabavke bile usluge zdravstvenog pregleda zajedno sa

njihovim prevozom kao prateæim uslugama, to bi se omoguæilo uèešæe svim ponuðaèima
u postupku javne nabavke, dakle onim kojima je sedište na teritoriji sedišta naruèioca,
tako i van tog podruèja, pri èemu bi se u obrascu strukture ponuðene cene posebno
iskazali troškovi samog zdravstvenog pregleda radnika, a posebno troškovi prevoza
radnika do i od mesta gde se vrši zdravstveni pregled. Tada bi svi ponuðaèi bili
izjednaèeni, odnosno omoguæilo bi se i ponuðaèima van sedišta naruèioca da uèestvuju.
Pitanje:
l Ukoliko naruèilac za javnu nabavku servisiranje i odravanje slubenih
vozila van garantnog roka u konkursnoj dokumentaciji trai kao uslov da ponuda
bude ovlašæen serviser, da li je to diskriminacija ili nije? Postoji Mišljenje MSF iz
2008. godine da jeste diskriminacija.
Odgovor:
Iako postoji mišljenje Ministarstva finansija, za konkretan sluèaj bilo bi veoma
vano znati koji su razlozi da naruèilac zahteva servisiranje vozila iskljuèivo u
ovlašæenom servisu i na koji naèin su oni obrazloeni. Mišljenje nije obavezujuæi akt i kao
takav više se moe smatrati preporukom naroèito ako se uzme u obzira da npr. u sluèaju
postupka zaštite prava isto ne bi obavezivalo Republièku komisiju za zaštitu prava u
postupcima javnih nabavki.
Pitanje:
l Da li je uslov da ponuðaè poseduje objekat na teritoriji grada ili opštine u
kome je sedište naruèioca diskriminišuæi uslov za nabavku ugostiteljskih usluga?
Odgovor:
Prilikom definisanja uslova, u postupku nabavke ugostiteljskih usluga naruèilac
moe da zahteva da objekat bude na teritoriji grada ili opštine u kojem je sedište
naruèioca. Ovako postavljen uslov neæe predstavljati diskriminaciju jer ne bi bilo
ekonomièno da naruèiocu ugostiteljske usluge prua restoran koji je npr. 100 km udaljen
od njegovog sedišta.
Pitanje:
l Kod nabavke usluge odravanja teretnih vozila moe li se kao uslov za
uèešæe u postupku predvideti da ponuðaè ima servis u sedištu naruèioca?
Troškovi transporta bili bi veæi od troškova same popravke, s obzirom da je reè o
teškim teretnim vozilima.
Odgovor:
U sluèaju nabavke usluge odravanja vozila, naruèilac moe da u konkursnoj
dokumentaciji npr. predvidi da troškove prevoza vozila do servisa snosi ponuðaè i da na
taj naèin te troškove prenese na potencijalne ponuðaèe. Tako definisanom konkursnom
dokumentacijom naruèilac æe izbeæi odredbu koja bi potencijalno mogla da bude
diskriminatorska, što bi se cenilo u svakom pojedinaènom sluèaju.
Pitanje:
l Kako da postupi naruèilac kad dva dana po otvaranju ponuda sazna da
nije otvorio ponudu koja je stigla blagovremeno i zavedena ali nije prosleðena
komisiji (podnosilac ponude se interesovao kad æe dobiti zapisnik o otvaranju
ponuda).
Odgovor:
Naruèilac mora da vodi raèuna o unutrašnjoj organizaciji i naèinu komunikacije
izmeðu pisarnice (osoba ili osobe) koja vrši prijem podnesaka i komisije za javnu
nabavku, kako ne bi došlo do situacije da blagovremeno podneta ponuda, dakle
primljena i zavedena kod naruèioca pre isteka roka koji je naveden u pozivu za
podnošenje ponuda, bude prosleðena pomenutoj komisiji tek nakon što je postupak
otvaranja ponuda okonèan. Prema tome, naruèilac bi u nastaloj situaciji, dosledno
poštujuæi naèelo jednakosti ponuðaèa propisano u èlanu 12. stav 1. Zakona kojim je
predviðeno da je naruèilac duan da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi
jednak poloaj svim ponuðaèima, trebao da taj postupka javne nabavke u celini obustavi.
Naime, nastali propust naruèioca se ne bi mogao naknadno ispraviti, buduæi da ne
postoji moguænost da se vrati u ovu fazu postupka javne nabavke, kada je rok za
podnošenje ponuda veæ istekao i ponude ostalih ponuðaèa su otvorene.
Pitanje:
l Da li neki od sledeæih dokaza spada u diskriminatorske: dokaz o
vlasništvu, popisna lista, ugovor o zakupu, ugovor o poslovnj saradnji,
saobraæajna dozvola.
Odgovor:
Praksa je pokazala da naruèioci olako shvate zadatak kada je u pitanju definisanje
dodatnih uslova i dokazivanje istih, jer èesto zaboravljaju svrhu samih dokaza. Naruèioci
su u obavezi da preciziraju dokaze koji se dostavljaju a isto tako i da navedu jasno i
precizno koji podatak æe iz njih biti cenjen prilikom struène ocene. Posledica takvog
pristupa naruèioca, najèešæe se ogleda u dilemi ili èak nemoguænosti da ponuðaèi
dostave prihvatljivu ponudu. Što se tièe navedenih primera koji bi mogli biti predviðeni
kao dokazi, veoma je bitno posmatrati njihovu opravdanost u svakom konkretnom
predmetu javne nabavke. Predvideti dokaz o vlasništvu ne bi bio opravdan (predstavljao
bi diskriminaciju) jer u situaciji kada potencijalni ponuðaèi koji npr. imaju kamione
kupljene na lizing, ne bi mogli da ispune postavljeni uslov a mogli bi uspešno da
sprovedu predmetnu javnu nabavku. Ostali navedeni dokazi ne spadaju u
diskriminatorske.
Pitanje:
l Da li je diskriminatorski uslov zahtev da proizvod - dobra budu od
domaæeg proizvoðaèa?
Odgovor:
Naruèilac ne bi mogao da u konkursnoj dokumentaciji navede da trai
iskljuèivo dobra domaæeg porekla jer bi to predstavljalo diskriminaciju. Ukoliko postoji
ponuda domaæeg ponuðaèa i ukoliko je primenjen kriterijum ekonomski najpovoljnije
ponude naruèilac prednost za domaæe ponuðaèe i dobra ceni u skladu sa èlanom 86.
Zakona.
Pitanje:
l Da li Zakon propisuje izuzetke od naèela jednakosti ponuðaèa?
Odgovor:
Da. Izuzetak od primene naèela jednakosti ponuðaèa su:
- rezervisane javne nabavke (èlan 8. Zakona),
- prednost za domaæe ponuðaèe i dobra (èlan 86. Zakona).
Zaštita podataka i odreðivanje poverljivosti

- èl. 14. i 15. Zakona
Pitanje:
l Na koji naèin naruèilac obezbeðuje poverljivost podataka u postupku
javne nabavke?
Odgovor:
Na osnovu èlana 14. stav 1. Zakona naruèilac je duan da:
1) èuva kao poverljive sve podatke o ponuðaèima sadrane u ponudi koje je kao
takve, u skladu sa zakonom, ponuðaè oznaèio u ponudi;
2) odbije davanje informacije koja bi znaèila povredu poverljivosti podataka
dobijenih u ponudi;
3) èuva kao poslovnu tajnu imena, zainteresovanih lica, ponuðaèa i podnosilaca
prijava, kao i podatke o podnetim ponudama, odnosno prijavama, do otvaranja ponuda,
odnosno prijava.
Na osnovu èlana 15. stav 2. Zakona naruèilac moe usloviti preuzimanje
konkursne dokumentacije potpisivanjem izjave ili sporazuma o èuvanju poverljivih
podataka ukoliko ti podaci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se ureðuje
zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se ureðuje
tajnost podataka.
Proizilazi da naruèilac poverljivost podataka u postupku javne nabavke
obezbeðuje tako što:
- èuva poverene mu podatke i poslovne tajne ponuðaèa,
- odbija davanje informacije koja bi znaèila povredu poverljivosti podataka
dobijenih u ponudi i
- preuzimanje konkursne dokumentacije uslovljava potpisivanjem izjave ili
sporazuma o èuvanju poverljivih podataka.
Dokumentacija i evidentiranje postupka

- èlan 16. Zakona
Pitanje:
l U 2013. godini izvršen je ugovor, dodeljen u postupku javne nabavke.
Ugovorena je i garancija za ugraðeni deo tri godine. Da li dokumentaciju vezanu za
ovu javnu nabavku naruèilac èuva do 2023. godine ili do 2026. godine?
Odgovor:
Na osnovu èlana 16. stav 2. Zakona naruèilac je duan da èuva svu
dokumentaciju vezanu za javne nabavke u skladu sa propisima koji ureðuju oblast
dokumentarne graðe i arhiva, najmanje deset godina od isteka ugovorenog roka za
izvršenje pojedinaènog ugovora o javnoj nabavci, odnosno pet godina od donošenja
odluke o obustavi postupka. U konkretnom primeru, naruèilac je obavezan da èuva svu
dokumentaciju i navedeni ugovor najmanje do 2023. godine.
Jezik u postupku javne nabavke

- èlan 17. Zakona
Pitanje:
l U kojim sluèajevima naruèilac ima obavezu da pripremi konkursnu
dokumentaciju na jednom stranom jeziku?
Odgovor:
Naruèilac nema obavezu da pripremi konkursnu dokumentaciju na jednom
stranom jeziku.
Na osnovu èlana 17. st. 1. i 2. Zakona naruèilac priprema konkursnu
dokumentaciju i vodi postupak na srpskom jeziku a moe konkursnu dokumentaciju
pripremiti i na jednom stranom jeziku koji se uobièajeno koristi u meðunarodnoj trgovini u
oblasti iz koje je predmet javne nabavke. Znaèi, priprema konkursne dokumentacije na
jednom stranom jeziku je samo moguænost, a obaveza je priprema konkursne
dokumentacije na srpskom jeziku.
Valuta
- èlan 19. Zakona
Pitanje:
l Naruèilac je, u konkursnoj dokumentaciji dozvolio ponuðaèu da cenu u
ponudi iskae u jednoj stranoj valuti. Koji æe kurs strane valute biti merodavan
prilikom ugovaranja, srednji kurs NBS na dan otvaranja ponuda ili srednji kurs
NBS na dan isplate?
Odgovor:
Èlanom 19. stav 2. Zakona predviðeno je da naruèilac moe da dozvoli ponuðaèu
da cenu u ponudi iskae u jednoj stranoj valuti i u tom sluèaju æe u konkursnoj
dokumentaciji navesti da æe se za preraèun u dinare koristiti odgovarajuæi srednji devizni
kurs Narodne banke Srbije na dan kada je zapoèeto otvaranje ponuda. Ovaj preraèun je
od znaèaja za ocenjiivanje i uporeðivanje ponuda.
Sa ponuðaèem kome je dodeljen ugovor naruèilac æe zakljuèiti ugovor u skladu sa
modelom ugovora iz konkursne dokumentacije koji mora biti u skladu sa vaeæim
zakonom koji ureðuje plaæanja, naplaæivanja i prenosi u stranim sredstvima plaæanja i u
dinarima. Obaveza preraèuna u toku izvršenja ugovora æe se vršiti u skladu sa
ugovorom, odnosno na naèin koji je ugovoren.
Pitanje:
l Konkursna dokumentacija predviða plaæanje dobara - domaæim
ponuðaèima u dinarima, ino-paonuðaèima u eurima. Ko organizuje carinjenje,
plaæanje carine i PDV-a, ko snosi kursne razlike? Da li je ino-ponuda uporediva sa
ponudom domaæeg ponuðaèa?
Odgovor:
Odredbe èlana 19. Zakona ureðuju postupanje u sluèaju kada naruèilac dozvoli
ponuðaèu da cenu u ponudi iskae u jednoj stranoj valuti i kada ponuðena cena ukljuèuje
uvoznu carinu i druge dabine.
Na osnovu èlana 19. stav 3. Zakona ako ponuðena cena ukljuèuje uvoznu carinu i
druge dabine, ponuðaè je duan da taj deo odvojeno iskae u dinarima.
Imajuæi u vidu navedeno ova pitanja bi naruèilac morao da predvidi konkursnom
dokumentacijom, u okviru obrasca strukture cene i obrasca ponude, kao i u modelu
ugovora. Ko organizuje carinjenje, plaæanje carine i PDV-a, ko snosi kursne razlike mora
biti ureðeno ugovorom koji se dodeljuje u postupku javne nabavke.
Ino-ponuda je uporediva sa ponudom domaæeg ponuðaèa. Na osnovu èlana 19.

stav 2. Zakona naruèilac moe da dozvoli ponuðaèu da cenu u ponudi iskae u jednoj
stranoj valuti i u tom sluèaju æe u konkursnoj dokumentaciji navesti da æe se za preraèun
u dinare koristiti odgovarajuæi srednji devizni kurs Narodne banke Srbije na dan kada je
zapoèeto otvaranje ponuda. Znaèi ponuda u kojoj je cena iskazana u strnoj valuti
uporeðuje se sa ponudama u kojima je cena iskazana u dinarima tako što se prethodno
dinarska protivvrednost cene iskazane u stranoj valuti preraèunava u dinare po
odgovarajuæem srednjem deviznom kursu Narodne banke Srbije na dan kada je
zapoèeto otvaranje ponuda i tako dobijena dinarska protivvrednost ponuðene cene
uporeðuje sa ostalim ponudama.
Komunikacija
- èlan 20. Zakona
Pitanje:
l Ako je zahtev za dodatno pojašnjenje dostavljen poštom, moe li
naruèilac da dostavi odgovor elektronskim putem i da u skladu sa èlanom 20.
Zakona zahteva potvrdu o prijemu navedenih dokumenta?
Odgovor:
Što se tièe komunikacije u postupku javne nabavke ista je detaljno regulisana u
èlanu 20. Zakona. Vezano za pitanje komunikacije naruèioca i zainteresovanog lica u
sluèaju zahteva za dodatnim informacijama ili pojašnjenjem u vezi sa pripremanjem
ponude, naruèilac moe odgovor na takav zahtev da pošalje pisanim putem, odnosno
putem pošte, elektronske pošte ili faksom. Na navedeno upuæuje i odredba èlana 63.
stav 4. Zakona prema kojoj komunikacija u vezi sa dodatnim informacijama,
pojašnjenjima i odgovorima vrši se na naèin odreðen èlanom 20. Zakona. Dakle, ako
naruèilac šalje odgovor na navedeni zahtev zainteresovanog lica putem elektronske
pošte, postupa u skladu sa èlanom 20. stav 6. Zakona, kojim je predviðeno da ako je
dokument iz postupka javne nabavke dostavljen od strane naruèioca ili ponuðaèa putem
elektronske pošte ili faksom, strana koja je izvršila dostavljanje duna je da od druge
strane zahteva da na isti naèin potvrdi prijem tog dokumenta, što je druga strana duna i
da uèini kada je to neophodno kao dokaz da je izvršeno dostavljanje.
SPREÈAVANJE KORUPCIJE
I SUKOBA INTERESA
Opšte mere za spreèavanje korupcije

- èlan 21. Zakona
Pitanje:
l Kojim aktom ureðuje naèin prijavljivanja korupcije i zaštite lica koja
prijave korupciju, naruèilac èija je ukupna godišnja procenjena vrednost javne
nabavke manja od milijardu dinara, jer je èlanom 21. stav 7. Zakona definisano da
interni plan donose samo naruèioci èija je procenjena vrednost nabavki na
godišnjem nivou veæa od milijardu dinara.
Odgovor:
Što se tièe akta kojim se ureðuje naèin prijavljivanja korupcije i zaštite lica koja
prijave korupciju, odredbama Zakona je jedino izrièito predviðeno da oni naruèioci èija je
ukupna procenjena vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou veæa od milijardu dinara
moraju da donesu interni plan za spreèavanje koorupcije u javnim nabavkama, a isti se
donosi u roku od tri meseca od usvajanja opšteg plana. Dakle, Zakonom je predviðeno
da postoji opšti plan za borbu protiv korupcije koji Uprava za javne nabavke u saradnji sa
dravnim organom nadlenim za borbu protiv korupcije saèinjava i dostavlja Vladi RS na
usvajanje, èija æe sadrina moda dati konkretniji odgovor na ovo pitanje.
Pitanje:
l Da li se pismena "saglasnost" direktora na zahtevima za nabavke za
potrebe slubi koji funkcionišu u okviru naše ustanove moe smatrati adekvatnim
nalogom, odnosno uputstvom odgovornog lica, licu zaposlenom na poslovima
javnih nabavki u smislu èlana 21. Zakona?
Odgovor:
Prema èlanu 21. stav 3. Zakona rukovodilac i odgovorno lice naruèioca u obavezi
su da zaposlenima na poslovima javnih nabavki sve naloge i uputstva daju pisanim
putem, odnosno putem elektronske pošte. U skladu sa navedenim pismena saglasnost
direktora na zahtevima za nabavke moe se smatrati nalogom rukovodioca odnosno
odgovornog lica naruèioca.
Interni akt i kontrola nabavki

- èlan 22. Zakona
Pitanje:
l Ko usvaja interni akt kod naruèioca, odnosno ko ga potpisuje?
Odgovor:
Interni akt naruèioca usvaja, odnosno potpisuje odgovorno lice naruèioca. Na
osnovu èlana 11. Pravilnika o formi i sadrini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana
nabavki ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013) plan nabavki i izveštaj o izvršenju plana
nabavki potpisuje odgovorno lice naruèioca.
Zakon ne ureðuje nadlenost organa za donošenje internog akta naruèioca.
Nadlenost organa se ureðuje opštim aktom naruèioca. Kod pojedinih naruèilaca je to
direktor, a kod nekih upravni (nadzorni) odbor.
Pitanje:
l Da li naruèilac moe da donose neki svoj interni akt u vezi izdavanja
narudbenice?
Odgovor:
Na osnovu èlana 22. stav 1. Zakona naruèilac je duan da donese akt kojim æe
blie urediti postupak javne nabavke unutar naruèioca, što znaèi da ovim aktom moe
urediti i naèin i uslove izdavanja narudbenice.
Pitanje:
l Da li se blanko menica data od strane izabranog ponuðaèa predaje po
potpisivanju ugovora materijalno - finansijskoj slubi na dalje postupanje?
Odgovor:
Ovo pitanje se tièe unutrašnjeg ureðenja i poslovanja naruèioca i shodno tome
nije u domenu odredbi Zakona. Naruèilac æe ga urediti aktom iz èlana 22. stav 1. Zakona.
Pitanje:
Da li opštinska uprava koja je naruèilac, a ujedno i telo za centralizovane
javne nabavke za potrebe Skupštine opštine, predsednika opštine, opštinskog
veæa i opštisnke uprave, mora imati dva interna akta iz èlana 22. stav 1. Zakona
(jedan za poslove JN opštinske uprave kao naruèioca i drugi za poslove JN
opštinske uprave kao tela za centralizovane JN koje je naruèilac).
Odgovor:
Dovoljno je da ima jedan interni akt kojim æe blie urediti postupak javne nabavke
unutar opštinske uprave kao naruèioca i kao tela za centralizovane javne nabavke.
Pitanje:
l Ko vrši kontrolu javnih nabavki unutar naruèioca? Da li to moe biti jedno
ili više lica iz slube javnih nabavki ili neke druge slube?
Odgovor:
Pravilnik o sadrini akta kojim se blie ureðuje postupak javne nabavke unutar
naruèioca predviða da naruèilac èija ukupna vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou
prelazi milijardu dinara, internim aktom ureðuje organizaciju i naèin rada posebne slube
koja æe samostalno i nezavisno sprovoditi kontrolu planiranja, sprovoðenja postupka i
izvršenja javnih nabavki (u daljem tekstu: sluba za kontrolu javnih nabavki).
Naruèilac èija ukupna vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou ne prelazi
milijardu dinara, internim aktom ureðuje kontrolu javnih nabavki, a moe i da organizuje
posebnu slubu koja æe sprovoditi kontrolu javnih nabavki, što znaèi da nema obavezu ali
da moe da organizuje takvu slubu.
Kontrola javnih nabavki obuhvata kontrolu mera, radnji i akata naruèioca u
postupku planiranja, sprovoðenja postupka i izvršenja ugovora o javnoj nabavci, i to:
1) postupka planiranja i celishodnosti planiranja konkretne javne nabavke sa
stanovišta potreba i delatnosti naruèioca;
2) kriterijuma za saèinjavanje tehnièke specifikacije;
3) naèina ispitivanja trišta;
4) opravdanosti dodatnih uslova za uèešæe u postupku javne nabavke i kriterijuma
za dodelu ugovora;
5) naèina i rokova plaæanja, avanse, garancije za date avanse;
6) izvršenja ugovora, a posebno kvaliteta isporuèenih dobara i pruenih usluga,
odnosno izvedenih radova;
7) stanja zaliha;
8) naèina korišæenja dobara i usluga.
Zakon je predvideo sistem duplog izveštavanja pa je sluba obavezna da izveštaj
o sprovedenoj kontroli dostavlja i rukovodiocu naruèioca i organu koji vrši nadzor nad
poslovanjem naruèioca. Kontrola javnih nabavki moe biti redovna i vanredna. Redovna
kontrola javnih nabavki sprovodi se u skladu sa donetim godišnjim planom kontrole, koji
saèinjava sluba za kontrolu javnih nabavki.Vanredna kontrola javnih nabavki sprovodi
se po nalogu rukovodioca naruèioca, a moe se vršiti i bez naloga rukovodioca
naruèioca, ukoliko postoje saznanja zbog kojih je potrebno sprovesti kontrolu.
Pitanje:
l Da li mora da donese interni akt naruèilac koji ima samo nabavku male
vrednosti?
Odgovor:
Da. Na osnovu èlana 22. stav. 1. Zakona propisano je da je naruèilac duan da
donese akt kojim æe blie urediti postupak javne nabavke unutar naruèioca, a naroèito
naèin planiranja nabavki (kriterijume, pravila i naèin odreðivanja predmeta javne
nabavke i procenjene vrednosti, naèin ispitivanja i istraivanja trišta), odgovornost za
planiranje, ciljeve postupka javne nabavke, naèin izvršavanja obaveza iz postupka, naèin
obezbeðivanja konkurencije, sprovoðenje i kontrolu javnih nabavki, naèin praæenja
izvršenja ugovora o javnoj nabavci.
Obaveza donošenja internog akta se odnosi na sve naruèioce, odnosno svi
naruèioci bez obzira na vrednost planiranih nabavki imaju obavezu da donesu interni
akt.
Pitanje:
l Da li naruèilac ima obavezu da, nakon donošenja, interni akt iz èlana 22.
stav 1. Zakona dostavi Upravi za javne nabavke ili DRI?
Odgovor:
Nema. Zakon ne propisuje obavezu naruèioca da nakon donošenja interni akt iz
èlana 22. stav 1. Zakona dostavi Upravi za javne nabavke ili DRI.
Na osnovu èlana 22. st. 1. i 2. Zakona naruèilac je duan da donese akt kojim æe
blie urediti postupak javne nabavke unutar naruèioca, u skladu sa sadrinom akta koja
je blie ureðena Pravilnikom o sadrini akta kojim se blie ureðuje postupak javne
nabavke unutar naruèioca ("Slubeni glasnik RS", broj 106/2013).
Ako nakon donošenja internog akta Uprava za javne nabavke utvrdi nesaglasnost
internog akta sa Zakonom duna je da o tome obavesti naruèioca, sa predlogom o
naèinu njegovog usklaðivanja i rokom, a naruèilac je duan da postupi na naèin i u roku
koji je u svom predlogu opredelila Uprava za javne nabavke, a na osnovu èlana 22. st. 3.
i 4. Zakona.
Pitanje:
l Da li je naruèilac obavezan da interni akt o organizaciji poslova javnih
nabavki unutar naruèioca dostavi Upravi za javne nabavke i na koji naèin Uprava
za javne nabavke moe da utvrdi nesaglasnost internog akta sa Zakonom?
Odgovor:
Interni akt iz èlana 22. stav 1. Zakona naruèilac ne dostavlja Upravi za javne
nabavke. Uprava æe, pretpostavljamo, do saznanja doæi kroz postupke kontrole rada
naruèioca i na drugi naèin.
Zaštita integriteta postupka

- èlan 23. Zakona
Pitanje:
l Da li pravno lice koje je bilo projektant za odreðeni objekat moe da
uèestvuje na tenderu za izvoðenje radova na tom objektu?
Odgovor:
U èlanu 23. Zakona sadrane su odredbe koje se tièu zaštite integriteta postupka.
S tim u vezi u stavu 1. propisano je da lice koje je uèestvovalo u planiranju javne
nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i sa njim
povezano lice ne moe nastupati kao ponuðaè ili kao podizvoðaè ponuðaèa, niti moe
saraðivati sa ponuðaèima ili podizvoðaèima prilikom pripremanja ponude. Kao sankcija
za navedeno postupanje predviðeno je u stavu 2. pomenutog èlana da æe naruèilac odbiti
ponudu u sluèaju iz stava 1. ovog èlana i ako je ponuðaè, odnosno podnosilac prijave
neposredno ili posredno dao, ponudio ili stavio u izgled neku korist ili pokušao da sazna
poverljive informacije ili da na bilo koji naèin utièe na postupanje naruèioca u toku
postupka javne nabavke. U navedenim situacijama zakonom je predviðena dunost
naruèioca da odmah preduzme mere predviðene internim planom kao i da obavesti
nadlene dravne organe.
Shodno navedenom, lice koje je bilo projektant za objekat, u smislu pomenutog
èlana 23. Zakona ne moe da uèestvuje u postupku javne nabavke izvoðenja radova na
tom objektu.
Pitanje:
l Da li ponuðaè koji je izradio elaborat ili projekat, moe da uèestvuje u
postupku JN radova po pomentuom elaboratu ili projektu?
Odgovor:
Ukoliko je elaborat ili projekat sastavni deo konkursne dokumentacije, ponuðaè
koji je isti pripremao ne bi mogao da uèestvuje u postupku JN radova koji bi se izvodili po
tom projektu. Èlanom 23. stav 1. ZJN-a propisano je da lice koje je uèestvovalo u
planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i
sa njim povezano lice ne moe nastupati kao ponuðaè ili kao podizvoðaè ponuðaèa, niti
moe saraðivati sa ponuðaèima ili podizvoðaèima prilikom pripremanja ponude.
Izjava o nezavisnoj ponudi

- èlan 26. Zakona
Pitanje:
l Ponuðaè uz ponudu nije dostavio obrazac izjave o nezavisnoj ponudi
(otvoreni postupak). Kako da postupi naruèilac prilikom struène ponude?
Odgovor:
Èlanom 26. stav 2. Zakona i èlanom 20. Pravilnika o obaveznim elementima
uslova ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013) propisano je da izjavom o nezavisnoj
ponudi, ponuðaè pod punom materijalnom i kriviènom odgovornošæu potvrðuje da je
ponudu podneo nezavisno, bez dogovora sa drugim ponuðaèima ili zainteresovanim
licima. Na osnovu èlana 26. stav 3. ova izjava se dostavlja u svakom pojedinaènom
Èlanom 61. stav 4. taèka 9. Zakona propisano je da konkursna dokumentacija
shodno vrsti postupka i prirodi predmeta javne nabavke sadri izjavu o nezavisnoj ponudi.
Èlanom 3. stav 1. taèka 33. Zakona propisano je da je prihvatljiva ona ponuda
koja je blagovremena i koju naruèilac nije odbio zbog bitnih nedostataka. Sa druge
strane, èlanom 106. stav 1. taèka 5) Zakona propisano je da æe naruèilac odbiti ponudu
ako ponuda sadri druge nedostatke zbog kojih nije moguæe utvrditi stvarnu sadrinu
ponude.
Znaèaj izjave o nezavisnoj ponudi je veliki, buduæi da ponuðaè pod kriviènom i

materijalnom odgovornošæu potvrðuje da je ponudu podneo nezavisno, bez dogovora sa
drugim ponuðaèima ili zainteresovanim licima, a obaveza dostavljanja takve izjave
propisana je u èlanu 26. stav 1. navedenog Zakona. Imajuæi u vidu da je dostavljanje
takve izjave obavezno u svakom pojedinaènom postupku javne nabavke, nedostavljanje
takve izjave moglo bi da predstavlja bitan nedostatak ponude u smislu èlana 106. stav 1.
taèka 5) Zakona, buduæi da se ne moe utvrditi na osnovu sadrine takve ponude njena
stvarna sadrina, dakle da je taj ponuðaè podneo ponudu nezavisno, bez dogovora sa
drugim ponuðaèima ili zainteresovanim licima, što ponudu èini neprihvatljivom. Naruèilac
je na osnovu èlana 107. stav 1. Zakona duan da u postupku javne nabavke, pošto
pregleda i oceni ponude, odbije sve neprihvatljive ponude.
Pitanje:
l Da li je potrebno kada ponudu podnosi grupa ponuðaèa da svi èlanovi iz
grupe dostave izjavu o nezavisnoj ponudi, ili moe samo ovlašæeni èlan grupe
ponuðaèa?
Odgovor:
Na osnovu èlana 26. stav 2. Zakona o javnim nabavkama izjavom o nezavisnoj
ponudi ponuðaè pod punom materijalnom i kriviènom odgovornošæu potvrðuje da je
ponudu podneo nezavisno, bez dogovora sa drugim ponuðaèima ili zainteresovanim
licima.
Kad jednu ponudu podnosi grupa ponuðaèa, izjavu o nezavisnoj ponudi daje
grupa ponuðaèa zajednièki. Sporazum iz èlana 81. stav 4. Zakona, kojim se ponu-
ðaèi iz grupe meðusobno i prema naruèiocu obavezuju na izvršenje javne nabavke,
pored ostalih, sadri i podatke o èlanu grupe koji æe podneti ponudu i koji æe zas-
tupati grupu ponuðaèa pred naruèiocem. Ovaj èlan grupe æe u ime nje dati i izjavu o
nezavsnoj ponudi. Sporazumom se za davanje ove izjave moe ovlastiti i drugi èlan
grupe.
Znaèi kada ponudu podnosi grupa ponuðaèa izjavu o nezavisnoj ponudi svi
èlanovi iz grupe daju zajednièki preko èlana grupe koga su za to ovlastitli sporazumom
kojim se ponuðaèi iz grupe meðusobno i prema naruèiocu obavezuju na izvršenje javne
nabavke.
Dunost prijavljivanja povrede konkurencije

- èlan 27. Zakona
Pitanje:
l U otvorenom postupku, za izradu PGR-a imamo dva ponuðaèa kod kojih
je jedan ponuðaè 100% u vlasništvu iste osobe (ime, JMBG) koja poseduje 0,51%
kapitala kod drugog ponuðaèa (sve se vidi na APR-u). Oba ponuðaèa su potpisala
izjavu o nezavisnoj ponudi. Da li su to povezana lica, da li njihove ponude odbiti i
kako?
Odgovor:
Èlanom 27. stav 1. Zakona odreðeno je da u sluèaju postojanja osnovane sumnje
u istinitost izjave o nezavisnoj ponudi, naruèilac æe odmah obavestiti organizaciju
nadlenu za zaštitu konkurencije. Naruèilac moe odbiti ove dve ponude.
Graðanski nadzornik
- èlan 28. Zakona
Pitanje:
l Naruèilac sprovodi javnu nabavku èija je procenjena vrednost veæa od
jedne milijarde dinara. S obzirom da plan nabavki za 2013. godinu nije dostavljen
Upravi za javne nabavke i DRI da li je naruèilac u obavezi da se obrati Upravi za
javne nabavke radi imenovanja graðanskog nadzornika?
Odgovor:
Èlanom 28. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 124/2012)
propisano je da, ako naruèilac sprovodi postupak javne nabavke èija je procenjena
vrednost veæa od milijardu dinara, postupak nadgleda graðanski nadzornik. Prema tome,
naruèilac ne moe da pokrene postupak javne nabavke, veæ mora prvo da se obrati
Upravi za javne nabavke radi imenovanja graðanskog nadzornika. Bitno je da se
naruèilac blagovremeno obrati Upravi za javne nabavke, s obzirom na to da Uprava za
javne nabavke mora istog da imenuje najkasnije do dana koji je u planu nabavki odreðen
kao okvirni datum pokretanja postupka javne nabavke.
Pitanje:
l Kome graðanski nadzornik koji nadgleda postupak javne nabavke
procenjene vrednosti preko milijardu dinara podnosi izveštaj o sprovedenom
postupku?
Odgovor:
Na osnovu èlana 28. stav 9. Zakona graðanski nadzornik je duan da izveštaj o
sprovedenom postupku javne nabavke podnese odboru Narodne skupštine nadlenom za
finansije, odnosno skupštini autonomne pokrajine ili lokalne samouprave i Upravi za javne
nabavke, u roku od 20 dana od dana zakljuèenja ugovora ili donošenja odluke o obustavi
postupka.
Sukob interesa
- èlan 29. Zakona
Pitanje:
l Kako dokazivati da postoji sukob interesa kojim dokumentom, da li to
treba naglasiti u konkursnoj dokumentaciji? Šta obuhvata pojam rukovodioca
naruèioca (razlièit naèin sistematizovanja poslova)?
Odgovor:
Postojanje sukoba interesa se dokazuje dokumentima iz kojih se moe zakljuèiti
da postoji sukob interesa, odnosno iz kojih proizilazi da predstavnik naruèioca ili sa njim
povezano lice uèestvuje u upravljanju ponuðaèa; da predstavnik naruèioca ili sa njim
povezano lice poseduje više od 1% udela, odnosno akcija ponuðaèa, te ako je
predstavnik naruèioca ili sa njim povezano lice zaposleno ili radno angaovano kod
ponuðaèa ili sa njime poslovno povezano.
Ko se smatra rukovodiocem naruèioca i odgovornim licem, zavisi od naèina
organizacije kod samog naruèioca i datih ovlašæenja.
Pitanje:
l Da li je sukob interesa ako naruèilac trai donaciju ili sponzorstvo (npr. za
seminare, kongrese, medicinsku opremu) od ponuðaèa sa kojim ima ili je imao
zakljuèen ugovor?
Odgovor:
Sukob interesa u smislu Zakona postoji, kada odnos predstavnika naruèioca i
ponuðaèa moe uticati na nepristrasnost naruèioca pri donošenju odluke u postupku
javne nabavke, odnosno ako:
1. predstavnik naruèioca ili sa njim povezano lice uèestvuje u upravljanju ponuðaèa;
2. predstavnik naruèioca ili sa njim povezano lice poseduje više od 1% udela,
odnosno akcija ponuðaèa;
3. je predstavnik naruèioca ili sa njim povezano lice zaposleno ili radno
angaovano kod ponuðaèa ili sa njime poslovno povezano.
Ovo su jedini sluèajevi sukoba interesa koje poznaje Zakon, ali pored toga treba
imati u vidu i druge propise koji ureðuju ovu oblast. U konkretnom sluèaju u smislu
Zakona nema sukoba interesa.
Pitanje:
l Da li privatna firma èiji je vlasnik sin èlana nadzornog odbora javnog
preduzeæa moe biti ponuðaè u postupku javne nabavke koji sprovodi to javno
preduzeæe?
Odgovor:
Èlan 29. Zakona sadri odredbe koje se odnose na sukob interesa u postupku
javne nabavke. S tim u vezi, pomenutom odredbom je propisano da sukob interesa
postoji, kada odnos predstavnika naruèioca i ponuðaèa moe uticati na nepristrasnost
naruèioca pri donošenju odluke u postupku javne nabavke, odnosno: 1) ako predstavnik
naruèioca ili sa njim povezano lice uèestvuje u upravljanju ponuðaèa; 2) ako predstavnik
naruèioca ili sa njim povezano lice poseduje više od 1% udela, odnosno akcija
ponuðaèa; 3) ako je predstavnik naruèioca ili sa njim povezano lice zaposleno ili radno
angaovano kod ponuðaèa ili sa njime poslovno povezano. Sa druge strane èlan 30.
Zakona odnosi se na zabranu zakljuèenja ugovora. U stavu 1. navedenog èlana zakona
je jasno predviðeno da naruèilac ne moe zakljuèiti ugovor o javnoj nabavci sa
ponuðaèem u sluèaju postojanja sukoba interesa. U vezi sa iznetim, potrebno je osvrnuti
se na definiciju pojma predstavnik naruèioca koja je data u èlanu 3. stav 1. taèka 10.
pomenutog zakona. Prema navedenoj zakonskoj odredbi predstavnik naruèioca je èlan
upravnog ili nadzornog odbora naruèioca, rukovodilac naruèioca, odgovorno lice
naruèioca i lice zaposleno na poslovima javnih nabavki. Definicija pojma povezanih lica
data u èlanu 3. stav 1. taèka 11. Zakona prema kojoj su povezana lica suprunici,
vanbraèni partneri, krvni srodnici u pravoj liniji, krvni srodnici u poboènoj liniji zakljuèno sa
treæim stepenom srodstva, srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva, usvojilac i
usvojenik, lica izmeðu kojih je izvršen prenos upravljaèkih prava i lica koja su povezana u
smislu zakona kojim se ureðuje porez na dobit pravnih lica.
Polazeæi od pomenutih zakonskih odredbi, moe se izvesti zakljuèak da se moe
pojaviti problem sukoba interesa kada se kao ponuðaè pojavi privredni subjekat èiji je
vlasnik sin èlana nadzornog odbora javnog preduzeæa koje se javlja u ulozi naruèioca, jer
pomenuta lica se u smislu citiranog èlana zakona smatraju povezanim licima. S tim u
vezi, potrebno je da se prethodno utvrdi da li je predstavnik naruèioca ili sa njim
povezano lice na neki od navedenih i zakonom predviðenih naèina povezano sa
ponuðaèem, konkretno u pitanju je taèka 3. navedenog èlana zakona. Prema tome, iz
postavljenog pitanja i navedenog odnosa, moe se reæi da postoji sukob interesa.
Pitanje:
l Da li postoji sukob interesa ukoliko suprug zaposlene kod naruèioca (koja
radi u raèunovodstvu, a nije angaovana na poslovima javnih nabavki) uèestvuje
kao ponuðaè?
Odgovor:
Pitanje sukoba interesa je regulisano u èlanu 29. Zakona o javnim nabavkama
("Slubeni glasnik RS" , broj 124/2012) kojim je propisano da sukob interesa postoji,
kada odnos predstavnika naruèioca i ponuðaèa moe uticati na nepristrasnost naruèioca
pri donošenju odluke u postupku javne nabavke, odnosno: 1) ako predstavnik naruèioca
ili sa njim povezano lice uèestvuje u upravljanju ponuðaèa; 2) ako predstavnik naruèioca
ili sa njim povezano lice poseduje više od 1% udela, odnosno akcija ponuðaèa; 3) ako je
predstavnik naruèioca ili sa njim povezano lice zaposleno ili radno angaovano kod
ponuðaèa ili sa njime poslovno povezano. Kada je reè o predstavniku naruèioca, njegova
definicija je data u èlanu 3. stav 1. taèka 10. navedenog zakona o javnim nabavkama
prema kojoj se pod predstavnikom naruèioca smatra èlan upravnog ili nadzornog odbora
naruèioca, rukovodilac naruèioca, odgovorno lice naruèioca i lice zaposleno na
poslovima javnih nabavki. Kako i lice zaposleno na poslovima javnih nabavki se smatra
predstavnikom naruèioca, to èlan 3. stav 1. taèka 9. navedenog zakona daje odgovor na
pitanje ko se sve smatra tim licem, a to je lice koje je angaovano na poslovima
planiranja, sprovoðenja i izvršenja javnih nabavki u radnom ili van radnog odnosa u
smislu zakona kojim se ureðuju radni odnosi. Prema tome, ako zaposlena kod naruèioca
èiji se suprug javlja kao ponuðaè u nabavci koju sprovodi naruèilac kod koga ona radi, u
raèunovodstvu, a pri tome ista nije angaovana na nekim od poslova planiranja,
sprovoðenja i izvršenja javnih nabavki, dakle poslovima javnih nabavki moe se zakljuèiti
da u konkretnom sluèaju ne postoji sukob interesa.
Pitanje:
l Opština je raspisala javnu nabavku male vrednosti (6 partija) za nabavku
prigodnih i protokolarnih poklona. Da li Turistièka organizacija, koju je pre 10
godina osnovala opština, moe da uèestvuje u postupku javne nabavke kao
ponuðaè ili se radi o sukobu interesa?
Odgovor:
Pitanje sukoba interesa je regulisano u èlanu 29. Zakona kojim je predviðeno da
sukob interesa u smislu ovog zakona postoji, kada odnos predstavnika naruèioca i
ponuðaèa moe uticati na nepristrasnost naruèioca pri donošenju odluke u postupku
javne nabavke, odnosno: 1) ako predstavnik naruèioca ili sa njim povezano lice
uèestvuje u upravljanju ponuðaèa; 2)ako predstavnik naruèioca ili sa njim povezano
lice poseduje više od 1% udela, odnosno akcija ponuðaèa; 3)ako je predstavnik
naruèioca ili sa njim povezano lice zaposleno ili radno angaovano kod ponuðaèa ili sa
njime poslovno povezano. Dakle polazeæi od napred navedenog, nesumnjivo je da se
pitanje sukoba interesa uvek posmatra sa stanovišta odnosa predstavnika naruèioca,
sa jedne strane i ponuðaèa, sa druge strane. S tim u vezi, od znaèaja je šta se sa
stanovišta odredbi Zakona smatra pod predstavnikom naruèioca, što je propisano u
èlanu 3. stav 1. taèka 10. Zakona. Navedenim èlanom je predviðeno da je predstavnik
naruèioca èlan upravnog ili nadzornog odbora naruèioca, rukovodilac naruèioca,
odgovorno lice naruèioca i lice zaposleno na poslovima javnih nabavki. Sa druge
strane, u taèki 11. navedenog èlana Zakona je predviðeno da su povezana lica
suprunici, vanbraèni partneri, krvni srodnici u pravoj liniji, krvni srodnici u poboènoj
liniji zakljuèno sa treæim stepenom srodstva, srodnici po tazbini do drugovo stepena
srodstva, usvojilac i usvojenik, lica izmeðu kojih je izvršen prenos upravljaèkih prava i
lica koja su povezana u smislu zakona kojim se ureðuje porez na dobit pravnih lica.
Imajuæi u vidu navedeno, zakljuèak je da, u konkretnom sluèaju, pitanje sukoba
interesa se moe posmatrati samo na relaciji predstavnika naruèioca i turistièke

organizacije kao ponuðaèa, posmatrano sa stanovišta odnosa iz èlana 29. Zakona, a
ne sa stanovišta okolnosti što je naruèilac istu osnovao, buduæi da pitanje sukoba
interesa se ne postavlja na relaciji privrednih subjekata i javnog sektora, veæ fizièkih
lica. Dakle, ako se utvrdi da predstavnik naruèioca ili sa njim povezano lice nije na neki
od navedenih i zakonom predviðenih naèina povezano sa ponuðaèem, konkretno
turistièkom organizacijom, tada nema prepreka da isto uèestvuje u postupku javne
nabavke naruèioca koji ga je osnovao u svojstvu ponuðaèa.
USLOVI I NAÈIN SPROVOÐENJA

POSTUPKA JAVNE NABAVKE
Vrste postupaka
- èlan 31. Zakona
Pitanje:
l Ako na teritoriji grada na kojoj ustanova ima svoje sedište postoji samo
jedna agencija koja ima registrovanu delatnost: biro za zapošljavanje, koji
postupak javne nabavke primeniti?
Odgovor:
Nabavku usluge agencije koja ima registrovanu delatnost biro za zapošljavanje
naruèilac æe realizovati u postupku javne nabavke u skladu sa Zakonom. Vrsta postupka
zavisi od procenjene vrednosti predmeta nabavke i od toga da li je ispunjen neki od
uslova propisanih za pojedine vrste postupka.
Napominjemo da okolnost da na teritoriji grada na kojoj ustanova ima svoje
sedište postoji samo jedna agencija èija je delatnost: biro za zapošljavanje je bez uticaja
na vrstu postupka imajuæi u vidu da ponuðaèi u postupku mogu biti i agencije èije je
sedište van sedišta ustanove.
Moguæe je angaovati potreban kadar i na drugaèiji naèin odnosno u skladu sa
posebnim zakonima kojima se ureðuje delatnost ustanove, a ne samo preko agencije.
Pitanje:
l Koji postupak preporuèujete za javnu nabavku usluga odravanja
industrijske opreme i servisiranja, s obzirom da ne moemo unapred odrediti
usluge?
Odgovor:
U navedenom sluèaju potrebno je sprovesti kvalifikacioni postupak ili zakljuèiti
okvirni sporazum nakon sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupak.
Pitanje:
l U pitanju je izgradnja magistralnog cevovoda za vodosnabdevanje.
Nekoliko godina unazad radovi se odvijaju po fazama (deonicama). U 2011. godini
sproveden je otvoreni postupak, a u 2012. godini sproveden je pregovaraèki
postupak bez objavljivanja javnog poziva u skladu sa èlanom 24. taèka 8) Zakona o
javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 116/2008). Koji postupak treba
sprovesti ove godine po Zakonu jer radovi još uvek nisu završeni?
Odgovor:
Pravilo je otvoreni ili restriktivni postupak. Ostale vrste postupaka javne nabavke
se primenjuju kada su ispunjeni zakonom propisani uslovi. U konkretnom sluèaju, ne
postoji dovoljno podataka o tome da li su ispunjeni neki od uslova za primenu drugog
postupka osim otvorenog i restritkivnog postupka koji su zakonom predviðeni kao
pravilo.
Pitanje:
l Kako da sprovedemo javnu nabavku na vreme i u skladu sa Zakonom ako
su gotovo sve (oko dvadesetak) sa vaenjem do 31.12. tekuæe godine i naruèivanje
se vrši tokom cele godine? U jednom, jako kratkom roku, moramo da sprovedemo
sve postupke i obaveštenja, a nabavljanje se vrši od 1.1. u godini.
Odgovor:
Zakon dozvoljava zakljuèivanje ugovora koji se ne poklapaju sa kalendarskom
godinom, odnosno moguæe je zakljuèiti ugovor koji prelazi iz jedne kalendarske godine u
drugu (na primer mart 2013 - mart 2014. godine). Kako realizovati nabavke èiji predmet
se u priblino istom obimu ponavlja svake godine, a izvršava se sukcesivno u toku cele
godine, odnosnio za koje se ugovori zakljuèuju na 12 meseci i kraæe, a èije se plaæanje
realizuje u dve budetske godine, ureðuje odredba èlana 7. Uredbe o kriterijumima za
utvrðivanje prirode rashoda i uslovima i naèinu pribavljanja saglasnosti za zakljuèivanje
odreðenih ugovora koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaæanje u više godina
Pitanje:
l U pogledu zakupa bazena za decu predškolskog i osnovno školskog
uzrasta u odreðenim terminima, koji postupak primeniti s obzirom da postoji samo
jedan bazen na teritoriji opštine, a konkurencija postoji na nivou grada?
Odgovor:
U konkretnom sluèaju se ne moe zakljuèiti da li škola plaæa predškolskoj i deci
osnovno školskog uzrasta, korišæenje bazena u okviru školskih aktivnosti i u vreme
nastave, ili je korišæenje predviðeno kao vannastavna aktivnost. Zavisno od toga i od èinje-
nice da li i ko organizuje prevoz za decu, kao i da li škola ima ili nema troškove prevoza.
Kada se sve uzme u obzir navedeno, kao i druge konkretne èinjenice bitne za predmetnu
javnu nabavku, naruèilac na osnovu istih donosi odluku koji æe postupak sprovesti. Pravilo
za sprovoðenje postupka jeste otvoreni postupak ali ako postoje uslovi u pogledu
specifiènosti koji se tièu prevoza, dodatnih troškova, organizacije vremena (zavisno od
toga u kom periodu se koristi bazen), naruèilac bi mogao da sprovede i pregovaraèki ali
samo uz postojanje nekog od pomenutih ili drugih uslova vezanih za ovu nabavku.
Pitanje:
l Kako sprovesti otkup merkantilne pšenice? Otkup se vrši od individualnih
poljoprivrednih proizvoðaèa (fizièka lica), treba traiti obavezne dokaze, u pitanju
je više stotina poljoprivrednih proizvoðaèa sa kojima bi se sklopili pojedinaèni
ugovori.
Odgovor:
Otkup merkantilne pšenice se realizuje kupovinom na robnim berzama, a na
osnovu èlana 36. stav 1. taèka 7) Zakona.
Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumenacije u postupcima
javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS", broj
29/2013) propisano je koje dokaze dostavljaju fizièka lica kada se javljaju kao ponuðaèi.
Pitanje:
l Javno preduzeæe obavlja razne poslove po nalozima i rešenjima
inspekcija (komunalne, odravanje deponija, puteva ...) sa svoje teritorije. Ti se
poslovi unapred ne znaju kao ni njihov obim i njihova vrednost. U planu javnih
nabavki planirana sredstva za radove po rešenju inspekcija su 1.000.000,00
dinara. Na koji naèin i u kom postupku, u jednom ili više sprovesti javnu nabavku?
Odgovor:
Javna nabavka se moe sprovesti u kvalifikacionom postupku koji na osnovu
èlana 34. stav 1. Zakona naruèilac moe sprovoditi kada javnu nabavku nije moguæe
unapred planirati sa stanovišta obima, kolièina i vremena, a predmet te nabavke su
povremene usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na
redovnom odravanju, koje se pruaju, isporuèuju ili izvode prema standardnim,
uobièajenim specifikacijama, a ne prema specifiènim zahtevima naruèioca.
Vrsta i broj postupaka u kojima æe se realizovati konkretni predmeti nabavke
zavisi od istovrsnosti i procenjene vrednosti predmeta javne nabavke.
Pitanje:
l Da li za istovrsna dobra, usluge ili radove èija ukupna vrednost na
godišnjem nivou iznosi preko 200.000.000 dinara, naruèilac moe sprovesti više
pojedinaènih postupaka javne nabavke male vrednosti po grupama dobra, usluge
ili radove koje ne prelaze vrednost od 3.000.000,00 dinara?
Odgovor:
Zakon je u èlanu 39. propisao da javna nabavka male vrednosti jeste nabavka
istovrsnih dobara, usluga ili radova èija ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou
ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara. Posebno je bitno primetiti da se mora imati u vidu
vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou, te stoga nikako nije moguæe "cepkati"
nabavke koje prelaze vrednost od 3.000.000 da bi se time izbeglo sprovoðenje nekog od
Zakonom predviðenih postupaka. U konkretnom sluèaju radi se o istovrsnim nabavkama
èija je vrednost na godišnjem nivou 200.000.000 dinara, dakle višestruko veæa od
zakonskog maksimuma za postupak javne nabavke male vrednosti, pa je stoga
neophodno sprovesti neki od drugih postupaka koje predviða Zakon.
Pitanje:
l Koji postupak primeniti za nabavku rezervnih delova za vozila kada nije
poznato koji æe sve delovi biti potrebni a procenjena vrednost je oko milion dinara?
Koji postupak primeniti u sluèaju kada je potrebno hitno nabaviti deo za
vozilo (kamion za sakupljanje smeæa je u kvaru i nismo u moguænosti da
prikupljamo smeæe), i kako postupiti u sluèaju kada je zakljuèen ugovor sa
ponuðaèem, a on nije u moguænosti da nabavi potreban deo?
Odgovor:
Naruèilac moe sprovesti restriktivni postupak ili konkurentni dijalog shodno
svojim potrebama za konkretnu javnu nabavku a sam treba da proceni koji je postupak
najprimereniji za njega.
Ukoliko niko od npr. kvalifikovanih ponuðaèa nema rezervni deo, naruèilac bi
morao da sprovede neki od postupaka, vodeæi raèuna o vrednosti na godišnjem nivou za
istorodna dobra. U zavisnosti od vrednosti, to bi mogao da bude postupak javne nabavke
male vrednosti ili u sluèaju da je iznos veæi od 3.000.000 dinara na godišnjem nivou,
otvoreni postupak.
Pitanje:
l U aprilu 2013. pokrenut je otvoreni postupak javne nabavke tehnièkog
materijala (materijal za odravanje objekata), ali se niko od ponuðaèa nije javio na
oglas. Da li se moe sprovesti pregovaraèki postupak sa ponuðaèima lokalnog
nivoa, ili koji postupak treba sprovesti?
Odgovor:
Na osnovu èlana 36. stav 1. taèka 1) Zakona naruèilac koji u otvorenom postupku
nije dobio nijednu ponudu moe sprovoditi pregovaraèki postupak bez objavljivanja
poziva za podnošenje ponuda, pod uslovom da se prvobitno odreðen predmet javne
nabavke i uslovi za uèešæe u postupku, tehnièke specifikacije i kriterijumi za dodelu
ugovora ne menjaju.
Pitanje:
l U kom postupku realizovati nabavku usluge popravke medicinskih
aparata i opreme gde se unapred ne moe predvideti kvar?
Odgovor:
Kada je u pitanju javna nabavka popravke medicinskih aparata i opreme gde se
unapred ne moe predvideti kvar, preporuka za naruèioca je da sprovede kvalifikacioni
postupak koji se sprovodi onda kada javnu nabavku nije moguæe unapred planirati sa
stanovišta obima, kolièina i vremena, a predmet nabavke su povremene usluge ili
potrošna dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na redovnom odravanju, koje
se pruaju, isporuèuju ili izvode prema standardnim, uobièajenim specifikacijama, a ne
prema specifiènim zahtevima naruèioca.
Pitanje:
l Da li se moe javna nabavka jednog predmeta nabavke (usluga obez-
beðenja) realizovati u dva odvojena postupka u toku jedne kalendarske godine?
Rebalansom finansijskog plana su predviðena dodatna sredstva.
Odgovor:
Moe. Nabavku jadnog predmeta nabavke u dva ili više odvojenih postupaka u
tekuæoj godini treba smatrati nabavkom jednog predmeta koji je oblikovan u dve ili više
partija koje se ne nabavljaju u jednom postupku veæ u dva ili više odvojenih postupaka,
shodno tome odrediti procenjenu vrednost predmeta nabavke i vrstu postupka u kom æe
se nabaka realizovati.
U sluèaju kada se jadan predmet nabavke nabavlja u dva ili više odvojenih postu-
paka u tekuæoj godini, procenjena vrednost javne nabavke odreðuje se na osnovu ukupne
procenjene vrednosti predmeta bez obzira što se nabavlja po delovima u više postupaka.
Treba imati u vidu i naèelo efikasnosti i ekonomiènosti u skladu sa kojim je
naruèilac duan da obezbedi da se postupak javne nabavke sprovodi i dodela ugovora
vrši u rokovima i na naèin propisan ovim zakonom, sa što manje troškova vezanih za
postupak i izvršenje javne nabavke.
Pitanje:
l U sluèaju postupka obezbeðivanja standarda prema SRPS ISO 9001 i
akreditacije prema SRPS ISO/iEC 1702 potrebno je izvršiti èetiri procesa:
Konsalting za potrebe sertifikacije prema SRPS ISO/IEC 17020; Konsalting za
potrebe akreditacije prema SRPS ISO/IEC 17020; Sertifikacija prema SRPS ISO
9001 i Akreditacija prema SRPS ISO/IEC 17020. Da li je moguæe za navedene
usluge sprovesti tri postupka javne nabavke male vrednosti za prve tri stavke i
pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za èetvrtu stavku?
Odgovor:
Èlanom 39. Zakona predviðeno je da je javna nabavka male vrednosti nabavka
istovrsnih dobara, usluga ili radova èija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou
nia od 3.000.000 dinara. Naruèilac je duan da ima u vidu da su istovrsne usluge definisane
u èlanu 3. stav 1. taèka 13) Zakona i da su to usluge koje imaju istu namenu i svojstva.
Ako su sve èetiri navedene usluge (usluga konsaltinga za potrebe sertifikacije,
konsaltinga za potrebe akreditacije, sertifikacije i akreditacije) iste vrste, namene i
svojstva, što znaèi da èine jedan predmet nabavke (koji se moe oblikovati po partijama)
i ako njihova ukupna procenjena vrednost prelazi iznos od 3.000.000,00 dinara nije
moguæe sprovesti postupak javne nabavke male vrednosti.
S obzirom da u konkretnom pitanju nije naveden nijedan razlog niti ispunjenost
uslova zbog koga bi naruèilac imao osnova da sprovede pregovaraèki postupak, ne
moe se dati jasan i precizan odgovor da li bi naruèilac mogao da sprovede pregovaraèki
postupak samo za "Akreditacija prema SRPS ISO/IEC 17020".
Pitanje:
l Ukoliko su raznovrsne usluge (dizajn, produkcija...) a prua ih jedna ista
firma, da li je neophodno sprovesti postupak javne nabavke?
Odgovor:
Kada se radi o raznovrsnim uslugama, naruèilac ima obavezu da usluge oblikuje u
predmet nabavke i u zavisnosti od predmeta sprovede postupak javne nabavke ukoliko
procenjena vrednost prelazi donji limit za javnu nabavku male vrednosti. Broj
sprovedenih postupaka zavisi od broja predmeta.
Pitanje:
l Nakon otvorenog postupka od 10 partija za dve nije bilo ponuda a za dve
su sve neprihvatljive. Da li je moguæe uraditi dve vrste pregovaraèkog postupka?
Odgovor:
Za one partije u kojima naruèilac nije dobio nijednu ponudu, postoji moguænost
sprovoðenja pregovaraèkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda
saglasno èlanu 36. stav 1. taèka 1) Zakona.
Za partije u kojima je dobio neprihvatljive ponude, moe sprovesti pregovaraèki
postupak sa objavljivanjem pregovaraèkog postupka sa objavljivanjem poziva za
podnošenje ponuda u skladu sa èlanom 35. stav 1. taèka 1) Zakona.
Pitanje:
l Da li centar za socijalni rad, kao prualac usluge, za nabavku usluge
gerontodomaæice, negovateljice sprovodi i koji postupak po Zakonu? Izvršioci
usluga se angauju na osnovu ugovora o delu i godišnji iznos nadoknade za
njihov rad je oko osam miliona dinara.
Odgovor:
Na osnovu èlana 64. Zakon o socijalnoj zaštiti ("Slubeni glasnik RS", broj
24/2011) usluge gerontodomaæice, negovateljice nabavljaju se od pruaoca usluga
socijalne zaštite u skladu sa zakonom koji ureðuje javne nabavke, ovim zakonom i
propisima donetim za njihovo sprovoðenje.
Naruèilac æe za nabavku navedenih usluga sprovesti onu vrstu postupka za koju
oceni da je u skladu sa Zakonom. Imajuæi u vidu da je procenjena vrednost oko 8 miliona
dinara to bi mogao biti otvoreni postupak.
Pitanje:
l U otvorenom postupku za partiju "infuzioni rastvori" (u tom momentu na
B listi lekova) nije bilo ponuda. U meðuvremenu rastvori iz ove partije su
prebaèeni na D listu lakova. Poèetkom godine smo u restriktivnom postupku
nabavili lekove sa D liste, kako sada postupiti i nabaviti rastvore?
Odgovor:
Za nabavku rastvora mora biti sproveden jedan od postupaka javnih nabavki.
Redovni postupci su otvoreni i restriktivni. Svi ostali postupci predstavljaju izuzetak od
primene otvorenog i restriktivnog postupka i naruèilac æe ih sprovesti samo ako za to
ispunjava Zakonom propisane uslove.
Pitanje:
l Da li i koji postupak javne nabavke je najbolje primenjivati prilikom anga-
ovanja veæeg broja fizièkih lica (novinara, dopisnika ...) po ugovorima o autorskom
delu radi nabavke usluge pisanja u raznim rubrikama novina ili èasopisa?
Odgovor:
Otvoreni i restriktivni postupak javne nabavke predstavljaju pravilo, što znaèi da
naruèilac moe iste uvek da primenjuje. S druge strane, ostali postupci javne nabavke
predviðeni Zakonom predstavljaju izuzetke za èiju primenu je potrebno da naruèilac
ispuni uslove propisane za svaki od njih.
Pitanje:
l Kako postupiti kad se po okonèanju pregovaraèkog ili otvorenog
postupka za nabavku lekova pojavi potreba za nabavkom leka koji nije nabavljen u
prethodnim postupcima, a radi se o leku koji je pacijentu hitno potreban i isti
ustanova mora nabaviti u roku od 48 sati na šta nas obavezuje Zakon o
zdravstvenoj zaštiti?
Odgovor:
Ako je neophodno da se lek nabavi u roku od 48 sati, ne moe se sprovesti
nijedan postupak javne nabavke.
Pitanje:
l Naruèilac u otvorenom postupku oblikovanom po partijama nije dobio
nijednu ponudu kao ni u pregovaraèkom postupku koji je pokrenuo na osnovu
èlana 36. stav 1. taèka 1) Zakona. Kako postupiti i šta dalje èiniti?
Odgovor:
Okolnost da naruèilac nije dobio ni jednu ponudu u otvorenom postupku kao ni u
kasnije sprovedenom pregovaraèkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje
ponuda, upuæuje na zakljuèak da su zahtevi naruèioca, najverovatnije u pogledu
tehnièkih specifikacija, suviše restriktivno odreðeni. Naruèilac moe preispitati sve
okolnosti u vezi predmeta nabavke, ali pre svega zahteve postavljene u konkursnoj
dokumentaciji, ne bi li u ponovno pokrenutom i sprovedenom otvorenom postupku dobio
prihvatljive ponude i uspešno okonèao postupak donošenjem odluke o dodeli ugovora.
Pitanje:
l U otvorenom postupku JN za odravanje vozila, kao ni u pregovaraèkom
postupaku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponude, za pojedine partije,
nije podneta nijedna ponuda. Šta preduzeti da bi se izabrao ponuðaè jer su partije
za koje nije izabran ponuðaè veoma bitne za nerealno funkcionisanje preduzeæa.
Nisu postavljeni nikakvi dodatni uslovi koji bi uticali na to da ponuðaèi ne ele da

podnesu svoje ponude, veæ samo obavezni uslovi i dokaz da ponuðaè poseduje
servisni prostor.
Odgovor:
U sluèaju kada se u otvorenom ili restriktivnom postupku, nakon objavljenog
javnog poziva, nije javio nijedan ponuðaè naruèilac moe da sprovede pregovaraèki
postupak i da na taj naèin pokuša da dobije odgovarajuæu ponudu. Ukoliko ni posle
sprovedenog pregovaraèkog postupka ne dobije nijednu ponudu, naruèilac treba da na
osnovu svojih saznanja ostvari komunikaciju sa potencijalnim ponuðaèima, ukoliko ih
ima, te na taj naèin sazna šta su razlozi za nezainteresovanost istih kako bi mogao što
bolje da se pripremi za eventualno ponovno sprovoðenje postupka.
Pitanje:
l Koji postupak JN primeniti i kako definisati predmet nabavke za ishranu i
piæe za goste Doma kulture u situaciji kada postoje programi gde imamo dva gosta
a postoje i ruèkovi sa 500 gostiju i to na razlièitim mestima zavisi od manifestacije
koju organizujemo? Ukupna vrednost nabavke je 1.500.000 dinara.
Odgovor:
Naruèilac moe sprovesti i postupak javne nabavke male vrednosti u kojem æe
predmet nabavke oblikovati po partijama.
Pitanje:
l Kako sprovesti nabavku za odravanje vozila kada imamo tri razlièite
vrste automobila, razlièite godine proizvodnje, ne znamo šta moe da se pokvari?
Odgovor:
Kada naruèilac ima potrebu za odravanjem razlièitih vrsta automobila, moe
nabavku oblikovati po partijama.
Pitanje:
l Zdravstvena ustanova za nabavku lekova ima opredeljeno 5.000.000
dinara, s tim da se lekovi u vrednosti od 3.800.000 dinara nabavljaju centralizovano
(postupak sprovodi RFZO), dok za lekove èija je procenjena vrednost 1.200.000
dinara postupak sprovodi zdravstvena ustanova. Da li, u ovom sluèaju, ustanova
ugovor za nabavku lekova èija je procenjena vrednost na godišnjem nivou
1.200.000 dinara dodeljuje u postupku javne nabavke male vrednosti?
Odgovor:
Nesumnjivo je da se radi o istorodnim dobrima, odnosno da se procenjene
vrednosti navedenih javnih nabavki sabiraju, buduæi da se nalaze u planu nabavki
zdravstvene ustanove, kao naruèioca. Prema tome, naruèilac koji sprovodi javnu
nabavku dobara - lekova, ne moe, u konkretnom sluèaju, da pokrene postupak javne
nabavke male vrednosti, buduæi da procenjena vrednosti istorodnih dobara
(5.000.000,00 dinara), ovde lekova, na godišnjem nivou prelazi gornji limit za javnu
nabavku male vrednosti koja shodno èlanu 39. stav 1. Zakona iznosi do 3.000.000,00
dinara. Dakle, naruèilac moe da pokrene otvoreni ili restriktivni postupak javne nabavke
koji predstavljaju pravilo, odnosno neki drugi postupak javne nabavke (osim javne
nabavke male vrednosti), ukoliko ispunjava zakonom propisane uslove.
Pitanje:
l Kako nabaviti medicinska pomagala za koja u pregovaraèkom postupku
bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda nijedan dobavljaè nije dostavio
svoju ponudu?
Odgovor:
Nabavku medicinskih pomagala za koju, u sprovedenom pregovaraèkom
postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, naruèilac nije dobio ni jednu
ponudu, naruèilac moe realizovati u novom postupku javne nabavke.
U zavisnosti od ukupne vrednosti predmeta nabavke, nabavku navedenih
pomagala naruèilac moe izvršiti u otvorenom ili postupku javne nabavke male
vrednosti. Ako je ispunjen neki od uslova iz èlana 36. stav 1. Zakona naruèilac moe
sprovesti nabavku i u pregovaraèkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje
ponuda. Pre pokretanja pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taè. 2) do 6) Zakona
o javnim nabakama naruèilac je duan da zahteva od Uprave za javne nabavke mišljenje
o osnovanosti primene pregovaraèkog postupka.
Pitanje:
l Koju vrstu postupka pokrenuti za nabavku potrošnog materijala za aparat
koji je dobijen kao donacija i za koji potrošni materijal obezbeðuje samo donator
aparata?
Odgovor:
Za nabavku potrošnog materijala za aparat koji je doniran sprovodi se postupak
za koji su ispunjeni Zakonom propisani uslovi. Ako se radi o potrošnom materijalu koji za
dati aparat, zbog njegovih specifiènosti, moe obezbediti samo donator aparata postoji
moguænost da se sprovede pregovaraèki postupak iz èlana 36. stav 1. taèka 2. Zakona i
u ovom sluèaju uz zahtev za mišljenje Upravi za JN naruèilac treba da dostavi i podatke
(o stanju na trištu) koje je prikupio pre prihvata donacije.
Otvoreni postupak
- èlan 32. Zakona
Pitanje:
l Naruèilac svake godine sprovodi dva otvorena postupka za nabavku
repromaterijala za setvu. Nabavka u okviru jednog postupka je tehnièki
neizvodljiva. Da li je navedeno postupanje ispravno?
Odgovor:
Naruèilac sam odluèuje kada æe i u kom obimu nabaviti neko dobro, tako je i u
sluèaju semenske pšenice. Bitno je napomenuti da naruèilac treba da ispita trište i
sprovede neki od postupaka predviðenih Zakonom, shodno svojim potrebama i
okolnostima na trištu.
Naruèilac za nabavku jedang predmeta nabavke moe sprovesti dva odvojena
postupka, ako time ne krši naèela javne nabavke. Bitno je da procenjenu vrednost javne
nabavke i vrstu postupka u kom æe se dodeliti ugovor naruèilac odredi prema obimu
predmeta nabavke na godišnjem nivou.
Pitanje:
l Ako se naruèilac opredeli da istovrsne radove na godišenjem nivou
sprovodi u više otvorenih postupaka tokom godine (npr. izgradnja puteva u iznosu
od 100 miliona - naruèilac se opredelio za 10 otvorenih postupaka procenjene
vrednosti do 10 miliona) jer mu jedan postupak od 100 miliona ne odgovara (èak ni
ako se razvrsta po partijama), molimo pojašnjenje u vezi sa èl. 95, 59. i 57. stav 2. i
3. Zakona, odnosno da li æe naruèilac naèiniti prekršaj ako ovakvim "cepanjem"
istovrsnih radova skrati rokove, ako ne objavi prethodno obaveštenje i izbegne
plaæanje naknade za objavljivanje oglasa na portalu slubenih glasila RS?
Odgovor:
Naruèilac mora postupati u skladu sa naèelima javnih nabavki, naroèito u
skladu sa naèelom efikasnosti i ekonomiènosti kojim je izmeðu ostalog predviðeno da
je naruèilac duan da obezbedi da se postupak javne nabavke sprovodi i dodela
ugovora vrši u rokovima i na naèin propisan ovim zakonom, sa što manje troškova
vezanih za postupak i izvršenje javne nabavke. Takoðe, trebalo bi zaista voditi
raèuna da li i zašto predmetna nabavka ne moe da se oblikuje u pratije ukoliko su
pitanju srodni radovi.
Naruèilac moe, ako ne krši naèela postupka, jedan predmet nabavke nabavljati
sprovoðenjem više otvorenih postupaka, odnosno dodeljujuæi više ugovora radi nabavke
jednog predmeta, meðutim obaveze koje zakon propisuje u pogledu prethodnog
obaveštenja, oglašavanja na portalu slubenih glasila RS i rokova naruèilac æe izvršavati
s obzirom na procenjenu vrednost predmeta nabavke bez obzira na to u koliko
pojedinaènih otvorenih postupaka tu nabavku realizuje.
Restriktivni postupak
- èlan 33. Zakona
Pitanje:
l Èlanom 33. stav 6. Zakona navedeno je da "drugu fazu restriktivnog
postupka naruèilac pokreæe u roku ne duem od 6 meseci od konaènosti odluke o
priznavanju kvalifikacije". Šta se dešava ako naruèilac ne pokrene drugu fazu
restriktivnog postupka u roku od šest meseci od konaènosti odluke o priznavanju
kvalifikacije? Šta se dešava i kako da postupi naruèilac ako se tek posle sedam
meseci javi potreba za pokretanjem druge faze restritkivnog postupka?
Odgovor:
Krajnji rok za pokretanje druge faze restriktivnog postupka nije dui od šest
meseci od konaènosti odluke o priznanju kvalifikacije. Iz navedenog proizilazi da
naruèilac nakon toga neæe moæi da pokrene drugu fazu ovog postupka veæ æe morati da
se odluèi za pokretanje nekog drugog postupka predviðenog u Zakonu.
Kvalifikacioni postupak
- èlan 34. Zakona
Pitanje:
l Ukoliko se u kvalifikacionom postupku javi samo jedan ponuðaè da li
moe da se pokrene pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda?
Odgovor:
Naruèilac koji je u prvoj fazi kvalifikacionog postupka dobio samo jednu prijavu ne
moe da pokrene pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda
propisanog u èlanu 36. Zakona. Naime, kako ne postoje uslovi za sprovoðenje druge
faze kvalifikacionog postupka (ne moe se doneti odluka o priznavanju kvalifikacije, jer
nije ispunjen zakonski uslov da lista ima najmanje 5 kandidata), naruèilac donosi odluku
o obustavi prve faze kvalifikacionog postupka javne nabavke, a potom æe ponovo da
pokrene vrstu postupka u skladu sa Zakonom.
Pitanje:
l Da li naruèilac moe da pokrene prvu fazu kvalifikacionog postupka, a da
predmet nabavke nije bio podeljen po partijama pa da isti u drugoj fazi podeli po
partijama?
Odgovor:
Moe.
Pitanje:
l Da li naruèilac u kvalifikacionom postupku mora na svakih 6 meseci da
objavi novi poziv za dostavu prijava na portalu javnih nabavki?
Odgovor:
Naruèilac objavljuje jedan poziv za podnošenje prijava u kvalifikacionom postupku
javne nabavke koji sadri uslove za priznavanje kvalifikacije i konkursnu dokumentaciju i to
na Portalu javnih nabavki i svojoj internet stranici tako da budu dostupni zainteresovanim
licima sve vreme dok vai lista kandidata. Takoðe, naruèilac ima zakonsku obavezu da
listu kandidata aurira na svakih 6 meseci, a ne da objavljuje nov poziv za podnošenje
prijava.
Pitanje:
l Naruèilac je duan da listu kandidata u kvalifikacionom postupku aurira
svakih šest meseci. Da li svakih 6 meseci raèunajuæi od dana odluke o priznavanju
kvalifikacije i tako dok traje lista? Koji je to taèno datum?
Odgovor:
Odredbom èlana 34. stav 5. Zakona predviðena je obaveza za naruèioca da u
kvalifikacionom postupku listu kandidata aurira i to na svakih šest meseci. Auriranje
kandidata podrazumeva da naruèilac priznaje kvalifikaciju svakom podnosiocu prijave koji
je u meðuvremenu podneo prijavu i koji ispunjava sve uslove koji su odreðeni u konkursnoj
dokumentaciji za kvalifikaciju. Ovakvim zakonskim rešenjem broj kandidata stalno se
uveæava, dakle poveæava se konkurentnost, pri èemu nema gubitka vremena i resursa koji
su potrebni za ponovno sprovoðenje prve faze kvalifikacionog postupka. Za sve vreme
vaenja liste kandidata, ukoliko za nekog kandidata naruèilac utvrdi da je prestao da
ispunjava neki od uslova za priznavanje kvalifikacije, naruèilac æe tog kandidata iskljuèiti sa
liste kandidata. Pretpostavka je da se auriranje liste vrši na svakih 6 meseci raèunajuæi od
datuma kada je ista postala konaèna, sve do isteka roka njenog vaenja.
Pitanje:
l Èlanom 34. Zakona regulisano je da naruèilac moe sprovesti
kvalifikacioni postupak kada javnu nabavku nije moguæe unapred planirati, a
predmet te nabavke su povremene usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene
popravke ili radovi. Molimo pojašnjenje ovog pojma sa stanovišta sredstava?
Odgovor:
Osnov je vrlo slièan restriktivnom postupku koji se primenjuje po Zakonu o javnim
nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 116/2008). Navedena situacija se odnosi na to
da se ne moe unapred znati šta æe se sve u toku godine pokvariti, a ne na to da u
finansijskom planu naruèioca nisu unapred odreðena sredstva. Naruèilac, naravno, ima
unapred odreðena sredstva, samo ne zna koliko æe taèno potrošiti, što opet zavisi od
neizvesnosti kvarova.
Pitanje:
l Da li znaèi da prijava u kvalifikacionom postupku ne moe biti neblago-
vremena?
Odgovor:
Blagovremena ponuda je ponuda koja je primljena od strane naruèioca u roku
odreðenom u pozivu za podnošenje ponuda.
Svaka ponuda ili prijava koja je primljena posle roka odreðenog za dostavljanje je
neblagovremena. U kvalifikacionom postupku naruèilac je duan da listu kandidata
aurira svakih šest meseci priznavanjem kvalifikacije svakom podnosiocu prijave koji
ispunjava uslove i koji je u meðuvremenu podneo prijavu za priznavanje kvalifikacije.
Ovde se misli na kandidate koji naknadno dostave prijave a ne na uèesnike u prvobitnom
postupku pa otuda verovatno i ovakvo pitanje, a isti æe morati da saèekaju da proðe pe-
riod od šest meseci da bi došli na listu kandidata.
Poziv za podnošenje prijava u kvalifikacionom postupku, koji sadri uslove za
priznavanje kvalifikacije i konkursnu dokumentaciju, naruèilac je duan da objavi na
Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici tako da budu dostupni zainteresovanim
licima sve vreme dok vai lista kandidata.
Pitanje:
l Da li se drugi krug kvalifikacionog postupka moe ponoviti više puta u
toku godine i da li to znaèi da se za npr. 30 poziva odabranim kandidatima u toku
godine, sklapa 30 posebnih ugovora?
Odgovor:
Kvalifikacioni postupak predstavlja vrstu postupka javne nabavke koji se prema
odredbama èlana 34. Zakona sprovodi u dve faze. U drugoj fazi kvalifikacionog postupka
naruèilac, pored obaveze slanja poziva za podnošenje ponuda kandidatima, ima i
obavezu da poziv za podnošenje ponuda objavi i na Portalu javnih nabavki. Ovakvim
postupanjem daje se moguænost da sva zainteresovana lica imaju uvid u uèestalost
javnih nabavki koje se sprovode na osnovu liste kandidata. Ono što je vano istaæi jeste
da naruèilac moe da ide u više drugih faza kvalifikacionog postupka vodeæi pri tome
raèuna da procenjena vrednost svih drugih faza kvalifikacionog postupka odgovara
procenjenoj vrednosti samog kvalifikacionog postupka, dakle da zbir procenjenih
vrednosti odgovara ukupno procenjenoj vrednosti predmeta javne nabavke. Svaka faza,
zapoèeta pozivom za podnošenje ponuda se okonèava ugovorom sa ponuðaèem kome
je u toj fazi dodeljen ugovor (ako je bilo više partija u jednoj fazi za svaku partiju se
zakljuèuje ugovor) ili obustavom te faze ako nije bilo uslova za dodelu ugovora.
Pitanje:
l Kako se utvrðuje prestanak ispunjavanja uslova za priznavanje kvalifi-
kacija?
Odgovor:
Zakon u èlanu 34. stav 7. predviða da æe naruèilac iskljuèiti kandidata sa liste
kandidata ako prestane da ispunjava uslove za priznavanje kvalifikacije ili ako stekne
negativnu referencu, o èemu donosi odluku koja u obrazloenju sadri razloge za
iskljuèenje kandidata i koju u roku od tri dana od dana njenog donošenja dostavlja svim
kandidatima. Dakle, ne postoji striktna obaveza za naruèioca da proverava kvalifikaciju
kandidata, ali ukoliko na bilo koji naèin doðe do saznanja da je odreðenom kandidatu,
npr. izreèena mera zabrane obavljanja delatnosti, obavezan je da takvog kandidata
iskljuèi sa liste.
Pitanje:
l Ako kandidat kome je priznata kvalifikacija za redovno odravanje
(popravke) utvrdi da je potrebna popravka u veæem obimu od one obuhvaæene
redovnim odravanjem, da li se tada sprovodi novi postupak i koji? Da li popravka
u veæem obimu od redovne moe da se poveri onom kandidatu koji je utvrdio da se
radi o kvaru koji zahteva dodatne delove - uslugu popravke, ili poziva sve
kandidate da podnesu ponude za dodatnu uslugu?
Odgovor:
Kandidati koji u drugoj fazi kvalifikacionog postupka podnose ponude, nisu ti koji
utvrðuju obim usluge redovnog odravanja, veæ je to zadatak samog naruèioca. Veæi
obim usluge od ugovorene se moe pojavljivati prilikom realizacije ugovora o javnoj
nabavci. S tim u vezi, èlanom 115. stav 1. Zakona propisano je da nakon zakljuèenja
ugovora o javnoj nabavci naruèilac moe da dozvoli promenu cene ili drugih bitnih
elemenata ugovora samo iz objektivnih razloga koji moraju biti jasno i precizno odreðeni
u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru, odnosno predviðeni posebnim propisima. Shodno
navedenoj zakonskoj odredbi, naruèilac moe da dozvoli izmenu bitnih elementa
ugovora o javnoj nabavci, ali uz ogranièenje koje se ogleda u tome da razlozi koji dovode
do izmene su objektivne prirode, kao i da je naruèilac unapred i to u konkursnoj
dokumentaciji i u ugovoru predvideo iste, odnosno da su predviðeni posebnim
propisima. Naruèilac koji nije ugovorio moguænost izmene ugovora zbog nepredviðenog
poveæenja obima usluge redovnog odravanja ne moe izmeniti prvobitno zakljuèeni
ugovor. Naruèilac æe ceniti da li su u datom sluèaju ispunjeni uslovi za sprovoðenje
pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 5) Zakona.
Ako nema osnova za izmenu prvobitno zakljuèenog ugovora ili za sprovoðenje
pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 5) Zakona, naruèilac æe pokrenuti novi
postupak nabavke za novonastalu potrebu nabavke usluge i vrstu postupka opredeliti s
obzirom navrstu i procenjenu vrednost predmeta nabavke, u skladu sa Zakonom.
Pitanje:
l Da li naruèilac moe u kvalifikacioni postupak da isti pokrene po partijama -
u prvoj fazi pa da te partije opet u drugoj fazi podeli na partije (zbog obimnosti
partije i velike verovatnoæe da u II fazi ne dobije ponude za kompletnu partiju) i kako
je najbolje da se ovako obimne nabavke podele, kako bi se dobila lista kandidata?
Odgovor:
Naruèilac moe sprovoditi kvalifikacioni postupak po partijama. Takoðe, naruèilac
moe odrediti broj partija u zavisnosti od potreba. Naruèilac moe da oblikuje veæi broj
partija naroèito ako naruèilac zna šta na trištu mogu da ponude ponuðaèi.
Pitanje:
l Da li se, za nabavku predmeta koje nije moguæe unapred kolièinski
opredeliti, u konkursnoj dokumentaciji mogu navesti okvirne kolièine dobara ili
usluga (npr. suzbijanje komaraca, odravanje automobila) uz napomenu da u
realizaciji ugovora naèuèilac moe naruèiti u veæem ili manjem obimu od
navedene kolièine prema svojim realnim potrebama? Od ponuðaèa bi se zahtevalo
da ponudi jediniènu cenu za traena dobra ili usluge i navelo bi se koji je
maksimum iznosa koji se moe potrošiti za predmetnu nabavku.
Odgovor:
Za navedeni sluèaj naruèilac bi mogao da sprovede kvalifikacioni postupak koji je
regulisan u èlanu 34. Zakona. Naime, kvalifikacioni postupak se sprovodi onda kada
javnu nabavku nije moguæe unapred planirati sa stanovišta obima, kolièina i vremena, a
predmet nabavke su povremene usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene

popravke ili radovi na redovnom odravanju koje se pruaju, isporuèuju ili izvode prema
standardnim, uobièajenim specifikacijama, a ne prema specifiènim zahtevima naruèioca.
Dakle, ova vrsta postupka javne nabavke uslovljena je samim predmetom javne
nabavke, buduæi da to mogu biti samo standardna potrošna dobra, usluge i radovi.
Primenom pravila predviðenih za ovu vrstu postupka javne nabavke izbegava se
situacija u kojoj se naruèioci naðu upravo kada unapred ne mogu da predvide potrebne
kolièine, kada su dobra u pitanju. S druge strane, naruèilac bi mogao da u konkursnoj
dokumentaciji navede okvirne kolièine, ali je neophodno da predvidi da se iste nabavljaju
najviše do iznosa procenjene vrednosti konkretne javne nabavke.
Pitanje:
l Da li lista kvalifikovanih ponuðaèa moe da vai due od 1 godine, ako
naruèilac nema srednjoroèni plan poslovanja?
Odgovor:
Èlanom 34. stav 3. ZJN je predviðeno da naruèilac u roku odreðenom u pozivu za
podnošenje prijava, donosi odluku o priznavanju kvalifikacije koja sadri listu od
najmanje 5 kandidata i period za koji se priznaje kvalifikacija koji moe biti do 3 godine. Iz
napred navedenog proizilazi da lista kvalifikovanih ponuðaèa moe trajati najdue tri
godine.
Pitanje:
l Predmet javne nabavke je bravarski materijal koji bi naruèilac povlaèio
sukcesivno prema svojim potrebama u periodu od godinu dana. Kako realizovati
nabavku kad naruèilac prilikom izrade specifikacije ne moe unapred znati taèno
po komadu za svaki od ovih materijala koliko æe mu biti potrebno u narednih
godinu dana?
Odgovor:
Naruèilac se opredeljuje za kvalifikacioni postupak onda kada ne moe unapred da
planira nabavku sa stanovišta obima, kolièine i vremena, a predmet nabavke su
povremene usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na
redovnom odravanju koje se pruaju, isporuèuju ili izvode prema standardnim,
uobièajenim specifikacijama, a ne prema specifiènim zahtevima naruèioca. Ovakvo
zakonsko rešenje je propisano u èlanu 34. Zakona. Najèešæe se koristi kod nabavki
rezervnih delova za razne mašine (kao što je ovde sluèaj), kod kvarova na odreðenom
objektu naruèioca koji se pojavljuju tokom godine i slièno. Što se tièe samog perioda na koji
se priznaje kvalifikacija, on je u ovoj vrsti postupka javne nabavke znatno dui u odnosu na
restriktivni postupak i iznosi do 3 godine. Naruèilac kada planira javnu nabavku i procenjuje
vrednost iste mora poæi izmeðu ostalog i od okvirnih kolièina koje su objektivno potrebne
naruèiocu u periodu na koji se ugovor o javnoj nabavci zakljuèuje. Naruèilac prilikom
procene potrebne kolièine predmeta javne nabavke èesto se koristi iskustvom iz prethodne
ili prethodnih godina. Prema tome, naruèilac bi mogao da trai od ponuðaèa da ponudi
jediniène cene, ali svakako bi trebalo navesti i okvirne kolièine. U svakom sluèaju, kada su
u pitanju ovakve javne nabavke, kvalifikacioni postupak je najprimenljiviji, buduæi da se
izbegavaju situacije kada naruèilac ne moe sa sigurnošæu da utvrdi kada i koliko æe mu
biti potrebno dobara koje nabavlja. Sa druge strane, naruèilac bi se mogao opredeliti i da
sprovede postupak javne nabavke radi zakljuèenja okvirnog sporazuma, pa kada se pojavi
potreba za odreðenom kolièinom dobara u odreðenom periodu, tada bi pozvao ponuðaèe
da dostave ponude, nakon èega bi došlo do zakljuèenja ugovora.
Pregovaraèki postupak
sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda
- èlan 35. Zakona
Pitanje:
l U otvorenom postupku u kom je predmet nabavke oblikovan po partijama
u dve partije su dobijene neprihvatljive ponude. Da li se, za te dve partije, moe
sprovesti pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda?
Odgovor:
Moe. Do 1. aprila 2013. godine mogao je da se sprovede pregovaraèki postupak
u skladu sa èlanom 23. stav 1. taèka 1. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik
RS", broj 116/2008), a od 1. aprila 2013. godine, odnosno u skladu sa èlanom 35. stav 1.
taèka 1. Zakona.
Pitanje:
l Ako je otvoreni postupak sproveden po Zakonu o javnim nabavkama
vaeæem do 31. marta 2013. i obustavljen jer je naruèilac dobio sve neispravne i/ili
neprihvatljive ponude, da li naruèilac moe sprovesti pregovaraèki postupak po
èlanu 23. ranije vaeæeg Zakona o javnim nabavkama?
Odgovor:
Otvoreni postupak javne nabavke koji je zapoèet pre 1. aprila 2013. godine, a u
kome je naruèilac dobio sve neispravne i/ili neprihvatljive ponude, ne moe biti pravni
osnov za sprovoðenje pregovaraèkog postupka iz èlana 35. stav 1. taèka 1) Zakona koji
bi bio pokrenut od 1. aprila 2013. godine. Naime, pojam "prihvatljiva ponuda" je definisan
u èlanu 3. stav 1. taèka 33) i razlikuje se od pojmova "ispravna" i "prihvatljiva" ponuda iz
ranije vaeæeg Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 116/2008).
Shodno tome, naruèilac ne moe da primeni ovu vrstu postupka ni po ranije vaeæem
Zakona o javnim nabavkama niti po Zakonu.
Od 1. aprila 2013. godine odredbe èlana 23. Zakona o javnim nabavkama
("Slubeni glasnik RS", broj 116/2008) nije na snazi pa se na osnovu nje ne moe
pokrenuti i sprovesti pregovaraèki postupak posle 1. aprila 2013. godine.
Pitanje:
l Ako je u otvorenom postupku cena bila izraena u dinarima da li se
kasnije u pregovraèkom postupku moe omoguæiti ponuðaèima da cenu izraze u
eurima (jer se radi o nabavci vozila na lizing) jer ponude lizing kuæa variraju
(dinarska protivvrednost) u zavisnosti od kursa?
Odgovor:
Na osnovu èlana 35. stav 1. taèka 1) Zakona naruèilac moe sprovoditi
pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda, ako u
otvorenom postupku dobije sve neprihvatljive ponude, pod uslovom da se prvobitno
odreðeni uslovi za uèešæe u postupku, tehnièke specifikacije i kriterijumi za dodelu
ugovora ne menjaju. Ako naruèilac odluèi da u pregovaraèki postupak pozove samo i sve
ponuðaèe koji su uèestvovali u otvorenom postupku da dopune svoje ponude, tako da ih
uèine prihvatljivim, nije duan da objavi poziv za podnošenje ponuda.
Nesumnjivo je da naruèilac koji nakon neuspelog otvorenog postupka u kome su
sve ponude odbijene kao neprihvatljive, odluèi da sprovede pregovaraèki postupak sa
objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda, ne sme da menja: uslove za uèešæe u
postupku, tehnièke specifikacije niti kriterijume za dodelu ugovora. Takoðe, ogranièenje
se ogleda u tome i da ponuðena cena u ovom postupku ne moe biti veæa od ponuðene
cene u neuspelom otvorenom postupku. Prema tome, naruèilac koji je u konkursnoj
dokumentaciji predvideo da se vrednosti u otvorenom postupku javne nabavke iskazuju
u dinarima, ne moe da dozvoli da se u pregovaraèkom postupku sa objavljivanjem
poziva iste iskazuju u evrima.
Pitanje:
l Da li je dozvoljeno posle sprovedenog postupka na osnovu èlana 35. stav
1. taèka 1) Zakona zakljuèiti ugovor na 21 milion dinara, ako je procenjena vrednost
javne nabavke u otvorenom ili restriktivnom postupku bila 11 miliona dinara?
Odgovor:
Nije dozvoljeno zakljuèivati ugovor o javnoj nabavci na iznos koji je veæi od
procenjene vrednosti javne nabavke. Zakonom je propisana obaveza naruèioca da
ponude ponuðaèa koji ponude cene iznad procenjene vredosti odbije kao neprihvatljive.
Jedini izuzetak propisan je u èlanu 107. stav 4. Zakona kojim je predviðeno da u
otvorenom postupku naruèilac moe dodeliti ugovor ponuðaèu èija ponuda sadri
ponuðenu cenu veæu od procenjene vrednosti javne nabavke ako nije veæa od uporedive
trišne cene i ako su ponuðene cene u svim odgovarajuæim ponudama veæe od
procenjene vrednosti javne nabavke. Bitno je ukazati i na to da je u èlanu 35. stav 1.
taèka 1) Zakona, izmeðu ostalog, propisano da ponuðena cena u ovom pregovaraèkom
postupku ne moe biti veæa od ponuðene cene u otvorenom, restriktivnom, odnosno
kvalifikacionom postupku, odnosno konkurentnom dijalogu.
U konkretnom sluèaju, ako je naruèilac pogrešio u proceni vrednosti nabavke,
jedini naèin da realizuje nabavku koju je umesto na 11 miliona trebalo proceniti na 21
milion dinara je da posle izmene plana nabavki (èemu prethodi izmena finansijskog
plana) sprovede novi otvoreni postupak.
Pitanje:
l Da li se objavljuje obaveštenje o pokretanju pregovaraèkog postupka u
sluèaju èlana 35. stav 1. taèka 1) Zakona (pozivaju se samo ponuðaèi iz otvorenog
postupka da dopune ponude)?
Odgovor:
U situaciji kada sprovodi pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva u skladu
sa èlanom 35. stav 1. taèka 1. Zakona, naruèilac ne objavljuje obaveštenje o pokretanju
pregovaraèkog postupka. Navedeno obaveštenje se objavljuje, na osnovu èlana 55. stav
1. taèka 7) Zakona, samo kada naruèilac sprovodi pregovaraèki postupak bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda u skladu sa èlanom 36. Zakona.
Pitanje:
l Otvoreni postupak je obustavljen jer su sve ponude ocenjene kao
neprihvatljive zbog bitnih nedostataka ponuda. Naruèilac namerava da pokrene
pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva i da pozove sve i samo ponuðaèe
iz otvorenog postupka. Kriterijum za ocenjivanje ponuda je bio najnia ponuðena
cena. Šta navesti u novoj konkursnoj dokumentaciji kao element ugovora o kome
æe se pregovarati?
Odgovor:
Èlanom 35. stav 3. Zakona propisano je da je naruèilac duan da u konkursnoj
dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima æe se pregovarati, naèin pregovaranja i
da vodi zapisnik o pregovaranju. U navedenoj odredbi zakona ne govori se o elementima
kriterijuma o kojima æe se pregovarati nego o elementima ugovora. Bez obzira što je
jedini kriterijum najnia ponuðena cena, naruèilac moe pregovarati o nekim elementima
ugovora koji nisu ujedno i elementi kriterijuma. Najèešæe se pregovara o ceni, a pored
toga u zavisnosti od prirode nabavke i o drugim elementima.
Pitanje:
l Da li je ponuðaè u obavezi da dostavi dokaze kojim dokazuje ispunjenje
obaveznih uslova, u pregovaraèkom postupku sa objavljivanja javnog poziva iz
èlana 35. stav 1. taèka 1) Zakona?
Odgovor:
Naruèilac koji sprovodi pregovaraèki postupak bez objavljivanja javnog poziva iz
èlana 35. stav 1. taèka 1) Zakona upuæuje pisani poziv samo ponuðaèima koji su podneli
ponude u neuspelom otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili
konkurentnom dijalogu da dopune svoje ponude tako da ih uèine prihvatljivim. U pozivu æe
naruèilac navesti svaku ponudu posebno sve razloge zbog kojih je bila neprihvatljiva u
prethodnom postupku, kako bi omoguæio ponuðaèima da svoje ponude, sada u ovom
postupku javne nabavke, uèine prihvatljivim. Od izuzetne vanosti je da naruèilac pravilno i
potpuno utvrdi èinjenièno stanje i to svake ponude posebno, dakle sve razloge neprihvatlji-
vosti ponude, a ne samo jedan. Naruèilac bi trebalo da postupi na opisani naèin, kako ne bi
došlo do situacije da ponudu ponuðaèa u pregovaraèkom postupku odbije kao ne-
prihvatljivu iz razloga koji je propustio da navede još u pozivu za dopunu ponude ukazujuæi
i na taj nedostatak u njegovoj ponudi. Napred opisana situacija podrazumeva da ponuðaèi
koji su podneli ponude u prethodnom postupku, sada u ovoj vrsti postupka nisu duni da
ponovo dostavljaju kompletne ponude, veæ samo nedostajuæe dokaze, odnosno dokumen-
ta koje su propustili da dostave, pa bi sada na taj naèin svoje ponude uèinili prihvatljivim.
Pitanje:
l Da li ponuðaè koji je u otvorenom postupku ponudu podneo samostalno,
ima moguænost da u pregovaraèkom postupku, koji se sprovodi u skladu sa
èlanom 35. stav 1. taèka 1) ZJN, u kojem su ponuðaèi pozvani samo da dopune
svoje ponude, istupa sa podizvoðaèem, ili podnosi zajednièku ponudu, odnosno
menja naèin podnošenja ponude?
Odgovor:
Èlan 35. u stavu 1. pod taèkom 1) ZJN propisuje da naruèilac moe sprovoditi
pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda ako u otvorenom,
restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu dobije sve
neprihvatljive ponude, pod uslovom da se prvobitno odreðeni uslovi za uèešæe u postupku,
tehnièke specifikacije i kriterijumi za dodelu ugovora ne menjaju. Ako naruèilac odluèi da u
pregovaraèki postupak pozove samo i sve ponuðaèe koji su uèestvovali u otvorenom,
restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu da dopune svoje
ponude, tako da ih uèine prihvatljivim, nije duan da objavi poziv za podnošenje ponuda.
Shodno navedenim odredbama, u situaciji kada naruèilac odluèi da u pregovaraèki
postupak pozove samo i sve ponuðaèe koji su uèestvovali u prethodno sprovedenom
otvorenom postupku da dopune svoje ponude, tako da ih uèine prihvatljivim, ponuðaè ne
moe da uèini promenu svog statusa. Dakle, ukoliko ponuðaè u otvorenom postupku
ponudu podnese samostalno, nema moguænost da u pregovaraèkom, u kojem su
ponuðaèi pozvani samo da dopune svoje ponude, istupa sa podizvoðaèem, ili podnosi
zajednièku ponudu, odnosno menja naèin podnošenja ponude.
Pregovaraèki postupak
bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda
- èlan 36. Zakona
Pitanje:
l Lokalna poreska administracija (LPA) koristi informacioni sistem "PUPIN"
i njihovu aplikaciju za obavljanje obraèuna i evidencije poreza. Svake godine plaæa
se iznos poreko 400.000 dinara za odravanje ovog sistema, a po ugovoru iz
ranijih godina. Da li je ovako postupanje ispravno?
Odgovor:
Ako je plaæanje vršeno bez prethodno sprovedenog postupka, onda to nije bilo u
skladu sa Zakonom. Imajuæi u vidu vrednost nabavke, neophodno je sprovesti postupak
javne nabavke. Ukoliko niko osim lica koje je izradilo aplikaciju ne bi mogao da vrši
odravanje aplikacije, naruèilac moe sprovesti pregovaraèki postupak uz prethodno
pozitivno mišljenje Uprave za javne nabavke.
Pitanje:
l Da li je potrebno sprovesti postupak javne nabavke za predstavu (kultura)
i na koji naèin?
Odgovor:
Pregovaraèki postupak bez objavljivanja javnog poziva za podnošenje ponuda
moe se sprovesti na osnovu èlana 36. stav 1. taèka 2) Zakona ako zbog tehnièkih,
odnosno umetnièkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa
zaštitom iskljuèivih prava, nabavku moe izvršiti samo odreðeni ponuðaè. Zato se i
pristupa pregovaranju sa takvim licem, a to pregovaranje moe biti o svim elementima
ugovora koji æe se na kraju zakljuèiti. U ovoj vrsti postupka se priprema konkursna
dokumentacija. Vano je da se unapred u konkursnoj dokumentaciji navede koji su sve
to elementi ugovora o kojima æe se pregovarati i kako æe pregovarati. U konkursnoj
dokumentaciji se navodi opis predmeta javne nabavke, u meri koja je naruèiocu poznata
u vreme pokretanja ove vrste postupka.
Pitanje:
l Da li je iskljuèivo ili posebno pravo generalnog zastupnika za Srbiju
stranog pravnog lica (npr: za servisiranje odreðenog ureðaja ili nabavku
odreðenog dobra) uslov za sprovoðenje pregovaraèkog postupaka?
Odgovor:
Ako neko ima ekskluzivno pravo prodaje odreðenih dobara ili servisiranje nekih
ureðaja, pitanje je da li to lice takvo pravo uz naknadu prenosi i na druga lica ili ne. Ako ih
prenosi, to znaèi da se ta druga lica mogu pojaviti u postupku javne nabavke i tada nema
uslova za pregovaraèki postupak.
Pitanje:
l Kojim postupkom nabavljati lek koji nije bio u Planu javnih nabavki, a
potrebno je obezbediti hitno lek, zbog ivotne ugroenosti deteta?
Odgovor:
Postupak javne nabavke se moe sprovesti primenom pravila za pregovaraèki
postupak po hitnosti (èlan 36. Stav 1 taèka 3) Zakona).
Pitanje:
l Da li se iz postupka javne nabavke male vrednosti moe iæi u pregovaraèki
postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda (pretpostavka je da su
ispunjeni zakonski uslovi), ukoliko 15% i procenjena vrednost javne nabavke male
vrednosti premašuje gornji limit od 3.000.000,00 din. npr. 2.900.000 + 15% dodatni
radovi?
Odgovor:
Ne, èlanom 36. stav 1. taèka 5) Zakona je precizirano da se u pregovaraèki
postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda moe iæi po ovom osnovu
samo ukoliko je prvobitan ugovor o javnoj nabavci bio rezultat sprovedenog otvorenog ili
restriktivnog postupka, ali ne i postupka javne nabavke male vrednosti.
Pitanje:
l Kako ugovoriti dodatne radove u postupku javne nabavke male vrednosti,
a u okviru limita za malu nabavku?
Odgovor:
Zakon je u èlanu 36. stav 1. taèka 5) Zakona predvideo moguænost sprovoðenja
pregovaraèkog postupka za dodatne radove samo ukoliko je prethodno sproveden
otvoreni ili restriktivni postupak.
Dodatne radove, kada su prethodno ugovoreni radovi dodeljeni u postupku javne
nabavke male vrednosti naruèilac moe nabaviti samo u novom postupku javne nabavke
male vrednosti ako ukupna vrednost prethodno ugovorenih radova i dodatnih radova ne
prelazi 3.000.000 dinara.
Pitanje:
l U sluèaju pregovaraèkog postupka bez objavljivanja javnog poziva
propisan je rok od 10 dana za dobijanje mišljenja od Uprave za javne nabavke.
Kako postupiti ako Uprava za javne nabavke ne dostavi mišljenje iz èlana 36. stav
2. Zakona?
Odgovor:
Naruèioci su u obavezi da se obrate Upravi za javne nabavke za mišljenje prilikom
sprovoðenja ove vrste postupka javne nabavke, konkretno taèke 2) do 6) (èlan 36. stav
1. Zakona). Uprava za javne nabavke je duna da odgovori u roku od 10 dana na zahtev
za mišljenje koje podnese naruèilac, pri èemu se rok raèuna od dana kada je Uprava za
javne nabavke primila kompletan zahtev naruèioca. Zakonom je predviðeno da se
mišljenje Uprave za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki, što æe svakako
biti od znaèaja naruèiocima, jer æe tako imati moguænost da se upoznaju sa sadrinom
istih i proceniti da li imaju osnova za primenu ovog postupka, po konkretnom osnovu.
Vano je napomenuti da ispitivanje postojanja osnova za sprovoðenje ovog postupka
ima suspenzivno dejstvo za naruèioca, što znaèi da isti ne moe da pokrene
pregovaraèki postupak niti da preduzima druge radnje, osim kada su u pitanju "izuzetno
hitne" nabavke i ako mišljenje nije dostavljeno, odnosno nije objavljeno u roku od deset
dana. Prema tome, ukoliko je protekao rok od 10 dana, a naruèilac nije primio mišljenje
Uprave za javne nabavke, smatraæe se kao da je pozitivno i moe nastaviti sa
aktivnostima u tom postupku javne nabavke.
Pitanje:
l Da li za sve nabavke usluga po osnovu ugovora o autorskom delu treba
zatraiti mišljenje Uprave za javne nabavke?
Odgovor:
Da, ali samo ako se sprovodi pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda.
Pitanje:
l Da li se ugovor o sanaciji ošteæenog autorskog dela (spomenik kulture)
moe dodeliti autoru dela u pregovaraèkom postupku iz èlana 36. stav 1. taèka 2.
Zakona? Sanaciju moe izvesti bilo koji vajar.
Odgovor:
U sluèaju ošteæenja autorskog dela, naruèilac bi mogao da za sanaciju istog
sprovede pregovaraèki postupak iz èlana 36. stav 1. taèka 2. Zakona i angauje autora
koji je izradio predmetno delo, ako zbog tehnièkih, odnosno umetnièkih razloga
predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zaštitom iskljuèivih prava, nabavku
moe izvršiti samo autor. Naruèilac je, u skladu sa èlanom 36. stav 2. Zakona, obavezan
da se obrati Upravi za javne nabavke radi davanja mišljenja za osnovanosti primene
pregovaraèkog postupka.
Da li autor dela ima uvek iskljuèivo pravo i na sanaciju autorskog dela ureðuje
Zakon o autoskim i srodnim pravima ("Slubeni glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i
119/2012) i zahtev upuæen Upravi za javne nabavke treba da sadri i pozivanje na
odredbe Zakona o autorskim i srodnim pravima koje ureðuju odnose povodom sanacije
autorskog dela.
Pitanje:
l U otvorenom postupku za neke od partija nije dobijena ni jedna ponuda
(deficit leka na trištu). Koji postupak sprovesti za partije za koje nije bilo ponuda?
Odgovor:
Ukoliko naruèilac ne dobije nijednu ponudu za odreðenu partiju a sproveo je
otvoreni postupak, moe da sprovede pregovaraèki postupak bez objavljivanja javnog
poziva za podnošenje ponuda u smislu èlana 36. stav 1. taèka. 1. Zakona, ili moe da
sprovede otvoreni postupak za isti predmet javne nabavke. Za koji postupak æe se
odluèiti zavisi od procene samog naruèioca i okolnosti vezanih za konkretnu nabavku.
Pitanje:
l Naruèilac je sproveo postupak po hitnosti, a Uprava za JN je dala
negativno mišljenje. Šta da radi naruèilac u tom sluèaju?
Odgovor:
Na osnovu èlana 163. stav 1. taèka 1) Zakona Republièka komisija moe sama ili
na zahtev podnosioca zahteva ili zainteresovanog lica, poništiti ugovor o javnoj nabavci
ako utvrdi da je naruèilac zakljuèio ugovor o javnoj nabavci primenom pregovaraèkog
postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a za primenu tog postupka
nisu postojali uslovi predviðeni ovim zakonom i nije objavio obaveštenje o pokretanju
postupka i odluku o dodeli ugovora.
Dakle, ukoliko naruèilac pokrene postupak, a nije pravilno cenio ispunjenost
uslova za primenu ovog postupka, rizikuje da ugovor dodeljen u tom postupku bude
poništen. Takoðe, kontrolni organi prilikom vršenja kontrole mogu takve radnje
konstatovati i izreæi kazne (èlan 169. stav 3. taèka 4).
Pitanje:
l Da li je neophodno da se primeni pregovaraèki postupak bez objavljivanja
javnog poziva za nabavke po osnovu ugovora o autorskom delu za reditelje,
scenografe?
Odgovor:
Na osnovu èlana 36. stav 1. taèka 2. Zakona moe se sprovesti pregovaraèki
postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ako zbog tehnièkih, odnosno
umetnièkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zaštitom
iskljuèivih prava, nabavku moe izvršiti samo odreðeni ponuðaè. Zato se i pristupa
pregovaranju sa takvim licem, a to pregovaranje moe biti o svim elementima ugovora
koji æe se na kraju zakljuèiti. Svakako, naruèilac neæe biti duan da primenjuje odredbe
navedenog zakona ukoliko procenjena vrednost istovrsnih usluga na godišnjem nivou ne
prelazi iznod od 400.000,00 dinara.
Pitanje:
l Ukoliko neko neosnovano podnese zahtev za zaštitu prava što oteava i
onemoguæava zakljuèenje ugovora koji je hitan, a po mišljenju Uprave za javne
nabavke ne postoji razlog za pregovaraèki postupak bez objavljivanja, da li postoji
neki naèin da se premosti period do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu prava,
s obzirom da ni Uprava za javne nabavke ni Republièka Komisija za Zaštitu prava
ne uspeva da ispoštuje zakonske rokove?
Odgovor:
Naruèilac je duan da prilikom planiranja javne nabavke i odreðivanja okvirnih
datuma koji se odnose na poèetak i okonèanje tog postupka, vodi raèuna o tome da se u
postupku javne nabavke moe podneti zahtev za zaštitu prava. Naime, shodno èlanu
149. stav 2. Zakona zahtev za zaštitu prava se moe podneti u toku celog postupka
javne nabavke, protiv svake radnje naruèioca, osim ako ovim zakonom nije drugaèije
odreðeno. Prema tome, ukoliko naruèilac nije blagovremeno pokrenuo postupak javne
nabavke, ostavljajuæi odreðeno vreme za postupanje i odluèivanje po zahtevu za zaštitu
prava od strane Republièke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki,
ukoliko doðe do postupka zaštite prava, ne moe se podnošenje zahteva za zaštitu
prava smatrati vanrednom okolnošæu ili nepredviðenim dogaðajem, kao osnovom za
primenu pregovaraèkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz
razloga hitnosti (èlan 36. stav 1. taèka 3) Zakona). Naravno da u situaciji kada naruèilac u
duem vremenskom periodu nije u moguænosti da uspešno okonèa postupak javne
nabavke, moe se dozvoliti primena pomenutog postupka po hitnosti, ali samo da se
premosti jedan kratak vremenski period, što se ceni od sluèaja do sluèaja.
Pitanje:
l Nabavljena su nova vozila, koja su u garantnom roku 6 godina s
obavezom da se vanredni i redovni servis vozila vrši kod ovlašæenog servisera. Da
li ima osnova za pregovaraèki postupak iz èlana 36. stav 1. taèka 2) Zakona?
Odgovor:
Što se tièe servisiranja vozila koja su u garantnom roku, sasvim je opravdano
traiti da budu servisirana u ovlašæenom servisu, posebno imajuæi u vidu da je to jedan
od uslova za priznanje garancije na vozila. U takvim situacijama, rizik za naruèioca bi bio
veliki i ne bi bilo u skladu sa naèelom ekonomiènosti i efikasnosti da servisira takva vozila
u neovlašæenom servisu. Proizilazi da ima osnova za sprovoðenje pregovaraèkog
postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 2) Zakona.
Pitanje:
l Da li se za dodatne radove mogu sprovesti dva ili više pregovaraèkih
postupaka bez objavljivanja poziva (zakljuèiti više ugovora) s tim da ukupna
vrednost u svim postupcima ne prelazi 15% od osnovnog ugovora koji je
zakljuèen nakon sprovedenog otvorenog postupka? Da li se zakljuèuju ugovori za
dodatne radove ili aneksi?
Odgovor:
Moe. Zakon nije ogranièio broj pregovaraèkih postupaka veæ je odredio da
vrednost ne moe biti veæa od 15% od vrednosti prvobitnog ugovora. Takoðe, potrebno
je da su u pitanju nepredviðeni radovi, odnosno da isti nisu bili predviðeni u prvobitnom
projektu ili ugovoru i da su zbog nepredvidljivih okolnosti postali neophodni kako bi se
izvršio prvobitni ugovor.
Po sprovedenom postupku za dodatne radove se zakljuèuje ugovor. Obavezan el-
ement konkursne dokumentacije u ovom postupku su, pored ostalih, i elementi ugovora
o kojima æe se pregovarati (èlan 5. stav 1. taèka 6) Pravilnika o obaveznim elementima
uslova - "Slubeni glasnik RS", broj 29/2013). Po okonèanom pregovaranju preciziraju se
svi elementi ugovora koji se zakljuèuje sa ponuðaèem kome je ugovor dodeljen.
Pitanje:
l Da li angaovanje konkretnih muzièkih izvoðaèa (pevaèa, grupa,
orkestara ...) na odreðenoj manifestaciji moe da se sprovede kao javna nabavka
male vrednosti ili bi trebalo da se ide na pregovaraèki postupak?
Odgovor:
Naruèilac moe sprovesti pregovaraèki postupak iz èlana 36. stav 1. taèka 2)
Zakona ako su za isti ispunjeni uslovi i ako je dobio mišljenje Uprave za javne nabavke o
osnovanosti primene ove vrste postupka.
Ukoliko je procenjena vrednost javne nabavke predmetnih usluga i istovrsnih
uslugana godišnjem nivou ne prelaze vrednost od 3.000.000 dinara naruèilac moe
sprovesti postupak javne nabavke male vrednosti.
Preporuka naruèiocima je da kad god su u dilemi izmeðu dve vrste postupka
primene transparentniji postupak, u konkretnom primeru to je javna nabavka male
vrednosti.
Pitanje:
l Moemo li partiju reagensi za hematološki analajzer u okviru
laboratorijskog materijala izuzeti i za nju primeniti postupak sa pogaðanjem, ako
imamo dopis od dobavljaèa aparata (Vicor), da se radi o aparatu sa zatvorenim
sistemom i da mora koristiti original reagense.
Odgovor:
Shodno èlanu 36. stav 1. taèka 2. Zakona predviðeno je da naruèilac moe spro-
voditi pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ako zbog
tehnièkih, odnosno umetnièkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa
zaštitom iskljuèivih prava, nabavku moe izvršiti samo odreðeni ponuðaè. S tim u vezi
bitna je odredba èlana 36. stav 4. kojom je predviðena dunost naruèioca da pre pokre-
tanja pregovaraèkog postupka iz stava 1. taè. 2) do 6) zahteva od Uprave za javne
nabavke mišljenje o osnovanosti primene pregovaraèkog postupka. Kada je u pitanju
javna nabavka reagenasa za odreðeni aparat, potrebno je da naruèilac dokae da samo
jedan ponuðaè moe iste da ponudi kako bi mogao da dobije pozitivno mišljenje za
primenu predmetnog postupka. Kod biohemijskih analizatora pojava je da naruèioci dobiju
kao donaciju odreðeni aparat, za koji se naknadno ispostavi da je u pitanju zatvoren
sistem, što dovodi do toga da se potrošni materijal moe nabaviti samo od odreðenog
ponuðaèa koji u tom sluèaju ima moguænost "diktiranja cene", što dovodi do situacije da se
na taj naèin, kroz tu cenu, naplati i aparat i potrošni materijal. Dakle, ukoliko naruèilac ima
objektivnu potrebu za nabavkom takvog aparata, isti bi trebalo da nabavi u postupku javne
nabavke (donator donira novèana sredstva umesto aparata), a ne da opisanim postupa-
njem uðe u zatvoreni krug, koji svakako dovodi i do neekonomiènog postupanja naruèioca.
Pitanje:
l Kada je u pitanju JN radova u otvorenom postupku, gde je predmet javne
nabavke oblikovan po partijama, da li se dozvoljeni procenat uveæanja radova zbog
potreba za izvoðenjem nepredviðenih radova, naknadnih radova ili viškova radova
ceni za svaku partiju posebno ili se ima u vidu vrednost svih pratija zajedno?
Odgovor:
Jedan od uslova za primenu navedene odredbe èlana 36. stav 1. taèka 5) Zakona,
jeste da postoji prvobitni ugovor o javnoj nabavci koji je zakljuèen u otvorenom ili
restriktivnom postupku. Kada je predmet javne nabavke iz otvorenog postupka bio
oblikovan po partijama, pri èemu predmet svake partije je predmet posebnog ugovora o
javnoj nabavci, naruèilac vrednost svih dodatnih usluga ili radova ceni u odnosu na
pojedinaèni ugovor o javnoj nabavci zakljuèen za odreðenu partiju. Znaèi moguænost
sprovoðenja pregovaraèkog postupka se ceni za svaku partiju posebno jer je svaka
partija okonèana posebnim ugovorom. Bitno je da se vodi raèuna da vrednost dodatnih
radova ne prelazi 15% od vrednosti konkretnog prethodno zakljuèenog ugovora o javnoj
nabavci. U vezi sa navedenim, potrebno je voditi raèuna da naruèilac moe da primeni
navedenu vrstu postupka javne nabavke samo u sluèaju dodatnih radova, ali ne i viškova
radova, buduæi da su to izvedeni radovi, a ne dodatni radovi.
Pitanje:
l Zbog hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima naruèilac je
obustavio veæ pokrenuti otvoreni postupak i doneo odluku o pokretanju
pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 3) Zakona. Naruèilac je
kompletnu dokumentaciju sa obrazloenjem dostavio Upravi za JN sa zahtevom
za mišljenje o osnovanosti primene pregovaraèkog postupka. Mišljenje Uprave
nije dobijeno. Da li je u konkretnom sluèaju naruèilac bio u obavezi da objavi poziv
i konkursnu dokumentaciju?
Odgovor:
Kod pregovaraèkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz
èlana 36. stav 1. taèka 3) Zakona, ispitivanje postojanja osnova za sprovoðenje
pregovaraèkog postupka ne zadrava dalje aktivnosti naruèioca. Dakle, naruèilac moe,
ali i ne mora da nastavi sa aktivnostima, odnosno nije duan da èeka istek roka od deset
dana koliko Uprava za javne nabavke ima da odluèi raèunajuæi taj rok od dana kada je
primila kompletan zahtev. Ono što predstavlja obavezu za naruèioca jeste da istog dana
kada donese odluku o pokretanju postupka objavi obaveštenje o pokretanju postupka,
koje mora da sadri podatke iz priloga 3E i konkursnu dokumentaciju (èlana 36. stav 7.
Zakona). U konkretnom sluèaju naruèilac nije bio u obavezi da na Portalu javnih nabavki
objavi poziv i konkursnu dokumentaciju.
Pitanje:
l Izvršenje ugovora dodeljenog u otvorenom postupku za izgradnju bazena
za plivanje je u toku. Nadzorni organ je utvrdio da u predraèunu radova nije
predviðena, pa ni ugovorena pozicija izrade stepeništa koja postoji u projektu i
koje je neophodno. U odnosu na prvu nabavnu vrednost dodatih radova je oko 4%.
Da li se moe pokrenuti pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva sa
izvoðaèem koji izvodi radove?
Odgovor:
U navedenoj situaciji, naruèilac bi pre pokretanja pregovaraèkog postupka bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz èlana 36. stav 1. taèka 5. Zakona trebalo
da se obrati Upravi za javne nabavke sa zahtevom za mišljenje o osnovanosti primene
navedenog postupka. Bitno je pravilno ceniti da li se radi o dodatnim radovima koji nisu
bili ukljuèeni u prvobitan ugovor o javnoj nabavci, a koji su zbog nepredvidljivih okolnosti
postali neophodni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci I da se uz zahtev dostavi
dokumentacija iz koje se mogu utvrditi èinjenice koje opravdavaju primenu ovog
Pitanje:
l Moe li se za nabavke èija je procenjena vrednost manja od 3 miliona
pokrenti pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda?
Odgovor:
Moe, ako je ispunjen neki od uslova iz èl. 35. ili 36. Zakona. Ispunjenje osnova za
sprovoðenje pregovaraèkog postupka ne vezuje se za procenjenu vrednost javne
nabavke. Da bi naruèilac mogao da primeni pregovaraèki postupak potrebno je da budu
ispunjeni uslovi koji su propisani u èl. 35. ili 36. Zakona.
Pitanje:
l Da li se moe sprovesti pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za
nabavku goriva ako na teritoriji opštine postoji jedna benzinska pumpa?
Odgovor:
Navedeno nije razlog za primenu pregovaraèkog postupka. U dosadašnjoj primeni
Zakona, Uprava za javne nabavke u vezi sa navedenim nije davala pozitivna mišljenja.
Pitanje:
l Da li u pregovaraèkom postupku u fazi pregovaranja (u situaciji kada
ponudu podnese samo jedan ponuðaè) treba sprovesti pregovaranje i podnošenje
ponude u tri kruga kako je i navedeno u konkursnoj dokumentaciji?
Odgovor:
Naruèilac bi trebalo da sprovodi pregovaranje na naèin kako je to predvideo u
konkursnoj dokumentaciji. Zato je neophodno da, prilikom odreðivanja naèina
pregovaranja u konkursnoj dokumentaciji posvetiti panju tehnikama pregovaranja.
Pitanje:
l U pregovaraèkom postupku iz èlana 36. stav 1. taèka 3. Zakona nije
dobijeno mišljenje Uprave za javne nabavke po isteku roka od 10 dana. Moe li
naruèilac da pokrene postupak na osnovu mišljenja Uprave za javne nabavke
datog drugom naruèiocu i objavljenog na portalu?
Odgovor:
Naruèilac ne bi mogao da koristi mišljenje Uprave koje je dato drugom naruèiocu u
vezi istog predmeta nabavke.
Pitanje:
l Da li u pregovaraèkom postupku iz èlana 36. stav 1. taèka 1) mogu da se
pozovu samo ponuðaèi koji nisu uèestvovali u otvorenom postupku, obzirom da
su ponude ponuðaèa bile neodgovarajuæe?
Odgovor:
Prvi Zakonom propisani osnov za primenu pregovaraèkog postupka bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda (èlan 36. stav 1. taèka 1) Zakona) postoji ako
naruèilac u otvorenom, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu,
odnosno nijednu prijavu ili su sve ponude neodgovarajuæe, pod uslovom da se prvobitno
odreðen predmet javne nabavke i uslovi za uèešæe u postupku, tehnièke specifikacije i

kriterijumi za dodelu ugovora ne menjaju (èlan 36. stav 1. taèka 1. Zakona). Okolnost što
naruèilac u otvorenom postupku javne nabavke nije dobio nijednu ponudu ili su sve
ponude neodgovarajuæe (dakle ne ispunjavaju sve tehnièke specifikacije), upuæuje na
zakljuèak da su zahtevi naruèioca najverovatnije u pogledu tehnièkih specifikacija ili
previše restriktivno odreðeni, ili se nisu javili potencijalni ponuðaèi koji bi mogli da
odgovore zahtevima naruèioca ili oni koji su podneli ponude u prethodno okonèanom
otvorenom postupku nisu usled propusta nastalog u pripremi ponude, ponudili
odgovarajuæi predmet javne nabavke. Naruèilac u pregovaraèkom postupku iz èlana èlan
36. stav 1. taèka 1) Zakona ne poziva samo i iskljuèivo ponuðaèe koji su uèestvovali u
neuspelom otvorenom ili restriktivnom postupku, buduæi da okolnost, gde su sve ponude
odbijene kao neodgovarajuæe, veæ upuæuje na zakljuèak da u ovom sada postupku takoðe
neæe moæi podneti odgovarajuæu ponudu, jer da moe da ponudi predmet nabavke koji
odgovara traenim tehnièkim specifikacijama, to bi uèinio još u prethodnom otvorenom ili
restriktivnom postupku. Ovaj postupak daje moguænost naruèiocu da još jednom pokuša
da pribavi odgovarajuæu ponudu tako što æe uputiti poziv za podnošenje ponuda na adrese
onih potencijalnih ponuðaèa koji mogu da odgovore postavljenim tehnièkim zahtevima,
odnosno koji mogu da ponude odgovarajuæe dobro, uslugu ili radove. Radi se o situaciji
kada naruèilac ima zakonom datu moguænost da se direktno obrati potencijalnim
ponuðaèima za koje smatra da mogu da podnesu ponude u konkretnom postupku javne
nabavke, tako da istu sprovede primenom ove vrste postupka javne nabavke. Na
navedeno upuæuje i èlan 36. stav 8. Zakona kojim je propisano da je naruèilac duan da
uvek kada je to moguæe, obezbedi konkurenciju, pozivanjem više lica da uèestvuju u
postupku i da obezbedi da ugovorena cena ne bude veæa od uporedive trišne cene kao i
da sa dunom panjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke.
Pitanje:
l Kako sprovesti JN kad odravanje softvera moe da vrši samo onaj ko je i
uradio program (vrednost prelazi 400.000 dinara jer ima više programa)?
Odgovor:
Za usluge odravanja softvera èija je procenjena vrednost iznad 400.000 dinara
naruèilac ima obavezu da sprovede jedan od postupaka javne nabavke. Ukoliko
odravanje softvera moe da radi samo lice koje je izradilo program, naruèilac ima
moguænost da sprovede pregovaraèki postupak u skladu sa èlanom 36. stav 1. taèka 2)
Zakona.
S tim u vezi, neophodno je da naruèilac dokae da lice koje je izradilo program
ima iskljuèiva prava da odrava isti, odnosno da niko osim njega ne moe odravati taj
program. U tom smislu potrebno je da uz zahtev o osnovanosti primene pregovaraèkog
postupka priloi odgovarajuæe pismene dokaze (izjavu o vlasništvu nad izvornim kodom i
da isto nije preneo na neko treæe lice, ugovor o izradi programa...).
Pitanje:
l Da li je u pregovaraèkom postupku iz èlana 36. stav 1. taèka 2) Zakona
moguæe ispunjenje svih uslova dokazati dostavljanjem izjave ponuðaèa?
Odgovor:
Èlanom 77. stav 4. Zakona propisano je da u postupku javne nabavke male
vrednosti, pregovaraèkom postupku iz èlana 36. stav 1. taè. 2) i 3) Zakona èija je
procenjena vrednost manja od iznosa iz èlana 39. stav 1. Zakona, naruèilac moe odrediti
u konkursnoj dokumentaciji da se ispunjenost svih ili pojedinih uslova, osim uslova iz èlana
75. stav 1. taèka 5) Zakona, dokazuje dostavljanjem izjave kojom ponuðaè pod punom
materijalnom i kriviènom odgovornošæu potvrðuje da ispunjava uslove.
Naruèilac moe u skladu sa èlanom 77. stav 5. Zakona da odredi da prilikom

sprovoðenja pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taè. 2) i 3) Zakona ponuðaèi
dokazuju ispunjenost uslova za uèestvovanje u postupku izjavom datom pod punom
materijalnom i kriviènom odgovornošæu. Uslov je da procenjena vrednost nabavke koja
se sprovodi u pregovaraèkom postupku nije veæa od 3.000.000 dinara bez PDV-a.
Meðutim, izjavom se ne moe zameniti dostavljenje vaeæe dozvole nadlenog organa
za obavljanje delatnosti.
Pitanje:
l Da li se nakon okonèanog pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1.
taèka 5) Zakona šalje izveštaj UJN i DRI?
Odgovor:
Kada naruèilac sprovede pregovaraèki postupak u skladu sa èlanom 36. stav 1.
taèka 5) Zakona, nema obavezu da šalje poseban izveštaj o sprovedenom postupku
Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj institutciji. O sprovedenom postupku i
zakljuèenom ugovoru æe izvestiti u skladu sa Pravilnikom kojim se ureðuje sadrina
izveštaja o javnim nabavkama i naèinu voðenja evidencije o javnim nabavkama
Pitanje:
l Kako sprovesti JN za troškove odravanja programa? Imamo tri programa
za koje razlièitim dobavljaèima plaæamo odravanje. Odravanje mogu da rade
samo oni jer su oni i instalirali program.
Odgovor:
Ukoliko odravanje programa moe da radi samo lice koje je izradilo program,
naruèilac ima moguænost da sprovede pregovaraèki postupak u skladu sa èlanom 36.
stav 1. taèka 2) Zakona kojim je propisano da naruèilac moe sprovoditi pregovaraèki
postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ako zbog tehnièkih, odnosno
umetnièkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razlog povezanih sa zaštitom iskljuèivih
prava, nabavku moe izvršiti samo odreðeni ponuðaè.
S tim u vezi, neophodno je da naruèilac dokae da lice koje je izradilo program
ima iskljuèiva prava da odrava isti, odnosno da niko osim njega ne moe odravati taj
program. U tom smislu potrebno je da uz zahtev o osnovanosti primene pregovaraèkog
postupka priloi odgovarajuæe pismene dokaze (izjavu o vlasništvu nad izvornim kodom i
da isto nije preneo na neko treæe lice, ugovor o izradi programa...).
U navedenom sluèaju naruèilac ima moguænost da sprovede tri pregovaraèka
postupka ili jedan pregovaraèki postupak u kom je predmet oblikovan u tri celine (partije).
Pitanje:
l Poslali smo konkursnu dokumentaciju i u obaveštenju o pokretanju
postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 1) Zakona na adrese pet potencijalnih
ponuðaèa. Da li razmatramo-cenimo ponudu ponuðaèa koga nismo pozvali a koji
je konkursnu dokumentaciju preuzeo sa Portala JN?
Odgovor:
U ovoj vrsti postupka, ukoliko neki od potencijalnih ponuðaèa, koga naruèilac nije
pozvao da uèestvuje u ovom postupku javne nabavke, podnese ponudu, naruèilac æe
takvu ponudu uzeti u razmatranje i istu ocenjivati. Ako bi naruèilac odbio da takvu
ponudu ocenjuje postupio bi suprotno naèelu jednakosti ponuðaèa koje je predviðeno
èlanom 12. Zakona kojim je propisano da je naruèilac duan da u svim fazama postupka
javne nabavke obezbedi jednak poloaj svim ponuðaèima.
Pitanje:
l Da li je potrebno mišljenje Uprave za JN, ukoliko se sprovodi pregova-
raèki postupak bez objavljivanja javnog poziva iz èlana 36. stav 1. taèka 1) Zakona
(ako u otvorenom postupku nije dobijena nijedna ponuda)?
Odgovor:
Mišljenje Uprave za javne nabavke o osnovanosti primene pregovaraèkog
postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, neophodno je pre pokretanja
ove vrste postupka javne nabavke, samo ako se radi o situacijama predviðenim u
taèkama 2) do 6) navedenog èlana Zakona, što znaèi da, u konkretnom sluèaju, isto nije
potrebno. Prema tome, nije potrebno ispitivanje postojanja osnova za sprovoðenje ovog
postupka po taèki 1) od strane Uprave za javne nabavke.
Pitanje:
l Koji je rok za podnošenje ponuda u pregovaraèkom postupku bez
objavljivanja javnog poziva?
Odgovor:
Rok za podnošenje ponuda u pregovaraèkom postupku bez objavljivanja javnog
poziva, naruèilac odreðuje shodno predmetu javne nabavke i potrebnom vremenu za
ponuðaèe da pripreme ponude.
Pitanje:
l Da li postoji osnov da naruèilac kome je osnivaè RS ne ide u otvoreni
postupak, za kupovinu ili zakup poslovnog prostora, veæ u pregovaraèki bez
objave javnog poziva sa gradom odnosno jedinicom lokalne samouprave - kako bi
dobio cenu ispod trišne?
Odgovor:
Moguænost iznajmljivanja poslovnog prostora po ceni koja je povoljna za
naruèioca, odnosno koja je znatno nia od trišnih cena ne predstavlja osnov za primenu
pregovaraèkog postupka jer nisu u pitanju tehnièki ili umetnièki razlozi, odnosno razlozi
povezani sa zaštitom iskljuèivih prava. To što postoji ponuðaè koji bi ponudio tako
povoljnu cenu, ne znaèi da ne postoji još takvih potencijalnih ponuðaèa, što se jedino
moe proveriti kroz sprovoðenje redovnog postupka. Imajuæi u vidu da se u navedenom
sluèaju ne bi moglo sa sigurnošæu utvrditi da postoji samo jedan ponuðaè koji bi mogao
da ponudi zakup prostora, naruèalac ne bi mogao da sprovede pregovaraèki postupak.
U sluèaju nabavke poslovnog prostora naruèioci su u obavezi da sprovode
postupak javne nabavke i nabavku realizuju, odnosno ugovor dodele u vrsti postupka u
skladu sa Zakonom. Za navedenu nabavku, ukoliko je njena vrednost veæa od 400.000.
dinara, vae sva pravila predviðena za sprovoðenje procedure postupka iz Zakona.
Naruèilac treba da u konkursnoj dokumentaciji predvidi lokaciju, poloaj, velièinu i druge
parametre za poslovni prostor.
Pitanje:
l Koje su obaveze naruèioca u pregovaraèkom postupku bez objavljivanja
poziva za podnošenje ponuda - èlan 36. stav 1. taèka 3) Zakona?
Odgovor:
Èlanom 36. stav 1. taèka 3) Zakona predviðeno je da naruèilac moe sprovoditi
pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ako zbog
izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviðenim dogaðajima,
èije nastupanje ni u kom sluèaju ne zavisi od volje naruèioca, naruèilac nje mogao da
postupi u rokovima odreðenim za otvoreni ili restriktivni postupak. Okolnosti koje
opravdavaju hitnost ne mogu biti u bilo kakvoj vezi sa naruèiocem.
Naruèilac pre pokretanja ove vrste postupka ima obavezu da pošalje Upravi za
javne nabavke zahtev za mišljenje u skladu sa Pravilnikom o formi i sadrini zahteva za
mišljenje o osnovanosti pregovaraèkog postupka ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013).
S tim u vezi, u zahtevu za mišljenje je potrebno navesti podatke o naruèiocu, predmetu
nabavke (opis predmeta, šifru iz opšteg reènika nabavki, procenjenu vrednost),
potencijalnom ponuðaèu, zatim obrazloiti navode u zahtevu i priloiti odgovarajuæe
dokaze. Razmatranje zahteva od strane Uprave ne zadrava postupak javne nabavke,
tako da naruèilac moe nastaviti sa postupkom. Uz zahtev bi trebalo priloiti i
odgovarajuæe pismene dokaze koji opravdavaju sprovoðenje hitnog postupka (npr. nalog
inspekcije, potvrda MUP-a da je došlo do poara, pisani dokaz da je nastupio neki
nepredviðeni dogaðaj i sl.). Ako naruèilac, nakon prijema mišljenja Uprave, donese
odluku o pokretanju pregovaraèkog postupka, duan je da istog dana, objavi
obaveštenje o pokretanju postupka, koje sadri podatke iz Priloga 3E, i konkursnu
dokumentaciju. Takoðe, prilikom sprovoðenja ove vrste postupka naruèilac je duan da
obezbedi konkurenciju, pozivanjem više lica da uèestvuju u postupku i da obezbedi da
ugovorena cena ne bude veæa od uporedive trišne cene kao i da sa dunom panjom
proverava kvalitet predmeta javne nabavke.
Kada sprovodi pregovaraèki postupak naruèilac je duan da u konkursnoj
dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima æe se pregovarati i naèin pregovaranja,
kao i da vodi zapisnik o pregovaranju. Nakon donošenja odluke o dodeli ugovora
naruèilac ima obavezu da u roku od dva dana od dana donošenja, istu objavi na Portalu
javnih nabavki i na svojoj internet stranici, a koja sadri podatke iz Priloga 3.
Pitanje:
l Koje su obaveze ponuðaèa i potencijalnog ponuðaèa u pregovaraèkom
postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda - èlan 36. stav 1. taèka 3)
Zakona?
Odgovor:
Ponuðaèi koji nisu uèestvovali u pregovaraèkom postupku mogu podneti zahtev
za zaštitu prava u roku od 10 dana od dana objavljivanja odluke o dodeli ugovora na
Portalu javnih nabavki (èlan 149. Zakona). Ponuðaèi koji uèestvuju u pregovaraèkom
postupku sadrinu konkursne dokumentacije i poziva za podnošenje ponuda mogu
osporavati u roku odreðenom èlanom 149. stav 2. Zakona (smatra se da je zahtev u
ovom sluèaju blagovremen ako je primljen od strane naruèioca najkasnije sedam dana
pre isteka roka za podnošenje ponuda). Posle donošenja odluke o dodeli ugovora ili
obustavi postupka rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava za ponuðaèe koji su
uèestvovali u postupku je 10 dana od dana prijema te odluke.
Pitanje:
l Da li smo u obavezi da posle sprovedenog pregovaraèkog postupka bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda na Portalu Uprave za javne nabavke i
sajtu Ustanove objavimo Obaveštenje o zakljuèenim ugovorima?
Odgovor:
Na osnovu èlana 36. stav 7. Zakona naruèilac, je duan da istog dana kad donese
odluku o pokretanju pregovaraèkog postupka objavi obaveštenje o pokretanju postupka,
koje sadri podatke iz Priloga 3E.
Na osnovu èlana 55. stav 1. taèka 8) Zakona oglas o javnoj nabavci je i
obaveštenje o zakljuèenom ugovoru i na osnovu èlana 57. stav 1. Zakona objavljuje se
na Portalu javnih nabavki i na internet stranici naruèioca. Imajuæi u vidu navedeno u
obavezi ste da na Portalu javnih nabavki i sajtu ustanove objavite obaveštenje o
ugovorima zakljuèenim posle sprovedenog pregovaraèkog postupka bez objavljivanja
poziva za podnošenje ponuda.
Pitanje:
l Putnièki automobili su u garantnom roku, što podrazumeva obavezu
servisiranja i odravanja istih kod ovlašæenog servisera. Da li je narièilac u
obavezi da sprovede postupak javne nabavke usluge odravanja i servisiranja
predmetnih automobila, imajuæu u vidu okolnost da postoji ugovorna obaveza
odravanja i servisiranja istih u ovlašæenom servisu?
Odgovor:
Naruèilac je u obavezi da sprovede postupak javne nabavke usluge odravanja i
servisiranja dva putnièka automobila, koji su u garantnom roku, a obaveza servisiranja i
odravanja istih kod ovlašæenog servisera moe biti razlog za sprovoðenje
pregovaraèkog postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz èlana 36.
stav 1. taèka 2) Zakona. Naša preporuka je da uz zahtev koji dostavljate Upravi za javne
nabavke radi dobijanja mišljenja o osnovanosti primene pregovaraèkog postupka
dostavite ugovor kojim je ugovorena obaveza odravanja i servisiranja predmetnih vozila
u ovlašæenom servisu.
Pitanje:
l Da li pravo da podnesu ponudu u pregovaraèkom postupku bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda imaju samo lica kojima naruèilac uputi
poziv ili i druga lica? Da li predstavnik ponuðaèa treba da ima ovlašæenje za
pregovaranje? Kako sprovesti postupak pregovaranja?
Odgovor:
Pravo da podnesu ponudu u pregovaraèkom postupku bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda imaju sva zainteresovana lica. Obaveštenje se objavljuje na Portalu
Uprave za javne nabavke upravo zato da sva zainteresovana lica dobiju moguænost da
podnesu ponudu.
U ime ponuðaèa mogu pregovarati samo ovlašæeni predstavnici ponuðaèa što
znaèi da dostavljaju ovlašæenje za pregovaranje. Ovo se moe predvideti i kao odredba u
aktu iz èlana 22. Zakona.
Samo pregovaranje i naèin na koji se realizuje odreðuje naruèilac. Moe biti
pismeno i usmeno (neposredno), moe se obavljati istovremeno sa više ponuðaèa ili po
grupama ili pojedinaèno sa svakim od ponuðaèa. Moe biti više faza pregovaranja itd.
Pitanje:
l Da li i na koji naèin u pregovaraèkom postupku javne nabavke odravanja
softvera naruèilac moe da ugovori proseènu bruto normu èasa za eventualne
dodatne usluge koje se mogu pojaviti u toku godine a ne ulaze u redovno
odravanje, gde bi se ta vrsta usluge naplaæivala po vaeæem cenovniku ponuðaèa?
Odgovor:
Iz samog predmeta nabavke i izabranog postupka, proizlazi da se radi o
pregovaraèkom postupku zbog toga što iz tehnièkih razloga ili iz razloga povezanih sa
zaštitom iskljuèivih prava, nabavku moe izvršiti samo odreðeni ponuðaè.
Sama priroda pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 2) Zakona je
takva da se on sprovodi radi taènog odreðenog predmeta javne nabavke, pri èemu je
ponuðaè zbog svog ekskluziviteta i odabran da bi odravao predmetni softver, te ostaje
nejasno šta bi se i moglo podvesti pod njegovo "vanredno odravanje".
Dalje, dodatne usluge mogu biti predmet posebnog postupka kojem je prethodilo
zakljuèenje ugovora nakon sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupka.
Konaèno, ugovaranje bruto norma èasa za "unapred nepoznate usluge" i cena
usluge po vaeæem cenovniku iskljuèuju jedno drugo.
Pitanje:
l Da li je naruèilac obavezan da uslugu umetnièkog programa nabavlja u
pregovaraèkom postupku ili moe sprovesti postupak javne nabavke male
vrednosti, odnosno otvoreni postupak, uzimajuæi u obzir da više ponuðaèa moe
da izvrši jednu uslugu (više menadera - agencija)?
Odgovor:
Pregovaraèki postupak naruèilac nikada nema obavezu da sprovodi, veæ ga moe
pokrenuti ukoliko su ispunjeni zakonom odreðeni uslovi.
Upravo èinjenica da u konkretnom sluèaju nije ispunjen uslov da nabavku iz
umetnièkih razloga moe izvršiti samo odreðeni ponuðaè, ukazuje na to da naruèilac ne
samo da nema obavezu, veæ nema ni uslova za sprovoðenje pregovaraèkog postupka
bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda.
Konkurs za dizajn
- èlan 38. Zakona
Pitanje:
l Èlanom 38. Zakona regulisan je konkurs za dizajn. Da li se konkurs za
dizajn odnosi i na projektovanje trgova, ulica uopšte saobraæajnica?
Odgovor:
Moe se primenjivati i u navedenom sluèaju.
Pitanje:
l Da li æe u smislu èlana 38. stav 1. Zakona za svaku nabavku usluge izrada
urbanistièkog plana (bez obzira na vrstu), uvek morati da se sprovede konkurs za
dizajn?
Odgovor:
Naruèilac nema obavezu za nabavku izrade urbanistièkog plana da sprovede
iskljuèivo konkurs za dizajn veæ moe sprovesti neki drugi postupak koji je predviðen
Zakonom.
Pitanje:
l Kada i po kojim pravilima naruèilac sprovodi konkurs za dizajn?
Odgovor:
Konkurs za dizajn predstavlja posebnu vrstu postupka javne nabavke, koji se
primenjuje kada se ponude, odnosno ponuðena rešenja ne mogu uporeðivati primenom
jednog od dva zakonom propisana kriterijuma: najnie ponuðena cena i ekonomski
najpovoljnija ponuda, onda kada se bira dizajn. Naruèilac sprovodi ovu vrstu postupka
tako što poziva sva zainteresovana lica da podnesu radove ili u dve faze, tako što u prvoj
fazi poziva sva zainteresovana lica da podnesu prijave, a potom kandidate koje izabere
poziva da podnesu radove. Dakle u ovoj vrsti postupka primenjuju se pravila otvorenog ili
restriktivnog postupka. Jasno je odreðeno da pravo na uèešæe na konkursu ne moe biti
ogranièeno na odreðeno geografsko podruèje ili njegov deo ili na osnovu zahteva da
uèesnici mogu biti iskljuèivo pravna ili fizièka lica. Takoðe, ovaj postupak moe biti
organizovan tako da prethodi dodeli ugovora o javnim uslugama ili kao postupak u kojem
se isplaæuju nagrade uèesnicima. Što se tièe procenjene vrednosti javne nabavke
previðeno je da se ista zasniva na procenjenoj vrednosti javne nabavke usluga
ukljuèujuæi i moguæe nagrade, odnosno naknade uèesnicima, odnosno na ukupnoj
vrednosti naknada uèesnicima, ukljuèujuæi i procenjenu vrednost ugovora o javnoj
nabavci usluga koji se moe naknadno dodeliti u pregovaraèkom postupku.
Pitanje:
l Da li u iriju (konkurs za dizajn) mora da bude pravnik ili slubenik za
javne nabavke i da li iri (arhitekte) moe da dobije novèanu naknadu? Da li Zakon
iskljuèuje primenu Pravilnika o naèinu i postupku za raspisivanje i sprovoðenje
urbanistièko-arhitektonskog konkursa ("Slubeni glasnik RS", broj 58/2012)?
Kako se u zapisnik o otvaranju ponuda unose podaci o podnetim ponudama
(dizajn, plan ili projekat), jer nema ocena a konkrus je anoniman. Nagradu dobijaju
1, 2. i 3. mesto i tada se i saopštavaju imena, ostali ostaju anonimni?
Odgovor:
Kada je u pitanju konkurs za dizajn kao posebna vrsta postupka javne nabavke,
koja je regulisana u èlanu 38. Zakona predviðen je iri umesto komisije za javnu nabavku
koji mora biti nezavisan i ima zadatak da bira dizajn, plan ili projekat. Navedenom
odredbom je propisano da èlanovi irija mogu da budu samo fizièka lica koja nisu u
sukobu interesa u smislu èlana 29. Zakona. Ukoliko se od uèesnika na konkursu
zahtevaju posebne profesionalne kvalifikacije ili iskustvo, tada najmanje jedna treæina
èlanova irija mora da ima najmanje jednake kvalifikacije, odnosno iskustvo. Zakonom je
propisano da je iri samostalan u svom odluèivanju, ali nije predviðeno da isti dobiju
odreðenu naknadu po osnovu èlanstva u tom iriju. Odredbe zakona imaju jaèu pravnu
snagu u odnosu na pravilnik. Podaci o ponudama se u zapisnik o otvaranju ponuda
unose pod šifrom, imajuæi u vidu da se anonimnost uèesnika na konkursu mora poštovati
do donošenja odluke irija, odnosno sastavljanja izveštaja.
Javna nabavka male vrednosti

- èlan 39. Zakona
Pitanje:
l Zakonom o budetu Republike Srbije za 2013. godinu za javnu nabavku
male vrednosti propisani su limiti za procenjenu vrednost predmeta nabavke od
349.000 dinara do 3.493.000 dinara a èlanom 39. Zakona taj limit je od 400.000
dinara do 3.000.000 dinara. Koji limit treba primenjivati?
Odgovor:
Do 1. aprila 2013. godine primenjuju se limiti propisani Zakonom o budetu
Republike Srbije za 2013. godinu ("Slubeni glasnik RS", broj 114/2012), a od 1. aprila
2013. godine primenjuju se limiti propisani Zakonom.
Pitanje:
l Posle sprovedenog postupka javne nabavke male vrednosti i zakljuèenog
ugovora za nabavku namirnica uvode se neki novi artikal koji nije bio na listi javnih
nabavki. Da li za te artikle treba srpovesti postupak javne nabavke male vrednosti?
Odgovor:
U navedenom sluèaju trebalo bi sprovesti postupak javne nabavke male
vrednosti, ako zbir procenjene vrednosti ugovorene nabavke i nabavke za kojom se
naknadno ukazala potreba ne prelazi iznos od 3.000.000 din. Ako je zbir procenjenih
vrednosti preko 3.000.000 din za dodatnu nabavku ovog predmeta nabavke treba
sprovesti otvoreni postupak.
Pitanje:
l Da li se za javnu nabavku male vrednosti obrazuje komisija ili slubenik za
javne nabavke odnosno lice zaposleno na poslovima javnih nabavki samo
sprovodi postupak?
Odgovor:
Prema odredbama Zakona postupak javne nabavke male vrednosti sprovodi
slubenik za javne nabavke, odnosno lice zaposleno na poslovima javnih nabavki, osim
ako sloenost predmeta ne zahteva uèešæe i drugih struènih lica, što svakako ne znaèi
da se ne moe obrazovati i komisija za javne nabavke kada je u pitanju sprovoðenje
postupka javne nabavke male vrednosti. Dakle, Zakonom je propisano da postupak
sprovodi slubenik za javne nabavke, što ne iskljuèuje moguænost da se to vrši od strane
komisije za javne nabavke.
Pitanje:
l Ako naruèilac u postupku javne nabavke male vrednosti odredi za
dokazivanje obaveznih uslova dostavljanje izjave, da li se posle moraju dostaviti
pojedinaèni dokumenti?
Odgovor:
Ako je naruèilac predvideo u konkursnoj dokumentaciji da se ispunjenost uslova
dokazuje dostavljanjem izjave kojom ponuðaè pod punom materijalnom i kriviènom
odgovornošæu potvrðuje da ispunjava uslove, naruèilac ne mora da trai od izabranog
ponuðaèa da dostavi pojedinaène dokaze (u originalu ili u overenoj kopiji).
Pitanje:
l Da li nabavka preko narudbenice podrazumeva samo prikupljanje
najmanje 3 ponude ili se mora i ona objaviti na portalu?
Odgovor:
Zakonom je propisano da ukoliko vrednost nabavki istovrsnih dobara, usluga ili
radova èija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou nia od 400.000,00
dinara naruèioci nisu obavezni da primenjuju Zakon. Èlanom 39. stav 3. Zakona
propisana je obaveza naruèioca da u ovim sluèajevima spreèi postojanje sukoba
interesa, da obezbedi konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veæa od uporedive
trišne cene. Imajuæi u vidu navedenu zakonsku odredbu moe se zakljuèiti da bi trebalo
da postoji interni akt naruèioca, dakle da isti donese, kako bi se navedeni zahtevi
ispoštovali. Na pomenuti naèin naruèilac bi detaljnije uredio sva pitanja kako æe se
sprovoditi ova vrsta nabavki, kako æe pozivati ponuðaèa, koliko njih, kako æe se
proveravati cena i sl, ali je vano napomenuti da se u tom sluèaju zaštita prava neæe
moæi ostvarivati u skladu sa odredbama Zakona.
Pitanje:
l Kod javnih nabavki male vrednosti, ukoliko doðe do potrebe za dodatnim
uslugama, dobrima ili radovima kako postupiti, da li je dovoljno aneksirati ugovor
uz izveštaj struènog lica?
Odgovor:
Ukoliko doðe do dodatnih potreba za uslugama, dobrima ili radovima, ne moe
aneksirati ugovor na osnovu izveštaja struènog lica, veæ se mora sprovesti neki od
postupaka javne nabavke u skladu sa okolnostima i imajuæi u vidu vrednost takve javne
nabavke na godišnjem nivou.
Pitanje:
l Kako ugovoriti dodatne radove u postupku javne nabavke male vrednosti,
a u okviru limita za malu nabavku?
Odgovor:
Zakon je u èlanu 36. stav 1. taèka 5) Zakona predvideo moguænost sprovoðenja
pregovaraèkog postupka za dodatne radove samo ukoliko je prethodno sproveden
otvoreni ili restriktivni postupak.
Dodatne radove, kada su prethodno ugovoreni radovi dodeljeni u postupku javne
nabavke male vrednosti naruèilac moe nabaviti samo u novom postupku javne nabavke
male vrednosti ako ukupna vrednost prethodno ugovorenih radova i dodatnih radova ne
prelazi 3.000.000 dinara.
Pitanje:
l Da li je nakon obustave postupka javne nabavke male vrednosti zbog
neprihvatljivih ponuda, potrebno obavezno primeniti pregovaraèki postupak, ili
postoji moguænost da se pokrene ponovo postupak javne nabavke male
vrednosti?
Odgovor:
Nije dopušteno da se u navedenom sluèaju sprovede pregovaraèki postupak, veæ
naruèilac moe ponoviti postupak javne nabavke male vrednosti.
Pitanje:
l Naruèilac je u postupku javne nabavke male vrednosti poziv za pod-
nošenje ponuda objavio na Portalu javnih nabavki, ali nije pozivao najmanje tri lica
koja obavljaju delatnost koja je predmet javne nabavke i koja su prema saznanjima
naruèioca sposobna da izvrše nabavku, da podnesu ponude. Prispele su dve
ponude, kako postupiti?
Odgovor:
Naruèilac nije pozivao najmanje tri lica da podnesu ponude, èime je postupio
suprotno odredbama èlana 39. stav 5. Zakona koje obavezuju naruèioca da u postupku
javne nabavke male vrednosti pozove najmanje tri lica koja obavljaju delatnost koja je
predmet javne nabavke i koja su prema saznanjima naruèioca sposobna da izvrše
nabavku, da podnesu ponude.
Kako poziv za podnošenje ponuda nije dostavljen na propisani naèin nisu
ispunjeni uslovi za dodelu ugovora, što je razlog za obustavu postupka na osnovu èlana
109. stav 1. Zakona koji propisuje da naruèilac donosi odluku o obustavi postupka javne
nabavke na osnovu izveštaja o struènoj oceni ponuda, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za
dodelu ugovora.
U konkretnom sluèaju Komisija za javnu nabavku æe u svom izveštaju, pored
ostalog, konstatovati i da poziv za podnošenje ponuda nije upuæen u skladu sa
odredbama èlana 39. stav 5. Zakona.
Inaèe, naruèilac koji pozove najmanje tri lica da podnesu ponude i istovremeno
objavi poziv za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici,
moe izvršiti izbor ponuðaèa kome æe dodeliti ugovor bez obzira na broj prispelih ponuda.
Pitanje:
l Kako treba da izgleda postupak prikupljanja ponuda za nabavke ispod
400.000,00, da li se donosi odluka i sl.?
Odgovor:
Na nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova èija je ukupna procenjena
vrednost na godišnjem nivou ispod 400.000,00 dinara, naruèilac ne mora primenjivati
odredbe Zakona. Meðutim, bez obzira na to, za sprovoðenje takvih nabavki od znaèaja
su odredbe Zakona koje se tièu spreèavanja sukoba interesa i naèela obezbeðivanja

konkurencije, kao i odredba èlana 3. stav 1. taèka 28) Zakona, kojom je odreðeno šta
predstavlja uporedivu trišnu cenu. Naime, èlanom 39. stav 3. pomenutog zakona
propisano je da kada naruèilac sprovodi nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova èija
je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou nia od 400.000,00 dinara, tada
takve nabavke sprovodi vodeæi raèuna da spreèi postojanje sukoba interesa, obezbedi
konkurenciju i ugovori cenu koja neæe biti veæa od uporedive trišne cene. Dakle,
ostavljeno je naruèiocima da sami urede kako æe ispoštovati obavezu iz èlana 39. stav 3,
pa æe to pitanje, kod naruèioca, verovatno biti ureðeno kao deo internog akta iz èlana 22.
stav 1. Zakona, ili æe biti predmet nekog posebnog akta naruèioca kojim æe da uredi kako
æe se sprovoditi nabavke ispod 400.000,00 dinara, a da se obezbedi konkurencija, spreèi
sukob interesa i obezbedi da ugovorena cena ne bude veæa od uporedive trišne cene.
Pitanje:
l Ustanova nabavlja hemikalije u laboratorijski potršni materijal za
obavljanje delatnosti. Predmet nabavke su dobra koja su u ORN rasporeðena u
8-10 razlièitih grupa razlièitog nivoa. Procenjena vrednost cele nabavke je oko 2,5
miliona dinara bez PDV-a. Da li sprovoditi jedan postupak JNMV sa eventualnim
partijama ili više postupaka prema grupama dobara iz ORN?
Odgovor:
Najispravnije bi bilo sprovesti jednu nabavku male vrednosti oblikovanu po
partijama.
Pitanje:
l Da li je moguæa narudbenica za nabavku robe, koja se na godišnjem
nivou sukcesivno isporuèuje (tokom cele godine) i da li tako definisati u
specifikaciji i obrascu ponude (okvirne kolièine)?
Odgovor:
Èlanom 39. stav 6. Zakona propisano je da u pojedinaènom postupku javne
nabavke male vrednosti èija vrednost nije veæa od 400.000,00 dinara, naruèilac moe
umesto zakljuèenja ugovora o javnoj nabavci, najpovoljnijem ponuðaèu izdati
narudbenicu ako sadri bitne elemente ugovora. Bitno je da u zbiru procenjena
vrednost te pojednaène javne nabavke male vrednosti (ne sme da prelazi iznos od
400.000,00 dinara) sa ostalim javnim nabavkama male vrednosti i sa istim predmetom
ne sme da prelazi zakonom propisanu gornju granicu za ovu vrstu postupka, a to je
3.000.000,00 dinara bez PDV-a. Dakle, u konkretnom sluèaju, faktièki je moguæe
izdavanje narudbenice i pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava shodno
èlanu 112 stav 2. taèka 4) navedenog zakona, ali se ista ne moe izvršiti prema èlanu
150. stav 2. istog zakona, pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava
ako posle izdavanja narudbenice bude podnet zahtev za zaštitu prava, a u rokovima
koje predviða èlan 149. pomenutog zakona.
Naruèilac moe da predvidi da isporuka bude sukcesivna, navodeæi okvirne
kolièine uz ogranièenje do iznosa procenjene vrednosti.
Pitanje:
l Da li je naruèilac obavezan da u postupku javne nabavke male vrednosti
konkursnu dokumentaciju dostavlja na adrese tri potencijalna ponuðaèa i pored
toga što je istu objavio na portalu javnih nabavki?
Odgovor:
Èlanom 39. stav 5. Zakona, predviðeno je da naruèilac u postupku javne nabavke
male vrednosti poziva najmanje tri lica koja obavljaju delatnost koja je predmet javne
nabavke i koja su prema saznanjima naruèioca sposobna da izvrše nabavku, da
podnesu ponude i istovremeno objavljuje poziv za podnošenje ponuda na Portalu javnih
nabavki i na svojoj internet stranici.
Iz navedenog proizilazi da naruèilac nije obavezan da licima kojima neposredno
upuæuje poziv za podnošenje ponuda (najmanje tri lica koja obavljaju delatnost koja je
predmet javne nabavke i koja su prema saznanjima naruèioca sposobna da izvrše
nabavku) dostavlja i konkursnu dokumentaciju. Konkursna dokumentacija se objavljuje
na Portalu javnih nabavki.
Pitanje:
l Da li naruèilac za nabavke ispod 400.000,00 dinara koje realizuje
narudbenicom donosi odluku o dodeli ugovora, objavljuje poziv? Da li ponuðaèi
mogu podneti zahtev za zaštitu prava? Koji je rok za podnošenje ponuda?
Odgovor:
Na nabavke èija je procenjena vrednost bilo da su u pitanju istovrsna dobra ili
istovrsne usluge, odnosno istovrsni radovi, ispod 400.000,00 dinara na godišnjem nivou
ne moraju se primenjivati odredbe Zakona, pa samim tim, nema mesta ni zaštiti prava.
Svakako da ukoliko naruèilac ipak odluèi da primeni odredbe Zakona, dakle sprovede
postupak javne nabavke, u tom sluèaju se primenjuju odredbe koje se odnose na
postupak zaštite prava. U ovakvim postupcima naruèilac nije obavezan da donese
odluku o dodeli ugovora, ali svakako da mora da postoji odreðeni pisani trag o naèinu
kako je izabrao odreðenu ponudu. Što se samog roka za podnošenje ponuda u ovakvom
postupku nabavke tièe, prepušteno je samom naruèiocu da isti odredi.
Pitanje:
l Obzirom da je sproveden postupak javne nabavke male vrednosti i
nabavljene protivgradne rakete koje su sve potrošene u jednom danu, kako
postupiti i nabaviti novu kolièinu?
Odgovor:
Naruèilac moe za preostali iznos sredstava koja su planom nabavki predviðena
za nabavku protivgradnih raketa da, pokrene nov postupak javne nabavke radi nabavke
preostalog potrebnog broja tih dobara. Za pokretanje novog postupka moraju biti
ispunjeni uslovi iz èlana 52. Zakona i vrsta postupka u kom æe se dodeliti ugovor za
nabavku dodatnih (novoplaniranih) raketa mora biti odreðena prema ukupno procenjenoj
vrednosti raketa na godišnjem nivou. Da li moe i za koji iznos procenjene vrednosti iæi u
novu nabavku naruèilac ceni prema odredbama èlana 51. stav 4. i 5. Zakona.
Pitanje:
l Naruèilac je pokrenuo postupak javne nabavke male vrednosti. Za partiju
jedan je primio dve ponude koje su veæe od procenjene vrednosti, za partiju dva
nije dostavljena nijedna ponuda. Naruèilac je za ove partije doneo odluku o
obustavi postupka. Da li nakon proteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu
prava naruèilac moe pokrenuti novi postupak JN male vrednosti po partijama gde
æe odrediti veæu procenjenu vrednost za partiju jedan u odnosu na prethodni
postupak, a umesto partije dva oblikovati dve nove partije za specifikacijom
traenih dobara?
Odgovor:
Naruèilac ima moguænost da nakon što je za partiju jedan okonèao postupak javne
nabavke male vrednosti donošenjem odluke o obustavi postupka iz razloga što su sve
podnete ponude odbijene kao neprihvatljive zbog toga što ponuðene cene prelaze iznos
procenjene vrednosti te partije, da ponovo pokrene postupak javne nabavke posle proteka
roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava protiv odluke o obustavi postupka, ukoliko
ima sredstava i ukoliko bi to bilo u saglasnosti sa èlanom 51. st. 4. i 5. Zakona. U pogledu
partije dva u kojoj nije podneta nijedna ponuda, naruèilac moe takoðe da po proteku roka
za podnošenje zahteva za zaštitu prava da pokrene nov postupak javne nabavke tako što
æe predmet prvobitne partije dva da u ovom postupku podeli na dve partije.
Pitanje:
l Da li je naruèilac u obavezi da u postupku javne nabavke male vrednosti
(dobra), navede taène kolièine (artikle), da bi dobio ponuðenu cenu ili moe da
navede sve artikle po jednom komadu?
Odgovor:
Kada je u pitanju javna nabavka dobara gde naruèilac ne moe unapred da zna
koja æe mu kolièina biti potrebna, te u kom periodu, naruèilac moe da, umesto postupka
javne nabavke male vrednosti, pokrene kvalifikacioni postupak, iako se procenjena
vrednost javne nabavke kreæe u granicama predviðenim za javnu nabavku male vrednosti.
Radi se o postupku javne nabavke koji je i predviðen za takvu situaciju, odnosno kada
javnu nabavku nije moguæe unapred planirati sa stanovišta obima, kolièina i vremena, a
predmet nabavke su povremene usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene popravke
ili radovi na redovnom odravanju koje se pruaju, isporuèuju ili izvode prema
standardnim, uobièajenim specifikacijama, a ne prema specifiènim zahtevima naruèioca. U
konkretnom sluèaju, u pitanju su standardna potrošna dobra, usluge i radovi. Kroz
pomenuti postupak javne nabavke naruèilac moe da pribavi dobra u onim kolièinama koje
su mu objektivno potrebne u odreðenom vremenskom intervalu. Postoji moguænost da
naruèilac pokrene postupak javne nabavke male vrednosti navodeæi okvirne kolièine
predmeta nabavke, koji se nabavljaju do iznosa procenjene vrednosti javne nabavke.
Pitanje:
l Sproveden je postupak javne nabavke male vrednosti (predmet: radovi).
Kako realizovati nabavku nepredviðenih radova koji se pojave u toku njihovog
izvoðenja ugovorenih radova, a naruèilac nije predvideo moguænost izmene
ugovora zbog dodatnih, nepredviðenih radova?
Odgovor:
Naruèilac na osnovu èlana 36. stav 1. taèka 5) Zakona, u sluèaju dodatnih radova
koji nisu bili ukljuèeni u prvobitni projekat ili u prvobitan ugovor o javnoj nabavci, moe
sprovoditi pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda
propisani su uslovi pod kojima naruèilac, ali samo ako je prvobitno zakljuèeni ugovor
dodeljen u otvorenom ili restriktivnom postupku.
Kako je u konkretnom sluèaju ugovor dodeljen u postupku javne nabavke male
vrednosti naruèilac ne bi mogao da sprovede navedeni pregovaraèki postupak, nego
novi postupak javne nabavke male vrednosti (ako ukupna vrednost prvobitnog postupka
i srodnih radova na godišnjem nivou nije prešla 3.000.000 dinara) ili otvoreni postupak.
Pitanje:
l Planom javnih nabavki predviðena je nabavka usluge fotokopiranja i štam-
panja èija je procenjena vrednost 320.000 dinara. Krajem maja meseca iskazana je
potreba za dodatnom nabavkom procenjene vrednosti 330.000 dinara sredstva su
obezbeðena u Rebalansu budeta. Koju vrstu postupka treba sprovesti?
Odgovor:
U navedenoj situaciji nejasno je da li je naruèilac veæ sproveo prvobitno planiranu
nabavku u iznosu od 320.000 dinara koju je odredio u planu nabavki kao nabavku na
koju se zakon ne primenjuje ili nije. Ukoliko jeste, neophodno je da nakon rebalansa
budeta izmeni i plan nabavki, te novu nabavku, procenjene vrednosti 330.000 dinara
predvidi kao javnu nabavku za koju moe sprovesti postupak javne nabavke male
vrednosti. Neophodno bi bilo da izmeni plan nabavki, a kasnije u izvršenju plana navede
zašto je prvobitnu nabavku sproveo bez primene zakona, odnosno obrazloi zašto je do
navedenog došlo.
Ako naruèilac nije sproveo prvobitnu nabavku, nego je pre toga došlo do
rebalansa budeta, onda je neophodno da izmeni plan nabavki i predvidi npr.
sprovoðenje postupka javne nabavke male vrednosti, imajuæi u vidu da je ukupna
vrednost nabavke 650.000 dinara.
Pitanje:
l Usluga koja je predmet ugovora o delu je po Zakonu predmet nabavke.
Kako postupiti ako je procenjena vrednost manja od 400.000 dinara?
Odgovor:
Naruèilac prvo mora da proveri da li su usluge koje su predmet ugovora o delu
srodne sa nekim drugim uslugama predviðenim godišnjim planom nabavki. Ukoliko nisu,
nego je njihova vrednost na godišnjem nivou ispod 400.000 dinara naruèilac nije duan
da primenjuje postupke predviðene Zakonom. Meðutim, mora uzeti u obzir da je èlanom
39. stav 3. Zakona predviðeno da kada sprovodi nabavke istovrsnih dobara, usluga ili
radova èija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou nia od 400.000 dinara
naruèilac je duan da spreèi postojanje sukoba interesa, da obezbedi konkurenciju i da
ugovorena cena ne bude veæa od uporedive trišne cene. Prema tome, naruèilac sam
odluèuje kako æe sprovesti ovu nabavku, a preporuka je da svojim internim aktom
propiše na koji naèin se sprovode nabavke koje su ispod navedenog limita.
Pitanje:
l U toku je postupak javne nabavke male vrednosti u kom je naruèilac obja-
vio poziv za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki, ali nije obavestio tri lica
koja obavljaju delatnost koja je predmet javne nabavke i koja su prema saznanjima
naruèioca sposobna da izvrše nabavku, da podnesu ponude. Kako postupiti?
Odgovor:
Na osnovu èlana 39. stav 5. Zakona naruèilac je obavezan da, istovremeno sa
objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet
stranici, pozove najmanje tri lica koja obavljaju delatnost koja je predmet javne nabavke i
koja su prema saznanjima naruèioca sposobna da izvrše nabavku, da podnesu ponude.
Kako poziv za podnošenje ponuda nije dostavljen na propisani naèin nisu ispunjeni
uslovi za dodelu ugovora, što je razlog za obustavu postupka na osnovu èlana 109. stav 1.
Zakona koji propisuje da naruèilac donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke na
osnovu izveštaja o struènoj oceni ponuda, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za dodelu ugovora.
U konkretnom sluèaju Komisija za javnu nabavku æe u svom izveštaju, pored
ostalog, konstatovati i da poziv za podnošenje ponuda nije upuæen u skladu sa odredbama
èlana 39. stav 5. Zakona, a direktor æe na osnovu èlana 109. stav 1. Zakona obustaviti
postupak.
Pitanje:
l U postupku za javnu nabavku male vrednosti od ukupno 4 partije, za
jednu od njih (procenjene vrednosti 25.550,00 dinara) nije podneta ni jedna
ponuda. Koji postupak sprovesti za ovu partiju?
Odgovor:
Za partiju za koju nije stigla ni jedna ponuda sprovesti novi postupak javne
nabavke male vrednosti (bez obzira što je vrednost 25.550,00 din.).
Pitanje:
l U konkursnoj dokumentaciji u obrascu 18 piše da ponuðaè dostavlja
mreni plan izvršenja javne nabavke - radovi na adaptaciji postojeæeg studentskog
doma i nadogradnja potkrovlja na studentskom domu. Komisija za javne nabavke
koja je pregledala ponude utvrdila je da svaki od ponuðaèa dostavio razlièitu
formu prikaza dinamike izvoðenja radova, ali po sadrzaju i šematskom prikazu
odgovaraju suštini mrenog plana.
Moemo li da ovakve forme prikaza dinamike izvoðenja radova prihvatimo
kao ispravan obrazac, obzirom da po sadraju i šematskom prikazu odgovaraju
suštini mrenog plana?
Odgovor:
Na osnovu èlana 106. stav 1. taèka 5) Zakona naruèilac æe odbiti ponudu ako
ponuda sadri druge nedostatke zbog kojih nije moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude
ili nije moguæe uporediti je sa drugim ponudama.
Iz pitanja proizilzi da je umesto mrenog plana (sadri redosled izvoðenja radova
koji predlae izvoðaè kao i generalni opis metoda izvoðenja radova izraðen u MS
projektu ili odgovarajuæem programskom paketu) traenog konkursnom dokumentacijom
svaki od ponuðaèa dostavio razlièitu formu prikaza dinamike izvoðenja radova, ali koji po
sadraju i šematskom prikazu odgovaraju suštini mrenog plana, kao i da je iz
dostavljenih formi prikaza dinamike izvoðenja radova moguæe utvrditi stvarnu sadrinu
ponude u pogledu mrenog plana, što ujedno znaèi da su ponuðaèi ispunili zahteve
naruèioca iz konkursne dokumentacije.
Kako je iz dostavljenih formi prikaza dinamike izvoðenja radova moguæe utvrditi
stvarnu sadrinu ponude u pogledu mrenog plana to predmetne ponude ne sadre
bitne nedostatke ponude iz èlana 106. Zakona, pa ovakve forme prikaza dinamike
izvoðenja radova naruèilac moe prihvati kao odgovarajuæu ponudu, obzirom da po
sadraju i šematskom prikazu odgovaraju suštini mrenog plana.
Okolnost da je ponuðaè podatke za mreni plan dao u drugoj formi nije razlog za
odbijanje ponude na osnovu èlana 106. stav 1. taèka 5) Zakona, ako je i pored toga
moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude i ako je moguæe uporediti je sa drugim
ponudama.
Pitanje:
l Da li treba zakljuèivati ugovor i za nabavke èija je procenjena vrednost
do 400.000,00 dinara na godišnjem nivou?
Odgovor:
Zakon ne propisuje na koji naèin i po kom osnovu æe naruèioci nabavljati
predmete nabavke èija je procenjena vrednost na godišnjem nivou ispod 400.000 dinara.
Što znaèi da naruèilac samostalno ceni da li æe nabavku ovih predmeta nabavke vršiti na
osnovu ugovora u pisanoj formi ili ne. Nabavku je moguæe realizovati i putem
narudbenice. Preporuka je da naruèilac, u svakom konkretnom sluèaju, ceni da li je
celishodno zakljuèiti ugovor u pisanoj formi ili ne, a imajuæi u vidu vrstu predmeta, naèin
realizacije nabavke i moguænost praæenja iste, rukovodeæi se pri tom i svojim opštim
aktima kojima je ureðeno finansijsko poslovanje, kao i opštim aktima kojima je ureðeno
obavljanje poslova javne nabavke unutar naruèioca.
Pitanje:
l U postupku javne nabavke male vrednosti nije dobijena ni jedna ponuda.
Kako nabaviti potrebno dobro?
Odgovor:
Kada naruèilac u postupku javne nabavke male vrednosti ne dobije ni jednu
ponudu obavezan je da ponovo sprovede postupak u skladu sa Zakonom.
Pitanje:
l Da li u postupku javne nabavke male vrednosti treba da se formira
komisija za javnu nabavku od tri èlana ili ne?
Odgovor:
Na osnovu èlana 54. stav 1. Zakona postupak javne nabavke sprovodi komisija za
javnu nabavku koja se obrazuje rešenjem naruèioca.
Osim ove obaveze odredbom èlana 39. stav 4. Zakona naruèiocu je data
moguænost da postupak javne nabavke male vrednosti sprovodi slubenik za javne
nabavke, odnosno lice zaposleno na poslovima javnih nabavki.
Znaèi, kada sprovodi postupak javne nabavke male vrednosti naruèilac moe da
obrazuje komisiju ili da posao poveri slubeniku za javne nabavke, odnosno licu
zaposlenom na poslovima javnih nabavki. Kako æe postupiti stvar je ocene naruèioca.
Naruèilac aktom iz èlana 22. stav 1. Zakona treba da uredi i ovo pitanje.
Pitanje:
l Na koji naèin se sprovodi postupak nabavke predmeta èija je procenjena
vrednost ispod 400.000,00 dinara?
Odgovor:
Na nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova èija je ukupna procenjena vrednost
na godišnjem nivou nia od 400.000,00 dinara, naruèioci nisu obavezni da primenjuju
odredbe Zakona, ali su obavezni da postupaju u skladu sa odredbama èlana 39. stav 3.
Zakona i da kod ove nabavke spreèe postojanje sukoba interesa, da obezbede
konkurenciju kao i da ugovorena cena ne bude veæa od uporedive trišne cene.
Zakon ne propisuje postupak, ali naruèilac naèin na koji æe postupati moe urediti
svojim internim aktom koji je doneo na osnovu èlana 22. stav 1. Zakona.
Okvirni sporazum
- èlan 40. Zakona
Pitanje:
l Šta naruèilac da uradi u situaciji kada ponuðaè, u toku izvršenja ugovora,
trai izmenu ugovora, odnosno ugovorenih cena, jer je na primer cena jagoda 250
dinara na trištu, a ugovorena cena je 120 dinara? U konkretnom sluèaju se ne
menjaju kolièine veæ samo cene. Postoji i problem u procenjivanju cena na trištu,
jer cene zavise od nepredviðenih okolnosti, kao što su vremenski uslovi, a i
ponuðaèi ne mogu predvideti cenu jagoda u januaru, kada uèestvuju u postupku.
Odgovor:
U opisanom primeru, kada se ne moe unapred znati okvirna vrednost predmeta
nabavke, gde na visinu cene predmeta nabavke, poput jagoda, mogu uticati i
nepredviðene okolnosti, a gde se dolazi do situacije da ponuðaèi ponude niu cenu, a
kasnije prilikom izvršenja ugovora se trai njegova izmena zbog znatnog porasta cena
na trištu, preporuka je da se primeni okvirni sporazum, kao poseban oblik postupka
javne nabavke.
Definicija okvirnog sporazuma je data u èlanu 3. stav 1. taèka 20) Zakona. Shodno
pomenutoj zakonskoj odredbi, okvirni sporazum predstavlja sporazum izmeðu jednog ili
više naruèilaca i jednog ili više ponuðaèa, kojim se utvrðuju bitni uslovi ugovora o javnoj
nabavci, kao što je cena, kolièina, rok i sl, kao i uslovi i kriterijumi na osnovu kojih æe se
birati najpovoljnija ponuda, odnosno zakljuèiti ugovori o javnoj nabavci. Znaèi, postupak
javne nabavke koji se sprovodi primenom pravila za otvoreni postupak ili restriktivni
postupak se moe okonèati ili donošenjem odluke o obustavi postupka ili zakljuèenjem
okvirnog sporazuma, na osnovu koga se kasnije zakljuèuju ugovori o javnoj nabavci.
Ogranièenje postoji i u pogledu samog predmeta javne nabavke. S tim u vezi, Zakonom
je propisano da se okvirni sporazum ne moe zakljuèiti ako predmet javne nabavke
predstavljaju usluge iz Priloga 1 Zakona i to kategorije br. 6 - finansijske usluge i 27 -
druge usluge i radovi za koje se izdaje graðevinska dozvola u smislu zakona kojim se
ureðuje planiranje i izgradnja.
Okvirni sporazum predstavlja posebnu vrstu ugovora koji se moe zakljuèiti u
pomenutim vrstama postupaka javne nabavke i to sa najmanje tri, odnosno jednim
ponuðaèem, s tim da je naruèilac duan da u pozivu za podnošenje ponuda, odnosno
prijava naznaèi izabranu opciju. Smisao zakljuèivanja okvirnog sporazuma jeste u tome
da se omoguæi jedan fleksibilan i pouzdan mehanizam za brzo zakljuèivanje ugovora.
Primena okvirnog sporazuma je veoma zastupljena kod nabavki visoko standardizovanih
dobara, dakle dobara sa uobièajenim tehnièkim specifikacijama. Ono što je bitno je da
okvirni sporazum ne predstavlja pravnu obavezu ni za jednu stranu u sporazumu, veæ
predstavlja osnov za zakljuèenje pojedinaènih ugovora, a isti se zakljuèuju u skladu sa
odredbama okvirnog sporazuma. Zakonom je predviðeno da modele okvirnih
sporazuma i uputstvo za zakljuèivanje okvirnih sporazuma saèini Uprava za javne
nabavke kako bi se pomoglo u primeni ovog posebnog oblika postupka, te u cilju da se
uspostavi jedinstvena praksa u njegovoj primeni. Dakle, u konkretnom sluèaju,
primenom pravila vezano za okvirni sporazum, naruèilac æe izbeæi izmenu ugovora zbog
nepredviðene promene cena na trištu predmeta nabavke.
Pitanje:
l Pojasniti okvirni sporazum kada se zakljuèuje sa jednim ponuðaèem i sa
tri. Kako se zakljuèuje ugovor, kada ide "mini tender"?
Odgovor:
Okvirni sporazum kao poseban oblik postupka javne nabavke regulisan je u èlanu
40. Zakona. U stavu 5. navedenog èlana je predviðeno da na osnovu okvirnog sporazuma
naruèilac moe zakljuèiti ugovor o javnoj nabavci sa najpovoljnijim dobavljaèem, odnosno
najpovoljnijem dobavljaèu izdati narudbenicu, ako sadri bitne elemente ugovora:
1) primenom kriterijuma ili uslova utvrðenih u okvirnom sporazumu;
2) dostavljanjem ponuda od strane dobavljaèa, u skladu sa blie definisanim
kriterijumima ili uslovima, ukoliko nisu precizno definisani okvirnim sporazumom, ali koji
nisu u suprotnosti sa okvirnim sporazumom.
Dakle u sluèaju iz stava 5. taèke 2. navedenog èlana naruèilac je obavezan da
postupa kao u drugoj fazi restriktivnog postupka, a moe koristiti i elektronsku licitaciju i
to je situacija kada se ide na "mini tender", dakle kada su blie definisani kriterijumi ili
uslovi za uèešæe u postupku javne nabavke. Što se tièe broja ponuðaèa sa kojima se
zakljuèuje okvirni sporazum Zakonom je predviðeno da se isti zakljuèuje sa jednim ili
najmanje tri ponuðaèa, pri èemu to naruèilac mora da navede još u pozivu za podnošenje
ponuda, odnosno prijava. Uprava za javne nabavke saèiniæe modele i uputstvo o naèinu
zakljuèivanja okvirnih sporazuma.
Uprava za javne nabavke je pripremila i objavila na svom sajtu (www.ujn.gov.rs)
modele i Uputstvo o naèinu zakljuèivanja okvirnih sporazuma.
Pitanje:
l Ako se sprovodi otvoreni postupak, po partijama, za nabavku za godinu
dana, a jedna partija se odnosi na poljoprivredne proizvode, moe li se za tu partiju
predvideti da æe se postupak okonèati zakljuèenjem okvirnog sporazuma?
Odgovor:
124/2012) propisano je da naruèilac moe zakljuèiti okvirni sporazum nakon sprovedenog
otvorenog ili restriktivnog postupka. Kod predmeta javne nabavke koji je oblikovan po
partijama, za svaku partiju se zakljuèuje poseban ugovor o javnoj nabavci, a polazeæi od
odredbi koje se tièu ovog posebnog oblika postupka javne nabavke, ne moe se zakljuèiti
da postoje prepreke da se za neku partiju predvidi zakljuèenje okvirnog sporazuma.
Pitanje:
l Pojasnite kako zakljuèiti okvirni sporazum sa jednim ponuðaèem, kada
èlan 40. stav 6. Zakona upuæuje na primenu odredbi restriktivnom postupku, a te
odredbe upuæuju na pozivanje najmanje 3 kandidata?
Odgovor:
Navedeno je predviðeno u situaciji kada se okvirni sporazum zakljuèuje sa više
ponuðaèa.
Pitanje:
l Da li se okvirni sporazum (u otvorenom postupku) moe sprovesti za
manji iznos od 3.000.000,00 dinara i na vremensko trajanje od godinu dana
(zakljuèen sporazum sa tri ponuðaèa)?
Odgovor:
Okvirni sporazum se moe zakljuèiti nakon sprovedenog otvorenog ili res-
triktivnog postupka. Zakon nije ogranièio zakljuèivanje okvirnog sporazuma na vrednosti
iznad 3.000.000 dinara, tako da bi naruèilac mogao u ovom sluèaju da isti zakjluèi iako je
vrednost ispod 3.000.000 dinara. U vezi sa periodom na koji se zakljuèuje okvirni
sporazum predviðeno je samo da isti ne moe biti zakljuèen na period dui od tri godine
(moe kraæi period), a ako se zakljuèuje sa jednim ponuðaèem, ne moe trajati due od
dve godine. Kada su u pitanju nabavke iz oblasti odbrane i bezbednosti okvirni sporazum
ne moe trajati due od pet godina,osim u izuzetnim sluèajevima.
Pitanje:
l Da li je neophodno da naruèilac sklopi ugovor posle zakljuèenog okvirnog
sporazuma da bi mogao da naruèuje robu?
Odgovor:
Da. Okvirni sporazum predstavlja sporazum izmeðu jednog ili više naruèilaca i
jednog ili više ponuðaèa èiji je cilj odreðivanje bitnih uslova ugovora o javnoj nabavci,
naroèito u pogledu cene, kolièine, rokova i sl., kao i uslova i kriterijuma na osnovu kojih
æe se birati najpovoljnija ponuda, odnosno zakljuèivati ugovori o javnoj nabavci, što je
jasno definisano èlanom 3. stav 1. taèka 20) Zakona.
Pitanje:
l U konkursnoj dokumentaciji u otvorenom postupku je navedeno da æe
okvirni sporazum biti zakluèen sa 3 ponuðaèa, na period od 1 godine (kriterijum za
dodelu ugovora: najnia cena). Dobijena je samo jedna ponuda. Moe li se
zakljuèiti okvirni sporazum?
Odgovor:
Ako je naruèilac u konkursnoj dokumentaciji naveo da æe okvirni sporazum zakljuèiti
sa najmanje 3 ponuðaèa, te dobije samo jednu ponudu, ne moe zakljuèiti okvirni
sporazum.
Pitanje:
l Naruèilac je sproveo pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda i zakljuèio okvirni sporazum radi nabavke elektronske
komunikacione usluge. Da li je postupio u skladu sa Zakonom?
Odgovor:
Nije. Na osnovu èlana 40. Zakona naruèilac moe zakljuèiti okvirni sporazum nakon
sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupka. Nakon pregovaraèkog postupka bez
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda naruèilac ne moe zakljuèiti okvirni sporazum.
Sistem dinamiène nabavke

- èlan 41. Zakona
Pitanje:
l Èlanom 41. Zakona regulisan je sistem dinamièke nabavke. Da li se
odnosi na sve vrste nabavki, koliko vremenski traje?
Odgovor:
Sistem dinamièke nabavke primenjuje se kod nekih standardizovanih predmeta
nabavki, to jest ne moe se uvek primenjivati (npr. raèunara, štampaèa...). Sprovodi se
iskljuèivo elektronskim putem. Sistem dinamièke nabavke moe trajati najdue 4 godine.
Jedna od zemalja u kojoj navedeni naèin kupovine odlièno funkcioniše je Italija
(CONSIP).
Uslovi za primenu elektronske licitacije

- èlan 42. Zakona
Pitanje:
l U kojim postupcima se moe sprovesti elektronska licitacija?
Odgovor:
Na osnovu èlana 42. st. 3. i 4. Zakona naruèilac moe sprovesti elektronsku
licitaciju:
- u otvorenom, restriktivnom ili pregovaraèkom postupku iz èlana 35. stav 1. taèka
1) ovog zakona,
- prilikom podnošenja ponuda za ugovor o javnoj nabavci na osnovu zakljuèenog
okvirnog sporazuma.
Obavezna primena elektronske nabavke

- èlan 47. Zakona
Pitanje:
l Kako postupiti ako naruèilac nije tehnièki opremljen i nema moguænosti
da sprovede elektronske nabavke? Da li moe da ih sprovodi kroz otvoreni
postupak ili ne i da li mu je za ovo potrebna saglasnost Uprave za javne nabavke?
Odgovor:
Èlanom 47. Zakona, propisano je da je naruèilac èija ukupna vrednost javnih
nabavki na godišnjem nivou, koje ispunjavaju uslove iz ovog zakona za primenu
elektronske licitacije, prelazi iznos od 700.000.000 dinara, duan da uspostavi
informacioni sistem i primenjuje elektronsku licitaciju. Dakle, radi se o obavezi na strani
velikih naruèilaca, èija je ukupna vrednost javnih nabavki kod kojih se predmet javne
nabavke moe jasno i objektivno opisati (misli se na one na koje je elektronska licitacija
primenljiva) na godišnjem nivou veæa od 700 miliona dinara, da uspostave informacioni
sistem pomoæu koga æe primenjivati elektronsku licitaciju. Prema tome, na pomenuti
naèin se uvodi obaveza primene elektronske nabavke za one naruèioce koji sprovode
veliki broj nabavki i kod kojih æe uštede od njene primene biti znaèajno veæe od troškova
uspostavljanja informacionog sistema. Zakonom nije propisano da je za primenu
elektronske nabavke potrebna saglasnost Uprave za javne nabavke.
Telo za centralizovane javne nabavke

- èlan 48. Zakona
Pitanje:
l Kako premostiti period do centralizovanih javnih nabavki u pogledu
zakljuèivanja ugovora sa dobavljaèima lekova za apoteku?
Odgovor:
Period do uspostavljanja centralizovanih javnih nabavki se moe jedino premostiti
sprovoðenjem postupka javne nabavke u skladu sa odredbama Zakona, pod uslovom da
je javna nabavka predviðena u planu nabavki i da su za istu predviðena sredstva u
budetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave ili u
finansijskom planu naruèioca.
Kada je reè o centralizovanim javnim nabavkama, Zakonom je propisano da se telo
za centralizovane javne nabavke moe obrazovati na republièkom, pokrajinskom nivou ili
na nivou lokalne samouprave. Navedeno telo se smatra naruèiocem koje zakljuèuje
okvirne sporazume ili dodeljuje ugovore za dobra, usluge ili radove koji su namenjeni
naruèiocima ili direktno pribavlja dobra, odnosno usluge za potrebe naruèilaca.
Pitanje:
l Republièki fond za zdravstveno osiguranje je, kao naruèilac, sproveo
postupak centralizovanih nabavki lekova za potrebe zdravstvenih ustanova
(okvirni sporazum). Za neke lekove - partije sa Liste lekova nije podneta nijedna
ponuda. Na koji naèin æe zdravstvena ustanova nabaviti urgentne lekove za koje
nije podneta nijedna ponuda?
Odgovor:
Republièki fond za zdravstveno osiguranje je kao telo za centralizovane javne
nabavke osnovano Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Slubeni glasnik RS", br.
107/2005, 109/2005 (ispr.), 57/2011, 110/2012 (odluka US) i 119/2012) sa propisanim
odgovornostima i ovlašæenjima.
Imajuæi u vidu zakonsku obavezu da se nabavke pojedinih lekova sprovode preko
Republièkog fonda za zdravstveno osiguranje kao tela za centralizovane javne nabavke
odgovor na postavljeno pitanje zavisi od stava i radnji koje ovaj fond preduzima. Ovaj
fond moe sprovesti pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje
ponuda iz èlana 36. stav 1. taèka 1. Zakona (u otvorenom, odnosno restriktivnom
postupku nije dobio nijednu ponudu), moe dati saglasnost zdravstvenoj ustanovi da kao
naruèilac sprovede postupak javne nabavke i dr.
Pitanje:
l Na kom nivou moe biti obrazovano telo za centralizovane javne
nabavke?
Odgovor:
Na osnovu èlana 48. stav 3. Zakona telo za centralizovane javne nabavke moe
biti obrazovano:
- na republièkom nivou,
- na pokrajinskom nivou ili
- na nivou lokalne samouprave.
Pitanje:
l Da li se moe osnovati zajednièko telo za centralizovane javne nabavke?
Odgovor:
Na osnovu èlana 48. stav 4. Zakona moe se osnovati zajednièko telo za
centralizovane javne nabavke. Ovo telo moe osnovati više lokalnih samouprava.
Pitanje:
l Kojim propisom se osniva telo za centralizovane javne nabavke na repub-
lièkom nivou?
Odgovor:
Na osnovu èlana 48. stav 5. Zakona telo za centralizovane javne nabavke na
republièkom nivou se osniva zakonom.
Uprava za zajednièke poslove

- èlan 49. Zakona
Pitanje:
l Da li je naruèilac u obavezi da sprovede nabavke iz Priloga 2 preko Uprave
za zajednièke poslove ili moe samostalno? Da li je donet podzakonski akt kojim je
utvrðen spisak naruèilaca za koje æe Uprava za zajednièke poslove republièkih
organa sprovoditi centralizovane javne nabavke?
Odgovor:
Uslovi i naèin sprovoðenja postupka javne nabavke od strane Uprave za
zajednièke poslove republièkih organa i Spisak predmeta javne nabavke koje sprovodi
Uprava za zajednièke poslove ureðuju se Uredbom o uslovima i naèinu sprovoðenja
postupka javne nabavke od strane Uprave za zajednièke poslove republièkih organa i
utvrðivanju spiska predmeta javne nabavke ("Slubeni glasnik RS", br. 110/2013 i
13/2014). Spisak naruèilaca za èije potrebe Uprava za zajednièke poslove republièkih
organa u 2014. godini sprovodi centralizovane javne nabavke utvrðen je Odlukom o
utvrðivanju Spiska naruèilaca za èije potrebe Uprava za zajednièke poslove republièkih
organa sprovodi centralizovane javne nabavke ("Slubeni glasnik RS", broj 13/2014).
Naruèioci za èije potrebe je navedenom odlukom utvrðeno da Uprava za zajednièke
poslove republièkih organa sprovodi centralizovane javne nabavke ne mogu samostalno
sprovoditi postupak nabavke za predmete javne nabavke utvrðene navedenom
uredbom.
Sprovoðenje postupka javne nabavke

- èlan 50. Zakona
Pitanje:
l Da li se poslovi javnih nabavki mogu poveriti nezavisnom društvu ili
agenciji?
Odgovor:
Zakon ne sadri odredbu prema kojoj bi naruèilac mogao dati ovlašæenje drugom
naruèiocu da u njegovo ime i za njegov raèun sprovede postupak javne nabavke.
Odredbama zakona predviðeno je da lice zaposleno na poslovima javnih nabavki je lice
koje je angaovano na poslovima planiranja, sprovoðenja i izvršenja javnih nabavki u
radnom ili van radnog odnosa u smislu zakona kojim se ureðuju radni odnosi. Dakle, da li
æe lice ili lica zaposlena na poslovima javnih nabavki biti u radnom odnosu kod naruèioca
ili ne, u smislu zakona kojim se ureðuju radni odnosi, ostaje na naruèiocu da odluèi.
Pitanje:
l Opština je sprovela postupak JN od strane više naruèilaca (dobila je
saglasnost Uprave za JN) u vezi snabdevanja elektr. energijom. - ima ukupno 17
naruèilaca (mesne zajednice sa terit. opštine, škole i ustanove) u èije ime je
opština sprovela otvoreni postupak. Da li opština treba u ime svih naruèilaca
potpisuje ugovor o nabavci ili svaki naruèilac posebno mora da potpiše isti?
Odgovor:
Pitanje potpisivanja samog ugovora moe se regulisati u Odluci o sprovoðenju
postupka javne nabavke od strane više naruèilaca. Dakle, naruèioci treba da prilikom
saèinjavanja Odluke o sprovoðenju postupka javne nabavke od strane više naruèilaca da
predvide ko pitpisuje ugovor sa izabranim ponuðaèem, to moe biti jedan naruèilac koji
sprovodi po ovlašæenju nabavku ili više njih. Ko æe potpisati ugovor sa izabranim
ponuðaèem zavisi od toga na koji naèin su opredeljena srdstva za datu nabavku.
Plan nabavki
- èlan 51. Zakona
Pitanje:
l Kako planirati nabavku usluga odravanja voznog parka u ovlašæenim
servisima (Mercedes, Iveko i dr.) gde æe uvek cena delova biti veæa od cene
usluga? Kako proceniti kolièinu i vrednost potrebnih delova i usluge (jedno vozilo
u proseku ima oko 10.000 razlièitih rezervnih delova).
Odgovor:
Kada procenjena vrednost dobara prelazi procenjenu vrednost usluga onda se
takva nabavka ne moe smatrati javnom nabavkom usluga.
Na osnovu iskustva iz prethodnih godina naruèilac moe da proceni da li æe se
nabavka smatrati nabavkom usluga ili dobara kada je u pitanju odravanje voznog parka.
Pitanje:
l Da li plan javnih nabavki sadri i nabavke ispod limita za javne nabavke
male vrednosti odnosno manje od 400.000 dinara?
Odgovor:
Godišnji plan nabavki obuhvata plan javnih nabavki i plan nabavki, tako da
obuhvata i male nabavke i nabavke ispod limita za javne nabvake male vrednosti.
Plan nabavki se sastoji od plana javnih nabavki (tabela 1) i plana nabavki (tabela
2). U tabelu 2 unose se nabavke za koje naruèilac nije u obavezi da primenjuje Zakon,
bilo iz razloga što su one izuzete od primene u skladu sa èlanom 7. Zakona ili zato što im
je procenjena vrednost ispod limita.
Pitanje:
l Na koji naèin vršiti nabavke koje nisu isplanirane do 31.1. tekuæe godine a
koje se pokau kao hitne, na primer servisiranje i popravka medicinske opreme za
koju nije bilo moguæe planirati popravku, jer naruèilac nije znao da æe se pokvariti,
a popravku mora izvršiti?
Odgovor:
Pretpostavka je da za neplanirane nabavke naruèilac nema ni planirana sredstva,
tako da mora izmeniti finansijski plan. Kada izmeni finansijski plan, moæi æe da izvrši i
izmenu plana nabavki kako bi nabavku predvideo u planu. Naruèilac dostavlja nadlenim
organima i izmene plana nabavki.
Pitanje:
l Ko donosi plan nabavki?
Odgovor:
Plan nabavki donosi naruèilac. Potpisuje ga odgovorno lice kod naruèioca (ko je
odgovoran da potpiše plan zavisi od unutrašnjeg ureðenja naruèioca i datih ovlašæenja).
Odredbe èlana 11. Pravilnika o formi i sadrini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana
nabavki ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013) propisuju da plan nabavki i izveštaj o
izvršenju plana nabavki potpisuje odgovorno lice naruèioca.
Pitanje:
l Kako planirati servise i popravke mašina i opreme kada ne postoji
unapred moguænost precizirati koji æe se pokvariti i kada?
Odgovor:
Planira se na osnovu prethodnog iskustva, procene oèekivane potrebe za
servisnim uslugama. Moe se sprovesti kvalifikacioni postupak u skladu sa èlanom 34.
stav 1. Zakona.
Pitanje:
l U pitanju je višegodišnji ugovor u vrednosti od 150.000.000 dinara na tri
godine. U planu za 2013. god. evidentirano je 150.000.000 din. ukupnih nabavki. Da
li od iznosa (ukupnog) plana oduzimamo 100.000.000 dinara koje æe teretiti
sledeæe dve godine?
Odgovor:
U planu nabavki planira se tako da se navodi koliko je predviðeno sredstava za
svaku godinu.
Pitanje:
l U budetskoj 2012. godini je obustavljen otvoreni postupak za nabavku
radova èija je procenjene vrednosti iznosila 4.600.000,00 dinara, koje je utvrðena
na osnovu projekta rekultivacija zemljišta. Ponude koje su pristigle u obus-
tavljenom postupku postupku su ukazale da je trišna vrednost za izvoðenje tih
radova 1.800.000,00 - 2.500.000,00 dinara. Na koji naèin odrediti procenjenu
vrednost u 2013. godini, za novi postupak po istom projektu, da li ostati pri
vrednosti na osnovu projekta, koja je evidentno previsoka ili se moe upotrebiti
ovo saznanje iz obustavljenog postupka?
Odgovor:
U procesu planiranja za 2013. godinu naruèilac koristi i saznanja i iskustva iz
prethodnog planskog perioda i planira na osnovu svih steèenih saznanja.Planiranje
javne nabavke podrazumeva izmeðu ostalog i istraivanje trišta. S tim u vezi bitno je
napomenuti da bi naruèilac pre poèetka postupka javne nabavke trebao da proveri
relevantno trište i na taj naèin prikupi pouzdane informacije koje bi mu pomogle izmeðu
ostalog, prilikom odreðivanja procenjene vrednosti javne nabavke. Ponuðene cene u
konkretno neuspelom postupku javne nabavke mogu doprineti utvrðivanju procenjene
vrednosti javne nabavke, u situaciji kada postoje odstupanja u odnosu na prvobitno
odreðenu procenjenu vrednost. Naravno, naruèilac mora da vodi raèuna i o tome da li se
takve ponuðene cene mogu smatrati neuobièajeno niskom cenom, odnosno da li se radi
o uporedivoj trišnoj ceni èija je definicija data u èlanu 3. stav 1. taèka 28) Zakona prema
kojoj uporediva trišna cena predstavlja cenu na relevantnom trištu uzimajuæi u obzir
predmet javne nabavke, razvijenost trišta, uslove iz konkursne dokumentacije kao što
su naèin plaæanja, kolièine, rok isporuke, rok vaenja ugovora, sredstvo obezbeðenja,
garantni rok i sl.
Pitanje:
l Da li u planu javnih nabavki za nabavku rezervnih delova za kamione, koja
je oblikovana po partijama, treba navesti svaki deo koji se nabavlja pojedinaèno ili
je dovoljno navesti samo tip vozila za koji se nabavka vrši?
Odgovor:
Na osnovu èlana 61. stav 4. taèka 5) Zakona, konkursna dokumentacija shodno
vrsti postupka i prirodi predmeta javne nabavke, pored ostalih elemenata, sadri i
kolièinu i opis dobara, radova ili usluga.
Kolièina i opis dobara, radova ili usluga su obavezni elementi konkursne
dokumentacije u otvorenom postupku, u restriktivnom i kvalifikacionom postupku, u
konkurentnom dijalogu, u pregovaraèkom postupku sa objavljivanjem i bez objavljivanja
poziva za podnošenje ponuda i pregovaraèkom postupku i u postupku javne nabavke
male vrednosti i na osnovu Pravilnika o obaveznim elementima konkursne
Imajuæi u vidu navedeno za nabavku rezervnih delova za kamione u planu
nabavki treba navesti kolièinu i naziv delova koji se nabavljaju.
Kada javnu nabavku nije moguæe unapred planirati sa stanovišta obima i kolièina,
a predmet te nabavke su potrošna dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na
redovnom odravanju, koji se pruaju, isporuèuju ili izvode prema standardnim,
uobièajenim specifikacijama, a ne prema specifiènim zahtevima naruèioca, naruèilac
moe sprovoditi kvalifikacioni postupak.
Pitanje:
l Od Gradske uprave su odobrena sredstva za osiguranje lica, rizika
delatnosti, opreme i zgrade na sintetièkom kontu 4215. Da li ih moemo razbiti na
analitièka konta i time izbeæi primenu Zakona, obzirom da bi u tom sluèaju po
svakom analitièkom kontu vrednost bila ispod 400.000 dinara?
Odgovor:
Ne moete. Predmet javne nabavke se ne moe oblikovati na naèin da se izbegne
otvoreni ili restriktivni postupak ili postupak javne nabavke male vrednosti, odnosno
primena Zakona.
U konkretnom sluèaju predmet javne nabavke je usluga osiguranja koja se moe
oblikovati po partijama, ali se vrsta postupka u kom æe se nabavke realizovati odreðuje s
obzirom na procenjenu vrednost predmeta nabavke. Na osnovu èlana 68. stav 2. Zakona
procenjena vrednost javne nabavke oblikovane po partijama ukljuèuje procenjenu
vrednost svih partija, za period za koji se zakljuèuje ugovor.
Naruèioci ne mogu izbeæi primenu Zakona, za pojedinu partiju, ako je zbir
vrednosti svih partija veæi od 400.000 dinara.
Napominjemo da se sredstva za pojedine partije mogu voditi i na analitièkom
kontu, ali to ne opredeljuje predmet nabavke i vrstu postupka u kom æe se nabavka
realizovati.
Pitanje:
l Planirana je nabavka ispod 400.000,00 dinara. U toku godine se pojavi
potreba za veæom nabavkom preko 400.000,00 dinara. Da li moe da se menja plan
nabavke i planira iznos preko 400.000,00 dinara?
Odgovor:
Èlanom 51. stav 4. Zakona, propisano je da se prvobitna planirana sredstva za
odreðenu javnu nabavku ne mogu poveæati za više od 10%, osim u sluèaju elementarnih
nepogoda, havarija ili vanrednih dogaðaja èije nastupanje ne zavisi od volje naruèioca.
Smisao navedene odredbe jeste racionalno i objektivno planiranje nabavki
zasnovano na stvarnim i opravdanim potrebama naruèioca sa jedne strane, i realnoj
proceni stanja na trištu odreðenih proizvoda, sa druge strane. Krajnji cilj uvoðenja
navedenog ogranièenja od 10% jeste racionalan i ekonomièan odnos prema postojeæim
sredstvima u budetu, odnosno finansijskom planu naruèioca, i to za nabavke koje su
veæ predviðene godišnjim planom nabavki.
Èlanom 51. stav 5. Zakona propisano je da naruèilac moe izmeniti plan nabavki u
sluèaju rebalansa budeta, odnosno izmena finansijskog plana, ali tako da sve izmene
budu vidljive u odnosu na osnovni plan i obrazloene.
Za razliku od prethodne odredbe kojom se poveæanje prvobitno planiranih
sredstava za odreðenu javnu nabavku ogranièava do 10%, osim u definisanim
izuzecima, ova odredba reguliše moguænost izmene plana nabavki u sluèaju rebalansa
budeta, odnosno izmene finansijskog plana koji, izmeðu ostalog, za naruèioca
podrazumevaju dobijanje novih sredstava za javne nabavke. U toj situaciji, ne postoji
ogranièenje u pogledu visine novodobijenih sredstava, što znaèi da prvobitno planirana
sredstva za odreðenu javnu nabavku mogu biti poveæana i za iznos koji je veæi od 10%.
Pitanje:
l Kako planirati nabavke gasa i struje?
Odgovor:
Kao i za svaku drugu nabavku. Ne moe se zapoèeti bilo koji postupak ukoliko
nabavka nije predviðena u planu nabavki i ukoliko za nju nisu predviðena sredstva.
Moraju biti prethodno predviðene u planu nabavki, te ukoliko bi naruèilac pokrenuo
postupak, a da nisu ispunjeni navedeni uslovi naèinio bi prekršaj. S tim u vezi ukazujemo
vam da je èlanom 169. stav 3. taèka 6) propisano da æe se novèanom kaznom od
200.000 do 1.500.000 dinara kazniæe se za prekršaj naruèilac, ako pokrene postupak
javne nabavke, a da nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka (èlan 52).
Pitanje:
l Postupak JN ogreva (drva) za školu sprovdi lokalna samouprava, a nakon
toga se zakljuèuje trojni ugovor (lokalna samouprava, škola i dobavljaè). Lokalna
samouprava vrši transfer sredstava školi, a škola plaæa raèune. Da li škola u planu
javne nabavke treba predvideti poziciju - nabavka ogreva (drva)?
Odgovor:
U konkretnom primeru lokalna samouprava samo transferiše sredstva školi koja,
sa svog raèuna od transferisanih sredstava, u celosti plaæa nabavljeno dobro (ogrev) i
koja je naruèilac u ovom postupku nabavke. Kako se sredstva za ovu nabavku
opredeljuju u finansijskom planu škole (naruèioca), to je škola obavezna da nabavku
predmeta nabavke (ogreva) koji finansira ovim sredstvima unese u plan nabavki za datu
kalendarsku/budetsku godinu.
Pitanje:
l Nabavka bagera na kredit od pet godina procenjena vrednost bagera: 20
miliona, procenjena vrednost kredita (glavnica plus kamata plus troškovi): 25
miliona. Da li u planu unosim samo vrednost kredita - ukupno 25 miliona (da se ne
dupliraju iznosi)? Da li prvo sprovodim nabavku kredita? Da li obe nabavke imaju
posebne red. brojeve u evidenciji? Da li se obe nabavke prikazuju u kvartalnom i
godišnjem izveštaju?
Odgovor:
Za nabavku bagera i nabavku kredita naruèilac sprovodi dva posebna postupka
jer se radi o dva razlièita predmeta nebavke i ovi postupci u evidenciji naruèioca imaju
posebne redne brojeve. Za svaki od ovih predmeta se utvrðuje procenjena vrednost
predmeta nabavke, pa æe za nabavku dobra - bagera to biti 20 miliona, a vrednost usluge
kredita æe se proceniti na osnovu èlana 66. stav 1. taèka 3) Zakona kojim je propisano da
pri izraèunavanju procenjene vrednosti usluge kredita naruèilac uzima u obzir ukupnu
vrednost kamate za period otplate, naknade i troškove koje se odnose na odobravanje
kredita i izvršenje ugovora o kreditu, ukljuèujuæi i troškove procene nepokretnih i
pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeðenja
kredita, troškove pribavljanja potrebne dokumentacije i druge odgovarajuæe troškove.
Znaèi procenjena vrednost kredita ne obuhvata iznos kredita i prema podacima iz pitanja
ona æe biti 5.000.000 dinara.
Naruèilac prvo mora sprovesti nabavku usluge kredita kako bi obezbedio sredstva
za nabavku bagera koju æe nakon toga sprovesti. U plan nabavki unose se i nabavka
usluge kredita i nabavka bagera, pa se kao posebne nabavke prikazuju i u kvartalnom i
godišnjem izveštaju.
Pitanje:
l Kako lice koje izraðuje plan nabavki da izvrši procenu vrednosti nabavke
kada su iznosi veæ dati u finansijskom planu? Da li lica koja izraðuju finansijski plan
treba, u procesu izrade istog, da od unutrašnjih organizacionih jedinica trae da
navedu razloge, opravdanost nabavke i naèin utvrðivanja procenjene vrednosti?
Odgovor:
Iznosi koji su dati u finansijskom planu ne moraju da se poklapaju sa procenjenim
vrednostima nabavki u planu nabavku (u finansijskom planu ne sme samo da bude
manje sredstava, dok procenjena vrednost u planu nabavku moe da bude manja od
vrednosti u finansijskom planu). Veoma je bitno pravilno odreðivanje procenjene
vrednosti u fazi planiranja, te je i Pravilnikom o sadrini akta kojim se blie ureðuje
postupak javne nabavke unutar naruèioca ("Slubeni glasnik RS", broj 106/2013)
predviðeno da svaki naruèilac svojim internim aktom uredi izmeðu ostalog:
- naèin iskazivanja potreba, proveru iskazanih potreba i utvrðivanje stvarnih
potreba za svaku pojedinaènu nabavku;
- pravila i naèin odreðivanja procenjene vrednosti nabavke;
- proveru usaglašenosti plana nabavki sa budetom Republike Srbije, teritorijalne
autonomije, lokalne samouprave ili finansijskim planom naruèioca.
Potpuno je opravdano da se od organizacionih jedinica trae podaci koji se
odnose na razloge, opravdanost nabavke i naèin utvrðivanja procenjene vrednosti.
Pitanje:
l Da li je Poreska uprava duna da planom nabavki obuhvati i da sprovede
postupak javne nabavke za utrošak sredstava na ekonomskoj klasifikaciji 422 -
Troškovi slubenih putovanja s obzirom da se do dana polaska na put ne zna
mesto putovanja i trajanje slubenog puta?
Odgovor:
Èlanom 4. stav 1. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini dravnih slubenika i
nameštenika definisano je da je slubeno putovanje u zemlji, u smislu ove uredbe,
putovanje na koje se dravni slubenik ili nameštenik upuæuje da, po nalogu rukovodioca
dravnog organa, odnosno drugog ovlašæenog lica izvrši slubeni posao van mesta rada.
S obzirom na napred navedeno, na slubena putovanja primenjuje se Uredba o
naknadi troškova i otpremnini dravnih slubenika i nameštenika.
Pitanje:
l Prvobitno planirana sredstva za odreðenu JN ne mogu se poveæavati više
od 10% (èlan 51. stav 4. Zakona). Da li se misli na procenjenu vrednost pre
pokretanja postupka javne nabavke?
Odgovor:
Èlanom 51. stav 4. Zakona propisano je da prvobitno planirana sredstva za
odreðenu javnu nabavku ne mogu se poveæati za više od 10%, osim u sluèaju
volje naruèioca. Suština ovakvog zakonskog rešenja se ogleda u tome da se postigne
racionalno i objektivno planiranje javnih nabavki, koje se vrši na osnovu objektivnih i
opravdanih potreba naruèioca, kao i na osnovu realnog stanja na trištu predmeta javne
nabavke. Prema tome, pod navedenim, podrazumevaju se planirana sredstva i to ona
prvobitna za odreðenu javnu nabavku koja se mogu poveæati do najviše 10%, s tim da su
navedenim zakonom taksativno pobrojani izuzeci od ovog ogranièenja i to: u sluèaju
volje naruèioca. Ogranièenje iz èlana 51. stav 4. navedenog zakona treba razlikovati od
stava 5. istog èlana zakona koja se tièe moguænosti izmene plana nabavki u sluèaju
rebalansa budeta, odnosno izmene finansijskog plana koji podrazumevaju i dodatna
sredstva za naruèioca za javne nabavke, gde prvobitno planirana sredstva za odreðenu
javnu nabavku mogu biti poveæana više od 10%.
Pitanje:
l Naruèilac je nabavku hrane i piæa planirao kao nabavku dva predmeta
(pojedinaèno procenjene vrednosti ispod 400.000 dinara) koju je realizovao u dva
postupka (jedan deo kao nabavku reprezentacije, a drugi kao hrana i piæe) i to bez
primene Zakona. Prema izveštajima DRI hrana i piæa èine jedan predmet bez obzira
na to da li se nabavlja za reprezentaciju ili druge namene. Ugovore smo zakljuèili i
plaæanja zapoèeli. Kako postupiti?
Odgovor:
S obzirom da su u pitanju srodne nabavke, trebalo bi, ukoliko je ukupna
procenjena vrednost iznad 400.000 dinara sprovesti postupak javne nabavke. Naruèilac
mora uzeti u obzir definiciju istovrsnosti dobara koja je predviðena èlanom 3. stav. 1.
taèka 12) Zakona, a kojom je propisano da su istovrsna dobra ona dobra koja imaju istu
namenu i svojstva i pripadaju istoj grupi dobara u opštem reèniku nabavki. Naruèilac æe
ceniti potrebu izmene plana nabavki i moguænost i opravdanost raskida ugovora
zakljuèenih suprotno odredbama Zakona.
Pitanje:
l U usvojenom planu nabavki za 2014. godinu JKP nije predvidelo nabavku
struje. Izmenu plana JN usvojiæe na nadzornom odboru (ne menja se ukupan iznos
javne nabavke veæ samo planska pozicija). Da li treba samo nadzorni odbor da
usvoji ovu izmenu ili mora i odluka Skupštine grada s obzirom da sad Skupština
grada usvaja program poslovanja a plan nabavki je sastavni deo istog?
Odgovor:
Imajuæi u vidu navedeno, odnosno èinjenicu da u konkretnom sluèaju Skupština
grada usvaja program poslovanja, a da je plan javnih nabavki sastavni deo istog, svaka
izmena i dopuna plana javnih nabavki bi trebalo da bude odobrena od strane navedenog
nadlenog organa, odnosno Skupštine grada.
Takoðe, svaki naruèilac bi trebalo da, u okviru svog internog akta kojim blie
ureðuje postupak javne nabavke, posebno uredi i ovaj segment, odnosno da definiše
proceduru za donošenje i izmenu plana nabavki.
Pitanje:
l Ako su u planu nabavki navedene dve nabavke male vrednosti posebno,
da li je moguæe spojiti te dve nabavke male vrednosti u jednu po partijama? Zbir
procenjenih vrednosti je ispod 3.000.000 dinara.
Odgovor:
Navedena izmena, odnosno spajanje dva planirana postupka javne nabavke male
vrednosti u jedinstveni postupak po partijama predstavlja izmenu kroz izvršenje plana, i
treba je prikazati kroz izvršenje postupka, uz navoðenje razloga i obrazloenja nastale
izmene. Naime, tokom izvršenja plana nabavki moe doæi i do odreðenih odstupanja od
onoga kako je planirano (vrsta postupka, okvirno vreme pokretanja postupka,
zakljuèenja i izvršenja ugovora, osnov za izuzeæe...), koja ne predstavljaju osnov za
izmenu i dopunu plana nabavki, veæ se prikazuju u izveštaju o izvršenju plana nabavki,
kako je i predviðeno èlanom 5. Pravilnika.
Izveštaj o izvršenju plana nabavki, èiji sastavni deo predstavlja i navedeno
odstupanje, naruèilac dostavlja Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji
najkasnije do 31. marta tekuæe za prethodnu godinu, a u skladu sa èlanom 51. stav 7.
Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 124/2012).
Pored toga, prilikom pokretanja odreðenog postupka nabavke, svako odstupanje

u odnosu na ono što je predviðeno planom, pa i spajanje dva postupka u jedan, naruèilac
treba da navede i obrazloi i u odluci o pokretanju postupka.
Pitanje:
l Planirali smo nabavku procenjene vrednosti 28.000.000 dinara.
Ugovorena vrednost je 23.000.000 dinara šta sa razlikom od 5.000.000 dinara i
kako izmeniti plan nabavki?
Odgovor:
Navedena situacija, kada je ugovorena vrednost manja od procenjene vrednosti
odreðene nabavke, ne predstavlja sama po sebi izmenu plana nabavki, veæ je sastavni
deo izveštaja o izvršenju plana. Ovakvo odstupanje se prikazuje kroz unos podataka o
zakljuèenim ugovorima koji se unose u kvartalni izveštaj i vezuju za odreðeni postupak u
planu.
Preostala razlika sredstava moe biti "prerasporeðena" na veæ postojeæe ili nove
nabavke, ali tek po izvršenom rebalansu budeta, odnosno izmeni finansijskog plana
naruèioca, kada se steknu uslovi za izmenu plana nabavki u skladu sa èlanom 51. stav 5.
Zakona.
Pitanje:
l Da li u plan nabavki, ako je predmet oblikovan po partijama, uneti ukupnu
procenjenu vrednost ili procenjenu vrednost posebno za svaku partiju?
Odgovor:
Procenjena vrednost odreðene javne nabavke unosi se u plan nabavki u ukupnom
iznosu i po godinama, odnosno za svaku plansku godinu ukoliko je reè o višegodišnjem
ugovoru. Unos podataka o procenjenoj vrednosti za svaku partiju posebno nije
obavezujuæi, odnosno naruèilac ih moe navesti ukoliko eli, u skladu sa èlanom 3.
Pravilnika o formi i sadrini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki ("Slubeni
Pitanje:
l Da li nabavku koja je u planu opredeljena kao usluga, mogu da izmenim u
dobra, procenjena vrednost se ne menja?
Odgovor:
Ovakva izmena se predstavlja u izvršenju konkretnog postupka, i postaje sastavni
deo izveštaja o izvršenju plana nabavki koji naruèilac dostavlja Upravi za javne nabavke i
Dravnoj revizorskoj instituciji najkasnije do 31. marta tekuæe za prethodnu godinu, a u
skladu sa èlanom 51. stav 7. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj
124/2012). Vano je naglasiti da je to situacija kada je samo reè o izmeni vrste predmeta
nabavke (dobra, usluge, radovi), pri èemu predmet nabavke, procenjena vrednost i
podaci o predviðenim sredstvima ostaju isti.
Pitanje:
l Naruèilac je planirao nabavku raèunara, procenjene vrednosti planirane
700.000 dinara i sprovoðenje postupka javne nabavke male vrednosti. Da li
naruèilac moe da ne sprovede planirani postupak javne nabavke male vrednosti,
ako se javi potreba za samo 4 raèunara u toku godine èija bi ukupna vrednost
iznosila 390.000 dinara?
Odgovor:
U konkretnom sluèaju, naruèilac bi mogao da odustane od sprovoðenja
planiranog postupka javne nabavke male vrednosti, s obzirom da ukupna vrednost
raèunara ne bi prešla donji limit za javne nabavke male vrednosti, odnosno mogao bi
ugovor za predmetnu nabavku zakljuèi bez primene procedure javnih nabavki.
Ovakvu promenu, a koja je u skladu sa èlanom 5. Pravilnika o formi i sadrini
plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013),
naruèilac, u okviru softvera za planiranje, treba da navede u izvršenju konkretnog
postupka i da je obrazloi, kao i u odluci o pokretanju postupka.
Pitanje:
l Nakon usvajanja plana nabavki naruèilac je uoèio da su sredstva
opredeljena u finansijskom planu manja od iznosa procenjene vrednosti u planu
nabavki. Da li pravilno postupa naruèilac ako u odluci o pokretanju postupka
umanji procenjenu vrednost nabavke i usaglasi je sa sredstvima opredeljenim u
finansijskom planu?
Odgovor:
Naruèilac moe u odluci o pokretanju postupka umanjiti procenjenu vrednost
nabavke u odnosu na planiranu u sluèaju objektivne potrebe, i to odstupanje obrazloiti
kako u odluci, tako i u izvršenju tog postupka.
Takoðe, u softverskoj aplikaciji za planiranje nabavki, naruèilac moe ispraviti
uèinjenu grešku, odnosno prepraviti iznos preuzetih obaveza u šifarniku konta, kako bi
ga uskladio sa stvarnim podacima u finansijskom planu.
Pitanje:
l Moe li se, po Rebalansu, potpuno revidirati, izmeniti, usvojeni plan
nabavki za tekuæu godinu, u skladu sa raspoloivim sredstvima? Kako u planu
nabavki za tekuæu godinu posle usvajanja Rebalansa evidentirati nabavke iz plana
za koje je veæ sproveden postupak i zakljuèen ugovor?
Odgovor:
Nakon rebalansa budeta, odnosno izmene finasnijskog plana, plan nabavki se
menja, odnosno usklaðuje sa nastalim promenama samo u delu onih postupaka koji još
uvek nisu pokrenuti. Postupci koji su veæ pokrenuti donošenjem odluke o pokretanju
postupka ne mogu se naknadno menjati u planu, veæ se sva eventualna odstupanja
prikazuju kroz izveštaj o izvešenju plana.
Izmena procenjene vrednosti odreðene nabavke, ali i svih drugih podataka, ne
moe se vršiti ukoliko je nabavka veæ pokrenuta, odnosno ako je za nju veæ zakljuèen
ugovor. Meðutim, ako su za dati predmet nabavki nakon rebalansa budeta, odnosno
izmene finasnijskog plana obezbeðena dodatna sredstva procenjena vrednost
konkretnog predmeta nabavke, na godišnjem nivou, æa se u planu nabavki uveæati, tj.
usaglasiti sa sredstvima opredeljenim za ovaj predmet. Kako je za deo sredstava veæ
sproveden postupak za naknadno odobrena sredstva sprovešæe se nov postupak. Vrsta
postupka se opredeljuje prema ukupnoj procenjenoj vrednosti za dati predmet.
Pitanje:
l Ukoliko se validna cena u vreme pokretanja postupka razlikuje od proce-
njene vrednosti, da li je moguæe vršiti prilagoðavanje plana nabavki kroz izvršenje
postupka u pogledu procenjene vrednosti? Pri tome se vodi raèuna da nema
promene vrste postupka i da sredstva postoje u okviru finansijskog plana u okviru
uštede po sprovedenim drugim postupcima JN (nema izmene finansijskog plana).
Odgovor:
Èlan 64. Zakona predvideo je obavezu da procenjena vrednost javne nabavke
mora da bude zasnovana na sprovedenom ispitivanju trišta predmeta javne nabavke i
da mora biti validna u vreme pokretanja postupka.
Dakle, ukoliko naruèilac ustanovi da postoji razlika izmeðu planirane vrednosti
odreðene javne nabavke koja je predviðena u planu nabavki i realne, trišne vrednosti u
vreme kada treba da pokrene postupak, naruèilac moe doneti odluku o pokretanju
postupka na drugi iznos, veæi ili manji, pri èemu æe to odstupanje obrazloiti u odluci o
pokretanju i u izveštaju o izvršenju plana (u softveru opcija "izvršenje postupka").
Takoðe, vano je napomenuti da se, prilikom promene procenjene vrednosti
nabavke, naruèilac mora rukovoditi postojeæim sredstvima u finansijskom planu, kao i
ogranièenjem koje se odnosi na moguænost poveæanja prvobitno planiranih sredstava za
odreðenu javnu nabavku do 10% (èlan 51. stav 4. Zakona o javnim nabavkama).
Pitanje:
l Plan javnih nabavki se predaje elektronski, a Zakon kae da ga potpisuje
odgovorno lice. Kako dostaviti potpisan plan?
Odgovor:
Kada je reè o planu nabavki Zakon je propisao naèin dostavljanja, odnosno da se
isto vrši elektronskim putem. Nema više dostavljanja plana nabavki u papirnoj formi. Plan
nabavki potpisuje odgovorno lice naruèioca, ali to svakako ne znaèi da naruèilac šalje
Upravi i DRI i papirnu formu plana. Plan se dostavlja u formi koju omoguæava softver za
izradu i dostavljanje plana.
Pitanje:
l Da li je potrebno, da se za svaku stavku u planu JN ima detaljna spe-
cifikacija materijala overena i potpisana od strane odgovorne osobe odgovarajuæe
slube?
Odgovor:
Na osnovu èlana 51. Zakona i èlana 3. stav 1. taè. 2), 12), 13) i 14) Pravilnika o
formi i sadrini plana nabavki i izveštaja o izvršenju plana nabavki ("Slubeni glasnik
RS", broj 29/2013) plan nabavki, pored ostalih podataka sadri i sledeæe podatke:
- predmet (javne) nabavke - kratak i jasan opis predmeta nabavke za koju se
sprovodi postupak, a moe se uneti i oznaka iz opšteg reènika nabavki;
- razlog i opravdanost pojedinaène nabavke - navoðenje realnih potreba
naruèioca uz obrazloenje, na osnovu kojih je nastala navedena potreba naruèioca za
konkretnom nabavkom, odreðenog obima i karakteristika;
- naèin utvrðivanja procenjene vrednosti - metod i naèin na koji je naruèilac istraio
trište i definisao procenjenu vrednost konkretne nabavke;
- druge podatke i napomene koji su od znaèaja za proces planiranja nabavki.
Preporuèuje se da plan nabavki sadri i opredeljene kolièine predmeta nabavke.
Kada se radi o obimnijoj specifikaciji ona moe biti data kao prilog tabelarnom prikazu
plana. Da li æe detaljna specifikacija materijala biti overena i potpisana od strane
odgovorne osobe odgovarajuæe slube zavisi od naèina na koji su ovi poslovi organizovani
kod naruèioca i kako je to ureðeno internim aktom naruèioca iz èlana 22. stav 1. Zakona.
Pitanje:
l Na koji naèin pripremiti plan nabavki i javnih nabavki za period
privremenog finasiranja?
Odgovor:
Plan nabavki i javnih nabavki se priprema i donosi na isti naèin bez obzira na to da
li se donosi za period privremenog finasiranja ili ne. Jedina razlika je u tome da se donosi
za period privremenog finanasiranja a ne za celu budetsku godinu, što znaèi da se
planiraju kolièine dobara usluga i radova koje æe se realizovati u period privremenog
finanasiranja.
Pitanje:
l Da li je plan nabavki sastavni deo programa poslovanja preduzeæa za datu
kalendarsku godinu ili je samostalan dokument?
Odgovor:
Plan nabavki je samostalan dokument. Odluku o usvajanju plana nabavki donosi
nadleni organ naruèioca, po dobijanju saglasnosti na plan poslovanja i po usvajanju
finansijskog plana naruèioca. Nadlenost za donošenje odluke kojom se usvaja plan
nabavki ureðuje se opštim aktom naruèioca.
Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji dostavlja se samo plan
nabavki i to u okviru softverskog programa koji je objavljen na sajtu Uprave za javne
nabavke.
Pitanje:
l Zakonom je predviðeno da se prvobitno planirana sredstva ne mogu
poveæati za više od 10%, šta raditi u sluèaju kada postoji nabavka u planu JN, a
posle par meseci se konkursom dobiju sredstva od Republike veæa od 10%?
Odgovor:
Odredbe èlana 51. stav 4. Zakona se odnose samo na moguænost uveæanja
prvobitno planiranih sredstva za odreðenu javnu nabavku.
U navedenom sluèaju, kada u toku budetske godine doðe do izmene finansijskog
plana, jer su naknadno po konkursu dobijena sredstva, plan nabavki se menja na osnovu
odredbi èlana 51. stav 5. Zakona i ove odredbe ne ogranièavaju moguænost izmene
plana nabavki. Plan nabavki se moe izmeniti za iznos novodobijenih, odnosno
novoplaniranih sredstava.
Pitanje:
l U statutu naruèioca nije ureðeno ko donosi Plan nabavki. U nadlenosti
direktora je da pored pravilnika o sistematizaciji donosi i druga opšta akta za èije
je donošenje ovlašæen. Da li se internim aktom moe urediti nadlenost direktora
za donošenje Plana nabavki?
Odgovor:
Internim aktom iz èlana 22. stav 1. Zakona moe se utvrditi da je direktor nadlean
za donošenje Plana nabavki. Smatramo da donošenje ovog akata treba da bude u
nadlenosti rukovodnog organa.
Akt iz èlana 22. stav 1. Zakona i akt o sistematizaciji i organizaciji poslova trebalo
bi da donosi isti organ i ovi akti moraju biti u saglasnosti.
Naša preporuka je da nadlenost organa bude ureðena Statutom naruèioca.
Pitanje:
l Za uslugu odravanja centralnog grejanja u finansijskom planu je
obezbeðen iznos od 350.000,00 dinara plus iznos za PDV, u planu nabavki za 2014.
godinu planirana je nabavka ove usluge procenjene vrednosti 350.000,00 dinara.
U februaru 2014. godine je, bez sprovoðenja postupka javne nabavke, sklopljen
ugovor sa jednim dobavljaèem. Rebalansom budzeta pozicija je uveæana na
650.000,00 dinara u skladu sa èim je izmenjen i plan nabavki. Za iznos od
naknadno planiranih 300.000 din naruèilac je sproveo postupak javne nabavke
male vrednosti za nabavku usluge odravanja i ugovor dodelio drugom
dobavljaèu. Da li je naruèilac pravilno postupio? Da li je bio u obavezi da novi
ugovor dodeli dobavljaèu s kojim je u februaru 2014. godine zakljuèio ugovor? Da
li je bio u obavezi da poništi ugovor iz februara 2014. godine i sprovede postupak
javne nabavke male vrednosti za celokupan iznos?
Odgovor:
Naruèilac je pravilno postupio.
Imajuæi u vidu da je u finansijskom planu za 2014. godinu za nabavku usluge
odravanja centralnog grejanja prvobitno bilo planirano 350.000,00 dinara, s èim je i
usaglašen plan nabavki, naruèilac nije bio u obavezi da postupak nabavke usluge
odravanja centralnog grejanja realizuje u postupku javne nabavke, a na osnovu èlana
39. st. 2. i 3. Zakona. Èinjenica da je naknadno, u periodu posle zakljuèenog ugovora za
nabavku usluge odravanja centralnog grejanja procenjene vrednosti od 350.000 dinara,
došlo do rebalansa budzeta i uveæanja raspoloivih sredstava za usluge odravanja
centralnog grejanja na iznos od 650.000,00 dinara je bez uticaja na pravilnost nabavke
sprovedene pre rebalansa budeta. Naruèilac u vreme planiranja i realizacije nabavke
usluge odravanja centralnog grejanja nije mogao znati da æe doæi do izmene u obimu i
vrednosti date nabavke.
Za nabavku dodatne usluge odravanja centralnog grejanja za iznos od naknadno
planiranih 300.000 din. naruèilac je bio u obavezi da sprovede postupak javne nabavke
male vrednosti što je i uèinio.
Nije bilo osnova da se novi ugovor dodeli dobavljaèu s kojim je u februaru 2014.
godine zakljuèen ugovor, osim ako mu kao ponuðaèu u novopokrenutom postupku javne
nabavke male vrednosti nije dodeljen ugovor.
Povodom pitanja ima li osnova za raskid ugovora koji ste pre rebalansa budeta
zakljuèili radi nabavke usluge odravanja centralnog grejanja, smatramo da nema
osnova za raskid ugovora. Ugovor je zakljuèen bez prethodno sprovedenog postupka
javne nabavke jer je Zakon dao tu moguænost. Ugovorom nisu povreðene odredbe
Zakona, a i u sluèaju kad naruèilac zakljuèi ugovor suprotno odredbama Zakona nema
osnova za raskid ugovora, veæ se ugovor u zakonom propisanim sluèajevima i zakonom
propisanom postupku moe poništiti. U konkretnom sluèaju nema osnova ni za poništaj
ugovora.
Uslovi za pokretanje postupka

- èlan 52. Zakona
Pitanje:
l Ugovor sa mobilnim operaterom vai do 15.5.2014. godine, i zakljuèen je
bez primene ranije vaeæeg Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS",
broj 116/2008). Kada pokrenuti postupak i da li treba raskinuti postojeæi ugovor
bez obzira na posledice?
Odgovor:
Ugovor sa mobilnim operaterom ne treba raskinuti. Pre isteka navedenog ugovora
potrebno je da se pokrene postupak javne nabavke. Blagovremeno planiranje javne
nabavke je posebno vaan segment za naruèioca.
Pitanje:
l Ponuðaè nakon šest meseci, zbog steèaja, nije u moguænosti da nastavi
da izvršava ugovor zakljuèen na godinu dana. Da li sprovesti postupak na
godišnjem nivou (ali sredstva su po planu nabavki za 2013. a plan za 2014. još nije
usvojen) ili za preostalih 6 meseci sa preostalim sredstvima? Da li je moguæe
sprovesti nov postupak nabavke ako ugovor nije raskinut?
Odgovor:
U konkretnom sluèaju, naruèilac moe raskinuti ugovor o javnoj nabavci i
sprovesti postupak javne nabavke sa preostalim neutrošenim sredstvima. Ne moe se
pokrenuti nov postupak, a da naruèilac nije prethodno raskinuo ugovor o javnoj nabavci.
Pitanje:
l Da li ustanove obrazovanja mogu da pokrenu postupak javne nabavke
samo na osnovu èinjenice da je nabavka predviðena u planu nabavki i da su sred-
stva predviðena u finansijskom planu naruèioca, a da stvarno nisu osigurana?
Odgovor:
Èlanom 52. Zakona predviðeno je da naruèilac moe da pokrene postupak javne
nabavke ako je nabavka predviðena u planu nabavki naruèioca i ako su za tu nabavku
predviðena sredstva u budetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije, lokalne
samouprave ili u finansijskom planu naruèioca.
Dakle, da bi naruèilac pokrenuo postupak javne nabavke mora da ima predviðena
sredstva u budetu i da je nabavka predviðena u planu nabavki, ta dva uslova moraju biti
kumulativno ispunjena.
Priliv sredstava je naravno prijektovan budetom, te su naruèioci duni da na
osnovu toga naprave svoj plan nabavki, vodeæi raèuna o odredbama Zakona o
budetskom poslovanju koji reguliše planiranje, pripremu, donošenje i izvršenje budeta.
Pitanje:
l Naruèilac ima zaposlene radnike graðevinske struke, u rešenju o
registraciji ima potrebne šifre delatnosti za gradnju, da li ovaj naruèilac moe da
izvodi radove u svoje ime i za svoj raèun?
Odgovor:
Ako naruèilac sam moe da izvodi graðevinske radove, nema potrebe da sprovodi
Pitanje:
l Kako otpoèeti postupak JN radi zakljuèenja ugovora èiji se period vaenja
ne poklapa sa budetskim kalendarom, ako u trenutku pokretanja postupka ne
postoji finansijski plan i nije doneta odluka o budetu za godinu na koju bi se
odnosio period vaenja ugovora. Npr. prethodni ugovor zakljuèen za period
oktobar 2014. - oktobar 2015. a za nabavku koja æe se raspitati od oktobra 2015. do
oktobra 2016. postupak se pokreæe u julu 2015. kada ne postoji finansijski plan niti
Odluka o budetu za 2016. god. iz koje bi se nabavka finansirala.
Odgovor:
U èlanu 52. stav 1. Zakona propisano je da naruèilac moe da pokrene postupak
javne nabavke ako je nabavka predviðena u planu nabavki naruèioca i ako su za tu
nabavku predviðena sredstva u budetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije,
lokalne samouprave ili u finansijskom planu naruèioca. U opisanom primeru kada se
ugovor o javnoj nabavci zakljuèuje za period oktobar 2015. - oktobar 2016. godine,
potrebno je da je ta javna nabavka predviðena u planu nabavki za 2015. godinu, bez

obzira što se ugovor protee i u narednu godinu. Naime, odredbe Zakona ne zabranjuju
moguænost da se ugovor o javnoj nabavci zakljuèi na period koji se ne poklapa sa
kalendarskom godinom, s tim što æe u planu nabavki za 2015. godinu prikazati preuzete
obaveze po ugovoru koji je zakljuèen u 2014. godini i sredstva iz kojih æe se u 2015.
godini finansirati ugovor zakljuèen za period oktobar 2015. - oktobar 2016. godine.
Uslove pod kojima naruèioci mogu preuzimati obaveze na osnovu ugovora koji se
zakljuèuju na 12 meseci i kraæe, a èije se plaæanje realizuje u dve budetske godine
ureðuje èlan 7. Uredbe o kriterijumima za utvrðivanje prirode rashoda i uslovima i naèinu
zahtevaju plaæanje u više godine ("Slubeni glasnik RS", broj 21/2014).
Pitanje:
l Da li je naruèilac u obavezi da sprovede postupak javne nabavke za
dopunsko zdravstveno osiguranje ukoliko se meseène premije osiguranja po
ovom osnovu plaæaju direktno iz zarade zaposlenih?
Odgovor:
Naruèilac ne sprovodi postupak javne nabavke za dopunsko zdravstveno
osiguranje, ako se meseène premije osiguranja po ovom osnovu plaæaju direktno iz
zarade zaposlenih, na osnovu administrativne zabrane stavljene na zaradu zaposlenog
na zahtev fonda koji obezbeðuje dopunsko zdravstveno osiguranje i uz saglasnost
zaposlenog.
Pitanje:
l Javno preduzeæe ima posebna, a ne iskljuèiva prava (nije jedini koji to
radi) za odravanje stambenih zgrada (zamena sijalica, prekidaèa, farbanje,
kreèenje, odravanje liftova, neki limarski radovi) o èemu sa Skupštinom stanara
zakljuèuje ugovor. Sredstva koja stanari izdvajaju za odravanje dospeva na
poseban raèun JP (za svaku zgradu), fakture za konkretne nabavke stiu preko
Skupštine stanara koji su i ugovorili posao ali glase na JKSP.
Odgovor:
Naruèilac ima obavezu primene odredbi Zakona. Ukoliko su u pitanju nabavke
istovrsnih dobara, odnosno usluga ili radova èija je ukupna procenjena vrednost na
godišnjem nivou nia od 400.000,00 dinara, naruèilac nije obavezan da primenjuje
odredbe ovog zakona, što je propisano u èlanu 39. stav 2. navedenog zakona.
Pitanje:
l Kako da sprovedemo nabavku usluge nadzora za planiranu nabavku
radova kada ne znamo da li æe nam kao indirektnom korisniku budetskih
sredstava resorno ministarstvo odobriti sredstva?
Odgovor:
Èlanom 52. stavom 1. Zakona predviðeno je da naruèilac moe da pokrene
postupak javne nabavke ako je nabavka predviðena u planu nabavki naruèioca i ako su
za tu nabavku predviðena sredstva u budetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije,
lokalne samouprave ili u finansijskom planu naruèioca.
U konkretnom sluèaju naruèilac ne moe da sprovede nabavku ako nije prethodno
obezbedio sredstva.
Pitanje:
l Da li naruèilac moe sprovesti postupak nabavke i dodeliti ugovor o
nabavci predmeta za koji sredstva daje donator ali tako što bi donator naruèiocu
doznaèio sredstva tek na osnovu ispostavljenih predraèuna (raèuna) a na osnovu
Sporazuma o preuzimanju duga?
Odgovor:
Naruèilac nabavku moe sprovesti tek kad u finansijskom planu ima planirana i
obezbeðena sredstva i kad je u planu nabavki planirao konkretnu nabavku. U
konkretnom primeru nema osnova za dodelu ugovora o nabavci u postupku javne
nabavke.
Naruèilac moe nabavljati dobra, usluge ili radove i preuzimati obaveze samo do
iznosa sredstava kojima raspolae u skladu sa finansijskim planom.
Odluka o pokretanju postupka

- èlan 53. Zakona
Pitanje:
l Da li odluka o pokretanju postupka JN koja je oblikovana po partijama
(300 partija), mora da sadri procenjenu vrednost po svakoj partiji ili je dovoljno
uneti samo ukupnu procenjenu vrednost? Naravno, postoji detaljan obrazac
procenjene vrednosti (po svakoj partiji i ukupno) potpisan od strane finansijske
slube i slube za plan i analizu.
Odgovor:
Èlanom 53. Zakona propisani su elementi odluke o pokretanju postupka. Prema
tome, odluka o pokretanju postupka sadri:
- naziv i adresu naruèioca, odnosno poslovne ime;
- redni broj javne nabavke za tekuæu godinu,
- predmet javne nabavke, naziv i oznaku iz opšteg reènika nabavke;
- vrstu postupka javne nabavke;
- procenjenu vrednost javne nabavke;
- okvirne datume u kojima æe sprovoditi pojedinaène faze postupka javne nabavke;
- podatke o aproprijaciji u budetu, odnosno finansijskom planu.
Stavom 6. istog èlana predviðeno je da odluka moe da sadri i druge elemente,
ako naruèilac proceni da su potrebni za sprovoðenje postupka javne nabavke.
Èlan 53. Zakona ne predviða eksplicitno da naruèilac mora u odluci o pokretanju
postupka predvideti i partije ukoliko je nabavka oblikovana po partijama. Ukoliko postoji
veliki broj partija koje se nalaze u posebnom dokumentu, taj dokument moe biti sastavni
deo (prilog) odluke o pokretanju postupka javne nabavke.
Pitanje:
l Kako odrediti redni broj javne nabavke?
Odgovor:
Naruèilac je duan da o postupku javne nabavke vodi osnovnu evidenciju i vodi je
prema pravilima koja vae za kancelarijsko poslovanje.
Odreðivanje rednog broja javne nabavke, je evidentiranje postupka javne
nabavke i vrši se u skladu sa Uredbom o kancelarijskom poslovanju organa dravne
uprave ("Slubeni glasnik RS", broj 80/92). Ova uredba ureðuje kancelarijsko poslovanje
ministarstava i posebnih organizacija, a primenjuje se i na slubu Narodne skupštine,

predsednika Republike i Vlade, organe opština, gradova, grada Beograda i autonomnih
pokrajina kad vrše poverene poslove dravne uprave iz okvira prava i dunosti
Republike, kao i na preduzeæa i druge organizacije kad vrše javna ovlašæenja.
Pitanje:
l Da li odluka o pokretanju pregovaraèkog postupka sa objavljivanjem
poziva treba da sadri podatke o licima kojima æe naruèilac uputiti poziv za
podnošenje ponuda?
Odgovor:
Ne treba.
Sadrinu odluke o pokretanju postupka propisuju odredbe èlana 53. Zakona.
Ovom odredbom nije propisana obaveza da odluka o pokretanju pregovaraèkog
postupka sa objavljivanjem poziva sadri i podatke o licima kojima æe naruèilac uputiti
poziv za podnošenje ponuda.
Osnovne podatke o licima kojima æe naruèilac uputiti poziv za podnošenje ponude
i razloge za upuæivanje poziva tim licima sadraæe jedino odluka o pokretanju
pregovaraèkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a na osnovu
èlana 53. stav 3. Zakona.
Na osnovu èlana 53. stav 4. Zakona odluka moe da sadri i druge elemente, ako
naruèilac proceni da su potrebni za sprovoðenje postupka javne nabavke, što znaèi da je
Zakon dao moguænost naruèiocu da ceni da li æe u odluku o pokretanju pregovaraèkog
postupka sa objavljivanjem poziva uneti i podatke o licima kojima æe uputiti poziv za
podnošenje ponuda.
Komisija za javnu nabavku

- èlan 54. Zakona
Pitanje:
l Da li èlan komisije moe da bude struènjak iz oblasti predmeta javne
nabavke, a koji nije zaposlen u preduzeæu naruèioca?
Odgovor:
Shodno odredbi èlana 54. stav 8. Zakona ako naruèilac nema zaposleno lice koje
ima odgovarajuæe struèno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke, u
komisiju se moe imenovati lice koje nije zaposleno kod naruèioca. Ukoliko je procenjena
vrednost ugovora o delu koji bi se sa ovim licem zakljuèio iznad 400.000 dinara trebalo bi
sprovesti postupak javne nabavke.
Pitanje:
l Zakonom je u èlanu 54. propisano da se u komisiju za javne nabavke ne
mogu imenovati lica zaposlena kod lica kojem je poverena izrada konkursne
dokumentacije. Da li to znaèi da lice koje "izraðuje" konkursnu dokumentaciju ne
moe biti èlan komisije za javne nabavke?
Odgovor:
Èlan 54. Zakona odnosi se na komisiju za javne nabavke. U stavu 7. navedenog
èlana je predviðeno da se za èlanove komisije imenuju lica koja imaju odgovarajuæe
struèno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke. S druge strane, u stavu 9.
pomenutog èlana je propisano da se u komisiju ne mogu imenovati lica zaposlena,
odnosno radno angaovana kod lica kojem je poverena izrada konkursne dokumentacije.
Shodno navedenom, nesumnjivo je da lice koje je zaposleno kod naruèioca, a koje ima
odgovarajuæe struèno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke moe biti i
lice koje uèestvuje u pripremi konkursne dokumentacije i èlan komisije za javnu nabavku.
Meðutim, ako naruèilac izradu konkursne dokumentacije odluèi da poveri nekom licu (misli
se na "treæe lice", a to moe biti pravno lice ili preduzetnik), zakonom je predviðeno
ogranièenje koje se ogleda u tome da se u komisiju za javne nabavke ne mogu imenovati
lica koja su zaposlena, odnosno radno angaovana kod tog lica. Takoðe, zakonom je
predviðeno i da se u komisiju za javne nabavke ne mogu imenovati lica koja mogu biti u
sukobu interesa za taj predmet javne nabavke.
U suštini terminološke razlike izmeðu pripreme i izrade konkursne dokumentacije
nema. Jedino gde Zakon pravi razliku izmeðu ova dva izraza jeste u èlanu 54. gde se
pojam izrada konkursne dokumentacije spominje u stavu 9. kojim je predviðeno da se u
komisiju ne mogu imenovati lica zaposlena, odnosno radno angaovana kod lica kojem
je poverena izrada konkursne dokumentacije, dok se u stavu 13. taèka 1) navodi pojam
priprema u smislu da komisija priprema konkursnu dokumentaciju, oglase o javnim
nabavkama, izmene ili dopune konkursne dokumentacije, dodatne informacije ili
objašnjenja u vezi sa pripremanjem ponuda ili prijava.
Pitanje:
l Da li Komisija za javnu nabavku ima predsednika i da li svi èlanovi
komisije treba da imaju zamenike?
Odgovor:
Èlan 54. Zakona propisuje da postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu
nabavku koja se obrazuje rešenjem naruèioca. Rešenje o obrazovanju komisije donosi
organ naruèioca nadlean za donošenje odluke o pokretanju postupka javne nabavke. U
st. 3. i 4. navedenog èlana je taksativno navedeno šta rešenje o obrazovanju komisije
sve sadri i predviðeno da se rešenjem imenuju zamenici èlanova komisije za javnu
nabavku. Stavom 5. je predviðeno da komisija ima najmanje tri èlana od kojih je jedan
slubenik za javne nabavke ili lice sa steèenim obrazovanjem na pravnom fakultetu, na
studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistièke
akademske studije, specijalistièke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u
trajanju od najmanje èetiri godine. U postupcima javnih nabavki èija je procenjena
vrednost veæa od trostrukog iznosa iz èlana 39. stav 1. ovog zakona, slubenik za javne
nabavke je èlan komisije.
Shodno navedenom, nesumnjivo je da Zakon ne predviða više predsednika komi-
sije za javnu nabavku. Komisiju za javnu nabavku èine èlanovi, koji imaju svoje zamenike.
Rešenjem o obrazovanju komisije se imenuju zamenici èlanova komisije i to ne jedan
zamenik koji bi menjao bilo kog odsutnog èlana, veæ za svakog èlana, imenuje se zamenik.
Pitanje:
l Kako da znamo u momentu pokretanja postupka da èlanovi komisije neæe
biti u sukobu interesa sa potencijalnim ponuðaèima?
Odgovor:
U èlanu 54. stav 11. Zakona propisana je obaveza da nakon donošenja rešenja,
èlanovi komisije potpisuju izjavu kojom potvrðuju da u predmetnoj javnoj nabavci nisu u
sukobu interesa. Svakako da u momentu kada naruèilac pokreæe postupak javne
nabavke ne moe sa sigurnošæu znati ko æe od ponuðaèa podneti ponudu/prijavu, te da li
æe se postaviti pitanje sukoba interesa ili ne. Èinjenica je da æe èlanovi komisije,
rukovodeæi se predmetom nabavke, morati da sa dunom panjom postupaju, odnosno
vode raèuna o moguænosti ko sve moe od potencijalnih ponuðaèa podneti ponudu, te
da li se u odnosu na iste moe pojaviti pitanje postojanja sukoba interesa.
Pitanje:
l Da li èlan komisije za javnu nabavku, pored struènog lica za predmet
javne nabavke i pravnika, moe biti i npr. ekonomista?
Odgovor:
Na osnovu èlana 54. st. 1. i 4. Zakona, naruèilac je u obavezi da rešenjem
obrazuje komisiju za javnu nabavku koja æe sprovesti predmetnu javnu nabavku i da
imenuje i zamenike èlanova komisije kako bi u sluèaju spreèenosti nekog od èlanova,
moglo da se nastavi sa radnjama koje predviða Zakon.
Zakon daje moguænost da se za èlanove komisije imenuju lica koja imaju
odgovarajuæe struèno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke. Naruèilac
moe da imenuje za èlana i diplomiranog ekonomistu ukoliko proceni da je to potrebno
za uspešno sprovoðenje konkretne javne nabavke.
Pitanje:
l Kako glasaju èlanovi komisije, kojom veæinom? Šta ako su 2 protiv a
jedan za ili obratno?
Odgovor:
Èlanovi Komisije ne glasaju. Odluka se donosi na objektivan naèin, te se zato i
odreðuju unapred u konkursnoj dokumentaciji kriterijumi, odnosno elementi kriterijuma
na osnovu kojih se vrši izbor najpovoljnije ponude i dodeljuje ugovor najpovoljnijem
ponuðaèu.
Pitanje:
l Da li zapisnik o otvaranju ponuda i izveštaj o struènonj oceni ponuda
moraju potpisati isti èlanovi/zamenici èlanova komisije?
Odgovor:
Na osnovu èlana 54. stav 4. Zakona rešenjem o obrazovanju komisije za javnu
nabavku se imenuju zamenici èlanova komisije. Suština odreðivanja zamenika èlanova
komisije za javnu nabavku ogleda se u tome da se u sluèaju njihove odsutnosti ili
spreèenosti obezbedi nesmetan rad komisije. Ono što je bitno jeste da komisija za javnu
nabavku koja ima tri èlana svaku radnju u postupku obavlja u sastavu od tri lica bez
obzira da li su to èlanovi ili njihovi zamenici. Zapisnik o otvaranju ponuda saèinjavaju i
potpisuju oni èlanovi/zamenici èlanova koji su bili prisutni na otvaranju ponuda. Izveštaj o
struènoj oceni ponuda saèinjavaju i potpisuju oni èlanovi/zamenici èlanova koji su cenili
ponude i saèinili izveštaj o tome.
Pitanje:
l Kakav sastav komisije treba da bude za vrednost JN preko 9.000.000,00
dinara? Da li zamenik èlana slubenika za javne nabavke mora da bude slubenik
za javne nabavke, zamenik dipl. pravnika da li mora da bude diplomirani pravnik?
Odgovor:
U èlanu 54. Zakona sadrane su odredbe koje se odnose na komisiju za javnu
nabavku. Shodno tome navedenim èlanom je propisano da postupak javne nabavke
sprovodi komisija za javnu nabavku koja se obrazuje rešenjem naruèioca. U stavu 4.
ovog èlana predviðeno je da se rešenjem o obrazovanju komisije imenuju zamenici
èlanova komisije za javnu nabavku. Za èlanove komisije imenuju se lica koja imaju
odgovarajuæe struèno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke, pri èemu
se u komisiju ne mogu imenovati lica zaposlena, odnosno radno angaovana kod lica
kojem je poverena izrada konkursne dokumentacije. Ukoliko je èlan komisije slubenik
za javnu nabavku, a u pitanju je javna nabavka èija je procenjena vrednost veæa od

9.000.000,00 dinara, tada njegov zamenik takoðe mora biti slubenik za javne nabavke.
Takoðe èlan komisije koji je dipl. pravnik, njegov zamenik takoðe mora biti dipl. pravnik.
Pitanje:
l Ko treba da èini komisiju za javnu nabavku u otvorenom postupku
(nabavku lekova koji se izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja)?
Odgovor:
Naruèilac koji nema zaposlenog diplomiranog pravnika, a ni slubenika za javne
nabavke obavezan je da obezbedi da u komisiji za javnu nabavku u postupku javne
nabavke èija je procenjena vrednost do 9.000.000 dinara budu ili jedan slubenik za
javne nabavke ili lice sa steèenim obrazovanjem na pravnom fakultetu, na studijama
drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistièke akademske
studije, specijalistièke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od
najmanje èetiri godine (èlan 54. stav 5. Zakona o javnim nabavkama).
Ako sprovodi postupak nabavke èija je procenjena vrednost veæa od 9.000.000
dinara naruèilac je obavezan da obezbedi da jedan èlan komisije bude slubenik za
javne nabavke i u tom sluèaju èlan komisije ne mora biti i diplomirani pravnik (èlan 54.
stav 6. Zakona o javnim nabavkama).
Nruèilac koji nema zaposlenog diplomiranog pravnika ili slubenika za javne
nabavke, za potrebe konkretne javne nabavke ova lica moe angaovati po osnovu
ugovora o delu. Po istom osnovu se mogu angaovati, ako je to potrebno i lica koja imaju
odgovarajuæe struèno obrazovanje iz oblasti iz koje je predmet javne nabavke (èlan 54.
stav 7. Zakona o javnim nabavkama).
Podseæamo naruèilac èija je ukupna vrednost planiranih javnih nabavki na
godišnjem nivou veæa od 21.000.000 dinara mora da ima najmanje jednog slubenika za
javne nabavke. Zakonodavac ne propisuje naèin/osnov njegovog angaovanja.
Pitanje:
l Kako je naruèilac èija je ukupna vrednost planiranih JN na godišnjem
nivou veæa od 21 milion dinara u obavezi da ima najmanje jednog slubenika, da li
to podrazumeva da kao èlan komisije u svim postupcima u toku godine mora biti
slubenik za JN?
Odgovor:
Èlanom 54. stav 6. Zakona propisano je da u postupcima javnih nabavki èija je
procenjena vrednost veæa od trostrukog iznosa iz èlana 39. stav 1. ovog zakona,
slubenik za javne nabavke je èlan komisije. To znaèi da slubenik nije u obavezi da
bude èlan komisije u svakom postupku javne nabavke veæ samo ukoliko je vrednost
konkretne nabavke preko devet miliona dinara.
Vrste oglasa
- èlan 55. Zakona
Pitanje:
l Na koji naèin se objavljuje obaveštenje o zakljuèenom ugovoru u
postupku iz èlana 35. stav 1. taèka 1) Zakona i koje druge dokumente objaviti?
Odgovor:
Ako se sprovodi pregovaraèki postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje
ponuda naruèilac objavljuje obaveštenje o zakljuèenom ugovoru kao i u svakom drugom
postupku. Obaveštenje se objavljuje na Portalu javnih nabavki (Obrazac I - Obaveštenje
o zakljuèenom ugovoru, Prilog 3. Zakona). Što se tièe ostalih dokumenata, ako poziva
sve i samo ponuðaèe koji su uèestvovali u prethodno neuspelom postupku, on ne
objavljuje poziv za podnošenje veæ šalje ponuðaèima istovremeno interni pisani poziv.
Opšti reènik nabavke

- èlan 56. Zakona
Pitanje:
l Ako je javna nabavka oblikovana po partijama, da li se za svaku partiju
unosi oznaka iz opšteg reènika nabavki?
Odgovor:
Za svaku partiju bi trebalo navesti oznaku iz opšteg reènika nabavki, ako je to
moguæe.
Pitanje:
l Vlada RS donela je Uredbu o utvrðivanju opšteg reènika nabavke. Da li je
on isti kao opšti reènik koji se nalazi na Portalu javnih nabavki?
Odgovor:
Opšti reènik nabavki je ostao isti. Usvojena Uredba se odnosi upravo na Opšti
reènik nabavki koji je objavljen na sajtu Uprave za javne nabavke i koji se koristi na
Portalu javnih nabavki.
Pitanje:
l Koju šifru iz Opšteg reènika nabavke dati za uslugu agencije preko koje
obezbeðujemo lica za povremeno obavljanje administrativnih poslova?
Odgovor:
U Opštem reèniku nabavke usluge obezbeðenja osoblja ukljuèujuæi za rad na
odreðeno vreme imaju oznaku: 79620000.
Pitanje:
l Do kog broja brojevi iz opšteg reènika nabavki smeju biti isti u odvojenim
postupcima javnih nabavki?
Odgovor:
Opšti reènik nabavki ne opredeljuje šta èini jedan predmet nabavke.
Nema pravila do kog broja brojevi iz opšteg reènika nabavki smeju biti isti u
odvojenim postupcima javnih nabavki. Predmet javne nabavke se oblikuje prema
istovrsnosti i u svakom sluèaju se ceni šta èini jedan predmet nabavke, a opšti reènik
nabavke, s obzirom na naèin kako je neki predmet razvrstan, moe samo biti pomoæ pri
oblikovanju predmeta nabavke.
Naèin objavljivanja oglasa

- èlan 57. Zakona
Pitanje:
l Da li se oglasi objavljuju u "Slubenom glasniku"?
Odgovor:
Oglasi se ne objavljuju u "Slubenom glasniku", a samo pod odreðenim uslovima
objavljuju se na Portalu slubenih glasila Rapublike Srbije i baze propisa i to kada je
procenjena vrednost veæa od 5.000.000,00 dinara za dobra i usluge, odnosno
10.000.000,00 dinara za radove.
Pitanje:
l Šta se podrazumeva pod portalom slubenih glasila i baza propisa?
Odgovor:
Odredbom èlana 57. stav 2. Zakona propisano je da se odreðeni oglasi o javnoj
nabavci u postupku javne nabavke èija je procenjena vrednost veæa od 5.000.000 dinara
za dobra i usluge i 10.000.000 dinara za radove, objavljuju i na Portalu slubenih glasila
Republike Srbije i baza propisa.
Pod Portalom slubenih glasila Republike Srbije i baza propisa podrazumeva se
elektronski oblik "Slubenog glasnika Republike Srbije".
Na osnovu èlana 37. Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata
("Slubeni glasnik RS", broj 45/2013) elektronski oblik "Slubenog glasnika Republike
Srbije" postaje zvanièno izdanje Slubenog glasnika od 1. januara 2014. godine.
Pitanje:
l Da li naruèilac mora da poseduje internet stranicu?
Odgovor:
Naruèilac ne mora da poseduje internet stranicu. Odredbe Zakona ne obavezuju
naruèioca da mora da ima internet stranicu.
Na osnovu èlana 57. stav 5. Zakona naruèilac koji ne poseduje internet stranicu
nije duan da formira internet stranicu radi objavljivanja oglasa o javnoj nabavci.
Pitanje:
l Da li je neophodno da se poziv za podnošenje ponuda objavi u
"Slubenom glasniku Republike Srbije". Ako jeste koja je kazna ukoliko se ne
objavi i da li bi ponuðaèi zbog toga mogli da obore tender?
Odgovor:
Zakon ne propisuje obavezu da se poziv za podnošenje ponuda objavi u
"Slubenom glasniku Republike Srbije". Na osnovu èlana 57. stav 1. Zakona poziv za
podnošenje ponuda kao vrsta oglasa o javnoj nabavci iz èlana 55. Zakona objavljuje se
na Portalu javnih nabavki i na internet stranici naruèioca.
Na osnovu èlana 57. stav 2. Zakona poziv za podnošenje ponuda objavljuje se i
na Portalu slubenih glasila Republike Srbije i bazi propisa, u postupku javne nabavke
èija je procenjena vrednost veæa od 5.000.000 dinara za dobra i usluge i 10.000.000
dinara za radove.
Neobjavljivanje oglasa u skladu sa Zakonom je razlog zbog kog ponuðaèi mogu
podneti zahtev za zaštitu prava. Takoðe, predviðena je i prekršajna odgovornost.
Èlanom 169. stav 3. Zakona propisano je da æe se novèanom kaznom od 200.000 do
1.500.000 dinara kazniti za prekršaj naruèilac ako ne objavi prethodno obaveštenje ili
poziv za podnošenje ponuda.
Pitanje:
l Da li su za objavljivanje poziva za podnošenje ponuda na Portalu
slubenih glasila Republike Srbije i baza propisa validne procenjene vrednosti od
5 miliona / 10 miliona ili 250 miliona / 500 miliona?
Odgovor:
Uzimaju se u obzir vrednosti odreðene èlanom 57. stav 2. Zakona kojim je
propisano da se oglasi o javnoj nabavci iz èlana 55. stav 1. taè. 2), 4) do 6), 9) i 10) u
postupku javne nabavke èija je procenjena vrednost veæa od 5.000.000 dinara za dobra i
usluge i 10.000.000 dinara za radove, objavljuju i na Portalu slubenih glasila Republike
Srbije i baza propisa.
Pitanje:
l U odnosu na koji iznos iz èlana 57. Zakona naruèilac ceni da li je u obavezi
da zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeðenja za ispunjenje
ugovornih obaveza?
Odgovor:
Na osnovu èlana 61. stav 9. Zakona, u sluèaju sprovoðenja postupka javne
nabavke èija je procenjena vrednost veæa od iznosa iz èlana 57. ovog zakona, naruèilac
je u obavezi da zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeðenja za ispunjenje
ugovornih obaveza.
U odredbi èlana 57. st. 2. i 4. Zakona navedene su razlièite vrednosti, s tim što se
vrednosti iz èlana 57. stav 2. Zakona odnose na obavezu objavljivanja oglasa na Portalu
slubenih glasila Republike Srbije i baza propisa, dok se vrednosti iz èlana 57. stav 4.
Zakona odnose na obavezu naruèioca da u skladu sa èlanom 61. stav 9. Zakona,
zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeðenja za ispunjenje ugovornih
obaveza.
Imajuæi u vidu navedeno, obaveza naruèioca da zahteva bankarsku garanciju kao
sredstvo obezbeðenja za ispunjenje ugovornih obaveza postoji u sluèaju sprovoðenja
postupka javne nabavke èija je procenjena vrednost veæa od 250.000.000 dinara za
dobra i usluge, odnosno veæa od 500.000.000 dinara za radove.
Vrednosti iz èlana 57. stav 4. Zakona (250.000.000 i 500.000.000 din) se odnose i
na odreðivanje roka za podnošenje ponuda iz èlana 95. Zakona, kao i na obavezu
naruèioca da na osnovu èlana 111. Zakona organizuje izveštavanje ponuðaèa.
Prethodno obaveštenje
- èlan 59. Zakona
Pitanje:
l Da li prethodno obaveštenje moe da se objavi na osnovu programa
poslovanja - finansijskog plana ili iskljuèivo nakon usvojenog - donetog plana
nabavki?
Odgovor:
Prethodno obaveštenje bi trebalo objaviti nakon usvojenog plana nabavki.
Pitanje:
l Da li objavljujemo prethodno obaveštenje za nabavke koje se sprovode
kao centralizovane nabavke od strane Uprave za zajednièke poslove?
Odgovor:
U ovom sluèaju, prethodno obaveštenje æe objaviti Uprava za zajednièke poslove.
Priprema i sadrina konkursne dokumentacije

- èlan 61. Zakona
Pitanje:
l Da li je naruèilac obavezan da navede kolièine i specifikacije predmeta
javne nabavke?
Odgovor:
Naruèilac je obavezan da navede kolièinu i specifikaciju predmeta javne nabavke.
Pitanje:
l Ukoliko je dostavljen model ugovora, da li se moe u konkursnoj
dokumentaciji predvideti i moguænost prihvatanja ugovora ponuðaèa ukoliko on
nije u suštinskim elementima u suprotnosti sa datim modelom ugovora?
Odgovor:
Ne, ovakva moguænost nije dozvoljena u postupcima javnih nabavki u kojima je
obavezan element konkursne dokumentacije model ugovora.
Pitanje:
l Da li moemo, na osnovu negativnog iskustva o kvalitetu dobra odreðene
marke (npr: HTZ cipela), navesti u konkursnoj dokumentaciji da æemo ponudu u
kojoj izmeðu ostalog, bude ponuðeno i dobro (cipele) te marke, odbiti kao
neodgovarajuæu i da li pri tom treba (uprkos sopstvenom iskustvu) dokazivati
njihov loš kvalitet i na koji naèin?
Odgovor:
Ponuðaè moe biti odbijen jedino ako se naðe na spisku negativnih referenci, a
Uprava za javne nabavke, na osnovu donetih zakljuèaka vodi spisak negativnih referenci
koji objavljuje na Portalu javnih nabavki. Dakle, naruèilac jedino u skladu sa propisanim
odredbama koji se tièu negativnih referenci moe da ceni da li je ponuðaè u ranijim
postupcima ispunjavao svoje obaveze po ranije zakljuèenim ugovorima i da li je
postupao suprotno zabrani iz èl. 23. i 25. Zakona; uèinio povredu konkurencije; dostavio
neistinite podatke u ponudi ili bez opravdanih razloga odbio da zakljuèi ugovor o javnoj
nabavci, nakon što mu je ugovor dodeljen ili je odbio da dostavi dokaze i sredstva
obezbeðenja na šta se u ponudi obavezao u skladu sa èlanom 82. Zakona
Pitanje:
l Da li naruèilac u konkursnoj dokumentaciji navodi procenjenu vrednost
javne nabavke?
Odgovor:
Naruèilac otkriva procenjenu vrednost tek na otvaranju ponuda i ista je obavezan
element zapisnika o otvaranju ponuda.
Èlanom 61. stav 2. Zakona propisano je da naruèilac nije duan da objavi
procenjenu vrednost javne nabavke. S druge strane, u èlanu 104. stav 1. taèka 2.
navedenog zakona predviðeno je da je naruèilac duan da o postupku otvaranja ponuda,
vodi zapisnik o otvaranju ponuda u koji unosi podatak - predmet i procenjenu vrednost
javne nabavke. Shodno navedenom, nije naruèiocu zabranjeno da u konkursnoj
dokumentaciji navede procenjenu vrednost javne nabave, ali nije uputno to da radi.
Naruèilac ima zakonsku obavezu da objavi procenjenu vrednost javne nabavke tek
prilikom otvaranja ponuda.
Pitanje:
l Obavezan element konkursne dokumentacije je "obrazac troškova
priprema ponude". Kakve su obaveze naruèioca po osnovu troškova ponuðaèa?
Odgovor:
Obrazac troškova pripreme ponude je sastavni deo konkursne dokumentacije.
Ponuðaè popunjava navedeni obrazac, te ukoliko naruèilac obustavi postupak iz razloga
koji su na njegovoj strani, naruèilac moe traiti naknadu tih troškova u skladu sa èlanom
88. stav 3. Zakona kojim je propisano da ako je postupak javne nabavke obustavljen iz
razloga koji su na strani naruèioca, naruèilac je duan da ponuðaèu nadoknadi troškove
izrade uzorka ili modela, ako su izraðeni u skladu sa tehnièkim specifikacijama naruèioca
i troškove pribavljanja sredstva obezbeðenja, pod uslovom da je ponuðaè traio naknadu
tih troškova u svojoj ponudi.
Ponuðaè nije obavezan da popuni obrazac troškova priprema ponude, ali je
naruèilac obavezan da ovaj obrazac da kao obavezni element konkursne dokumentacije.
Pitanje:
l U kom sluèaju se moe upotrebiti polisa osiguranja kao sredstvo obez-
beðenja?
Odgovor:
Kada su u pitanju sredstva obezbeðenja u èlanu 61. stav 7. Zakona propisano je
da naruèilac moe u konkursnoj dokumentaciji da navede vrstu sredstava finansijskog
obezbeðenja kojim ponuðaèi obezbeðuju ispunjenje svojih obaveza u postupku javne
nabavke, kao i ispunjenje svojih ugovornih obaveza, odnosno za povraæaj avansnog
plaæanja (razlièiti oblici ruène zaloge hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari,
hipoteka, menica, jemstvo drugog pravnog lica sa odgovarajuæim bonitetom, bankarske
garancije, polise osiguranja i dr.). Konkretno, kada je u pitanju polisa osiguranja,
naruèilac æe proceniti rukovodeæi se prirodom predmeta javne nabavke da li æe isto
odrediti u konkursnoj dokumentaciji kao sredstvo finansijskog obezbeðenja.
Pitanje:
l Da li kod javne nabavke male vrednosti koja sadri samo obavezne uslove
za uèešæe u postupku, u konkursnoj dokumentaciji moraju biti i obrasci za
podizvoðaèe i obrasci za èlanove grupe ponuðaèa?
Odgovor:
Na osnovu èlana 10. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne
("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013) u konkursnoj dokumentaciji navode se i uslovi koje
mora da ispuni podizvoðaè u skladu sa èlanom 80. Zakona kao i uslovi koje mora da
ispuni svaki od ponuðaèa iz grupe ponuðaèa u skladu sa èlanom 81. Zakona.
Imajuæi u vidu navedeno, konkursna dokumentacija bez obzira na vrstu postupka i
zahteve naruèioca u pogledu dodatnih uslova za uèešæe u postupku uvek sadri i uslove
koje mora da ispuni podizvoðaè u skladu sa èlanom 80. Zakona kao i uslove koje mora
da ispuni svaki od ponuðaèa iz grupe ponuðaèa u skladu sa èlanom 81. Zakona.
Pitanje:
l Da li u obrascu ponude kao i u Uputstvu za pripremu naruèilac treba da
predvidi da ponuðaè moe da nastupi samostalno, sa podizvoðaèem ili da da
zajednièku ponudu, ili ne mora to da predvidi?
Odgovor:
U èlanu 9. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u
RS", broj 29/2013) navedeni su elementi koji èine sadrinu obrasca ponude, pa je tako u
stavu 1. taèka 1) ovog èlana Pravilnika predviðeno da isti sadri opšte podatke o
ponuðaèu, odnosno svakom ponuðaèu iz grupe ponuðaèa, kao i podizvoðaèima
(poslovno ime, ili skraæeni naziv iz odgovarajuæeg registra, adresa sedišta, matièni broj i
poreski identifikacioni broj, ime osobe za kontakt i dr.). S druge strane, shodno èlanu 8.
stav 1. taèka 6) navedenog pravilnika propisano je da uputstvo ponuðaèima kako da
saèine ponudu sadri obaveštenje da ponuðaè koji je samostalno podneo ponudu ne
moe istovremeno da uèestvuje u zajednièkoj ponudi ili kao podizvoðaè, niti da uèestvuje
u više zajednièkih ponuda. Prema tome u obrazac ponude se unose navedeni podaci koji
se tièu naèina nastupa ponuðaèa u postupku javne nabavke (samostalan nastup, nastup
ponuðaèa sa podizvoðaèem ili kao zajednièka ponuda), dok Uputstvo ponuðaèima kako
da saèine ponudu sadri pomenuto obaveštenje.
Pitanje:
l Da li naruèilac u konkursnoj dokumentaciji navodi da æe se primenjivati
prednost za domaæe ponuðaèe i dobra (preferencijal) da bi u vrednovanju ponuda
primenio ovu pogodnost?
Odgovor:
Ne mora. Prednost za domaæe ponuðaèe i dobra se utvrðuje na osnovu èlana 86.
Zakona, bez obzira na to da li je naruèilac primenu ove pogodnosti predvideo u
konkursnoj dokumentaciji. S tim u vezi, èlanom 86. stav 9. Zakona propisano je da kada
ponuðaè dostavi dokaz da nudi dobra domaæeg porekla, naruèilac æe, pre rangiranja
ponuda, pozvati sve ostale ponuðaèe èije su ponude ocenjene kao prihvatljive da se
izjasne da li nude dobra domaæeg porekla i da dostave dokaz.
Pitanje:
l Kako u konkursnoj dokumentaciji formulisati preparate za hemijska
ispitivanja, kada svaki od preparata sadri istu aktivnu materiju, ali su im efekti
razlièiti, zavisno od proizvoðaèa - BASF, BAYER, GALENIKA ili kineski preparati?
Odgovor:
Iz navedenog ipak proizilazi da postoje neke razlike meðu tim preparatima.
Struèna lica bi trebalo da ispitaju šta je to što jedan preparat razlikuje od drugog, te da na
osnovu toga pripreme tehnièku specifikaciju proizvoda. Ako im je efekat razlièit sigurno
imaju neke razlièite materije.
Pitanje:
l Da li je obrazac strukture cene obavezan deo konkursne dokumentacije i
kad nije od zanèaja za naruèioca?
Odgovor:
Obrazac strukture ponuðene cene, sa uputstvom kako da se popuni je obavezan
element sadrine konkursne dokumentacije u svim postupcima javnih nabavki, osim kod
postupka javne nabavke male vrednosti, a na osnovu èlana 61. stav 4. taèka 7) Zakona i
Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih
nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013).
Pitanje:
l Ukoliko je konkursnom dokumentacijom traeno obavezujuæe pismo o
nameri banke da izda bankarsku garanciju a ponuðaè dostavi pismo o nameri
banke da izda bankarsku garanciju u kojoj stoji da æe istu izdati ako se steknu
uslovi u skladu sa poslovnom politikom banke i ako ponuðaè dostavi
odgovarajuæe sredstvo finansijskog obezbeðenja, da li ponuðaè moe odbiti tu
ponudu obzirom da nije dostavljeno obavezujuæe pismo o nameri banke veæ samo
pismo o nameri ili je neophodno da zatrai pojašnjenje i ako trai pojašnjenje od
koga ga trai, od banke ili ponuðaèa?
Odgovor:
Prema èlanu 14. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u
RS", broj 29/2013) propisano je da bankarska garancija mora biti bezuslovna i plativa na
prvi poziv. Takoðe, navedenim èlanom pravilnika predviðeno je da podneta bankarska
garancija ne moe da sadri dodatne uslove za isplatu, kraæe rokove od onih koje odredi
naruèilac, manji iznos od onog koji odredi naruèilac ili promenjenu mesnu nadlenost za
rešavanje sporova. Polazeæi od navedene odredbe, te opisane situacije, moe se
zakljuèiti da pismo o nameri banke nije bezuslovno, pa shodno tome, moe se smatrati
da takva ponuda ima bitan nedostatak u smislu èlana 106. Zakona o javim nabavkama
("Slubeni glasnik RS" broj 124/2012), odnosno da ponuðaè nije dostavio sredstvo
obezbeðenja. Ako sredstvo obezbeðenja ima takve nedostatke usled kojih se ono ne
moe iskoristiti, odnosno nije upotrebljivo u platnom prometu, moe se smatrati da isto
nije dostavljeno, pa æe se, shodno tome, takva ponuda odbiti kao neprihvatljiva, iz
razloga što ima bitne nedostatke ponude.
Pitanje:
l Da li bankarska garancija moe da glasi na iznos veæi od 10% od
ponuðene cene? (ili mora na taèno 10%)?
Odgovor:
u postupcima javnih nabavki ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013) propisano je da kao
sredstvo obezbeðenja za ozbiljnost ponude, odnosno za izvršenje ugovorne obaveze,
naruèilac moe da trai u iznosu ne veæem od 10% od vrednosti ponude bez PDV,
odnosno ugovora, osim u sluèaju obezbeðenja za avansno plaæanje i u sluèaju iz èlana
83. stav 12. Zakona. Navedenom zakonskom odredbom je predviðeno da naruèilac
moe zahtevati dodatno sredstvo obezbeðenja ispunjenja ugovornih obaveza od strane
onog ponuðaèa koji je dobio negativnu referencu ako predmet javne nabavke nije
istovrsan predmetu za koji je taj ponuðaè dobio negativnu referencu, pri èemu se to
dodatno obezbeðenje mora odrediti u konkursnoj dokumentaciji, a njegova vrednost ne
moe biti veæa od 15% od ponuðene cene.
Pitanje:
l Da li je ispravno za nabavku voæa i povræa ugovoriti da æe se cena
formirati na osnovu cena na gradskoj pijaci umanjena za odreðeni procenat
umanjenja (taj procenat umanjenja nudi ponuðaè u ponudi i on predstavlja
kriterijum za ocenu ponuda). Ugovara se i obaveza da uz svaku isporuku ponuðaè
dostavi pijaèni barometar i belešku sa procentom umanjenja na osnovu koga je
formirana cena.
Odgovor:
Pravilno bi bilo da se u ponudi opredeli ponuðena cena, a da se na dan otvaranja
ponuda utvrdi procenat njenog umanjenja u odnosu na cene u pijaènom barometru što bi
se koristilo kao kriterijum za izmenu ugovorene cene u toku izvršenja ugovora.
Napominjemo da konkursna dokumentacija mora sadrati model ugovora èije odredbe
æe urediti adekvatan naèin izmene cene.
Pitanje:
l U pregovaraèkom postupku sa objavljivanjem javnog poziva posle
neuspešnog otvorenog postupka ponuðaè je duan da svoju ponudu uèini
prihvatljivom. Da li je ponuðaè duan da u inoviranoj ponudi dostavi i novu
bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude ukoliko je ona bila predviðena u
otvorenom postupku? Ovo iz razloga što je naplata bankarske garancije vezana sa
rokom i u pregovaraèkom postupku zbog proteka vremena moe se desiti da je
ista istekla?
Odgovor:
RS", broj 29/2013) propisano je da izuzetno, kada naroèite okolnosti javne nabavke to
opravdavaju, trai se bankarska garancija za ozbiljnost ponude. U tom sluèaju, ukoliko je
istekla vanost iste, zbog okolnosti što je otvoreni postupak javne nabavke okonèan
donošenjem odluke o obustavi postupka i naruèilac se odluèio da pokrene pregovaraèki
postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda, opravdano je da tada trai od
ponuðaèa da dostave novu bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude.
Pitanje:
l Uvodimo HACCP sistem, da li smo u obavezi da od ponuðaèa traimo
sertifikat ili neki drugi dokaz da on primenjuje pravila HACCP sistema (u pitanju su
nabavke namirnica)?
Odgovor:
Navedeno se mora proveriti sa stanovišta zakona koji regulišu oblast bezbednosti
hrane i pitanja uvoðenja HACCP sistema. Ukoliko je tim zakonima odreðeno da i dobav-
ljaèi moraju imati uveden HACCP sistem, opravdano je da se trai da ponuðaè (dobavljaè)
primenjuje pravila HACCP sistema kao uslov za uèestvovanje u postupku javne nabavke.
Pitanje:
l Da li je moguæe u modelu ugovora i ugovoru, predvideti odredbu da
ugovor vai do realizacije iznosa procenjene vrednosti nabavke od 1.000.000
dinara. Moe li da realizuje ugovor do 700.000 dinara. Da li odgovara ponuðaèu za
preostalih 300.000 dinara?
Odgovor:
Nauèilac moe predvideti u modelu ugovora da ugovor vai do realizacije iznosa
procenjene vrednosti, to je naroèito neophodno kod nabavki za koje se ne moe unapred
predvideti u kom obimu æe se izvršavati. Takoðe, duan je da napravi procenu svojih
potreba i tek nakon toga krene u sprovoðenje javne nabavke sa jasno definisanim
kolièinama i rokovima.
Da li æe naruèilac biti u obavezi da dobavljaèu, sa kojim je zakljuèio ovakav ugovor,
naknadi štetu ako ugovor realizuje u manjem iznosu zavisi od odredbi ugovora, naime da li
iz ugovora proizilazi da naruèilac moe realizovati nabavku i u vrednosti ispod 1.000.000
dinara. Preporuka je da se ova moguænost predvidi/uredi modelom ugovora i ugovorom.
Pitanje:
l Da li fizièko lice moe ili mora da ima peèat i kako fizièko lice overava
obrasce iz konkursne dokumentacije?
Odgovor:
Fizièko lice nema peèat a naruèilac bi trebalo u konkursnoj dokumentaciji da
predvidi kako i na koji naèin fizièko lice overava obrasce iz konkursne dokumentacije i da
li uopšte treba da ih overava.
Pitanje:
l Da li je ispravno traiti u konkursnoj dokumentaciji jediniène cene artikala
u nabavci dobara - kancelarijski materijal. Razlog jediniènih cena je nepoznavanje
taènih kolièina artikala koji æe se potrošiti na godišnjem nivou.
Odgovor:
Naruèilac moe da za odreðene nabavke predvidi u konkursnoj dokumentaciji
dostavljanje jediniènih cena od strane ponuðaèa, naroèito u sluèaju kad ne zna koje su
mu taèno kolièine potrebne.
Pitanje:
l Da li je potrebno sprovoditi postupak javne nabavke za nabavku vauèera
za kupovinu novogodišnjeg poklona za decu i na koji naèin obezbediti da se
odabrani artikli mogu preuzeti u mestu u kom naruèilac ima sedište?
Odgovor:
Naruèilac mora da sprovede postupak javne nabavke za poklon kupone, a ukoliko
je naruèiocu bitno da isporuka bude u mestu naruèioca, moe to navesti kao uslov u
konkursnoj dokumentaciji.
Pitanje:
l Prilikom rušenja zgrade saèuvan je graðevinski materijal. Na koji naèin
proceniti vrednost preostalog graðevinskog materijala i ugraditi postojeæi
materijal u realizaciju projekta izgradnja nove zgrade za koju se sprovodi
postupak javne nabavke?
Odgovor:
Naruèilac moe da saèuvan graðevinski materijal ugradi u realizaciji ugovora o
javnoj nabavci izgradnje nove zgrade. Svakako, naruèilac mora da vodi raèuna o tome
prilikom saèinjavanja konkursne dokumentacije, dakle da navede koji materijal
obezbeðuje naruèilac, a koji ponuðaè, kako bi ponuðaèi bili upoznati sa tim i mogli da
pripreme prihvatljivu ponudu.
Pitanje:
l Da li je naruèilac obavezan da, u javnoj nabavci po partijama, za svaku
partiju izradi posebnu konkursnu dokumentaciju i po okonèanom postupku za
svaku zakljuèi poseban ugovor?
Odgovor:
Naruèilac ne mora za svaku partiju da ima posebnu konkursnu dokumentaciju.
Moe imati, a što je i najèešæe, samo jednu konkursnu dokumentaciju za sve partije. On
moe u okviru iste konkursne dokumentacije, za razlièite partije, odrediti razlièite uslove
za uèestvovanje ili razlièite kriterijume, odnosno elemente kriterijuma. Takoðe, ako jedan
ponuðaè bude izabran za više partija, naruèilac sa njim moe zakljuèiti jedan ugovor za
sve partije.
Pitanje:
l U nabavci radova sastavni deo konkursne dokumentacije je predmer
radova koji sadri vrstu, jedinice mere, kolièine, cenu po jedinici mere i ukupnu
cenu za svaku stavku (radove) iz predmera. Moe li se napraviti jedinstven obrazac
"predmer radova i obrazac stvarne cene"?
Odgovor:
Moe. Èlanom 11. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije
RS", br. 29/2013 i 104/2013) predviðeno je da se u obrascu strukture cene navode
osnovni elementi ponuðene cene i to cena (jedinièna i ukupna) sa i bez PDV-a,
procentualno uèešæe odreðene vrste troškova u sluèaju kada je navedeni podatak
neophodan radi usklaðivanja cene tokom perioda trajanja ugovora, odnosno okvirnog
sporazuma (uèešæe troškova materijala, rada, energenata). Stavom 2. istog èlana
Pravilnika propisano je da æe se smatrati da je saèinjen obrazac stukture cene, ukoliko su
osnovni elementi ponuðene cene sadrani u obrascu ponude.
Pitanje:
l U sluèajevima kada se ponuðaèu isplaæuje avans da li naruèilac kao
sredstvo obezbeðenja za dobro izvšenje posla zahteva bankarsku garanciju u
visini plaæenog avansa sa PDV-om i da li bankarska garancija mora da traje
najkraæe do pravdanja avansa.
Odgovor:
RS", br. 29/2013 i 104/2013) propisano je da se bankarska garancija za povraæaj
avansnog plaæanja, koja se trai u sluèajevima kada se ponuðaèu isplaæuje avans, izdaje
u visini plaæenog avansa sa PDV-om i mora da traje najkraæe do pravdanja avansa.
Pitanje:
l Da li ja naruèilac duan da, na zahtev ponuðaèa, vrati menicu koju je u
otovorenom postupku ponuðaè dao kao prilog svojoj dokumentaciji, mada menica
nije traena u konkursnoj dokumentaciji?
Odgovor:
Trebalo bi vratiti menice jer iste nisu ni traene. Naruèilac ne mora èekati istek
roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Pitanje:
l Da li æe se smatrati da je sastavljen obrazac strukture cene ako je sastavni
deo ponude predmer i predraèun radova koji sadri jediniène cene bez PDV-a i
ukupnu cenu bez i sa PDV-om?
Odgovor:
Obrazac strukture cene sa uputstvom kako da se popuni predstavlja obavezan el-
ement sadrine konkursne dokumentacije u svim vrstama postupka javne nabavke, osim
u postupku javne nabavke male vrednosti. S tim u vezi u èlanu 11. Pravilnika o
obaveznim elementima konkursne dokumentacije i naèinu dokazivanja ispunjenosti
uslova ("Slubeni glasnik RS", br. 29/2013 i 104/2013) propisano je da se u obrascu
strukture cene navode osnovni elementi ponuðene cene: 1) cena (jedinièna i ukupna) sa
i bez PDV-a; 2) procentualno uèešæe odre-ðene vrste troškova u sluèaju kada je
navedeni podatak neophodan radi usklaðivanja cene tokom perioda trajanja ugovora,
odnosno okvirnog sporazuma (uèešæe troškova materijala, rada, energenata). Stavom 2.
pomenutog èlana je predviðeno da æe se smatrati da je saèinjen obrazac strukture cene,

ukoliko su osnovni elementi ponuðene cene sadrani u obrascu ponude. Prema tome
ako je ispunjen uslov iz stava 2. navedenog èlana, dakle ako konkursna dokumentacija
sadri obrazac ponude sa osnovnim elementima ponuðene cene koji se inaèe u skladu
sa èlanom 11. navedenog pravilnika unose u obrazac strukture cene, te da predmer i
predraèun radova sadri iste, moe se zakljuèiti da je sastavljen obrazac strukture cene.
Pitanje:
l Da li je moguæe raspisati javnu nabavku u kojoj æe se traiti jediniène cene
proizvoda bez navoðenja kolièine, a sve do procenjene vrednosti javne nabavke
koja æe biti navedena?
Odgovor:
Kod javnih nabavki gde naruèilac ne moe unapred znati koja kolièina predmeta
javne nabavke æe mu biti potrebna i u kom periodu, što je najèešæi sluèaj sa dobrima (a
svakako da nisu iskljuèene ni usluge ili radovi) koja se sukcesivno isporuèuju naruèiocu,
za naruèioca je uputno da sprovodi kvalifikacioni postupak. Ova vrsta postupka javne
nabavke upravo je i predviðena u situaciji kada javnu nabavku nije moguæe unapred
planirati sa stanovišta obima, kolièina i vremena, a predmet nabavke su povremene
usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na redovnom
odravanju koje se pruaju, isporuèuju ili izvode prema standardnim, uobièajenim
specifikacijama, a ne prema specifiènim zahtevima naruèioca. U konkretnom sluèaju u
pitanju su standardna potrošna dobra, usluge i radovi. Ovo bi se moglo reæi da je najbolji
naèin za naruèioca da na kraju sprovedenog postupka javne nabavke nabavi one
kolièine koje æe mu realno i objektivno biti potrebne u odreðenom vremenskom periodu.
Naime, kroz ovu vrstu postupka javne nabavke naruèilac izbegava situaciju kada ne
moe unapred da predvidi npr. potrebnu kolièinu dobara. Naruèilac moe da predvidi
okvirne kolièine predmeta nabavke u konkursnoj dokumentaciji, ali u tom sluèaju takoðe
mora da navede da se iste nabavljaju do iznosa procenjene vrednosti te javne nabavke.
Pitanje:
l Da li je pravilno da se bankarska garancija za ozbiljnost ponude,
bankarska garancija za dobro izvršeno kao i bankarska garancija za otklanjanje
grešaka u garantnom roku izdaju u odreðenom procentu bez PDV-a?
Odgovor:
Èlanom 16. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u
RS", broj 29/2013) predviðeno je da se bankarska garancija za povraæaj avansnog
plaæanja, koja se trai u sluèajevima kada se ponuðaèu isplaæuje avans, izdaje u visini
plaæenog avansa sa PDV-om i mora da traje najkraæe do pravdanja avansa. U sluèaju
kada je konkursnom dokumentacijom odreðena obaveza ponuðaèa da dostave
bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla u visini koja je izraena u procentu od
vrednosti ugovora na osnovu èlana 17. stav 1. Pravilnika o obaveznim elemetnima
uslova, pod vrednošæu ugovora smatra se ukupna cena bez PDV-a ponuðena od strane
ponuðaèa kojem je dodeljen ugovor.
Pitanje:
l Da li je obavezno traiti sredstvo obezbeðenja za svako avansno plaæanje,
npr. avans od 50% iznosi 100.000 dinara?
Odgovor:
U pogledu sredstva obezbeðenja za povraæaj avansa, èlanom 61. stav 8.
Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 124/2012) propisano je da je
naruèilac duan da isto zahteva, ako je konkursnom dokumentacijom predviðeno
avansno plaæanje, bez obzira na procenat ili iznos avansa. S druge strane, bitno je
ukazati na to da je u Pravilniku o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u
RS", br. 29/2013 i 104/2013) koji sadri detaljnije odredbe koje se odnose na sredstva
obezbeðenja, meðu kojima je i bankarska garancija za povraæaj avansnog plaæanja,
propisano da se ista trai u sluèajevima kada se ponuðaèu isplaæuje avans, te da se
izdaje u visini plaæenog avansa i mora da traje najkraæe do pravdanja avansa.
Meðutim, visina bankarske garancije za povraæaj avansnog plaæanja moe se smanjiti
ako ta garancija pokriva delimiène ili sukcesivne isporuke ili situaciono izvoðenje
radova, kada je to dozvoljeno, pri èemu mora biti naveden i naèin smanjivanja vrednosti
garantovanog izosa. Shodno navedenom, nesumnjivo je da pomenuti zakon, kao i
podzakonski akt, propisuju obavezu naruèioca da ovo sredstvo obezbeðenja naruèilac
trai uvek kada se ponuðaèu isplaæuje avans.
Treba imati u vidu da se na nabavke procenjene vrednosti ispod 400.000 dinara.
Zakon ne primenjuje, a na osnovu èlana 39. stav 2. Zakona.
Pitanje:
l Naruèilac nabavlja turistièke usluge (organizovanje ekskurzije). Na koji
naèin u konkursnoj dokumentaciji saèiniti obrazac strukture cene, odnosno da li
se u strukturi cene posebno iskazuje PDV?
Odgovor:
glasnik RS", br. 124/2012 i 14/2015) konkursna dokumentacija shodno vrsti postupka i
prirodi predmeta javne nabavke sadri obrazac strukture ponuðene cene èiji osnovni
elementi su cena (jedinièna i ukupna, sa i bez PDV-a).
Na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 12a) Zakona o turizmu ("Slubeni glasnik RS",
br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 (dr. zakon) i 93/2012) delatnost turistièke agencije jeste
organizovanje, prodaja i realizovanje turistièkih putovanja, izleta i pruanje drugih usluga
uobièajenih u turistièkom prometu;
Na osnovu èlana 35. stav 7. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Slubeni
glasnik RS", br. 84/2004, ..., 142/2014 i 5/2015 (usklaðeni din. izn.)) turistièka agencija
za turistièke usluge koje prua putnicima i u odnosu na njih istupa u svoje ime, a za
organizaciju putovanja prima dobra i usluge drugih obveznika koje putnici neposredno
koriste (prethodne turistièke usluge) ne moe da iskazuje PDV u raèunima ili drugim
dokumentima i nema pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu prethodnih
turistièkih usluga koje su joj iskazane u raèunu.
Imajuæi u vidu navedene odredbe kada se nabavlja turistièka usluga u strukturi
cene se ne iskazuje PDV, što znaèi da ustanova kao naruèilac u konkursnoj
dokumentaciji u obrascu strukture cene neæe zahtevati iskazivanje PDV-a.
Kada je predmet nabavke turistièka usluga (organizovanje ekskurzije), iznos
procenjene vrednosti sa i bez PDV-a je isti i naruèilac æe ga tako prikazati u planu
nabavki i u izveštajima u kojima se trai prikaz ponuðene cene sa i bez PDV-a. U
konkursnoj dokumentaciji u postupku nabavke ove turistièke usluge obrazac strukture
cene kao element ne bi trebalo da sadri posebno iskazivanje cene sa i bez PDV-a, a
ukoliko se u konkursnoj dokumentaciji naðe obrazac u kome strukturu cene treba
prikazati i sa i bez PDV-a ponuðaè u obe kolone unosi isti iznos.
Pitanje:
l Ako je procenjena vrednost javne nabavke dobara, oblikovane po
partijama, 600.000.000 dinara, da li je naruèilac u obavezi da zahteva bankarsku
garanciju i za partiju èija je procenjena vrednost manja od iznosa iz èlana 57. ZJN
(manja od iznosa od 250.000.000 dinara)?
Odgovor:
Èlanom 61. stav 7. ZJN propisano je da naruèilac moe u konkursnoj
dokumentaciji da navede vrstu sredstava finansijskog obezbeðenja kojim ponuðaèi
obezbeðuju ispunjenje svojih obaveza u postupku javne nabavke, kao i ispunjenje svojih
ugovornih obaveza, odnosno za povraæaj avansnog plaæanja (razlièiti oblici ruène zaloge
hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari, hipoteka, menica, jemstvo drugog pravnog
lica sa odgovarajuæim bonitetom, bankarske garancije, polise osiguranja i dr.). Stavom 8.
istog èlana predviðeno je da je naruèilac duan da zahteva sredstvo obezbeðenja za
povraæaj avansa ako je konkursnom dokumentacijom predviðeno avansno plaæanje, bez
obzira na procenat ili iznos avansa.
Dalje je stavom 9. propisano da u sluèaju sprovoðenja postupka javne nabavke
èija je procenjena vrednost veæa od iznosa iz èlana 57. ovog zakona (veæa od
250.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno veæa od 500.000.000 dinara za radove),
naruèilac jeu obavezida zahteva bankarsku garanciju kao sredstvo obezbeðenja za
ispunjenje ugovornih obaveza.
Èlan 68. stav 1. ZJN propisuje da kad je predmet javne nabavke oblikovan po
partijama, naruèilac odreðuje procenjenu vrednost svake partije. Stav 2. istog èlana
propisuje da procenjena vrednost javne nabavke oblikovane po partijama ukljuèuje
procenjenu vrednost svih partija, za period za koji se zakljuèuje ugovor.
Shodno izloenom, naruèilac nije u obavezi da u svakom postupku javne nabavke
zahteva sredstva finansijskog obezbeðenja. Meðutim, od navedenog pravila postoje
izuzeci. Naime, ukoliko je naruèilac u konkursnoj dokumentaciji predvideo avansno
plaæanje, duan je da u konkursnoj dokumentaciji zahteva i sredstvo obezbeðenja za
povraæaj avansa, bez obzira na procenat ili iznos avansa. Drugi izuzetak odnosi se na
sprovoðenje postupka javne nabavke èija je procenjena vrednost veæa od 250.000.000
dinara za dobra i usluge i 500.000.000 dinara za radove, u kom sluèaju naruèilac ima
obavezu da, shodno citiranim odredbama ZJN, zahteva bankarsku garanciju kao
sredstvo obezbeðenja za ispunjenje ugovornih obaveza.
Ukoliko je naruèilac oblikovao nabavku po partijama, mišljenja smo da je potrebno
posmatrati vrednost partije u smislu obaveze dostavljanja bankarske garancije kao
sredstva obezbeðenja za ispunjenje ugovornih obaveza, odnosno vrednosti iz partija
koje se dodeljuju istom ponuðaèu, ukoliko se za više partija zakljuèuje jedan ugovor o
javnoj nabavci.
Naèelo efikasnosti i ekonomiènosti, u èlanu 9. stav 2. ZJN, predviða da je
naruèilac duan da obezbedi da se postupak javne nabavke sprovodi i dodela ugovora
vrši u rokovima i na naèin propisan ovim zakonom, sa što manje troškova vezanih za
postupak i izvršenje javne nabavke. Troškovi pribavljanja sredstva obezbeðenja za
ponuðaèe su veæi, a samim tim i troškovi za postupak javne nabavke (po pravilu veæa
ponuðena cene), ako se kao sredstvo obezbeðenja pribavlja bankarska garancija.
S tim u vezi, mišljenja smo da odredbu ZJN, po kojoj je obaveza naruèioca da u
postupku javne nabavke èija je procenjena vrednost za dobra i usluge veæa od
250.000.000 dinara, treba posmatrati analogno ukoliko je predmet javne nabavke
oblikovan po partijama, s obzirom da svaka partija mora da ima svoju procenjenu
vrednost, u odnosu na koju se i odreðuje izabrani ponuðaè, a samim tim i obaveza
dostavljanja bankarske garancije kao sredstva obezbeðenja za ispunjenje ugovornih

obaveza (ista se odnosi samo na izabranog ponuðaèa). Dakle, ukoliko je vrednost
odreðene partije preko 250.000.000 dinara naruèilac bi imao obavezu da zahteva od
izabranog ponuðaèa dostavljanje bankarske garancije kao sredstva obezbeðenja za
ispunjenje ugovornih obaveza.
Objavljivanje i dostavljanje konkursne dokumentacije

- èlan 62. Zakona
Pitanje:
l Da li se na Portalu javnih nabavki objavljuje konkursna dokumentacija?
Ko objavljuje na Portalu javnih nabavki obaveštenja ako nabavku za naruèioca
vrši Uprava za zajednièke poslove republièkih organa?
Odgovor:
Na osnovu èlana 62. stav 1. Zakona naruèilac je duan da istovremeno sa
objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda, objavi konkursnu dokumentaciju na
Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici. Ako nabavku sprovodi Uprava za
zajednièke poslove kao centralizovanu nabavki, ona objavljuje oglase u vezi sa tom
nabavkom, odnosno postupkom koji sprovodi.
Izmene i dopune konkursne dokumentacije

- èlan 63. Zakona
Pitanje:
l Kako naruèilac u postupku javne nabavke male vrednosti moe da izvrši
izmene obrasca ponude koji je uz poziv za podnošenje ponuda oglasio preko
Portala Uprave javnih nabavki?
Odgovor:
Èlan 63. Zakona sadri odredbe koje se odnose na izmene i dopune konkursne
dokumentacije. S tim u vezi, predviðeno je da ako naruèilac u roku predviðenom za
podnošenje ponuda, izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju, duan je da bez
odlaganja izmene ili dopune objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.
Po isteku roka predviðenog za podnošenje ponuda naruèilac ne moe da menja niti da
dopunjuje konkursnu dokumentaciju.
Pitanje:
l Da li naruèilac moe da u toku roka za podnošenje ponuda izmeni kon-
kursnu dokumentaciju tako što æe ubaciti još jednu partiju? Ako moe, da li treba
pored izmene konkursne dokumentacije, da izvrši i izmenu odluke o pokretanju
postupka javne nabavke i poziva za podnošenje ponuda i po kom osnovu?
Odgovor:
Naruèilac moe izmeniti konkursnu dokumentaciju u bilo kom delu do isteka roka
za podnošenje ponuda, s tim što je duan da postupa u skladu sa èlanom 63. stav 1.
Zakona kojim je predviðeno da ako naruèilac u roku predviðenom za podnošenje ponuda
izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju, duan je da bez odlaganja izmene ili dopune
objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.
Naruèilac mora u navedenom sluèaju da izmeni odluku o pokretanju postupka jer

je izmenio i predmet nabavke tako što je dodao jednu partiju. Takoðe, mora izmeniti i
poziv za podnošenje ponuda, jer ukoliko ne bi izmenio poziv isti ne bi bio u skladu sa
sadrinom konkursne dokumentacije te bi postojala potencijalna opasnost da neko od
zaainteresovanih lica podnese zahtev za zaštitu prava. S tim u vezi, èlanom 61. stav 3.
Zakona odreðeno je da podaci sadrani u konkursnoj dokumentaciji moraju biti istovetni
sa podacima koji su navedeni u pozivu za podnošenje ponuda.
Pitanje:
l Da li je potrebno da se objavljuju pojašnjenja u vezi podnošenja ponude
na Portalu javnih nabavki ako pitanja nisu postavljena na portalu, veæ su poslata
mejlom?
Odgovor:
Naruèilac ima obavezu da na Portalu javnih nabavki i svom sajtu objavljuje osim
konkursne dokumentacije i sva pitanja i odgovore u vezi sa istim. Tako je èlanom 63. stav
3. Zakona propisano da je naruèilac duan da zainteresovanom licu u roku od tri dana od
dana prijema zahteva, pošalje odgovor u pisanom obliku i da istovremeno tu informaciju
objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.
Pitanje:
l U konkursnoj dokumentaciji rok plaæanja dobavljaèu je 30 dana. Izabrani
ponuðaè i naruèilac su prilikom zakljuèenja ugovora svojevoljno preinaèili ovaj
rok na 45 dana. Da li uèinjen prekršaj i kako ga premostiti?
Odgovor:
Specifiènost ugovora dodeljenog u postupku javne nabavke je u tome da je
dokumentacije i da se moe menjati samo do isteka roka predviðenog za podnošenje
ponuda (èlan 63. stav 6. Zakona). Po isteku ovog roka sadrina modela ugovora o javnoj
nabavci se ne moe menjati i dopunjavati. Ponuðaè koji podnese ponudu, svojom
ponudom potvrðuje da prihvata i model ugovora sadran u konkursnoj dokumentaciji i
preuzima obavezu da po okonèanom postupku javne nabavke, ako mu bude dodeljen
ugovor, sa naruèiocem zakljuèi ugovor identièan modelu datom u konkursnoj
dokumentaciji i da zakljuèeni ugovor izvrši na ugovoreni naèin. Obaveza naruèioca je da
sa izabranim ponuðaèem zakljuèi ugovor o javnoj nabavci koji u svemu mora biti u skladu
sa odlukom o pokretanju postupka javne nabavke i ne moe se razlikovati od modela
ugovora datog u konkursnoj dokumentaciji.
Promena elemenata ugovora posle donošenja odluke o dodeli ugovora, a pre
zakljuèenja ugovora je izmena konkursne dokumentacije posle isteka roka predviðenog za
podnošenje ponuda i Zakon je ne dozvoljava. Znaèi da u konkretnom sluèaju naruèilac i
ponuðaè nisu mogli promeniti rok plaæanja neposredno pred zakljuèenje ugovora.
Izmena modela ugovora, odnosno konkursne dokumentacije posle isteka roka
predviðenog za podnošenje ponuda nije Zakonom predviðena kao prekršaj. Meðutim,
odredbom èlana 169. stav 1. taèka 4) Zakona kao prekršaj je definisano ne objavljivanje
izmene konkursne dokumentacije i za ovaj prekršaj je propisana novèana kazna za
naruèioca od 100.000 do 1.000.000 dinara i odgovorno lice naruèioca od 30.000 do
80.000 dinara. Naime, naruèilac menjajuæi model ugovora posle isteka roka predviðenog
za podnošenje ponuda a pre zakljuèenja ugovora, menja konkursnu dokumentaciju, a na
osnovu èlana 63. stav 1. Zakona ako u roku predviðenom za podnošenje ponuda izmeni
konkursnu dokumentaciju, duan je da bez odlaganja izmene ili dopune objavi na Portalu
javnih nabavki i na svojoj internet stranici (doista ovde se radi samo o izmenama
konkursne dokumentacije). Videti prekršaj u Zakonu o budetskom sistemu.
U èlanu 103. stav 1, taèka 4) Zakona o budetskom sistemu ("Slubeni glasnik

RS", br. 54/2009, … i 108/2013) propisane su novèane kazne za naruèioce koji prekrše
odredbe èlana 57. ovog zakona, odnosno koji ugovor o nabavci dobara, finansijske
imovine, pruanju usluga ili izvoðenju graðevinskih radova ne zakljuèe u skladu sa
propisima koji regulišu javne nabavke.
Pitanje:
l Naruèilac je nakon podnetog zahteva za zaštitu prava, zbog kog je došlo
do zastoja postupka, bitno izmenio konkursnu dokumentaciju. Da li se u ovom
sluèaju samo produava rok za podnošenje ponuda zbog zastoja postupka ili se
rok produava i na osnovu èlana 63. Zakona?
Odgovor:
Naruèilac rok za podnošenje ponuda, u konkretnom sluèaju, produava po oba
osnova, što znaèi da ga produava za period dok je trajao zastoj postupka i za vreme
koje je potrebno za pripremu ponude zbog izmenjene dokumentacije. Zakonom nije
propisano za koliko bi naruèilac trebalo da produi rok u situaciji kada mu je bio podnet
zahtev za zaštitu prava. Ako je znatno izmenjena konkursna dokumentacija u delu
uslova i tehnièkih specifikacija, trebalo bi odrediti realan rok u kojem ponuðaèi mogu
zaista pripremiti prihvatljivu ponudu. Moe se desiti da, ukoliko naruèilac ne predvidi
primeren rok za podnošenje ponuda, neko od ponuðaèa podnese zahtev za zaštitu
prava, te ako dokae da nije bilo dovoljno vremena za pripremu ponude, postupak javne
nabavke moe biti poništen.
Pitanje:
l Naruèilac je konkursnom dokumentaciji predvideo da je ponuðaè, sa
kojim se zakljuèi ugovor, obavezan da dostavi originalnu proizvoðaèku garanciju
za svaki artikal iz specifikacije. Ponuðaè, u zakonskom roku trai pismeno
pojašnjenje u vezi nabavke i pita "da li je za naruèioca prihvatljivo da on (ponuðaè)
kao ovlašæeni prodavac da garanciju za odreðene artikle jer npr. za miševe ne
postoji originalna proizvoðaèka garancija." Ukoliko naruèilac odgovori da
prihvata ovakvu garanciju, da li se to smatra dopunom dokumentacije?
Odgovor:
Èlanom 63. stav 2. i 3. Zakona propisano je da zainteresovano lice moe, u
pisanom obliku traiti od naruèioca dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa
pripremanjem ponude, najkasnije pet dana pre isteka roka za podnošenje ponude i da je u
tom sluèaju duan da zainteresovanom licu u roku od tri dana od dana prijema zahteva,
pošalje odgovor u pisanom obliku i da istovremeno tu informaciju objavi na Portalu javnih
nabavki i na svojoj internet stranici. Ukoliko naruèilac u svom odgovoru na zahtev za
pojašnjenje konkursne dokumentacije navede da æe umesto zahtevane original
proizvoðaèke garancije za sve artikle (meðu kojima je i miš), prihvatiti da ponuðaè dostavi
garanciju od strane prodavca (ponuðaèa), moe se zakljuèiti da se radi o dopuni
konkursne dokumentacije. Dakle iako je u pitanju podnesak koji je naslovljen kao "odgovor
na zahtev za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima u vezi sa pripremanjem ponude",
bitna je sadrina takvog akta. S tim u vezi, ukoliko se iz sadrine datog odgovora od strane
naruèioca moe nesumnjivo utvrditi da je isti faktièki kroz svoj odgovor izvršio izmeni i/ili
dopunu konkursne dokumentacije, onda se svakako i radi o tome. Konkretno, u opisanom
sluèaju, naruèilac jeste kroz svoj odgovor izvršio dopunu konkursne dokumentacije.
Pitanje:
l Za koliko je duan da produi rok za podnošenje ponuda naruèilac koji je
izmenio i dopunio konkursnu dokumentsaciju u roku kraæem od 8 dana pre isteka
roka za podnošenje ponuda?
Odgovor:
Odredbom èlana 63. stav 5. Zakona je predviðeno da ako naruèilac izmeni ili
dopuni konkursnu dokumentaciju osam ili manje dana pre isteka roka za podnošenje
ponuda, naruèilac je duan da produi rok za podnošenje ponuda i objavi obaveštenje o
produenju roka za podnošenje ponuda. Pitanje za koliko dana naruèilac treba da
produi rok za podnošenje ponuda u mnogome zavisi od toga u èemu se ogleda izmena
i/ili dopuna konkursne dokumentacije, sa stanovišta dodatnog vremena koje je
neophodno da ponuðaè pripremi prihvatljivu ponudu. Dakle, ako se radi o npr. dopuni
konkursne dokumentacije koja se ogleda u tome da ponuðaè treba samo da popuni neki
dokument, u tom sluèaju rok za produenje ne iziskuje neko posebno dodatno vreme
ponuðaèu za pripremu prihvatljive ponude. S druge strane, ako se radi o takvoj izmeni ili
dopuni konkursne dokumentacije gde se zahteva od ponuðaèa da dostavi npr. izveštaj
od strane akreditovane laboratorije o izvršenom ispitivanju predmeta javne nabavke, što
svakako iziskuje odreðeno vreme, tada naruèilac mora da u vreme za koje produava
rok za podnošenje ponuda uraèuna i period neophodan za dostavljanje prihvatljive
ponude, polazeæi od vremena potrebnog za pribavljanje naknadno traenog dokaza.
Pitanje:
l Ako je u modelu ugovora i ugovoru koji je zakljuèen 5.5.2014. godine
greškom navedeno da ugovor vai za 2014. godinu, a predmet je nabavka ivotne
namirnice za jednogodišnje potrebe da li se moe aneksirati ugovor i vanost
ugovora produiti do 5.5.2015. godine?
Odgovor:
Naruèilac moe da menja konkursnu dokumentaciju u skladu sa èlanom 63.
Zakona. U konkretnom sluèaju ugovor je veæ zakljuèen sa jasno i precizno odreðenim
rokom, a koji je takoðe naveden i u modelu ugovora, kao sastavnom delu konkursne
dokumentacije. Dakle, naruèilac ne moe da naknadno, nakon zakljuèenja ugovora o
javnoj nabavci isti menja, tako što bi produio rok za izvršenje istog.
Pitanje:
l Za koliko se produava rok u sluèaju izmena konkursne dokumentacije i
da li se u produeni rok raèuna dan otvaranja i dan kad se menja dokumentacija?
Da li se menja i poziv za podnošenje ponuda jer u njemu stoji raniji rok?
Odgovor:
Naruèilac æe produiti rok za onoliko dana, za koliko proceni da æe biti dovoljno
ponuðaèima da dostave odgovarajuæu i prihvatljivu ponuda a imajuæi u vidu predmetne
izmene. Propisani rok od osam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda istièe u toku
trajanja osmog, dana pre isteka roka za podnošenje ponuda. Imajuæi u vidu odredbe
èlana 90. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 39/1997 i
31/2001, "Slubeni glasnik RS", broj 30/2010), poslednji dan za predaju ponuda se ne
uraèunava u rok, veæ isti poèinje da teèe prvog dana koji njemu prethodi. Ako naruèilac
izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju osam ili manje dana pre isteka roka za
podnošenje ponuda, naruèilac je duan da produi rok za podnošenje ponuda i objavi
obaveštenje o produenju roka za podnošenje ponuda.
Pitanje:
l Šta se dešava ako ponuðaè podnese ponudu nekoliko dana pre vremena
oznaèenog za podnošenje ponuda, a u meðuvremenu se objave izmene
konkursne dokumentacije ili odgovori na pitanja zainteresovanih lica?
Odgovor:
Ponuðaè koji dostavi ponudu u toku trajanja roka za podnošenje ponuda u
obavezi je da sve do isteka roka za podnošenje ponuda prati Portal Uprave za javne
nabavke i da li su objavljene dodatne informacije ili izmene konkursne dokumentacije.
Ako zbog objavljene informacije ili izmenjene i dopunjene konkursne dokumentacije
ponuðaè hoæe da izmeni ili dopuni svoju ponudu to moe uèiniti do isteka roka za
podnošenje ponuda.
Pitanje:
l Kada istièe rok za podnošenje zahteva kojim se od naruèioca trae
dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa pripremanjem ponude, ako je rok za
podnošenje ponuda 30 dana od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda,
a poziv je objavljen 12. novembra 2014. godine?
Odgovor:
Na osnovu èlana 63. stav 2. Zakona zainteresovano lice moe, u pisanom obliku
traiti od naruèioca dodatne informacije ili pojašnjenja u vezi sa pripremanjem ponude,
najkasnije pet dana pre isteka roka za podnošenje ponude.
U konkretnom primeru poslednji dan za podnošenje ponuda je 12. decembar
2014. godine, a rok za podnošenje zahteva kojim se od naruèioca trae dodatne
informacije ili pojašnjenja 7. decembar 2014. godine (pet dana pre isteka roka za
podnošenje ponuda). Kako 7. decembar 2014. godine pada u nedelju poslednji dan za
podnošenje zahteva kojim se od naruèioca trae dodatne informacije ili pojašnjenja u
vezi sa pripremanjem ponude je ponedeljak 8. decembar 2014. godine. Na osnovu èana
èlana 91. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 39/97 i
31/2001, "Slubeni glasnik RS", broj 30/2010) ako poslednji dan roka pada u nedelju rok
istièe istekom prvog narednog radnog dana.
Pitanje:
l Naruèilac je u toku postupka javne nabavke male vrednosti izmenio
konkursnu dokumentaciju i produio rok za dostavljenje ponuda. Da li taj rok treba
takoðe da bude minimum 8 dana od dana objavljivanja izmene dokumentacije na
poratlu Uprave za JN, ili on treba da obezbedi poštovanje rokova za podnošenje
zahteva za zaštitu prava (na konkursnu dokumentaciju) što je kraæi rok?
Odgovor:
Èlanom 63. stav 5. Zakona propisano je da ako naruèilac izmeni ili dopuni
konkursnu dokumentaciju osam ili manje dana pre isteka roka za podnošenje ponuda,
naruèilac je duan da produi rok za podnošenje ponuda i objavi obaveštenje o
produenju roka za podnošenje ponuda. U tom sluèaju, naruèilac mora da vodi raèuna o
tome da prilikom odreðivanja novog roka poštuje odredbu èlana 94. stav 1. Zakona kojim
je predviðeno da rok za podnošenje ponuda mora biti primeren vremenu potrebnom za
pripremu prihvatljive ponude. S tim u vezi, naruèilac se mora rukovoditi time šta izmena ili
dopuna konkursne dokumentacije povlaèi za sobom, odnosno koliko ista uslovljava
dodatnog vremena za zainteresovano lice u cilju pripreme prihvatljive ponude. Svakako
da u tom sluèaju, naruèilac treba da obezbedi poštovanje roka za blagovremeno
podnošenje zahteva za zaštitu prava u konkretnom postupku javne nabavke (ovde se
radi o postupku javne nabavke male vrednosti za koji je rok za blagovremeno
podnošenje zahteva za zaštitu prava kojim se osporava sadrina konkursne
dokumentacije tri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda shodno èlanu 149. stav 3.
Zakona). Naime, naruèilac bi morao da postupi u skladu sa navedenim, buduæi da se na
taj naèin obezbeðuje zaštita koja se ogleda u blagovremenom osporavanju sadrine
konkursne dokumentacije, a time i nastale izmene ili dopune.
Naèin odreðivanja procenjene vrednosti javne nabavke

- èlan 64. Zakona
Pitanje:
l U sluèaju da je planom nabavke predviðena nabavka na primer ivotnih
namirnica u iznosu od 7.000.000 din. Da li moe nabavka namirnica bez
sprovoðenja postupka javne nabavke do iznosa od 300.000 din; nabavka
namirnica po postupku javne nabavke male vrednosti do 3.000.000 din; ostatak od
3.700.000 dinara po postupku javne nabavke?
Odgovor:
Ne moe. Gleda se ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou.
Pitanje:
l Da li procenjena vrednost javne nabavke moe biti manja od procenjene
vrednosti u planu nabavki?
Odgovor:
Procenjena vrednost javne nabavke moe biti manja od procenjene vrednosti u
planu nabavki.
Pitanje:
l Šta je procenjena vrednost u postupku u kom je jedan ponuðaè u sistemu
PDV-a, a drugi ponuðaè nije. Kako utvrditi ko je u granicama procenjene vrednosti?
Odgovor:
Èlanom 64. stav 1. Zakona propisano je da se procenjena vrednost javne nabavke
iskazuje u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost. U stavu 2. navedenog èlana je
predviðeno da procenjena vrednost obuhvata ukupni plativi iznos ponuðaèu. S druge
strane, osnovni elementi ponuðene cene prema èlanu 11. Pravilnika o obaveznim
elementima konkursne dokumentacije i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni
glasnik RS", br. 29/2013 i 104/2013) su ponuðena cena (jedinièna i ukupna) sa PDV-om i
bez PDV-a, kao i procentualno uèešæe odreðene vrste troškova u sluèaju kada je navedeni
podatak neophodan radi usklaðivanja cene tokom perioda trajanja ugovora, odnosno
okvirnog sporazuma. Porez na dodatu vrednost jeste opšti porez koji se obraèunava i
plaæa na isporuku dobara i pruanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i
usluga, kao i na uvoz dobara koji se obraèunava i plaæa shodno Zakonu o porezu na
dodatu vrednost ("Slubeni glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 (ispr.), 61/2005, 61/2007 i
93/2012). Polazeæi od navedenog u situaciji kada se u postupku javne nabavke pojavi
ponuðaè koji nije u sistemu PDV-a i ponuðaè koji jeste, naruèilac u obzir uzima cene bez
PDV-a, dakle krajnju cenu prvog ponuðaèa i ponuðenu cenu bez PDV-a drugog
ponuðaèa. Dakle, ako bi se dogodila situacija da ponuðaè koji nije u sistemu PDV-a ponudi
cenu koja prelazi procenjenu vrednost javne nabavke, dok ponuðaè koji jeste u sistemu
PDV- a ponudi cenu bez PDV-a koja je u granicama procenjene vrednosti, naruèilac bi
ponudu prvog ponuðaèa morao da odbije kao neprihvatljivu.
Pitanje:
l Kako formirati iznos procenjene vrednosti za adaptaciju objekta?
Odgovor:
Potrebno je izvršiti procenu od strane struènog lica, koje bi obišlo lokaciju i izvršio
predmer i predraèun radova koje treba izvesti. Kada se utvrdi procenjena vrednost
naruèilac se opredeljuje za vrstu postupka javne nabavke, s tim što uvek moe da primeni
pravila koja vae za otvoreni i restriktivni postupak, dok za ostale vrste postupaka koji su
izuzetak mora da ispuni zakonom predviðene uslove da bi primenio neki od njih.
Pitanje:
l Da li se limit u iznosu od 400.000,00 dinara bez PDV-a ceni u odnosu na sva
sredstva na kontu, odnosno da li se procenjena vrednost predmeta javne nabavke
opredeljuje prema kontu na kome su opredeljena sredstva za datu nabavku (na
primer: 511300 - Kapitalno odravanje zgrada i objekata, analitièki broj 51340)?
Odgovor:
Predmet javne nabavke se oblikuje prema istovrsnosti dobara, radova i usluga i u
skladu sa èl. 4, 5. ili 6. Zakona, a procenjena vrednost se utvrðuje prema oblikovanom
predmetu nabavke. Konto na kome su opredeljena sredstva za datu nabavku ne
opredeljuje predmet nabavke i da li æe se limit u iznosu od 400.000,00 dinara bez PDV-a
ceniti u odnosu na ceo konto (511300 - Kapitalno odravanje zgrada i objekata, analitièki
broj 51340) zavisi od toga da li se na tom kontu nalaze sredstva za jedan ili više
predmeta nabavke.
Kapitalno odravanje vodovoda ako se realizuje kao celina moe predstavljati
poseban predmet, što vai i za kapitalno odravanje kanalizacije, kapitalno odravanje
luka i kapitalno odravanje brana. Meðutim za pravilnu ocenu istovrsnosti predmeta
nabavke kod ovih nabavki bitno je opredeliti šta konkretno, odnosno koji predmeti
(dobra, usluge, radovi) èine svako od ovih odravanja i predmet oblikovati prema tome,
što znaèi da se moe desiti da jedan predmet èine pojedina dobra, usluge, radovi koji su
planirani za svako od ovih kapitalnih odravanja jer su istovrsni, pa se moe desiti da za
jedan predmet imate opredeljena sredstva na više konta.
Pitanje:
l Kako odrediti procenjenu vrednost kod ugovora koji se zakljuèuju na 12
kalendarskih meseci, a èije se plaæanje realizuje u dve budetske godine (na
primer: od maja 2014. do maja 2015. godine)?
Odgovor:
Procenjena vrednost kod ugovora koji se zakljuèuju na 12 kalendarskih meseci, a
èije se plaæanje realizuje u dve budetske godine se utvrðuje prema procenjenoj
vrednosti za svih 12 meseci (na primer: sredstva za period maj - decembar 2014. su u
finansijskom planu za 2014, a sredstva za period januar - april 2015. u finansijskom
planu za 2015. godinu).
Na osnovu èlana 7. Uredbe o kriterijumima za utvrðivanje prirode rashoda i uslo-
vima i naèinu pribavljanja saglasnosti za zakljuèivanje odreðenih ugovora koji, zbog
prirode rashoda, zahtevaju plaæanje u više godina ("Slubeni glasnik RS", broj 21/2014)
pribavljanju saglasnosti po odredbama ove uredbe ne podleu ugovori koji se zakljuèuju
na 12 meseci i kraæe, a èije se plaæanje realizuje u dve budetske godine, s tim što pre
pokretanja postupka javne nabavke, odnosno ugovaranja za nabavke na koje se ne
primenjuje zakon kojim se ureðuju javne nabavke, mora da bude obezbeðen deo
sredstava za obaveze koje dospevaju u tekuæoj budetskoj godini. Model ugovora, kao
obavezni element konkursne dokumentacije koja se priprema u postupku javne
nabavke, mora sadrati odredbu da æe obaveze koje dospevaju u narednoj budetskoj
godini biti realizovane najviše do iznosa sredstava koja æe im za tu namenu biti odobrena
u toj budetskoj godini.
Pitanje:
l Da li u procenjenu vrednost elektriène energije ulazi samo vrednost
"aktivne energije"?
Odgovor:
Èlan 64. stav 2. Zakona propisuje da procenjena vrednost javne nabavke
obuhvata ukupni plativi iznos ponuðaèu.
Kupac (naruèilac) je duan da snabdevaèu (dobavljaèu) dobra - elektriène

energije, po osnovu ispostavljenog raèuna plati cenu elektriène energije i prateæe
troškove - naknadu za podsticaj povlašæenih proizvoðaèa elektriène energije, odnosno
troškove pristupa i korišæenja sistema za distribuciju elektriène energije za isporuèenu
elektriènu energiju kupcu, koje operator distributivnog sistema obraèunava snabdevaèu,
a snabdevaè iskazuje u raèunu kupcu.
Iz izloenog proizlazi da u procenjenu vrednost elektriène energije ulazi i tzv.
"aktivna energija" i navedeni prateæi troškovi.
Odreðivanje procenjene vrednosti javne nabavke usluga

- èlan 66. Zakona
Pitanje:
l Da li se kod nabavke OVERDRAFT kredita u procenjenu vrednost
uraèunava i vrednost uzetog kredita plus troškovi, kamate itd. ili se u procenjenu
vrednost uraèunavaju samo troškovi kamate? Kakva je situacija kod procene
druge vrste kredita (neki namenski kredit)?
Odgovor:
Èlanom 66. stav 1. Zakona propisano je da pri izraèunavanju procenjene
Stavom 2. taèka 3) propisano je da za usluge kredita naruèilac uzima u obzir
ukupnu vrednost kamate za period otplate, naknade i troškove koje se odnose na odo-
bravanje kredita i izvršenje ugovora o kreditu, ukljuèujuæi i troškove procene nepokretnih
i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeðenja
kredita, troškove pribavljanja potrebne dokumentacije i druge odgovarajuæe troškove.
Kad je u pitanju nabavka kredita Zakon je propisao da se uzima u obzir vrednost
kamate, naknade i troškovi koji se odnose na odobravanje kredita i izvršenje ugovora,
troškovi pribavljanja neophodne dokumentacije, troškovi procene nepokretnih i pokretnih
stvari i drugi troškovi. Pri izraèunavanju procenjene vrednosti javne nabavke usluge
kredita, naruèilac ne uzima u obzir iznos uzetog kredita.
Iznosi koji se uzimaju u obzir pri izraèunavanju procenjene vrednosti javne
nabavke usluge kreditane zavise od vrste kredita.
Pitanje:
l Kod zakljuèenja ugovora o delu da li se kao procenjena vrednost ugovora
uzima neto honorar ili bruto honorar (tj. honorar plus porezi i doprinosi)?
Odgovor:
Kada je u pitanju ugovor o delu, pod procenjenom vrednošæu predmeta javne
nabavke smatra se ukupan plativi iznos ponuðaèu što u tom sluèaju obuhvata neto
honorar i poreze i doprinose.
Pitanje:
l Postupak nabavke usluga mobilne telefonije je poništen u celosti
odlukom Republièke komisije jer je kriterijum pokrivenost teritorije bio
"diskriminatorski" a preduzeæu je od izuzetne vanosti pokrivenost teritorije.
Nabavka je u vrednosti 400.000 dinara na period od 24 meseca. Da li nabavka moe
da se ponovi u vidu nabavke na koje se ne primenjuje zakon ako se sprovodi na
period od 12 meseci trajanja ugovora?
Odgovor:
Odreðivanje pokrivenosti teritorije kao elementa kriterijuma moe biti vrlo
problematièno jer se moe dogoditi da naruèilac izabere ponuðaèa èiji signal ne pokriva
teritoriju, a koji je uzimajuæi u obzir sve elemente kriterijuma najpovoljniji. Ako je od
neposredne vanosti za izvršenje nabavke da postoji pokrivenost signalom na odreðenoj
teritoriji na kojoj bi se pruala usluga mobilne telefonije, preporuka je da se pokrivenost
predvidi kao uslov za uèestvovanje u postupku a ne kao element kriterijuma.
Èlanom 66. stav 1. Zakona predviðeno je da pri izraèunavanju procenjene
Ako naruèilac namerava da zakljuèi ugovor na jednu godinu, te procenjena
vrednost nije iznad 400.000 dinara, on nije u obavezi da sprovede neki od postupaka
javne nabavke koji su predviðeni u èlanu 31. Zakona.
Pitanje:
l Procenjena vrednost usluge odravanja raèunovodstvenih programa je
300.000,00 dinara na godišnjem nivou. Da li naruèilac, ukoliko eli da sklopi
ugovor o odravanju ovih programa na 3 godine ima obavezu da sprovede
postupak javne nabavke i primeni odredbe ovog Zakona?
Odgovor:
glasnik RS", broj 124/2012, dalje: Zakon) naruèilac procenjenu vrednost usluge u sluèaju
kada je rok na koji se ugovor zakljuèuje 36 meseci ili kraæi, odreðuje kao ukupnu
vrednost ugovora za ceo rok.
Imajuæi u vidu navedenu odredbu, u konkretnom sluèaju, naruèilac je obavezan da
procenjenu vrednost odredi kao ukupnu vrednost ugovora za ceo rok, a to je iznos od
900.000,00 dinara i da sprovede postupak javne nabavke male vrednosti iz èlana 39. st.
1, 4. i 5. Zakona.
U konkretnom sluèaju nema osnova za primenu èlana 39. stav 2. Zakona.
Odreðivanje procenjene vrednosti

javne nabavke po partijama
- èlan 68. Zakona
Pitanje:
l Naruèilac je predmet nabavke, procenjene vrednosti 4.000.000 dinara
oblikovao u više istovrsnih celina (partija) i sproveo otvoreni postupak. Za jednu
partiju procenjene vrednosti 320.000 dinara naruèilac je obustavio postupak i
pokrenuo postupak javne nabavke male vrednosti koji je okonèao dodelom
ugovora. Da li je bilo osnova za pokretanje postupka javne nabavke male
vrednosti? Da li je naruèilac predmet oblikovan u ovoj partiji mogao realizovati u
pregovaraèkom postupku?
Odgovor:
Na osnovu èlana 68. stav 3. Zakona naruèioci ne mogu primenjivati postupak
javne nabavke male vrednosti, odnosno izbeæi primenu ovog zakona, za pojedinu partiju,
ako je zbir vrednosti svih partija veæi od iznosa iz èlana 39. stav 1. ovog zakona. Iz ove
odredbe proizilazi da nije bilo osnova za sprovoðenje postupka javne nabavke male
vrednosti.
Naruèilac nabavku predmeta oblikovanog u ovoj partiji moe realizovati u

pregovaraèkom postupku sa ili bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ako je za
to ispunjen neki od uslova iz èl. 35. ili 36. Zakona. Ako nije ispunjen ni jedan od uslova za
pokretanje pregovaraèkog postupka sa ili bez objavljivanja poziva za podnošenje
ponuda naruèilac nabavku moe realizovati samo u otvorenom postupku iako je
procenjena vrednost partije 320.000 dinara.
Tehnièke specifikacije
- èlan 70. Zakona
Pitanje:
l Ukoliko je konkursnom dokumentacijom predviðeno da tehinièke
karakteristike ponuðene mašine navedene u ponudi odgovaraju karakteristikama
na internet stranici proizvoðaèa. Kako postupati kada se ponuda ponuðaèa ne
poklapa u pogledu karakteristika sa podacima na internet stranici?
Odgovor:
Podaci koji se nalaze na internet stranici proizvoðaèa nekog dobra, dakle tièu se
njegovih tehnièkih karakteristika, ne mogu se smatrati pouzdanim dokazom da dobro
koje se nudi ima one karakteristike koje su navedene na toj internet stranici. Naime,
veoma èesto takvi podaci nisu aurirani, pa samim tim ne mogu se smatrati pouzdanim
dokazom. Shodno tome, naruèilac bi trebao da blie, konkretnije odredi dokaze koji
mogu nesumnjivo da potvrde koje su to tehnièke karakteristike odreðenog dobra.
Kad ponuda u potpunosti ne ispunjava sve tehnièke specifikacije iz konkursne
dokumentacije radi se o neodgovarajuæoj ponudi (èlan 3. stav 1. taèka 32) Zakona) koja
kao takva nije prihvatljiva i naruèilac je obavezan da je odbije kao neprihvatljivu (èlan
107. stav 1. Zakona).
Odreðivanje tehnièkih specifikacija

- èlan 71. Zakona
Pitanje:
l Ukoliko imamo aparate odreðenih proizvoðaèa u laboratoriji (Olimpus,
Simens, Abbot) i treba da nabavimo biohemijske reagense za potrebe laboratorije,
da li smemo da u otvorenom postupku navedemo da su nam potrebni reagensi
koji su odgovarajuæi Abottu, Simensu ili Olimpusu?
Odgovor:
U konkretnom sluèaju, od presudnog znaèaja je da li su aparati koje naruèilac
poseduje nabavljeni kao otvoreni ili zatvoreni sistem. Dakle, pitanje je da li se mogu za
takve aparate nabaviti biohemijski reagensi razlièitih proizvoðaèa. Takoðe od znaèaja je i
èinjenica da li predmet javne nabavke predstavljaju samo biohemijski reagensi ili se uz iste
nabavljaju i boèice, te da li se u aparate koje poseduje naruèilac, mogu staviti boèice sa
reagensima razlièitih proizvoðaèa. Ukoliko se radi o aparatima koji su otvoreni sistem, te
ukoliko se nabavljaju samo i iskljuèivo biohemijski reagensi, u tom sluèaju naruèilac ne
moe da ogranièava konkurenciju meðu ponuðaèima, zahtevajuæi da isti budu odreðenog
proizvoðaèa. Ukoliko priroda biohemijskog analizatora koji poseduje naruèilac uslovljava
da se istovremeno nabavljaju boèice sa biohemijskim reagensima, te da iste moe da
ponudi samo jedan ponuðaè, dakle ukoliko postoji objektivna i dokaziva potreba za tim,
naruèilac moe da sprovede javnu nabavku u posebnoj vrsti postupka koja je propisana
Zakonom, a ne u otvorenom postupku u kome sva zainteresovana lica mogu podneti

ponude, a koji je najkonkurentniji. Dakle, Zakon predviða kao posebnu vrstu postupka
javne nabavke pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda koji
karakteriše ili potpuno odsustvo konkurencije ili je konkurencija minimalna pod uslovom da
razlozi za isti moraju da budu dokazivi, jer se njihovo postojanje ne pretpostavlja, veæ
naruèilac mora da dokae postojanje tih razloga ako bi se pitanje njihovog postojanja
postavilo u postupku zaštite prava.
Pitanje:
l Zbog situacije na trištu kvalitet za pojedina dobra mogu da obezbede
samo renomirani ponuðaèi. Opisivanje traenih dobara i zahtevi naruèilaca u
pogledu sertifikata i atesta nisu dali rezultate. Da li u ovom sluèaju naruèilac moe
navesti nazive brendova koji garantuju kvalitet?
Odgovor:
Imajuæi u vidu da tehnièke specifikacije (karakteristike) predstavljaju obaveznu
sadrinu konkursne dokumentacije, naruèioci prave greške prilikom njihovog odreðivanja,
tako što propuste da iste jasno predvide ili naèine propust time što ne odrede dokaze
kojima se moe potvrditi njihova ispunjenost. Propust naruèioca da unapred u konkursnoj
dokumentaciji navede tehnièke karakteristike predmeta javne nabavke, onemoguæava s
jedne strane ponuðaèa da pripremi svoju ponudu, a s druge strane naruèioca da dobije
predmet javne nabavke koji odgovara njegovim objektivnim potrebama. Naruèilac ne
moe da koristi niti da se poziva na tehnièke specifikacije ili standarde koje oznaèavaju
dobra, usluge ili radove odreðene proizvodnje, izvora ili gradnje. Naruèilac ne moe u
konkursnoj dokumentaciji da naznaèi bilo koji pojedinaèni robni znak, patent ili tip, niti
posebno poreklo ili proizvodnju. Naruèilac treba da se potrudi da opiše kvalitet na što je
moguæe bolji naèin a takoðe moe, i u obavezi je da koristi negativne reference, odnosno
odbije ponudu onog ponuðaèa za koje utvrdi da nisu ispunjavali obaveze po ranije
zakljuèenim ugovorima ili nisu izvršavali na ugovoren naèin.
Pitanje:
l Kako se odreðuju tehnièke specifikacije u javnim nabavkama hrane? Da li
je u ovom sluèaju moguæe pozivanje na odreðene standarde i koji su to standardi?
Odgovor:
Prilikom pripreme konkursne dokumentacije, naruèilac moe predvideti da je
potrebno da izabrani ponuðaè ima odreðene standarde koji se tièu proizvodnje i prometa
hrane (HASSP, ISP 9001…), u skladu sa svojim potrebama. Naruèilac je u obavezi da u
sluèaju da se odluèi da zahteva standarde, izvrši istraivanje koji standardi postoje za
datu oblast i da u skladu sa predmetom javne nabavke predvidi koji su mu potrebni za
konkretnu javnu nabavku.
Pitanje:
l U postupku nabavke praška za pranje veša naruèilac je u konkursnoj
dokumentaciji naveo robnu marku artikla "ili ekvivalent". Ponuðaè je dostavio
ponudu sa navoðenjem ekvivalenta gde god je to bilo navedeno. Kako utvrditi da
je ponuðen artikal ekvivalent navedenom u konkursnoj dokumentaciji? Naruèilac
je traio dokaz ekvivalentnosti od ponuðaèa i isti je dostavio deklaracije za
ekvivalentne artikle. U prvoj isporuci robe, artikli iz ponude nisu isti dostavljenim
artiklima iz ponude. Šta uraditi u tom sluèaju?
Odgovor:
Ukoliko u toku realizacije ugovora o javnoj nabavci dobavljaè (dakle prodavac)
isporuèi dobra koja nisu ista onim dobrima koje je ponudio u ponudi i za koji mu je
dodeljen ugovor, naruèilac ukoliko je zahtevao neko sredstvo obezbeðenja isto moe da
aktivira u tom sluèaju. Isprava o realizovanom sredstvu obezbeðenja ispunjenja
ugovornih obaveza predstavlja dokaz za odbijanje ponude u kasnijim postupcima javne
nabavke zbog negativne reference shodno èlanu 82. Zakona ("Slubeni glasnik
Republike Srbije" broj 124/2012). Ukoliko naruèilac nije traio sredstvo obezbeðenja
primenjuju se odredbe ugovora o javnoj nabavci koje se odnose na ovakvo postupanje
ugovorne strane, konkretno dobavljaèa (poput reklamacije i sl.), kao i u krajnjem sluèaju
raskid ugovora na osnovu izjave o raskidu ugovora zbog neispunjenja bitnih elemenata
ugovora na naèin i pod uslovima predviðenim Zakonom o obligacionim odnosima.
Što se tièe tehnièkih specifikacija opšta pravila o istim sadrana su u èlanu 70.
Zakona. Uz pomoæ tehnièkih specifikacija, naruèilac opisuje predmet javne nabavke.
Opisivanje predmeta javne nabavke nije jednostavno bez obzira da li je u pitanju nabavka
dobara, pruanje usluga ili ustupanje izvoðenja radova. Zadatak komisije za javnu
nabavku jeste da u konkursnoj dokumentaciji opiše predmet javne nabavke na takav naèin
da nakon okonèanog postupka javne nabavke (donošenjem odluke o dodeli ugovora)
dobije upravo ono dobro, odnosno onu uslugu ili radove koje eli, ali uz ogranièenje koje se
ogleda u tome da opis predmeta nabavke bude takav da ne vodi smanjenoj konkurenciji
meðu ponuðaèima i da to odgovara njegovim objektivnim potrebama.
Pitanje:
l Naruèilac je u konkursnoj dokumentaciji predvideo da æe biti prihvatljiva
ponuda samo odreðene gramae leka tj. 35g/10ml. Da li ponuðaè moe da ponudi
lek 10g/20ml?
Odgovor:
Uz pomoæ tehnièkih specifikacija, naruèilac opisuje predmet javne nabavke.
Ukoliko su tehnièke specifikacije jasno propisane, ponuðaè mora da dostavi ponudu u
skladu sa predviðenim te u konkretnom sluèaju ne bi mogle biti prihvaæene ponude koje
ne odgovaraju predviðenim specifikacijama.
Pitanje:
l Preduzeæu je potrebno da nabavi 3 parkovske klupe. Na traenoj lokaciji
veæ imamo 7 klupa. elimo da nabavimo identiène klupe kako bi se iste uklopile u
ambijent. Na koji naèin da opišemo traene klupe?
Odgovor:
Kako se u konkretnom sluèaju radi o predmetu nabavke koji je moguæe precizno i
jasno opisati, naruèilac je duan da u skladu sa Zakonom saèini konkursnu
dokumentaciju na osnovu koje bi potencijalni ponuðaèi mogli da dostave svoje ponude.
Pored toga, radi se o predmetu javne nabavke za koji nije potreban visoki tehnološki
potencijal, a naruèilac jasnim opisom svakako moe da prui šansu velikom broju
ponuðaèa da podnesu svoje ponude.
Korišæenje tehnièkih specifikacija

- èlan 72. Zakona
Pitanje:
l Da li moe u specifikaciji proizvoda da se oznaèe na sledeæi naèin:
omekšivaè za veš "bohor" ili "odgovarajuæe"; teènost za pranje sudova "feri" ili
"odgovarajuæe" itd.
Odgovor:
Na osnovu èlana 72. stav 2. Zakona naruèilac ne moe u konkursnoj
dokumentaciji da naznaèi bilo koji pojedinaèni robni znak, patent ili tip, niti posebno
poreklo ili proizvodnju. Meðutim, u sluèajevima kada naruèilac ne moe u konkursnoj
dokumentaciji da opiše predmet javne nabavke na naèin da specifikacije budu dovoljno
razumljive ponuðaèima naruèilac moe predmet javne nabavke da opiše tako što æe
navesti naziv proizvoðaèa ili pojedinaèni robni znak, patent ili tip, ali pod uslovom da to
bude praæeno reèima "ili ekvivalentno" (èlan 72. stav 4. Zakona). Naruèilac se moe
posluiti ovom opcijom, ali samo ako predmet javne nabavke ne moe da opiše u vidu
eljenih funkcionalnih karakteristika.
Ponuðaèi su duni da ponude onaj predmet javne nabavke koji odgovara
zahtevima iz tehnièke specifikacije, odnosno da mogu da dokau usaglašenost
ponuðenog dobra sa zahtevima iz tehnièke specifikacije. Da bi to postigli, ponuðaèi
dostavljaju uz ponudu i dokaz o usaglašenosti shodno zakonu.
Dakle, u konkretnom sluèaju radi se o predmetu nabavke koji je moguæe opisati
bez navoðenja robnog znaka, te naruèilac treba da se potrudi da opiše sredstva koja eli
da kupi, navodeæi njihov sastav i svojstvo.
Pitanje:
l Ukoliko se trai u konkursnoj dokumentaciji tj. u tehièkoj specifikaciji
odreðeno ulje za motorno vozila - jer samo se to i koristi od kupovine pri prvoj
ugradnji - znaèi li to da ponuðaèi ne smeju da ponude druge "neadekvatne"
zamene.
Odgovor:
Kada je u pitanju korišæenje tehnièkih specifikacija, zakonom je izrièito propisano
u èlanu 72. Zakona da naruèilac ne moe da koristi niti da se poziva na tehnièke
specifikacije ili standarde koje oznaèavaju dobra, usluge ili radove odreðene
proizvodnje, izvora ili gradnje, te ne moe u konkursnoj dokumentaciji da naznaèi bilo koji
pojedinaèni robni znak, patent ili tip, niti posebno poreklo ili proizvodnju. Svakako, ovim
je propisano da naruèilac ne moe u konkursnu dokumentaciju da ukljuèi bilo koju
odredbu koja bi za posledicu imala davanje prednosti ili eliminaciju pojedinih ponuðaèa,
na naèin iz st. 1. ili 2. èlana 72, osim ako naruèilac ne moe da opiše predmet ugovora na
naèin da specifikacije budu dovoljno razumljive ponuðaèima. U tom sluèaju obavezno je
da navoðenje elemenata poput robnog znaka, patenta, tipa ili proizvoðaèa mora biti
praæeno reèima "ili odgovarajuæe". Iz svega navedenog proizilazi da bi ponuðaèi mogli da
ponude ulje istih karakteristika, odnosno "odgovarajuæe" a naruèilac bi takvu ponudu
morao da prihvati kao odgovarajuæu, ukoliko ispunjava sve druge uslove koji su
predviðeni konkursnom dokumentacijom.
Pitanje:
l Kada naruèilac moe da koristi pojedinaèni robni znak, patent ili tip, ili
posebno poreklo ili proizvodnju?
Odgovor:
Na osnovu èlana 72. st. 2. i 3. Zakona naruèilac ne moe u konkursnoj
dokumentaciji da naznaèi bilo koji pojedinaèni robni znak, patent ili tip, niti posebno
poreklo ili proizvodnju niti da ukljuèi bilo koju odredbu koja bi za posledicu imala davanje
prednosti ili eliminaciju pojedinih ponuðaèa, na osnovu robnog znaka, patenta ili tipa,
posebnog porekla ili proizvodnje, osim ako naruèilac ne moe da opiše predmet ugovora
na naèin da specifikacije budu dovoljno razumljive ponuðaèima.
Imajuæi u vidu navedeno pojedinaèni robni znak, patent ili tip, ili posebno poreklo ili
proizvodnju naruèilac moe da koristi samo ako ne moe da opiše predmet ugovora na
naèin da specifikacije budu dovoljno razumljive ponuðaèima i u tom sluèaju je obavezan
da navoðenje elemenata poput robnog znaka, patenta, tipa ili proizvoðaèa prati reèima
"ili odgovarajuæe", a na osnovu èlana 72. stav 4. Zakona.
Obavezni uslovi za uèešæe u postupku javne nabavke

- èlan 75. Zakona
Pitanje:
l Ako je u izvodu iz APR-a navedena samo pretena delatnost zašta je firma
registrovana a to nije delatnost vezana za predmet javne nabavke, kako æe
ponuðaè dokazati bez osnivaèkog akta da je registrovan i za delatnost koja je
vezana za predmet javne nabavke?
Odgovor:
Na osnovu odredbi Zakona o privrednim društvima ("Slubeni glasnik RS", br.
36/2011 i 99/2011), privredno društvo ima pretenu delatnost koja se registruje u skladu
sa zakonom o registraciji, te da moe obavljati i druge delatnosti koje nisu zakonom
zabranjene nezavisno od toga da li su odreðene osnivaèkim aktom odnosno statutom. U
vezi sa iznetim, bitno je ukazati da pomenuti uslov nije predviðen u Zakonu, pa se moe
zakljuèiti da je time izvršeno usklaðivanje sa Zakonom o privrednim društvima. Dakle,
polazi se od toga da privredno društvo moe obavljati sve delatnosti, osim onih za koje je
potrebna posebna dozvola nadlenog organa, a koja je kao poseban dokaz - vaeæa
dozvola za obavljanje odgovarajuæe delatnosti izdata od strane nadlenog organa,
predviðena radi dokazivanja ispunjenosti obaveznog uslova predviðenog u èlanu 75.
stav 1. taèka 5) Zakona.
Pitanje:
l Da li se u postupku nabavke ivotnih namirnica kao dokaz smatra dozvola
nadlenog organa za obavljanje delatnosti ili rešenje ministarstva nadlenog za
poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Odgovor:
"HACCP sertifikat" ne moe biti traen kao uslov iz èlana 75. stav 1. taèka 5)
Zakona. Ponuðaè treba da ima vaeæu dozvolu nadlenog organa za obavljanje
delatnosti koja je predmet javne nabavke, ako je takva dozvola predviðena posebnim
propisom.
Pitanje:
l U skladu sa èlanom 21. stav 1. taèka 2) Pravilnika o obaveznim elementima
konkursne dokumentacije, a saglasno èlanu 75. stav 1. taèka 2) Zakona kao dokaz
se dostavlja "izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje nadlenog suda i
nadlene PU MUP-a". Kada je zakonski zastupnik ponuðaèa roðen van teritorije
Srbije MUP trai potvrdu policije u mestu roðenja zakonskog zastupnika koja ne
moe biti izdata u primerenom roku, èesto se èeka više od 30 dana. Kako da postupi
naruèilac u takvoj situaciji i da li je moguæe primeniti èlan 79. stav 8. Zakona?
Odgovor:
Ukoliko ponuðaè ne bi mogao da pribavi traene dokaze u roku za podnošenje
ponude, zbog toga što ona do trenutka podnošenja ponude nisu mogla biti izdata po
propisima drave u kojoj ponuðaè ima sedište i ukoliko bi uz ponudu priloio odgovarajuæi
dokaz za to, tada æe naruèilac dozvoliti ponuðaèu da naknadno dostavi traeni dokument,
odnosno dokaz u primerenom roku, a shodno èlanu 79. stav 8. Zakona.
Pitanje:
l Šta æe kao dokaz da nije kanjavan za neko krivièno delo da dostavi
ponuðaè za zakonskog zastupnika koji ima mesto prebivališta u stranoj zemlji?
Odgovor:
Ponuðaè za zakonskog zastupnika dostavlja dokaz prema mestu prebivališta ili
prema mestu roðenja u sluèaju kad se radi o dravljaninu Srbije. U sluèaju da zakonski
zastupnik ima prebivalište u stranoj dravi, mora da pribavi potvrdu da nije osuðivan
prema zakonima drave u kojoj ima prebivalište i u skladu sa vaeæim zakonima.
Pitanje:
l Ko je nadleni organ koji izdaje vaeæu dozvolu u sluèaju dokazivanja
ispunjenosti uslova pod taèkom 5) èlana 75. Zakona - vaeæa dozvola za obavljanje
odgovarajuæe delatnosti, izdata od strane nadlenog organa u sluèaju javne
nabavke èiji je predmet izrada projektne dokumentacije gde su ponuðaèi
projektantske kuæe?
Odgovor:
Na osnovu èlana 77. stav 1. taèka 5) Zakona, ispunjenost uslova iz èlana 75. stav
1. taèka 5) Zakona ponuðaè dokazuje dostavljanjem vaeæe dozvole za obavljanje
odgovarajuæe delatnosti, izdate od strane nadlenog organa. Naruèilac bi trebalo da
prilikom saèinjavanja konkursne dokumentacije ispita da li je i kojim propisom predviðena
dozvola nadlenog organa za obavljanje konkretne delatnosti i koju ponuðaè mora da
ima kada je u pitanju javna nabavka izrade projektne dokumentacije.
U èlanu 10. stav 4. taèka 1) Pravilnika o obaveznim elementima konkursne
("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013) predviðeno je da uputstvo kako se dokazuje
ispunjenost uslova iz èl. 75. i 76. Zakona mora da sadri precizno navoðenje jednog ili
više dokaza odreðenih zakonom i ovim pravilnikom za svaki od predviðenih uslova za
uèešæe u postupku javne nabavke i organa nadlenog za njihovo izdavanje.
Pitanje:
l Da li postoji spisak delatnosti za koje je potrebna posebna dozvola
nadlenog organa?
Odgovor:
Èlanom 75. stav 1. taèka 4. Zakona predviðeno je da ponuðaè mora dokazati da
ima vaeæu dozvolu nadlenog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne
nabavke, ako je takva dozvola predviðena posebnim propisom. Ne postoji spisak
delatnosti za koje je potrebna posebna dozvola nadlenog organa, ali je naruèilac u
obavezi da sam ili kod nadlenih organa proveri da li je za predmetnu javnu nabavku
potrebno da ponuðaèi imaju dozvolu nadlenog organa.
Pitanje:
l Da li je dovoljno da ponuðaè, u svojoj ponudi navede da je upisan u
registar ponuðaèa ili je potrebno da dostavi i izvod iz registra ponuðaèa?
Odgovor:
Republièka komisija za zaštitu prava je na 8. opštoj sednici odranoj 27.12.2013.
godine, donela 8. naèelni pravni stav u kome je navedeno da ukoliko ponuðaè ili
podnosilac prijave uz ponudu ili prijavu ne dostave dokaze o ispunjenosti uslova za
uèešæe iz èlana 75. stav 1. taè. 1) do 4) Zakona, naruèilac je duan da proveri da li su ta
lica upisana u registar ponuðaèa koji je, u skladu sa odredbama èlana 78. Zakona,
dostupan na internet stranici Agencije za privredne registre, bez obzira da li su ta lica u

svojoj ponudi ili prijavi navela podatke o upisu u taj registar. Smatraæe se da su ispunjeni
navedeni uslovi ukoliko su ponuðaè ili podnosilac prijave upisani u registar ponuðaèa pre
proteka roka za podnošenje ponuda u konkretnom postupku javne nabavke, što je
naruèilac, takoðe, duan da proveri.
U skladu sa navedenim, proizilazi da i za ponuðaèe koji ne dostave dokaze o
ispunjenosti obaveznih uslova iz èlana 75. st. 1. do 4. Zakona, naruèilac æe biti u obavezi
da proveri da li su ponuðaèi upisani u registar ponuðaèa, vodeæi raèuna o datumu upisa.
Pitanje:
l Koja uverenja konkretno treba dostaviti kao dokaz ispunjenosti
obaveznih uslova iz èlana 75. taèka 2. Zakona. Da li uverenja sva tri suda (Osnovni
sud, Viši sud, Viši sud (posebno odeljenje za ...) ili samo neka od navedenih?
Odgovor:
Na osnovu èlana 75. stav 1. taèka 2) Zakona ponuðaè u postupku javne nabavke
mora dokazati da on i njegov zakonski zastupnik nije osuðivan za neko od kriviènih dela
kao èlan organizovane kriminalne grupe, da nije osuðivan za krivièna dela protiv
privrede, krivièna dela protiv ivotne sredine, krivièno delo primanja ili davanja mita,
krivièno delo prevare.
Shodno èlanu 77. stav 1. taèka 2. Zakona ispunjenost ovog uslova ponuðaè
dokazuje dostavljanjem potvrde nadlenog suda. Dokazivanje ispunjenosti ovog uslova,
u odnosu na to da li se u svojstvu ponuðaèa ili podnosioca prijave pojavljuje pravno lice,
preduzetnik ili fizièko lice, je blie ureðeno Pravilnikom o obaveznim elementima
uslova ("Slubeni glasnik RS", br. 29/2013).
Uprava za javne nabavke je dala i mišljenje u kojem navodi da pravna lica
dostavljaju:
1) Izvod iz kaznene evidencije osnovnog suda na èijem je podruèju sedište
domaæeg pravnog lica, odnosno sedište predstavništva ili ogranka stranog pravnog lica.
Za uverenje (izvod) iz kaznene evidencije za krivièna dela iz èlana 75. stav 1. taèka 2)
Zakona (osim za krivièna dela organizovanog kriminala), pravno lice se moe obratiti
nadlenom osnovnom sudu.
2) Izvod iz kaznene evidencije Posebnog odeljenja (za krivièna dela
organizovanog kriminala) Višeg suda u Beogradu i s tim u vezi je objavljeno obaveštenje
na internet stranici Višeg suda u Beogradu http://www.bg.vi.sud.rs/lt/arti-
cles/o-visem-sudu/obavestenje-ke-za-pravna-lica.html
3) Uverenje iz kaznene evidencije nadlene policijske uprave Ministarstva
unutrašnjih poslova za zakonskog zastupnika - zahtev za izdavanje ovog uverenja moe
se podneti prema mestu roðenja (shodno èlanu 2. stav 1. taèka 1) Pravilnika o kaznenoj
evidenciji ("Slubeni list SFRJ", br. 5/79) - organ nadlean za unutrašnje poslove opštine
na èijoj teritoriji je to lice roðeno), ali i prema mestu prebivališta. Ako je više zakonskih
zastupnika za svakog se dostavlja uverenje iz kaznene evidencije.
Preduzetnik i fizièko lice dostavljaju:
1) uverenje iz kaznene evidencije nadlene policijske uprave Ministarstva
unutrašnjih poslova - zahtev za izdavanje ovog uverenja moe se podneti prema mestu
roðenja (shodno èlanu 2. stav 1. taèka 1) Pravilnika o kaznenoj evidenciji, "Slubeni list
SFRJ", br. 5/79 - organ nadlean za unutrašnje poslove opštine na èijoj teritoriji je to lice
roðeno), ali i prema mestu prebivališta.
Na osnovu èlana 78. stav 5. Zakona ponuðaè koji je upisan u javni registar ponu-
ðaèa - preduzetnika i pravnih lica koji ispunjavaju obavezne uslove iz èlana 75. stav 1.
taè. 1) do 4), nije duan da prilikom podnošenja ponude dostavlja izvod iz kaznene
evidencije, odnosno uverenje nadlenog suda i nadlene policijske uprave Ministarstva
unutrašnjih poslova.
Pitanje:
l Ako je ponuðaè u postupku javne nabavke privredno društvo sa
ogranièenom odgovornošæu i dvodomnim sistemom upravljanja, da li i za èlanove
nadzornog odbora postoji obaveza podnošenja potvrde nadlenog suda u
pogledu ispunjenosti uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 2) ZJN?
Odgovor:
Èlan 75. stav 1. taèka 2) ZJN propisuje da ponuðaè u postupku javne nabavke
mora dokazati da on i njegovzakonski zastupniknije osuðivan za neko od kriviènih dela
kao èlan organizovane kriminalne grupe, da nije osuðivan za krivièna dela protiv
privrede, krivièna dela protiv ivotne sredine, krivièno delo primanja ili davanja mita,
krivièno delo prevare.
Èlan 77. stav 1. taèka 2) ZJN predviða da ispunjenost uslova iz èlana 75. stav 1.
ovog zakona ponuðaè dokazuje dostavljanjem potvrde nadlenog suda.
RS", br. 29/13 i 104/13; u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da ispunjenost obaveznih
uslova za uèešæe u postupku javne nabavke, pravno lice kao ponuðaè dokazuje
dostavljanjem izvoda iz kaznene evidencije, odnosno uverenja nadlenog suda i
nadlene policijske uprave Ministarstva unutrašnjih poslova, da ono i njegovzakonski
zastupniknije osuðivan za neko od kriviènih dela kao èlan organizovane kriminalne
grupe, da nije osuðivan za neko od kriviènih dela protiv privrede, krivièna dela protiv
zaštite ivotne sredine, krivièno delo primanja ili davanja mita, krivièno delo prevare.
Èlan 31. Zakona o privrednim društvima ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2011,
99/2011 i 83/2014) propisuje da su zakonski (statutarni) zastupnici društva u smislu ovog
zakona lica koja su ovim zakonom kao takva odreðena za svaki pojedini oblik društva.
Saglasno èlanu 198. Zakona o privrednim društvima, upravljanje Društvom moe
biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno, pri èemu su, u sluèaju jednodomnog
upravljanja, organi Društva: skupština i jedan ili više direktora, a u sluèaju dvodomnog
upravljanja: skupština, nadzorni odbor i jedan ili više direktora.
Odredbom èlana 218. stav 1. Zakona o privrednim društvima predviðeno je da
Društvo ima jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici Društva.
Na osnovu izloenog, mišljenja smo da ponuðaè (Društvo) radi ispunjenosti uslova
iz èlana 75. stav 1. taèka 2) ZJN, dostavlja dokaze, propisane èlanom 77. stav 1. taèka 2)
ZJN, odnosno èlanom 21. stav 1. taèka 2) Pravilnika, za Društvo (ponuðaè) i zakonskog
zastupnika Društva (direktor/direktori), a ne i za èlanove nadzornog odbora. Nadzorni
odbor i njegovi èlanovi nisu zakonski zastupnici društva, veæ, pored ostalog, nadziru rad
direktora.
Dodatni uslovi
- èlan 76. Zakona
Pitanje:
l Koliki moe biti neophodan finansijski kapacitet u odnosu na procenjenu
vrednost odnosno koliko puta veæi? U sluèaju kada je javna nabavka po partijama,
da li finansijski kapacitet posmatra po jednoj partiji ili za sve partije zajedno?
Odgovor:
Što se tièe finansijskog kapaciteta, isti se moe zahtevati do tri puta više u odnosu
na procenjenu vrednost konkretne javne nabavke. Kada je u pitanju javna nabavka, koja je
oblikovana po partijama, finansijski kapacitet se posmatra u odnosu na procenjenu
vrednost konkretne partije. Prema tome, prilikom odreðivanja visine finansijskog kapa-
citeta, bitno je voditi raèuna o tome koja je procenjena vrednost partije i to svake posebno.
Pitanje:
l Da li uslov za uèestvovanje u postupku moe da bude energetska
efikasnost (npr: samo elektrièni ureðaji koji su klase A+)?
Odgovor:
Naèelo zaštite ivotne sredine i obezbeðivanja energetske efikasnosti upuæuje na-
ruèioca da kada je to opravdano kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude
odredi ekološke prednosti predmeta javne nabavke, energetsku efikasnost, odnosno
ukupne troškove ivotnog ciklusa predmeta javne nabavke. Svakako da energetska
efikasnost moe da se odredi i kao dodatni uslov za uèešæe u postupku javne nabavke, ali
pod uslovom da kao takav ne ogranièava konkurenciju i ne diskriminiše ponuðaèe.
Pitanje:
l Konkursna dokumentacija sadri obavezan uslov da ponuðaè ima u
stalnom radnom odnosu 50 zaposlenih. Ponuðaè ima dugoroèni ugovor o
korišæenju radne snage sa matiènom firmom - osnivaèem. Ponuðaè je poslao
dokaze (M- obrasce) za radnike iz matiène firme sa kojom ima ugovor o korišæenju
radne snage. Da li naruèilac moe da smatra da je ponuðaè ispunio obavezni uslov
iz konkursne dokumentacije?
Odgovor:
Iz sadrine pitanja moe se zakljuèiti da se radi o postupku javne nabavke koji je
pokrenut pre 1. aprila 2013. godine, dakle pre poèetka primene Zakona imajuæi u vidu da
se radi o obaveznom uslovu za uèešæe u postupku javne nabavke koji se tièe dovoljnog
kadrovskog kapaciteta, koji je prema odredbama Zakona o javnim nabavkama
("Slubeni glasnik RS", broj 116/2008) bio predviðen kao obavezan uslov, za razliku od
Zakona kojim je predviðeno da kadrovski kapacitet predstavlja dodatni uslov za uèešæe u
postupku. Kako se radi o dva razlièita pravna lica konkretno su to ponuðaè i matièna
firma koja je njegov osnivaè, ne moe se ponuda tog ponuðaèa smatrati ispravnom u
smislu èlana 2. stav 1. taèka 17) Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS",
broj 116/2008). Naime, uslov u pogledu dovoljnog kadrovskog kapacitet je bio da
ponuðaè mora da ima u stalnom radnom odnosu 50 radnika. Kako dokaz koji je dostavio
ponuðaè potvrðuje da drugo pravno lice, koje nije ponuðaè, ima pomenuti broj lica u
stalnom radnom odnosu, a ne ponuðaè to se ne moe smatrati da je time što je dostavio
M obrasce za zaposlene iz matiène firme sa kojom ima ugovor o korišæenju radne snage,
navedeni ponuðaè ispunio konkursnom dokumentacijom postavljeni uslov. Okolnost što
postoji dugoroèni ugovor o korišæenju radne snage sa tom matiènom firmom, nije od
znaèaja, jer istim se ne moe dokazati ispunjenost ovako postavljenog uslova. To bi
moglo samo pod uslovom da su oba pravna lica podnela zajednièku ponudu.
Pitanje:
l Za usluge odravanje higijene ili obezbeðenja ponuðaè prijavi radnika na
2 sata dnevno, a isti radnik radi 8 sati. Iz tog razloga da li za kadrovski kapacitet
ponuðaèa traiti zaposlenost radnika na neodreðeno vreme sa punim radnim
vremenom (40 èasova nedeljno) i da li potrebno prijaviti primeæene nepravilnosti?
Odgovor:
Naruèilac uslove u pogledu kadrovskog kapaciteta opredeljuje prema svojim
potrebama i oceni svrsishodnosti datog uslova i moe kao uslov postaviti zaposlenost
radnika na neodreðeno vreme sa punim radnim vremenom.
Èlanom 75. stav 2. Zakona, predviðeno je da je naruèilac duan da od ponuðaèa
ili kandidata zahteva da pri sastavljanju svojih ponuda izrièito navedu da su poštovali
obaveze koje proizlaze iz vaeæih propisa o zaštiti na radu, zapošljavanju i uslovima
rada, zaštiti ivotne sredine, kao i da ponuðaè garantuje da je imalac prava intelektualne
svojine. Iz ove odredbe proizilazi da je naruèilac duan da trai dokaze za zakonsko
postupanje ponuðaèa a isto tako je u obavezi da i nakon zakljuèenja ugovora prijavi
nepravilnosti koje primeti.
Pitanje:
l Da li naruèilac usluge osiguranja imovine i lica od nezgode, moe u
tehnièkoj specifikaciji, kao uslov da navede "da æe izabrani ponuðaè, pored
navedenih usluga, vršiti i odreðene dodatne usluge osiguranja bez naknade do
iznosa od 200.000,00 dinara"?
Odgovor:
Naruèilac mora jasno definisati predmet javne nabavke. U suprotnom rizikuje da
mu neko od ponuðaèa podnese zahtev za zaštitu prava. U ovom sluèaju problem moe
biti odreðivanje cene od strane ponuðaèa za nešto što se moda neæe ni dogoditi.
Pitanje:
l Da li se kao neophodan finansijski kapacitet moe traiti da je ponuðaè u
prethodne tri obraèunske godine ostvario ukupne prihode najmanje u iznosu
trostruke procenjene vrednosti predmetne javne nabavke?
Odgovor:
Prema èlanu 76. stav 2. Zakona, naruèilac moe kao dodatne uslove za uèešæe u
postupku da odredi odreðeni finansijski, poslovni, tehnièki ili kadrovski kapacitet, uvek
kada je to potrebno imajuæi u vidu predmet javne nabavke.
Kao finansijski kapacitet, naruèilac moe da trai da je ponuðaè u prethodne tri
obraèunske godine ostvario ukupne prihode najmanje u iznosu trostruke procenjene
vrednosti.
Pitanje:
l Kod postavljanja uslova finansijskog kapaciteta gde se odreðuju prihodi
ponuðaèa u poslednje tri godine, koliko puta veæi finansijski kapacitet moemo
postaviti u odnosu na vrednost nabavki?
Odgovor:
Kada je u pitanju dodatni uslov za uèešæe u postupku javne nabavke - finansijski
kapacitet ponuðaèa, te ukoliko naruèilac predvidi da æe uzeti u obzir prihode ponuðaèa u
poslednje tri godine od prodaje, prihode od proizvoda, radova ili usluga, praksa je da se
isti odredi do tri puta veæi za sve tri godine zajedno u odnosu na procenjenu vrednost
javne nabavke.
Pitanje:
l Da li je opravdano insistiranje na radnom angaovanju na neodreðeno
vreme prilikom postavljanja dodatnog uslova kadrovskog kapaciteta ili
odreðivanje tehnièkog kapaciteta tako što insistira da ponuðaè dostavi dokaz da
poseduje odreðene mašine ili prevozna sredstva, a ne da ih ima u zakupu?
Odgovor:
Prilikom odreðivanja dodatnog uslova za uèešæe u postupku javne nabavke kada
je u pitanju kadrovski kapacitet, kao i tehnièki kapacitet, naruèilac mora da vodi raèuna o
tome da iste odredi na naèin koji ne ogranièava konurenciju meðu ponuðaèima, kao i da
su u logièkoj vezi sa predmetom javne nabavke. Prema tome, samo ukoliko priroda
predmeta javne nabavke uslovljava da ponuðaè mora da ima odreðena lica odreðene
kadrovske strukture u stalnom radnom odnosu, onda se u tom sluèaju moe tako
predvideti kadrovski kapacitet.
Slièna je situacija i sa dodatnim uslovom - tehnièkim kapapcitetom ponuðaèa.
Dakle, naruèilac mora da poðe od toga da li se konkretna javna nabavka moe
realizovati sa odreðenim mašinama, odnosno prevoznim sredstvima, ukoliko ponuðaè
iste koristi po osnovu ugovora o zakupu ili ugovora o lizingu, a da nije nuno da to mora
da bude iskljuèivo u vlasništvu tog ponuðaèa.
Pitanje:
l Da li je naruèilac u obavezi da u konkursnoj dokumentaciji navede
dodatne uslove?
Odgovor:
Ne. Odreðivanje dodatnih uslova za uèešæe u postupku javne nabavke je
moguænost koju Zakon daje naruèiocu, a naruèilac ceni da li æe u konkursnoj
dokumenticiji odrediti i dodatne uslove kao i koji æe to uslovi biti.
Odredbe èlana 76. Zakona ureðuju odreðivanje dodatnih uslova za uèešæe u
postupku javne nabavke i to tako da ovlašæuju naruèioca da ove uslove odredi kada je to
potrebno imajuæi u vidu predmet javne nabavke kao i iz drugih razloga kada oceni da je
celishodno da koristi ovu moguænost.
Pitanje:
l Da li je dozvoljeno kod nabavke elektromaterijala, kao dodatni uslov
staviti da ponuðaè poseduje i jedno prodajno mesto na teritoriji mesta
naruèioca?
Odgovor:
Odreðivanjem dodatnog uslova za uèešæe u postupku zahtevom da ponuðaè
mora da ima jedno prodajno mesto na teritoriji, postavilo bi se pitanje poštovanja naèela
obezbeðivanja konkurencije.
Pitanje:
l Da li naruèilac sme da trai kao dodatni uslov, kod nabvke usluga
servisiranja, da ponuðaè bude ovlašæeni serviser za predmetnu opremu?
Odgovor:
Naruèilac moe u konkursnoj dokumentaciji traiti kao dodatni uslov da ponuðaè
bude ovlašæeni serviser za neku opremu, posebno ako se radi o speciifiènoj opremi èije
servisiranje zahteva odreðena specifièna znanja i pouzdanost dobro izvršenog posla za
naruèioca. Naravno, naruèilac je u obavezi da shodno konkretnom predmetu javne
nabavke proceni koju opremu je neophodno servisirati iskljuèivo kod ovlašæenog
servisera. Kako je naruèilac odgovoran za svoje postupanje prilikom sprovoðenja
postupka javne nabavke, duan je da u svemu postupa sa panjom dobrog domaæina i u
skladu sa Zakonom.
Pitanje:
l Naruèilac je odredio dodatni uslov: Referentna lista ponuðaèa za
ponuðena dobra kao pokazatelj finansijskog kapaciteta pounuðaèa za period od
tri prethodne godine (2011, 2012. i 2013. godinu). Kako postupiti prema
ponuðaèima koji su osnovani kasnije ili su ponuðena dobra registrovali, recimo
krajem 2013. godine ili iz bilo kojih drugih razloga ne mogu da ispune ovaj uslov i
da li postoje sluèajevi (izuzeci) u kojma bi naruèilac eventualno, trebao da prihvati
ponude koje ne ispunjavaju zadati uslov?
Odgovor:
Èlanom 3. stav 1. taèka 33. Zakona propisano je da je prihvatljiva ona ponuda koja
je blagovremena, koju naruèilac nije odbio zbog bitnih nedostataka, koja je odgovarajuæa,
iznos procenjene vrednosti javne nabavke. Dodatni uslovi predviðeni u èlanu 76. Zakona,
jesu finansijski, poslovni, tehnièki i kadrovski kapacitet. U konkretnom sluèaju iz pitanja
proizilazi da je naruèilac kao dokaz o ispunjenosti finansijskog kapaciteta zahtevao od
ponuðaèa da dostave referentne liste da su ostvarili odreðeni promet za period od
prethodne tri godine. U vezi sa traenim dokazima, adekvatnije je da se istim dokazuje
ispunjenost dodatnog uslova u pogledu poslovnog kapaciteta, a ne finansijskog kapaciteta
ponuðaèa. Okolnost što su neki od potencijalnih ponuðaèa kasnije osnovani te samostalno
ne mogu da ispune ovaj dodatni uslov za uèešæe u postupku javne nabavke, ne moe da
predstavlja osnov da naruèilac isti menja kako bi ga prilagodio i takvim potencijalnim
ponuðaèima. Prema tome, polazeæi od èlana 81. stav 2. Zakona kojim je propisano da
svaki ponuðaè iz grupe ponuðaèa mora da ispuni obavezne uslove iz èlana 75. stav 1. taè.
1) do 4) Zakona, a dodatne uslove ispunjavaju zajedno, osim ako naruèilac iz opravdanih
razloga ne odredi drugaèije, kroz podnošenje zajednièke ponude, privredni subjekti koji ne
mogu sami da ispune dodatni uslov mogu da se udrue i podnesu zajednièku ponudu. U
vezi sa iznetim, ne postoji moguænost da naruèilac oceni kao prihvatljivu ponudu onog
ponuðaèa koji je kasnije osnovan i ne ispunjava u potpunosti konkursnom dokumentacijom
traeni dodatni uslov za uèešæe u postupku javne nabavke.
Pitanje:
l Naruèilac je kao dodatni uslov u delu: "Neophodan finansijski kapacitet"
traio kao dokaz: - da je ponuðaè u poslednje tri godine (2013, 2012, 2011)
poslovao sa pozitivnim finansijskim rezultatom. Da li svi ponuðaèi u zajednièkoj
ponudi moraju da ispune postavljeni uslov ili je dovoljno da ga ispuni samo jedan
ponuðaè.
Odgovor:
Èlanom 81. stav 1. Zakona predviðeno je da svaki ponuðaè iz grupe ponuðaèa
mora da ispuni obavezne uslove iz èlana 75. stav 1. taè. 1) do 4) ovog zakona, a dodatne
uslove ispunjavaju zajedno, osim ako naruèilac iz opravdanih razloga ne odredi
drugaèije. Ukoliko naruèilac nije usled opravdanih razloga, izrièito odredio konkursnom
dokumentacijom da svaki od uèesnika u zajednièkoj ponudi mora da ispunjava dodatne
uslove, dovoljno je da samo jedan od njih iste ispunjava.
Pitanje:
l Da li moemo da stavimo malo stroije uslove u konkursnu doku-
mentaciju da bi smo izbegli konkurisanje ponuðaèa koji formalno ispunjavaju
uslove, ali u praksi ne mogu da prue zadovoljavajuæi kvalitet i kvantitet
ugovorenog dobra?
Odgovor:
Naruèilac ima moguænost da predvidi dodatne uslove za uèešæe u pogledu
finansijskog, poslovnog, tehnièkog i kadrovskog kapaciteta, ukoliko proceni da je to
potrebno a shodno predmetu javne nabavke. Dodatni uslovi ne predstavljaju obavezu za
naruèioca, ali ukoliko se odluèi da ih predvidi mora da vodi raèuna da oni ne budu
diskriminatorski i da su u logièkoj vezi sa predmetom javne nabavke. Potencijalni ponuðaèi
treba da dokau da ispunjavaju dodatne uslove upravo iz razloga da bi potvrdili da imaju
kapacitet da izvrše predmetnu javnu nabavku u skladu sa potrebama i oèekivanjima
naruèioca. Definisanje dodatnih uslova u konkursnoj dokumentaciji predstavlja poseban
izazov za naruèioca, naroèito ako se uzme u obzir da oni ne smeju biti diskriminatorski,
odnosno ne smeju da favorizuju nekog od potencijalnih ponuðaèa a moraju da budu
objektivan pokazatelj sposobnosti za realizaciju konkretne javne nabavke. Dakle, naruèilac
ne moe da predvidi "malo stroije uslove", veæ uslove koji su u skladu sa njegovim
konkretnim potrebama vezanim za izvršenje predmetne javne nabavke.
Pitanje:
l Da li u konkursnoj dokumentaciji za nabavku elektriène energije,
naruèilac moe kao dodatni uslov da trai da je ponuðaè obavio na primer mini-
mum 2 transakcije elektriène energije? Ponuðaèi su u takvom sluèaju prigovarali
pozivajuæi se da su tek poèeli sa radom i da nisu imali moguænost da obaave takve
transakcije.
Odgovor:
Èlanom 76. Zakona, predviðeno je da naruèilac u konkursnoj dokumentaciji
odreðuje dodatne uslove za uèešæe u postupku javne nabavke. Naruèilac u konkursnoj
dokumentaciji moe da odredi dodatne uslove za uèešæe u postupku javne nabavke u
pogledu finansijskog, poslovnog, tehnièkog i kadrovskog kapaciteta uvek kada je to
potrebno imajuæi u vidu predmet javne nabavke. U navedenom pitanju, konstatovano je da
do sada nije bilo obaveze za naruèioce da sprovode javnu nabavku za elektriènu energiju,
te iz navedenog razloga ne bi bilo primereno postaviti ovakav uslov u konkursnoj doku-
mentaciji.
Pitanje:
l Kao dodatni uslov za uèešæe je odreðen kadrovski kapacitet 10 radnika (8
KV i 2 NKV). Najpovoljniji ponuðaè je dostavio ugovore o radu za 8 KV i 2 NKV,
prijave PIU isto za 8 KV i 2 NKV, ali u radnim knjicama (koje su iz 1970. i 1980.
godine) piše da su pojedini KV radnici stekli samo osnovno obrazovanje. Da li ovaj
ponuðaè ispunjava uslov ili ima osnova za odbijanje ponude?
Odgovor:
U pogledu traenog kadrovskog kapaciteta kao dodatnog uslova za uèešæe u
postupku javne nabavke od znaèaja je da li su se dokazi o ispunjenosti uslova zahtevali
kumulativno ili alternativno. Prema tome, ako je naruèilac kao dokaz o ispunjenosti
uslova da ponuðaè ima 8 kvalifikovanih i 2 nekvalifikovana radnika, zahtevao da dostavi
ugovore o radu, prijave PIU i radne knjiice, te ukoliko iz radne knjiice i ugovora o radu
proizilazi da pojedina lica ipak nisu kvalifikovani radnici, a ponuðaè ih je kao takve
oznaèio, naruèilac æe takvu ponudu odbiti kao neprihvatljivu iz razloga što postoji bitan
nedostatak ponude koji se ogleda u tome da isti nije dokazao ispunjenost traenog
uslova u pogledu kadrovskog kapaciteta. Takoðe, moguæe je da postoji i nesaglasnost u
podacima navedenim u ugovoru o radu i u radnoj knjiici, tako da u prvom dokazu stoji
da je odreðeno lice sa kojim je zakljuèen ugovor kvalifikovani radnik, a da u drugom
dokazu to nije navedeno odnosno upisano, u kom sluèaju bi se naruèilac trebao obratiti
ponuðaèu shodno èlanu 93. stav 1. Zakona ("Slubeni glasnik RS", broj 124/2012) u cilju
otklanjanja ove kontradiktornosti.
Pitanje:
l Naruèilac u konkursnoj dokumentaciji od ponuðaèa zahteva kao dodatni
uslov da ponuðaè ima i laboratoriju za ispitivanje materijala a radi se o struènom
nadzoru za izvoðenje graðevinskih radova. Da li ovakav uslov predstavlja
diskriminaciju ponuðaèa?
Odgovor:
Naruèilac u konkursnoj dokumentaciji odreðuje dodatne uslove za uèešæe u
postupku javne nabavke u pogledu finansijskog, poslovnog, tehnièkog i kadrovskog
kapaciteta uvek kada je to potrebno imajuæi u vidu predmet javne nabavke, ali mora da
vodi raèuna da isti ne budu diskriminatorski i da ne utièu na smanjenje konkurencije.
Shodno svojim objektivnim potrebama i specifiènosti javne nabavke, naruèilac odreðuje
dodatne uslove, ali ako naruèilac predvidi da je ponuðaè u obavezi da ima u vlasništvu (u
pitanju nije precizirano da li u vlasništvu) laboratoriju za ispitivanje materijala, takav uslov
bi uticao na smanjenje konkurencije. Postavlja se pitanje zašto ponuðaè ne bi mogao da
zakupi ili ima ugovor o saradnji sa nekom laboratorijom i na taj naèin bude sposoban da
prui uslugu radi provere struènog izvoðenja graðevinskih radova.
Pitanje:
l Uprava za javne nabavke je dala mišljenje da nema osnova za
sprovoðenje pregovaraèkog postupka po èlanu 36. stav 1. taèka 2) Zakona za
nabavku usluge odravanja softvera. Da li u otvorenom postupku kao dodatni
uslov za uèešæe u postupku moe traiti potvrda o autorizaciji softvera?
Odgovor:
Naruèilac na osnovu èlana 76. stav 6. Zakona odreðuje dodatne uslove za uèešæe
u postupku tako da ti uslovi ne diskriminišu ponuðaèe i da su u logièkoj vezi sa
predmetom javne nabavke. Naruèilac bi trebalo da uzme u ozbir da li je traenje
autorizacije u vezi sa predmetom njegove nabavke, te da li na taj naèin favorizuje
odreðenog ponuðaèa, a diskriminiše druge potencijalne ponuðaèe koji bi nabavku mogli
ispuniti i bez autorizacije. Suština je u tome da se proveri da li je autorizacija neophodna
za izvršenje nabavke ili ne.
Pitanje:
l U javnoj nabavci oblikovanoj po partijama da li je ispravno kadrovski
kapacitet opredeliti razlièito za pojedine partije u zavisnosti od obima usluge koja
se nabavlja kroz datu partiju?
Odgovor:
U javnoj nabavci oblikovanoj po partijama naruèilac kadrovski kapacitet
opredeljuje za svaku partiju posebno imajuæi u vidu svrhu, namenu i vrednost posebno
oblikovanog dela predmeta javne nabavke. Znaèi, u zavisnosti od obima obima usluge
koja se nabavlja kroz datu partiju opredeljuje se i kadrovski kapacitet koji trai naruèilac.
Pitanje:
l Da li je u postupku javne nabavke usluga tek osnovani potencijalni
ponuðaè diskriminisan pošto ne raspolae traenim struènim referencama koje
naruèioci trae kao dodatni uslov za uèešæe u postupku javne nabavke?
Odgovor:
Èlanom 76. stav 2. Zakona propisano je da naruèilac u konkursnoj dokumentaciji
odreðuje dodatne uslove za uèešæe u postupku javne nabavke u pogledu finansijskog,
poslovnog, tehnièkog i kadrovskog kapaciteta uvek kada je to potrebno imajuæi u vidu
predmet javne nabavke, dok je stavom 6. istog èlana predviðeno da naruèilac odreðuje
uslove za uèešæe u postupku tako da ti uslovi ne diskriminišu ponuðaèe i da su u logièkoj
vezi sa predmetom javne nabavke.
Èlan 77. stav. 2. taèka 2. podtaèka 1) Zakona predviða da ispunjenost uslova iz

èlana 76. stav 2. ovog zakona ponuðaè moe dokazati dostavljanjem dokaza uz ponudu,
odnosno jedan ili više dokaza primerenih predmetu ugovora, kolièini i nameni, kao što je
spisak najvanijih pruenih usluga za period koji nije dui od pet godina.
Dakle, sam Zakon dozvolio je naruèiocu da, imajuæi u vidu predmet javne nabavke
i svoje potrebe, odredi odreðene dodatne uslove u cilju stvaranja veæih pretpostavki za
dodelu ugovora ponuðaèu sa odreðenim kapacitetima za kvalitetnije izvršenje ugovora.
U tom smislu, ne moe se govoriti da je naruèilac samim èinom odreðivanja
dodatnog uslova kojim zahteva postojanje odreðenih struènih referenci (izvršenim
uslugama u prethodnom periodu) izvršio diskriminaciju odreðenih ponuðaèa.
Sa druge strane, ponuðaèi koji usled objektivnih okolnosti ne mogu samostalno
ispuniti odreðene uslove (nemoguænost postojanja referenci usled nedavnog osnivanja),
ovaj nedostatak mogu prevaziæi podnošenjem zajednièke ponude.
Naime, saglasno èlanu 81. stav 2. Zakona, svaki ponuðaè iz grupe ponuðaèa mora
da ispuni obavezne uslove iz èlana 75. stav 1. taè. 1) do 4) ovog zakona, a dodatne uslove
ispunjavaju zajedno, osim ako naruèilac iz opravdanih razloga ne odredi drugaèije.
Pitanje:
l Kada naruèilac zahteva dostavljanje izveštaj o bonitetu, isti bi trebalo da
predstavlja osnov za potvrðivanje sposobnosti za izvršavanje ugovora o javnoj
nabavci i pokazuje kako je ponuðaè poslovao u toku budetske godine, odnosno
da li je ostvario pozitivan ili negativan finansijski rezultat. Da li ponuðaèi koji imaju
negativan izveštaj o bonitetu mogu uèestvovati u postupku javne nabavke?
Odgovor:
Sama priroda uslova je takva da ona mora svojom sadrinom usloviti postojanje
odreðenih kapaciteta ponuðaèa, da bi isti mogao da odgovori potrebama konkretne
nabavke.
S tim u vezi, ukoliko naruèilac kao dodatni uslov odreðuje postojanje odreðenog
finansijskog kapaciteta, on mora i da odredi šta se smatra ispunjenjem tog uslova, što
znaèi da dostavljanje odreðenog dokaza samo po sebi nije ispunjenje uslova, veæ je to
sama sadrina tog dokaza.
Dakle, ukoliko se od ponuðaèa zahteva dostavljanje izveštaja o bonitetu, mora se
odrediti i kakav finansijski rezultat u zahtevanom periodu ponuðaè kao minimalan mora
da ostvari da bi uslov bio ispunjen, a iz same prirode uslova (koji pritom nije obavezan,
veæ fakultativan za naruèioca) proizlazi da naruèilac ne moe kao minimum zahtevanog
uslova postaviti negativan finansijski rezultat.
Dokazivanje ispunjenosti uslova

- èlan 77. Zakona
Pitanje:
l Pojasniti obavezan uslov iz èlana 75. stav 1. taèka 2) Zakona, kao i doka-
zivanje navedenog uslova iz èlana 77. stav 1. taèka 2) ovog zakona u pogledu
nadlenosti suda?
Odgovor:
Èlanom 75. stav 1. taèka 2) Zakona propisano je da ponuðaè u postupku javne
nabavke mora dokazati da on i njegov zakonski zastupnik nije osuðivan za neko od
kriviènih dela kao èlan organizovane kriminalne grupe, da nije osuðivan za krivièna dela
protiv privrede, krivièna dela protiv ivotne sredine, krivièno delo primanja ili davanja
mita, krivièno delo prevare.
Èlanom 77. stav 1. taèka 2) Zakona propisano je da ispunjenost uslova iz èlana

75. stav 1. taèka 2) ovog zakona ponuðaè dokazuje dostavljanjem potvrde nadlenog
suda.
Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima
javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS", broj
29/2013, dalje: Pravilnik), navedeno je koje dokaze dostavlja ponuðaè (podnosilac
prijave), i to:
- pravno lice kao ponuðaè, u skladu sa èlanom 21. stav 1. taèka 2) Pravilnika,
dostavlja izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje nadlenog suda i nadlene
policijske uprave Ministarstva unutrašnjih poslova da ono i njegov zakonski zastupnik
nije osuðivan za neko od kriviènih dela kao èlan organizovane kriminalne grupe, da nije
osuðivan za neko od kriviènih dela protiv privrede, krivièna dela protiv zaštite ivotne
sredine, krivièno delo primanja ili davanja mita, krivièno delo prevare;
- preduzetnik kao ponuðaè, u skladu sa èlanom 22. stav 1. taèka 2) Pravilnika,
dostavlja izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje nadlene policijske uprave
Ministarstva unutrašnjih poslova da nije osuðivan za neko od kriviènih dela kao èlan
organizovane kriminalne grupe, da nije osuðivan za krivièna dela protiv privrede, krivièna
dela protiv zaštite ivotne sredine, krivièno delo primanja ili davanja mita, krivièno delo
prevare;
- fizièko lice kao ponuðaè, u skladu sa èlanom 23. stav 1. taèka 1) Pravilnika,
dostavlja izvod iz kaznene evidencije, odnosno uverenje nadlene policijske uprave
Ministarstva unutrašnjih poslova da nije osuðivan za neko od kriviènih dela kao èlan
organizovane kriminalne grupe, da nije osuðivan za krivièna dela protiv privrede,
krivièna dela protiv ivotne sredine, krivièno delo primanja ili davanja mita, krivièno delo
prevare.
Èlanom 102. Kriviènog zakonika ("Slubeni glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005
(ispr.), 107/2005 (ispr.), 72/2009, 111/2009 i 121/2012) predviðen je sadraj i davanje
podataka iz kaznene evidencije. Tako je stavom 3. istog èlana predviðeno da se podaci
iz kaznene evidencije mogu, na obrazloen zahtev, dati i dravnom organu, preduzeæu,
drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude ili mere
bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Stavom 5. istog
èlana propisano je da se graðanima, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj
osuðivanosti ili neosuðivanosti.
Za pravno lice:
Èlanom 32. stav 5. Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivièna dela ("Slubeni
glasnik RS", broj 97/2008) propisano je da kaznenu evidenciju vodi prvostepeni sud na
èijem podruèju je sedište domaæeg pravnog lica, odnosno sedište predstavništva ili
ogranka stranog pravnog lica.
Za krivièna dela iz èlana 75. stav 1. taèka 2) Zakona nadlean je provostepeni sud
prema Zakonu o ureðenju sudova ("Slubeni glasnik RS", broj 116/2008, 104/2009,
101/2010, 31/2011 (dr. zakon), 78/2011 (dr. zakon) i 101/2011), i moe biti kako osnovni
sud, tako i viši sud. Shodno èlanu 22. Zakona o ureðenju sudova osnovni sud u prvom
stepenu sudi za krivièna dela za koja je kao glavna kazna predviðena novèana kazna ili
kazna zatvora do deset i deset godina ako za pojedina od njih nije nadlean drugi sud i
odluèuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivièna
dela iz svoje nadlenosti. Èlanom 23. istog zakona propisana je nadlenost višeg suda
(npr. viši sud sudi za krivièna dela za koja je kao glavna kazna predviðena kazna zatvora
preko deset godina). Za uverenje (izvod) iz kaznene evidencije za krivièna dela iz èlana
75. stav 1. taèka 2) Zakona, osim za krivièna dela organizovanog kriminala, pravno lice
se moe obratiti nadlenom osnovnom sudu.
Za krivièna dela iz èlana 2. Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u

suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških kriviènih dela
("Slubeni glasnik RS", br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 (dr.
zakon), 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011 (dr. zakon), 101/2011 (dr. zakon) i
32/2013), a prema èlanu 12. stav 1. i èlanu 13. stav 1. istog zakona, nadleno je Posebno
odeljenje Višeg suda u Beogradu.
Iz izloenog proizilazi da pravna lica dostavljaju:
1) izvod iz kaznene evidencije osnovnog suda na èijem je podruèju sedište
domaæeg pravnog lica, odnosno sedište predstavništva ili ogranka stranog pravnog
lica;
2) izvod iz kaznene evidencije Posebnog odeljenja (za organizovani kriminal)
Višeg suda u Beogradu.
S tim u vezi na internet stranici Višeg suda u Beogradu objavljeno je obaveštenje
http://www.bg.vi.sud.rs.
3) uverenje iz kaznene evidencije nadlene policijske uprave Ministarstva
unutrašnjih poslova za zakonskog zastupnika - zahtev za izdavanje ovog uverenja moe
se podneti prema mestu roðenja (shodno èlanu 2. stav 1. taèka 1) Pravilnika o kaznenoj
evidenciji ("Slubeni list SFRJ", broj 5/79) - organ nadlean za unutrašnje poslove
opštine na èijoj teritoriji je to lice roðeno), ali i prema mestu prebivališta.
Ako je više zakonskih zastupnika mišljenja smo da se za svakog dostavlja
uverenje iz kaznene evidencije.
Za fizièko lice/preduzetnika:
Preduzetnik kao ponuðaè i fizièko lice kao ponuðaè dostavlja:
- uverenje iz kaznene evidencije nadlene policijske uprave Ministarstva
unutrašnjih poslova - zahtev za izdavanje ovog uverenja moe se podneti prema mestu
roðenja (shodno èlanu 2. stav 1. taèka 1) Pravilnika o kaznenoj evidenciji ("Slubeni list
SFRJ", broj 5/79) - organ nadlean za unutrašnje poslove opštine na èijoj teritoriji je to
lice roðeno), ali i prema mestu prebivališta.
Pitanje:
l Muzej nabavlja konkretne umetnièke predmete (umetnièke i istorijske
vrednosti) za muzejske zbirke. Ponuðaèi su fizièka lica - vlasnici ili autori - umetnici.
Kako sprovoditi postupak javne nabavke u skladu sa Zakonom, s obzirom na to da
ponuðaèi - fizièka lica ne ispunjavaju obavezne uslove iz èlana 75. Zakona?
Odgovor:
Ponuðaè moe biti domaæe ili strano fizièko (preduzetnik) ili pravno lice (privredni
subjekat).
Na osnovu èlana 77. Stav 9. Zakona odredbe ovog èlana shodno se primenjuju na
fizièka lica kao ponuðaèe i na podnosioce prijava što znaèi da kada se kao ponuðaè javi
fizièko lice, takvo lice, ispunjava sve one uslove koje moe, a u skladu sa zakonskim
uslovima.
Dokazivanje ispunjenosti obaveznih uslova iz èlana 75. Zakona za fizièka lica kao
ponuðaèe ili podnosioce prijava ureðuje odredba èlana 22. Pravilnika o obaveznim
ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013). Ovom odredbom su propisani
dokazi kojima fizièko lice kao ponuðaè, ili podnosilac prijave dokazuje ispunjenost
obaveznih uslova za uèešæe u postupku javne nabavke.
Pitanje:
l Da li ponuðaè, kao dokaz o finansijskom kapacitetu mora da dostavi
iskljuèivo dokumente koji su traeni konkursnom dokumentacijom ili æe se
prihvatiti i druga dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova koji su
zahtevani? Primer: konkursnom dokumentacijom je predviðen bilans stanja sa
mišljenjem ovlašæenog revizora a ponuðaè dostavlja izveštaj o bonitetu BON - JN
sa mišljenjem revizora.
Odgovor:
Kada su u pitanju dodatni uslovi za uèešæe u postupku javne nabavke, meðu
kojima je i finansijski kapacitet ponuðaèa u èlanu 77. stav 2. Zakona predviðeni su dokazi
kojima se potvrðuje njihova ispunjenost, a meðu kojima je i pomenuti finansijski
kapacitet. Ono što je bitno napomenuti jeste da ova odredba ne iskljuèuje moguænost
naruèioca da pored ili umesto navedenih dokaza predvidi neke druge dokaze.
Prema èlanu 3. stav 1. taèka 33) Zakona prihvatljiva ponuda je ponuda koja je
iznos procenjene vrednosti javne nabavke. S druge strane, što se tièe bitnih nedostataka
ponude, èlanom 106. navedenog zakona je predviðeno šta se smatra pod bitnim
nedostacima ponude, pa je tako predviðeno da æe naruèilac odbiti ponudu ako: 1)
ponuðaè ne dokae da ispunjava obavezne uslove za uèešæe; 2) ponuðaè ne dokae da
ispunjava dodatne uslove; 3) ponuðaè nije dostavio traeno sredstvo obezbeðenja; 4) je
ponuðeni rok vaenja ponude kraæi od propisanog; 5) ponuda sadri druge nedostatke
zbog kojih nije moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude ili nije moguæe uporediti je sa
drugim ponudama. Dakle, da bi se ponuda smatrala prihvatljivom ponuðaè treba u
ponudi da dostavi dokaz ili dokaze koje je naruèilac predvideo u konkursnoj
dokumentaciji.
Pitanje:
l Za koji period je potrebno traiti od nadlenih organa (APR, Privredni i
Pokrajinski sud) potvrdu da pravnom licu nije izreèena mera zabrane obavljanja
delatnosti, koja se izdaje nakon objavljivanja javnog poziva?
Odgovor:
mora dokazati da mu nije izreèena mera zabrane obavljanja delatnosti, koja je na snazi u
vreme objavljivanja odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda.
Ponuðaè, na osnovu èlana 77. stav 1. taèka 3) Zakona, dostavljanjem potvrde
nadlenog suda ili nadlenog organa za registraciju privrednih subjekata dokazuje da mu
nije izreèena mera zabrane obavljanja delatnosti.
Potvrda nadlenog suda ili nadlenog organa za registraciju privrednih subjekata
sadri podatak da u vreme objavljivanja odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda
nije bila na snazi mera zabrane obavljanja delatnosti izreèena ponuðaèu. Za dokazivanje
ispunjenosti ovog uslova potrebno je da potvrda obuhvati samo period od objavljivanja
odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda.
Drugim reèima, potvrda nadlenog suda ili nadlenog organa za registraciju
privrednih subjekata sadri podatak o tome da od trenutka objavljivanja poziva odnosno
slanja poziva za podnošenje ponuda pa do izdavanja potvrde nije na snazi mera zabrane
obavljanja delatnosti izreèena ponuðaèu i to je period koji ona treba da obuhvati.
Na osnovu èlana 77. stav 3. Zakona ova potvrda ne moe biti starija od dva
meseca pre otvaranja ponuda, odnosno u sluèaju kvalifikacionog postupka pre
auriranja liste.
Pitanje:
l Naruèilac je u postupku javne nabavke zahtevao kao dodatni uslov da
ponuðaè mora da dostavi dokaz da je uveo i primenjuje sistem kvaliteta ISO 9001 i
sistem zaštite ivotne sredine ISO 14001. Ponuðaè je dostavio u ponudi dokaz
sertifikacionog tela da je izvršena provera i ispunjeni uslovi za dodelu sertifikata i
da se dostavljanje potvrde oèekuje uskoro. Da li je to ispravan dokaz?
Odgovor:
Ukoliko je naruèilac u konkursnoj dokumentaciji predvideo dostavljanje dokaza da
je uveo i da primenjuje sistem kvaliteta ISO 9001 i 14001 i ukoliko navodi da je to
sertifikat, onda potencijalni ponuðaè mora da dostavi izdati sertifikat i nikakve druge
potvrde ne bi dolazile u obzir. U sluèaju da je naveo da trai samo dokaz (bez
preciziranja koji je to dokaz) da je uveo i da primenjuje sistem kvaliteta, onda bi dokaz
mogao da bude i potvrda sertifikacionog tela da je izvršena provera i da su ispunjeni
uslovi za dodelu sertifikata, to bi znaèilo da taj ponuðaè uskladio poslovanje sa
standardima ali da nije još uvek dobio sertifikat. Dakle, od presudne je vanosti naèin na
koji je naruèilac traio dokaze i da li je jasno i precizno naveo koji su to dokazi.
Pitanje:
l Da li izvod iz APR-a moe biti stariji od 2 meseca pre otvaranja ponuda?
Odgovor:
Izvod iz registra Agencije za privredne registre, odnosno izvod iz odgovarajuæeg
registra moe se u ponudi dostaviti bez obzira na starost ovog dokumenta i datum
izdavanja, jer u pogledu ovog dokaza Zakon o javnim nabavkama i Pravilnik nisu u tom
smislu postavili bilo kakav poseban zahtev.
Dokaz o ispunjenosti uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 1) Zakona, tj. izvod iz
registra nadlenog organa moe se dostaviti u neoverenoj kopiji.
Pitanje:
l Da li se kao dokaz o ispunjenosti dodatnog uslova (da je ponuðaè
ovlašæen za pruanje predmetne usluge) moe prihvatiti kopija zvaniène internet
stranice generalnog uvoznika na kojoj se vidi da je ponuðaè ovlašæen za
predmetnu uslugu (interenet strane moda nisu aurirane)? Da li ponuðaè uz
dodatno pojašnjenje moe dostavljati ugovor kako bi se komisija uverila da je
ponuðaè i dalje ovlašæeni serviser?
Odgovor:
Za ocenu prihvatljivosti ponude u smislu èlana 3. stav 1. taèka 33. Zakona sa
stanovišta ispunjenosti dodatnih uslova za uèešæe u postupku koje je naruèilac
predvideo, od znaèaja je kako je naruèilac predvideo iste i kojim dokazima se potvrðuje
njihova ispunjenost. Ukoliko je naruèilac predvideo da ponuðaè, kao što je navedeno u
primeru, dostavi kopiju zvaniène internet strane generalnog uvoznika, tada bi se
ispunjenost uslova dokazivala upravo na pomenuti naèin. Meðutim, ukoliko je naruèilac
predvideo drugi ili druge dokaze kojima se potvrðuje ispunjenost dodatnog uslova, a
ponuðaè uz ponudu dostavi samo pomenutu kopiju zvaniène internet strane generalnog
uvoznika, dovela bi se u pitanje ocena prihvatljivosti takve ponude. Svakako da se
ovakav dokaz ne moe smatrati pouzdanim, buduæi da, iako se radi o zvaniènoj internet
stranici, iste se ne auriraju redovno. U pogledu pitanja da li postoji moguænost da
ponuðaè, na osnovu zahteva za dodatno pojašnjenje njegove ponude dobijene od strane
naruèioca, uz svoj odgovor priloi ugovor kojim se potvrðuje da je ovlašæeni serviser,
potrebno je ukazati na odredbu èlana 93. stav 3. Zakona. Naime, pomenutim èlanom je
propisano da naruèilac ne moe da zahteva, dozvoli ili ponudi promenu elemenata
ponude koji su od znaèaja za primenu kriterijuma za dodelu ugovora o javnoj nabavci,

odnosno promenu kojom bi se ponuda koja je neodgovarajuæa ili neprihvatljiva uèinila
odgovarajuæom, odnosno prihvatljivom, osim ako drugaèije ne proizlazi iz prirode
Pitanje:
l Da li se moe raspisati javna nabavka u kojoj æe uèesnik (ponuðaè,
dobavljaè) biti lice zemljoradnik (sa registrovanim domaæinstvom), koji nudi svoje
proizvode koji su bez deklaracije, konkretno hrana (poljoprivredni proizvod) i da li
sa takvim licem ako je najpovoljnije zakljuèiti ugovor?
Odgovor:
U èlanu 3. stav 1. taèka 3) Zakona, predviðeno je da je ponuðaè lice koje u
postupku javne nabavke ponudi dobra, pruanje usluga ili izvoðenje radova. Ponuðaè
moe biti fizièko lice, preduzetnik ili pravno lice, a obavezne uslove za uèestvovanje u
postupku javne nabavke dokazuje dostvljanjem dokaza u skladu sa Zakonom. Kojim
dokazima fizièko lice kao ponuðaè, ili podnosilac prijave, dokazuje ispunjenost
obaveznih uslova za uèešæe u postupku javne nabavke propisuje èlan 23. Pravilnika o
obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i naèinu
dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS", br. 29/2013 i 104/2013).
Naruèilac mora da utvrdi koje dokaze fizièko lice moe da dostavi, navede ih jasno
i precizno u konkursnoj dokumentaciji a sve to je naroèito vano za postupak struène
ocene ponuda.
Naruèilac sa zemljoradnikom (sa registrovanim domaæinstvom) moe zakljuèiti
ugovor, ako je u postupku nabavke tom licu dodeljen ugovor. Posebno pitanje je da li æe
naruèilac kao uslov za uèešæe odrediti da proizvodi koji su predmet nabavke moraju imati
i odgovarajuæe deklaracije. Ovo je stvar ocene naruèioca i vaeæe zakonske regulative.
Pitanje:
l Ispunjenost jednog od uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 4) Zakona ponuðaè
dokazuje podnošenjem potvrde nadlenog poreskog organa i organizacije za
obavezno socijalno osiguranje ili potvrde nadlenog organa da se ponuðaè nalazi
u postupku privatizacije. Ko izdaje ove potvrde?
Odgovor:
U vezi sa navedenim, ponuðaè dostavlja uverenje Poreske uprave Ministarstva
finansija da je izmirio dospele poreze i doprinose i uverenje nadlene uprave lokalne
samouprave da je izmirio obaveze po osnovu izvornih lokalnih javnih prihoda ili potvrdu
Agencije za privatizaciju da se ponuðaè nalazi u postupku privatizacije.
Pitanje:
l Sedište proizvoðaèa je u Sloveniji, dostavljeni dokazi o ispunjavanju
uslova za uèešæe su na slovenaèkom, da li je obaveza ponuðaèa da ove dokaze
dostavi sa APOSTILLE potvrdom, odnosno da li ponuda koja sadri dokaze izdate
od strane drave ali bez APOSTILLE potvrde ima bitne nedostatke zbog kojih se
odbija na osnovu èlana 106. Zakona?
Odgovor:
Bitno je voditi raèuna da li se proizvoðaè iz Slovenije javlja u ulozi ponuðaèa u
postupku javne nabavke ili ne, buduæi da ponuðaè (ne proizvoðaè) u postupku javne
nabavke dokazuje ispunjenost uslova za uèešæe u postupku javne nabavke. Naime,
apostillom se overavaju samo javne isprave. Javne isprave su pismena koja izdaju
nadleni organi o èinjenicama o kojima vode slubenu evidenciju. Iste se izdaju u
propisanoj formi i snabdevene su potpisom ovlašæenog lica i otiskom peèata organa koji
ih izdaje. Apostille je potvrda kojom se, shodno Haškoj konvenciji o ukidanju potrebe
legalizacije stranih javnih isprava od 5.10.1961. godine, umesto legalizacije (overavanja)
javnih isprava u meðunarodnom pravnom saobraæaju, potvrðuje verodostojnost potpisa,
svojstvo potpisnika javne isprave i istinitost peèata ili iga kojim je isprava snadbevena.
Dokument koji je overen ovim štambiljem osloboðen je bilo kakve dalje overe i podoban
je za upotrebu u svim dravama potpisnicama Haške konvencije, gde je jedna od
zemalja potpisnica Republika Srbija. Kako Zakon propisuje da se dokazi o ispunjenosti
uslova dostavljaju u fotokopiji, to nije potrebno zahtevati da navedeni dokaz ili dokazi
moraju biti snadbeveni apostilom, veæ jedino u situaciji da je ponuda tog ponuðaèa
ocenjena kao najpovoljnija i ukoliko naruèilac odluèi da trai original ili overenu kopiju tog
dokaza ili tih dokaza, pre donošenja odluke o dodeli ugovora o javnoj nabavci. Prema
tome, ponuda ponuðaèa koji je dostavio dokaze o ispunjenosti uslova za uèešæe u
postupku, a radi se o javnim ispravama, bez apostila, neme bitne nedostatke zbog kojih
bi se odbila na osnovu èlana 106. Zakona.
Pitanje:
l Kako ponuðaè dokazuje da je jedini ponuðaè originalnih delova
odreðenog proizvoðaèa, na teritoriji Srbije za 2014. godinu?
Odgovor:
Neophodno je dostaviti:
- kopiju vaeæeg ugovora,
- vremenski vaeæu izjavu proizvoðaèa da je ponuðaè jedini koji ima pravo prodaje
rezervnih delova krajnjim korisnicima i da jedini moe da vrši zamenu rezervnih delova;
- vremenski vaeæu izjavu proizvoðaèa da se u aparat mogu ugraditi iskljuèivo
rezervni delovi tog proizvoðaèa.
Pitanje:
l Ukoliko naruèilac trai ovrenu fotokopiju radne knjiice, a ponuðaè
dostavi fotokopirane prve (pet) stranice radne knjiice, tj. one strane gde je
ispisano sve vezano za radnika, kao i M obrazac (fotokopija), da li je ponuda tog
ponuðaèa prihvaljiva ili neprihvatljiva? Da li je potrebno da ponuðaè iskopira celu
radnu knjiicu iako su strane nepopunjene?
Odgovor:
Dostavljanje dokaza u vidu fotokopije radne knjiice se vezuje za dodatni uslov za
uèešæe u postupku javne nabavke i to kadrovski kapacitet. Najpre, pitanje je zašto
naruèilac trai da ponuðaè u ponudi dostavi overenu fotokopiju radne knjiice? Dakle,
koji su razlozi naruèioca da trai ovakav dokaz, buduæi da je u èlanu 79. stav 1. Zakona
propisano da se dokazi o ispunjenosti uslova mogu dostavljati u neoverenim kopijama, a
naruèilac moe pre donošenja odluke o dodeli ugovora, zahtevati od ponuðaèa, èija je
ponuda na osnovu izveštaja komisije za javnu nabavku ocenjena kao najpovoljnija, da
dostavi na uvid original ili overenu kopiju svih ili pojedinih dokaza. U konkretnom sluèaju,
dostavljeno je 5 stranica radne knjiice na kojima se nalaze svi podaci za radnika, kao i M
obrazac. Da li je takva ponuda prihvatljiva, odnosno da li se iz dostavljenih dokaza moe
utvrditi ispunjenost dodatnog uslova u pogledu kadrovskog kapaciteta, ceni se u odnosu
na to da li se iz njihove sadrine nesumnjivo moe utvrditi ispunjenost odreðenog uslova.
Prema tome, ukoliko se dobije potvrdan odgovor, okolnost što ponuðaè nije u ponudi
dostavio overene fotokopije svih strana radne knjiice, ne moe predstavljati osnov za
odbijanje ponude kao neprihvatljive.
Pitanje:
l Kada se radi o ispunjenosti obaveznog uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 3)
Zakona da li se ovaj uslov moe dokazati dostavljanjem potvrde prekršajnog i
privrednog suda ili se mora dokazati dostavljanjem potvrde Agencije za privredne
registre o tome da ponuðaèu nije izreèena mera zabrane obavljanja delatnosti koja
je na snazi u vreme objavljivanja poziva za podnošenje ponuda?
Odgovor:
mora dokazati da je da mu nije izreèena mera zabrane obavljanja delatnosti, koja je na
snazi u vreme objavljivanja, odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda. Shodno èlanu
77. stav 1. taèka 3) Zakona ispunjenost ovog uslova ponuðaè dokazuje dostavljanjem
potvrde nadlenog suda ili nadlenog organa za registraciju privrednih subjekata.
Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih
nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013) je
blie ureðeno u odnosu na to da li se u svojstvu ponuðaèa ili podnosioca prijave pojavljuje,
pravno lice, preduzetnik ili fizièko lice. Pravno lice tako dostavlja potvrde privrednog i
prekršajnog suda ili potvrdu Agencije za privredne registre, dok preduzetnik dostavlja
potvrdu prekršajnog suda (ali ne i privrednog suda) ili potvrdu Agencije za privredne
registre. Fizièko lice dostavlja potvrdu prekršajnog suda. Dokaz o ispunjenosti uslova iz
èlana 75. stav 1. taèka 3) Zakona, tj. potvrde nadlenog suda ili nadlenog organa za
registraciju privrednih subjekata, moe se dostaviti u neoverenoj kopiji. Ponuðaè koji je
upisan u javni registar ponuðaèa - preduzetnika i pravnih lica koji ispunjavaju obavezne
uslove iz èlana 75. stav 1. taè. 1) do 4), nije duno da prilikom podnošenja ponude
dostavlja potvrdu nadlenog suda ili nadlenog organa za registraciju privrednih subjekata
da ponuðaèu nije izreèena mera zabrane obavljanja delatnosti, koja je na snazi u vreme
objavljivanja odnosno slanja poziva za podnošenje ponuda.
Pitanje:
l Ukoliko jedan od ponuðaèa ne dostavi bankarsku garanciju kao sredstvo
obezbeðenja za ozbiljnost ponude, iako je u konkursnoj dokumentaciji jasno i
precizno odreðeno da se ovo sredstvo dostavlja odmah uz samu ponudu (mislio je
da se ova dostavlja prilikom potpisivanja ugovora o javnoj nabavci), da li taj
ponuðaè moe da je dostavi naknadno?
Odgovor:
Naruèilac moe u skladu sa èlanom 15. Pravilnika o obaveznim elementima
uslova, izuzetno, kada naroèite okolnosti javne nabavke to opravdavaju, da trai
bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude.
Ukoliko je takav zahtev jasno i precizno bio predviðen u konkursnoj dokumentaciji,
svi ponuðaèi moraju da dostave navedenu bankarsku garanciju a ukoliko je ne dostave,
njihova ponuda æe biti ocenjena kao neprihvatljiva. Nikakvo naknadno dostavljanje tog
dokumenta naruèilac ne moe da dozvoli jer bi takvim postupanjem neprihvatljiva
ponuda bila uèinjena prihvatljivom.
Pitanje:
l Da li naruèilac moe da trai uzorke posle otvaranja ponuda?
Odgovor:
Naruèilac ima moguænost da u konkursnoj dokumentaciji predvidi kao obavezu za
naruèioce, dostavljanje uzoraka. Ukoliko je tako nešto predviðeno u konkursnoj
dokumentaciji, èlan 77. stav 2. taèka 2) Zakona predviða da je naruèilac duan da
navede koje dokaze je izabrao za dokazivanje kapaciteta ponuðaèa. Jedan od tih

dokaza moe biti uzorak, opis ili fotografija, a ukoliko ima sumnje u iste, moe da zahteva
dokaz o autentiènosti uzoraka, opisa, fotografije.
Pitanje:
l Koju vaeæu dozvolu za obavljanje delatnosti treba da poseduje ponuðaè
koji konkuriše za nabavku ivotnih namirnica: voæe i povræe, meso, mesne
preraðevine, hleb, jaja, ostale namirnice?
Odgovor:
Ponuðaè u postupku javne nabavke mora dokazati da ima vaeæu dozvolu
nadlenog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, ako je takva
dozvola predviðena posebnim propisom. Ovakav uslov propisan je èlanom 75. stav 1.
taèka 5. Zakona. Shodno èlanu 77. stav 1. taèka 5) Zakona ispunjenost ovog uslova
ponuðaè dokazuje dostavljanjem vaeæe dozvole za obavljanje odgovarajuæe delatnosti,
izdate od strane nadlenog organa. Ovakav dokaz je propisan i Pravilnikom, u kojem je
to pitanje blie ureðeno u odnosu na to da li se u svojstvu ponuðaèa ili podnosioca
prijave pojavljuje pravno lice, preduzetnik ili fizièko lice. Svi oni dostavljaju istu vrstu
dokaza - vaeæu dozvolu za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, izdate
od strane nadlenog organa. Dakle, ovakav uslov za uèešæe u postupku javne nabavke
propisuje se samo kada je posebnim propisom predviðeno da se za obavljanje delatnosti
(koja je sada ovde predmet javne nabavke) mora imati vaeæa dozvola nadlenog
organa. Ukoliko naruèilac ima dilemu o tome da li je potrebna dozvola nadlenog organa,
treba da se obrati ministarstvu ili instituciji nadlenoj za taj predmet javne nabavke, u
konkretnom sluèaju, to je Ministrastvo poljoprivrede.
Pitanje:
l Naruèilac kao dodatni uslov trai 10 zaposlenih radnika, dokaz - da
ponuðaè dostavi Obrazac M ili drugi odgovarajuæi M, ugovor o radu ili drugi
ugovorni odnos. Da li je ponuda prihvatljiva ako ponuðaè dostavi za petoro
zaposlenih Obrazac M, a za ostale ugovor o radu ili ugovor o delu?
Odgovor:
Prilikom odreðivanja dokaza o ispunjenosti traenog uslova, naruèilac ima
slobodu da odredi jedan ili više dokaza koji su primereni predmetu, kolièini i nameni, pa
tako, kao u konkretnom sluèaju, moe da odredi dokaze alternativno ili ih moe odrediti
kumulativno. U opisanoj situaciji, za ocenu prihvatljivosti ponude u smislu èlana 3. stav 1.
taèka 33) Zakona od znaèaja je sadrina konkursne dokumentacije, dakle naèin kako je
naruèilac predvideo dokazivanje ispunjenosti dodatnog uslova, odnosno kojim dokazom
ili dokazima se potvrðuje njegova ispunjenost. Konkretno, ponuda ponuðaèa koji je za
pet zaposlenih dostavio Obrazac M, dok je za preostalih pet zaposlenih dostavio ugovor
o radu, odnosno ugovor o delu smatra se prihvatljivom ponudom, te je naruèilac kao
takvu ocenjuje.
Pitanje:
l Da li je ponuðaè u obavezi da u pregovaraèkom postupku bez
objavljivanja javnog poziva dostavi dokaze o ispunjenosti obaveznih uslova za
uèešæe u postupku (ukoliko nije registrovan u APR)?
Odgovor:
U èlanu 77. stav 4. Zakona, predviðen je izuzetak, u kome je, izmeðu ostalog,
navedeno da u pregovaraèkom postupku iz èlana 36. stav 1. taè. 2) i 3) Zakona naruèilac
moe, ali ne mora, da odredi u konkursnoj dokumentaciji da se ispunjenost svih ili
pojedinih uslova, osim uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 5) navedenog zakona (radi se o
vaeæoj dozvoli nadlenog organa za obavljanje odgovarajuæe delatnosti), dokazuje
dostavljanjem izjave kojom ponuðaè pod punom materijalnom i kriviènom odgovornošæu
potvrðuje da ispunjava uslove, ali samo ako je procenjena vrednost javne nabavke manja
od iznosa iz èlana 39. stav 1. ovog zakona, a to je 3.000.000,00 dinara. Prema tome, ako
su ispunjeni svi uslovi, da se radi o osnovu iz taè. 2) ili 3), te da procenjena vrednost javne
nabavke je ispod gornjeg limita predviðenog za javnu nabavku male vrednosti, naruèilac
ima diskreciono pravo da u konkursnoj dokumentaciji predvidi ovakav naèin dokazivanja
ispunjenosti obaveznih uslova, izuzev navedene dozvole koja se mora dostaviti.
Pitanje:
l Da li ogranak stranog pravnog lica, koji je registrovan u Republici Srbiji,
moe ispunjenost dodatnih uslova za uèešæe da dokazuje referencama matiènog
preduzeæa iz zemlje sedišta, odnosno da li mogu da dokazuju zajedno, kao i da li
postoji obaveza dostavljanja dokaza o ispunjenosti obaveznih uslova za uèešæe i
za matièno preduzeæe?
Odgovor:
Èlanom 75. stav 1. ZJN, propisani su obavezni uslovi za uèešæe koje mora da
ispuni svaki ponuðaè da bi mogao uèestvovati u postupku javne nabavke. Pored njih,
naruèilac moe odrediti i dodatne uslove u pogledu finansijskog, poslovnog, tehnièkog i
kadrovskog kapaciteta kada je to potrebno, kao i druge uslove vodeæi raèuna da ti uslovi
ne diskriminišu ponuðaèe i da su u logièkoj vezi sa predmetom javne nabavke, sve u
skladu sa èlanom 76. ZJN.
Èlanom 77. ZJN, propisan je naèin dokazivanja ispunjenosti uslova iz èl. 75. i 76.
ZJN. Isto je blie ureðeno Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne
("Slubeni glasnik RS", br. 29/13 i 104/13).
Èlanom 567. stav 1. Zakona o privrednim društvima ("Slubeni glasnik RS", br.
36/2011, 99/2011, 83/2014), propisano je da je ogranak privrednog društva (u daljem
tekstu: ogranak) izdvojeni organizacioni deo privrednog društva preko koga društvo
obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Stavom 2. istog èlana propisano je da ogranak
nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za raèun privrednog
društva. Stavom 3. navedenog èlana propisano je da privredno društvo neogranièeno
odgovara za obaveze prema treæim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.
Èlanom 573. stav 1. Zakona o privrednim društvima, propisano je da je ogranak
stranog privrednog društva njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo
obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom.
Imajuæi u vidu navedeno, da je ogranak stranog privrednog društva organizacioni
deo privrednog društva preko koga strano privredno društvo obavlja delatnost u
Republici Srbiji, kao i da ogranak stranog privrednog društva nema status pravnog lica,
da u pravnom prometu istupa u ime i za raèun matiènog privrednog društva, mišljenja
smo da se obaveza dokazivanja obaveznih uslova iz èlana 75. ZJN odnosi pre svega na
strano (matièno) privredno društvo koje u predmetnom postupku javne nabavke nudi
dobra, usluge ili radove i koje na teritoriji Republike Srbije posluje preko svog osnovanog
ogranka. Pored navedenog, strano privredno društvo mora da dostavi navedene dokaze
o ispunjenosti uslova iz èlana 75. ZJN i za ogranak stranog privrednog društva, kada
ogranak istupa u njegovo ime i za njegov raèun.
Mišljenja smo da dokazivanje dodatnih uslova iz èlana 76. ZJN moe vršiti strano
privredno društvo koje u predmetnom postupku javne nabavke nudi dobra, usluge ili
radove i koje na teritoriji Republike Srbije posluje preko svog osnovanog ogranka, a
moe i ogranak stranog privrednog društva.
Pri tome ukazujemo da je èlanom 79. stav 9. ZJN propisano da ako se u dravi u
kojoj ponuðaè ima sedište ne izdaju dokazi iz èlana 77. ovog zakona, ponuðaè moe,
umesto dokaza, priloiti svoju pisanu izjavu, datu pod kriviènom i materijalnom
odgovornošæu overenu pred sudskim ili upravnim organom, javnim belenikom ili drugim
nadlenim organom te drave.
Imajuæi u vidu izloeno, ZJN daje moguænost stranom ponuðaèu, ukoliko se u dr-
avi u kojoj ima sedište, ne izdaju isprave koje u smislu èlana 77. ZJN predstavljaju doka-
ze obaveznih i dodatnih uslova za uèešæe u postupku javne nabavke, da dostavi svoju pi-
sanu izjavu, overenu od strane nadlenog sudskog ili upravnog organa te drave, kojom
pod kriviènom i materijalnom odgovornošæu garantuje da ispunjava predmetni uslov.
Naruèilac tada ovakvu izjavu stranog ponuðaèa prihvata kao odgovarajuæu zamenu za
traeni dokaz. Posebno istièemo, da naruèilac moe ukoliko smatra da je neophodno, da
proveri da li se zaista u dravi u kojoj strani ponuðaè ima sedište ne izdaje traeni dokaz.
Pitanje:
l Da li je ponuðaè ili podnosilac prijave u obavezi da, kao dokaz o
ispunjenosti uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 4) ZJN, dostavi uverenje da je izmirio
obaveze po osnovu lokalnih javnih prihoda od lokalne samouprave iz mesta u kome
ima registrovano sedište ili je duan da dostavlja uverenja lokalnih samouprava iz
svih gradova/opština gde ima imovinu i gde plaæa lokalne javne dabine?
Odgovor:
Èlanom 75. stav 1. taèka 4) ZJN, kao obavezni uslov za uèešæe, propisano je da
ponuðaè u postupku javne nabavke mora dokazati da je izmirio dospele poreze,
doprinose i druge javne dabine u skladu sa propisima Republike Srbije ili strane drave
kada ima sedište na njenoj teritoriji.
Èlanom 21. stav 1. taèka 4) Pravilnika o obaveznim elementima konkursne
("Slubeni glasnik RS", br. 29/2013 i 104/2013), propisano je da ispunjenost navedenog
obaveznog uslova za uèešæe u postupku javne nabavke, pravno lice kao ponuðaè, ili
podnosilac prijave, dokazuje dostavljanjem uverenja Poreske uprave Ministarstva
finansija da je izmirio dospele poreze i doprinose i uverenje nadlene lokalne
samouprave da je izmirio obaveze po osnovu izvornih lokalnih prihoda.
Èlanom 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Slubeni glasnik RS", br.
62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 i 125/2014) propisano je da jedinici lokalne
samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, kao što su npr. porez
na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleðe i poklon;
lokalne administrativne takse; lokalne komunalne takse; naknade za korišæenje javnih
dobara, u skladu sa zakonom i dr.
Èlanom 60. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, propisano je da jedinica
lokalne samouprave u celosti utvrðuje, naplaæuje i kontroliše javne prihode iz èlana 6.
ovog zakona poèev od 1. januara 2007. godine.
Dakle, jedinica lokalne samouprave ima ovlašæenja da naplaæuje navedene
prihode ostvarene na njenoj teritoriji, te je i nadlena za izdavanje uverenja da je poreski
obveznik izmirio iste.
Imajuæi u vidu navedeno, ponuðaè je duan da kao dokaz o ispunjenosti
obaveznog uslova za uèešæe iz èlana 75. stav 1. taèka 4) ZJN, pored uverenja Poreske
uprave Ministarstva finansija da je izmirio dospele poreze i doprinose, dostavi i uverenja
svih nadlenih lokalnih samouprava na kojima se ponuðaè vodi kao poreski obveznik
izvornih lokalnih prihoda.
Dakle, ukoliko ponuðaè ima obavezu plaæanja poreza i drugih javnih dabina u
više lokalnih samouprava, potvrde tih uprava jedinica lokalnih samouprava takoðe
predstavljaju dokaze na okolnost da ponuðaè ispunjava obavezni uslov za uèešæe iz
Pitanje:
l Kako ponuðaè koji je ostvario pravo na mirovanje poreskog duga u
skladu sa Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga
dokazuje da je izmirio dospele obaveze?
Odgovor:
Na osnovu èlana 75. stav 1. taèka 4) Zakona, ponuðaè u postupku javne nabavke
mora dokazati da je izmirio dospele poreze, doprinose i druge javne dabine u skladu sa
propisima Republike Srbije ili strane drave kada ima sedište na njenoj teritoriji.
Pravo na mirovanje poreskog duga ureðuje Zakon o uslovnom otpisu kamata i
mirovanju poreskog duga ("Slubeni glasnik RS", broj 119/2012), u skladu sa ovim
zakonom nadlena organizaciona jedinica Poreske uprave, radi uèešæa poreskih
obveznika u postupku javne nabavke izdaje poresko uverenje, koje sadri podatak da je
poreski obveznik izmirio dospele obaveze po osnovu javnih prihoda na dan izdavanja
poreskog uverenja, kao i podatak da je ostvario pravo na mirovanje poreskog duga u
skladu sa Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga. Ovim
uverenjem ponuðaè dokazuje ispunjenost uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 4) Zakona.
Na osnovu èlana 21. stav 1. taèka 4), èlana 22. stav 1. taèka 4) i èlana 23. stav 1.
taèka 3) Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima
javnih nabavki i naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova ("Slubeni glasnik RS", br.
29/2013 i 104/2013), kao dokaz ispunjenosti uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 4) Zakona
pored uverenja Poreske uprave dostavlja se i uverenje nadlene lokalne samouprave da
je ponuðaè (podnosilac prijave) izmirio obaveze po osnovu izvornih lokalnih javnih
prihoda. Pravo na uslovni otpis kamate i mirovanje glavnog poreskog duga za lokalne
poreze moe utvrditi i skupština jedinice lokalne samouprave i ovo se pravo ostvaruje
kod nadlenog organa jedinice lokalne samouprave.
Registar ponuðaèa
- èlan 78. Zakona
Pitanje:
l Ponuðaè je u ponudi stavio rešenje APR-a u kome je upisana internet
adresa na kojoj se nalazi registar ponuðaèa i da li ovako priloeno rešenje moe da
se prihvati?
Odgovor:
Èlanom 78. stav 1. Zakona propisano je da organizacija nadlena za registraciju
privrednih subjekata vodi javni registar ponuðaèa - preduzetnika i pravnih lica (dalje:
registar ponuðaèa) koji ispunjavaju obavezne uslove iz èlana 75. stav 1. taè. 1) do 4)
Zakona. Stav 2. istog èlana odreðuje da je registar ponuðaèa dostupan na internet
stranici navedene organizacije, a to je Agencija za privredne registre.
Èlanom 78. stav 5. Zakona je propisano da lice upisano u registar ponuðaèa nije
duno da prilikom podnošenja ponude, odnosno prijave dokazuje ispunjenost obaveznih
uslova. Naruèilac je, s obzirom na citirane odredbe Zakona, duan da u situaciji kada
odreðeni ponuðaè, odnosno podnosilac prijave uz ponudu ili prijavu dostavi rešenje
APR-a u kome je upisana internet adresa na kojoj se nalazi registar ponuðaèa, duan da
proveri da li je to lice zaista upisano u taj registar, s obzirom da se radi o podacima koji su
svima pa i naruèiocu, dostupni na internetu.
Pitanje:
l Da li se podaci o ispunjenosti uslova ponuðaèa u Registru ponuðaèa auri-
raju po slubenoj dunosti? Da li je upis ponuðaèa u Registar ponuðaèa u jednoj ka-
lendarskoj godini dokaz da je ponuðaè platio poreze i doprinose po istoj kategoriji?
Odgovor:
Registar ponuðaèa vodi Agencija za privredne registre. Kao i svaki drugi registar
koji vodi APR, duni su da ga redovno auriraju a podaci koje objavljuju smatraju se
merodavnim.
Naèin dostavljanja dokaza

- èlan 79. Zakona
Pitanje:
l Da li dokazi o ispunjenosti uslova za otvoreni postupak moraju biti originali?
Odgovor:
Dokazi o ispunjenosti uslova za uèešæe u postupku javne nabavke prema odredbi
èlana 79. Zakona ne moraju da budu originali. Naruèilac moe, ali nije obavezan da od
izabranog ponuðaèa trai da, u primerenom roku koji ne moe biti kraæi od pet dana,
dostavi na uvid original ili overenu kopiju svih ili pojedinih dokaza.
Pitanje:
l Šta ponuðaè koji je registrovan u registru ponuðaèa kod APR-a dostavlja
kao dokaz naruèiocu da je zaista registrovan, odnosno kojim dokaznim sredstvom
dokazuje da je upisan u registar ponuðaèa APR-a.
Odgovor:
Da je upisan u registar Agencije za privredne registre ponuðaè dokazuje izvodom
iz registra nadlenog organa, odnosno Agencije za privredne registre.
Pitanje:
l Da li naruèilac mora ostavljati naknadni rok ponuðaèu koji dostavi dokaz
da je traio potvrdu nadlenog organa, ako ponuðaè zahteva potvrdu nadlenog
organa 2 dana pred otvaranje, a konkursnu dokumentaciju je preuzeo 20 dana pre
otvaranja?
Odgovor:
Èlanom 79. stav 8. Zakona je propisano da ako ponuðaè nije mogao da pribavi
traena dokumenta u roku za podnošenje ponude, zbog toga što ona do trenutka
podnošenja ponude nisu mogla biti izdata po propisima drave u kojoj ponuðaè ima
sedište i ukoliko uz ponudu priloi odgovarajuæi dokaz za to, naruèilac æe dozvoliti
ponuðaèu da naknadno dostavi traena dokumenta u primerenom roku. Stavom 9.
pomenutog èlana Zakona je predviðeno da ko se u dravi u kojoj ponuðaè ima sedište ne
izdaju dokazi iz èlana 77. ovog zakona, ponuðaè moe, umesto dokaza, priloiti svoju
pisanu izjavu, datu pod kriviènom i materijalnom odgovornošæu overenu pred sudskim ili
upravnim organom, javnim belenikom ili drugim nadlenim organom te drave. Shodno
navedenom, pomenuta zakonska odredba odnosi se na stranog ponuðaèa.
Kada je reè o produenju roka za podnošenje ponuda Zakonom je propisano kada
naruèilac mora to da uèini, a u konkretnom sluèaju radi se o diskreciji naruèioca da li æe
produiti rok ili ne. Konkretno ne bi bilo potrebno produavati rok u situaciji kada je to lice
preuzelo konkursnu dokumentaciju 20 dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, što
je dovoljno vremena za pripremu prihvatljive ponude, time i pribavljanje potvrde
nadlenog organa.
Pitanje:
l U postupku javne nabvke male vrednosti naruèilac je traio da ponuðaèi
dostave izjavu kao dokaz da ispunjavaju uslove. Da li ponuðaèi u postupku
pripremanja ponude moraju da izvade i dokaze, za sluèaj da naruèilac, na osnovu
èlana 79. stav 2. Zakona, pre donošenja odluke o dodeli ugovora trai od
ponuðaèa èija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija da dostavi na uvid original ili
overenu kopiju svih ili pojedinih dokaza o ispunjenosti uslova.
Odgovor:
Odredbom èlana 77. stav 4. Zakona je propisano da u postupku javne nabavke
male vrednosti naruèilac moe odrediti u konkursnoj dokumentaciji da se ispunjenosti
svih ili pojedinih uslova, osim uslova iz èlana 75. stav 1. taèka 5) ovog zakona, dokazuje
dostavljanjem izjave kojom ponuðaè, pod punom materijalnom i kriviènom
odgovornošæu, potvrðuje da ispunjava uslove. Naruèilac koji koristi ovu moguænost
obavezan je da u konkursnoj dokumentaciji predvidi obrazac takve izjave. Smatra se da
ispunjava uslove za uèešæe u postupku ponuðaè koji u postupku javne nabavke male
vrednosti ispunjenost uslova dokazuje dostavljanjem navedenog obrasca izjave.
Zakonodavac je ostavio na slobodu naruèiocu da, u svakom konkretnom postupku javne
nabavke male vrednosti, sam odluèi koji æe se uslovi za uèešæe u postupku javne
nabavke dokazivati takvom izjavom ponuðaèa, a za koje uslove æe ponuðaè morati da
dostavi dokaze koji su traeni u konkursnoj dokumentaciji.
Naruèilac ima moguænost da pre donošenja odluke o dodeli ugovora trai od
ponuðaèa èija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija, da dostavi na uvid original ili
overenu kopiju svih ili pojedinih dokaza o ispunjenosti uslova. Kako neki dokazi o
ispunjenosti obaveznih uslova za uèešæe u postupku javne nabavke ne smeju biti stariji
od dva meseca od dana otvaranja ponuda, to bi u konkretnom sluèaju, za ponuðaèe bilo
uputno da takve dokaze na vreme pribave.
Imajuæi u vidu da ispunjenost uslova dokazuju izjavom ponuðaèi, u postupku
pripremanja ponude, ne moraju da izvade dokaze za sluèaj da naruèilac iste trai na
osnovu èlana 79. stav 2. Zakona, ali je bitno da dokaze (original ili overenu kopiju)
blagovremeno obezbede radi dostavljanja na uvid naruèiocu, ako naruèilac to zahteva.
Ponuda sa podizvoðaèem
- èlan 80. Zakona
Pitanje:
l Ponuðaè za nabavku mesa nije proizvoðaè i nema HACCP sertifikat. Da li
se u tom sluèaju proizvoðaè od koga on nabavlja meso moe smatrati podizvoðaè
i traiti da on zadovoljava zakonske obaveze i da postoji meðu njima ugovorni
odnos?
Odgovor:
Ponuðaè moe da podnese ponudu samostalno ili kao zajednièku ponudu a
takoðe moe da nastupa sa podizvoðaèem. Dobavljaè ponuðaèa koji je trgovac, ne mora
nuno biti i podizvoðaè, sem ako nije kao takav naveden u ponudi. U konkretnom sluèaju,
bitno je šta predviða konkursna dokumentacija u pogledu standarda i sertifikata, te u
skladu sa tim i ponuðaèi dostavljaju traeni dokument u okviru svoje ponude. Naruèilac
ima moguænost da zahteva HACCP standard od ponuðaèa a moe da isti zahteva i od
proizvoðaèa, shodno proceni i potrebama. Shodno navedenom, naruèilac æe ponude i
dokaze ceniti na osnovu predviðenih uslova iz konkursne dokumentacije.
Proizvoðaè od koga ponuðaè nabavlja meso se smatra podizvoðaèem samo ako
je to navedeno u konkursnoj dokumentaciji, shodno odredbama èlana 80. Zakona.
Pitanje:
l Molimo da objasnite preciznije u kom svojstvu je podizvoðaè uèesnik u
ponudi? Moe li da ispunjava neki od dodatnih uslova (kadrovski, tehnièki,
poslovni) zajedno sa ponuðaèem, ili da on umesto ponuðaèa ispuni neki od
dodatnih uslova?
Odgovor:
Èlanom 80. Zakona predviðeno je da je naruèilac duan da u konkursnoj
dokumentaciji zahteva od ponuðaèa da u ponudi navede da li æe izvršenje javne nabavke
delimièno poveriti podizvoðaèu i da navede u svojoj ponudi, procenat ukupne vrednosti
nabavke koji æe poveriti podizvoðaèu, a koji ne moe biti veæi od 50 % kao i deo predmeta
nabavke koji æe izvršiti preko podizvoðaèa. Naruèilac nema pravo da zabrani uèešæe
podizvoðaèa u postupcima javnih nabavki a da li æe naruèilac imati podizvoðaèa zavisi od
njegove poslovne politike i potreba za konkretnu javnu nabavku. Ako ponuðaè u ponudi
navede da æe delimièno izvršenje nabavke poveriti podizvoðaèu, duan je da navede
naziv podizvoðaèa, a ukoliko ugovor izmeðu naruèioca i ponuðaèa bude zakljuèen, taj
podizvoðaè æe biti naveden u ugovoru.
Meðutim, bez obzira na broj podizvoðaèa, sva odgovornost za realizaciju ugovora
o javnoj nabavci je na samom ponuðaèu, a ne na podizvoðaèima. U tome je glavna
razlika izmeðu ponude sa podizvoðaèima i zajednièke ponude.
Nova moguænost koja nije postojala u ranije vaeæem zakonu je predviðena u
èlanu 80. stav 6. novog Zakona i predviða da ako je za izvršenje dela javne nabavke èija
vrednost ne prelazi 10% ukupne vrednosti javne nabavke potrebno ispuniti obavezan
uslov iz èlana 75. stav 1. taèka 5) (dozvola nadlenog organa) ovog zakona ponuðaè
moe dokazati ispunjenost tog uslova preko podizvoðaèa kojem je poverio izvršenje tog
dela nabavke. Ostale uslove ne mogu ispunjavati podizvoðaèi zajedno sa ponuðaèem
veæ je to jedino moguæe ako nastupaju u zajednièkoj ponudi.
Pitanje:
l Da li ponuðaè moe da ispuni dodatni uslov u pogledu kadrovskog
kapaciteta, zajedno sa podizvoðaèem u sluèaju kada delimièno izvršenje nabavke
poverava podizvoðaèu?
Odgovor:
Na osnovu èlana 80. stav 1. Zakona naruèilac je duan da u konkursnoj
nabavke koji æe poveriti podizvoðaèu, a koji ne moe biti veæi od 50% kao i deo predmeta
nabavke koji æe izvršiti preko podizvoðaèa.
Na osnovu èlana 80. stav 7. Zakona naruèilac konkursnom dokumentacijom,
pored obaveznih uslova, odreðuje koje još uslove podizvoðaè mora da ispuni i na koji
naèin to dokazuje, pri èemu ti uslovi ne mogu biti takvi da ogranièe podnošenje ponude
sa podizvoðaèem.
Iz navedenih odredbi proizilazi da naruèilac konkursnom dokumentacijom
odreðuje da li æe dodatni uslov u pogledu kadrovskog kapaciteta ponuðaè moæi da ispuni
zajedno sa podizvoðaèem.
Na primer, ako je naruèilac kadrovski kapacitet odredio za deo predmeta nabavke
koji ponuðaè izvršava preko podizvoðaèa tada dodatni uslov u pogledu kadrovsakog
kapaciteta treba da ispuni podizvoðaè.
Pitanje:
l Šta uèiniti kad dobavljaè koji je nastupao bez podizvoðaèa u toku
izvršenja ugovora (radova) angauje podizvoðaèe. Raskid ugovora bi bio štetan za
naruèioca.
Odgovor:
Èlanom 80. stav 12. Zakona predviðeno je da dobavljaè ne moe angaovati kao
podizvoðaèa lice koje nije naveo u ponudi, u suprotnom naruèilac æe realizovati sredstvo
obezbeðenja i raskinuti ugovor, osim ako bi raskidom ugovora naruèilac pretrpeo znatnu
štetu. Stavom 14. istog èlana propisano je da dobavljaè moe angaovati kao
podizvoðaèa lice koje nije naveo u ponudi, ako je na strani podizvoðaèa nakon
podnošenja ponude nastala trajnija nesposobnost plaæanja, ako to lice ispunjava sve
uslove odreðene za podizvoðaèa i ukoliko dobije prethodnu saglasnost naruèioca.
Pravilo je da dobavljaè ne moe angaovati podizvoðaèe nakon zakljuèenja
ugovora sa naruèiocem. Jedini izuzetak od tog pravila postoji u situaciji kada je na strani
tog podizvoðaèa nastala trajnija nesposobnost plaæanja. S tim u vezi, neophodno je da
budu ispunjeni sledeæi uslovi:
- da je nastupila trajnija nesposobnost plaæanja na strani dotadašnjeg
podizvoðaèa
- da novi podizvoðaè ispunjava sve uslove odreðene za podizvoðaèa i
- da postoji prethodna saglasnost naruèioca.
Pitanje:
l Da li podizvoðaè moe umesto ponuðaèa da ispuni uslov iz èlana 76.
Zakona koji naruèilac opredeli kao dodatni uslov za uèešæe u postupku?
Odgovor:
Na osnovu èlana 76. Zakona naruèilac u konkursnoj dokumentaciji odreðuje
dodatne uslove za uèešæe u postupku javne nabavke.
Na osnovu èlana 80. stav 7. Zakona o javnim nabavkama (dalje: Zakon) pored
obaveznih uslova, naruèilac konkursnom dokumentacijom odreðuje koje još uslove
podizvoðaè mora da ispuni i na koji naèin to dokazuje, pri èemu ti uslovi ne mogu biti takvi
da ogranièe podnošenje ponude sa podizvoðaèem.
Dodatni uslovi su uslovi predviðeni u èlanu 76. Zakona i njih ispunjava ponuðaè
koji je podizvoðaèima poverio delimièno izvršenje nabavke. Prema tome, podizvoðaèi
nemaju obavezu da ispunjavaju uslove iz èlana 76. Zakona, ali imaju obavezu da ispune
uslove koje je naruèilac konkursnom dokumentacijom odredio da podizvoðaè mora da
ispuni. Uslove iz èlana 76. Zakona su propisani za ponuðaèe, a uslovi iz èlana 80. stav 7.
Zakona za podizvoðaèe.
Naruèilac na osnovu èlana 76. Zakona odreðuje dodatne uslove koje treba da
ispuni ponuðaè, a na osnovu èlana 80. stav 7. Zakona uslove koje mora da ispuni
podizvoðaè i na koji naèin to dokazuje.
Uèešæe ponuðaèa koji u postupku javne nabavke uèestvuje sa podizvoðaèem, u
pogledu obaveze dokazivanja ispunjenosti dodatnih uslova, treba razlikovati od
zajednièke ponude u kojoj uèestvuju dva ili više ponuðaèa i koji na osnovu èlana 81. stav
1. Zakona dodatne uslove mogu da ispune zajedno.
Pitanje:
l Da li je ponuðaè, u situaciji kada nabavlja dobra koja su mu neophodna za
izvoðenje graðevinskih radova, u obavezi da dobavljaèa od kojeg nabavlja dobra
imenuje kao podizvoðaèa u svojoj ponudi?
Odgovor:
Pitanje postojanja podizvoðaèa u izvršenju odreðenog ugovora jeste pitanje
neposrednog angaovanja lica u izvršenju istog.
S tim u vezi, ukoliko izvoðaè radova, za obavljanje odreðenih radova angauje
drugo lice da izvede odreðene radove (npr. graðevinsko preduzeæe prilikom izgradnje
objekta angauje odreðeno preduzeæe ili preduzetnika za obavljanje molersko-
-farbarskih, podopologaèkih, hidrograðevinskih radova i sl.), reè je o angaovanju
podizvoðaèa i shodno tome, isti mora biti naveden u ponudi i kasnije u ugovoru i mora
ispunjavati uslove propisane èlanom 75. ZJN.
Suprotno, ne smatra se da je angaovan podizvoðaè ukoliko izvoðaè radova od
nekog lica nabavlja odreðena dobra (pri èemu on to moe nabavljati i od samo jednog ili
od više dobavljaèa i bez obzira na vrednost tih dobara) koja mu slue za potrebe
izvoðenja predmetnih radova.
Dakle, ne smatra se da je angaovan podizvoðaè ukoliko izvoðaè radova od nekog
lica nabavlja odreðena dobra koja mu slue za potrebe izvoðenja predmetnih radova.
Pitanje:
l Da li naruèilac treba da sprovodi postupak javne nabavke prilikom izbora
podizvoðaèa u situaciji kada nastupa kao ponuðaè?
Odgovor:
... Nabavka dobara, usluga ili radova, u smislu ZJN, podrazumeva sticanje nekog
prava nad predmetom javne nabavke na osnovu teretnog ugovora, zakljuèenog izmeðu
naruèioca i ponuðaèa u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke. S druge
strane, podizvoðaèki ugovor predstavlja modalitet ugovornog povezivanja privrednih
društava (i drugih privrednih subjekata). Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ",
br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Slubeni list SRJ", br. 31/93 i "Slubeni list SCG", br.
1/2003) propisuje razlièite moguænosti ugovornog povezivanja privrednih subjekata, od
kojih su neki pravno regulisani. U svim ovim formama ugovornog povezivanja svaka
ugovorna strana zadrava svoj pravni subjektivitet, uz ogranièenja u odreðenim
segmentima. Primera radi, kod izvoðenja radova izvoðaè radova (glavni izvoðaè), koji
zakljuèuje ugovor sa naruèiocem posla, moe pod odreðenim uslovima, u sluèaju da
sam ne poseduje kapacitete za izvoðenje svih radova, zakljuèiti ugovore sa drugim
izvoðaèima-podizvoðaèima (tzv. podugovaranje). Rešenje ovog pitanja, zavisno je od
pravnog reima dozvoljenosti podugovaranja, u principu je pozitivno za glavnog
izvoðaèa i predstavlja slobodu izbora, kako u pogledu izbora samog podizvoðaèa, tako i
u pogledu donošenja odluke da li æe angaovati podizvoðaèe.
U vezi sa angaovanjem podizvoðaèa u postupku javne nabavke, kao vidom
podugovaranja, ZJN predviða: 1) angaovanje podizvoðaèa, prema èlanu 80. stav 3.
ZJN, ali kroz zahtev prema ponuðaèu da je duan navesti naziv podizvoðaèa, ukoliko u
ponudi navede da æe delimièno izvršenje nabavke poveriti podizvoðaèu i predviða da æe,
ukoliko ugovor izmeðu naruèioca i ponuðaèa bude zakljuèen, taj podizvoðaè biti naveden
u ugovoru;
2) ogranièenje potpune slobode ugovaranja meðusobnog odnosa izvoðaèa i
podizvoðaèa, prema odredbi èlana 80. stav 1. ZJN, jer je predviðeno da procenat ukupne
vrednosti nabavke koji æe izvoðaè poveriti podizvoðaèu ne moe biti veæi od 50 %;
3) ogranièenje slobode kod izbora podizvoðaèa, kako u pogledu izbora samog
podizvoðaèa, tako i u pogledu donošenja odluke da li æe angaovati podizvoðaèe, prema
èlanu 80. stav 2. ZJN kojim je definisano da u sluèaju sprovoðenja postupka javne
nabavke u cilju zakljuèenja okvirnog sporazuma ili pojedinaène javne nabavke èija je
procenjena vrednost veæa od 45 miliona (za dobra i usluge), odnosno preko 60 miliona
dinara (za radove), naruèilac moe zahtevati od ponuðaèa da odreðeni deo javne
nabavke, po vrednosti ili predmetu, izvrši preko podizvoðaèa koji je preduzetnik ili malo
pravno lice.
Na osnovu svega izloenog, mišljenja smo da naruèilac koji namerava da zajedno
sa podizvoðaèem nastupi kao ponuðaè u postupku javne nabavke, nema obavezu da za
izbor podizvoðaèa u cilju zakljuèenja takvog podizvoðaèkog ugovora sprovodi postupak
javne nabavke.
Zajednièka ponuda
- èlan 81. Zakona
Pitanje:
l Da li grupa ponuðaèa, u zajednièkoj ponudi, moe da podnese bankarsku
garanciju kumulativno (2 ili 3 ponuðaèa do iznosa koji trai naruèilac)?
Odgovor:
Èlanom 81. stav 4. Zakona je propisano da sastavni deo zajednièke ponude
predstavlja sporazum kojim se ponuðaèi iz grupe meðusobno i prema naruèiocu
obavezuju na izvršenje javne nabavke, a koji izmeðu ostalog, obavezno mora da sadri i
podatak o ponuðaèu (jednom od èlanova grupe ponuðaèa) koji æe u ime grupe ponuðaèa
dati sredstvo obezbeðenja.
Iz napred navedenog proizilazi da je zakonom izrièito predviðeno da se radi o
jednom ponuðaèu koji u ime grupe ponuðaèa treba da podnese bankarsku garanciju, te
se moe zakljuèiti da ne mogu ponuðaèi u zajednièkoj ponudi da "dele" bankarsku
garanciju i da više njih dostavlja bankarsku garanciju za deo iznosa, èak iako bi u zbiru
glasila na traeni iznos.
Pitanje:
l Da li sporazum o meðusobnoj saradnji koji saèinjavaju ponuðaèi iz grupe
ponuðaèa mora da sadri precizno navedene obaveze, svakog od ponuðaèa,
odnosno da se izrazi u procentima, broj radnika, mehanizacije tj. preciziraju
kadrovski i tehnièko tehnološki kapaciteti svakog od ponuðaèa? Da li je u
sporazumu moguæe i da li je ispravno da stoji ovakav èlan: "Podela meðusobnih
obaveza, kao i plaæanja u pogledu izvedenih radova regulisaæe se posebnim
ugovorom izmeðu nosioca posla i èlana grupe ponuðaèa nakon što radovi budu
izvedeni"?
Odgovor:
Èlanom 81. stav 4. Zakona predviðeno je da je sastavni deo zajednièke ponude
sporazum kojim se ponuðaèi iz grupe meðusobno i prema naruèiocu obavezuju na
izvršenje javne nabavke, a koji obavezno sadri podatke o:
1) èlanu grupe koji æe biti nosilac posla, odnosno koji æe podneti ponudu i koji æe
zastupati grupu ponuðaèa pred naruèiocem;
2) ponuðaèu koji æe u ime grupe ponuðaèa potpisati ugovor;
3) ponuðaèu koji æe u ime grupe ponuðaèa dati sredstvo obezbeðenja;
4) ponuðaèu koji æe izdati raèun;
5) raèunu na koji æe biti izvršeno plaæanje;
6) obavezema svakog od ponuðaèa iz grupe ponuðaèa za izvršenje ugovora.
Iz svega navedenog proizilazi da Zakon izrièito predviða kao obavezu za

ponuðaèe koji nastupaju u zajednièkoj ponudi da pored ostalog, moraju da preciziraju
obaveze svakog od ponuðaèa a koje se tièu izvršenja ugovora. Ponude ponuðaèa koji u
okviru svoje ponude (zajednièke) ne dostave sporazum sa svim elementima predviðenim
Zakonom, biæe ocenjene kao neprihvatljive.
Pitanje:
l Da li postoji moguænost podnošenja zajednièke ponude sa pod-
izvoðaèem?
Odgovor:
Èlanom 80. stav 1. ZJN, propisano je da je naruèilac duan da u konkursnoj
nabavke koji æe poveriti podizvoðaèu, a koji ne moe biti veæi od 50% kao i deo predmeta
nabavke koji æe izvršiti preko podizvoðaèa.
Èlan 87. ZJN, u st. 3. i 4. predviða da ponuðaè moe da podnese samo jednu
ponudu, i da ponuðaè koji je samostalno podneo ponudu ne moe istovremeno da
uèestvuje u zajednièkoj ponudi ili kao podizvoðaè, niti isto lice moe uèestvovati u više
zajednièkih ponuda.
Èlan 80. i èlan 81. ZJN, predviðaju moguænost da ponuðaè u postupku javne
nabavke podnese ponudu sa podizvoðaèem, ali i da ponuda u postupku javne nabavke
moe biti podneta i od strane grupe ponuðaèa.
Iz napred navedenih odredbi proizilazi da ZJN predviða moguænost da ponuðaè
podnese ponudu: samostalno, sa podizvoðaèem ili kao zajednièku ponudu.
Istovremeno, ZJN zabranjuje da ponuðaè koji je samostalno podneo ponudu u istom
postupku uèestvuje u zajednièkoj ponudi ili kao podizvoðaè, a ujedno zabranjuje da isto
lice uèestvuje u više zajednièkih ponuda u istom postupku javne nabavke.
Meðutim, ZJN ne iskljuèuje moguænost da se ponuda, koja se podnosi kao
zajednièka, istovremeno podnosi sa podizvoðaèem, odnosno da ponuda bude podneta od
grupe ponuðaèa koji æe izvršenje javne nabavke delimièno poveriti podizvoðaèu. U tom
sluèaju neophodno je da se iz ponude moe utvrditi naèin na koji je podneta, odnosno da
zahtevani dokazi za ispunjavanje uslova za uèešæe (obaveznih uslova za uèešæe i drugih
uslova, ukoliko su zahtevani za podizvoðaèa) budu podneti u ponudi i za podizvoðaèa.
Takoðe, napominjemo da je Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne
("Slubeni glasnik RS" br. 29/2013 i 104/2013) u èlanu 9. stav 1. propisano da se
obrazac ponude priprema tako da, popunjen od strane ponuðaèa sadri: opšte podatke o
ponuðaèu, odnosno svakom ponuðaèu iz grupe, kao i podizvoðaèima (poslovno ime ili
skraæeni naziv iz odgovarajuæeg registra, adresa sedišta, matièni broj i poreski
identifikacioni broj, ime osobe za kontakt i dr.).
Negativne reference
- èl. 82. i 83. Zakona
Pitanje:
l Ponuðaè kod naruèioca ima negativnu referencu zbog nekvalitetne
usluge štampanja. Isti ponuðaè gasi firmu i osniva novu drugog naziva sa istom
delatnošæu, da bi izbegao tu negativnu referencu. Kako naruèilac da se zaštiti od
takvog ponuðaèa?
Odgovor:
Ponuðaè je lice koje u postupku javne nabavke ponudi dobra, pruanje usluga ili
radova, a kao ponuðaè se moe pojaviti fizièko lice ili pravno lice. Stoga se negativne ref-
erence odnose na ponuðaèa, odnosno konkretno fizièko ili pravno lice, pa se stoga ne
mogu prenositi na druga fizièka ili pravna lica.
Pitanje:
l Da li se negativnom referencom moe smatrati dokaz u pismenom obliku
o tome da ponuðaè nije postupao u skladu sa trebovanjem naruèioca, odnosno
nije isporuèivao navedene kolièine dobara iskazane u trebovanju naruèioca?
Odgovor:
Zakon u èlanu 82. stav 2. propisuje da æe naruèilac odbiti ponudu ukoliko
poseduje dokaz koji potvrðuje da ponuðaè nije ispunjavao svoje obaveze po ranije
zakljuèenim ugovorima o javnim nabavkama koji su se odnosili na isti predmet, za period
od prethodne tri godine. Takoðe zakonodavac je taksativno naveo koji su dokazi kojima
se dokazuju povrede, i to:
- pravosnana sudska odluka ili konaèna odluka drugog nadlenog organa;
- isprava o realizovanom sredstvu obezbeðenja ispunjenja obaveza u postupku
javne nabavke ili ispunjenja ugovornih obaveza;
- isprava o naplaæenoj ugovornoj kazni;
- reklamacije potrošaèa, odnosno korisnika, ako nisu otklonjene u ugovorenom
roku;
- izveštaj nadzornog organa o izvedenim radovima koji nisu u skladu sa
projektom, odnosno ugovorom;
- izjava o raskidu ugovora zbog neispunjenja bitnih elemenata ugovora data na
naèin i pod uslovima predviðenim zakonom kojim se ureðuju obligacioni odnosi;
- dokaz o angaovanju na izvršenju ugovora o javnoj nabavci lica koja nisu
oznaèena u ponudi kao podizvoðaèi, odnosno èlanovi grupe ponuðaèa i
- drugi odgovarajuæi dokaz primeren predmetu javne nabavke, odreðen
konkursnom dokumentacijom, koji se odnosi na ispunjenje obaveza u ranijim
postupcima javne nabavke ili po ranije zakljuèenm ugovorima o javnim nabavkama.
Dakle, ukoliko postoji pismeni dokaz kojim se potvrðuje da ponuðaè nije
ispunjavao svoje obaveze po ranije zakljuèenim ugovorima i ukoliko se radi o istom
predmetu javne nabavke, naruèilac æe takvu ponudu odbiti.
Pitanje:
l Kada je u pitanju nabavka materijala za odravanje vodovodne i kana-
lizacione mree kvalitet mogu da obezbede samo renomirani ponuðaèi. Opisivanje
traenih dobara nije dalo nikakve rezultate jer na trištu postoje dobra ove vrste
kineske proizvodnje (lošeg kvaliteta) koja ispunjavaju opis iz specifikacije, a firme
koje prodaju iste imaju sve sertifikate i ateste. Da li u ovom sluèaju naruèilac moe
navesti nazive brendova koji garantuju kvalitet dokazom u praksi? Ovim bi se sma-
njila ali ne i ukinula konkurentnost jer na trištu ima više firmi koje prodaju kvalitet.
Odgovor:
Naruèilac ima moguænost da putem negativnih referenci ubuduæe iskljuèi
ponuðaèe koji nude dobra koja nisu kvalitetna. Treba obratiti panju na èlan 82. stav 3.
Zakona koji propisuje šta sve moe biti negativna referenca (npr. reklamacije potrošaèa,
odnosno korisnika, ako nisu otklonjene u ugovorenom roku, itd...). Navoðenje robnog
znaka dozvoljeno je jedino kada naruèilac ne moe da opiše predmet nabavke uz
obavezno navoðenje reèi "ili odgovarajuæe".
Pitanje:
l Sa ponuðaèem kome je, u sepembru prošle godine, u postupku javne
nabavke male vrednosti dodeljen ugovor zakljuèili smo ugovor za rekonstrukciju
krova. Ponuðaè/dobavljaè do danas nije ispunio ugovor niti nas pismeno
obavestio o svojim namerama. Za ovu godinu nam nisu dodeljena sredstva za ove
namene. Šta uraditi da ovaj dobavljaè dobije negativnu referencu? Da li pokrenuti
tubu zbog pretrpljene štete?
Odgovor:
Trebalo bi proveriti šta je u ugovoru predviðeno u sluèaju neispunjavanja
ugovorenih obaveza, te u tom smislu primeniti odredbe Zakona o obligacionim
odnosima. Što se tièe negativnih referenci èlanom 82. stav 3. taèka 6) Zakona
predviðeno je da dokaz negativne reference moe biti izjava o raskidu ugovora zbog
neispunjenja bitnih elemenata ugovora data na naèin i pod uslovima predviðenim
zakonom kojim se ureðuju obligacioni odnosi.
Èlanom 83. stav 1. Zakona propisano je da je naruèilac duan da Upravi za javne
nabavke odmah i bez odlaganja dostavi dokaz negativne reference. Stavom 2. istog
èlana odreðeno je da Uprava za javne nabavke utvrðuje postojanje negativne reference
donošenjem zakljuèka u roku od deset dana od dana prijema dokaza negativne refer-
ence:
1) ako od naruèioca dobije dokaz iz èlana 82. stav 3. taèka 1) Zakona, za koji je
nakon ispitivanja utvrdila da je odgovarajuæi kao dokaz negativne reference;
2) ako od najmanje tri meðusobno nepovezana naruèioca u periodu od najviše
godinu dana dobije dokaz negativne reference iz èlana 82. stav 3. taè. 2) do 8) Zakona,
bez obzira da li se odnose na istovrstan predmet nabavke, za koje nakon ispitivanja
utvrdi da su odgovarajuæi kao dokaz negativne reference.
Pitanje:
l Da li je dovoljan dokaz za negativnu referencu kada izabrani ponuðaè
kasni sa isporukom ili izvoðenjem radova, a naruèilac mu naplati penale?
Odgovor:
Èlanom 82. stav 3. taèka 3) Zakona propisano je da dokaz negativne reference
moe biti isprava o naplaæenoj ugovornoj kazni. Taèkom 5) istog stava propisano je da
dokaz moe biti i izveštaj nadzornog organa o izvedenim radovima koji nisu u skladu sa
projektom, odnosno ugovorom. S tim u vezi, neophodno je da je u pitanju isti predmet
nabavke i da naruèilac ima pisani dokaz.
Pitanje:
l Da li naruèilac prekida struènu ocenu ponuda kako bi Uprava za javne
nabavke donela zakljuèak o postojanju negativne reference?
Odgovor:
Ukoliko naruèilac ima dokaz negativne reference iz èlana 82. Zakona, pri struènoj
oceni ponuda postupa u skladu sa istim èlanom, odnosno pod propisanim uslovima æe
odbiti ponudu ponuðaèa sa negativnom referencom. Dakle, u konkretnom sluèaju ne radi
se o prethodnom pitanju o kojem odluèuje Uprava za javne nabavke.
Naime, èlanom 82. Zakona definisano je šta se smatra negativnom referencom i
na koji naèin se dokazuju iste, odnosno u kojim situacijama je naruèilac duan/moe da
odbije ponudu ponuðaèa u predmetnom postupku javne nabavke zbog postupanja
ponuðaèa u postupku javne nabavke, kao i neispunjenja ugovornih obaveza.
U fazi struène ocene ponuda utvrðivanje negativne reference na naruèiocu,

odnosno da isto ne predstavlja prethodno pitanje koje rešava Uprava za javne nabavke.
Postupanje Uprave je u vezi sa voðenjem Spiska negativnih referenci, koje je regulisano
èlanom 83. ZJN.
Odreðivanje kriterijuma za dodelu ugovora

- èlan 84. Zakona
Pitanje:
l Naruèilac sprovodi postupak javne nabavke oblikovan u dve partije. Da li
naruèilac moe za jednu partiju da predvidi kriterijum za ocenjivanje ponuda
najnie ponuðene cene a za drugu ekonomski najpovoljnija ponuda, odnosno da li
se u postupku javnih nabavki koji se sprovodi po partijama mogu upotrebljavati
razlièiti kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude?
Odgovor:
Naruèilac ima slobodu prilikom izbora kriterijuma za ocenjivanje ponuda, da li æe
to biti kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude ili kriterijum najnie ponuðene cene.
Shodno tome, i kod javne nabavke koja je oblikovana po partijama ne postoji zakonska
prepreka da naruèilac za svaku partiju odredi razlièit kriterijum. Èak i u sluèaju da se za
dve ili više partija opredeli za kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude, elementi
kriterijuma za svaku partiju mogu biti razlièiti.
Pitanje:
l Da li se "prethodna saradnja" moe opredeliti kao kriterijum za oce-
njivanje ponuda?
Odgovor:
"Prethodna saradnja" ne moe biti kriterijum koji naruèilac moe da predvidi
ukoliko se odluèi za korišæenje kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, jer bi time
bilo povreðeno jedno od osnovnih naèela javnih nabavki (naèelo jednakosti ponuðaèa).
Iskustva koja naruèilac ima sa nekim ponuðaèem moe da boduje kroz npr. predviðene
reference, jer su upravo one pravi pokazatelj da li je i kako neki ponuðaè izvršavao svoje
obaveze. Na ovaj naèin svi potencijalni ponuðaèi bi bili u istom poloaju i imali bi jednake
šanse da dokau da su izvršavali neku nabavku, odnosno dostave dokaze kojim bi
potvrdili da su to radili kod bilo kog drugog naruèioca, a ne samo kod onog koji sprovodi
konkretnu javnu nabavku.
Pitanje:
l Ukoliko radimo nabavku lekova u otvorenom postupku koji kriterijum je
ispravnije primeniti (najnia ponuðena cena ili ekonomski najpovoljnija ponuda)?
Radi se o nabavci ampuliranih lekova u vrednosti 15.000.000 dinara.
Odgovor:
Kriterijumi za ocenjivanje ponuda mogu biti ekonomski najpovoljnija ponuda ili
najnia ponuðena cena. Koji æe od zakonom predviðenih kriterijuma naruèilac odrediti
zavisi od predmeta javne nabavke, uslova na trištu i naravno procene naruèioca šta, s
obzirom na okolnosti predstavlja bolje rešenje a sve u skladu sa naèelom ekonomiènosti i
efikasnosti.
Elementi kriterijuma na osnovu kojih naruèilac dodeljuje ugovor moraju biti opisani
i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i moraju stajati u logièkoj vezi sa predmetom
javne nabavke. Naruèilac u konkursnoj dokumentaciji navodi, opisuje i vrednuje
kriterijum i sve elemente kriterijuma koje namerava da primeni, a posebno navodi

metodologiju za dodelu pondera za svaki element kriterijuma koja æe omoguæiti
naknadnu objektivnu proveru ocenjivanja ponuda.
Pitanje:
l Da li se prilikom nabavke lekova sa Liste lekova kao element kriterijuma u
okviru kriterijuma ekonomski najpovoljija ponuda moe odrediti naturalni rabat
koji æe se kasnije iskoristiti u komercijalne svrhe?
Odgovor:
Ne moe. Naruèilac ima obavezu da odredi elemente kriterijuma koji su u logièkoj
vezi sa predmetom nabavke. Naturalni rabat kao element kriterijuma nije u logièkoj vezi
sa nabavkom lekova.
Vrste kriterijuma
- èlan 85. Zakona
Pitanje:
l Da li se "prethodno iskustvo na istim i sliènim poslovima koji su u vezi
predmetne javne nabavke" moe uzeti kao element kriterijuma "ekonomski naj-
povoljnije ponude"?
Odgovor:
Èlanom 85. Zakona predviðeno je da naruèilac moe da predvidi razlièite
elemente kriterijuma shodno potrebama za konkretan predmet javne nabavke. U zakonu
su navedeni (nabrojani) neki od kriterijuma ali isto tako je ostavljena moguænost i za
druge kriterijume koje naruèilac moe da predvidi a u vezi su sa predmetnom javnom
nabavakom. Jedan od takvih je i prethodno iskustvo na istim i sliènim poslovima (refer-
ence) koje mogu da budu odreðene kao element kriterijuma.
Pitanje:
l Da li rok vaenja ponude moe biti jedan od kriterijuma za ocenu
ekonomski najpovoljnije ponude?
Odgovor:
Vaenje ponude je regulisano u èlanu 90. Zakona gde je propisano da rok vaenja
ponude odreðuje naruèilac i taj rok se obavezno navodi u ponudi, ali ne moe biti kraæi od
30 dana od dana otvaranja ponuda. S druge strane, predviðeno je da je, u sluèaju isteka
roka vaenja ponude, naruèilac duan da u pisanom obliku zatrai od ponuðaèa
produenje roka vaenja ponude, a ponuðaè koji prihvati zahtev za produenje roka
vaenja ponude ne moe menjati ponudu. Kada je u pitanju rok vaenja ponude, bitno je
ukazati da ukoliko ponuðaè u svojoj ponudi ponudi kraæi rok vaenja ponude od trideset
dana, takva ponuda se smatra ponudom sa bitnim nedostatkom, što ima za posledicu
ocenu takve ponude kao neprihvatljive u smislu èlana 3. stav 1. taèka 33) Zakona te se
ista mora odbiti (èlan 107. stav 1. Zakona).
Rok vaenja ponude ne moe biti odreðen kao element kriterijuma, buduæi da je
Zakonom propisana obaveza navoðenja roka vaenja ponude. Neosnovano je rok
vaenja ponude odrediti kao element kriterijuma, kada je naruèilac, u sluèaju isteka roka
vaenja ponude ponuðaèa koji je ponudio 30 dana u odnosu na onog koji je ponudio 45
dana, duan da ga pozove da isti produi.
Pitanje:
l Koji su moguæi elementi kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude kod
nabavke advokatskih usluga?
Odgovor:
Kada je reè o kriterijumu za izbor najpovoljnije ponude, u èlanu 85. stav 1. Zakona
propisana su dva kriterijuma za ocenjivanje ponuda, i to: ekonomski najpovoljnija ponuda
ili najnia ponuðena cena. Naruèilac odreðuje kriterijum za ocenjivanje ponuda. U
postupku javne nabavke advokatskih usluga naruèilac ne mora za kriterijum odrediti
najnie ponuðenu cenu, posebno kada se ima u vidu èinjenica da je Tarifom o nagradama
i naknadama troškova za rad advokata ("Slubeni glasnik RS", broj 121/2012) odreðen
naèin vrednovanja, obraèunavanja i plaæanja nagrada za advokatske usluge i naknada
troškova za rad advokata ili advokatskog ortaèkog društva. Dakle, advokatski troškovi na
ime usluga koje pruaju advokati unapred je poznat. Prema tome, uputnije bi bilo za
naruèioca da se umesto za kriterijum najnie ponuðene cene, opredeli za kriterijum
ekonomski najpovoljnije ponude. Shodno tome, naruèilac se moe opredeliti za kriterijum
ekonomski najpovoljnije ponude koji se zasniva na razlièitim elementima kriterijuma, pa
tako pored cene, moe, recimo, uzeti u obzir i ocenjivati broj uspešno rešenih sluèajeva u
odreðenom vremenskom periodu, reference, iskustvo u radu u odreðenoj oblasti i slièno.
Svakako naruèilac prilikom odreðivanja elementa kriterijuma ekonomski najpovoljnije
ponude mora da vodi raèuna o tome da isti ne smeju biti diskriminatorski odreðeni i da
moraju stajati u logièkoj vezi sa predmetom javne nabavke. Èak i u situaciji kada naruèilac
ugovori plaæanje po realizovanom, naplaæenom, potraivanju, mora sprovesti postupak
javne nabavke advokatskih usluga u skladu sa odredbama ZJN.
Pitanje:
l Da li kriterijum za ocenjivanje ponuda moe da sadri jedan element
podeljen u dva "podelementa", na primer: cena usluge na meseènom nivou i cena
norma sata. Ukoliko moe, da li je u pitanju kriterijum najnie ponuðene cene ili
ekonomski najpovoljnije ponude?
Odgovor:
Zakonom je propisano da kriterijumi za ocenjivanje ponuda mogu biti ekonomski
najpovoljnija ponuda ili najnia ponuðena cena. Dakle, pre svega naruèilac mora da se
opredeli da li æe konkursnom dokumentacijom predvideti kao kriterijum ekonomski
najpovoljniju ponudu ili najniu ponuðenu cenu. Ukoliko se odluèi za ekonomski
najpovoljniju ponudu, naruèilac moe da odredi kriterijume i podkriterijume ali ne bi
mogao da odredi navedena dva potkriterijuma iz pitanja jer za naruèioca je bitna
pojedinaèna ili ukupna cena, zavisno od toga koju eli da boduje.
Pitanje:
l Da li naruèilac reference moe odrediti kao element kriterijuma za dodelu
ugovora?
Odgovor:
Kao elemente kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude iz èlana 85. stav 2.
Zakona naruèilac moe da koristi samo one elemente koji se odnose na izvršenje
konkretnog ugovora o javnoj nabavci. Dakle, kao elementi kriterijuma ne mogu se
koristiti oni elementi koji se odnose na realizaciju nekih drugih, ranije zakljuèenih ugovora
koje je izvršavao ponuðaè, kao ni ostale okolnosti koje nisu u vezi sa izvršenjem
konkretnog ugovora o javnoj nabavci.
Uslovi za uèešæe u postupku se odnose na samog ponuðaèa, dok se elementi
kriterijuma za dodelu ugovora odnose na izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci,
i primena kriterijuma sledi nakon što je utvrðeno da su ispunjeni uslovi za uèešæe
ponuðaèa. Republièka komisija za zaštitu prava je o ovome na 3. opštoj sednici sednici
14.4.2014. godine zauzela 15. naèelni pravni stav, a na osnovu odredbi èlana 85. stav 4.
Zakona kojim je propisana zabrana na osnovu koje se uslovi za uèešæe iz èl. 75. i 76.
Zakona ne mogu odrediti kao elementi kriterijuma. Takoðe, iz samog naziva dela Zakona
kojim su ureðeni kriterijumi - "Kriterijum za dodelu ugovora", moe se zakljuèiti da se
odnose na samo izvršenje konkretnog ugovora, odnosno da se kroz njihovu primenu u
obzir uzimaju okolnosti koje ukazuju na to kakvo æe biti izvršenje tog ugovora, i kakve æe
to efekte imati na naruèioca i obavljanje njegove delatnosti, a sve u smislu efikasnosti i
ekonomiènosti kao jednog od naèela javnih nabavki.
Imajuæi u vidu navedeno naruèilac reference moe odrediti kao element
kriterijuma za dodelu ugovora samo ako se one odnose na izvršenje ugovora koji se
dodeljuje u postupku javne nabavke.
Prednost za domaæe ponuðaèe i dobra

- èlan 86. Zakona
Pitanje:
l Šta treba da dostavi ponuðaè koji je potpisnik CEFTA sporazuma da bi
ostvario prednost domaæeg porekla robe? Da li moemo da dostavimo kopiju
dokumenta (npr. rešenje iz Agencije za lekove) na uvid ponuðaèu putem mejla ako
ne moe da doðe da izvrši uvid u dokument lièno?
Odgovor:
Prednost za domaæe ponuðaèe i dobra je regulisan u èlanu 86. Zakona. Dokaz da
ponuðaè nudi dobra domaæeg porekla predstavlja Uverenje privredne komore Republike
Srbije. Ono što je bitno jeste da ukoliko ponuðaè dostavi dokaz da nudi dobra domaæeg
porekla, naruèilac æe morati da pre rangiranja ponuda pozove sve ostale ponuðaèe koji
su podneli ponude u tom konkretnom postupku javne nabavke, a èije su ponude
ocenjene kao prihvatljive, da se izjasne da li nude dobra domaæeg porekla i da dostave
dokaz o tome. Što se tièe naèina dokazivanja ispunjenosti uslova iz st. 2. i 4. navedenog
èlana Zakona isti je blie ureðen Pravilnikom o naèinu dokazivanja ispunjenosti uslova
da su ponuðena dobra domaæeg porekla ("Slubeni glasnik RS", broj 33/2013). S druge
strane, u èlanu 86. stav 10. Zakona je predviðeno da prednost data u st. 1. do 4. ovog
èlana u postupcima javnih nabavki u kojima uèestvuju ponuðaèi iz drava potpisnica
Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA 2006) primenjivaæe se
shodno odredbama tog sporazuma.
Èlanom 35. stav 2. Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi CEFTA
2006 ("Slubeni glasnik RS", broj 88/2007, dalje: Sporazum) predviðeno je, izmeðu
ostalog, da æe svaka strana najkasnije do 1. maja 2010. godine, obezbediti progresivno i
efikasno otvaranje trišta javnih nabavki, tako da, u skladu sa svim odgovarajuæim
zakonima, propisima, procedurama i praksom, roba, usluge i ponuðaèi usluga drugih
strana imaju obezbeðen tretman koji nije manje povoljan od tretmana koji imaju domaæi
proizvodi, usluge i ponuðaèi. Iz navedenog nesumnjivo je da pomenuta odredba
predviða jednak tretman ponuðaèa koji nude dobra domaæeg porekla i ponuðaèa koji
nude dobra stranog porekla u postupku javne nabavke poèev od 1. maja 2010. godine, a
okolnost da li je ponuðaè iz zemlje koja je potpisnica CEFTE je odluèujuæa.
U pogledu dostavljanja dokumenata èlanom 20. Zakona je propisano da ako je
dokument iz postupka javne nabavke dostavljen od strane naruèioca ili ponuðaèa putem
elektronske pošte ili faksom, strana koja je izvršila dostavljanje duna je da od druge
strane zahteva da na isti naèin potvrdi prijem tog dokumenta, što je druga strana duna i
da uèini kada je to neophodno kao dokaz da je izvršeno dostavljanje. Dakle, ovde
naruèilac ima obavezu da zahteva od ponuðaèa ili zainteresovanog lica da prijem
dokumenta potvrdi na isti naèin na koji je on poslat, a ponuðaè ima obavezu da na takav
naèin potvrdi prijem dokumenta. Ako ne bi potvrdio prijem dokumenta tada bi teret
dokazivanja bio na strani ponuðaèa.
Pitanje:
l Strani ponuðaè se i u obrascu ponude i u modelu ugovora izjasnio da je
proizvoðaè dobara. Da li je neophodno da naruèilac, pošto je od jednog ponuðaèa
dobio potvrdu Privredne komore Srbije da nudi dobra domaæeg porekla, tu
potvrdu zatrai i od pomenutog stranog ponuðaèa?
Odgovor:
Èlan 86. stav 9. Zakona propisuje da æe u sluèaju kada ponuðaè dostavi dokaz da
nudi dobra domaæeg porekla, naruèilac, pre rangiranja ponuda, pozvati sve ostale
domaæeg porekla i da dostave dokaz.
Imajuæi u vidu ovu odredbu, ali i èinjenicu da sam podatak da je strani ponuðaè
proizvoðaè odreðenog dobra nuno ne znaèi da je u pitanju dobro porekla iz drave koje je
ponuðaè (zbog porekla sirovina, repromaterijala koje moe odrediti drugu zemlju porekla),
naruèilac bi u svaokm sluèaju trebalo da postupi u skladu sa citiranom odredbom.
U vezi sa ovim, ukazujemo na to da je u obrazloenju Rešenja broj
4-00-2295/2014 od 21.11.2014. godine, Republièka komisija za zaštitu prava u
postupcima javnih nabavki navela da je naruèilac u obavezi da pre rangiranja ponuda,
pozove ostale ponuðaèe èije su ponude ocenjene kao prihvatljive da se izjasne da li nude
dobra domaæeg porekla i da dostave dokaze, bez obzira da li naruèilac sam iz ponude
ponuðaèa moe da utvrdi da li on nudi dobra stranog ili domaæeg proizvoðaèa.
Pitanje:
l Ako predmet javne nabavke sadri specifikicaju više razlièitih dobara od
kojih ponuðaè nema za sve, ali ima za veæinu potvrdu Privredne komore Srbije da
su dobra domaæeg porekla, da li u tom sluèaju ponuðaè nudi dobra domaæeg
porekla?
Odgovor:
Èlan 86. Zakona, u delu u kojem reguliše preferencijalnu prednost prilikom javne
nabavke dobara, definiše postojanje ponuðaèa koji nudi dobra domaæeg porekla.
Odredba prethodnog Pravilnika o odreðivanju dokaza na osnovu kojih se utvrðuje
da je ponudu podneo domaæi ponuðaè i za odreðivanje dobara domaæeg porekla
("Slubeni glasnik RS", broj 50/2009), u èlanu 3. stav 3. propisivala je da se, ukoliko
predmet javne nabavke obuhvata više dobara, smatra da je ponuðaè ponudio dobro
domaæeg porekla, ukoliko preko 51% vrednosti svih dobara èine dobra domaæeg porekla,
prestala je da vai stupanjem na snagu novog Pravilnika o naèinu dokazivanja ispunjenosti
uslova da su ponuðena dobra domaæeg porekla ("Slubeni glasnik RS", broj 33/2013).
Buduæi da ovim, vaeæim Pravilnikom, nije definisano procentualno uèešæe dobara
domaæeg porekla u svim ponuðenim dobrima jednog ponuðaèa u jednoj javnoj nabavci, a
imajuæi u vidu definiciju iz èlana 86. Zakona, mišljenja smo da je za ostvarivanje prava u
skladu sa ovim èlanom neophodno da ponuðaèi nude dobra koja su u potpunosti domaæeg
porekla, odnosno da su sva dobra koja èine jedan predmet, dobra domaæeg porekla.
Naèin podnošenja ponude

- èlan 87. Zakona
Pitanje:
l Da li ponuðaè moe da zahteva "povraæaj u preðašnje stanje" ako je usled
više sile (blokada puta) spreèen da prisustvuje postupku otvaranja ponuda, tj.
zakasnio je da dostavi ponudu u roku usled više sile?
Odgovor:
Zbog ovakvog razloga nije moguæe traiti povraæaj u preðašnje stanje, a posebno
ako se ima u vidu da je moguæe ponudu predati u toku roka za predaju ponuda i da nije
neophodno èekati poslednji dan ili sat.
Pitanje:
l Da li Zakon propisuje obavezu ponuðaèa da kopiju ponude dostavi
Komisiji za zaštitu prava?
Odgovor:
U Zakonu nije predviðena obaveza dostavljanja kopije ponuda Republièkoj
komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki bez obzira na vrednost ponude,
kao što je to bio sluèaj sa odredbom koja je postojala u zakonu koji je ureðivao postupak
javne nabavke do 1. aprila 2013. godine.
Pitanje:
l Da li ponuðaè u postupku javne nabavke moe da bude èlan zajednièke
ponude u jednoj, a podizvoðaè u drugoj ponudi?
Odgovor:
Naèin podnošenja ponude ureðen je èlanom 87. ZJN. Tako je stavom 3.
navedenog èlana propisano da ponuðaè moe da podnese samo jednu ponudu. Dalje je
predviðeno da ponuðaè koji je samostalno podneo ponudu ne moe istovremeno da
uèestvuje u zajednièkoj ponudi ili kao podizvoðaè, niti isto lice moe uèestvovati u više
zajednièkih ponuda.
Prema èlanu 87. stav 5. ZJN naruèilac je duan da odbije sve ponude koje su
podnete suprotno zabrani iz stava 4. ovog èlana.
Dakle, situacija koja je navedena kao pitanje nije eksplicitno propisana ZJN,
odnosno nije kao takva eksplicitno zabranjena ZJN. Meðutim, ako poðemo od propisane
zabrane da ponuðaè koji je samostalno podneo ponudu ne moe istovremeno da bude
podizvoðaè u drugoj ponudi (odgovornost za izvršenje ugovora je na ponuðaèu koji je
samostalno podneo ponudu, ukoliko je njegova ponuda izabrana kao najpovoljnija), te
èinjenice da prema èlanu 81. stav 7. ZJN ponuðaèi koji podnesu zajednièku ponudu
odgovaraju neogranièeno solidarno prema naruèiocu (odgovornost za izvršenje ugovora
je na grupi ponuðaèa, ukoliko je ta ponuda izabrana kao najpovoljnija), mišljenja smo da
se izmeðu podnošenja samostalne ponude i zajednièke ponude u smislu èlana 87. ZJN
moe napraviti analogija. Shodno navedenom, mišljenja smo da ne bi bilo dozvoljeno da
ponuðaè koji je èlan zajednièke ponude, u istom postupku javne nabavke uèestvuje kao
podizvoðaè u drugoj ponudi, kao što nije dozvoljeno da ponuðaè koji je samostalno
podneo ponudu istovremeno uèestvuje u drugoj ponudi kao podizvoðaè.
Meðutim, ukoliko je nabavka oblikovana po partijama, bilo bi moguæe da ponuðaè
u jednoj partiji bude èlan zajednièke ponude, a da u drugoj partiji bude podizvoðaè u
drugoj ponudi.
Vaenje ponude
- èlan 90. Zakona
Pitanje:
l Šta se dešava kada je opcija ponude istekla a Republièka komisija za
zaštitu prava u postupcima javnih nabavki nije donela rešenje o zahtevu za zaštitu
prava ponuðaèa?
Odgovor:
Prema èlanu 90. Zakona u sluèaju isteka roka vaenja ponude, naruèilac je duan
da u pisanom obliku zatrai od ponuðaèa produenje roka vaenja ponude. Ponuðaè koji
prihvati zahtev za produenje roka vaenja ponude ne moe menjati ponudu.
Pitanje:
l Posle delimièno poništenog postupka naruèilac u ponovnoj fazi struène
ocene ponuda poziva svih 5 ponuðaèa da se izjasne o tome da li ostaju pri ponudi
jer je rok vaenja istekao, ali nije naveo rok za izjašnjenje, pa 2 ponuðaèa ne
dostave izjašnjenje ni posle 7 dana (a inaèe nisu imali ispravne ponude ranije). Da
li ih opet pozvati uz navoðenje roka, ili navesti samo da se smatra da su odustali ili
pozivati na izjašnjenje o produenju roka vaenja samo ponuðaèe sa ispravnim
ponudama?
Odgovor:
U èlanu 90. stav 2. Zakona, predviðeno je da je naruèilac duan da u sluèaju isteka
roka vaenja ponude, u pisanom obliku zatrai od ponuðaèa produenje roka vaenja
ponude. Ponuðaèe èija je ponuda ocenjena kao neprihvatljiva i koji nisu osporili svoju
neprihvatljivost (nesporno je da su neprihvatljivi), naruèilac ne mora da poziva da produe
rok vaenja ponude. Što se tièe slanja poziva, narièilac mora da uputi pozive pisanim
putem, sa jasnim i preciznim nalogom za postupanje ponuðaèa, kao i da ima u vidu
odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje se odnose na dostavljanje pismena.
Ponuda sa varijantama
- èlan 91. Zakona
Pitanje:
l Šta su ponude sa varijantama?
Odgovor:
Ponuda sa varijantama je regulisana u èlanu 91. Zakona. S tim u vezi predviðeno
je da ako je kriterijum za izbor najpovoljnije ponude ekonomski najpovoljnija ponuda,
naruèilac moe dozvoliti podnošenje ponude sa varijantama. Ovo mora biti posebno
navedeno u pozivu za podnošenje ponuda i u konkursnoj dokumentaciji, jer u suprotnom
pretpostavlja se da podnošenje ponuda sa varijantama nije dozvoljno, što je i inaèe
praksa naruèilaca kada sprovode postupke javnih nabavki. Ukoliko naruèilac dozvoli
podnošenje ponude sa varijantama, tada je u obavezi da navede koje uslove sve
varijante moraju da ispune da bi bile prihvatljive.Takoðe je vano da u tom sluèaju
naruèilac ne moe da odbije varijantu ponude samo ako bi njenim prihvatanjem ugovor o
javnoj nabavci dobara postao ugovor o javnoj nabavci usluga i obrnuto.
Neuobièajeno niska cena

- èlan 92. Zakona
Pitanje:
l Posle objašnjenja ponuðaèa o razlozima neuobièajeno niske cene ukoliko
naruèilac nije zadovoljan, koji je dalji postupak?
Odgovor:
Èlanom 92. stav 1. Zakona propisano je da naruèilac moe da odbije ponudu zbog
neuobièajeno niske cene.
To nije obaveza naruèioca, veæ njegova moguænost. Naruèilac æe pozvati

ponuðaèa da u odreðenom roku navede zašto je dao tako nisku cenu i da navede koji su
sastavni elementi te cene. Ukoliko naruèilac nakon obrazloenja ponuðaèa zakljuèi da je
ipak u pitanju nerealno niska cena, on moe odbiti njegovu ponudu. Poenta je da
naruèilac ne moe da odbije ponudu zbog neuobièajeno niske cene pre nego što zatrai
ponuðaèu dodatno pojašnjenje sastavnih elemenata cene. Tom prilikom treba ceniti sva
objašnjenja ponuðaèa posebno ako je naveo kao razlog primenu MRS-36 -
Obezvreðenje sredstava, kojim je ponuðaè pojasnio šta se uzima u obzir pri
izraèunavanju cene.
Pitanje:
l Specifikacija u postupku nabavke mobilne telefonije (ispod 400.000
dinara) sadri više stavki (cena sms poruke i dr.). Za neke stavke ponuðaè je dao
cenu u iznosu od 0 dinara. Da li je ova cena prihvatljiva za ovu vrstu nabavke, s
obzirom na to da cena npr. sms poruke moe biti 0 dinara?
Odgovor:
Ukoliko se predmet javne nabavke sastoji iz više stavki, a u pitanju je jedinstvena
javna nabavka, naruèilac ukoliko posumnja da ponuðena cena neke stavke znaèajno
odstupa u odnosu na trišno uporedivu cenu i izaziva sumnju u moguænost izvršenja
javne nabavke u skladu sa ponuðenim uslovima, dakle ako posumnja da je takva cena
neuobièajeno niska, mora da postupi u skladu sa procedurom koja je predviðena u èlanu
92. Zakona ("Slubeni glasnik RS", broj 124/2012). Dakle, pitanje da li je ponuðena cena
neuobièajeno niska jeste diskreciono pravo naruèioca, što znaèi da on moe, a ne mora
takvu ponudu da odbije zbog neuobièajeno niske cene.
Dodatna objašnjenja, kontrola i dopuštene ispravke

- èlan 93. Zakona
Pitanje:
l U kom sluèaju naruèilac vrši ispravku raèunskih grešaka, koji je postupak
i koje su posledice?
Odgovor:
Èlanom 93. stav 4. Zakona propisano je da naruèilac moe, uz saglasnost
ponuðaèa, da izvrši ispravke raèunskih grešaka uoèenih prilikom razmatranja ponude po
okonèanom postupku otvaranja ponuda.
Stavom 5. ovog èlana Zakona propisano je da u sluèaju razlike izmeðu jediniène i
ukupne cene, merodavna je jedinièna cena.
Stavom 6. ovog èlana Zakona propisano je da ako se ponuðaè ne saglasi sa
ispravkom raèunskih grešaka, naruèilac æe njegovu ponudu odbiti kao neprihvatljivu.
Naruèilac vrši ispravku raèunskih grešaka u sluèaju kada je ponuðaè prilikom
sabiranja pojedinaènih cena napravio grešku, odnosno iste pogrešno sabrao. Pod
raèunskom greškom se podrazumeva da postoje greške u raèunanju.
Pitanje:
l Kada ponuðaè sumnja u istinitost podataka navedenih u referentnoj listi
(vrednost isporuèenih dobara), a isto ne moe da dokae jer ponuðaè i njegov
kupac ne dozvoljavaju naruèiocu kontrolu podataka, šta naruèilac moe da uradi?
Odgovor:
Naruèilac ima pravo da izvrši kontrolu kod ponuðaèa shodno èlanu 93. stav 1.
Zakona. Prema tome, ako ponuðaè ne dozvoli naruèiocu da preduzme pomenute radnje,
naruèilac æe tako odbijanje ceniti i uzeti u razmatranje prilikom ocene te ponude, što
znaèi da posledica moe biti njeno odbijanje.
Pitanje:
l Ako se kod drugorangiranog ponuðaèa utvrdi raèunska greška èijom
ispravkom bi njegova ponuda bila povoljnija od prvorangirane, da li se ista moe
ispraviti i na koji naèin?
Odgovor:
Eventualne "greške" u ponudi utvrðuju se u toku postupka razmatranja ponuda.
Na osnovu èlana 93. st. 1. i 4. Zakona naruèilac moe da zahteva od ponuðaèa
dodatna objašnjenja koja æe mu pomoæi pri pregledu, vrednovanju i uporeðivanju ponuda
i moe, uz saglasnost ponuðaèa, da izvrši ispravke raèunskih grešaka uoèenih prilikom
razmatranja ponude po okonèanom postupku otvaranja ponuda.
Imajuæi u vidu navedeno, naruèilac koji pri razmatranju ponuda, uz saglasnost
ponuðaèa, izvrši ispravke uoèenih raèunskih grešaka, datu ponudu vrednuje i uporeðuje
sa ostalim ponudama.
Napominjemo da ispravke raèunskih grešaka komisija za javne nabavke uoèava
prilikom razmatranja ponude i da se ispravke uoèenih raèunskih grešaka vrše pre
vrednovanja i uporeðivanja ponuda.
Pitanje:
l Ukoliko su komisiji za javne nabavke potrebna dodatna objašnjenja u vezi
dostavljenog sredstva finansijskog obezbeðenja, da li se obraæa banci koja je isto
izdala ili se od ponuðaèa trai da dostavi pojašnjenje? Da li se za objašnjenja u
vezi struènih referenci, obraæa ponuðaèu ili licu koje je dalo struène reference?
Odgovor:
Dodatna objašnjenja u vezi dostavljenog sredstva finansijskog obezbeðenja, kao i
dostavljenih struènih referenci naruèilac zahteva od ponuðaèa, a na osnovu èlana 93.
stav 1. Zakona kojim se precizira da naruèilac moe da zahteva od ponuðaèa dodatna
objašnjenja koja æe mu pomoæi pri pregledu, vrednovanju i uporeðivanju ponuda.
Intencija Zakona je da se dodatna objašnjenja zahtevaju od ponuðaèa. Da li æe
dodatna objašnjenja, osim od ponuðaèa, traiti i od drugih lica, naruèilac æe ceniti prema
okolnostima konkretnog sluèaja i imajuæi u vidu eventualna osporavanja od strane drugih
ponuðaèa i ceneæi da li postoji osnovana sumnja da dostavljeni dokaz nije verodostojan.
Pitanje:
l Ako ponuðaè u Obrascu ponude u rubrici "jedinièna cena" upiše cenu koja
ne odgovara jedinici mere, a greška je oèigledna (npr. cena data u ml a traena u
litrima ili obratno) da li u fazi struène ocene ponuda naruèilac moe traiti ispravku
cene koja bi se kasnije priloila uz Obrazac ponude (poslata na mejl ili faks)?
Odgovor:
U navedenoj situaciji naruèilac bi mogao da cenu koja je data u mililitrima uzme u
obzir i da odredi prema tome cenu u litrima poštujuæi odredbu èlana 93. stav 4. Zakona
tako što æe se obratiti ponuðaèu da da saglasnost da se ispravi uoèena greška prilikom
struène ocene ponude.
Rok za podnošenje ponuda

u otvorenom postupku i prijava u restriktivnom,
- èlan 95. Zakona
Pitanje:
l Koliki je rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku, kada je
predmet JN, nabavka dobara, vrednosti veæe od 5.000.000,00 dinara bez PDV-a
(procenjena vrednost je 10.800.000,00 din.)?
Odgovor:
Rok za podnošenje ponuda za navedenu vrednost je 30 dana od dana
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda na Portalu. Na osnovu èlana 95. stav 1. raèka
2) Zakona rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku je 30 dana od dana
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ako procenjena vrednost javne nabavke nije
veæa od 250.000.000 dinara za dobra i usluge i 500.000.000 dinara za radove.
Pitanje:
l Koji je rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku - nabavka
dobara (hrana) procenjene vrednosti 26.000.000 dinara (30 ili 40 dana)?
Odgovor:
Na osnovu èlana 95. stav 1. taèka 1) Zakona rok za podnošenje ponuda u
otvorenom postupku ne moe biti kraæi od 40 dana od dana objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda ako je procenjena vrednost javne nabavke veæa od iznosa iz èlana
57. Zakona. Iako su u èlanu 57. Zakona navedene dve vrednosti, oèigledno je da se misli
na vrednosti iz stava 4. (procenjena vrednost javne nabavke veæa od 250.000.000 dinara
za dobra i usluge i 500.000.000 dinara za radove). Iz svega navedenog proizilazi da
ukoliko je procenjena vrednost konkretne javne nabavke dobara ili usluga veæa od
250.000.000 dinara, odnosno radova veæa od 500.000.000 dinara, naruèilac mora da
odredi rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku od minimum 40 dana, što znaèi
da je rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku u kome je procenjena vrednost
predmeta javne nabavke 26.000.000 dinara 30 dana od dana objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda, a na osnovu èlana 95. stav 1. taèka 2) Zakona.
Rok za podnošenje ponuda u pregovaraèkom postupku

sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda
- èlan 97. Zakona
Pitanje:
l Rok za podnošenje ponuda u pregovaraèkom postupku sa objavljivanjem
poziva je 25 dana. Da li ovu odredbu naruèilac primenjuje ako poziva samo i sve
ponuðaèe da dopune ponude iz otvorenog postupka iz èlana 35. stav 1. taèka 1.
Zakona?
Odgovor:
Naruèilac koji sprovodi pregovaraèki postupak u skladu sa èlanom 35. stav 1.
taèka 1. Zakona i poziva samo i sve ponuðaèe koji su uèestvovali u neuspelom
otvorenom postupku nema obavezu da objavi poziv za podnošenje ponuda. Na
postupak koji se sprovodi po ovom osnovu ne primenjuju se odredbe èlana 97. Zakona i
naruèilac sam odreðuje rok za podnošenje ponuda. Meðutim, mora voditi raèuna da, na
osnovu èlana 94. stav 1. Zakona, rok za podnošenje ponuda mora biti primeren vremenu
potrebnom za pripremu prihvatljive ponude.
Raèunanje rokova za podnošenje ponuda

- èlan 101. Zakona
Pitanje:
l Od kada se raèuna rok za podnošenje ponuda kod otvorenog postupka?
Odgovor:
Rok za podnošenje ponuda se raèuna od dana objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana slanja poziva za
podnošenje ponuda.
Pitanje:
l Kako raèunati prvi dan roka npr. od dana objavljivanja poziva ako je
objavljen 21.1. da li se rok raèuna od tog dana, kao prvog dana roka ili od
sutrašnjeg dana odnosno od 22.1.?
Odgovor:
Na osnovu èlana 101. Zakona rok za podnošenje ponuda raèuna se od dana
objavljivanja poziva za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana
slanja poziva za podnošenje ponuda. Dan u koji pada dogaðaj od koga se raèuna rok se
ne uraèunava, što znaèi da rok poèinje teæi u navedenom sluèaju od 22.1.
Pitanje:
l Rok da naruèilac odgovori ponuðaèu je 3 dana. Ako je pitanje postavljeno
u sredu da li rok istièe u ponedeljak (kao prvi radni dan nakon subote)?
Odgovor:
Na osnovu èlana 91. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku ("Slubeni list
SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Slubeni glasnik RS", br. 30/2010) ako poslednji dan roka
pada u nedelju ili na dan dravnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim
treba preduzeti radnju ne radi, rok istièe istekom prvog narednog radnog dana.
U skladu sa ovim zakonskim rešenjem, u konkretnom sluèaju poslednji dan roka od
tri dana pada u subotu kad naruèilac ne radi, pa rok istièe istekom ponedeljka kao prvog
narednog radnog dana. Znaèi naruèilac je u obavezi da na postavljena pitanja odgovori do
ponedeljka (ponedeljak je poslednji dan roka u okviru kog treba uputiti odgovor).
Prijem ponuda
- èlan 102. Zakona
Pitanje:
l Ponuda je vraæena ponuðaèu sa naznakom da je neblagovremena. Poslata
je Post expres pošiljkom sa naznakom danas za sutra do 12h sa opisom sadrine:
tender. Ponuðaè ima i zakljuèen ugovor sa Post expres slubom Javnog preduzeæa
PTT saobraæaja Srbija. Meðutim na pošiljci koja je vraæena ponuðaèu navedeno je
da je primljena u 12h i 5min. Ponuðaè je od Post expres slube dobio zvanièan
odgovor da je pošiljka uruèena na vreme. Kako postupati u navedenom sluèaju?
Odgovor:
Odgovor zavisi od toga da li Post expres sluba ima dokaz da je pošiljku uruèila do
12h. Ako ponuðaè poseduje dokaz da je Post expres sluba pošiljku uruèila do 12h moe
podneti zahtev za zaštitu prava. Iz pitanja proizilazi da Post expres sluba nije ponuðaèu
obezbedila ovaj dokaz. Okolnost da ponuðaè ima i zakljuèen ugovor sa Post expres
slubom je od znaèaja za meðusobni odnos ugovornih strana i bez uticaja je u postupku
javne nabavke.
Otvaranje ponuda
- èlan 103. Zakona
Pitanje:
l Do kog momenta je naruèilac duan da ne otkriva procenjenu vrednost
javne nabavke?
Odgovor:
Naruèilac otkriva procenjenu vrednost tek na otvaranju ponuda i ista je obavezan
element zapisnika o otvaranju ponuda.
Pitanje:
l Kako æe naruèilac da zna ko su zakonski zastupnici na otvaranju ponuda,
ako ponuðaè kao dokaz iz APR navede internet stranicu?
Odgovor:
Termin "zakonski zastupnik" je definisan èlanom 31. Zakona o privrednim
društvima ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2011 i 99/2011), u kome je navedeno da društvo
mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fizièko lice, kao i da se
zakonski zastupnici društva registruju u skladu sa Zakonom o registraciji. Naruèilac
moe iz registra ponuðaèa da vidi ko je zakonski zastupnik ponuðaèa, i u skladu sa tim
æe znati ko treba da ispuni ovaj uslov. Kod društva sa ogranièenom odgovornošæu
zakonski zastupnici društva su direktori, dok su kod akcionarskog društva zakonski
zastupnici izvršni direktori. Na osnovu Zakona o privrednim društvima moe se zakljuèiti
da društva sa ogranièenom odgovornošæu, kao i akcionarska društva mogu imati više
zakonskih zastupnika. Ukoliko ponuðaè navede internet stranicu, naruèièilac æe takoðe
biti u moguænosti da na sajtu proveri podatak o broju zakonskih zastupnika.
Pitanje:
l Da li je predstavnicima ponuðaèa potrebno ovlašæenje za prisustvo
otvaranju ponuda?
Odgovor:
Odredbom èlana 103. stav 3. Zakona kojim je predviðeno da u postupku otvaranja
ponuda mogu aktivno uèestvovati samo ovlašæeni predstavnici ponuðaèa. Prema tome,
predstavnik ponuðaèa koji pristupi otvaranju ponuda mora da ima ovlašæenje za
prisustvovanje, èime se on legitimiše da jeste predstavnik tog ponuðaèa koji je podneo
ponudu u konkretnom postupku javne nabavke. Ukoliko bi se desila situacija da
otvaranju ponuda pristupi lice bez takvog ovlašæenja, isto ne bi moglo da uèestvuje u ovoj
fazi postupka javne nabavke, dakle da vrši uvid u odreðene podatke, niti da daje
primedbe na sam postupak otvaranja ponuda, veæ bi se tretirao kao "drugo prisutno lice".
Pitanje:
l Ukoliko je otvaranju ponuda prisutan vlasnik upisan u rešenje o
registraciji u registar ponuðaèa, šta je potrebno da dostavi u smislu punomoæja,
da li je dovoljno da dostavi kopiju liène karte?
Odgovor:
Odredbom èlana 103. stav 3. Zakona propisano je da u postupku otvaranja ponuda
mogu aktivno uèestvovati samo ovlašæeni predstavnici ponuðaèa. S druge strane,
elementi sadrine zapisnika o otvaranju ponuda su taksativno navedeni u èlanu 104. stav
1. Zakona, gde je izmeðu ostalog navedeno da zapisnik mora da sadri podatke o
imenima predstavnika ponuðaèa koji prisustvuju otvaranju ponuda. Dakle, polazeæi od
navedenog, nesumnjivo je da predstavnik ponuðaèa koji pristupi otvaranju ponuda mora

da se na neki naèin legitimiše da je ovlašæen. U praksi, predstavnici ponuðaèa pristupaju
ovoj fazi postupka javne nabavke tako što èlanovima komisije daju punomoæje kako bi
mogli aktivno da uèestvuju. S druge strane, ako se na otvaranju ponuda pojavi u svojstvu
predstavnika ponuðaèa, njegov vlasnik koji je kao takav i upisan u registar ponuðaèa
mogao bi se legitimisati da je ovlašæen prilaganjem kopije njegove liène karte.
Pitanje:
l Da li je zakonom propisana obaveza da prilikom otvaranja ponuda svaku
ponudu overe èlanovi Komisije?
Odgovor:
Zakon ne propisuje obavezu da prilikom otvaranja ponuda svaku ponudu overe
èlanovi Komisije.
Naruèilac, ako smatra da je celishodno, moe ovu obavezu predvideti svojim
internim aktom donetim na osnovu èlana 22. Zakona.
Zapisnik o otvaranju ponuda

- èlan 104. Zakona
Pitanje:
l Ukoliko je konkursnom dokumentacijom traeno 100 zaposlenih od toga 2
ininjera graðevine, 2 ininjera elektrotehnike itd., da li na otvaranju ponuda
naruèilac treba da konstatuje samo da ima 100 ugovora o radu ili i da prebroji broj
radnika svake struke? Da li je za tehnièki kapacitet dovoljno konstatovati da je
dostavljen traeni dokaz, bez kontrolisanja sadrine istog?
Odgovor:
Postupak otvaranja ponuda regulisan je u èlanu 103. Zakona. Sadrina zapisnika
o otvaranju ponuda regulisana je u èlanu 104. Zakona. Sa tim u vezi, kada su u pitanju
dokazi kojima se dokazuje ispunjenost dodatnog uslova u pogledu traenog kadrovskog
i tehnièkog kapaciteta, komisija za javnu nabavku vrši pregled dostavljenih dokaza, tako
da u zapisniku konstatuje samo šta nedostaje. Svakako, u zapisniku se moe
konstatovati, kako je to navedeno, broj dostavljenih ugovora, broj obrazaca i slièno, ali se
ne vrši struèna ocena istih u smislu da li sadrinski dostavljeni dokazi odgovaraju
zahtevima naruèioca. Ovakvo postupanje naruèioca izrièito je zabranjeno, buduæi da je u
èlanu 104. stav 3. navedenog zakona propisano da prilikom otvaranja ponuda, naruèilac
ne moe da vrši struènu ocenu ponuda.
Pitanje:
l Da li zapisnik moe biti zaveden sutradan u odnosu na dan otvaranja
ponuda? Kada se zapisnik smatra dostavljenim (kada smo poslali - peèat pošte ili
kada je primljeno - potpis)?
Odgovor:
Prema èlanu 103. Zakona propisano je da se otvaranje ponuda sprovodi odmah
nakon isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno istog dana. Dakle, naruèilac bi
trebalo da reguliše pitanje unutrašnje organizacije i rada, te shodno tome da se zapisnik
o otvaranju ponuda zavede onog dana kada se ono zaista i sprovodi. Što se tièe
dostavljanja zapisnika o otvaranju ponuda, u èlanu 104. stav 6. navedenog zakona je
predviðeno da je naruèilac duan da ponuðaèima koji nisu uèestvovali u postupku
otvaranja ponuda, dostavi zapisnik u roku od tri dana od dana otvaranja ponuda. Pod
pojmom "dostaviti" podrazumeva se da ponuðaè primi zapisnik o otvaranju ponuda.
Pitanje:
l Ponuðaèu koji je podneo neblagovremenu ponudu dostavlja se odluka o
dodeli ugovora kako bi imao pravo albe. Da li se ponuðaèu dostavlja i zapisnik o
otvaranju ponuda?
Odgovor:
Na osnovu èlana 104. stav 6. Zakona naruèilac je duan da ponuðaèima koji nisu
uèestvovali u postupku otvaranja ponuda dostavi zapisnik u roku od tri dana od dana
otvaranja.
Iz navedenog proizilazi da je naruèilac duan da i ponuðaèu èija je ponuda
neblagovremena dostavi zapisnik o otvaranju ponuda.
Pitanje:
l Da li prisutni predstavnici ponuðaèa mogu u postupku otvaranja ponuda
vršiti uvid u sve ponude i diskutovati i polemisati oko elmenata iz ponuda drugih
ponuðaèa?
Odgovor:
Postupak otvaranja ponuda predstavlja sredstvo kojim se ostvaruje naèelo
transparentnosti postupka javne nabavke, odnosno da se svim uèesnicima u postupku
javne nabavke omoguæi pristup informacijama od znaèaja za realizaciju javne nabavke,
kako u postupku koji prethodi otvaranju ponuda, tako i tokom otvaranja ponuda kada lice
koje uèestvuje u postupku otvaranja pronuda ima pravo da izvrši uvid u one podatke iz
ponude koje se unose u zapisnik o otvaranju ponuda. Prema tome, prisutni ovlašæeni
predstavnici ponuðaèa imaju pravo uvida samo i iskljuèivo u one podatke iz ponude koji
se od strane komisije za javnu nabavku unose u zapisnik o otvaranju ponuda.
Pitanje:
l Da li "kvalitet" hrane i na koji naèin uneti u zapisnik o otvaranju ponuda?
Odgovor:
Odredbom èlana 104. Zakona je propisano da je naruèilac duan da o postupku
otvaranja ponuda vodi zapisnik u koji se unose podaci redosledom kojim su navedeni u
istom. Pod rednim brojem 9. predviðeno je unošenje podataka iz ponude koji su odreðeni
kao elementi kriterijuma i koji se mogu numerièki prikazati. Ukoliko se naruèilac u
postupku javne nabavke opredelio za kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude, tada se
u zapisnik o otvaranju ponuda unose podaci za svaki od predviðenih elemenata
kriterijuma, ukoliko se mogu numerièki oznaèiti (npr. ponuðena cena, uslovi plaæanja, rok
isporuke, itd.). Kvalitet, estetske i funkcionalne karakteristike ne smatraju se podacima
koje je moguæe numerièki prikazati, tako da se podaci o tome ne unose u zapisnik o
otvaranju ponuda.
Pitanje:
l Da li ponuðaè koji nije prisustvovao otvaranju ponuda ima pravo da
stavlja primedbu na zapisnik kada ga dobije poštom i u kojoj formi?
Odgovor:
Èlanom 149. stav 2. Zakona propisano je da se zahtev za zaštitu prava moe
podneti u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naruèioca, osim ako
ovim zakonom nije drugaèije odreðeno. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi svaki
ponuðaè, ukljuèujuæi i onog ponuðaèa èiji predstavnik nije prisustvovao fazi otvaranja
ponuda i voðenju zapisnika o tome, moe da osporava sadrinu zapisnika o otvaranju
ponuda podnošenjem zahteva za zaštitu prava.
Pitanje:
l Da li se u zapisnik o otvaranju ponuda unosi podatak da je ponuðena cena
preko procenjene vrednosti? Da li se u zapisnik unose nedostaci koji se odmah
uoèe, kao na primer: da nije dostavljen potpisan model ugovora, da fali obrazac
strukture cene, da fali neka izjava i sl. ili se to konstatuje u izveštaju o struènoj
oceni ponuda?
Odgovor:
Odredba èlana 104. Zakona predviða obavezu naruèioca da o postupku otvaranja
ponuda vodi zapisnik i propisuje podatke koji se u isti moraju uneti i to onim redom kojim su
navedeni. Postupak otvaranja ponuda je strogo formalan. Zapisnik o otvaranju ponuda je
dokument koji sastavlja komisija za javnu nabavku o radnjama preduzetim u postupku
otvaranja ponuda, odnosno o sadrini preduzetih radnji i predstavlja javnu ispravu i dokaz
o toku i radnjama u postupku otvaranja ponuda kao i primedbama iznetim u tom postupku.
Postupak otvaranja ponuda zapoèinje se unošenjem u zapisnik podataka koji se
tièu datuma i vremena poèetka otvaranja ponuda, predmeta i procenjene vrednosti javne
nabavke (ako je javna nabavka oblikovana po partijama, navodi se procenjena vrednost za
svaku partiju posebno). Dakle, na samom otvaranju ponuda, prisutni ovlašæeni predstavnik
ponuðaèa se upoznaje sa procenjenom vrednošæu konkretne javne nabavke (ili partije) i
veæ u tom momentu moe zakljuèiti da li njegova ponuda prelazi iznos procenjene
vrednosti javne nabavke, odnosno da li je prihvatljiva. Podaci o ponuðenoj ceni se unose u
zapisnik. Dalje se unose podaci iz ponude koji su odreðeni kao elementi kriterijuma i koji se
mogu numerièki prikazati, uoèeni nedostaci u ponudama, te eventualne primedbe
predstavnika ponuðaèa na postupak otvaranja ponuda. Napomena da ponuðena cena
prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke bi veæ predstavljalo struènu ocenu takve
ponude što je izrièito zabranjeno da se radi na otvaranju ponude shodno èlanu 104. stav 3.
Zakona. Èlanom 104. Zakona propisani su neophodni podaci koje zapisnik o otvaranju
ponuda mora da sadri. Kada je u pitanju podatak - uoèeni nedostaci u ponudama,
naruèilac konstatuje da nedostaje neki obrazac, poput izjave i obrasca strukture cene.
Svakako da ukoliko komisija za javnu nabavku uoèi da nedostaje potpis na modelu
ugovora odreðenog ponuðaèa moe takav nedostatak da konstatuje, u kom sluèaju mora
da dozvoli prisutnim ovlašæenim predstavnicima ponuðaèa da izvrše uvid u takav podatak.
Ovde je vano napomenuti da se u postupku otvaranja ponuda vrši fizièki pregled
dostavljenih dokaza i da se u zaposnik unose uoèeni nedostaci u ponudama što znaèi da
komisija za javnu nabavku moe i u fazi struène ocene ponuda naknadno da uoèi i druge
nedostatke u ponudi i utvrdi da fizièki nedostaje i neki drugi dokument traen konkursnom
dokumentacijom od koga zavisi ocena prihvatljivosti ponude tog ponuðaèa.
Pitanje:
l Da li je komisija za JN u obavezi da potpiše sve ponude predmere i
predraèune posebno za svaku ponudu ili je dovoljno da popuni zapisnik o
otvaranju ponuda u kojem se nalaze ovi elementi iz prispelih ponuda?
Odgovor:
Polazeæi od sadrine èlana 104. stav 1. Zakona, kojim se propisuje obaveza
naruèioca da o postupku otvaranja ponuda vodi zapisnik, nesumnjivo je da Zakonom nije
propisana obaveza komisije za javnu nabavku da u toku otvaranja ponuda èlanovi
komisije moraju da sve delove ponuda u koje vrše uvid, potpišu, pa samim tim ne postoji
obaveza ni potpisivanja predmera i predraèuna radova. Ovakvo rešenje bilo je
predviðeno u ranijem Pravilniku o postupku otvaranja ponuda i obrascu za voðenje
zapisnika o otvaranju ponuda ("Slubeni glasnik RS", broj 50/2009) gde je u èlanu 6. stav
4. bilo predviðeno da u toku otvaranja ponuda, èlanovi komisije moraju sve delove
ponuda jasno da oznaèe (da parafiraju, potpišu ili na drugi naèin oznaèe).
Pitanje:
l Kako ceniti primedbe ponuðaèa navedene u zapisniku o otvaranju
ponuda?
Odgovor:
Zavisi od okolnosti sluèaja. Primedbe bi trebalo da se odnose samo na formalne
propuste pri otvaranju ponuda ili na konstataciju u vezi neke radnje koju preduzmu lica
koja prisustvuju otvaranju ponuda u toku postupka otvaranja ponuda. Primedbe
navedene u zapisniku o otvaranju ponuda mogu biti od znaèaja u toku ocene ponuda ili u
postupku po zahtevu za zaštitiu prava.
Izveštaj o struènoj oceni ponuda

- èlan 105. Zakona
Pitanje:
l Èlanom 105. Zakona je regulisano da se u izveštaj o struènoj oceni
ponuda unosi eventualno odstupanje od plana nabavki sa obrazloenjem. Molimo
pojašnjenje na koje odstupanje se odnosi?
Odgovor:
Misli se na eventualne izmene plana, ukoliko su se iste desile.
Bitni nedostaci ponude

- èlan 106. Zakona
Pitanje:
l Ako ponuðaè vrši ispravke u ponudi i ne stavi peèat i potpis na ispravku,
kako postupati sa ponudom?
Odgovor:
Okolnost da je ponuðaè izvršio ispravke u ponudi i da ispravke nije overio
peèatom i potpisom nije razlog za odbijanje ponude na osnovu èlana 106. stav 1. taèka
5) Zakona, ako je i pored toga što ispravke nisu overene peèatom i potpisane moguæe
utvrditi stvarnu sadrinu ponude i ako je moguæe uporediti je sa drugim ponudama.
Zadatak komisije za javnu nabavku je da u postupku pregleda, vrednovanja i
uporeðivanja ponuda na nesumnjiv naèin utvrdi verodostojnst ispravke i da uporedivost
ponude sa drugim ponudama ceni imajuæi u vidu sve podatke iz ponude.
Pitanje:
l U konkursnoj dokumentaciji u obrascu 18 piše da ponuðaè dostavlja
mreni plan izvršenja javne nabavke-radovi na adaptaciji postojeæeg studentskog
doma. Mreni plan treba da sadri redosled izvoðenja radova koji predlae izvoðaè
kao i generalni opis metoda izvoðenja radova izraðen u MS projektu ili
odgovarajuæem programskom paketu. Komisija za javne nabavke koja je
pregledala ponude utvrdila je da je svaki od ponuðaèa dostavio razlièitu formu
prikaza dinamike izvoðenja radova, ali po sadraju i šematskom prikazu
odgovaraju suštini mrenog plana.
Moemo li da ovakve forme prikaza dinamike izvoðenja radova prihvatimo

kao ispravan obrazac, obzirom da po sadraju i šematskom prikazu odgovaraju
suštini mrenog plana?
Odgovor:
Iz vašeg pitanja proizilazi da je umesto mrenog plana (sadri redosled izvoðenja
radova koji predlae izvoðaè kao i generalni opis metoda izvoðenja radova izraðen u MS
projektu ili odgovarajuæem programskom paketu) traenog konkursnom dokumentacijom
svaki od ponuðaèa dostavio razlièitu formu prikaza dinamike izvoðenja radova, ali koji po
sadraju i šematskom prikazu odgovaraju suštini mrenog plana, kao i da je iz
dostavljenih formi prikaza dinamike izvoðenja radova moguæe utvrditi stvarnu sadrinu
ponude u pogledu mrenog plana, što ujedno znaèi da su ponuðaèi ispunili zahteve
naruèioca iz konkursne dokumentacije.
Kako je iz dostavljenih formi prikaza dinamike izvoðenja radova moguæe utvrditi
stvarnu sadrinu ponude u pogledu mrenog plana to predmetne ponude ne sadre
bitne nedostatke ponude iz èlana 106. Zakona, pa ovakve forme prikaza dinamike
izvoðenja radova naruèilac moe prihvati kao odgovarajuæu ponudu, obzirom da po
sadraju i šematskom prikazu odgovaraju suštini mrenog plana.
Okolnost da je ponuðaè podatke za mreni plan dao u drugoj formi nije razlog za
odbijanje ponude na osnovu èlana 106. stav 1. taèka 5) Zakona, ako je i pored toga mo-
guæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude i ako je moguæe uporediti je sa drugim ponudama.
Pitanje:
l Pored obaveznih i dodatnih uslova naruèilac je predvideo i uslove vezane
za predmet javne nabavke, da je dobro upisano u Registar kod ALIMS-a (traeni
dokaz: rešenje o registraciji ALIMS-a). Da li se nedostavljanje dokaza vezanih za
uslove predmeta javne nabavke, na primer rešenja o registraciji medicinskog
sredstva smatra bitnim nedostatkom ponude u smislu èlana 106. Zakona o javnim
nabavkama?
Odgovor:
Na osnovu èlana 177. stav 1. i èlana 179. stav 1. Zakona o lekovima i medicinskim
sredstvima ("Slubeni glasnik RS", br. 30/2010 i 107/2012) medicinska sredstva mogu
biti u prometu u Republici Srbiji ako su upisana u Registar medicinskih sredstava, o
èemu Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (dalje: ALIMS) izdaje rešenje.
Odredbama èlana 75. stav 1. taèka 5) Zakona ponuðaè u postupku javne nabavke
mora dokazati da ima vaeæu dozvolu nadlenog organa za obavljanje delatnosti koja je
predmet javne nabavke, ako je takva dozvola predviðena posebnim propisom.
Kako je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima predviðen upis
medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava o èemu ALIMS izdaje rešenje o
registraciji medicinskog sredstva, ponuðaè koji ne dostavi navedeno rešenje nije
dokazao da ispunjava obavezne uslove za uèešæe iz èlana 75. stav 1. taèka 5) Zakona,
što je bitan nedostatak ponude iz èlana 106. stav 1. taèka 1) Zakona.
ponuðaè ne dokae da ispunjava obavezne uslove za uèešæe.
Pitanje:
l Da li se oèita greška u prevodu npr. tehnièkog lista moe uzeti kao razlog
za odbijanje ponude a u originalu se vidi da je traena karakteristika u redu?
Odgovor:
Naruèilac je duan da odbije ponudu samo zbog postojanja bitnih nedostataka u
skladu sa èlanom 106. Zakona. Ako naruèilac utvrdi da je u originalu sve u redu, nema
razloga za odbijanje ove ponude.
Pitanje:
l Kako oceniti ponudu ako je ponuðaè pogrešio broj menice u meniènom
ovlašæenju? Da li moemo pozvati pouðaèa da ispravi grešku i overi peèatom ili ne?
Odgovor:
Na osnovu èlana 106. Zakona naruèilac æe odbiti ponudu ako: 1) ponuðaè ne
dokae da ispunjava obavezne uslove za uèešæe; 2) ponuðaè ne dokae da ispunjava
dodatne uslove; 3) ponuðaè nije dostavio traeno sredstvo obezbeðenja; 4) ponuðeni
rok vaenja ponude je kraæi od propisanog; 5) ponuda sadri druge nedostatke zbog
kojih nije moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude ili je nije moguæe uporediti sa drugim
ponudama. Ako sredstvo obezbeðenja ima takve nedostatke usled kojih se ono ne moe
iskoristiti, odnosno nije upotrebljivo u platnom prometu, takva ponuda æe se odbiti kao
neprihvatljiva, jer ima bitne nedostatke ponude.
Pitanje:
l Ukoliko naruèilac konkursnom dokumentacijom zahteva da ponuda mora
da bude uvezana jemstvenikom i overena peèatom, da li je neprihvatljiva ponuda
koja nije uvezana jemstvenikom i taj jemstvenik nije zalepljen i overen peèatom (u
svim drugim elementima ispunjava uslove)?
Odgovor:
Moe se reæi da zahtev naruèioca da ponuðaè svu dokumentaciju koja je sastavni
deo ponude povee i zapeèati trakom (jemstvenikom), ne predstavlja obavezni ili dodatni
uslov za uèešæe u postupku i kao takav ne predstavlja ni obavezan ni dodatni uslov za
uèešæe u postupku javne nabavke i nema pravnog osnova za primenu èlana 106. stav 1.
taè. 1) i 2) Zakona. Ukoliko naruèilac u postupku struène ocene ponuda utvrdi da ponuda
sadri nedostatak u pogledu naèina pakovanja ponude, ali ne i u pogledu stvarne
sadrine ponude ponuðaèa ne moe zbog takvog nedostatka ponudu odbiti kao
neprihvatljivu (èlan 3. stav 1. taèka 33. i èlan 107. stav 1. Zakona).
Pitanje:
l Da li je ponuda prihvatljiva ako se ne dostavi obrazac strukture cene ili
model ugovora, a iz drugih obrazaca je moguæe utvrditi sadrinu ponude?
Odgovor:
Odredbom èlana 106. stav 1. taèka 5) Zakona propisano je da æe naruèilac odbiti
ponudu ako ponuda sadri druge nedostatke zbog kojih nije moguæe utvrditi stvarnu
Ukoliko se moe utvrditi stvarna sadrina ponude iako ponuda ne sadri obrazac
strukture cene ili model ugovora i ukoliko ista sadri sve neophodne elemente kako bi se
mogla uporediti sa drugim ponudama, takva ponuda bi bila prihvatljiva i naruèilac je ne
moe odbiti kao ponudu koja sadri bitan nedostatak iz èlana 106. stav 1. taèka 5) Zakona.
Pitanje:
l U postupku nabavke stolarije u konkursnoj dokumentaciji naruèilac je
opredelio profil okova i dimenzije. Ponuðaè u ponudi nije naveo dimenzije (ostavio
prazno). Da li je ovo bitan nedostatak ponude i da li ponudu treba odbiti?
Odgovor:
Iz navedenog proizilazi da je u konkretnom postupku javne nabavke ponuðaè
podneo ponudu pri èemu u delu koji se odnosi na tehnièke specifikacije u predviðenom
obrascu, a gde su ponuðaèi trebali da upišu dimenzije ponuðenog predmeta nabavke,
ostavio je prazan prostor. S druge strane, navedeni ponuðaè je dostavio dokaze o
ispunjenosti tehnièkih specifikacija koji su traeni konkursnom dokumentacijom, koji
potvrðuju ispunjenost zahtevanih tehnièkih karakteristika. Polazeæi od ovakvog stanja
stvari, dakle ako pojedini delovi ponude ne sadre neki od podataka, poput tehnièkih
karakteristika predmeta nabavke koji se nudi, a koje je ponuðaè bio obavezan da navede
u ponudi (dakle u pomenutom obrascu), naruèilac ne moe takvu ponudu da odbije zbog
bitnih nedostataka ako se taj podatak moe utvrditi u nekom drugom delu ponude (ovde
konkretno u pitanju su dostavljeni dokazi) na osnovu èije sadrine naruèilac moe da
utvrdi njenu stvarnu sadrinu. Naime, kada je reè o stvarnoj sadrini ponude shodno
èlanu 106. stav 1. taèka 5. Zakona, istu èine svi relevantni podaci koji su sadrani u
ponudi, uzimajuæi u obzir tu ponudu kao celinu. Dakle, okolnost što se traeni podatak ne
navodi u delu ponude koji je zahtevao naruèilac, ali se moe utvrditi iz nekog drugog dela
ponude, takva ponuda se ne bi mogla odbiti kao neprihvatljiva, odnosno takav
nedostatak se ne bi smatrao bitnim.
Pitanje:
l Da li je bitan nedostatak ponude nepotpun sporazum grupe ponuðaèa (ne
sadri sve elemente odreðene èlanom 80. stav 4. Zakona)?
Odgovor:
U èlanu 81. Zakona sadrane su odredbe koje se odnose na zajednièku ponudu.
Sadrina sporazuma je propisana u navedenom èlanu 81. stav 4. Zakona o javnim
nabavkama, s tim što je dozvoljeno da naruèilac u konkursnoj dokumentaciji moe da
predvidi da se sporazumom urede i neka druga pitanja pored onih koji su zakonom
propisani. Radi se o obligatornim elementima sporazuma kojim se uèesnici grupe
ponuðaèa meðusobno i prema naruèiocu obavezuju na izvršenje javne nabavke.
Sporazumom mora da bude jasno definisana obaveza svakog ponuðaèa iz grupe
ponuðaèa, kao i sadrina svake tako definisane obaveze, iz razloga što se navedenim
ureðuju kako njihovi meðusobni odnosi, tako i njihov odnos prema naruèiocu kojim se oni
obavezuju na izvršenje javne nabavke. S tim u vezi, ukoliko grupa ponuðaèa dostavi u
ponudi sporazum o zajednièkom nastupu koji ne sadri sve podatke koji su propisani
zakonom i konkursnom dokumentacijom, takva ponuda se smatra neprihvatljivom u
smislu èlana 3. stav 1. taèka 33. Zakona, buduæi da sadri bitan nedostatak u smislu
èlana 106. stav 1. taèka 5. navedenog zakona, jer se iz takve ponude ne moe utvrditi
stvarna sadrina ponude.
Pitanje:
l Naruèilac za nabavku mašine trai od ponuðaèa da dostavi katalog iz kog
æe se videti koju mašinu nudi. Da li moe naruèilac da odbije ponuðaèa koji ne
dostavi taj katalog (kao neispravnu ponudu)?
Odgovor:
Naruèilac æe ponudu ponuðaèa, koji u svojoj ponudi ne dostavi katalog za dobro
koje nudi, a katalog je traen konkursnom dokumentacijom, odbiti u skladu sa èlanom 3.
stav 1. taèka 33) a u vezi sa èlanom 106. stav 1. taèka 5) Zakona ("Slubemi glasnik RS",
broj 124/2012) kao neprihvatljivu ukoliko se iz sadrine dostavljene ponude ne moe
utvrditi koje dobro se nudi. Meðutim, ako pojedini sastavni delovi ponude ne sadre neki
od podataka koje je ponuðaè bio duan da navede (podaci koji se mogu dobiti iz
kataloga), naruèilac ne moe da odbije takvu ponudu zbog bitnih nedostataka, ako je
takav podatak ili podatke ponuðaè naveo u nekom drugom delu ponude na osnovu èije
sadrine naruèilac moe da utvrdi stvarnu sadrinu ponude. Stvarnu sadrinu ponude
èine svi relevantni podaci iz ponude kao jedne celine, bez obzira na to u kom delu su isti
navedeni. Prema tome, ako se takav podatak moe utvrditi iz bilo kog dela ponude,
naruèilac neæe moæi takvu ponudu da odbije kao neprihvatljivu.
Pitanje:
l Da li je ponuda neprihvatljiva kada ponuðaè ne popuni model ugovora,
veæ samo potpiše i overi peèatom? Šta naruèilac treba da uradi u ovom sluèaju?
Odgovor:
Okolnost da ponuðaè nije popunio model ugovora, veæ samo potpisao i overio
peèatom je formalni nedostatak koji nije razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive. U
skladu sa Zakonom prihatljiva je i ponuda koja ima formalni nedostatak ako naruèilac bez
obzira na formalne nedostatke moe utvrditi stvarnu sadrinu ponude i uporediti je sa
drugim ponudama.
U svakom konkretnom sluèaju naruèilac ceni da li ponuda ima nedostatke iz èlana
106. Zakona i ako ih nema, a ne stoje ni drugi Zakonom propisani razlozi za odbijanje
ponude, naruèilac ponudu kao prihvatljivu rangira primenom kriterijuma za dodelu
ugovora odreðenog u pozivu za podnošenje ponude i konkursnoj dokumentaciji.
Pitanje:
l Ako naruèilac konkursnom dokumentacijom propiše da ponuda mora biti
povezana jemstvenikom, a ponuðaè dostavi nepovezanu ponudu, da li naruèilac
mora odbiti takvu ponudu?
Odgovor:
Naruèilac ne moe odbiti ponudu koja nije povezana jemstvenikom ako ponuda
ne sadri druge nedostatke zbog kojih nije moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude ili
nije moguæe uporediti je sa drugim ponudama.
Okolnost da ponuðaè nije postupio po nalogu naruèioca i da ponudu nije povezao
jemstvenikom je bez uticaja.
Naruèilac ceni da li ponuda ima bitne nedostatke iz èlana 106. Zakona bez obzira
na to da li je ponuda povezana jemstvenikom ili ne.
Pitanje:
l Naruèilac je u konkursnoj dokumentaciji traio da ponuda bude povezana
jemstvenikom, ali ponuðaè je dostavio nepovezanu ponudu, da li naruèilac mora
odbiti takvu ponudu?
Odgovor:
Naruèilac ne moe odbiti ponudu koja nije povezana jemstvenikom ako ponuda
ne sadri druge nedostatke zbog kojih nije moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude ili
nije moguæe uporediti je sa drugim ponudama. Okolnost da ponuðaè nije postupio po
nalogu naruèioca i da ponudu nije povezao jemstvenikom je bez uticaja. Bitno je da
ponuda sadri sve elemente potrebne da se uporedi sa drugim ponudama.
Naruèilac ceni da li ponuda ima bitne nedostatke iz èlana 106. Zakona bez obzira
na to da li je ponuda povezana jemstvenikom ili ne. Ponuda ima bitan nedostatak iz èlana
106. stav 1. taèka 5) Zakona i naruèilac je duan da je odbije samo ako sadri nedostatke
zbog kojih nije moguæe utvrditi stvarnu sadrinu ponude ili nije moguæe uporediti je sa
drugim ponudama.
Uslovi za dodelu ugovora

- èlan 107. Zakona
Pitanje:
l Èlanom 107. Zakona je regulisano da u otvorenom postupku naruèilac
moe dodeliti ugovor ponuðaèu èija ponuda sadri cenu veæu od procenjene ako
nije veæa od uporedne trišne i ako su sve ponuðene cene u svim odgovarajuæim
ponudama veæe od procenjene. Da li je potrebno da se steknu oba uslova
kumulativno i veæa cena i da su svi iskazali veæu cenu?
Odgovor:
Èlan 107. stav 4. Zakona odnosi se samo na otvoreni postupak. Navedena
moguænost dozvoljena je samo kada je naruèilac sproveo otvoreni postupak, te u istom
dobio sve ponude iznad procenjene vrednosti, onda moe dodeliti ugovor pod uslovom
da cena nije veæa od uporedive trišne cene.
Pitanje:
l U otvorenom postupku za nabavku lekova (ukupan broj partija je preko
900) za jednu od partija smo pogrešili procenjenu vrednost tj. umesto 38 dinara
koliko je nabavna cena (ali i cena koju je odredio RFZO, odnosno "uporediva
trišna cena"), stavili smo greškom 37 dinara za nabavnu cenu. Pri sastavljanu
Plana JN i finansijskog plana su uzete u obzir cene RFZO od 38 dinara. Dobili smo
5 ponuda. Èetiri ponuðaèa su ponudile artikal po ceni od 38 dinara a jedan po ceni
od 33 dinara. Da li moemo da ocenjujemo sve ponude ili samo onu jednu od 33
dinara? Na osnovu èlana 107. stav 1. Zakona naruèilac je duan da u postupku
javne nabavke, pošto pregleda i oceni ponude, odbije sve neprihvatljive ponude.
Odgovor:
U konkretnom sluèaju èetri ponude sadre vrednost (38 dinara) koja prelazi iznos
procenjene vrednosti javne nabavke (37 dinara) i te ponude su neprihvatljive, a na
osnovu èlana 3. stav 1. taèka 33) Zakona koji definiše da je prihvatljiva ponuda ponuda
Imajuæi u vidu navedeno, naruèilac je duan da odbije ponude koje sadre
nabavnu cenu od 38 dinara, kao neprihvatljive.
Pitanje:
l Ponuðaè je, po zahtevu iz konkursne dokumentacije dostavio vaeæi
HACCP sertifikat ali vaenje istog istièe u periodu trajanja ugovora (godinu dana).
Da li to moe biti osnov za odbijanje ponude obzirom da je u trenutku otvaranja
ponuda sertifikat bio vaeæi kako je zahtevano?
Odgovor:
Naruèilac se mora pridravati uslova koje je odredio u svojoj konkursnoj
dokumentaciji. Ukoliko je u istoj odredio da je neophodno da ponuðaè ima vaeæi
sertifikat u vreme otvaranja ponuda, onda je takva ponuda prihvatljiva.
Pitanje:
l Ukoliko je naruèilac kao dodatni uslov traio da ponuðaè zapošljava npr.
15 vozaèa na odreðeno ili neodreðeno vreme koji æe biti angaovani za prevoz
uèenika u toku školske godine, i ponuðaè dostavi dokaze (ugovor o radu, M
obrazac itd.) iz kojih se utvrdi da pojedinim vozaèima ugovor na odreðeno vreme
istièe pre kraja školske godine za koju se nabavka vrši. Kako postupiti?
Odgovor:
Kadrovski kapacitet je èlanom 76. Zakona predviðen kao dodatni uslov za uèešæe
u postupku javne nabavke i shodno èlanu 76. stav 2. Zakona naruèilac u konkursnoj
dokumentaciji odreðuje dodatne uslove za uèešæe u postupku javne nabavke i u pogledu
kadrovskog kapaciteta, uvek kada je to potrebno, imajuæi u vidu predmet javne nabavke.
U situaciji kada naruèilac predvidi uslov da ponuðaè mora da ima 15 zaposlenih lica,
konkretno vozaèa, na odreðeno ili neodreðeno vreme, koji æe biti angaovani radi
realizacije predmetne javne nabavke, a to je prevoz uèenika, te ukoliko se za nekog od
vozaèa utvrdi da mu ugovor na odreðeno vreme, koji je zakljuèen sa naruèiocem, ne
pokriva period na koji se ugovor o javnoj nabavci zakljuèuje, moe se zakljuèiti da takav
ponuðaè nije dokazao da ispunjava ovaj dodatni uslov, te da njegova ponuda ima bitan
nedostatak iz èlana 106. stav 1. taèka 2. Zakona, što ponudu èini neprihvatljivom i
naruèilac je, na osnovu èlana 107. stav 1. Zakona, duan da je odbije.
Pitanje:
l Naruèilac je, u otvorenom postupku, dodelio ugovor ponuðaèu koji je
ponudio cenu veæu od procenjene vrednosti javne nabavke. Obrazloen izveštaj je
prosleðen UJN i DRI istog dana kada je doneta odluka o dodeli ugovora. Koji su
sledeæi koraci?
Odgovor:
Kada je u pitanju dalje postupanje u vezi sa izveštajem koji naruèioci u skladu sa
èlanom 107. stav 5. Zakona dostavljaju Upravi i Dravnoj revizorskoj instituciji, zakon nije
uredio dalje postupanje Uprave. Meðutim, ukoliko Uprava utvrdi da postoje neke
nepravilnosti ukazaæe naruèiocu na iste.
U otvorenom postupku naruèilac moe dodeliti ugovor ponuðaèu èija ponuda
sadri ponuðenu cenu veæu od procenjene vrednosti javne nabavke ako nije veæa od
uporedive trišne cene i ako su ponuðene cene u svim odgovarajuæim ponudama veæe
od procenjene vrednosti javne nabavke.
U sluèaju iz stava 4. ovog èlana naruèilac je duan da nakon donošenja odluke
dostavi obrazloen izveštaj Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji.
Pitanje:
l U javnoj nabavci violine naruèilac nije naznaèio da nabavlja novi instru-
ment. Kao kriterijum za dodelu ugovora je odreðena najnia cena. Javio se
ponuðaè koji nudi polovnu violinu, naravno sa niom cenom od novih
instrumenata. Da li smo u obavezi da uzmemo tu polovnu violinu? Kako da
prevaziðemo problem?
Odgovor:
Èlanom 61. stav 1. Zakona propisano je da je naruèilac duan da pripremi
konkursnu dokumentaciju tako da ponuðaèi na osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu
ponudu. Dakle, naruèilac ne moe da poðe od pretpostavke da se podrazumeva da,
predmet nabavke, posebno kada je u pitanju nabavka violine mora biti nov. U
obaveznom delu konkursne dokumentacije, u tehnièkim specifikacijama naruèilac navodi
tehnièke karakteristike predmeta javne nabavke. Ukoliko se iz sadrine konkursne
dokumentacije ne moe nedvosmisleno zakljuèiti da naruèilac nabavlja novo, a ne
polovno dobro, nema osnova da odbije ponudu ponuðaèa koji nudi, konkretno polovnu
violinu.
Pitanje:
l Da li za nabavku goriva prihvatiti tipski ugovor koji daje "NIS"?
Odgovor:
Specifiènost ugovora koji se dodeljuje u postupku javne nabavke je u tome da je
dokumentacije. Obaveza naruèioca je da sa izabranim ponuðaèem zakljuèi ugovor o
javnoj nabavci koji u svemu mora biti u skladu sa odlukom o pokretanju postupka javne
nabavke i ne moe se razlikovati od modela ugovora datog u konkursnoj dokumentaciji.
Naruèilac za nabavku goriva moe prihvatiti tipski ugovor NIS-a samo ako je njegova
sadrina identièna sadrini modela ugovora iz konkursne dokumentacije.
Pitanje:
l Da li se, u postupku javne nabavke male vrednosti moe prihvatiti ponuda
ako je ista veæa od procenjene vrednosti javne nabavke? Da li ponovo pokrenuti
postupak?
Odgovor:
Moguænost iz èlana 107. stav 4. Zakona se moe koristiti samo u otvorenom
postupku. Kada naruèilac u postupku javne nabavke male vrednosti dobije sve
neprihvatljive ponude duan je da iste odbije (èlan 107. stav 1. Zakona). Postupak javne
nabavke male vrednosti moe se ponovo sprovesti. Takoðe, pre toga naruèilac moe
ceniti i da li ima moguænost da izmeni procenjenu vrednost i opredeli je u iznosu koji je
adekvatan stanju na trištu, ili da raspoloivim sredstvima prilagodi predmet nabavke.
Pitanje:
l U javnoj nabavci dobra (sistem za evidenciju zaposlenih) ponuðaè nije
ispunio tehnièke karakteristike traene u konkursnoj dokumnetciji da èitaèi imaju
prikaz sistemskog sata i datuma na displeju jer je dao ponudu gde se dipslej nalazi
samo na dva, od traena èetiri èitaèa (dva za ulaz i dva za izlaz). Da li su ovi
nedostaci u tehnièkim karakteristikama razlog da se ponuda odbije?
Odgovor:
Na osnovu podataka iz pitanja proizilazi da predmetna ponuda ne ispunjava sve
tehnièke specifikacije koje je naruèilac opredelio u konkursnoj dokumentaciji što je èini
neodgovarajuæom, a samim tim i neprihvatljivom ponudom.
Naime, na osnovu èlana 3 stav 1 taè. 32) i 33) Zakona odgovarajuæa ponuda je
ponuda za koju je utvrðeno da potpuno ispunjava sve tehnièke specifikacije, a prihvatljiva
ponuda je ponuda koja je blagovremena, koju naruèilac nije odbio zbog bitnih
nedostataka, koja je odgovarajuæa, koja ne ogranièava, niti uslovljava prava naruèioca ili
obaveze ponuðaèa i koja ne prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke.
Na osnovu èlana 107. stav 1. Zakona naruèilac je duan da u postupku javne
nabavke, pošto pregleda i oceni ponude, odbije sve neprihvatljive ponude.
Kako konkretni nedostatci u pogledu tehnièkih specifikacija ponudu èine
neodgovarajuæom, a samim tim i neprihvatljivom naruèilac je obavezan da je na osnovu
èlana 107. stav 1. Zakona odbije.
Pitanje:
l Da li naruèilac moe primeniti odredbe èlana 107. stav 4. Zakona kada je u
otvoranom postupku dobio samo jednu ponuda a ona sadri ponuðenu cenu veæu
od procenjene vrednosti javne nabavke i koja nije veæa od uporedive trišne cene?
Odgovor:
Ako u otvorenom postupku naruèilac dobije samo jednu ponudu koja sadri
ponuðenu cenu veæu od procenjene vrednosti javne nabavke i koja nije veæa od
uporedive trišne cene naruèilac ne moe primeniti odredbe èlana 107. stav 4. Zakona.
Pitanje:
l Naruèilac je dobio 4 ponude od kojih dve ponude uopšte ne zadovoljavaju
tehnièke karakteristike koje su traene u konkursnoj dokumentaciji, ali ponuðene
cene su nie od cena u ostale dve ponude koje odgovaraju tehnièkim karakteris-
tikama. Da li naruèilac ima pravo da izuzme prve dve ponude kao neodgovarajuæe?
Odgovor:
Iz navoda u vašem pitanju proizilazi da ste dobili dve neodgovarajuæe, a smim tim
i neprihvatljive ponude koje ste, na osnovu èlana 107. Zakona obavezni da odbijete kao
neprihvatljive.
Naime, na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 33) Zakona prihvatljiva ponuda mora biti i
odgovarajuæa. Na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 32) Zakona odgovarajuæa ponuda je
specifikacije. Znaèi, ponuda koja uopšte ne zadovoljava tehnièke karakteristike koje je
naruèilac naveo u konkursnoj dokumentaciji je neodgovarajuæa.
Na osnovu èlana 107. stav 1. Zakona naruèilac je duan da u postupku javne
nabavke, pošto pregleda i oceni ponude, odbije sve neprihvatljive ponude. Neprihvatljive
ponude naruèilac ne rangira primenom kriterijuma za dodelu ugovora odreðenog u
pozivu za podnošenje ponude i konkursnoj dokumentaciji. Okolnost da neodgovarajuæe
ponude sadre najnie cene je bez uticaja.
Pitanje:
l Da li se nakon otvorenog postupka u kojem je primljena samo jedna
ponuda, a ista je iznad procenjene vrednosti javne nabavke, moe dodeliti ugovor
primenom èlana 107. stav 4. ZJN, ukoliko se nakon ispitivanja trišta ustanovi da
cena ne odstupa od uporedive trišne?
Odgovor:
Èlan 107. stav 4. Zakona propisuje da u otvorenom postupku naruèilac moe
dodeliti ugovor ponuðaèu èija ponuda sadri ponuðenu cenu veæu od procenjene
vrednosti javne nabavke ako nije veæa od uporedive trišne cene i ako su ponuðene
cene u svim odgovarajuæim ponudama veæe od procenjene vrednosti javne nabavke.
Zakon kao jedan od uslova za dodelu ugovora ponuðaèu èija je ponuðena cena
iznad procenjene vrednosti javne nabavke predviða da su sve ponuðene cene u
odgovarajuæim ponudama iznad procenjene vrednosti konkretne javne nabavke. To,
meðutim, ne znaèi da mora postojati više takvih ponuda, veæ da nijedna odgovarajuæa
ponuda ne sme biti ispod procenjene vrednosti.
Dakle, ukoliko postoji ponuda samo jednog ponuðaèa sa odgovarajuæom
ponudom i ponuðenom cenom iznad procenjene vrednosti javne nabavke, naruèilac
moe tom ponuðaèu dodeliti ugovor, pod uslovom da cena ne odstupa od uporedive
trišne i da je reè o otvorenom postupku javne nabavke.
Pitanje:
l Naruèilac je predmet nabavke oblikovao u èetri posebne istovrsne celine
(partije). Za sve èetri partije naruèilac je primio samo po jednu ponudu i to od istog
ponuðaèa. Za jednu partiju je podneta prihvatljiva ponuda a u tri partije u
ponudama nisu dostavljeni dokazi o ispunjenosti dodatnog uslova za uèešæe u
postupku. Na koji naèin æe naruèilac okonèati ovaj postupak? Koje obaveze ima
naruèilac u ovom sluèaju?
Odgovor:
ponuðaè ne dokae da ispunjava dodatne uslove i na osnovu èlana 3. stav 1. taèka 33)
ovakva ponuda je neprihvatljiva ponuda.
Na osnovu èlana 107. stav 2. Zakona prihvatljive ponude naruèilac rangira

primenom kriterijuma za dodelu ugovora odreðenog u pozivu za podnošenje ponude i
Imajuæi u vidu navedeno naruèilac æe za partiju u kojoj je dobio prihvatljivu ponudu
izvršiti ocenu ponuda i na osnovu izveštaja o struènoj oceni ponuda, doneti odluku o
dodeli ugovora, (okonèati postupak dodelom ugovora), a na osnovu èlana 108. stav 1.
Zakona.
Postupak u partijama u kojima je odbio ponude zbog bitnog nedostatka (nisu
ispunjeni dodatni uslovi), odnosno u kojima nije dobio prihvatljive ponude naruèilac æe,
na osnovu izveštaja o struènoj oceni ponuda i na osnovu èlana 109. stav 1. Zakona,
obustaviti.
Imajuæi u vidu da je naruèilac u svakoj partiji dobio samo po jednu ponudu obaveza
naruèioca odnosno komisije za javnu nabavku je da u izveštaju o struènoj oceni ponuda da
svoje mišljenje o razlozima koji su uzrokovali podnošenje jedne ponude i predlog mera
koje treba preduzeti da se u narednim postupcima obezbedi konkurencija u postupku.
Odluka o dodeli ugovora

- èlan 108. Zakona
Pitanje:
l Ukoliko je sproveden otvoreni postupak po partijama, pa nabavka za
jednu od partija nije uspela (jer su sve ponude neodgovarajuæe), da li je moguæe
tada sprovesti javnu nabavku male vrednosti samo za partiju koja je neuspela ili se
ceo postupak obustavlja?
Odgovor:
Oblikovanje predmeta javne nabavke u posebne celine (partije) prvenstveno ima
za cilj da naruèiocu omoguæi da predmet javne nabavke u svakoj posebnoj celini (partiji)
bude predmet posebnog ugovora o javnoj nabavci. To konkretno znaèi da kada je
postupak javne nabavke oblikovan u više partija, moe se zakljuèiti više ugovora.
S obzirom na to da je naruèilac u opisanom sluèaju sproveo otvoreni postupak
javne nabavke (dakle, pretpostavka je da je procenjena vrednost preko 3.000.000,00
dinara), naruèilac æe biti obavezan da ponovo sprovede otvoreni postupak za one partije
u kojima je postupak okonèan donošenjem odluke o obustavi postupka, bez obzira na to
kolika je procenjena vrednost konkretne partije ili partija. Prema tome, iako npr.
procenjena vrednost jedne partije iznosi 500.000,00 dinara, naruèilac nema zakonsku
moguænost da sprovodi postupak javne nabavke male vrednosti, jer se uzima u obzir zbir
procenjenih vrednosti svih partija koje su èinile predmet javne nabavke.
Pitanje:
l Da li je status pošiljke na zvaniènom web sajtu pošte dokaz da je pošiljka
isporuèena i da rokovi mogu da se raèunaju od momenta isporuke koji piše na tom
sajtu? Èesto se desi da se povratnica ne vrati.
Odgovor:
Kako se u konkretnom sluèaju radi o podacima koji su dostupni na zvaniènoj veb
adresi (internet stranici) JP PTT saobraæaja Srbije, to se takvi podaci mogu koristiti kao
relevantni, a tièu se dostave pošiljke koja je poslata odreðenom primaocu. Svakako da je
ovo bri i jednostavniji naèin da se praæenjem pošiljke koja je preporuèeno poslata moe
doæi do podatka da li je i kada ista uredno uruèena, umesto slanja potranice, jer je opšte
poznato da dobijanje podataka ovim putem moe da prolongira odluèivanje.
Pitanje:
l Da li se ponuðaèu èija je ponuda neblagovremena dostavlja odluka o
dodeli ugovora?
Odgovor:
Dostavlja se. Ponuðaè èiju ponudu naruèilac odbaci kao neblagovremenu moe
osporavati odluku naruèioca.
Pitanje:
l Kako postupiti kad odluku o dodeli ugovora nije moguæe dostaviti jer
adresa i e-mail koje je ponuðaè naveo na obrascu ponude nisu validni?
Odgovor:
Kada su u pitanju podaci i promena podataka ponuðaèa koji nastanu u toku
sprovoðenja postupka javne nabavke u kojoj je podneta ponuda, poput promene adrese,
ponuðaè ima obavezu da o tome bez odlaganja obavesti naruèioca. Napred pomenuta
obaveza je propisana u èlanu 86. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku ("Slubeni
list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Slubeni glasnik RS", br. 30/2010, dalje: ZUP) kojim je
propisano da kad stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene svoje
prebivalište ili sedište, duni su da o tome odmah obaveste organ koji vodi postupak. U
stavu 2. i 3. ovog èlana je predviðeno da ako oni to ne uèine, a dostavljaè ne moe saznati
kuda su odselili, organ æe odrediti da se sva dostavljanja u postupku za tu stranku vrše
pribijanjem pismena na oglasnoj tabli organa koji vodi postupak i da se dostavljanje smatra
izvršenim po isteku osam dana od dana pribijanja pismena na oglasnu tablu organa koji
vodi postupak. Znaèi, naruèilac koji odluku o dodeli ugovora ne bi mogao da uruèi
ponuðaèu elektronskim putem ili putem pošte jer ponuðaè nije blagovremeno obavestio
naruèioca da je u toku sprovoðenja postupka javne nabavke došlo do promene njegove
adrese, naruèilac æe primeniti navedene odredbe èlana 86. ZUP-a.
Pitanje:
l U otvorenom postupku, kriterijum najnia ponuðena cena, naruèilac
dobije 7 ponuda od kojih je samo jedna prihvatljiva (6 ponuda je imalo bitne
nedostatke). Prihvatljiva ponuda je sadrala i najvišu ponuðenu cenu, da li je
naruèilac pravilno postupio kad je ugovor dodelio ponuðaèu koji je jedini podneo
prihvatljivu ponudu iako je ponudio najvišu cenu?
Odgovor:
Na osnovu èlana 85. stav 1. Zakona kriterijumi za ocenjivanje ponude su:
ekonomski najpovoljnija ponuda ili najnia ponuðena cena. Kriterijum za dodelu ugovora
o javnoj nabavci predstavlja jedan od obaveznih elemenata sadrine konkursne
dokumentacije. Shodno tome, ako se naruèilac u otvorenom postupku javne nabavke
opredeli za kriterijum najnie ponuðena cena, u kome je od ukupno 7 prispelih ponuda, 6
ponuda odbio kao neprihvatljive u smislu èlana 3. stav 1. taèka 33. Zakona, dok je 1
ponudu ocenio kao prihvatljivu, bez obzira što je ponuðena cena tog ponuðaèa viša u
odnosu na ponuðene cene ostalih ponuðaèa èije su ponude odbijene, doneæe odluku o
dodeli ugovora, ako ponuðena cena istog je u granicama procenjene vrednosti te javne
nabavke. Okolnost što je ponuðena cena izabranog ponuðaèa viša od ponuðenih cena
ostalih ponuðaèa, ne moe biti osnov za obustavu postupka u smislu èlana 109. Zakona.
Prema tome, u konkretnom sluèaju naruèilac je pravilno postupio.
Pitanje:
l Da li naruèilac nakon donošenja odluke o dodeli ugovora i po proteku roka
za podnošenje zahteva za zaštitu prava u kom zahtev nije podnet, moe da izvrši
ponovno ocenjivanje ponuda, s obzirom da je odluci prethodila greška u rangiranju?
Odgovor:
Nakon donošenja odluke o dodeli ugovora i dostavljanja iste, naruèilac moe da
izvrši ponovno ocenjivanje ponuda samo u postupku po zahtevu za zaštitu prava ili ako
su se stekli uslovi iz èlana 113. stav 4. Zakona (kad je zbog metodologije dodele pondera
potrebno utvrditi prvog sledeæeg najpovoljnijeg ponuðaèa, jer je ponuðaè kojem je
dodeljen ugovor odbio da zakljuèi ugovor o javnoj nabavci).
Grešku u rangiranju naruèilac ne moe otkloniti ako je odluka o dodeli ugovora
postala konaèna. Odluka o dodeli ugovora postaje konaèna ako nije podnet zahtev za
zaštitu prava a protekao je rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Odluka o obustavi postupka javne nabavke

- èlan 109. Zakona
Pitanje:
l Ako se u postupku javne nabavke ne javi ni jedan ponuðaè, da li se
postupak završava zapisnikom kojim se ta èinjenica konstatuje?
Odgovor:
Postupak otvaranja ponuda naruèilac æe sprovesti i kad nije primio ni jednu
ponudu i u skladu sa èlanom 104. stav 1. Zakona duan je da o postupku otvaranja
ponuda vodi zapisnik. U zapisnik o otvaranju ponuda se unose podaci propisani u èlanu
104. stav 1. taè. 1)-11) Zakona i naruèilac koji nije primio ni jednu ponudu u zapisnik
unosi podatke saglasno tome.
Komisija za javnu nabavku duna je da i kad nije primljena ni jedna ponuda
sastavi pisani izveštaj o struènoj oceni ponuda, a na osnovu èlana 105. stav 1. Zakona.
Ovaj izveštaj æe sadrati podatke propisane u èlanu 105. stav 2. Zakona.
Na osnovu izveštaja o struènoj oceni ponuda i èlana 109. stav 1. Zakona,
naruèilac donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke, ukoliko nisu ispunjeni uslovi
za dodelu ugovora ili odluke o zakljuèenju okvirnog sporazuma, odnosno ukoliko nisu
ispunjeni uslovi za donošenje odluke o priznavanju kvalifikacije.
Imajuæi u vidu navedeno, u postupku javne nabavke, u kom naruèilac nije dobio ni
jednu ponudu, komisija za javnu nabavku saèinjava zapisnik o otvaranju ponuda i potom
i pisani izveštaj o struènoj oceni ponuda, a naruèilac postupak javne nabavke okonèava
rešenjem o obustavi postupka koje donosi na osnovu izveštaj o struènoj oceni ponuda.
Pitanje:
l Ako u postupku samo jedan ponuðaè podnese ponudu pa opozove
ponudu pre roka za otvaranje ponuda, posle odluke o obustavi postupka, radi
novog oglašavanja, treba li èekati protek roka za podnošenje zahteva za zaštitu
prava?
Odgovor:
Da. Kada naruèilac okonèa postupak javne nabavke donošenjem odluke o
obustavi postupka (nije dobio nijednu ponudu), moe da pokrene nov postupak javne
nabavke po proteku roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Pitanje:
l Kako postupa naruèilac kada po postupku koji je u toku - odravanje
dravnih puteva, nije potpisao ugovor, a Rebalansom Budeta RS sada su
sredstva smanjena za 50%, promenjena su procenjena sredstva? Da li moe da
potpiše ugovor na niu vrednost - odobrenu rebalansom Budeta RS?
Odgovor:
U navedenom sluèaju mogao bi obustaviti postupak javne nabavke u skladu sa
èlanom 109. stav 2. Zakona kojim je propisano da naruèilac moe da obustavi postupak
javne nabavke iz objektivnih i dokazivih razloga, koji se nisu mogli predvideti u vreme
pokretanja postupka i koji onemoguæavaju da se zapoèeti postupak okonèa.
Pitanje:
l U postupku javne nabavke male vrednosti dobijena je samo jednana
neprihvatljiva ponuda. Da bi smo ponovili postupak, da li treba da donesemo
odluku o obustavi prethodnog postupka, ili samo odluku o ponavljanju postupka?
Odgovor:
Svaki postupak javne nabavke naruèilac okonèava s donošenjem odluke. Ukoliko
nisu ispunjeni uslovi za dodelu ugovora naruèilac donosi odluku o obustavi postupka
javne nabavke, a na osnovu èlana 109. stav 1. Zakona. U konkretnom sluèaju naruèilac
je duan da odbije neprihvatljivu ponudu (èlan 107. stav 1. Zakona) i obustavi postupak.
Naruèilac koji nije dobio nijednu ponudu, je obavezan da postupak javne nabavke
okonèa donošenjem odluke o obustavi postupka, u skladu sa èlanom 109. stav 1.
Zakona koji predviða da naruèilac donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke na
osnovu izveštaja o struènoj oceni ponuda, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za dodelu
ugovora ili odluke o zakljuèenju okvirnog sporazuma, odnosno ukoliko nisu ispunjeni
uslovi za donošenje odluke o priznavanju kvalifikacije. Naruèilac je duan da u roku od
pet dana od dana konaènosti odluke o obustavi postupka javne nabavke, objavi
obaveštenje o obustavi postupka javne nabavke koje sadri podatke iz Priloga 3K.
Zakon ne propisuje moguænost ponavljanja postupka. Kada naruèilac okonèa
postupak javne nabavke donošenjem odluke o obustavi postupka (dobio jednu
neprihvatljivu ponudu) i kad protekne rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava u tom
postupku, naruèilac moe da pokrene nov postupak javne nabavke.
Dakle, naruèilac mora da okonèa zapoèeti postupak odlukom o dodeli ugovora ili
ako nisu ispunjeni uslovi za dodelu ugovora odlukom o obustavi postupka, nakon èega
moe pokrenuti novi postupak javne nabavke.
Pitanje:
l Kakvu odluku donosi naruèilac kad u postupku javne nabavke dobije
samo jednu ponuda koja je nepriihvatljiva?
Odgovor:
Na osnovu èlana 109. stav 1. Zakona naruèilac donosi odluku o obustavi postupka
javne nabavke na osnovu izveštaja o struènoj oceni ponuda, ukoliko nisu ispunjeni uslovi
za dodelu ugovora. Naruèilac koji je dobio samo jednu i to neprihvatljivu ponudu nema
uslova da dodeli ugovor i donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke.
Svaku odluku o obustavi postupka naruèilac je duan da detaljno pismeno
obrazloi i to tako što æe posebnu panju posvetiti navoðenju razloga za obustavu
postupka.
Pitanje:
l Da li je odluka o obustavi otvorenog postupka konaèna danom donošenja
(naruèilac nije dobio nijednu ponudu)?
Odgovor:
Odluka o bustavi postupka javne nabavke postaje konaèna nakon isteka roka za
podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Pitanje:
l Sproveden je otvoreni postupak oblikovan po partijama. Za jednu partiju
nije podneta nijedna ponuda. Kako okonèati postupak za ovu partiju i šta èiniti
dalje?
Odgovor:
Naruèilac okonèava otvoreni postupak za partiju u kojoj nije podneta nijedna
ponuda donošenjem odluke o obustavi postupka u skladu sa èlanom 109. Zakona.
Nakon proteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava, naruèilac ima zakonsku
moguænost da pokrene pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje
ponuda u smislu èlana 36. stav 1. taèka 1) Zakona.
Pitanje:
l Naruèilac je otvorio ponude i u toku postupka ocene ponuda dobio
odluku nadlenog organa JLS o privremenoj obustavi izvršenja budeta JLS. Kako
naruèilac okonèava postupak?
Odgovor:
Na osnovu èana 109. stav 2. Zakona naruèilac moe da obustavi postupak javne
nabavke iz objektivnih i dokazivih razloga, koji se nisu mogli predvideti u vreme
pokretanja postupka i koji onemoguæavaju da se zapoèeti postupak okonèa.
Imajuæi u vidu da je nastupila objektivna okolnost (obustava doznake sredstava iz
budeta JLS) naruèilac ima osnova da obustavi postupak na osnovu èlana 109. stav 2.
Zakona, s tim da postupak neæe ponavljati u toku iste budetske godine, odnosno u
narednih šest meseci.
Pitanje:
l Republièka komisija za zaštitu prava je rešenjem u celini poništila
otvoreni postupak javne nabavke. Da li je naruèilac obavezan da obustavi
postupak ove nabavke i da li u konkretnom sluèaju postoji zabrana ponavljanja
postupka u istoj budzetskoj godini odnosno u narednih 6 meseci.
Odgovor:
svoju odluku i naruèiocu naloi preduzimanje odreðenih radnji u roku od najdue 25 dana u
svrhu pravilnog i zakonitog okonèanja konkretnog postupka javne nabavke. Postupanje
naruèioca æe zavisiti od toga šta je odlukom Republièke komisije naloeno naruèiocu.
U konkretnom sluèaju Republièka komisija je u celini poništila postupak, što znaèi
da je poništila i odluku o pokretanju postupka. Pravne posledice poništavanja odluke i
sprovedenog postupka su poništavanje svih preduzetih radnji i pravnih posledica koje su
donošenje odluke i preduzimanje radnji u postupku proizveli, što znaèi da nema osnova
za obustavu poništenog ("nepostojeæeg") postupka.
Naruèilac je obavezan da ponovo sprovede sve radnje koje su u skladu sa
nalozima iz rešenja Republièke komisije. Na primer, ako je Republièka komisija naloila
izmenu odluke o pokretanju postupka naruèilac æe to uèiniti tako što æe doneti novu
odluku o pokretanju postupka i postupak po toj odluci sprovesti u skladu sa Zakonom.
Meðutim, ako Republièka komisija ostavi naruèiocu da ceni da li æe pokrenuti postupak,
naruèilac postupak moe ali i ne mora ponovo pokrenuti, što æe zavisiti od njegove ocene
da li je nabavka u datom momentu moguæa i potrebna.
U konkretnom sluèaju ne postoji zabrana ponavljanja postupka u istoj
budzetskoj godini odnosno u narednih 6 meseci. Odredbe èlana 109. stav 2. Zakona se
odnose na sluèajeve kad naruèilac obustavlja postupak javne nabavke iz objektivnih i
dokazivih razloga, koji se nisu mogli predvideti u vreme pokretanja postupka i koji
onemoguæavaju da se zapoèeti postupak okonèa, odnosno usled kojih je prestala

potreba naruèioca za predmetnom nabavkom zbog èega se neæe ponavljati u toku iste
budetske godine, odnosno u narednih šest meseci. Odluka Republièke komisije nije
razlog koji ureðuje odredba èlana 109. stav 2. Zakona.
Uvid u dokumentaciju
- èlan 110. Zakona
Pitanje:
l Da li naruèilac, koji je, na zahtev ponuðaèa, pre donošenja odluke o dodeli
ugovora izvršio proveru cene traenjem obrazloenja svih njenih sastavnih delova
koje smatra merodavnim, ima obavezu da tu analizu dostavi ponuðaèu?
Odgovor:
Na osnovu èlana 110. Zakona naruèilac je obavezan da ponuðaèu, na pismeni
zahtev, omoguæi da izvrši uvid u dokumentaciju o sprovedenom postupku javne nabavke
posle donošenja odluke o dodeli ugovora.
Imajuæi u vidu navedenu odredbu ponuðaè uvid u dokumentaciju, u konkretnom
sluèaju uvid u obrazloenje svih sastavnih delova cene, moe izvršiti tek posle
donošenja odluke o dodeli ugovora.
Na osnovu èlana 111. Zakona naruèilac moe sa svakim ponuðaèem odvojeno
odrati sastanak, na kojem æe èlanovi komisije za javnu nabavku objasniti naèin
sprovoðenja postupka, definisanja uslova za uèešæe, naèin odreðivanja specifikacije
predmeta javne nabavke, naèin odreðivanja elemenata kriterijuma i metodologije za
dodelu pondera, razloge za odbijanje ponuda, rangiranje ponuda i sl.
Izveštavanje ponuðaèa
- èlan 111. Zakona
Pitanje:
l Da li se obaveza iz èlana 111. Zakona - izveštavanje ponuðaèa utvrðuje
prema vrednosti nabavke ili prema vrednosti svake partije zasebno?
Odgovor:
Èlanom 111. stav 2. ZJN-a predviðeno je da ako je u postupku javne nabavke èija
je procenjena vrednost veæa od iznosa iz èlana 57. Zakona, veæina ponuda odbijena,
naruèilac je duan da organizuje izveštavanje ponuðaèa. Obaveza izveštavanja
ponuðaèa postoji samo ako je vrednost nabavke dobara i usluga veæa od 250.000.000
dinara, odnosno 500.000.000 za radove, a veæina ponuda je odbijena. Ne smatra se da
je veæina ponuda odbijena ako su podnete dve ponude, a jedna je odbijena. Kada je u
pitanju javna nabavka po partijama, svaka se posmatra zasebno.
Uslovi za zakljuèenje ugovora o javnoj nabavci

- èlan 112. Zakona
Pitanje:
l Sproveli smo otvoreni postupak po partijama za namirnice (18 partija) po
ranije vaeæem Zakonu o javnim nabavkama. Za jednu partiju - hleb, nije uspeo
postupak jer nije bilo ni jedne ispravne ponude. Da li se za ostale partije moe
zakljuèiti ugovor, ako je za ovu jednu ponuðaè podneo zahtev za zaštitu prava?
Odgovor:
Ukoliko je u postupku javne nabavke dobara, koja je oblikovana po partijama, za
sve partije osim jedne - hleb, doneta odluka o dodeli ugovora, okolnost što je u partiji hleb
gde je doneta odluka o obustavi postupka podnet zahtev za zaštitu prava, ne spreèava
naruèioca da u ostalim partijama koje nisu osporene okonèa postupak javne nabavke
zakljuèivanjem ugovora o javnoj nabavci za te partije.
Pitanje:
l Nakon donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude, u otvorenom
postupku, pokrenutom pre 1.4.2013. godine, za nabavku dobra putem finansijskog
lizinga, u kome je ponuðaè imao obavezu da obezbedi ugovor o lizingu, ponuðaè
je obavestio naruèioca da je lizing kuæa koju je ponuðaè naveo u ponudi odustala
od potpisivanja ugovora o finansijskom lizingu i da je druga lizing kuæa prihvatila
da sklopi ugovor pod uslovima iz konkursne dokumentacije. Da li naruèilac moe
da potpiše ugovor o finansijskom lizingu sa tom kuæom? Prispela je samo jedna
ponuda.
Odgovor:
S obzirom na to da se otvoreni postupak javne nabavke sprovodio u skladu sa
odredbama Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 116/2008), kojim nije
bila predviðena bilo kakva moguænost izmene ponude, ponuðaè, u opisanom sluèaju, ne
moe da zakljuèi ugovor sa ponuðaèem koji je umesto lizing kuæe koju je naveo u svojoj
ponudi, sada dostavio ugovor sa drugom lizing kuæom koja nije bila navedena u ponudi tog
ponuðaèa, a koja je kao takva (dakle ponuda) bila predmet struène ocene ponuda i upravo
je sa onom lizing kuæom koja je bila navedena u ponudi, ista ocenjena kao najpovoljnija.
Prema tome, naruèilac ne moe da prihvati ovakvu promenu ukoliko je ponuðaè prema
sadrini konkursne dokumentacije morao da dostavi odreðene dokaze koji se odnose i na
lizing kuæu koju je on i oznaèio u svojoj ponudi shodno èlanu 58. stav 2. navedenog
zakona. U ovakvoj situaciji, pošto je prispela samo jedna ponuda, naruèilac bi morao da
okonèa postupak javne nabavke donošenjem odluke o obustavi postupka shodno èlanu
79. pomenutog zakona i pokrene nov postupak javne nabavke.
Pitanje:
l Da li naruèilac moe primeniti èlan 112. stav. 2. taèka 5) Zakona i zakljuèiti
ugovor o javnoj nabavci za one partije gde se javio samo jedan ponuðaè ili se to
odnosi na celokupnu nabavku gde je ponudu podneo samo jedan ponuðaè.
Odgovor:
Èlan 112. stav. 2. taèka 5) Zakona propisuje da se ugovor o javnoj nabavci moe
zakljuèiti i pre proteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava, ako je podneta
samo jedna ponuda, osim u pregovaraèkom postupku bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda.
Na osnovu navedene odredbe naruèilac u postupku u kom je podneta samo jedna
ponuda moe zakljuèiti ugovor pre proteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
U postupcima u kojima je predmet nabavke oblikovan po partijama, naruèilac u svakoj
pojedinoj partiji u kojoj je dobio samo jednu ponuda moe zakljuèiti ugovor pre proteka
roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.
Pitanje:
l Naruèilac je svoje potrebe iskazao kroz jediniènu cenu u specifikaciji
(jedna stavka jedan komad). Da li naruèilac moe da zakljuèi ugovor na procenjenu
vrednost a ponuðena cena bi sluila samo da se izabere najpovoljnija ponuda.
Odgovor:
Ukoliko je naruèilac mislio da li bi mogao da zakljuèi ugovor koji bi vaio dok se ne
potroše sredstva koja je opredilio za tu nabavku, odgovor je da ali pod uslovom da je to
predvideo u konkursnoj dokumentaciji i modelu ugovora.
Rok za zakljuèenje ugovora

- èlan 113. Zakona
Pitanje:
Na koji naèin da postupi naruèilac ako u toku realizacije ugovora o javnoj
nabavci doðe do raskida ugovora. Da li u ovom sluèaju naruèilac moe da zakljuèi
ugovor sa drugorangiranim ponuðaèem (ako je takva moguænost predviðena
samim ugovorom o javnoj nabavci modelom ugovora) ili je neophodno da se
ponovo sprovede postupak javne nabavke?
Odgovor:
Èlanom 113. stav 1. Zakona predviðeno je da naruèilac zakljuèuje ugovor o javnoj
nabavci sa ponuðaèem kojem je dodeljen ugovor u roku od osam dana od dana proteka
roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava. Stavom 3. istog èlana, predviðeno je da
ako ponuðaè kojem je dodeljen ugovor odbije da zakljuèi ugovor o javnoj nabavci,
naruèilac moe da zakljuèi ugovor sa prvim sledeæim najpovoljnijim ponuðaèem.
Iz navedenog proizilazi da jedino u sluèaju da izabrani ponuðaè odbije da zakljuèi
ugovor, naruèilac moe da sa prvim sledeæim najpovoljnijim ponuðaèem zakljuèi ugovor.
Ukoliko u toku realizacije ugovora doðe do raskida istog, naruèilac ne moe sa prvim
sledeæim da zakljuèi ugovor, veæ mora sprovesti novi postupak javne nabavke, ukoliko
eli da završi realizaciju javne nabavke.
Izmene ugovora o javnoj nabavci

- èlan 115. Zakona
Pitanja:
l Da li svaka promena cene iz ugovora predstavlja osnov za donošenje
odluke o izmeni ugovora i propisanu proceduru objavljivanja na Portalu i
izveštavanja Uprave za javne nabavke i Dravne revizorske institucije? Postoji
poseban problem kada je predmet ugovora o javnoj nabavci gorivo, praksa
pokazuje veoma èeste promene cena.
Odgovor:
Da, naruèilac ima obavezu da u sluèaju promene cene iz ugovora o javnoj nabavci
(pod uslovom da je moguænost promene cene iz objektivnih razloga bila previðena još u
konkursnoj dokumentaciji) donese odluku o izmeni ugovora koja mora da sadri sve
podatke u skladu sa Prilogom 3L i da odluku objavi na Portalu javnih nabavki u roku od tri
dana od dana njenog donošenja, kao i da izveštaj o tome dostavi Upravi za javne
nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji.
Pitanje:
l Koji su opravdani razlozi za promenu cene nakon zakljuèenja ugovora o
javnoj nabavci, i na koji naèin je uopšte regulisan aneks ugovora o javnoj nabavci
(vezan za kurs - proseène cene na malo i veliko).
Odgovor:
Nakon zakljuèenja ugovora o javnoj nabavci naruèilac moe da dozvoli promenu
cene ili drugih bitnih elemenata ugovora samo iz objektivnih razloga koji moraju biti jasno
i precizno odreðeni u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru, odnosno predviðeni posebnim
propisima. Razlozi mogu biti vezani za kurs strane valute a mogu se i usklaðivati u skladu
sa promenama cena na malo i veliko, to zavisi od naèina na koji naruèilac predvidi
moguænost izmene u konkursnoj dokumentaciji.
Pitanje:
l Postoji mišljenje da promena cene, ako je predviðena u konkursnoj
dokumentaciji i ugovoru, nije izmena ugovora veæ izvršenje istog. Da li se isto
moe primeniti na ostale bitne elemente ugovora i ako moe, šta je zapravo izmena
ugovora?
Odgovor:
Nakon zakljuèenja ugovora o javnoj nabavci naruèilac moe da dozvoli promenu
cene ili drugih bitnih elemenata ugovora samo iz objektivnih razloga koji moraju biti jasno
i precizno odreðeni u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru, odnosno predviðeni posebnim
propisima. Dakle, osnovni preduslov je da je takva moguænost izrièito predviðena u
Takoðe, èlanom 115. stav 1. Zakona predviða se da naruèilac moe da dozvoli
promenu i drugih bitnih elemenata ugovora. Kao bitni elementi ugovora smatraju se oni
bez kojih ugovor ne moe da postoji, odnosno bez èijeg postojanja se smatra da ugovor
nije zakljuèen. Bitni elementi ugovora se razlikuju u zavisnosti o kom ugovoru je reè.
Promena bilo kog elementa ugovora koja se vrši na osnovu odredbi ugovora u fazi
izvršenja ugovora predstavlja izmenu ugovora koja je Zakonom dozvoljena i naruèilac je
vrši na naèin propisan u èlanu 115. stav 2. i 3. Zakona.
Pitanje:
l Ako se radi o sukcesivnoj nabavci dobara, asortimana iz 50 prizvoda, pa
se u skladu sa konkursnom dokumentacijom steknu uslovi za izmenu cene jednog
proizvoda. Pri èemu je specifikacija dobara, sa cenama ponuðaèa sastavni deo
ugovora. Da li se izmenom ugovora moe utvrditi promena cene samo tog
proizvoda, ili se mora za buduæi period utvrðivati ukupna vrednost nabavke, ili i
jedno i drugo?
Odgovor:
Treba obuhvatiti sve izmene, i za pojedinaèni proizvod i ukupnu vrednost.
Pitanje:
l Apoteka je kao naruèilac, po sprovedenom postupku javne nabavke
lekova, zakljuèila ugovor o nabavci taènih kolièina lakova koje su date u
specifikaciji. Da li u toku realizacije ugovora apoteka moe da promeni ugovorene
kolièine, na primer da umesto 100 komada leka A i 200 komada leka B (kako je bilo
u ugovoru), uzme 50 komada leka A a 400 komada leka B, a da pri tome ukupna
finanasijska vrednost ostaje ona koja je ugovorena? Ako je ovo moguæe, da li
treba doneti odluku o tome, koji organ je donosi i da li se potpisuje aneks
ugovora? U kom obimu bi ovako nešto bilo moguæe (npr. 10%)?
Odgovor:
Na osnovu èlana 115. stav 1. Zakona nakon zakljuèenja ugovora o javnoj nabavci
naruèilac moe da dozvoli promenu cene ili drugih bitnih elemenata ugovora samo iz
objektivnih razloga koji moraju biti jasno i precizno odreðeni u konkursnoj dokumentaciji i
ugovoru, odnosno predviðeni posebnim propisima.
Imajuæi u vidu navedeno, sadrina ugovora o javnoj nabavci je uvek identièna

sadrini modela ugovora iz konkursne dokumentacije i ne moe se menjati u toku
izvršenja ugovora, osim u zakonom predviðenim sluèajevima. Ponuðaè, je podnoseæi
ponudu prihvatio sadrinu ponuðenog ugovora (modela ugovora) i preuzeo obavezu da
po okonèanom postupku javne nabavke, ako mu bude dodeljen ugovor, sa naruèiocem
zakljuèi ugovor identièan modelu datom u konkursnoj dokumentaciji i da zakljuèeni
ugovor izvrši na ugovoreni naèin.
Naknadna izmena ugovora je moguæa samo ako je jasno i precizno odreðena u
konkursnoj dokumentaciji (modelu ugovora) i ugovoru, odnosno predviðena posebnim
propisima. Kad se steknu razlozi za izmenu ugovora zakljuèuje se aneks ugovora.
U konkretnom sluèaju, ugovorene kolièine su bitan element ugovora i naruèilac ih
moe menjati u toku realizacije ugovora samo ako su moguænost izmene i obim izmene
precizno odreðeni u konkursnoj dokumentaciji (modelu ugovora) i sadrani u ugovoru
zakljuèenom po sprovedenom postupku javne nabavke.
Pitanje:
l Nakon otpoèinjanja radova izvoðaè konstatuje da nisu precizno i dobro
utvrðene kolièine pojedinih radova u predmetu koji je dat kao sastavni deo
konkursne dokumentacije što potvrðuje i nadzorni organ. Da li je osnovano
primeniti èlan 115. Zakona? Radi se o krovnom pokrivaèu i opasnosti od
prokišnjavanja ako bi se ponovo pokretao novi postupak.
Odgovor:
Ako ugovor o javnoj nabavci sadri odredbe kojom ugovorne strane meðusobno
ugovorile kao bitan element ugovora, višak kolièine koji se plaæa po ugovorenoj ceni,
tada se izmene takve odredbe ugovora o javnoj nabavci smatraju izmenama u smislu
èlana 115. Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 124/2012), s tim što
je ovde potrebno spomenuti da Posebne uzanse o graðenju ("Slubeni list SFRJ", broj
18/77) propisuju da jedinièna cena vai i za viškove radova, ako ne prelaze 10% od
ugovorenih kolièina radova.
Ako naruèilac nije ugovorio moguænost izmene ugovora zbog viška radova nema
mesta primeni èlana 115. Zakona.
Pitanje:
l Da li naruèilac koji je ugovorom definisao moguænost promene cene ima
obavezu da radi odluku o izmeni ugovora i obaveštenje o izmeni ugovora?
Odgovor:
Èlanom 115. stav 2. Zakona propisano je da, ako naruèilac namerava da izmeni
ugovor o javnoj nabavci, duan je da donese odluku o izmeni ugovora koja sadri podatke
u skladu sa Prilogom 3L i to su: naziv i adresa naruèioca; vrsta naruèioca; za dobra i
usluge, opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opšteg reènika nabavke; za radove,
priroda i obim radova i osnovna obeleja radova, mesto izvršenja radova, oznaka iz
klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg reènika nabavke; prvobitna
vrednost ugovora; izmenjena vrednost ugovora; objektivni razlozi za izmenu ugovora, uz
izvod iz konkursne dokumentacije ili odgovarajuæeg propisa u kojima se nalazi osnov za
izmenu. Na osnovu navedenih odredbi proizlazi da se posle zakljuèenja ugovora o javnoj
nabavci moe vršiti izmena cene. Cena se moe menjati tako da bude nia ili viša od
prvobitne vrednosti ugovora. Meðutim, ovde je vano ukazati da je izmena cene zakonski
moguæa samo iz objektivnih razloga koji moraju biti jasno i precizno odreðeni u konkursnoj
dokumentaciji i ugovoru, odnosno predviðeni posebnim propisima.
Dakle, ako u toku vaenja ugovora o javnoj nabavci doðe do promene cene (npr.
razlog naveden u konkursnoj dokumentaciji je kurs strane valute ili promene cena na
veliko i malo), tada naruèilac, ukoliko ima nameru da izmeni ugovor o javnoj nabavci,
mora da donese odluku o izmeni ugovora o javnoj nabavci. Takoðe, zakonom je
predviðena obaveza naruèioca da u roku od tri dana od dana donošenja iste, objavi
odluku na Portalu javnih nabavki i da dostavi izveštaj Upravi za javne nabavke.
Pitanje:
l Da li pri promeni cene ili roka izvršenja dolazi do izmene bitnog elementa
ugovora ili ne i da li to treba da se navodi kao okolnost koja predstavlja osnov za
izmenu?
Odgovor:
Èlanom 115. stav 1. Zakona propisano je da nakon zakljuèenja ugovora o javnoj
nabavci naruèilac moe da dozvoli promenu cene ili drugih bitnih elemenata ugovora
samo iz objektivnih razloga koji moraju biti jasno i precizno odreðeni u konkursnoj
Pormena cene ili roka izvršenja je promena bitnog elementa ugovora i u ugovoru
moraju biti opedeljeni uslovi i naèin za izmenu ovih elemenata.
Pitanje:
l Kako sprovesti JN za gorivo kada ponuðaèi daju cenu samo na taj dan i
ona u toku godine više ne vai?
Odgovor:
Èlanom 115. stav 1. Zakona propisano je da nakon zakljuèenja ugovora o javnoj
dokumentaciji i ugovoru, odnosno predviðeni posebnim propisima. Shodno navedenoj
zakonskoj odredbi, naruèilac moe da dozvoli izmenu bitnih elementa ugovora o javnoj
nabavci, ali uz ogranièenje koje se ogleda u tome da razlozi koji dovode do izmene su
objektivne prirode, kao i da je naruèilac unapred i to u konkursnoj dokumentaciji i u
ugovoru predvideo iste, odnosno da su predviðeni posebnim propisima. Najèešæe je to u
pitanju cena kao bitan element ugovora.
Imajuæi u vidu navedeno, naruèilac moe prilikom kupovine goriva za svoje
potrebe predvideti moguænost izmene ugovora u pogledu cene, dok æe u postupku
struène ocene uzeti u obzir cene koje su dostavljene u ponudi.
Pitanje:
l Kako postupiti, ako u toku izvršenja ugovora (sukcesivno) dobavljaè nije
u moguænosti da naruèiocu isporuèi ugovorena dobra (odreðene ampule) zbog
zastoja u uvozu, pa ih nema nigde na trištu, a one su neophodne za rad ustanove
- naruèioca?
Odgovor:
Ukoliko u toku izvršenja doðe do odreðenih promenjenih okolnosti poput situacije
da ugovorna strana - dobavljaè nije u moguænosti da izvrši svoju ugovorenu obavezu i
isporuèi predmet ugovora iz razloga što je došlo do zastoja u uvozu, ukoliko je ugovorom
predviðena sankcija u smislu ugovorne kazne ili postoji sredstvo obezbeðenja naruèilac
isto moe da aktivira. S druge strane, na pitanje kako da naruèilac prevaziðe nastalu
situaciju kada predmeta ugovora, konkretno ampula, nema na trištu, Zakon ne moe
dati odgovor u pravcu zadovoljenja potrebe naruèioca za takvim dobrima. Konkretno, ne
postoji naèin da naruèilac pribavi takva dobra, buduæi da istih nema na trištu, tako da bi
bilo besmisleno pokretati eventualno nov postupak javne nabavke, kada je naruèiocu
poznato da mu se ne moe niko javiti od ponuðaèa jer ista mu ne moe staviti na
raspolaganje, veæ jedino da saèeka stabilizaciju trišta i nastavi realizaciju zakljuèenog
ugovora sa prvobitnim dobavljaèem.
Pitanje:
l Da li kod ugovora koji se izvršavaju sukcesivno treba donositi odluke o
izmeni ugovora za svaku traenu i odobrenu korekciju cena pojedinaènih pro-
izvoda (u pitanju su osnovne ivotne namirnice i šire èije cene se èešæe menjaju)?
Odgovor:
Ako posle zakljuèenja ugovora o kupoprodaji namirnica, zbog nastupanja unapred
odreðenih objektivnih razloga, doðe do promene cene, odnosno do promene prvobitne
vrednosti ugovora, tada se mora doneti odluka o izmeni ugovora o javnoj nabavci, koja
æe se objaviti na Portalu javnih nabavki. U ovoj odluci æe se, izmeðu ostalog, navesti kako
prvobitna vrednost ugovora koja je sada izmenjena, tako i nova vrednost ugovora o
javnoj nabavci.
Pitanje:
l Naruèilac je sproveo nabavku softvera, èiji je krajnji korisnik treæe lice, a
hardver tog treæeg lica ne moe da bude odgovarajuæa platforma za instaliranje
softvera u celosti. Da li naruèilac i izabrani ponuðaè mogu da saèine zapisnik o
delimiènom izvršenju obaveze, i srazmerno smanje cenu. Da li naruèilac, na
osnovu Zakona o obligacionim odnosima, moe da menja ugovor dodeljen u
postupku JN, zbog nekih nepredviðenih okolnosti za koje nije znao prilikom
sprovoðenja postupka?
Odgovor:
U konkretnom sluèaju ne bi bilo moguæe vršiti izmene ugovora u skladu sa èlanom
115. Zakona. Izmena obima ugovorene obaveze i izmena cene su izmene ugovora.
Sadrina ugovora o javnoj nabavci je uvek identièna sadrini modela ugovora iz
konkursne dokumentacije i ne moe se menjati u toku izvršenja ugovora, osim u
zakonom predviðenim sluèajevima (èlan 115. stav 1. Zakona). Navedene okolnosti mogu
biti razlog za raskid ugovora i sprovoðenje novog postupka javne nabavke u kom bi
konkursna dokumentacija bila usklaðena sa potrebama.
Zakljuèeni ugovor je dodeljen u postupku javne nabavke i nema osnova za
izmenu istog zbog nepredviðenih okolnosti za koje naruèilac nije znao prilikom
sprovoðenja javne nabavke (a i hardver je imao iste moguænosti i u vreme sprovoðenja
postupka nabavke).
Pitanje:
l Da li treba zakljuèivati anekse ugovora (sukcesivna isporuka) zbog
promene stope PDV od 8% na 10%?
Odgovor:
Trebalo bi. Menja se ugovorena vrednost. U konkretnom sluèaju se radi o promeni
elementa ugovora iz objektivnog razloga koji je predviðen posebnim propisom.
Pitanje:
l U ugovoru o izvoðenju radova navedeno je da je ugovorena cena
predraèunska, a da æe se konaèna cena utvrditi nakon izvršenog posla - radova,
konaènim obraèunom. Da li je u pitanju izmena ugovora ili izvršenje ugovora?
Odgovor:
Ako je konkursnom dokumentacijom i ugovorom predviðeno da je ugovorena
vrednost predraèunska, a da æe se konaèna cena utvrditi nakon izvršenog posla -
radova, konaènim obraèunom, onda je u pitanju izvršenje ugovora. U navedenoj situaciji
naruèilac ništa ne menja u ugovoru veæ samo primenjuje ugovorne odredbe.
Pitanje:
l Ustanova je zakljuèila ugovor za nabavku hleba u okviru nabavke
namirnica za period septembar 2013. - septembar 2014. godine. U meðuvremenu,
od pokrajinske direkcije za robne rezerve ustanova je dobila donaciju od 15t
brašna. Izabrani potpisnik ugovora tj. prodavac saglasan je da do kraja
ugovorenog roka dostavi hleb ustanovi, s tim da bi se hleb pekao od brašna iz
donacije po sporazumno odreðenom paritetu (odnos 1 kg hleba - 1kg brašna).
Kako ustanova da postupi u ovom sluèaju da nebi kršila Zakon a sa druge strane
da bi mogla da iskoristi donirano brašno.
Odgovor:
U konkretnom sluèaju, radi se o situaciji da je postupak javne nabavke okonèan,
da je zakljuèen ugovor o javnoj nabavci i da je u toku njegova realizacija. Okolnost što je
naruèilac u toku realizacije ugovora o javnoj nabavci hleba dobio donaciju od pokrajinske
Direkcije za robne rezerve u vidu 15 tona brašna, ne moe imati za posledicu izmenu
zakljuèenog ugovora o javnoj nabavci, bez obzira na to što postoji pristanak prodavca da
umesto svog brašna koristi donirano brašno za pravljenje hleba, buduæi da bi to dovelo
do promene predmeta ugovora i ugovorene cene, odnosno elemenata sadranih u
konkursnoj dokumentaciji i u modelu ugovora. Meðutim, ono što je bitno napomenuti
jeste da ukoliko bi to imalo za posledicu smanjenje ugovorene cene, mogao bi naruèilac
da u ovom sluèaju donirano brašno ustupi prodavcu radi pravljenja hleba. Strogo
formalno gledano ovakva izmena ne bi bila dozvoljena, ali buduæi da je zakonska
regulativa u smislu kada je dozvoljena izmena ugovora, usmerena u pravcu kontrole,
izmeðu ostalog i korišæenja sredstava, mišljenje je da u ovom sluèaju ne bi trebalo biti
negativnih posledica po naruèioca koji bi doprineo smanjenju takvih troškova ukoliko bi
cena koja je ugovorena bila smanjena. U tom sluèaju, naruèilac bi dostavio izveštaj o
tome Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji.
Pitanje:
l Postoji li moguænost da aneksima produimo rok vaenja veæ zakljuèenih
ugovora o vršenju usluga iz tekuæeg odravanja za 2014. godinu u 2015. godini
dok se ne sprovede nova JN za 2015. godinu?
Odgovor:
Èlanom 115. stav 1. ZJN-a propisano je da nakon zakljuèenja ugovora o javnoj
Citiranim èlanom zakona predviðena je moguænost izmene ugovora (cene ili
drugih bitnih elemenata ugovora) samo iz objektivnih razloga koji su bili predviðeni u
konkursnoj dokumentaciji ili u posebnim propisima. Neophodno je da u navedenom
sluèaju naruèilac proveri da li je u konkursnoj dokumentaciji predvideo moguænost
izmene ugovora u smislu produenja roka vaenja ugovora.
Pitanje:
l Naruèilac je sproveo otvoreni postupak za JN usluga odravanja
softverskog i "storage" sistema. Sistem funkcioniše kao celina, i podrazumeva
odreðeni, postojeæi nivo opreme. Za vreme trajanja ugovora doæi æe do zamene
opreme (kupovina novih "storage" sistema što je predviðeno konkursnom
dokumentacijom i ugovorom). Da li naruèilac ima pravo da aneksira ugovor sa
postojeæim ponuðaèem, jer æe ponuðaè za novu opremu poveæati cenu za
kupljene servise neprelazivši pri tome iznos procenjene vrednosti za tekuæu
godinu ili mora voditi novi postupak nabavke?
Odgovor:
U navedenom sluèaju naruèilac je ugovorio moguænost izmene ugovora zbog
zamene opreme, što je u skladu sa èlanom 115. stav 1. Zakona i nema osnova za
sprovoðenje novog postupka nabavke. Ukoliko dolazi do neke promene u odnosu na
prvobitno zakljuèeni ugovor, naruèilac menja ugovor i o tome donosi odluku (èlan 115.
stav 2. Zakona).
Pitanje:
l U kom obimu, nakon zakljuèenja ugovora o javnoj nabavci, naruèilac
moe da dozvoli promenu (poveæanje) cene ili drugih bitnih elemenata cena u
odnosu na one koje su ugovorene? I da li ovakvu promenu cena moramo da
objavimo na portalu?
Odgovor:
Proizilazi da je dozvoljena promena cene u obimu koji je bio odreðen u konkursnoj
dokumentaciji, a potom i ugovoren ugovorom. Zakon ne propisuje limite za poveæenje
ugovorene cene.
Na osnovu èlana 115. st. 2. i 3. Zakona naruèilac koji namerava da izmeni ugovor
o javnoj nabavci duan je da donese odluku o izmeni ugovora koja sadri podatke u
skladu sa Prilogom 3L i da u roku od tri dana od dana donošenja objavi odluku na Portalu
javnih nabavki i dostavi izveštaj Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji.
Na Portalu javnih nabavki naruèilac ne objavljuje promenu ugovorene cene veæ odluku o
izmeni ugovora.
Pitanje:
l Da li se u postupku realizacije ugovora moe izmeniti projektovani profil
vodovodne armature u zatvaraènici rezervoara?
Odgovor:
Projektovani profil vodovodne armature u zatvaraènici rezervoara je elemenat
ugovora koji se odnosi na tehnièke specifikacije i projektnu dokumentaciju. Na
osnovu èlana 70. stav 1. Zakona tehnièke specifikacije i projektna dokumentacija, u
smislu ovog zakona, predstavljaju tehnièke zahteve koji su obavezni i sastavni deo
konkursne dokumentacije u kojima su predviðene opisane karakteristike dobara
usluga ili radova.
Na osnovu èlana 115. stav 1. Zakona o javnim nabavkama nakon zakljuèenja
ugovora o javnoj nabavci naruèilac moe da dozvoli promenu cene ili drugih bitnih
elemenata ugovora samo iz objektivnih razloga koji moraju biti jasno i precizno odreðeni
u konkursnoj dokumentaciji i ugovoru, odnosno predviðeni posebnim propisima.
Iz navedenih odredbi proizilazi da je promena profila vodovodne armature u

zatvaraènici rezervoara kao elementa ugovora koji se odnosi na tehnièke specifikacije i
projektnu dokumentaciju moguæa samo ako je to bilo jasno i precizno odreðeno u
konkursnoj dokumentaciji i ugovoru. Kako ova moguænost nije bila predviðena
konkursnom dokumentacijom, pa samim tim ni ugovorena naruèilac ne moe dozvoiti
izmenu ugovora i dozvoliti promenu profila vodovodne armature u zatvaraènici rezervoara,
jer bi to bila promena elemenata konkursne dokumentacije koja se, na osnovu èlana 63.
stav 1. Zakona, moe menjati samo do isteka roka za podnošenje ponuda.
Usvajanje navedenog zahteva bi predstavljalo kršenje naèela obezbeðivanja
konkurencije i naèela transparentnosti postupka javne nabavke (moda je neko lice
zaintersovano za uèešæe u postupku odustalo od podnošenja ponude upravo zato što na
domaæem trištu nema traenog profila?).
Imajuæi u vidu navedeno naruèilac u konkretnom sluèaju ne moe dozvoliti izmenu
ugovora.
Pitanje:
l Kako da postupi naruèilac kad ponuðaè, kome je dodeljen ugovor, po
zakljuèenju ugovora ne izvršava ugovorene obaveze. Ugovorom je predviðeno da
postoje kazneni poeni za prodavca ako ugrozi kontinuirano snabdevanje kupca
dobrima za koji je zakljuèen ugovor, a da kupac zadrava pravo raskida ugovora i
naplate menice u predviðenom % od nerealizovane vrednosti utvrðene ugovorom.
Kako postupiti u vezi sa nabavkom ako se raskine zakljuèeni ugovor zbog
neizvršavanja ugovorenih obaveza?
Odgovor:
U sluèaju raskida ugovora koristite moguænosti koje ste ugovorili, a to su pravo
raskida ugovora i naplate menice u predviðenom % od nerealizovane vrednosti utvrðene
ugovorom.
U sluèaju kad se raskine ugovor zbog neizvršavanja ugovorenih obaveza predmet
nabavke koji je èinio datu partiju nabavlja se u novom postupku. Na primer, ako je partija
bila deo otvorenug postupka za tu partiju æe se sprovesti novi otvoreni postupak koji se
pokreæe odlukom o pokretanju postupka i okonèava zakljuèivanjem ugovora sa
izabranim ponuðaèem.
Pitanje:
l Da li dobavljaè, u toku izvršenja ugovora, bez ikakvog obrazloenja, moe
da izvrši promenu cene u odnosu na onu koju je dao u ponudi?
Odgovor:
Promena ugovorene cene je moguæa samo na naèin i pod uslovima koji su
ugovoreni. U konkretnom sluèaju samo na naèin i pod uslovima koji su ugovoreni sa
ponuðaèem kome je dodeljen ugovor, odnosno sa dobavljaèem. Ako u modelu ugovora
u konkursnoj dokumentaciji, a potom i u ugovoru koji je naruèilac zakljuèio sa odabranim
ponuðaèem nije predviðena moguænost promene cene naruèilac ne moe prihvatiti
zahtev za izmenu cene.
Pitanje:
l Ugovor o javnoj nabavci dobara je zakljuèen na period od godinu dana i
sadri odredbu da se, uz saglasnost obe ugovorne strane, ugovor moe produiti
do konaène isporuke ugovorenih kolièina. Da li se pomenuta klauzula, ukoliko
postoji saglasnost obe ugovorne strane, moe primeniti kad u periodu od godinu
dana ugovor nije ispunjen u celosti?
Odgovor:
Imajuæi u vidu da ugovorene kolièine èine bitan element ugovora i da je u ugovoru,
a pre toga i u konkursnoj dokumentaciji jasno i precizno odreðeno da se uz saglasnost
obe ugovorne strane ugovor moe produiti do konaène isporuke ugovorenih kolièina,
smatramo da su ispunjeni uslovi iz èlana 115. stav 1. Zakona i da moete zakljuèiti aneks
ugovora.
Pitanje:
l Zakljuèen je ugovor za nabavku sredstava za odravanje higijene na pe-
riod od godinu dana ali posle 2 meseca dobavljaè je prestao da postoji i ponudio
da nabavku po ovom ugovoru kao dobavljaè realizuje lice osnovano umesto
prethodnog? Da li se prethodni ugovor raskida i da li se moe zakljuèiti ugovor sa
novoosnovanim licem?
Odgovor:
Kada ispunjenje ugovora koji je dodeljen u postupku javne nabavke nije moguæe
naruèilac æe isti raskinuti u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Novi
ugovor o predmetnoj nabavci naruèilac je obavezan da dodeli u postupku javne nabavke
u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Promena ugovorne strane nije moguæa, kada je ugovor dodeljen u postupku javne
nabavke. Izuzetak bi, pod odreðenim uslovima, bio moguæ ako je statusnom promenom,
sprovedenom u skladu sa Zakonom o privrednim društvima dobavljaè na drugo lice
preneo imovinu i obaveze i pod uslovom da je statusna promena u potpusnosti završena
kod Agencije za privredne registre, a naruèilac proceni da je celishodno i ako bi se radilo
o licu koje ispunjava uslove iz konkursne dokumentacije u pogledu uslova koji su od
znaèaja za izvršenje preostale ugovorne obaveze.
Obaveštenje o zakljuèenom ugovoru

- èlan 116. Zakona
Pitanje:
l Da li se kod oglašavanja obaveštenja o zakljuèenom ugovoru na Portalu
javnih nabavki "kaèi" tekst obaveštenja ili sam ugovor u opciji "tip dokumenta"?
Odgovor:
"Kaèi" se oglas-obaveštenje o zakljuèenom ugovoru.
Pitanje:
l Kako u obaveštenju o dodeli ugovora iskazati ugovorenu vrednost
ugovora, odnosno najniu i najvišu ponuðenu cenu kada ponuðaèi daju cene po
jedinici mere? Kako postupiti kada se trai više parametara jediniène cene (kao
kod špedicije, cena po teini i cena po paleti)?
Odgovor:
U obaveštenju o zakljuèenom ugovoru navodi se najnia i najviša ponuðena cena
kao i najnia i najviša ponuðena cena kod prihvatljivih ponuda. U navedenom sluèaju
neka naruèilac iskae najniu i najvišu jediniènu cenu, ukoliko ne moe drugaèije da
predvidi. Isto vai i za situaciju kada ima više parametara jediniène cene. U obrascu
oglasa "Obaveštenje o zakljuèenom ugovoru" postoji jedna rubrika koja se zove "Ostale
informacije", pa se moe staviti i neka napomena u vezi sa spomenutim cenama.
Izvršenje ugovora
Pitanje:
l Da li se viškovi radova smatraju dodatnim radovima i da li u ugovoru
moe da se navede da æe se viškovi radova koji ne prelaze 10% ugovorene
vrednosti smatrati ugovorenim radovima?
Odgovor:
Ako nisu bili ugovoreni, viškovi radova se smatraju dodatnim radovima ako
ispunjavaju uslove iz èlana 36. stav 1. taèka 5. Zakona. Mogu se ugovoriti viškovi radova
u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima ("Slubeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85,
45/89 (Odluka USJ) i 57/89, "Slubeni list SRJ", broj 31/93 i "Slubeni list SCG", broj
1/2003 (Ustavna povelja)) i Uzansama o graðenju ("Slueni list SFRJ, broj 18/77).
Pitanje:
l Kao ustanova vršimo nabavke namirnica (meso, voæe povræe …). Šta da
radimo u sluèaju naglog skoka cena (više od 10%) a što se èesto dešava na
trištu? Cene nisu iste u januaru i junu. Napominjemo da se planira dobro ali te
trišne nagle promene ne moemo da predvidimo a zakon nas ogranièava na 10%
poveæanja iznosa iz osnovnog ugovora.
Odgovor:
Za nabavku namirnica moe se sprovesti i okvirni sporazum, upravo iz razloga
kupovine sezonskog voæa i povræa gde cena nije ista u januaru i junu. ZJN ne ogranièava
poveæanje cena na 10% iz osnovnog ugovora. Neophodno je da se unapred predvidi, u
konkursnoj dokumentaciji i u ugovoru moguænost promene cene.
Pitanje:
l Da li se moe sa poèetkom kalendarske godine raspisati nova JN
(konkretno za materijal) ako postojeæi ugovor nije datumski istekao ali su
potrošena sva finansijska sredstva?
Odgovor:
U navedenoj situaciji naruèilac moe da raspiše javnu nabavku ali bi morao da
promeni plan nabavki i da obezbedi sredstva za predmetnu nabavku.
Pitanje:
l Zakljuèili smo ugovor na godinu dana, isporuke su sukcesivne. Ugovor je
za 10 artikala. Posle par meseci dobavljaè nije više u moguænosti da isporuèuje 1
artikal. Da li je moguæe ugovor raskinuti samo u delu koji se odnosi na taj artikal -
ako bi bilo navedeno u konkursnoj dokumentaciji i da li je moguæe tako definisati?
Odgovor:
Moe biti raskinut ugovor za jedan artikal. U tom sluèaju naruèilac mora sprovesti
postupak javne nabavke (za taj artikal). Takoðe, pri odreðivanju vrste postupka u kom æe
realizovati nabavku ovog artikla mora uzeti u obzir ukupnu vrednost srodnih dobara,
naroèito vrednost prethodnog ugovora.
Pitanje:
l Sprovedena je javna nabavka male vrednosti i potpisan ugovor. Sastavni
deo je specifikacija dobara (sredstvo za laboratoriju). Kako postupiti kad
dobavljaè obavesti naruèioca da dobro iz specifikacije ne moe da isporuèi, a
laboratorija naruèioca ne moe da radi bez tog sredstva?
Odgovor:
Za nabavku predmetnog dobra naruèilac æe ponovo sprovesti postupak javne
nabavke male vrednosti ili pregovaraèki postupak bez objavljivanja poziva za
podnošenje ponuda ako je ispunjen neki od uslova iz èlana 36. Zakona i ako od Uprave
za javne nabavke dobije mišljenje da je osnovana primena konkretnog pregovaraèkog
postupka.
Pitanje:
l Dobavljaè (ponuðaè sa kojim je zakljuèen ugovor o javnoj nabavci) je u
toku krovopokrivaèkih radova izveo i nepredviðene radove koji nisu bili
predviðeni osnovnim ugovorom i koje je na kraju radova naveo u okonèanoj
situaciji. Kako naruèilac, koji nije blagovremeno obavešten o nepredviðenim
radovima, da ponuðaèu plati te nepredviðene radove, tj. kako postupiti u ovoj
situaciji?
Odgovor:
U sluèaju da se pojave nepredviðeni radovi, naruèilac je u obavezi da ima u vidu
vrednost javne nabavke na godišnjem nivou (ugovorena vrednost plus procenjena
vrednost nepredviðenih radova) i da za novopojavljene radove sprovede neki od
postupaka koji predviða Zakon. Naruèilac æe ceniti da li su ispunjeni uslovi za primenu
pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 5) Zakona (dodatni radovi koji nisu bili
ukljuèeni u prvobitan ugovor o javnoj nabavci)
Naruèilac moe da izvrši plaæanje tek nakon sprovedenog postupka javne
nabavke i nije moguæe retroaktivno sprovoditi postupke javnih nabavki.
Odnos nastao neovlašæenim izvoðenjem nepredviðenih radova ureðuje Zakon o
obligacionim odnosima ("Slubeni list SFRJ", broj 29/78... "Slubeni list SCG", broj
1/2003 (Ustavna povelja)), ali uz ogranièenja uslovljena èinjenicom da je prvobitni
ugovor dodeljen u postupku javne nabavke.
Pitanje:
l Naruèilac je sproveo postupak javne nabavke radova i zakljuèio ugovor sa
najpovoljnijim ponuðaèem. Naruèilac je dobio informaciju od drugog ponuðaèa
koji je uèestvovao u postupku da lice (radnik) koje uèestvuje u izvršenju javne
nabavke nije u radnom odnosu (po bilo kom osnovu) kod ponuðaèa. Kako
naruèilac da postupi u ovom sluèaju?
Odgovor:
Za postupanje u opisanom sluèaju od velikog znaèaja je sadrina ugovora o javnoj
nabavci, dakle da li su istim predviðene sankcije za takvo postupanje, te da li postoje
sredstva obezbeðenja, koja se eventualno mogu aktivirati.
Pitanje:
l Ugovor zakljuèen u otvorenom postupku za nabavku povræa je u celosti
izvršen za jedan artikal - na primer za krompir, ali postoji potreba za dodatnim
kolièinama, na koji naèin vršiti nabavku?
Odgovor:
Naruèilac, za nabavku predmetnog artikla moe jedino sprovesti novi otvoreni
postupak.
Pitanje:
l Šta raditi kada se nepredviðeni radovi jave kod javne nabavke male
vrednosti?
Odgovor:
Naruèilac bi trebalo u navedenoj situaciji da sprovede novi postupak javne
nabavke male vrednosti za nabavku nepredviðenih radova.
Prvobitni ugovor je zakljuèen u postupku javne nabavke male vrednosti i naruèilac
ne moe u sluèaju nepredviðenih radova primeniti èlan 36. stav 1. taèka 5. Zakona.
Pitanje:
l Dobavljaè ne izvršava obavezu iz ugovora koji je dodeljen u postpku javne
nabake. Kako da postupi naruèilac i na koji naèin da dodeli ugovor drugom
ponuðaèu?
Odgovor:
U sluèajevima kad dobavljaè ne izvršava ugovor koji je dodeljen u postupku javne
nabavke, naruèilac æe postupiti u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima
i odredbama ugovora koje ureðuju uslove i naèin raskida ugovora.
Radi dodele ugovora drugom dobavljaèu naruèilac æe sprovesti novi postupak
javne nabavke.
Izjava o raskidu ugovora zbog neispunjenja bitnih elemenata ugovora data na
naèin i pod uslovima predviðenim zakonom kojim se ureðuju obligacioni odnosi, moe
biti i dokaz da ponuðaè nije ispunjavao svoje obaveze po ranije zakljuèenim ugovorima o
javnim nabavkama koji su se odnosili na isti predmet nabavke na osnovu kog ponuðaè
moe odbiti ponudu (negativne reference, èlan 82. Zakona o javnim nabavkama).
JAVNE NABAVKE U OBLASTI VODOPRIVREDE,

ENERGETIKE, SAOBRAÆAJA
I POŠTANSKIH USLUGA
Delatnosti u oblasti energetike

- èlan 119. Zakona
Pitanje:
l Da li se na JKP "Gradska toplana", koje je naruèilac u oblasti energetike
prema èlanu 119. stav 1. Zakona primenjuje èlan 122. stav 1. taèka 4) Zakona kojim
se ureðuje izuzeæe od primene Zakona kod nabavki energenata za prizvodnju
toplotne energije - gasa i mazuta?
Odgovor:
Èlanom 119. stav 1. Zakona propisano je da su delatnosti u oblasti energetike u
smislu Zakona:
1. istraivanje ili vaðenje nafte i gasa, istraivanje ili iskopavanje uglja i ostalih
mineralnih sirovina i drugih èvrstih goriva;
2. izgradnja ili upravljanje objektima i mreama u cilju pruanja usluga korisnicima
u vezi sa proizvodnjom, transportom, prenosom ili distribucijom elektriène energije, gasa
i toplotne energije;
3. snabdevanje tih mrea elektriènom, toplotnom energijom i gasom.
Èlanom 122. stav 1. taèka 4) Zakona propisano je da se odredbe Zakona ne
primenjuju kada naruèilac koji se bavi delatnošæu iz èlana 119. stav 1. ovog zakona
nabavlja energiju ili gorivo za proizvodnju energije.
Èlanom 119. stav 1. Zakona propisane su delatnosti u oblasti energetike, dok je

èlanom 122. stav 1. taèka 4) ovog zakona odreðeno da je izuzetak od primene Zakona
nabavka energije ili goriva za proizvodnju energije ukoliko istu nabavlja naruèilac koji
obavlja delatnost u oblasti energetike.
Nabavke u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraæaja

i poštanskih usluga na koje se zakon ne primenjuje
- èlan 122. Zakona
Pitanje:
l Da li se sprovodi JN za mazut - ulje za loenje ako se koristi za
proizvodnju toplotne energije graðanima i privredi ili postoji osnov za izuzeæe od
postupka nabavke po èlanu 122. stav 1. taèka 4. Zakona?
Odgovor:
Èlanom 122. stav 1. taèka 4) Zakona propisano je da se odredbe zakona ne
primenjuju kada naruèilac koji se bavi delatnošæu iz èlana 119. stav 1. Zakona nabavlja
energiju ili gorivo za proizvodnju energije.
Èlanom 119. stav 1. definisano je da je delatnost u oblasti energetike u smislu zakona:
1) istraivanje ili vaðenje nafte i gasa, istraivanje ili iskopavanje uglja i ostalih
mineralnih sirovina i drugih èvrstih goriva;
2) izgradnja ili upravljanje objektima i mreama u cilju pruanja usluga korisnicima
u vezi sa proizvodnjom, transportom, prenosom ili distribucijom elektriène energije, gasa
i toplotne energije;
3) snabdevanje tih mrea elektriènom, toplotnom energijom i gasom.
Navedeni izuzetak se moe samo primeniti ukoliko je predmet nabavke energija ili
gorivo za proizvodnju energije i ako je u pitanju naruèilac koji posluje u oblasti energetike,
odnosno obavlja napred navedene delatnosti.
Pitanje:
l Da li se primenjuje Zakon kada naruèilac iz oblasti vodoprivrede kupuje
vodu za piæe?
Odgovor:
Na osnovu èlana 122. stav 1. taèka 3) Zakona odredbe ovog zakona ne primenjuju
se kada naruèilac kupuje vodu za piæe, pod uslovom da se naruèilac bavi delatnošæu u
oblasti vodoprivrede iz èlana 118. stav 1. taèka 1) ili 2) ovog zakona, odnosno:
- izgradnjom ili upravljanjem objektima i mreama u cilju pruanja usluga
korisnicima u vezi sa proizvodnjom, transportom ili distribucijom vode za piæe,
- snabdevanjem tih mrea vodom za piæe.
EVIDENCIJA I IZVEŠTAJI
O JAVNIM NABAVKAMA
Evidencija i izveštaji o javnim nabavkama
- èl. 132. i 133. Zakona
Pitanje:
l Koje su posledice ako naruèilac pošalje greškom nepotpun ili prazan
kvartalni izveštaj?
Odgovor:
Èlanom 132. st. 1. i 4. Zakona propisano je da je naruèilac duan da prikuplja i
evidentira podatke o postupcima javnih nabavki i zakljuèenim ugovorima o javnim
nabavkama i da najkasnije do 10. u mesecu koji sledi po isteku tromeseèja dostavi
izveštaje. Nedostavljanje izveštaja Upravi za javne nabavke predstavlja prekršaj iz èlana
169. stav 1. taèka 10. navedenog zakona kojim je propisano da æe se novèanom kaznom
od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj naruèilac ako ne dostavi izveštaj (èl.
132. i 133). Za navedeni prekršaj, takoðe je propisano da æe se kazniti i odgovorno lice
naruèioca novèanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara. Sadrina izveštaja je data u
èlanu 132. stav 2. Zakona, tako da se dostavljanje nepopunjenog ili nepotpunog
izveštaja ne moe smatrati ispunjenjem zakonske obaveze.
Pitanje:
l Da li se za nabavke do 400.000 dinara moraju saèinjavati kvartalni izveštaji?
Da li se svi izveštaji dostavljaju kroz aplikativni softver?
Odgovor:
Èlanom 2. Pravilnika o sadrini izveštaja o javnim nabavkama i naèinu voðenja
evidencije o javnim nabavkama ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2013) propisano je da
naruèilac dostavlja Upravi za javne nabavke tromeseèni izveštaj o sprovedenim
postupcima i zakljuèenim ugovorima o javnoj nabavci, o sprovedenim postupcima
nabavki na koje nije primenjivao odredbe Zakona, o obustavljenim i poništenim
postupcima javne nabavke, kao i izveštaj o izvršenju ugovora o javnoj nabavci, u skladu
sa Zakonom.
O ovim nabavkama naruèilac izveštava Upravu kroz obrazac G koji je predviðen
za evidentiranje podataka o postupcima nabavki na koje nisu primenjivane odredbe
Svi izveštaji o javnim nabavkama se dostavljaju kroz aplikativni softver.
Pitanje:
l Da li se smatra greškom što u Obrascu A cene nisu upisane u hiljadama
dinara veæ sa još tri nula više, a ostali obrasci su u redu. Da li postoji ispravka
kvartalnog izveštaja?
Odgovor:
Prilikom kvartalnog izveštavanja, podaci o vrednosti zakljuèenih ugovora se
evidentiraju u hiljadama dinara, sem kada je reè o jediniènim cenama, gde se unosi puni
iznos, kako je i objašnjeno u Uputstvu za korišæenje softvera za izradu i dostavljanje
plana nabavki, izveštaja o izvršenju plana nabavki i kvartalnih izveštaja o javnim
nabavkama, koji se moe preuzeti sa sajta Uprave za javne nabavke.
Ukoliko je naèinjena odreðena greška prilikom evidentiranja podataka u
kvartalnim izveštajima, naruèilac treba da je ispravi u svojoj bazi podataka i da ponovo
pošalje Upravi za javne nabavke ispravan izveštaj, uz napomenu da je reè o ispravci veæ
poslatog izveštaja za odreðenu godinu i kvartal.
Pitanje:
l Sproveden je otvoreni postupak javne nabavke oblikovan po partijama, za
dve partije je sklopljen ugovor, a za devet partija obustavljen postupak. Kako datu
situaciju prikazati u kvartalnom Izveštaju gde se trai podatak o uspešno
sprovedenim postupcima i o obustavljenim postupcima?
Odgovor:
Postupak æe biti prikazan kao obustavljen, imajuæi u vidu da preovladavaju
obustavljene partije, po broju. I kad god je reè o postupku po partijama, njegov ishod se
ceni prema tome šta preovladava u broju partija, a ako je ravnopravan broj partija, npr.
za tri zakljuèen ugovor, za tri obustavljanje, onda se gleda prema vrednosti, odnosno
prema tome da li je veæa vrednost obustavljenih ili partija sa zakljuèenim ugovorom.
Pitanje:
l Ugovor o nabavci kancelarijskog materijala zakljuèen je na period od 12
kalendarskih meseci. Da li se u kvartalni izveštaj za svako tromeseèje unose
podaci o izvršenju ugovora?
Odgovor:
Izvršenje ugovora se prikazuje samo jednom.
Kada je ugovor za nabavku kancelarijskog materijala zakljuèen na period od 12
kalendarskih meseci izvršenje ovog ugovora se prikazuje u izveštaju za kvartal u kom je
ugovor u celosti izvršen. Sukcesivna izvršenja ugovora se ne prikazuju, izvršenje
ugovora æe biti prikazano samo u kvartalnom izveštaju za period kad je izvršena
poslednja ugovorena obaveza. Na primer: ako se ugovor izvršava od 1. aprila 2014. do
31.marta 2015. godine, a poslednja isporuka, plaæanje po ugovoru je izvršeno u februaru
2015. izvršenje æe biti prikazano u izveštaju koji se dostavlja do 10. aprila 2014. godine
za kvartal januar-mart 2014. i upisuje se celokupan iznos ugovora (iznos plaæen od aprila
2014. do februara 2015. godine).
SLUBENIK I UPRAVA
ZA JAVNE NABAVKE
Slubenik za javne nabavke

- èlan 134. Zakona
Pitanje:
l Da li lice koje obavlja poslove javnih nabavki na primer planiranje mora
biti slubenik za javne nabavke?
Odgovor:
Naruèilac je duan da svojim aktom kojim ureðuje sistematizaciju radnih mesta
odredi radno mesto u okviru kojeg æe se obavljati poslovi javnih nabavki. Zakon predviða
da je slubenik za javne nabavke lice koje je obuèeno za obavljanje poslova javnih
nabavki i u èlanu 134. stav 2. propisuje da naruèilac èija planirana vrednost javnih
nabavki na godišnjem nivou prelazi iznosa od 21.000.000 dinara mora imati slubenika
za javne nabavke.
Pitanje:
l Ako javnu nabavku male vrednosti sprovodi samo slubenik za javne
nabavke (bez komisije) ko priprema tehnièku specifikaciju?
Odgovor:
Tehnièku specifikaciju odreðuje struèno lice.
Pitanje:
l Koja je uloga slubenika za javne nabavke u otvorenom postupku kad
tehnièki deo komisije radi tehnièku specifikaciju i ko je odgovoran za tu
specifikaciju?
Odgovor:
Tehnièku specifikaciju priprema struèno lice koje je i odgovorno za istu. Slubenik
za javne nabavke je lice koje je obuèeno da obavlja poslove javnih nabavki.
Pitanje:
l Na koji naèin slubenik za javne nabavke moe da sazna koje sve licence
(naprimer kod radova) ili standarde i potvrde (na primer kod nabavke namirnica)
mora da zahteva od ponuðaèa ako u svojoj firmi nema lice koje je struèno iz tih
oblasti. Da li u tom sluèaju moe da angauje spoljneg konsultanta?
Odgovor:
Moe se angaovati i struèno lice koje nije zaposleno kod naruèioca.
Pitanje:
l Ko moe biti slubenik za javne nabavke, odnosno koju struènu spremu
lice treba da ima, koje zanimanje zaposlenog lica je potrebna da bi se polagao ispit
i dobio sertifikat?
Odgovor:
Nije propisana odreðena struèna sprema niti zanimanje zaposlenog lica koje bi
polagalo ispit za slubenika.
Pitanje:
l Zašto su pitanja ispita za slubenika za javne nabavke tako teška? Neka
od pitanja su primeri iz prakse, nisu konkretno iz priruènika? Da li se na sajtu
Uprave za javne nabavke nalaze neka od pitanja?
Odgovor:
U pitanju su praktièna pitanja koja se svakodnevno pojavljuju prilikom
sprovoðenja postupaka. Na sajtu uprave postoji test (informativnog karaktera).
Pitanje:
l Da li slubenik za javne nabavke mora imati završen fakultet pravne ili
ekonomske struke?
Odgovor:
Zakonom nije ureðeno pitanje podele poslova na pravne, ekonomske, struène i
druge poslove u oblasti javnih nabavki, što znaèi da je prepušteno naruèiocima da svojim
opštim i pojedinaènim aktima urede svoju unutrašnju organizaciju i da kroz akte o
sistematizaciji radnih mesta i druge akte, odrede slubenika za javne nabavke i/ili lica
zaposlena na poslovima javnih nabavki. Poslovi javnih nabavki su sloeni i specifièni po
svojoj prirodi, tako da obavljanje tih poslova podrazumeva i poveæani stepen saradnje
meðu zaposlenima. Dakle, u pogledu slubenika za javne nabavke Zakon predviða
samo obavezu naruèioca da ima slubenika za javne nabavke ako je ukupna vrednost
planiranih javnih nabavki na godišnjem nivou kod tog naruèioca veæa od sedmostrukog
iznosa iz èlana 39. stav 1. ovog zakona. Tada mora da ima najmanje jednog slubenika
za javne nabavke. Sve ostalo je prepušteno unutrašnjoj organizaciji naruèioca koji aktom
o sistematizaciji radnih mesta odreðuje lice koje obavlja poslove javnih nabavki kao
slubenik za javne nabavke. Prema tome, zakonom nije predviðeno koju struènu spremu
mora da ima slubenik za javne nabavke.
Pitanje:
l Da li je odredba èlana 54. stav 6. Zakona suprotna odredbi èlana 134. stav
2. ovog zakona?
Odgovor:
Èlanom 54. stav 6. Zakona propisano je da u postupcima javnih nabavki èija je
procenjena vrednost veæa od trostrukog iznosa iz èlana 39. stav 1. ovog zakona,
slubenik za javne nabavke je èlan komisije.
Èlanom 134. stav 2. ovog zakona propisano je da naruèilac èija je ukupna
vrednost planiranih javnih nabavki na godišnjem nivou veæa od sedmostrukog iznosa iz
èlana 39. stav 1. ovog zakona, mora da ima najmanje jednog slubenika za javne
nabavke.
Ako se primeni èlan 54. stav 6. Zakona kojim je propisano da je slubenik èlan
komisije za javnu nabavku ako je vrednost iznad 9.000.000 dinara, to se misli na
konkretnu javnu nabavku za koju naruèilac sprovodi postupak.
Dok èlanom 134. stav 2. propisana je obaveza naruèioca da ima slubenika za
javne nabavke (zaposlenog) ukoliko je vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou veæa
od 21.000.000 dinara.
Kod pojedinaène javne nabavke od 9.000.000 dinara slubenik za javne nabavke
mora biti èlan komisije, a da ukoliko je vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou veæa
od 21.000.000 dinara naruèilac mora imati slubenika za javne nabavke.
Analizirajuæi èlan 54. stav 6. i èlan 134. stav 2. Zakona, proizilazi da navedene
odredbe nisu u suprotnosti.
Pitanje:
l Da li je pravnik zaposlen u ustanovi duan da uzme aktivno uèešæe u
postupcima javnih nabavki (izrada dokumentacije i tumaèenje regulative)?
Odgovor:
Zakonom nije ureðeno pitanje podele poslova na pravne, ekonomske, struène i
druge poslove u oblasti javnih nabavki, što znaèi da je prepušteno naruèiocima da svojim
opštim i pojedinaènim aktima urede svoju unutrašnju organizaciju i da kroz akte o
sitematizaciji radnih mesta i druge akte, odrede slubenika za javne nabavke i/ili lica
zaposlena na poslovima javnih nabavki. Poslovi javnih nabavki su sloeni i specifièni po
svojoj prirodi, tako da obavljanje tih poslova podrazumeva i poveæani stepen saradnje
meðu zaposlenima. Prema èlanu 3. stav 1. taèka 9) navedenog zakona lice zaposleno na
poslovima javnih nabavki je lice koje je angaovano na poslovima planiranja, sprovoðenja i
izvršenja javnih nabavki u radnom ili van radnog odnosa u smislu zakona kojim se ureðuju
radni odnosi. Prema tome, na naruèiocu je da odluèi da li æe lice ili lica zaposlena na
poslovima javnih nabavki biti u radnom odnosu kod naruèioca ili ne, u smislu zakona kojim
se ureðuju radni odnosi. U èlanu 134. stav 1. Zakona je propisana obaveza naruèioca da
svojim aktom kojim ureðuje sistematizaciju radnih mesta odredi radno mesto u okviru
kojeg æe se obavljati poslovi javnih nabavki, pri èemu je predviðeno da ukoliko naruèilac
èija ukupna vrednost planiranih javnih nabavki na godišnjem nivou je veæa od
sedmostrukog iznosa iz èlana 39. stav 1. ovog zakona (konkretno je to 21.000.000,00
dinara) mora da ima najmanje jednog slubenika za javne nabavke. Dakle, u
sistematizaciji radnih mesta mora biti posebno predviðeno da najmanje jedno lice koje
obavlja poslove javnih nabavki æe to èiniti u svojstvu slubenika za javne nabavke u
situaciji kada ukupna vrednost planiranih javnih nabavki prelazi propisani limit.
Pitanje:
l Da li u školi, gde javne nabavke prelaze ukupno preko 21.000.000 dinara,
javne nabavke moe da obavlja lice koje nema poloenu licencu za javne nabavke?
Odgovor:
Na osnovu èlana 134. st. 1. i 2. Zakona naruèilac je duan da svojim aktom kojim
ureðuje sistematizaciju radnih mesta odredi radno mesto u okviru kojeg æe se obavljati
poslovi javnih nabavki i da ima najmanje jednog slubenika za javne nabavke ako je
ukupna vrednost planiranih javnih nabavki na godišnjem nivou veæa od sedmostrukog
iznosa iz èlana 39. stav 1. Zakona (7 x 3.000.000 din. = 21.000.000 din.).
Imajuæi u vidu navedeno škola èija je ukupna vrednost planiranih javnih nabavki
na godišnjem nivou veæa od 21.000.000 din. mora da ima najmanje jednog slubenika za
javne nabavke, ali moe imati i druga lica (u radnom odnosu ili van radnog odnosa) koja
æe obavljati poslove javnih nabavki.
Pitanje:
l Da li je za angaovanje slubenika za javne nabavke dovoljno traiti
slubenika za javne nabavke bez dodatnih referenci?
Odgovor:
Na osnovu èlana 134. st. 3. i 4. Zakona slubenik za javne nabavke je lice koje je
obuèeno za obavljanje poslova javnih nabavki, a naèin i program struènog
osposobljavanja i naèin polaganja struènog ispita za slubenika za javne nabavke
utvrðuje Uprava za javne nabavke.
Naruèilac je svojim aktom kojim ureðuje sistematizaciju radnih mesta moe
odrediti i posebne uslove za obavljanje poslova javnih nabavki, ako oceni da je to s
obzirom na delatnost naruèioca i vrstu predmeta nabavke potrebno.
Pitanje:
l Kako ustanova obrazovanja koja ima vrednost planiranih javnih nabavki
preko 50 miliona dinara na godišnjem nivou da zaposli slubenika za javne
nabavke shodno zakonskim odredbama?
Odgovor:
Èlanom 134. stav 2. Zakona propisano je da naruèioci èija je ukupna vrednost
planiranih javnih nabavki na godišnjem nivou veæa od 21.000.000 dinarara moraju da
imaju najmanje jednog slubenika za javne nabavke.
Obaveza je naruèioca, da svojim aktom kojim ureðuje sistematizaciju radnih
mesta odredi radno mesto u okviru kojeg æe se obavljati poslovi javnih nabavki, kao i da
tom licu u roku od tri meseca od dana zasnivanja radnog odnosa, odnosno od dana kada
se steknu uslovi, omoguæi da polae struèni ispit za slubenika za javne nabavke.
Ukoliko naruèilac nema slubenika za javne nabavke, moe angaovati lice koje
nije zaposleno kod njega a koje je steklo zvanje slubenika za javne nabavke.
Pitanje:
l Koji vid zaštite ima lice koje je bez sertifikata i bez poloenog ispita za
slubenika za javne nabavke, ipak poslodavac imenovao kao slubenika za javne
nabavke.
Odgovor:
Lice koje je poslodavac imenovao kao slubenika za javne nabavke iako nema
poloen ispit za slubenika za javne nabavke, ima zaštitu u skladu sa Zakonom o radu.
Inaèe, poslove javnih nabavki moe obavljati i lice koje nije poloilo ispit za
slubenika za javne nabavke osim u sluèaju iz èlana 134. stav 2. Zakona.
Pitanje:
l Kako da sprovede postupak JN naruèilac, èija vrednost JN prelazi
21.000.000 dinara, a nema slubenika za JN, a postupak za sprovoðenje same JN
je hitan (neophodan)?
Odgovor:
U navedenoj situaciji naruèilac ima moguænost da angauje lice koje ima setifikat
za slubenika za javne nabavke. Osnov angaovanja moe biti, na primer, ugovor o
povremenim i privremenim poslovima, ugovor o delu i sl. U vezi sa ovim pitanjem,
naruèilac mora da vodi raèuna da je navedenim zakonom predviðen prekršaj ako nema
zaposlenog slubenika za javne nabavke za koji je propisana novèana kazna od
100.000,00 do 1.000.000,00 dinara za naruèioca odnosno 30.000,00 do 80.000,00
dinara za odgovorno lice naruèioca.
Pitanje:
l Da li lice koje nije zaposleno moe podneti prijavu za polaganje ispita za
slubenika za JN?
Odgovor:
Èlanom 4. Pravilnika o naèinu i programu struènog osposobljavanja i polaganja
struènog ispita za slubenika za javne nabavke ("Slubeni glasnik RS", broj 77/2014)
propisano je da status kandidata za polaganje ispita stièe lice za koje je naruèilac podneo
prijavu za polaganje ispita, lice za koje je drugo pravno lice podnelo prijavu za polaganje
ispita ili drugo zainteresovano lice koje podnese prijavu za polaganje ispita.
Prema napred navedenom moe se zakljuèiti da svako lice koje je zainteresovano
da stekne sertifikat za slubenika za javne nabavke moe podneti prijavu za polaganje
ispita.
Pitanje:
l Da li sekretar škole ima obavezu da polae ispit za slubenika za javne
nabavke?
Odgovor:
Na osnovu èlana 134. stav 2. Zakona o javnim nabavkama naruèilac èija je
ukupna vrednost planiranih javnih nabavki na godišnjem nivou veæa od 21.000.000 din,
mora da ima najmanje jednog slubenika za javne nabavke.
Iz navedene odredbe proizilazi da naruèioci èija je ukupna vrednost planiranih
javnih nabavki na godišnjem nivou nije veæa od 21.000.000 din, ne moraju da imaju
slubenika za javne nabavke.
Okolnost da je lice sekretar škole ne znaèi da mora da poloi struèni ispit za
slubenika za javne nabavke, ali na osnovu èlana 134. stav 5. Zakona o javnim
nabavkama naruèilac je duan da licu koje obavlja poslove javnih nabavki omoguæi da u
roku od tri meseca od dana zasnivanja radnog odnosa, odnosno od dana kada se steknu
uslovi, poloi struèni ispit za slubenika za javne nabavke.
Pitanje:
l Da li naruèilac, ako nema licenciranog slubenika za javne nabavke moe
istog da angauje ugovorom o delu ili ga samo imenuje u komisiju?
Odgovor:
Naruèilac, slubenika za javne nabavke moe angaovati ugovorom o delu i tim
ugovorom æe opredeliti obim i vrstu poslova zbog kojih ga angauje. Naruèilac, u
zavisnosti od svojih potreba, slubenika za javne nabavke moe angaovati za
svakodnevno preduzimanje radnji u postupku javne nabavke u odreðenom periodu, a
moe ga angaovati i samo za rad u komisiji za javnu nabavku.
Poslovi Uprave za javne nabavke

- èlan 136. Zakona
Pitanje:
l Kome se obratiti ukoliko postoji dilema da li je reè o istovrsnim
uslugama?
Odgovor:
Uprava za javne nabavke je nadlean organ da daje mišljenje o tumaèenju i
primeni odredbi ovog zakona, shodno odredbi èlana 136. stav 1. taèka 4) Zakona.
Pitanje:
l Da li se moe oèekivati promena mišljenja Uprave za javne nabavke o
obaveznosti primene Zakona u pogledu nabavke usluge organizovanja ekskurzija
ili primena uputstva Ministarstva prosvete?
Odgovor:
Škole su naruèioci na osnovu èlana 2. Zakona i obavezne su da na nabavku ove
usluge primenjuju Zakon. Usaglašavanje uputstva resornog ministarstva sa Zakonom je
u nadlenosti ministarstva koje ga je donelo.
ZAŠTITA PRAVA U POSTUPKU

JAVNE NABAVKE
Aktivna legitimacija u postupku

- èlan 148. Zakona
Pitanje:
l Èlanom 193. stav 2. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima pro-
pisano je da promet medicinskim sredstvima na veliko moe da obavlja samo ono
pravno lice koje je od Ministarstva zdravlja dobilo dozvolu za promet medicinskim
sredstvima na veliko. Kako postupiti u situaciji kada zahtev za zaštitu prava u
postupku javne nabavke u svojstvu zainteresovanog lica podnese pravno lice koje
nema dozvolu za promet medicinskog sredstva koje je predmet konkretne
nabavke?
Odgovor:
Pitanje aktivne legitimacije u postupku zaštite prava je regulisano u èlanu 148.
Zakona. Aktivna legitimacija predstavlja jednu od procesnih pretpostavki koja mora
postojati da bi nadlean organ (naruèilac ili Republièka komisija za zaštitu prava u
postupcima javnih nabavki) mogao da postupa po podnetom zahtevu za zaštitu prava. U
postupku zaštite prava, aktivna legitimacija predstavlja ovlašæenje za podnošenje
zahteva za zaštitu prava, kako od strane ponuðaèa, podnosioca prijave, kandidata,
odnosno zainteresovanog lica, poslovnog udruenja, tako i od strane dravnog organa.
Shodno èlanu 148. stav 1. Zakona zahtev za zaštitu prava moe da podnese ponuðaè,
podnosilac prijave, kandidat, odnosno zainteresovano lice. Dakle, iz navedene odredbe
nesumnjivo proizilazi da izmeðu navedenih, zahtev za zaštitu prava moe da podnese
zainteresovano lice, pri èemu je bitno ukazati na to da se radi o licu koje još nije steklo
status ponuðaèa (lice koje je podnelo ponudu). Prema tome, a polazeæi od odredbe
èlana 149. stav 3. Zakona kojom je propisan rok za blagovremeno podnošenje zahteva
za zaštitu prava kojim se osporava vrsta postupka, sadrina poziva za podnošenje

ponuda ili konkursne dokumentacije, nesumnjivo je da svako zainteresovano lice jeste
aktivno legitimisano za podnošenje zahteva za zaštitu prava u ovoj fazi postupka javne
nabavke. Konkretno, u navedenom sluèaju pitanje aktivne legitimacije se ni u kom
sluèaju ne moe vezivati za dokazivanje ispunjenosti nekog od uslova za uèešæe u
konkretnom postupku javne nabavke (od strane lica koji u trenutku podnošenja zahteva
ima status zainteresovanog lica), dakle ni sa stanovišta ispunjenosti uslova da ima
vaeæu dozvolu nadlenog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne
nabavke, kao što je u ovom sluèaju navedeno (rešenje Ministarstva zdravlja kojim je data
dozvola za promet medicinskim sredstvima).

- èlan 149. Zakona
Pitanje:
l Ako dobijemo zahtev za zaštitu prava na konkursnu dokumentaciju na
samom otvaranju ponuda, da li otvaramo ponude ili èekamo rešenje?
Odgovor:
Zahtev za zaštitu prava zadrava dalje aktivnosti naruèioca u postupku javne
nabavke, do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, osim u sluèaju
pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 3) Zakona ili ako Republièka komisija
za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki na predlog naruèioca ne odluèi drugaèije.
Dakle, zahtev za zaštitu prava ima suspenzivno dejstvo i naruèilac posle podnošenja
istog, mora zastati sa postupkom javne nabavke. Izuzetak je pregovaraèki postupak po
hitnosti èija svrha i jeste brzo i neophodno sprovoðenje postupka jer se radi o vanrednim
okolnostima ili nepredviðenim dogaðajima.
Pitanje:
l Da li zahtev za zaštitu prava u otvorenom postupku kojim se osporava
sadrina konkursne dokumentacije, koji je podnet npr. tri dana pre isteka roka za
podnošenje ponuda (neblagovremen zahtev za zaštitu prava) dovodi do zastoja
roka za podnošenje ponuda?
Odgovor:
U opisanom sluèaju dolazi do zastoja roka za podnošenje ponuda, a na osnovu
èlana 149. stav 4. Zakona kojim je propisano da u sluèaju podnošenja zahteva za zaštitu
konkursne dokumentacije dolazi do zastoja roka za podnošenje ponuda.
Zastoj roka za podnošenje ponuda podrazumeva za naruèioca moguænost da
nastavi svoje aktivnosti u osporenom postupku javne nabavke, nakon što je konaènom
odlukom odbijen ili odbaèen zahtev za zaštitu prava u postupku javne nabavke ili nakon
što mu je dozvoljeno odlukom Republièke komisije da nastavi aktivnosti u osporenom
postupku javne nabavke. U konkretnom sluèaju naruèilac zakljuèkom odbacuje zahtev
za zaštitu prava, kao neblagovremen.
Èlanom 149. stav 3. Zakona propisano je da zahtev za zaštitu prava kojim se
dokumentacije, smatraæe se blagovremenim ako je primljen od strane naruèioca
nabavke male vrednosti i kvalifikacionom postupku, ako je primljen od strane naruèioca
tri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, bez obzira na naèin dostavljanja.
Bitno je ukazati na odredbu èlana 150. Zakona na osnovu koje zahtev za zaštitu
prava ima suspenzivno dejstvo, što znaèi da zadrava dalje aktivnosti naruèioca u
konkretnom postupku javne nabavke, do donošenja odluke o podnetom zahtevu za
zaštitu prava, osim u sluèaju pregovaraèkog postupka iz èlana 36. stav 1. taèka 3. ovog
zakona ili ako Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, na
predlog naruèioca ne odluèi drugaèije. Kako se protiv zakljuèka naruèioca kojim je zahtev
za zaštitu prava odbaèen kao neblagovremen moe podneti alba Republièkoj komisiji
za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u roku od tri dana od dana prijema te
odluke, to naruèilac treba da saèeka do donošenja odluke da bi mogao da nastavi sa
aktivnostima.
Pitanje:
l Odluka o izboru ponuðaèa je poslata 1. decembra, prijem odluke potvrðen
je tek 5. decembra. Od kog datuma teèe rok? Šta ako se naljuti pa 5.12. javi
telefonom - Neæu da potvrdim prijem niti da potpišem povratnicu ako pošaljete
poštom (situacija je vrlo realna).
Odgovor:
Na osnovu èlana 149. stav 8. Zakona na dostavljanje zahteva za zaštitu prava
shodno se primenjuju odredbe o naèinu dostavljanja odluke iz èlana 108. stav 6. do 8.
Zakona kojima je propisano da je naruèilac duan da odluku o dodeli ugovora dostavi na
naèin da je ponuðaèi prime u najkraæem moguæem roku. Ako se odluka dostavlja
neposredno, elektronskom poštom ili faksom, naruèilac mora imati potvrdu prijema
odluke od strane ponuðaèa, a ukoliko se odluka dostavlja putem pošte mora se poslati
preporuèeno sa povratnicom. Ako ponuðaè odbije prijem odluke, smatra se da je odluka
dostavljena onog dana kada je prijem odbijen. Ako ponuðaè ne potvrdi prijem odluke
koja mu je poslata elektronskom poštom, naruèilac æe dostavu odluke izvršiti putem
pošte, preporuèeno sa povratnicom.
Ako se radi o dostavi za koju naruèilac mora imati potvrdu prijema odluke od
strane ponuðaèa dan prijema je dan koji je ponuðaè u svojoj potvrdi naveo kao dan
prijema.
Pitanje:
l Da li se objavljuje obaveštenje o isteku vremena zastoja postupka iz èlana
149. stav 3. Zakona i obaveštenje o tome do kada je produen rok za podnošenje
ponuda.
Odgovor:
Èlanom 63. stav 5. Zakona predviðeno je da ako naruèilac izmeni ili dopuni
konkursnu dokumentaciju osam ili manje dana pre isteka roka za podnošenje ponuda,
naruèilac je duan da produi rok za podnošenje ponuda i objavi obaveštenje o
produenju roka za podnošenje ponuda.
Èlan 149. stav 12. predviða da o podnetom zahtevu za zaštitu prava naruèilac
obaveštava sve uèesnike u postupku javne nabavke, odnosno objavljuje obaveštenje o
podnetom zahtevu na Portalu javnih nabavki, najkasnije u roku od dva dana od dana
prijema zahteva za zaštitu prava.
Izvodeæi analogiju iz navedenih odredbi, iako nije izrièito navedeno u zakonu,
proizilazi da bi bilo logièno da naruèilac obavesti sve uèesnike u javnoj nabavci kako o
zastoju roka, tako i o nastavku roka nakon okonèanog postupka zaštite.
Podseæanja radi, Republièka komisija je na 4. opštoj sednici zauzela 6. naèelni
pravni stav koji glasi: "Zastoj roka za podnošenje ponuda propisan odredbom èlana 149.
stav 4. Zakona, podrazumeva da æe rok za podnošenje ponuda koji je poèeo da teèe, pre
nego što je podnet zahtev za zaštitu prava u roku predviðenom odredbom èlana 149.
stav 3. Zakona, nastaviti da teèe, nakon što je u postupku zaštite prava konaènom
odlukom Republièke komisije odbijen ili odbaèen zahtev za zaštitu prava, odnosno nakon
što je Republièka komisija donela odluku da podneti zahtev za zaštitu prava ne zadrava
dalje aktivnosti naruèioca u smislu èlana 150. stav 1. Zakona, a broj dana koji je protekao
pre dana kada je primljen zahtev za zaštitu prava od strane naruèioca uraèunava se u
rok za podnošenje ponuda".
Pitanje:
l Da li naruèilac mora da produi rok za dostavljanje ponuda ako je zahtev
za zaštitu prava podnet 7 dana pre isteka roka za podnošenje ponuda i ako je
odlukom Replièke komisije naruèiocu naloeno da izvrši samo 1 dopunu
konkursne dokumentacije i da istu objavi na portalu JN i na svojoj internet
stranici?
Odgovor:
Ukoliko Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (dalje:
Republièka komisija) usvoji zahtev za zaštitu prava koji je podnet u roku iz èlana 149.
stav 3. Zakona i delimièno poništi postupak javne nabavke u delu saèinjavanja
konkursne dokumentacije, gde je naruèiocu dat nalog da izvrši dopunu konkursne
dokumentacije, naruèilac mora da produi rok za podnošenje ponuda, vodeæi raèuna o
tome da u dodatnom roku omoguæi ponuðaèu da pripremi prihvatljivu ponudu. Dakle, u
toj situaciji naruèilac mora da vodi raèuna o doslednoj primeni odredbe èlana 63. stav 1.
Zakona, odnosno da bez odlaganja izmene ili dopune objavi na Portalu javnih nabavki i
na svojoj internet stranici, kao i o primeni èlana 94. stav 1. Zakona kojim je propisano da
rok za podnošenje ponuda mora biti primeren vremenu potrebnom za pripremu
prihvatljive ponude.
S druge strane, èlanom 149. stav 4. Zakona predviðeno je da u sluèaju
podnošenja zahteva za zaštitu prava iz stava 3. ovog èlana dolazi do zastoja roka za
podnošenje ponuda. Dakle, podnošenje zahteva za zaštitu prava ima suspenzivno
dejstvo na postupak javne nabavke. Shodno tome, navedeni zastoj roka za podnošenje
ponuda, podrazumeva da æe rok za podnošenje ponuda koji je poèeo da teèe, pre nego
što je podnet zahtev za zaštitu prava u roku predviðenom èlanom 149. stav 3. Zakona,
nastaviti da teèe, nakon što je u postupku zaštite prava konaènom odlukom Republièke
komisije podneti zahtev odbijen ili je odbaèen, odnosno nakon što Republièka komisija
donese odluku da podneti zahtev za zaštitu prava ne zadrava dalje aktivnosti naruèioca
u smislu èlana 150. stav 1. Zakona. Prema tome, podnošenje zahteva za zaštitu prava u
ovoj fazi postupka javne nabavke jeste razlog za zastoj roka za podnošenje ponuda, pa
tako po prestanku tog razloga, zapoèeti rok za podnošenje ponuda nastavlja da teèe. Što
se tièe broja dana koji je protekao pre dana kada je primljen zahtev za zaštitu prava od
strane naruèioca, taj broj dana se uraèunava u rok za podnošenje ponuda. U navedenom
sluèaju, naruèilac moe da nastavi sa postupkom javne nabavke, tako što æe odrediti nov
datum i sat do koga se mogu podneti ponude, ali da vreme koje je proteklo do
podnošenja zahteva za zaštitu prava (datum kada je naruèilac primio zahtev) uraèunava
u taj rok.
Pitanje:
l Poslednji dan za podnošenje ponuda je 12. septembar 2014. godine,
zahtev za zaštitu prava je podnet 2. septembra 2014. godine. Odluka Republièke
komisije kojom je zahtev za zaštitu prava odbijen je dostavljena naruèiocu 3.
novembra 2014. godine i naruèilac je isti dan objavio da nastavlja sa postupkom.
Pre kog datuma naruèilac ne moe zakazati otvaranje ponuda?
Odgovor:
Na osnovu èlana 149. stav 4. Zakona u sluèaju podnošenja zahteva za zaštitu
konkursne dokumentacije dolazi do zastoja roka za podnošenje ponuda. U konkretnom
primeru zastoj je trajao od 2. septembra 2014. do 3. novembra 2014. godine, a kako je
zahtev za zaštitu prava podnet 10 dana pre poslednjeg dana za podnošenje ponuda to
ovaj period od 10 dana nastavlja da teèe od 3. novembra 2014. i traje do 13. novembra
2014. godine. Period od 2. septembra 2014. do 3. novembra 2014. godine se ne
uraèunava u rok. Znaèi, rok za podnošenje ponuda istièe najranije 13. novembra 2014.
godine i tek taj dan (ili neki posle njega) moe biti odreðen kao rok za podnošenje
ponuda i kao dan za otvaranje ponuda.
Posledice podnetog zahteva

za zaštitu prava i privremene mere
- èlan 150. Zakona
Pitanje:
l Kako postupa naruèilac kad je zahtev za zaštitu prava kod naruèioca
primljen 1 dan pre isteka roka za podnošenje ponuda?
Odgovor:
Èlanom 149. stav 3. Zakona propisano je da zahtev za zaštitu prava kojim se
dokumentacije, smatraæe se blagovremenim ako je primljen od strane naruèioca
nabavke male vrednosti i kvalifikacionom postupku, ako je primljen od strane naruèioca
tri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, bez obzira na naèin dostavljanja. Shodno
tome, zahtev za zaštitu prava koji je kod naruèioca primljen 1 dan pre isteka roka za
podnošenje ponuda u otvorenom postupku javne nabavke smatra se neblagovremenim,
te se takav zahtev odbacuje zakljuèkom od strane naruèioca. Kako se protiv zakljuèka
naruèioca kojim je zahtev za zaštitu prava odbaèen kao neblagovremen moe podneti
alba Republièkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u roku od tri
dana od dana prijema te odluke, a shodno èlanu 152. stav 3. Zakona, to naruèilac treba
da saèeka donošenje i dostavljanje odluke, da bi mogao da nastavi sa aktivnostima. U
opisanom sluèaju, takoðe je potrebno ukazati i na to da dolazi do zastoja roka za
podnošenje ponuda.
Pitanje:
l Kada na dan pre otvaranja ponuda (neblagovremeno) stigne zahtev za
zaštitu prava ima li zastoja u postupku ili se podnude otvore jer je zahtev
neblagovremen, ako ne kada se otvaraju?
Odgovor:
Zahtev za zaštitu prav ima suspenzivno dejstvo, u smislu da zadrava dalje
aktivnosti naruèioca u sprovoðenju konkretne javne nabavke, bez obzira u kojoj fazi je
podnet. Jedini izuzetak od suspenzivnog dejstva zahteva za zaštitu prava je u sluèaju
sprovoðenja pregovaraèkog postupka "po hitnosti". Dakle, ukoliko je zahtev podnet na
konkursnu dokumentaciju, pa i u situaciji kada je oèigledno da je neblagovremen (npr.
podnet 10 min. pre otvaranja ponuda), naruèilac mora da zadri sve dalje aktivnosti dok
se ne završi postupak po zahtevu za zaštitu prava. U konkretnom sluèaju taj postupak se
sastoji od donošenja zakljuèka kojim se zahtev odbacuje kao neblagovremen i na koji
ponuðaè ima pravo albe (èlan 152. Zakona).
Sadrina zahteva za zaštitu prava

- èlan 151. Zakona
Pitanje:
l U sluèaju da naruèilac dobije od ponuðaèa dopis kojim ponuðaè ukazuje
na neke nepravilnosti, a nakon donošenja odluke o dodeli ugovora, da li se takav
dopis tretira kao zahtev za zaštitu prava pa se trai od ponuðaèa da ga uredi u
skladu sa zakonom?
Odgovor:
Naruèilac mora da ima u vidu da je sadrina zahteva za zaštitu prava propisana
èlanom 151. Zakona i da u skladu sa ovom odredbom zahtev sadri:
1) naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt;
2) naziv i adresu naruèioca;
3) podatke o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno o odluci naruèioca;
4) povrede propisa kojima se ureðuje postupak javne nabavke;
5) èinjenice i dokaze kojima se povrede dokazuju;
6) potvrdu o uplati takse iz èlana 156. ovog zakona;
7) potpis podnosioca.
Ako podneti zahtev za zaštitu prava ne sadri sve navedene podatke, naruèilac æe
bez odlaganja, uvek kada dobije podnesak kojim se ukazuje na nepravilnosti prilikom
donošenja odluke o dodeli ugovora pozvati podnosioca zahteva da u roku od dva dana
dopuni zahtev (precizira da li se radi o zahtevu za zaštitu prava i da dostavi podatke i
dokaze koji èine sadrinu zahteva).
Ako podnosilac zahteva ne postupi u roku i na naèin kako je traeno dopunom,
naruèilac æe takav zahtev odbaciti zakljuèkom.
Naruèilac je duan da u pozivu za ureðenje zahteva jasno i precizno navede na
koji naèin i koje dokaze treba da dostavi podnosilac zahteva, da bi sadraj bio u skladu
sa Zakonom.
Poziv za ureðenje, dopunu zahteva naruèilac æe uputiti i kad je u dilemi da li se
radi o zahtevu za zaštitu prava ili ne.
Prethodna provera zahteva za zaštitu prava

- èlan 152. Zakona
Pitanje:
l Da li alba protiv zakljuèka kojim se odbacuje zahtev za zaštitu prava (èlan
152. stav 3. Zakona) zadrava dalje aktivnosti naruèioca (o posledicama
podnošenja albe nema zakonskih odredbi)?
Odgovor:
Na osnovu èlana 152. Zakona naruèilac po prijemu zahteva za zaštitu prava,
naruèilac proverava da li je zahtev podnet u roku i da li je izjavljen od strane lica koje ima
aktivnu legitimaciju i ako je zahtev za zaštitu prava neblagovremen ili ga je podnelo lice
koje nema aktivnu legitimaciju, naruèilac æe takav zahtev odbaciti zakljuèkom. Protiv tog
zakljuèka podnosilac zahteva ima pravo da podnese albu Republièkoj komisiji u roku od
3 dana od dana prijema istog. Ovakva radnja, naravno zadrava sve aktivnosti naruèioca
jer se osporava procesna pretpostavka za odluèivanje o zahtevu za zaštitu prava i
naruèilac æe tek ukoliko alba bude odbijena moæi da nastavi sa aktivnostima u
konkretnom predmetu javne nabavke.
Pitanje:
l Koji dan se smatra danom prijema urednog zahteva za zaštitu prava kada
podneti zahtev ne sadri sve podatke iz èlana 151. Zakona?
Odgovor:
Zahtev za zaštitu prava je uredan od momenta samog prijema ako sadri sve
podatke iz èlana 151. Zakona. Kada zahtev ne sadri sve podatke iz èlana 151. Zakona
potrebno ga je urediti naknadno. Stoga je znaèajan poziv za dopunu zahtev za zaštitu
prava kojim se podnosiocu zahteva nalae da u roku od dva dana dopuni i uredi zahtev
za zaštitu prava. Momenat prijema dopunjenog i ureðenog zahteva za zaštitu prava ili
momenat proteka roka od dva dana ako dopuna nije dostavljena, smatra se danom
prijema urednog zahteva i bitan je za naruèioca jer od tog momenta ima obavezu da u
roku od pet dana postupi na jedan od naèina koji su propisani èlanom 153. stav 1. taè. 1. i
2. Zakona o javnim nabavkama.
Pitanje:
l Ukoliko ponuðaè uloi albu na zakljuèak kojim se odbacuje zahtev za
zaštitu prava kao nepotpun, u kom roku naruèilac moe da zakljuèi ugovor sa
izabranim ponuðaèem?
Odgovor:
alba protiv zakljuèka naruèioca kojim je odbaèen zahtev za zaštitu prava se
shodno èlanu 152. stav 3. Zakona podnosi Republièkoj komisiji za zaštitu prava u
postupcima javnih nabavki. Odluke koje Republièka komisija moe doneti povodom
podnete albe se mogu podeliti na procesne (npr. odbacivanje kao neblagovremene) i
meritorne (da se potvrdi zakljuèak naruèioca ako je alba neosnovana ili da se poništi
zakljuèak naruèioca ako je utvrðeno da je alba osnovana). Ako Republièka komisija
albu odbaci ili odbije, naruèilac moe da pristupi zakljuèenju ugovora o javnoj nabavci
odmah po donošenju odluke Republièke komisije. Na osnovu èlana 239. Zakona o
opštem upravnom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Slubeni glasnik
RS", broj 30/2010) konaèno rešenje je rešenje protiv koga nema redovnog pravnog
sredstva. Na osnovu èlana 159. stav 4. Zakona pokretanje upravnog spora ne odlae
izvršenje odluke Republièke komisije. Ako Republièka komisija utvrdi da je alba
osnovana i rešenjem poništi zakljuèak i predmet vrati naruèiocu da postupi u skladu sa
datim nalogom (npr. kada naruèilac nije dobro pozvao podnosioca zahteva da uredi
zahtev za zaštitu prava) kada æe se i da li æe se zakljuèiti ugovor o javnoj nabavci zavisi
od ishoda ponovno sprovedenog postupka.
Postupanje naruèioca posle prethodnog ispitivanja

zahteva za zaštitu prava
- èlan 153. Zakona
Pitanje:
l Da li je u postupku zaštite prava pred Republièkom komisijom za zaštitu
prava u postupcima javnih nabavki neophodno da se dostavi originalna
dokumentacija koja se tièe predmeta javne nabavke?
Odgovor:
Ne, originalna dokumentacija se ne dostavlja Republièkoj komisiji za zaštitu prava
u postupcima javnih nabavki. Samo ako se javi potreba za tim Republièka komisija æe
posebnim dopisom traiti dostavu originala.
Pitanje:
l Kako postupa naruèilac kada se zahtevom za zaštitu prava osporava da
ponuðaè ispunjava obavezne uslove za uèešæe u postupku iz èlana 75. stav 1. taè.
1) do 4) Zakona, a ponuðaè je upisan u registar ponuðaèa?
Odgovor:
Ukoliko je ponuðaè upisan u registar ponuðaèa, a zahtevom za zaštitu prava se
osporava da ne ispunjava obavezne uslove predviðene èlanom 75. stav 1. taè. 1) do 4)
Zakona, naruèilac æe uzeti u obzir èinjenicu da registar vodi dravni organ koji je shodno
predviðenoj proceduri upisao ponuðaèa u isti i uzeti takav podatak kao relevantan. Na
osnovu èlana 153.stav 1. taèka 2) Zakona naruèilac æe, posle prethodnog ispitivanja, ako
oceni da nisu ispunjeni uslovi da usvoji zahtev, radi odluèivanja o zahtevu za zaštitu
prava Republièkoj komisiji dostaviti odgovor na zahtev za zaštitu prava i kompletnu
dokumentaciju iz postupka javne nabavke.
Protiv rešenja registratora koji vodi registar ponuðaèa moe se izjaviti alba
ministarstvu nadlenom za poslove privrede.
Pitanje:
l Ako podnosilac povuèe zahtev za zaštitu prava pre nego je naruèilac
zahtev i dokumentaciju dostavio Komisiji za zaštitu prava, da li naruèilac o tome
obaveštava Komisiju?
Odgovor:
Èlanom 153. stav 4. Zakona predviðeno je da æe, posle prijema pismenog
obaveštenja o povlaèenju zahteva za zaštitu prava, naruèilac, odnosno Republièka
komisija zakljuèkom obustaviti postupak zaštite prava. Dakle, ukoliko naruèilac dobije
obaveštenje o povlaèenju zahteva za zaštitu prava pre nego je zahtev i dokumentaciju
dostavio Komisiji za zaštitu prava, doneæe zakljuèak o obustavi postupka i time æe biti
okonèan postupak zaštite prava. Zakljuèak dostavlja Republièkoj komisiji.
Postupak pred Republièkom komisijom

- èlan 154. Zakona
Pitanje:
l Kako Komisija postupa sa primerkom zahteva za zaštitu prava koji joj
podnosilac dostavlja istovremeno kad i naruèiocu? Šta se dešava ako naruèilac
ne obavesti Komisiju o tome da je i na koji naèin okonèao postupak po zahtevu za
zaštitu prava? Na primer, podnosilac povuèe zahev i naruèilac donese zakljuèak o
obustavi postupka (èlan 153. stav 4).
Odgovor:
Shodno èlanu 153. stav 1. Zakona, naruèilac ima ovlašæenje da usvoji zahtev, ili
da, ukoliko smatra da je neosnovan, dostavi odgovor na zahtev za zaštitu prava i
kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke Republièkoj komisiji radi
odluèivanja. Naruèilac ne moe da odbije zahtev za zaštitu prava, veæ to ovlašæenje po
ovom zakonu ima samo Republièka komisija. Naruèiocu je samo data moguænost da
kroz odgovor koji æe sa dokumentacijom i zahtevom proslediti Republièkoj komisiji,
navede svoj stav u pogledu navoda iz zahteva.
Rešenje iz èlana 153. stav 1. taèka 1) Zakona naruèilac dostavlja podnosiocu

zahteva, ponuðaèima i Republièkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja.
Republièka komisija, shodno èlanu 162. stav 1. taèka 1) ovog zakona, moe
rešenjem izreæi novèanu kaznu naruèiocu i odgovornom licu naruèioca, ako po
podnetom zahtevu za zaštitu prava ne postupi na naèin i u roku odreðenom u stavu 1.
ovog èlana. Takoðe, Republièka komisija moe podneti predlog za razrešenje
rukovodioca ili odgovornog lica naruèioca za kojeg utvrdi da uprkos izreèenim novèanim
kaznama u postupku zaštite prava nastavlja da grubo krši odredbe ovog zakona, pa,
izmeðu ostalog, i pomenutu odredbu èlana 162. Zakona.
Taksa i troškovi postupka

- èlan 156. Zakona
Pitanje:
l Ukoliko se sprovodi otvoreni postupak, a procenjena vrednost nabavke je
na primer 2.000.000,00 dinara, kolika je taksa za zahtev za zaštitu prava?
Odgovor:
Iznos republièke administrativne takse æe biti 80.000,00 dinara.
U svim onim postupcima èija procenjena vrednost, odnosno ponuðena cena
ponuðaèa kojem je dodeljen ugovor, nije veæa od osamdeset miliona dinara (izuzev u
dva postupka - mala nabavka i pregovaraèki postupak bez objavljivanja javnog poziva),
taksa je 80.000,00 dinara. U ova dva posebno izdvojena postupka taksa je 40.000,00
dinara bez obzira na procenjenu vrednost, odnosno ponuðenu cenu ponuðaèa kojem je
dodeljen ugovor.
U svim postupcima èija procenjena vrednost, odnosno ponuðena cena ponuðaèa
kojem je dodeljen ugovor je veæa od osamdeset miliona dinara (izuzev u dva postupka -
mala nabavka i pregovaraèki postupak bez objavljivanja javnog poziva u kojima je taksa
uvek 40.000,00 dinara) taksa je 0,1% procenjene vrednosti, odnosno ponuðene cene
ponuðaèa kojem je dodeljen ugovor, što znaèi da ako je procenjena vrednost 81 milion
dinara taksa je 81.000,00 dinara.
Pitanje:
l Na koji naèin odrediti broj javne nabavke u taksi koja se plaæa prilikom
pokretanja postupka za zaštitu prava? Da li je fotokopija izvoda banke dovoljan
dokaz o uplati takse?
Odgovor:
Broj javne nabavke koji se navodi u dokazu o plaæenoj taksi jeste broj pod kojim je
konkretni postupak javne nabavke zaveden kod naruèioca, to je ujedno i broj pod kojim je
naruèilac doneo odluku o pokretanju postupka.
Èlanom 151. Zakona je propisano da zahtev za zaštitu prava mora da sadri,
izmeðu ostalog, i potvrdu o uplati takse iz èlana 156. Zakon. Podnosilac zahteva za
zaštitu prava je duan da na odreðeni raèun budeta Republike Srbije uplati taksu u
iznosu propisanom èlanom 156. Zakona.
Aurirani podaci o naèinu uplate takse i validnom dokazu o tome nalaze se na
sajtu Komisije za zaštitu prava.
Pitanje:
l Da li se potvrda banke o uplati takse na zahtev za zaštitu prava predata
kod naruèioca posle zahteva za dopunu kao kopija gde su potpis odgovornog lica
i peèat banke kopija smatraju validnim ili mora originalna, nekopirana?
Odgovor:
Zahtev za zaštitu prava mora da sadri pored ostalog i potvrdu o uplati takse.
Ukoliko ona nije dostavljena uz zahtev za zaštitu prava, naruèilac je duan da pozove
podnosioca zahteva da u roku od dva dana dopuni isti. Naruèilac moe kao dokaz
prihvatiti i kopiju potvrde banke o uplaæenoj taksi.
Pitanje:
l Da li je naruèilac pogrešio ako se u rešenju o usvajanju zahteva za zaštitu
prava rešilo i pitanje naknade za troškove postupka, s obzirom da je podnosilac
zahteva u samom zahtevu istakao i zahtev za nadoknadu troškova postupka
zaštite prava (takse)?
Odgovor:
Ne postoji zakonska prepreka da naruèilac rešenjem kojim usvoji zahtev za
zaštitu prava odluèi i o troškovima postupka zaštite prava koji su traeni. Konkretno, to bi
znaèilo da naruèilac sebe obavee da takve troškove nadoknadi u roku od petnaest dana
od dana prijema tog rešenja. Problem koji moe da nastane na strani podnosioca
zahteva jeste da se naruèilac ogluši o obavezu naknade troškova na koju je sebe
obavezao, u kom sluèaju se podnosilac zahteva na osnovu takvog rešenja ne moe
prinudnim putem naplatiti. Dakle, navedena odluka naruèioca nema snagu izvršnog
naslova u pogledu troškova postupka zaštite prava, tako da se taj podnosilac zahteva
moe obratiti Republièkoj komisiji, podnošenjem zahteva za naknadu troškova ovog
postupka, radi donošenja odluke na osnovu koje se moe namiriti prinudnim putem.
Nadlenost Reublièke komisije da odluèuje o troškovima postupka zaštite prava
predviðena je u èlanu 139. stav 1. taèka 6) Zakona o javnim nabavkama ("Slubeni
glasnik RS", broj 124/2012), što je navedeno i u èlanu 156. stav 8. istog zakona, gde je
propisano da je odluka Republièke komisije o tome izvršni naslov.
Odluka Republièke komisije

- èlan 157. Zakona
Pitanje:
l Republièka komisija za zaštitu prava je usvojila zahtev za zaštitu prava.
Na koji naèin naruèilac nastavlja postupak?
Odgovor:
U situaciji kada Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki
rešenjem usvoji zahtev za zaštitu prava kojim je npr. osporena sadrina konkursne
dokumentacije i delimièno poništi postupak, ista je obavezna da u pomenutom rešenju
da nalog naruèiocu kako da postupi, kao i da je duan da produi rok za podnošenje
ponuda u tom postupku javne nabavke. U tom sluèaju naruèilac takvo obaveštenje o
produenju roka mora da objavi na Portalu javnih nabavki.
Pitanje:
l Kad komisija za zaštitu prava poništi postupak u celosti da li je poništila i
odluku o pokretanju postupka?
Odgovor:
Èlanom 157. stav 6. Zakona propisano je da Republièka komisija za zaštitu prava
u postupcima javnih nabavki rešenjem usvaja zahtev za zaštitu prava i, u celini ili
delimièno, poništava postupak javne nabavke, ukoliko je zahtev za zaštitu prava,
osnovan. Dakle, ukoliko Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih
nabavki usvoji zahtev za zaštitu prava i u celini poništi postupak javne nabavke,
podrazumeva se da se poništava i odluka o pokretanju tog konkretnog postupka javne
nabavke. Naime, kako je odredbom èlana 53. stav 1. Zakona predviðeno da naruèilac
pokreæe postupak javne nabavke donošenjem odluke o pokretanju postupka u pisanom
obliku, to je nesumnjivo da se poništenjem postupka javne nabavke u celini poništava i
odluka kojom je taj postupak javne nabavke pokrenut.
Pitanje:
l Republièka komisija je delimièno poništila postupak javne nabavke i
naloila naruèiocu da trai od najpovoljnijeg ponuðaèa izjavu proizvoðaèa opreme
da ima tehnièke karakteristike koje osporava podnosilac zahteva. Kako postupa
naruèilac kod ponavljanja faze struène ocene? Rok vaenja ponuda je istekao, dve
ponude prihvatljive, dve odbijene (jedna preko procenjene vrednosti, a druga
nema sve obrasce). Da li se svi ponuðaèi pozivaju da se izjasne o vanosti ponude
i da li se odreðuje rok za izjašnjenje o vanosti ponude? Šta ako se ponuðaèi ne
izjasne? Kako obrazloiti, novu struènu ocenu ponude? Da li se pominje da je
naruèilac po nalogu Republièke komisije vratio 40.000 podnosiocu zahteva za
troškove takse?
Odgovor:
Ako je nalog Republièke komisije da naruèilac zatrai od izabranog ponuðaèa da
u odreðenom roku dostavi izjavu proizvoðaèa dobara koje nudi, isti je duan da se na tu
okolnost i obrati tom ponuðaèu uz ostavljanje odreðenog roka za njegovo postupanje.
Naruèilac bi trebao da dokaze o navedenom postupanju poseduje u dokumentaciji, uz
dokaz o tome da je dopis sa pomenutom sadrinom uredno uruèen, u konkretnom
sluèaju izabranom ponuðaèu. Ukoliko je u meðuvremenu istekao rok vaenja podnetih
ponuda naruèilac svakako ima zakonsku obavezu propisanu u èlanu 90. stav 2. Zakona,
da u sluèaju isteka roka vaenja ponude, u pisanom obliku zatrai od ponuðaèa
produenje roka vaenja ponude, pri èemu ponuðaè koji to prihvati ne moe da menja
ponudu. Buduæi da prilikom nove struène ocene naruèioca moe doæi do drugaèije ocene
ponuda od one koja je prvi put izvršena, uputnije je obratiti se svim ponuðaèima da se
izjasne o produenju roka vaenja ponuda, buduæi da bi na taj naèin naruèilac dosledno
ispoštovao naèelo jednakosti ponuðaèa propisano u èlanu 12. Zakona. Naruèilac æe
svakako u dopisu upuæenom ponuðaèu da se izjasni o produenju roka vaenja ponude,
dati odreðeni rok, tako da ako ponuðaè ne dostavi izjavu na navedenu okolnost u
ostavljenom roku, uzeæe se kao da nije prihvatio navedeno produenje (naruèilac treba u
dopisu da upozori ponuðaèa na ovu posledicu). Nakon što izvrši pregled i struènu ocenu
ponuda, naruèilac je duan da odbije sve neprihvatljive ponude, da na pravilan i zakonit
naèin okonèa predmetni postupak javne nabavke, pri èemu je duan da celokupnu
izvršenu struènu ocenu ponuda detaljno dokumentuje i obrazloi. Ovo konkretno znaèi
da o novoj struènoj oceni ponuda, naruèilac saèinjava izveštaj o struènoj oceni ponuda u
kome navodi radnje koje je preuzeo u skladu sa nalogom datim u rešenju Republièke
komisije. Nakon toga, naruèilac donosi odluku kojom okonèava postupak javne nabavke.
U ovom sluèaju ne navodi se u pomenutim dokumentima da je naruèilac nadoknadio
podnosiocu zahteva troškove postupka zaštite prava. Naruèilac je duan da, na osnovu
odredbe èlana 160. stav 1. Zakona, postupi po navodima Republièke komisije sadranim
u ovoj odluci, kao i da su, shodno odredbi èlana 168. stav 1. taèka 5. Zakona, ništavi
ugovori o javnoj nabavci zakljuèeni suprotno odluci Republièke komisije.
Pitanje:
l Kako da postupi narièilac po odluci Komisije za zaštitu prava i ponovi
postupak struène ocene ako Republièka Komisija naruèiocu nije vratila
dokumentaciju dostavljenu uz zahtev?
Odgovor:
Nakon završetka postupka naruèilac moe da preuzme svu dokumentaciju koju je
dostavio uz zahtev. Potrebno je da pisanim putem zatrai dokumentaciju a lice koje bude
preuzimalo dokumentaciju mora da ima ovlašæenje naruèioca i vaeæu liènu kartu.
Pitanje:
l Da li se èlan 109. stav 2. Zakona odnosi i na obustavu koja je posledica
rešenja Republièke komisije za zaštitu prava kojim je u celini poništen otvoreni
postupak javne nabavke?
Odgovor:
svoju odluku i naruèiocu naloi preduzimanje odreðenih radnji u roku od najdue 25 dana
u svrhu pravilnog i zakonitog okonèanja konkretnog postupka javne nabavke.
Ako je Republièka komisija poništila i odluku o pokretanju postupka ili je s obzirom
na nalog komisije potrebno izmeniti i odluku o pokretanju postupka naruèilac æe to uèiniti.
Naruèilac nema pravo da obustavi postupak zato što je Republièka komisija poništila sve
ili samo neke radnje preduzete u postupku.
Odredbe èlana 109. stav 2. Zakona se odnose na sluèajeve kad naruèilac
obustavlja postupak javne nabavke iz objektivnih i dokazivih razloga, koji se nisu mogli
predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemoguæavaju da se zapoèeti postupak
okonèa, odnosno usled kojih je prestala potreba naruèioca za predmetnom nabavkom
zbog èega se neæe ponavljati u toku iste budetske godine, odnosno u narednih šest
meseci. Odluka Republièke komisije nije razlog koji onemoguæava da se zapoèeti
postupak okonèa, odnosno usled kog je prestala potreba naruèioca za predmetnom
nabavkom. Naprotiv, naruèilac ima obavezu da postupak okonèa u skladu sa nalogom
Republièke komisije.
Rok za donošenje i dostavljanje odluke

- èlan 158. Zakona
Pitanje:
l Ako Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ne
donese i ne dostavi odluku u predviðenom roku moe se pokrenuti upravni spor.
Šta da radi naruèilac u situaciji kad Republièka komisija ne donese i ne dostavi
odluku u predviðenom roku a nije pokrenut upravni spor?
Odgovor:
Naruèilac je duan da obustavi sve aktivnosti do donošenja odluke Republièke
komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava, osim u onim sluèajevima kada su
ispunjeni zakonski uslovi da moe da nastavi sa aktivnostima i pre donošenja odluke
Republièke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Dostavljanje izveštaja i dokumentacije

- èlan 160. Zakona
Pitanje:
l Koji je rok za dostavljanje izveštaja naruèioca da je postupio po odluci
Republièke komisije za zaštitu prava? Da li Republièka komisija za zaštitu prava
po prijemu izveštaja da je naruèilac postupio po odluci treba da odgovori i potvrdi
prijem izveštaja?
Odgovor:
Èlan 160. st. 1. i 2. Zakona propisuje da Republièka komisija moe da zahteva od
naruèioca da podnese izveštaj, dokumentaciju i izjave predstavnika naruèioca o
sprovoðenju odluke Republièke komisije i da je naruèilac duan da izveštaj,
dokumentaciju i izjave iz prethodnog stava podnese u roku koji odreðuje Republièka
komisija.
Dakle rok za dostavljanje izveštaja o sprovoðenju odluke Republièke komisije
odreðuje sama Republièka komisija.
Naruèioci æe biti uvek upoznati o preduzetim merama po prijemu izveštaja o
sprovoðenju odluke ako Republièka komisija bude preduzimala odreðene mere i uvek se
moe dobiti informacija o datumu prijema izveštaja.
NIŠTAVOST UGOVORA
Ništavi ugovori o javnoj nabavci

- èlan 168. Zakona
Pitanje:
l Ko pokreæe postupak za utvrðivanje ništavosti ugovora o javnoj nabavci?
Odgovor:
Postupak za utvrðivanje ništavosti ugovora o javnoj nabavci pokreæe:
- Uprava za javne nabavke na osnovu èlana 136. stav 1. taèka 21)
- Republièka komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki na osnovu
èlana 139. stav 1. taèka 11) i èlana 163. stav 6. Zakona.
Postupak za utvrðivanje ništavosti ugovora se pokreæe podnošenjem tube za
utvrðivanje ništavosti ugovora o javnoj nabavci.
KAZNENE ODREDBE
Prekršaji naruèioca
- èlan 169. Zakona
Pitanje:
l Ukoliko naruèilac nije objavio Poziv za podnošenje podnuda u
"Slubenom glasniku RS" a vrednost nabavke je 20.000.000,00 dinara, koja je
kazna za naruèioca?
Odgovor:
Kod javne nabavke dobara èija procenjena vrednost iznosi 20.000.000,00 dinara,
naruèilac koji ne objavi poziv za podnošenje ponuda i na Portalu slubenih glasila, moe
biti sankcionisan, buduæi da neobjavljivanje poziva za podnošenje ponuda predstavlja
prekršaj iz èlana 169. stav 3. taèka 7. Zakona za koji je za naruèioca propisana novèana
kazna od 200.000 do 1.500.000 dinara, a za odgovorno lice naruèioca novèana kazna od
80.000 do 150.000 dinara.
Pitanje:
l Kako da ispravimo propust da nismo sproveli postupak u skladu sa
Zakonom, a trebalo je?
Odgovor:
Propust koji se ogleda u tome da nisu sprovedni postupci javnih nabavki za
navedena dobra i usluge ne moe se ispraviti. Jedino što naruèilac moe uèiniti jeste da
ubuduæe za navedene nabavke sprovede odgovarajuæe postupke propisane Zakonom.
Primeri POPUNJENIH OBRAZACA

iz SOFTVERA ZA PLANIRANJE,
EVIDENTIRANJE I IZVE[TAVANJE
IPC.Javne Nabavke
Pravnik i Direktor

- Načelni pravni stavovi Komisije za zaštitu prava
- Budžetski sistem
- Procesna prava
IPC.Javne Nabavke

Pravnik i Direktor

IPC.Javne Nabavke - Načelni pravni stavovi Komisije za zaštitu prava

- Budžetski sistem
- Procesna prava
JAVNE NABAVKE
BEOGRAD, 24. april 2015.
VR. BANJA, 3-6. jun 2015.
ZLATIBOR, 15-18. jul 2015.
PALIĆ, 4-7. oktobar 2015.
VR. BANJA, 2-5. decembar 2015.
S

Komentar ZJN

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Komentar ZJN

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pravnik

Časopis za poslovno pravo

►Mi{ljenja i stavovi nadležnih institucija

Pravnik ČASOPIS ZA POSLOVNO PRAVO i JAVNE NABAVKE

Beograd, 15. april 2015.

INFORMATIVNO POSLOVNI CENTAR d.o.o. BEOGRAD

^asopis PRAVNIK 4a (Priručnik) PRIREDILI:

DOBRINKA GVOZDENOVI], urednik-konsultant IPC-a za oblast javnih nabavki

Odgovorni i kreativni urednik

DESANKA MARKOVI] i DANIJELA TODOROVI] (prelom ~asopisa),

Ovaj ~asopis je ujedno i

CIP - Katalogizacija u publikaciji

PRAVNIK : ~asopis za poslovno pravni

Mese~no. - Je nastavak: Pravnik za bud`etske

ROKOVNIK OBAVEZA U OBLASTI JAVNIH NABAVKI

STRUÈNI KOMENTARI ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA,

OBAVEZNOST PRIMENE ZAKONA I NABAVKE NA KOJE SE

USLOVI I NAÈIN SPROVOÐENJA POSTUPKA JAVNE NABAVKE.............. 116

MIŠLJENJA UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE

MIŠLJENJA UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE ................................................. 205

Popust na ponuðenu cenu ............................................................................ 229

PRAKSA REPUBLIÈKE KOMISIJE ZA ZAŠTITU PRAVA

PRAKSA REPUBLIÈKE KOMISIJE ZA ZAŠTITU PRAVA

ODGOVORI NA PITANJA IZ PRAKSE U VEZI PRIMENE

OBAVEZNOST PRIMENE ZAKONA I NABAVKE NA KOJE SE

Nabavke na koje se zakon ne primenjuje - èlan 7. Zakona................... 289

Opšti reènik nabavke - èlan 56. Zakona.................................................. 380

Odluka o dodeli ugovora - èlan 108. Zakona ......................................... 461

PRIMERI POPUNJENIH OBRAZACA IZ SOFTVERA

naruèilac Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji

31. naruèilac donosi plan nabavki za 2015. godinu

10. naruèilac dostavlja plan nabavki za 2015. godinu Upravi za javne

Uprava za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj

naruèilac saèinjava izveštaj o izvršenju plana nabavki za 2014. godinu i

Uprava za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj

naruèilac Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji

Uprava za javne nabavke podnosi Vladi i odboru Narodne skupštine

Uprava za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj

naruèilac Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji

Uprava za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj

Uprava za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj

naruèilac Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji

Uprava za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj

Ø GRANIÈNE VREDNOSTI (LIMITI)

JAVNE NABAVKE: Ljubinka Kovačević, Dobrinka Gvozdenović

POSLOVANJE KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA:

PORESKI SISTEM i PDV: Jovana Dedić

Ø ZAKONODAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR

1. Zakonodavni okvir javnih nabavki

Na osnovu ovlašæenja iz Zakona, postupak javne nabavke ureðuju i sledeæa

Postupak javne nabavke ureðuju i opšti akti naruèioca, i to:

Za sistem javnih nabavki od znaèaja su i Zakon o javnim preduzeæima ("Slubeni

2. Institucionalni okvir javnih nabavki

Republièka komisija, na osnovu odredbi èl. 160-166. Zakona ima i posebna

Dobrinka Gvozdenoviæ, urednik "IPC"-a

Ø PRVA IZMENA I DOPUNA

2. Sadrina izmena i dopuna

2.1. Izmena u stavu 1.

2.2. Izmena u stavu 2.

2.3. Izmena u stavu 3.

2.4. Izmena u stavu 4.

2.5. Dopuna stava 13.

Zakonom o izmenama i dopuni Zakona o javnim nabavkama propisano je da

naruèilac Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji

naruèilac Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji

naruèilac Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji

naruèilac Upravi za javne nabavke i Dravnoj revizorskoj instituciji

Za sistem javnih nabavki od znaèaja su i Zakon o javnim preduzeæima ("Slubeni

2. Sadrina izmena i dopuna

Sve nabavke koje se sprovode u saglasnosti sa Zakonom utvrðuju se dravnim

· Uredba o utvrðivanju Dravnog programa obnove porušenih porodiènih

Sadrina i koncept Zakon o javno privatnom partnerstvu i koncesijama zasniva se

Rokovi za prijem ponuda i prijava za uèešæe odreðuju se u skladu sa sloenosti

· pravosnanošæu sudske odluke kojom se javni ugovor oglašava ništavnim ili se

Pored navedenog, zakon dozvoljava da i privatni partner moe:

Komisija za javno privatno partnerstvo ima veliku nadlenost u oblasti davanja

Podseæamo da je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ("Slubeni

realizacijom javnih ugovora o javno-privatnom partnerstvu ("Slubeni glasnik RS", broj

Podaci koji su sadrani u Registracionom listu, odnosno u prijavi za upis podataka

Na osnovu èlana 2. stav 1. taè. 6), 7), 8) i 9) Zakona o budetskom sistemu:

Na osnovu èlana 1. Zakona javnim preduzeæima ("Slubeni glasnik RS", br.

Ugovor o javnoj nabavci dobara moe obuhvatiti i:

Ugovor o dodatnoj isporuci dobara naruèilac moe da dodeli samo u

Ugovor o nabavci dodatnih radova naruèilac moe da dodeli samo u

- bez prethodnog naloga naruèioca samo izuzetno (ako su nuni za obezbeðenje

Ugovor o nabavci dodatnih usluga naruèilac moe da dodeli samo u pre-

Ugovor o nabavci usluge koja je deo nastavka konkursa za dizajn moe da