Bez pogovora

Prevod:

Nada Ćurčija Prodanović

Radnja se odigrava u jednoj sobi u suterenu. U dnu sobe dve postelje prislonjene uza zid. Između njih
su na zidu vratanca, zatvorena, za lift kojim se dostavlja hrana. Levo su vrata koja vode u kuhinju i
toalet. Desno vrata za hodnik. Ben leži na krevetu levo i čita novine. Gas sedi na krevetu desno i s
mukom vezuje vrpce na cipeli. Obojica su u pantalonama i košuljama, s naramenicama. Obojica ćute.
Gas veže vrpce, ustane, zevne i poće lagano ka vratima levo. Zastane, pogleda u zemlju pa zatrese
nogom. Ben spusti novine i posmatra ga. Gas klekne, odveže vrpcu i lagano izuje cipelu. Zagleda unutra
pa izvadi spljoštenu kutiju šibica. Trese je i gleda. Gas i Ben se pogledaju. Ben zatrese novine i produži
da čita. Gas vrati šibicu u džep pa se sagne da obuje cipelu. S mukom vezuje vrpcu. Ben spusti novine i
gleda ga. Gas poćs prema vratima levo, zastane, pa zatrese drugom nogom. Klekne, odveže vrpcu i
lagano izuje drugu cipelu. Zaviruje u nju i izvuče spljošteno paklo cigareta. Trese ga i zagleda. Pogledi
njih dvojice opet se ukrste. Ben zatrese novine i čita. Gas gurne praznu kutiju u džep, sagne se, obuje
cipelu i vezuje vrpcu. Onda lagano ode levo. Ben ljutito, s treskom, spusti novine na krevet i zuri za
njim, zatim opet uzme novine, legne na leća i čita. Pauza. Gas, levo u klozetu, dvaput vuče lanac za
vodu, ali voda ne ide. Tišina. Gas se vraća sleva, zastane na vratima i češe se po glavi. Ben ljutito spusti
novine na krevet.
BEN: Hej! (Uzme opet novine) Šta kažeš na ovo? Slušaj! (NJegove reči odnose se na novine)
Osamdesetsed-mogodišnji starac želeo je da pređe na drugu stranu ulice, ali saobraćaj je bio vrlo živ,
razumeš? I onda se podvukao pod jedan kamion.
GAS: Šta je radio
BEN: Podvukao se pod kamion. Kamion je stajao.
GAS: Nije valjda?
BEN: Kamion je zatim krenuo i pregazio ga.
GAS: Ma nemoj!
BEN: Tako ovde piše.
GAS: Mani se gluposti.
BEN: To je da čovek pukne od smeha, je l da?
GAS: Ko li mu je samo rekao da to uradi?
BEN: Osamdesetsedmogodišnji starac podvlači se pod kamion!
GAS: To je neverovatno.
BEN: Ali evo ti ovde, crno na belom.
GAS: Neverovatno.
Ćute obojica. Gas zatrese glavom pa iziđe. Ben se opet spusti na krevet i čita. Opet se s leva čuje kako
neko u klozetu vuče lanac za vodu, ali voda ne dolazi. Ben zvizne pročitavši nešto u novinama. Gas se
opet vraća u sobu. Hoću nešto da te pitam.
BEN: Šta to radiš tamo?
GAS: Pa, samo sam...
BEN: Šta je sa čajem?
GAS: Baš sam hteo da stavim vodu da se greje.
BEN: Hajde, onda stavi je.
GAS: Dobro, hoću. (Sedne na stolicu. Govori zamišljeno) Ovog puta nam je ostavio vrlo lepe šoljice i
tanjiriće, moram mu to priznati. Išarane su prugama. Belim prugama. (Ben čita) Vrlo su lepe,
priznajem. (Ben okreće stranicu) Znaš, onako, pruga ide oko cele šoljice. Oko same ivice. A sve drugo
je crno, znaš. A tanjirići su crni, samo je onaj deo u sredini beo, onaj na kome stoji šolja. (Ben čita) I
tanjiri su isti, znaš. Samo oni imaju crnu prugu, nasred tanjira. Da, baš mi se dopadaju.

BEN (čitajući i dalje) Šta će ti tanjiri? Nećeš jesti.

GAS: Doneo sam malo keksa.
BEN: Dobro, pojedi ga onda što pre.
GAS: Ja uvek nosim sa sobom keks ili koji kolač. Znaš da ne mogu da pijem čaj ako nemam štogod da
gricnem uz njega.
BEN: Dobro, spravi onda već jednom taj čaj. Vreme prolazi.
Gas izvadi iz džepa ono spljošteno paklo cigareta i pogleda ga.
GAS: Imaš cigarete? Ja sam, izgleda, ostao bez njih. (Baca paklo uvis pa se naginje napred da ga uhvati)
Nadam se da ćemo ovaj posao brzo svršiti. On pažljivo nišani pa baci paklo pod svoj krevet.
BEN (ljutito tresne novine na krevet) Hej!
GAS: Šta je sad?
BEN: Osmogodišnje dete ubilo mačku.
GAS: Mani se toga.
BEN: Istina je. Šta veliš na to, a? Dete od osam godina ubilo mačku.
GAS: Kako je to uradio?
BEN: Nije uradio, već uradila, to je devojčica.
GAS: Kako je ubila mačku?
BEN: Ona je ... (Uzme opet novine i pažljivo ih čita) Ne kažu.
GAS: Zašto?
BEN: Pričekaj malo. Ovde piše samo . .. da je njen brat, jedanaestogodišnji dečak, to posmatrao iz
ostave za alat.
GAS: Čitaj dalje!
BEN: To je baš smešno.
Pauza.
GAS: Kladim se da je on to učinio.
BEN: Ko?
GAS: NJen brat.
BEN: Verovatno si u pravu. (Pauza. Ben opet ljutito spusti novine na krevet) Šta kažeš na to?
Jedanaestogodišnji deran ubija mačku pa onda optužuje svoju osmogodišnju sestricu za to. To je da se
čoveku... On s gađenjem prekida rečenicu i opet uzima novine. Gas ustaje.
GAS: Kad će uspostaviti kontakt s nama? (Ben čita) Kad će uspostaviti kontakt s nama?
BEN: Šta je tebi? To može biti svakog časa. Szakog minuta.
GAS (Priđe donjem kraju Benovog kreveta) Znaš, hteo sam nešto da te pitam.
BEN: Šta?
GAS: Jesi li primetio koliko je vremena potrebno da se napuni onaj rezervoar?
BEN: Koji rezervoar?
GAS: U klozetu.
BEN: Nisam. Koliko?
GAS: Užasno mnogo.
BEN: Dobro, pa šta onda?
GAS: Šta misliš, šta mu je?
BEN: Ništa.
GAS: Ništa?
BEN: Nije mu ispravan plovak, i ništa više.
GAS: Nije mu ispravan, šta to kažeš?
BEN: Plovak...
GAS: Je li? Zaista?
BEN: Ja tako mislim.
GAS: Gle, molim te! Meni to nije palo na um. (Gas priđe svom krevetu i pritiskuje madrac) Danas nisam
dobro spavao, a ti? Krevet nije bogzna kakav. A dobro bi mi došlo i još jedno ćebe. (Primeti sliku na
zidu) Gle, šta je ovo? (Zuri) „Prvi tim". Igrači kriketa. Jesi li video ovo, Bene?
BEN (čitajući) Šta?
GAS: Prvi tim.
BEN: Šta?
GAS: Ovde je fotografija prvog tima.
BEN: Koga, čijeg prvog tima?
GAS (zagledajući fotografiju) Ovde to ne piše.
BEN: Šta je s tim čajem?
GAS: Svi mi izgledaju malo postariji ljudi. (Gas nemarno priđe prednjem delu pozornice, gleda preda se,
a onda se osvrke i gleda po sobi) Ne bih voleo da živim u ovoj jazbini. Kad bi ovde bio neki prozor, ne bi
bilo tako loše, mogao bi bar da vidiš kako je napolju.
BEN: Šta će ti prozor?
GAS: Pa, volim da imam pogled iz sobe, Bene. Tako ti vreme brže prolazi. (Šeta po sobi) Hoću da
kažem, stigneš po noći u neko mesto, uđeš u sobu koju nikad ranije nisi video, prespavaš ceo dan, svršiš
posao, a onda opet odeš u noć. (Pauza) Ja volim da vidim kako izgleda grad ili priroda oko mene. Ali u
ovom poslu za go nikad nemaš prilike.
BEN: Pa imaš godišnji odmor, zar ne?
GAS: Da, samo dve nedelje.
BEN (Spušta novine) Ti ga baš pretera. Da te ho sluša, pomislio bi da si se ubio od posla, radeći iz dana u
dan. Kako često imamo posla? Jednom nedeljno? Zašto se onda žališ?
GAS: Da, ali ipak moramo da budemo na službi, zar ne? Ne možeš da makneš iz kuće, zato što bi u
međuvremenu mogao stići poziv.
BEN: Znaš šta ne valja kod tebe?
GAS: Šta?
BEN: Ništa te ne zanima.
GAS: Nije istina, zanima me mnogo štošta.
BEN: Šta? Kaži mi makar nešto od svega toga što te interesuje.
Pauza.
GAS: Interesuje me mnogo štošta.
BEN: Eto pogledaj mene. Šta ja imam?
GAS: Ne znam. Šta?
BEN: Imam svoju rezbariju. Pa makete brodova i čamaca. Jesi li me ikada video besposlenog? Ja znam
kako ću najbolje da iskoristim slobodno vreme. A onda, kad stigne poziv, spreman sam.
GAS: Zar se tebi nikada bar malo ne smuči?
BEN: Da mi se smuči? A od čega to?
Pauza. Gas ne odgovara. Ben čita. Gas pipa po džepovima svog sakoa koji visi na krevetu.
GAS: Imaš li koju cigaretu? Ja sam svoje popušio. (Levo se čuje šum vode iz klozeta) Eno je, sad ide.
(Gas sedne na svoj krevet) Ne, ozbiljno, šoljice i tanjiri su dobri. Zaista jesu. I vrlo lepi. Ali to je sve što
mogu da kažem za ovo mesto, a to je gore nego ono prošlo. Sećaš se onog mesta gde smo bili poslednji
put? Prošli put... gde smo ono bili? Tamo smo bar imali radio. Ne, na časnu reč, ne bi se reklo da se on
mnogo brine za našu udobnost u poslednje vreme.
BEN: Kad ćeš već jednom prestati da brbljaš?
GAS: Dobićemo reumu ako ovde dugo ostanemo.
BEN: Nećemo dugo ostati. Spravi taj čaj, hoćeš? Svakog časa možeš poći na posao.
Gas uzme torbicu koja je ležala kraj njegovog kreveta pa izvadi paklo čaja. Zagleda ga, a onda digne
glavu.
GAS: E, hteo sam nešto da te pitam.
BEN: Šta je sad, do đavola?
GAS: Zašto si jutros zaustavio kola nasred puta?
BEN (Spušta novine) Mislio sam da spavaš.
 GAS: Spavao sam, ali probudio sam se kad si stao. Zaustavio si kola, je li? (Pauza) Nasred onog druma.
Još je bio mrak, zar se ne sećaš? Pogledao sam kroz prozor. Sve je bilo u magli. Mislio sam da možda
hoćeš malo da odremaš, ali ti si sedeo pravo kao proštac i izgledao kao da nešto čekaš.
BEN: Ništa nisam čekao.
GAS: Mora da sam ubrzo zaspao. Šta je to onda bilo? Zašto si stao?
BEN (uzimajući opet novine) Da ne stignemo suviše rano.
GAS: Rano? (Ustaje) Šta hoćeš tim da kažeš? Kad su nas pozvali, rečeno nam je da odmah pođemo. Tako
smo i učinili. Krenuli iz onih stopa. Kako smo onda mogli stići suviše rano?
BEN (mirno) Ko je primio poziv, ti ili ja?
GAS: Ti.
BEN: Bilo je suviše rano.
В
р
х

vuk
~ administrator ~

Поруке: 6411
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina
Контакт:
Повежи се са vuk



Порукаод vuk » 17 Нов 2006, 16:44

GAS: Suviše rano... a za šta to? (Pauza) Znači li to možda da je neko morao da ode pre nego što mi
stignemo? (On zagleda posteljinu) Učinilo mi se da ovi čaršavi nisu sasvim čisti. Izgledali su mi malo
izgužvani. Ali jutros kad smo stigli bio sam suviše umoran da bih mnogo zagledao. E, to je već malo
suviše, zar ne? Ne želim da spavam na čaršavima na kojima je neko već spavao. Kažem ti ja da je sve
već počelo da se srozava. Mislim, do sada su nam uvek davali čistu posteljinu. To sam zapazio.
BEN: Otkud znaš da ti čaršavi nisu bili čisti?
GAS: Šta hoćeš tim da kažeš?
BEN: Otkud znaš da nisu bili čisti? Ceo dan si proveo ležeći na njima, zar nisi?
GAS: Šta, misliš da bi ovo moglo biti od mog znoja? (Miriše čaršave, njuškajući) Da. (Lagano se uspravi i
sedne na krevet) Možda ovo i jeste moj znoj. Teško je to tačno reći. Nevolja je u tome što ne znam
kako miriše moj znoj.
BEN (misleći na novine) Gle!
GAS: Hej, Bene.
BEN: Pazi, bogati!
GAS: Bene.
BEN: Šta je?
GAS: U kom smo gradu? Zaboravio sam.
BEN: U Birmingemu. Rekao sam ti.
GAS: Gle, molim te! (S interesovanjem posmatra sobu) To je u srednjoj Engleskoj. Po veličini drugi grad
u Velikoj Britaniji. Nikad ne bih pogodio. (On pukne prstima) Ej, danas je petak, je li? Sutra će biti
subota.
BEN: Pa šta onda?
GAS (radosno) Mogli bismo da idemo na utakmicu.
BEN: Ne igraju ovde, otišli su u drugi grad.
GAS: Zar otišli? Ih! Kakva šteta!
BEN: Svejedno, nemamo vremena. Moramo odmah da se vratimo.
GAS: Pa, to smo ponekad radili, zar ne? Ostajali smo u mestu i gledali utakmicu, zar nismo? Tek koliko
da se malo odmorimo.
BEN: Sad su stvari ozbiljnije, prikane, dosta ozbiljnije.
Gas se prigušeno smeje za sebe.
GAS: Bio sam jedanput na utakmici i video kako je ovdašnji klub izgubio u ligaškom prvenstvu. Protiv
koga su ono igrali? Bili su u belim majicama. Na kraju prvog poluvremena rezultat je bio 1:0. To nikad
neću zaboraviti. Protivnički tim pobedio je udarcem iz penaltika. E to je bilo dramatično. Da, oni su
osporavali taj penal. Osporavali ga, ali su zbog njega izgubili utakmicu s rezultatom 2:1 za one druge. I
ti si tu bio.
BEN: Ne ja.
GAS: Jesi, bio si. Zar se ne sećaš kako su osporavali onaj penal?
BEN: Ne.
GAS: Jedan fudbaler pao je tamo, nasred terena. Rekli su da on to samo izvodi, simulira. Meni se čini da
ga onaj drugi igrač nije ni dodirnuo. Ali sudija mu je odmah oduzeo loptu.
BEN: Nije ga dodirnuo! Šta to govoriš! Sravnio ga je sa zemljom!
GAS: To nije učinio igrač ovdašnjeg kluba. Ne igraju oni tako.
BEN: Hajde, mani se toga.
Pauza.
GAS: E, to je moralo biti ovde, u Birmingenu.
BEN: Šta to?
GAS: Ta utakmica. Morala je biti ovde.
BEN: Nije, igrali su u drugom gradu.
GAS: Misliš, zato što znaš protiv kog su tima igrali? To su bile „Mamuze". Totnemske mamuze. Tako se
zvao taj klub.
BEN: Dobro, pa šta onda?
GAS: Mi nikada nismo imali posla u Totnemu.
BEN: Otkud znaš?
GAS: Zapamtio bih Totnem.
Ben se okrene, ležeći na krevetu, i pogleda ga.
BEN: Nemoj da me zasmejavaš, čuješ?
Ben se opet okrene na drugu stranu i čita. Tas zeva i govori, zevajući još.
GAS: Kad ćeš stupiti u kontakt s nama? (Pauza) Da, voleo bih opet da gledam neku utakmicu. Oduvek
sam bio strastan navijač. Slušaj, kako bi bilo da sutra gledamo „Mamuze"?
BEN (bezbojnim glasom) Igraju u drugom gradu. Gostuju negde.
GAS: Ko to?
BEN: „Mamuze".
GAS: Pa onda igraju možda baš ovde.
BEN: Ne budi glup.
GAS: Ako gostuju, onda su možda baš ovde. Možda igraju protiv ovdašnjeg tima.
BEN (bezbojno) Ali i ovdašnji gostuju.
Pauza. Ispod vrata, desno, u sobu sklizne koverta. Gas je primeti. Stoji i gleda je.
GAS: Bene.
BEN: Gostuju. Svi gostuju.
GAS: Bene, pogledaj tamo.
BEN: Šta?
GAS: Pogledaj.
Ben okrene glavu i ugleda kovertu. Ustane.
BEN: Šta je to?
GAS: Ne znam.
BEN: Odakle je došlo?
GAS: Ispod vrata.
BEN: Dobro, pa šta je to?
GAS: Ne znam.
Obojica zure u kovertu.
BEN: Podigni je.
GAS: Kako to misliš?
BEN: Podigni to! (Gas lagano prilazi, saginje se i uzima kovertu) Šta je to?
GAS: Koverta.
BEN: Piše li šta na njoj?
GAS: Ne.
BEN: Je li zalepljena?
GAS: Jeste.
BEN: Otvori je.
GAS: Šta?
BEN: Otvori! (Gas otvara i zagleda u kovertu) Šta li je u njoj?
Gas istrese u svoju ruku dvanaest šibica.
GAS: Šibice.
BEN: Šibice?
GAS: Da.
BEN: Pokaži mi. (Gas mu dodaje kovertu. Ben je zagleda) Ništa na koverti. Ni reči.
GAS: To je čudno, je li?
BEN: Došla je ispod vrata?
GAS: Mora da je tako bilo.
BEN: Dobro, idi onda.
GAS: Da idem, kuda?
BEN: Otvori vrata i pogledaj ima li koga napolju.
GAS: Ko, ja?
BEN: Idi!
Gas zuri u njega, stavlja šibice u džep, prilazi krevetu i uzima revolver ispod jastuka, onda ide vratima,
otvori ih, pogleda napolje pa ih opet zatvori.
GAS: Nema nikoga.
Vraća revolver pod jastuk.
BEN: Šta si video?
GAS: Ništa.
BEN: Mora da su bili veoma hitri.
Gas vadi šibice iz džepa i gleda ih.
GAS: Dobro će nam doći ove šibice.
BEN: Da.
GAS: Zar neće?
BEN: Da, ti uvek trčiš napolje, zar ne?
GAS: Da, uvek.
BEN: Pa lepo, onda će nam dobro doći.
GAS: Da.
BEN: Zar neće?
GAS: Da, dobro će mi doći. Baš dobro.
BEN: Dobro, a?
GAS: Da.
BEN: Zašto?
GAS: Nemamo drugih, zato.
BEN: Eto sad ih imaš, je li?
GAS: Sad mogu da zapalim plinski rešo za čaj.
BEN: Da, ti uvek dižeš šibice. Koliko ih tu imaš?
GAS: Dvanaestak, čini mi se.
BEN: Dobro, nemoj da ih izgubiš. Imaju crvene glavice. Ni kutija ti onda ne treba. (Gas čačka uvo
šibicom. Ben ga udari po ruci) Ne troši ih uzalud. Idi, zapali ga.
GAS: A?
BEN: Idi, zapali ga.
GAS: Šta da zapalim?
BEN: Rešo.
GAS: Misliš, plin.
BEN: Ko to misli?
GAS: Ti.
BEN (stisnuvši oči) Šta hoćeš da kažeš tim da ja mislim na plin?
GAS: Pa to si i mislio, zar nisi? Plin.
BEN (snažno) Ako ti kažem idi i zapali rešo, ja i mislim na rešo.
GAS: Kako se može zapaliti rešo?
BEN: To se tako samo kaže! Zapali rešo. Tako se kaže.
GAS: Ja to nikad ranije nisam čuo.
BEN: Zapali rešo! To je uobičajen izraz!
GAS: Mislim da grešiš.
BEN (preteći) Šta to hoćeš da kažeš?
GAS: Kaže se: stavi čajnik na vatru.
BEN (napet) Ko to kaže?
Gledaju se ljutito, dišuki s naporom. Razgovetno, naglašeno.
BEN: Još nikad u životu nisam čuo da iko kaže stavi čajnik na vatru.
GAS: Ubeđen sam da je moja majka tako govorila.
BEN: Tvoja majka? Kad si je poslednji put video?
GAS: Ne znam, biće ...
BEN: Zašto onda govoriš o svojoj majci? (Gledaju se neprijateljski) Gase, ne želim da budem tvrdoglav.
Ja samo pokušavam da te upozorim na nešto.
GAS: Da, ali...
BEN: Ko je od nas dvojice stariji u ovom poslu, ti ili ja?
GAS: Ti.
BEN: Ja ovo govorim samo u tvom interesu, Gase. Gi moraš još da učiš, prijatelju.
GAS: Da, ali još nisad nisam čuo...
BEN (žustro) Niko ne kaže „zapali plin". Šta pali plin?
GAS: Šta plin...?
BEN (Zgrabi ga za vrat obema ispruženim rukama) Rešo, budalo!
Gas skida njegove ruke sa svog vrata.
GAS: Dobro, de. Dobro.
Pauza.
BEN: Dobro, pa šta sad čekaš?
GAS: Hoću da vidim pale li.
BEN: Šta?
GAS: Šibice. (On vadi iz džepa onu spljoštenu kutiju i kresne šibicom o nju) Ne. (Baci kutiju pod krevet.
Ben zuri u njega. Gas odigne nogu sa zemlje) Da probam o đon, a? (Ben zuri. Gas kresne šibicu o đon n
ona se zapali) Evo, zapalila se.
BEN (umorno) Za ime boga, stavi već jednom taj prokleti čajnik na vatru!
Ben polazi prema svom krevetu, ali zastaje, shvativši šta je rekao, i upola se okrene. Gledaju se. Gas
iziđe lagano nalevo. Ben ljutito spusti novine na krevet i sedne, podnimivši se.
GAS (ulazeći) Ide.
BEN: Šta?
GAS: Plin, gori. (Gas priđe svom krevetu i sedne) Ko li će to biti večeras? (Ben ne odgovara) Eh, hteo
sam nešto da te pitam.
BEN (digne noge na krevet) Oh, za ime boga!
GAS: Ne. Hteo sam nešto da te pitam.
On ustane pa sedne na Benov krevet.
BEN: Zašto si seo na moj krevet? (Gas i dalje gu sedi) Šta je tebi? Neprestano me nešto pitaš. Šta je to s
tobom?
GAS: Ništa.
BEN: Ranije nikad nisi toliko zapitkivao. Šta ti je pridošlo?
GAS: Ništa, samo tako, razmišljam.
BEN: Ne razmišljaj više. Čeka te posao. Zašto ga prosto ne svršiš pa onda jezik za zube?
GAS: O tome sam i razmišljao.
BEN: O čemu?
GAS: O poslu.
BEN: Kakvom poslu?
GAS (pokušavajući da nešto dozna) Pa, mislim kako ti, možda, nešto znaš. (Ben ga gleda) Mislio sam da
ti možda... hoću da kažem... imaš li ikakvu ideju, ko bi to noćas mogao biti?
BEN: Ko bi šta mogao biti?
Gledaju se.
GAS (posle duže pauze) Ko će to biti.
Pauza.
BEN: Je li tebi dobro?
GAS: Jeste, razume se.
BEN: Idi i zavari čaj.
GAS: Da, evo odmah.
Gas izlazi, a Ben ga prati pogledom, zatim uzima ispod jastuka svoj revolver i kontroliše da li je
napunjen. Gas se vraća u sobu.
GAS: Plin više ne gori.
BEN: Dobro, pa šta onda?
GAS: Tamo ima merač, treba ubaciti neku paru.
BEN: Ja nemam novaca.
GAS: Ni ja.
BEN: Onda moraš da čekaš.
GAS: Šta?
BEN: Vilsona.
GAS: Ali možda on neće doći. Možda će samo poslati poruku. On ne dolazi uvek.
BEN: Lepo, moraćeš da se odrekneš čaja, je li tako?
GAS: Do đavola!
BEN: Pićeš čaj posle. Šta ti je?
GAS: Ja volim da ga popijem pre.
Ben podigne revolver prema svetlosti i glača ga.
BEN: Sad svejedno, glavno, pripremi se.
GAS: Eh, ne znam, ali to je, znaš, malo i suviše, rekao bih. (Uzme s kreveta onaj paketić čaja i ubaci ga
u torbu) Nadam se da će imati uza se šiling, ako dođe. Trgba da ga ima. Pa ovo su, naposletku, njegove
prostorije i mogao je da se postara da imamo dovoljno plina za šolju čaja.
В
р
х
 vuk
~ administrator ~

Поруке: 6411
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina
Контакт:
Повежи се са vuk



Порукаод vuk » 17 Нов 2006, 16:44

BEN: Kako to misliš, ovo su njegove prostorije?

GAS: Dobro, pa zar nisu?
BEN: On ih je verovatno samo iznajmio. Ne moraju da budu baš njegove.
GAS: A ja znam da jesu. Kladim se da je cela kuća njegova. Eto, sad nam više ni plina ne da. (Gas sedne
na svoj krevet) Ovo je njegovo, sigurno. Pogledaj i sve one druge sobe u kojima smo bili. Odeš na tu i tu
adresu, tamo te čeka ključ i čajnik i, nikad nigde ni žive duše da vidiš. (On zastane) E, nikad niko ništa
ne čuje, jesi li ikada na to pomislio? Nikad nam ne prigovaraju da je bilo suviše galame ili već tako
nešto, je li? Nikad ne vidiš nikoga živog, je li... osim onoga koji nam dođe. Da li si to ikada zapazio? Da
nisu možda zidovi tako građeni da izoluju svaki zvuk? (Dodirne zid više svoje glave) Ne bih to umeo da
utvrdim. Imaš samo da čekaš, to je sve, a? A on se vrlo često ne potrudi čak ni da se pojavi pred nama,
taj Vilson.
BEN: A zašto bi? Pa on mnogo radi.
GAS (zamišljeno) Meni je teško da razgovaram s tim Vilsonom. Znaš li ti to, Bene?
BEN: Mani se toga, čuješ?
Pauza.
GAS: Ima mnogo štošta što bih želeo da ga pitam. Ali nikad do toga ne doće, kad ga vidim. (Pauza)
Mislio sam o onom poslednjem.
BEN: O čemu poslednjem?
GAS: Slučaju. O onoj devojci.
Ben zgrabi novine i čita ih. Gas ustane i odozgo gleda u Bena.
GAS: Koliko si puta već pročitao te novine?
Ben ljutito tresne novine na krevet pa ustane.
BEN (ljutito) Kako to misliš?
GAS: Pitao sam se samo koliko ćeš puta još...
BEN: Šta to radiš, kritikuješ me, je li?
GAS: Ne, samo sam...
BEN: Raspaliću te po glavi ako se malo ne pripaziš.
GAS: Ali vidi, Bene . ..
BEN: Neću ništa da vidim! (Govori obraćajući se sebi) Koliko sam već puta... Kakva drskost!
GAS: Nisam tako mislio.
BEN: Malo je trebalo pa da se zlo provedeš, prijatelju. Ostavi me na miru, ništa više.
Ben se vrati na svoj krevet.
GAS: Mislio sam samo na onu devojku, to je sve. (Gas sedne na krevet) Nije bila bogzna šta naoko,
znam, ali ipak. Gadno je bilo, zar ne? Uh, kako gadno. Časna reč, ne sećam se da je s kim drugim bilo
tako gadno. One kao da nisu tako čvrsto sazdane kao ljudi, žene, mislim. Kao da im je tkivo nekako
mekše. Kako se samo raspljoštila, a? I kako se razastrla po podu! Uh! Ali hteo sam nešto da te pitam.
(Ben sedne i stisne oči) Ko čisti kad mi odemo? To me zanima. Ko sve to očisti? Možda niko i ne čisti.
Možda ih prosto ostave tamo, a? Šta misliš? Koliko smo poslova do sada obavili? Đavo me odneo ako bih
umeo da ih nabrojim. Šta ako niko ne očisti sobu kad mi odemo?
BEN (sažaljivo) Tikvane. Misliš li ti da smo mi jedini ogranak ove organizacije? Pokaži bar malo zdravog
razuma. Pa oni imaju odseke za sve vrste poslova.
GAS: Šta, čistače i sve drugo?
BEN: Budalo.
GAS: Ne, ta devojka navela me je da se zamislim...
U izbočenom zidu između dva kreveta odjednom se čuje bučno kloparanje, kao da nešto silazi. Oni
zgrabe svoje revolvere, skoče i stanu licem prema zidu. Kloparanje prestaje i sad zavlada tišina. Oni se
zgledaju. Ben oštrim pokretom pokazuje u zid i Gas mu se lagano približava. Udara revolverom po zidu
koji šuplje odjekne. Ben priđe svom uzglavlju, s otkočenim revolverom. Gas spusti revolver na svoj
krevet; prelazi rukom po donjem delu srednjeg panoa i naiđe na ispupčen rub. Odiže pano i tako otkriva
kukni lift, tzv. ,,nemog kelnera". Široka kutija visi o užetu koje je gore prebačeno preko koturova. Gas
zaviri u kutiju i onda iz nje izvadi ceduljicu.
BEN: Šta je to?
GAS: Ti vidi.
BEN: Čitaj.
GAS (čita) Dva bifteka s prženim krompirom. Dva voćna pudinga. Dva čaja bez šećera.
BEN:. Daj mi da vidim.
Uzme hartiju od njega.
GAS (za sebe) Dva čaja bez šećera.
BEN: Mmmm.
GAS: Šta misliš o tome?
BEN: Pa ...
Kutija se penje uvis. Ben podiže revolver.
GAS: Pričekajte! Kako samo žure, je li? (Ben ponovo čita cedulju. Gas gleda preko svog ramena) To je
malo... to je malo čudno, je li?
BEN (hitro) Ne. Nije čudno. Ovde je ranije verovatno bio neki restoran, to je sve. Mislim, ona prostorija
gore na spratu. Ti lokali brzo prelaze iz jednih ruku u druge.
GAS: Restoran?
BEN: Da.
GAS: Šta, misliš da je ovde dole bila kuhinja?
BEN: Da, ovi lokali za jednu noć pređu iz jednih ruku u druge. Likvidiraju se. Vlasnik, znaš, uvidi da
lokal nije rentabilan pa se seli na drugo mesto.
GAS: Hoćeš da kažeš da su vlasnici ovog lokala uvideli da nije rentabilan pa se iselili odavde?
BEN: Dabogme.
GAS: Dobro, ali ko je sad u njemu?
Pauza.
BEN: Kako to misliš ko je sad u njemu?
GAS: Kome sad pripada? Ako su se oni iselili, ko se uselio?
BEN: Pa... to sve zavisi od...
Kutija u liftu opet se spušta s kloparanjem, a onda tresne i zaustavi se. Ben podigne revolver. Gas priđe
kutiji i izvadi drugu cedulju.
GAS (čita) Goveđa supa. DŽigerica s lukom. Kolači sa džemom.
Pauza. Gas gleda u Bena. Ben uzima cedulju i čita je, zatim lagano priđe liftu, a Gas za njim. Ben
zaviruje u lift, ali ne gleda gore. Gas spusti ruku na Benovo rame, ali Ben je odmah zbaci. Gas stavi prst
na usta. Nasloni se na ivicu otvora i hitro po gleda gore. Ben ga uzbuđeno odgurne odatle, zatim gleda u
onu cedulju, baci revolver na krevet i odlučno progovori.
BEN: Trebalo bi nešto da pošaljemo gore.
GAS: A?
BEN: Trebalo bi nešto da pošaljemo gore.
GAS: Oh! Da. Da. Možda si u pravu.
Obojici je lakše pri dušu kad su doneli tu odluku.
BEN (odlučno) Brzo! Šta imaš u toj torbi?
GAS: Nemam bogzna šta. (Gas priđe otvoru i viče onima gore) Pričekajte malo!
BEN: Ne čini to!
Gas gleda šta ima u torbi i vadi jedno po jedno.
GAS: Keks. Tabla čokolade. Četvrt litra mleka.
BEN: Je li to sve?
GAS: Paketić čaja.
BEN: Dobro.
GAS: Ne možemo im poslati čaj. Nemamo ga više, samo još taj paketić.
BEN: Pa nema plina. I tako ne možemo ništa s njim, je li?
GAS: Možda bi nam oni odozgo mogli poslati jedzn šiling.
BEN: Šta još imaš?
GAS (zavukavši ruku u torbu) Jedan kolač s grožđicama.
BEN: Kolač s grožđicama?
GAS: Da.
BEN: Nisi mi uopšte rekao da imaš kolač s grožćicama.
GAS: Zar nisam?
BEN: Zašto samo jedan? Zar nisi poneo jedan i za mene?
GAS: Mislio sam da ih ti ne voliš.
BEN: Dobro, pošalji im gore taj kolač s grožđicama.
GAS: Pa da... zašto ne bih?
BEN: Donesi jedan od onih tanjira.
GAS: Dobro, hoću. (Tas pođe prema vratima levo pa zastane) Misliš da onda mogu da zadržim taj
kolač...
BEN: Da ga zadržiš?
GAS: Pa oni ne znaju da ga mi imamo, je li tako?
BEN: Nije stvar u tome.
GAS: Zar ne mogu da ga zadržim?
BEN: Ne, ne možeš. Donesi tanjir.
Gas iziđe levo. Ven zaviruje u torbu pa iz nje izvadi paketić slanog keksa. Tas se vraka s tanjirom. Ben
drži u ruci paketić keksa i govori, s optužbom u glasu.
BEN: Otkud ti ovo?
GAS: Šta?
BEN: Otkud ti ovaj slani keks?
GAS: Gde si ga našao?
BEN (udara ga po ramenu) Nisi pošten, momče!
GAS: Pa ja to jedem samo uz pivo!
BEN: Dobro, a gde ćeš nabaviti pivo?
GAS: Ne znam, čuvao sam to dok ne dođem do piva.
BEN: Zapamtiću to. Stavi sve na tanjir. (Oni sve nagomilaju na tanjir, ali kutija u liftu penje se bez
njega) Pričekajte malo!
Oni stoje.
GAS: Otišao je gore.
BEN: Za to si ti kriv, glupače, kad se tako razvlačiš!
GAS: Šta ćemo sad?
BEN: Moraćemo da čekamo dok se lift opet ne spusti. (Spusti tanjir na krevet, stavi naramenicu na kojoj
je futrola za revolver i počne da vezuje kravatu) Hajde, spremaj se.
Gas priđe svom krevetu, stavi kravatu i počne da namešta remen s revolverskom futrolom.
GAS: Hej, Bene.
BEN: Šta je?
GAS: Šta se tamo dešava?
Pauza.
BEN: Šta to misliš?
GAS: Otkud ovo može da bude restoran?
BEN: Bio je ranije.
GAS: Jesi li video plinski štednjak?
BEN: Zašto?
GAS: Ima samo tri ploče.
BEN: Pa šta?
GAS: Ne može se mnogo kuvati kad imaš samo tri ploče, pogotovo ne u lokalu koji ima ovako živ promet
kao ovaj.
BEN (razdražljivo) Zato su gosti sporo usluženi.
Ben oblači prsluk.
GAS: Da, ali šta biva kad mi nismo ovde? Šta onda rade? Sve ove porudžbine silaze ovamo, a ništa se
gore ne penje. To tako možda ide već godinama. (Ben četka svoj sako) Šta će biti kad mi odemo? (Ben
oblači sako) Posao im sigurno ne ide bogzna kako.
Kutija se spušta u liftu. Obojica se okrenu. Gas priđe otvoru pa iz njega izvadi cedulju.
GAS (čita) Makaroni pasticio. Ormita makarunada.
BEN: Šta to reče?
GAS: Makaroni pasticio. Ormita makarunada.
BEN: Grčka jela.
GAS: Nisu valjda.
BEN: Jesu.
GAS: To je, bogme, otmeno.
BEN: Brzo, dok se lift nije vratio.
Gas stavi tanjir u kutiju.
GAS (viče onima gore) Evo vam ražani dvopek! Jedan Lajonsov crveni čaj! Jedan paketić slanog keksa!
Jedan kolač s grožđicama! Jedna čokolada s voćem i lešnikom!
BEN: Kadberijeva.
GAS (u lift, gore) Kadberijeva!
BEN (dodajući mleko) Jedna boca mleka.
GAS (gore, u lift) Jedna boca mleka! Četvrt litra! (Gleda u etiketu) Iz mlekare Ekspres! (Stavlja mleko u
kutiju. Kutija se penje uvis) Na vreme smo to strpali.
BEN: Ne bi trebalo toliko da vičeš.
GAS: Zašto?
BEN: Tako se ne radi. (Ben prilazi svom krevetu) Lepo, sad ćemo bar neko vreme biti mirni.
GAS: Misliš, a?
BEN: Obuci se, čuješ? Oni samo što nisu došli.
Gas trlja revolver o čaršav. Ben vadi iz gleda u plafon.
GAS: E, ovde je baš divno: nema ni čaja ni keksa.
BEN: Čovek se olenji od jela, prijatelju. A ti si se olenjio, znaš li to? Na ovom poslu ne smeš da
popustiš.
GAS: Ko, ja?
BEN: Popustio si, da, prijatelju, ulenjio si se.
GAS: Ko je popustio? Ja?
BEN: Jesi li kontrolisao svoj revolver? Nisi čak ni to uradio. Izgleda zapušten, bez sumnje. Zašto ga
nikada ne uglačaš?
Gas trlja revolver o čaršav. Ben vadi iz džepa ogledalce i popravlja čvor na kravati.
GAS: Da mi je znati gde je kuvar. Mora da ih je ovde bilo nekoliko, inače ne bi izišli na kraj s ovakvim
poslom. Možda su imali još nekoliko plinskih štednjaka. Ha! Možda na drugom kraju hodnika ima još
jedna kuhinja.
BEN: Naravno da ima! Znaš ti šta je sve potrebno da bi se skuvala jedna ormita makarunada?
GAS: Ne, šta?
BEN: Ormita! Napregni malo maštu, možeš, je li?
GAS: Za to treba nekoliko kuvara, a? (Gas stavi revolver u futrolu) Što pre odemo odavde, to bolje.
(Oblači sako) Zašto nam se on već ne javi nekako? Čini mi se kao da sam ovde već nekoliko godina. (Vadi
revolver iz futrole i pregleda da li je napunjen) Mi njega još nikad nismo ostavili na cedilu, je li tako?
Nikad ga nismo izneverili. Neki dan sam baš o tome razmišljao, Bene. Mi smo pouzdani, zar ne? (Vraća
revolver u futrolu) Ali ipak, jedva čekam da ovo noćas bude gotovo. (On četka sako) Nadam se da se taj
noćašnji neće suviše uzbuditi ili razvikati. Nije mi baš sasvim dobro. Glava me užasno boli. (Pauza.
Kutija u liftu silazi. Ben skoči s kreveta. Gas izvadi ceduljicu iz kutije. Čita) Jedanput bambusovi
pupoljci, vodeno kestenje i pile. Jedanput čar siu i mlada boranija a la bolonjez.
BEN: A la bolonjez?
GAS: Da.
BEN: Au, bogamu!
GAS: Ne znam ni odakle da počnem, a kamoli šta više. (Opet gleda u kutiju u kojoj primeti onaj svoj
paketić čaja. Uzme ga) Vratili su nam čaj.
BEN (zabrinuto) Zašto li su to učinili?
 GAS: Možda sad nije vreme za čaj.
Kutija se penje uvis. Pauza.
BEN (bacivši čaj na krevet govori užurbano) Slušaj. Biće bolje da im kažemo.
GAS: Šta da kažemo?
BEN: Da ne možemo to da im pošaljemo, nemamo ništa.
GAS: Dobro, ako tako misliš.
BEN: Daj tvoju olovku. Napisaćemo im ceduljicu.
Okrenuvti se da uzme olovku, Gas iznenada primeti kukni telefon koji visi na zidu, desno od otvora za
lift, a preča njegovom krevetu.
В
р
х

vuk
~ administrator ~

Поруке: 6411
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina
Контакт:
Повежи се са vuk



Порукаод vuk » 17 Нов 2006, 16:45

GAS: Šta je ovo?

BEN: Koje?
GAS: Ovo.
BEN (zagleda) Ovo? To je kućni telefon.
GAS: Otkada je ovde?
BEN: Upravo ono što nam treba. U to je trebalo govoriti, a ne vikati u otvor za lift.
GAS: Čudim se što ga ranije nisam primetio.
BEN: Dobro, hajde sad.
GAS: Šta ćeš to?
BEN: Vidiš ovo? To je zviždaljka.
GAS: Šta, ovo?
BEN: Da, izvadi je odatle. Povuci je. (Gas ga posluša) Tako.
GAS: Šta ćemo sada?
BEN: Duni u nju.
GAS: Da dunem?
BEN: Ako duneš, gore će zasvirati i oni će znati da želiš nešto da im kažeš. Duni.
Gas dune. Pauza
GAS (držeći mikrofon na ustima) Ništa ne čujem.
BEN: Ti sad govori! Govori u mikrofon!
Gas pogleda u Vena, zatim govori u mikrofon.
GAS: Ostava je prazna!
BEN: Daj mi to! (On zgrabi mikrofon i prinese ga ustima. Govori tonom punim poštovanja) Dobro veče.
Žao mi je što vas uznemiravam, ali mislimo da je bolje da vam kažemo da ovde nema više ništa. Poslali
smo vam sve što smo imali. Ovde dole nema više ništa za jelo. (Lagano prinese mikrofon uhu) Šta? (Stavi
ga opet na usta) Ne, poslali smo vam sve što smo imali. (Prinese mikrofon uhu. Sluša. Vraća ga na usta)
Oh, vrlo mi je žao što to čujem. (Na uho. Sluša. Gasu) Kolač sa grožćicama nije bio svež. (Sluša. Gasu)
Čokolada se istopila. (Sluša. Gasu) Mleko je prokislo.
GAS: Kakav je bio slani keks?
BEN (sluša) Keks je bio bajat. (Gnevno gleda Gasa. Prinosi mikrofon ustima) Pa... veoma žalimo.
(Prinese mikrofon uhu) Šta? (Ustima) Šta? (Uhu) Da, da. (Ustima) Da, svakako. Svahako. Odmah. (Uhu.
Onaj glas više se ne čuje. On okači mikrofon na mesto. Uzbuđeno) Jesi li čuo?
GAS: Šta?
BEN: Znaš šta je rekao? Zapali rešo. Ne „stavi čajnik na vatru". Ni ,,upali plin". Nego „zapali rešo"!
GAS: Kako možemo da zapalimo rešo?
BEN: Šta hoćeš tim da kažeš?
GAS: Pa nema plina.
BEN (Pljesne se rukom po čelu) Šta ćemo sad?
GAS: Zašto je rekao da stavimo čajnik na vatru?
BEN: Radi čaja. Hoće da popije šolju čaja.
GAS: On hoće čaja! A ja? Pa ja već svu noć žudim za čajem!
BEN (s očajanjem u glasu) Šta ćemo sad?
GAS: Šta mi po njegovom mišljenju treba da pijemo? (Ben sedne na krevet i zuri preda se) Šta će biti s
namd? (Ben sedi i dalje) I ja sam žedan. I umirem od gladi. A on želi šolju čaja. To je prešlo svaku
meru, tako mi boga. (Ben spusti glavu na grudi) I meni je potrebno da nešgo bacim u kljun. A tebi?
Izgleda kao da si i ti ogladneo. (Gas sedne na krevet) Poslali smo mu sve što smo imali, i još nije
zadovoljan. Ne, časna reč, na to bi se čak i mačka nasmejala. Zašto si mu poslao sve ono? (Zamišljeno)
Zašto sam ja sve to stavio u lift? (Pauza) Ko zna šta on gore ima. Ima verovatno punu zdelu salate. Gore
sigurio nešto imaju. Odavde neće bogzna šta dobiti. Primetio si da nisu tražili nikakvu salatu? Gore
sigurno imaju punu činiju salate: hladnu govedinu, rotkvice, krastavce. Zelenu salatu. Seckani parizer.
(Pauza) Kuvana jaja. (Pauza) Svašta. Imaju, sigurno, i sanduk piva. Verovatno on baš sada pije kriglu
piva i gricka moj slani keks. Tom slanom keksu nije imao šta da prigovori, zar ne? Dobro je njima gore,
ne brini za to. Ne misliš valjda da će oni tamo sedeti i čekati na ono što im mi odavde pošaljemo, je li?
Od toga ne bi imali baš mnogo koristi. (Pauza) Dobro je njima. (Pauza) I on želi šolju čaja. (Pauza) To
već više nije ni smešno, čini mi se. (On pogleda u Bena, ustane i priđe mu) Šta je tebi? Ne izgledaš baš
veseo. I ja se osećam kao da sam sav pun jeda.
Ben se uspravi na krevetu.
BEN (tiho) Još malo pa će biti vreme.
GAS: Znam. Ali ne volim da radim s praznim stomakom.
BEN (umorno) Ćuti malo. Saslušaj moja uputstva.
GAS: Zašto? Uvek radimo na isti način, zar ne?
BEN: Saslušaj uputstva.
Tas uzdahne pa sedne na krevet pored Bena. Ovaj mu daje uputstva koja Gas mehanički ponavlja.
BEN: Kad dobijemo poziv, ti izići i stani iza vrata.
GAS: Stani iza vrata.
BEN: Ako neko zakuca na vrata, ne odgovaraj.
GAS: Ako neko zakuca na vrata, ja ne odgovaram.
BEN: Ali niko neće kucati na vrata.
GAS: I tako ja neću odgovoriti na kucanje.
BEN: Kad onaj tip uće...
GAS: Kad onaj tip uđe...
BEN: Zatvori vrata za njim.
GAS: Zatvaram vrata za njim.
BEN: Ne otkrivajući mu da si tu.
GAS: Ne otkrivajući mu da sam tu.
BEN: On će me videti i poći će prema meni.
GAS: On će te videti i poći će prema tebi.
BEN: Tebe neće videti.
GAS (odsutno) A?
BEN: Tebe neće videti.
GAS: Neće me videti.
BEN: Ali mene hoće.
GAS: Tebe hoće.
BEN: Neće znati da si tu.
GAS: Neće znati da si tu.
BEN: Neće znati da si ti tu.
GAS: Neće znati da sam ja tu.
BEN: Ja potrgnem revolver.
GAS: Ti potrgneš revolver.
BEN: On stane kao ukopan.
GAS: Stane kao ukopan.
BEN: Ako se okrene...
GAS: Ako se okrene...
BEN: Ti si tu.
GAS: Ja sam tu. (Ben se namršti i rukom pritisne čelo) Nešto si izostavio.
BEN: Znam. Šta?
GAS: Ja, po tvom uputstvu, visam potegao revolver.
BEN: Ti potrgneš revolver ...
GAS: Pošto sam zatvorio vrata.
BEN: Pošto si zatvorio vrata.
GAS: To do sada nikad nisi izostavio, znaš li to?
BEN: Kad te vidi iza sebe...
GAS: Mene iza sebe...
BEN: A mene ispred sebe...
GAS: Tebe ispred sebe...
BEN: Izgubiće sigurnost...
GAS: Osetiće se nelagodno.
BEN: Neće znati šta bi.
GAS: Pa šta će onda?
BEN: Gledaće u mene, pa onda u tebe.
GAS: Mi nećemo progovoriti ni reči.
BEN: Gledaćemo ga.
GAS: Ni on neće izustiti ni reči.
BEN: Niko neće ni pisnuti.
Pauza.
GAS: Šta ćemo ako to bude devojka?
BEN: Uradićemo sve isto.
GAS: Sasvim isto?
BEN: Sasvim.
Pauza.
GAS: Nećemo ništa drukčije?
BEN: Ništa, sasvim isto.
GAS: Oh. (On ustane i zadrhti) Izvini.
Iziđe na vrata levo. Ben i dalje sedi na krevetu, nepomično. Čuje se kako Gas vuče lanac u klozetu, ali
voda ne silazi. Pauza. Gas se vraka i zastane na vratima, duboko zamišljen. Pogleda u Bena pa onda
lagano priđe svom krevetu. Uznemiren je. Okreće se i gleda u Bena, a onda načini nekoliko koraka
prema njemu.
GAS (lagano, tihim glasom punim napetosti) Zašto nam je poslao šibice ako je znao da ovde nema
plina?
Pauza. Ben zuri preda se. Gas priđe Benovom krevetu, kod nogu, i stoji levo od njega, da bi njegov glas
dopro do Benovog uha.
GAS: Bene. Zašto nam je poslao šibice kad je znao da ovde nema plina? (Ben digne glavu i pogleda ga)
Zašto je to učinio?
BEN: Ko?
GAS: Ko nam je poslao one šibice?
BEN: O čemu to govoriš?
Gas netremice gleda u njega.
GAS (jedva govori) Ko je gore?
BEN (razdraženo) Kakve to veze ima s onim drugim?
GAS: Svejedno, ali ko je?
BEN: Kakve to veze ima s onim drugim?
Ben nervozno pipa rukom po krevetu tražeći novine.
GAS: Postavio sam ti jedno pitanje.
BEN: Dosta!
GAS (sve uzbuđenije) To sam te već ranije pitao. Ho se uselio ovamo, pitao sam te. Rekao si da su se
oni koji su pre ovde bili iselili odavde. Dobro, a ko se uselio?
BEN (zgrčen) Zaveži.
GAS: To sam te pitao, zar nisam?
BEN (ustane) Zaveži!
GAS (grozničavo) Pitao sam te još pre čije su ovo prostorije, je li? Pitao sam te. (Ben ga zlobno udari po
ramenu) Pitao sam te čije je ovo sada, zar nisam? (Ben ga opet zlobno udari po ramenu, žestoko) Dobro,
zašto on sad ovo izvodi? To hoću da znam. Šta će mu to?
BEN: Šta izvodi?
GAS (strasno, prilazeki mu) Zašto on to čini? Prošli smo kroz sve probe, zar ne? Prošli smo sve to već pre
mnogo godina, zar nismo? Zajedno smo sve to prolazili, zar se ne sećaš? Uvek smo činili ono što se od
nas tražilo. Zašto onda ovo sad čini? Šta se krije iza toga? Šta to sad izvodi?
Kutija se spustila u liftu iza njih. Kloparanje je sad propraćeno piskutavim zviždukom koji se čuje u času
kad kutija padne na dno. Gas pritrči otvoru i zgrabi cedulju. Čita.
GAS: Skampi! (On zgužva cedulju, zgrabi mikrofon, vadi zviždaljku prikačenu uz njega, dune i govori)
Nemamo više ništa! Ništa! Razumete li?
Ben zgrabi mikrofon, odgurne Gasa u stranu, poće za njim i nadlanicom ga grubo udari posred grudi.
BEN: Prestani! Ludače!
GAS: Ali čuo si!
BEN (razjareno) Dosta! Upozoravam te!
Pauza. Ben okači mikrofon na mesto. Priđe svom krevetu i legne. Uzme novine i čita. Pauza. Kutija se
penje gore. Oni se naglo okreku i pogledi im se sretnu. Ben se opet okrene svojim novinama. Tas lagano
priđe svom krevetu i sedne. Pauza. Otvor na liftu sam se zatvara. Obojica se naglo okrenu, pogledi im
se ukrste, a onda Ben ponovo zuri u novine. Pauza. Ben baci novine na pod.
BEN: Hej! (Podiže novine i gleda u njih) Slušaj ovo! (Pauza) Šta kažeš na to, a? (Pauza) Hej! (Pauza) Jesi
li ikada tako nešto čuo?
GAS (tupo) Ostavi me na miru!
BEN: Istina je.
GAS: Okani me se.
BEN: Evo ovde to stoji crno na belom.
GAS (veoma tiho) Je li to istina?
BEN: Možeš li tako nešto i da zamisliš!
GAS: Prosto da čovek pukne od smeha, je li?
GAS (jedva čujno) Neverovatno.
Ben trese glavom. Spušta novine na krgvet i ustaje. Stavlja revolver u futrolu. Gas ustane i pođe
vratima levo.
BEN: Kuda ćeš?
GAS: Idem po čašu vode.
On izlazi. Ben čisti prašinu sa svog odela i s cipela. Čuje se zviždaljka kućnog telefona. On mu prilazi,
vadi pištaljku i prinosi cev uhu. Sluša, zatim je prinese ustima.
BEN: Da. (Cev na uho. Sluša. Prinese je ustima) Odmah. Dobro. (Na uho. Sluša. Cev na usta) Spremni
smo, naravno. (Na uho. Sluša. Cev na usta) Razumem. Ponavljam. On je stigao i odmah će ući. Da se
upotrebi uobičajepi metod. Razumem. (Na uho. Sluša. Cev na usta) Spremni, naravno. (Na uho. Sluša.
cev na usta) Dobro. (Okači mikrofon) Gas!
Izvadi češalj, češlja se, popravlja sako tako da se manje primeti izbočina na mestu gde je revolver. Iz
klozeta levo čuje se voda koja je potekla. Ben žurno prilazi vratima levo.
BEN: Gas!
Naglo se otvaraju vrata desno. Ben se okrene, s revolverom uperenim na vrata. Gas ulazi posrkuki. On
je sad bez sakoa, prsluka, kravate, revolvera i remena s futrolom. Stane, pognut napred, s rukama koje
vnse niz telo. Podigne glavu i gleda u Bena. Duga pauza. NJih dvojica gledaju se netremice.

ZAVESA