Biologija Udzbenik Za 5. Razred

©
C
op
yr
ig
ht
ED
U
KA
ВЕРА МАТАНОВИЋ
ВЕСНА МИЛЕТИЋ
KA
U
ED
УЏБЕНИК ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
ht
ig
yr
op
C
©
Вера Матановић
Весна Милетић
БИОЛОГИЈА
УЏБЕНИК ЗА ПЕТИ РАЗРЕД
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
ГЛАВНИ УРЕДНИК
Проф. др Бошко М. Влаховић
ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА
Доц. др Наташа Филиповић
KA
ДИЗАЈН
Иван Танић, Агенција Мани два
U
ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА
Споменка Трипковић
ED
ИЗДАВАЧ
Едука д.о.о. Београд
ht
Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1

Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903
ig
Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

yr
ЗА ИЗДАВАЧА
Проф. др Бошко М. Влаховић, директор
op
C
Штампа
______________
©
Издање бр.:
______________
Тираж:
______________
Здраво!
Пред тобом је уџбеник који ће ти помоћи са упознаш живу при-

роду преко новог наставног предмета биологије. Поред основног
текста, у њему ћеш наћи занимљивости, задатке које треба да радиш
KA
самостално као домаћи задатак, у пару или у групи као активност
на часу. Ти задаци ће ти помоћи да закључиш и схватиш закони-
тости природе и живог света. Ако си радознала особа и желиш више
U
да сазнаш, погледај садржаје датих линкова. Тако ћеш сазнати још
ED
више о живој природи. Пре него што почнеш да учиш, погледај во-
дич кроз уџбеник који ће ти помоћи у раду.
Ми смо се потрудили да припремимо занимљив уџбеник и на-
дамо се да ћеш га користити не само за учење биологије већ и као
ht
основу за истраживање биологије.

Ауторке
ig
yr
op
C
©
3
САДРЖАЈ
Водич кроз уџбеник............................................................................ 6
ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ
ЖИВОТА .......................................................................................... 7
Порекло живота на Земљи ................................................................. 8
Жива природа, нежива природа и биологија ................................... 9
Значај биологије ........................................................................... 10
Како се упознају и проучавају жива бића.................................. 10
Заједничка својства живих бића...................................................... 13
Жива бића су изграђена од ћелија.............................................. 13
KA
Провери научено .............................................................................. 17
Посебност, индивидуалност ........................................................ 18
Исхрана ......................................................................................... 18
U
Дисање .......................................................................................... 19
ED
Излучивање .................................................................................. 19
Надражљивост и покретљивост .................................................. 21
Размножавање .............................................................................. 23
Једноћелијски и вишећелијски организми .................................... 25
ht
Провери научено .............................................................................. 25

Нешто више о заједничким особинама живих бића ..................... 29
ig
Исхрана ......................................................................................... 29
Дисање као размена гасова у различитим срединама .................. 36
yr
Излучивање ....................................................................................... 41
Покретљивост, кретање .................................................................... 44
op
Надражљивост .................................................................................. 49
Размножавање .................................................................................. 52
C
Бесполно размножавање ............................................................. 53

Полно размножавање .................................................................. 55
Раст и развиће. Дужина живота ...................................................... 59
©
Промене које човек пролази током развића,

пубертет и полна зрелост ............................................................ 62
Основе класификације живих бића ................................................ 65
Провери научено .............................................................................. 67
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ

КАО ОСНОВА ЖИВОТА .......................................................... 69
Живот у воденој и копненој средини .............................................. 70
Услови живота .............................................................................. 70
Живот у води и на копну ............................................................. 74
Живот у води ............................................................................ 75
Живот на копну ........................................................................ 79
Живот под земљом .................................................................. 82
Провери научено .............................................................................. 86
4
НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА .......................................... 87
Преношење особина са родитеља на потомке.
Разлике између родитеља и потомака ............................................ 88
Разлике између полног и бесполног размножавања у
настанку варијабилности. Узроци варијабилности ....................... 92
Варијабилност организама унутар врсте предуслов је
за еволуцију ...................................................................................... 96
Провери научено ............................................................................ 100
ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ....................................................... 101
KA
Шта је екосистем ............................................................................ 102
Жива бића из непосредног окружења........................................... 103
U
Одговоран и неодговоран човеков однос према живим
ED
бићима и животној средини .......................................................... 106
3аштита живих бића и животне средине...................................... 111
Дивље животиње као кућни љубимци – да или не....................... 117
Значај врста за човека (самоникло јестиво, лековито и
ht
отровно биље; животиње као храна и као могући

преносиоци болести, отровне животиње) .................................... 120
ig
Самоникло јестиво, лековито и отровно биље ........................ 120

yr
Животиње као храна и могући преносиоци болести,

отровне животиње ...................................................................... 126
Провери научено ............................................................................ 131
op
ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ................................................................ 132

C
Здрава исхрана и унос воде. Енергетски напици......................... 133

©
Штетност дуванског дима и психоактивних супстанци .............. 138

Психоактивне супстанце ............................................................... 141
Физичка активност и здравље........................................................ 143
Промене кроз које човек пролази током развића,
пубертет, полна зрелост, промене у пубертету
и прерано ступање у сексуалне односе ........................................ 146
Провери научено ............................................................................ 154
ГОДИШЊА САМОПРОЦЕНА ..................................................... 155
Решења задатака ............................................................................. 158
Непознате речи............................................................................... 162
Коришћена литература .................................................................. 164
5
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК
Кључне речи Основни појмови које ћеш научити у овој лекцији.
Мрав ти доноси објашњење за непознате речи.
За радознале
Радознали мунгос меркат носи ти линкове на којима можеш
да погледаш презентације, анимације, песме и филмове о
KA
одређеној теми и тако прошириш своје знање.
Активности (бубамара), задаци за рад у пару или групи који
U
АКТИВНОСТ
се раде на часу.
ED
Занимљивости (папагај) не треба да учиш, оне су ту да ти објасне
ht
појмове на други начин и да учење учине занимљивијим.

ig
yr
Кратко и јасно (лептир), шема лекције за оне који су визуелни тип

op
и лакше памте помоћу мапа ума.

C
Размисли, истражи и одговори (златна рибица), задаци за

©
вежбање, истраживање, размишљање и понављање наученог.
Припрема за следећи час (пас)

Увек веран кућни љубимац доноси ти задатке за следећи час.
Сад знаш (сова), кратак преглед лекције.
Провери научено
6
ПОРЕКЛО И
РАЗНОВРСНОСТ
ЖИВОТА
У овом делу уџбеника
l обновићеш и проширићеш своје знање
о живој и неживој природи;
l обавестићеш се, укратко, о пореклу живота на Земљи;
l сазнаћеш како се истражује природа;
KA
l научићеш да разликујеш и групишеш жива бића према
неким њиховим спољашњим особинама;
l схватићеш да свака врста у природи има своје место
U
биле јединке велике као слон или мале као миш, и да су
ED
у природи жива бића узајамно повезана и међусобно
зависна.
ht
ig
yr
op
C
©
ПОРЕКЛО ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ
Кључне речи: порекло живота, фосили
Од давнина је човека занимало како је настао живот на планети

Земљи.
Током времена било је више различитих мишљења о пореклу
живота, од тога да је живот стигао са неке друге планете, или да је
настао сам од себе, научних теорија о пореклу живота на Земљи.
Постоје мишљења и да је живот продукт неке више силе.
Шта мислиш како је настао живот на Земљи? Шта је било потреб-
но да би живот постојао у оваквим облицима и на другим планета-
ма?
KA
Причу о пореклу
U
живота погледајте на
https://www.youtube.com/
ED
watch?v=fB83IW8r-CQ
ht
ig
yr
Сл. 1. Један део Планете Земље Сл. 2. Планета Земља некад

op
Најстарија жива бића настала су у води пре скоро четири ми-

лијарде година под условима средине који су били потпуно дру-
гачији него данас.
C
Научне чињенице потврђују да су данашња жива бића настајала

од прастарих и да су се током времена развијала, мењала и прила-
©
гођавала променама услова живота на Земљи. Један од доказа јесу

фосили које налазимо у различитим слојевима земље.
Фосили су окамењени
остаци биљака и
животиња.
Сл. 3. Живи свет у доба диносауруса Сл. 4. Живи свет данас
Више о пореклу живота на планети Земљи сазнаћеш у старијим

разредима.
8
ЖИВА ПРИРОДА, НЕЖИВА
ПРИРОДА И БИОЛОГИЈА
На путу до школе или на излету виђаш разноврсне биљке и жи-

вотиње. Неке од њих већ познајеш, а друге ћеш упознати у старијим
разредима. Сви они чине живу природу.
Видећеш и Сунце, камење, стене, водене токове, песак или друге
врсте земљишта. Све то припада неживој природи.
Али то није све. Окружују те и куће, покућство, аутомобили и
много тога што користиш свакога дана, почевши од свеске, оловке,
књиге и друго. Све то је направио човек и називамо их предмети.
x Жива и нежива природа нераскидиво

су повезане и зависе једна од друге.
KA
Oбјасни на једном примеру како жива и
нежива природа међусобно зависе.
U
ED
ht
Жива и нежива природа

АКТИВНОСТ РАД У ПАРУ
ig
РАЗВРСТАВАЊЕ
yr
Разврстај живу и неживу природу и предмете који су приказани на илустрацији у

одређене колоне.
op
Жива природа Нежива природа Предмети

C
©
Ове школске године сазнаћеш много о живим бићима и добићеш

одговоре на питања као што су: где живе, како се крећу, како се бране,
како се хране, размножавају и како преживљавају неповољне услове
живота. На та, и на многа друга, питања о живим бићима одговоре ти
даје наука биологија. Назив долази од грчких речи bios – живот и logos –
наука. Биологија је природна наука која проучава жива бића. При-
родне науке проучавају живу и неживу природу. Биолози су скупили
бројна знања о живим бићима. Издвојили су области које проучавају
биљке – ботаника, животиње – зоологија, гљиве – микологија, микро- Биолози су научници који
организме – микробиологија и многе друге биолошке дисциплине које проучавају жива бића.
ћеш изучавати у старијим разредима.
9
ЗНАЧАЈ БИОЛОГИЈЕ
Од свог настанка човек користи живу природу за исхрану и ле-
чење, за израду одеће, изградњу склоништа и за све друге потребе.
Резултати истраживања се примењују у другим примењеним нау-
кама, као што су медицина, ветерина, фармација, шумарство итд.
Открића биологије користе се у искорењивању болести и глади у
свету, продужењу животног века човека и у друге хумане сврхе које
побољшавају услове живота људи.
Размисли и дај пример како ти можеш да искористиш знање би-
ологије да унапредиш свој живот и живот своје заједнице.
Млади Енглез Чарлс Дарвин
био је природњак који
се са 24 године упутио КАКО СЕ УПОЗНАЈУ И ПРОУЧАВАЈУ ЖИВА БИЋА
на путовање око света
бродом Бигл. Посматрао Жива бића се упознају боравком у природи. Научници, биолози,
је и описивао природу и често и више дана па и година истражују жива бића шума, ливада,
доносио закључке који се река, бара и др.
KA
данас сматрају основом Свако дете може да упознаје природу током излета, боравком у
науке биологије. Причу о парку, у селу, или на путу до школе и на многе друге начине.
његовом животу погледајте
Најједноставније упознавање је посматрање и препознавање
U
на: https://www.youtube.com/
watch?v=pU-Yk8qeKWQ живих бића.
ED
ht
ig
Посматрати животиње
можете и на сафарију. Како
yr
то изгледа, погледајте на:

op
watch?v=sNHgprMj73c
C
Сл. 5. Истраживање у природи

©
Природа се упознаје и тако што се описују и прате појаве и

Појава је догађај који се процеси који се одвијају у краћем или дужем временском периоду
може посматрати. на биљкама (растење, цветање, опадање лишћа) или животињама
Процес у биологији је
ток или развитак неке
(понашања животиња, пре свега птица селица и станарица, у јесен
природне појаве. и пролеће у школском дво-
ришту или у оближњем пар-
Лабораторија је
просторија у којој се врше
ку).
истраживања. Жива бића се упознају и
у посебним просторијама,
Оглед или експеримент
јесте покушај или проба да
лабораторијама, помоћу
се у строго контролисаним увеличавајућих стакала, ми-
условима проучи нека кроскопа и других помагала.
појава или процес. Тамо се испитују различите
појаве помоћу огледа или
експеримената. Сл. 6. Истраживање у лабораторији
10
РАД СА ЛУПОМ (УВЕЛИЧАВАЈУЋИМ СТАКЛОМ).

Потребан материјал: лупа (увеличавајуће стакло), лист папрати
или афричке љубичице, свеска, оловка, парче белог папира
Mноги познати
научници долазили
су до својих открића
посматрајући и
пратећи појаве у
природи. Чувени
старогрчки филозоф
Лист папрати
KA
Аристотел описао
је око 500 врста и
Поступак
на основу њихове
– Лист одабране биљке поставите на бео папир и нацртајте га.
сличности сврставао
U
– Затим лупом посматрајте тај исти лист и нацртајте га. их је у групе.
Утврдите постоје ли разлике. И опишите их...
ED
ht

ig
УПОЗНАВАЊЕ ЖИВЕ ПРИРОДЕ

yr
Током боравка у парку или током шетње по некој ливади и шуми видећеш различите
биљке и животиње, а често и гљиве, пре свега печурке.
op
Потребан материјал: лупа (увеличавајуће стакло), свеска и, ако имате, оловке у боји.
Шта даље?
C
– Потражите неку лепу зељасту биљку

и нацртајте је.
©
– Изаберите једну дрвенасту биљку и

нацртајте је.
– Упоредите њихову спољашњу
грађу, нађите неколико сличности и
разлика.
– На влажном станишту потражите
виноградарског пужа и нартајте га.
Природа је богата инсектима.
Препознаћете их по томе што имају три пара чланковитих ногу. Сигурни смо да ће те
видети неког лепог инсекта. Нацртајте барем једног. Ако угледате неку птицу, немојте јој
прилазити, издалека је посматрајте и нацртајте, али гнездо ни случајно не дирајте.
Упоредите њихову спољашњу грађу, нађите неколико сличности и разлика.
Подсетите се да ли између биљака и животиња постојили барем нека сличност.
Ако сте је уочили, запишите их у свеску.
11
Размисли и одговори
1. Може ли жива природа да опстане без неживе?

2. Како ти упознајеш природу?
3. Шта је предмет изучавања науке биологије?
4. Које су области биологије?
5. У каквој вези наука о живој природи омогућава поправку твојих зуба?
6. Које су најважније групе живих бића?
КРАТКО И ЈАСНО
примењене
биолошке науке
биолошке
KA
дисциплине
БИОЛОГИЈА
U
НАУКА О ЖИВИМ
БИЋИМА
ED
оглед
посматрање
ht
у природи праћење
истраживања у описивање
ig
биологији закључивање
yr
у лабораторији
op
C
САДА ЗНАШ ŹЗАЈЕДНИЧКА СВОЈСТВА ЖИВИХ БИЋА

% Шта се подразумева под живом и неживом природом, а шта је предмет.
©
% Да је предмет проучавања биологије жива бића.

% Да су ботаника, зоологија и микробиологија гране биологије .
% Да лекари, фармацеути, стоматолози.
% Које су гране биологије. У чему је значај биолошких истраживања.
% Зашто лекари, фармацеути, стоматолози, шумари и још неки
стручњаци морају да знају биологију. Како би апотекар
препоручио за лечење чај, а да о биљкама не зна довољно?
12
ЗАЈЕДНИЧКА СВОЈСТВА
ЖИВИХ БИЋА
Кључне речи: ћелија, једро, цитоплазма, наследни

материјал, ћелијска мембрана ЗАНИМЉИВОСТИ
Колико смо слични
Биолози су досад описали више од два и по милиона врста жи-
показује и следећи пример:
вих бића, али се сматра да их има много више. Утврђено је и да не
Четрнаестогодишњи
постоје два потупуно иста организма иако припадају истој врсти. дечак Леонард Томпсон,
Мачићи из истог легла међусобно се разликују, а исто је и са свим који је оболео од дијабетеса
осталим врстама живих бића. (шећерне болести), 11.
Погледај своје друштво у разреду и покушај да откријеш по чему јануара 1922. године
се разликују. Сви имају 11 година, али ипак се разликују. То је пре лежао је на самрти. Дечак
свега физички изглед, затим начин на који се крећу, разлика је у је запао у тешку кому и
KA
ставовима које имају према храни, музици или према особама које био је прва особа којој је
им се свиђају, како се понашају према другима и још много тога. И убризган свињски инсулин
међу свим другим живим бићима, чак и исте врсте, ако их пажљиво (хормон који смањује ниво
шећера у крви). Третман
U
посматраш, можеш уочити бројне сличности и разлике.
је био изузетно успешан,
ED без икаквих пропратних
реакција, и дечак се
потпуно опоравио. Од тада
је инсулин спасао милионе
ht
живота и из темеља изменио

ток и прогнозу ове тешке
ig
болести. Животињски
инсулин, говеђи и свињски,
yr
дуго су, све до

1950. године, остали
op
једини лек против

ове тешке болести.
C
Сл. 7. Живи свет саване je разноврстан. Разлике су уочљиве, а ти се Ћелија – основна јединица
©
потруди да пронађеш колико су слични међу собом... грађе и функције сваког

живог бића.
Иако је разноврсност живих бића велика, ипак постоје и неке зајед-
ничке особине међу њима. Посебност (индивидуалност), исхрана,
осећање промена, раст, развиће и размножавање, старост и смрт су
заједничка својства живих бића. И не само то, сва жива бића се прила-
гођавају променама услова живота.
ЖИВА БИЋА СУ ИЗГРАЂЕНА ОД ЋЕЛИЈА

Ако пажљиво посматраш и пратиш промене на живој природи,
моћи ћеш да одговориш на следеће питање: Постоји ли нешто што
заједничко медведу и крушци, слону и кишној глисти, мишу и лаву,
човеку и храсту итд.? Можда ти се, на први поглед, учини да немају
13
ништа заједничко. Али, ако их пажљивије посматраш, уочићеш да
и поред разлика у величини, облику тела, кретању, начину исхране
итд. постоје и бројне сличности.
Шта је то заједничко свим живим бићима?
Сва жива бића, било да су мала или велика, да ли лете, пузе,
Ако вас интересује како
гмижу или ходају, имају ли кожу, длаку, перје, листове и цветове
ћелија функционише, и друго, имају нешто заједничко, а то је грађа тела.То значи да је
погледајте и послушајте свако живо биће грађено од мањег или већег броја ситних делова
ову лепу реп песму. које називамо ћелије. У свакој ћелији одвијају се процеси који
https://www.youtube.com/ омогућавају живот сваком живом бићу. Значи, ћелија је основна
watch?v=6IX3W-_plV8 градивна и функционална јединица грађе живих бића.
Градивна јединица – значи да је сваки организам, било да је
велики или мали, да ли лети, гмиже или хода, грађен од ћелија.
Функционална јединица – значи да се у ћелији одвијају животни
процеси који омогућавају живот.
KA
ЦИТОПЛАЗМА ЈЕДРО
U
ED
ЋЕЛИЈСКА
ht
МЕБРАНА
ОРГАНЕЛА
Сл. 8. Биљне ћелије
ig
Сл. 10. Грађа ћелије

yr
Основни делови ћелије су: ћелијска мембрана, цитошлазма са

op
органелама и једро. Ћелијска мембрана ограничава ћелију и штити

је. У унутрашњости ћелије се налази цитоплазма у којој органеле
C
врше неку функцију. Свима њима управља једро.

©
Сл. 9. Животињске ћелије
Органеле су делови
ћелије који имају
одређену функцију.
Цитоплазма је течни део
ћелије у коме се налазе Сл. 11. Замислите да је овa фарма ћелија и одредите шта је на фарми
органеле. једро, органеле и мембрана. Размислите ко у ћелији ради,
ко је штити а какво је једро и шта оно ради
14
1. Посматрање грађе лимуна или наранџе

Потребан материјал: лупа, пинцета, кришка лимуна или наранџе, јаје рибе или птице.
Поступак
– Пажљиво раздвојте плод лимуна на кришке, а затим са сваке кришке скините танку опну.
– Пинцетом раздвојте најситније делове које уочавате и трудите се да вам не исцури сок.
– Посматрајте под лупом и слику нацртајте у свесци.
Да ли можете те кесице да раздвојите на још ситније делове? ...........................................
Објасните зашто. .....................................................................................................................
....................................................................................................................................................
Те кесице су ћелије.
2. Када то знаш, погледај грађу ћелије

Потребан материјал: три тањирића, т ри кокошија јајета која су јајна ћелија кокошке (за
KA
сваку групу по једно, или само једно за све), лупа.
Поступак
Јаје разбијте, ставите у тањирић и
U
посматрајте под лупом.
ED
На основу слике ћелије обележите
делове јајета.
Жуманце је део ћелије у којем се налази једро
(запазите тачкицу у жуманцету), беланце је цитоплазма,
ht
а танка опна испод оне спољашње од чврсте материје,

ig
кречњачке, јесте ћелијска мембрана.

yr
Ћелија је веома сложене грађе. Ћелије се разликују

по облику и величини, могу бити врло ситне, а могу и
op
да се виде голим оком, као ћелије које сте посматрали

или кокошије јаје, биљна влакна памука или мишић-
C
на влакна меса које једеш.

Више о грађи ћелије сазнаћеш у старијим разре-
дима. За почетак, добро је још да знаш да се у једру
©
налази наследни материјал који размножавањем

Сл. 13. Мачићи личе на своју мајку, а
преноси особине са родитеља на потомство. јабука рађа плодове јабуке
Постоје и жива бића која немају једро па се код
њих наследни материјал налази у цитоплазми. Такви
организми су на пример бактерије.
Бактерије су једноћелијски
организми без једра.
Наследни материјал –
наследни део једра који се
материјал размножавањем преноси са
родитеља на потомство.
Сл. 12. Организам без једра

15
Још једном да те подсетимо: сва жива бића, од оних најмањих (на
Ћелију је открио
пример бактерије или траве) па до оних најкрупнијих (храст, лав,
1665. године Роберт
човек итд.), имају ћелијску грађу.
Хук који је посматрао
ћелије плуте под
Али и о томе ћеш више сазнати касније, у следећим разредима.
микроскопом.
Подсећале су га на
пчелиње саће па их је Размисли, истражи и одговори
назвао ћелије (целуле),
коморице. Скоро 200 1. Шта је ћелија?
година касније, два 2. Који су основни делови ћелије?
научника, Шван и У ком делу ћелије се налази наследни материјал?
Шлајден, поставила 4. У чему је разлика између бактерија и миша?
су заједно ћелијску 5. Постоје ли сличности између бактерија и миша?
теорију према којој
су сва жива бића
изграђена од ћелија.
То је и данас једна од
KA
најбитнијих теорија у
биологији.
U
ћелијска
ED
мембрана
цитоплазма са
органелама
ht
биљна ћелија
ig
yr
op
делови ћелија
C
Kако је откривена ћелија,

погледајте на https://
©
www.youtube.com/
watch?v=43QL_6nPULY животињска
ћелија
једро
ћелије с једром
ћелије без једра
16
ПРОВЕРИ НАУЧЕНО
1. Ћелије свих организама имају:

а) једро;
б) хлоропласте;
в) ћелијски зид;
г) наследни материјал.
Заокружи тачан одговор
2. Структура у ћелији са одређеном грађом, обликом, и улогом назива се:

а) орган;
б) органела;
в) организам;
г) органски систем.
KA
3. Утврди који су искази тачни (Т) а који нетачни (Н) па заокружи
одговарајуће слово.
U
Бактерије немају једро. Т Н
Ћелијска мембрана штити ћелију. Т Н
ED
Ћелија је највећа јединица живих бића. Т Н
У ћелији се налазе органи. Т Н
Органеле су делови ћелије који имају одређену функцију. Т Н
ht
4. На слици су представљена ћелија. Обележи слику тако што ћеш обележити

једро, цитоплазму, мембрану и органеле.
ig
yr
op
C
©
17
ПОСЕБНОСТ, ИНДИВИДУАЛНОСТ
Посебност, индивидуалност, јесте особина сваког живог бића,
што значи да га одликују јединствене особине и да не постоје два
потпуно иста организма. На пример, мишеви из истог легла личе,
али нису исти, неки су крупнији, други бржи итд., а тако је исто и
са другим врстама. Важно је да знаш да не постоје два потпуно иста
организма чак и ако припадају истој врсти, па ни два јајета, која
снесе иста кокошка, нису потпуно иста.
KA
U
Сл. 14. Посебност (индивидуалност) приказана код деце и слепих
мишева; слични јесу, али нису потпуно исти
ED
ЗАНИМЉИВОСТИ
Крпељ је сићушна
ИСХРАНА
пауколика животиња Зашто после тешког тренинга или неке физичке активности
ht
величине 1 мм која се осећаш глад и умор?

храни крвљу сисара.
ig
Храна је неопходна живим бићима јер су им за раст и развој ће-

Када се закачи за неког
лија и целог организма потребне градивне супстанце. Осим тога,
сисара и почне да му
yr
сише крв, уме да буде свако живо биће за обављање животних активности користи енер-
веома прождрљив. гију коју добија из хране. Без хране нема ни енергије, и ето умора.
op
Толико се наједе да Организми се хране различитом храном и на различите начине

може да повећа своју долазе до ње. Тако су у природи сва жива бића повезана у ланце
C
дужину 10 пута а исхране. Ако се ти односи поремете у природи, организми на крају

запремину и до ишчезавају јер им нестаје храна.
100 пута. Ако пажљиво гледаш ову илустрацију, видећеш да у шуми храну
©
може да нађе више врста живих бића.
Како изгледа један ланац

исхране, погледајте на
watch?v=G-sUDpJJ-BY
Сл. 15. Листопадна шума са својим становницима

18
Заједно с паром из клупе, уз помоћ наставника, повежи живо- У погледу количине
хране коју користе,
тиње и њихов плен. Да ли су исте животиње увек ловци, а друге увек
животиње се значајно
плен? Шта мислиш: могу ли и ловци да буду плен? Запиши у свеску. разликују. Потреба
А како се биљке хране? Оне саме себи стварају храну. Како? То за храном зависи од
ћеш научити на једном од следећих часова. величине организма
и од његових одлика.
Крокодилу је потребан
ДИСАЊЕ један добар оброк
месечно, а пољска
Дисање је процес при коме жива бића узимају кисеоник а ис-
волухарица мора да се
пуштају гас угљен-диоксид. Ако жива бића живе на копну, онда из
храни скоро непрекидно.
ваздуха издвајају кисеоник, а ако живе у води, тада користе кисео- Бубамара поједе 1000
ник растворен у води. А зашто уопште жива бића дишу? ваши дневно, а нилски
коњ 40 кг хране. Хијена
мора дневно да поједе
½ своје тежине, а лав ¼
KA
своје тежине.
Знаш ли како се
бубамара брани од
непријатеља? Тај мали
U
лепи инсект црвене
ED боје са црним пегама
привлачи неке врсте
птица. Међутим, птица
Сл. 16. Риба дише шкргама, а кишна глиста помоћу влажне коже која не зна да бубамара
ht
има веома непријатан

укус превари се и поједе
ig
Кисеоник који удишу омогућава да се из хране ослободи енер- је, тада и никад више.
гија неопходна за све животне процесе у организму. Угљен-диоксид, Тако бубамара може да
yr
се показује у свој својој

који том приликом настаје, жива бића избацују у спољашњу средину
лепоти.
или у воду преко органа за дисање. Да ли и биљке дишу? И када?
op
Своје одговоре запишите у свеску, проверићете да ли сте добро раз-

мишљали када будемо учили процес дисања на једном од наредних
C
часова.
©
ИЗЛУЧИВАЊЕ
Зашто се твој организам
зноји када имаш високу
температуру? Зашто тада
мораш да пијеш више воде?
Зној навлажи кожу, испара-
ва и хлади организам па се
Из неких биљака
температура тела снижава. може свакодневно да
Сл. 17. Знојењем се организам брани од
Животиње се знојем ос- испари и до 100 л воде.
прегревања
лобађају вишка воде и штет-
них супстанци, а то чине и преко коже и бубрега. У природи живе и
организми који то чине и на други начин.
Да ли се и биљке „зноје”?
„Зноје” се и то често и обилато, све зависи од њихових потреба
и од количине воде у земљишту и у спољашњој средини. Процес
19
којим се биљке ослобађају вишка воде назива се транспирација
(испаравање). Као што већ знаш, свим живим бићима вода је услов
за живот, а за многе врсте је и место живота, станиште. Не траже сва
жива бића исту количину воде. Некима је потребна велика количи-
на воде, а другима веома мала, али нико не може без воде. Вишак
воде у виду водене паре жива бића ослобађају у спољашњу средину
преко листова, плућа и коже. Исто тако, ни сва жива бића не осло-
бађају исту количину воде. Све зависи од потребе биљака за водом,
од количине воде у подлози и од спољашње температуре.
Размисли, истражи и одговори
Повежи ланцем исхране миша, сову и семенке траве или зеца, купус
и орла. Ко је ту ловац, а ко плен?
Опиши начин исхране једне теби занимљиве животиње.
Како се биљка не осуши кад испушта воду?
Која је улога бодљи на кактусима?
KA
Шта мислиш како људи и животиње у пустињама долазе до воде?
Шта мислиш да ли, ако скидаш кору са стабала у околини, угро-
жаваш њихов опстанак?
U
Постоји ли повезаност између шума и количине падавина (кише)
у неком крају?
ED
систем за
КРАТКО И ЈАСНО излучивање
ht
знојење
особине излучивање
ig
живих бића
yr
транспирација
op
исхрана дисање
избацују
C
угљен-диоксид
©
саме стварају храну узимају

користе друге
организме као храну кисеоник
САДА ЗНАШ
% Исхрана омогућава сваком живом бићу да обавља све животне функције, да расте и
да се развија.
% За обављање животних функција потребна је енергија, а организам је добија из хране.
% Храна није довољна за опстанак. Свако живо биће мора да узима и кисеоник за
дисање.
% Дисањем се ослобађа гас угљен-диоксид.
% Осим хране и кисеоника неопходна је и вода, без воде нема живота.
% Вишак воде жива бића ослобађају у спољашњу средину знојењем
или помоћу плућа и бубрега.
20
НАДРАЖЉИВОСТ И
ПОКРЕТЉИВОСТ
Кључне речи: надражљивост, покретљивост
Како жива бића осећају спољашњу средину и како реагују на про-
мене у тој средини? Ти осећаш да ли ти је топло или хладно. Реагујеш
на мајчин додир и тумачиш га као љубав према теби. Размисли о томе
како чујеш звук, осећаш мирисе, бол и поветарац на кожи.
Тако је и у природи. Животиње мазе своје младунце, али исто
тако осећају и опасност, страх и неспокојство пред опасност.
Значи да сва жива бића реагују на промену температуре, на вла-
жност ваздуха и подлоге, на додир и на друге утицаје из спољашње
средине и ту способност означавамо као надражљивост.
АКТИВНОСТ
KA
БИЉНИ ЛАВИРИНТ – НА ШТА БИЉКЕ РЕАГУJУ?
U
Потребан прибор и материјал: картонска кутија (за ципеле) са поклопцем, неколико
комада картона за преграђивање кутије, чаша од јогурта, мало земље, неколико семенки
ED
пасуља, маказе.
Ток рада:
ŭłĳŃŊĻŝĻĿĳĽĳŃŅŁŀĳłŃĸĶŃĳķĻŅĸĽņŅĻŚņ
ht
ŭņłŃĳĺŀņŊĳŋņŚŁĶņŃŅĳńŅĳĵĻŅĸĺĸĿśņĻłŁńĸŚŅĸŀĸĽŁľĻĽŁńĸĿĸŀĽĻłĳńņśĳ
ŭŁĴĻľŀŁĺĳľĻŚŅĸ
ig
ŭĻńĸŉĻŅĸĽŃņĶŀĳĽŃĳŚņĽņŅĻŚĸ ņŝŁŋĽņ

ŭńŅĳĵĻŅĸłŃĸĽŁĽņŅĻŚĸ
yr
ŭŅĳĽŁłŃĻłŃĸĿśĸŀľĳĵĻŃĻŀŅńŅĳĵĻŅĸŀĳŅŁłľŁ ŁńņŀŊĳŀŁĿĸńŅŁ
op
Већ после десетак дана на отвору кутије помолиће се проклијала биљка. Пажљиво скините
поклопац и обратите пажњу на пут проклијале биљке. У ком правцу је расла биљка. Зашто?
C
Покретљивост је уочљива особина животиња и већина врста по-

©
седује способност кретања. Мањи број животиња нема способност

кретања и живи причвршћен за подлогу. То су сесилне (седеће или
причвршћене) животиње које, већином, живе у морској води.
Причу о проналаску
шакоперке можете
погледати на https://www.
youtube.com/watch?v=-
4jl_txxYQEA
Сл. 18. Корњача се креће пливањем, неки организми воде

сесилан начин живота
Запиши у свеску имена живих бића која препознајеш на илустра-
цији Великог коралног гребена у Аустралији.
21
Начин кретања зависи од средине у којој
живи одређени организам. Мада, има изузе-
така као пример за веома необична прила-
гођавања. Постоје врсте које осим што пли-
вају могу и да ходају по морском дну, као што
је прастара риба шакоперка, или да лете и хо-
дају као што је летећи гуштер.
Да би се нека животиња кретала, потребне
су јој мишићне ћелије које грчењем и опру-
жањем покрећу одређене делове тела или цео
Сл. 19. Летећи гуштер
организам.
Биљке не мењају место, не крећу се, али чине покрете под ути-
цајем спољашње средине, нарочито сунчеве светлости.
Биљка је живо биће и као свако живо биће расте и реагује на утицаје
из спољашње средине.
KA
U
ED
Сл. 21. Цветови биљке дан
и ноћ увече се затварају,
ht
а ујутру отварају.
ig
Сл. 20. Листопадно дрво реагује на промене температуре

yr
у различита годишња доба
Биљке реагују на промену температуре. Током зиме су у перио-

op
ду мировања.
На пролеће живот се наставља.
C
Биљке не могу да мењају место, али могу да померају гране и

листове најчешће у правцу сунчеве светлости.
Сл. 22. Листићи мимозе се
©
при додиру скупљају.
Семе једне биљке која

расте у Мексику скаче,
па га називају скачући
пасуљ. Плод ове биљке
је махуна. Једна врста
инсекта прогризе
махуну и храни се семеном
које се у њој налази.
Махуне опадају,
пуцају и семенке
се распростиру
унаоколо.
Сл. 23. Сунцокрет је добио име по томе што цветове увек
окреће према сунцу
22
РАЗМНОЖАВАЊЕ
Размножавање је особина живих бића да после сазревања и од-
растања дају себи сличне потомке. Овом особином продужава се
врста, али и целокупан живот на Земљи.
Циљ размножавања, без обзира на то како се оно догађа, јесте
остављање потомства јер тако свака јединка преноси потомству свој
наследни материјал, своје особине. Неке врсте само положе јаја, а
има и оних које се старају о свом потомству, хране га, чувају и уче
вештинама преживљавања.
Мужјаци на различите начине покушавају да привуку пажњу
женки: неки праве гнезда, неки певају, имају лепе боје перја или
показују своју снагу у међусобним борбама. Постоји велика разно-
врсност удварања и начина размножавања врста. Како се женки удвара
мужјак рајске птице,
погледајте на https://www.
youtube.com/watch?v=9BB-
KA
fqImDN4w
U
ED
Поленова зрна настају у
поленовим кесицама. У
ht
сваком поленовом зрну

Сл. 24. Мужјак пауна привлачи женку својом лепотом, а јелени се боре налази се мушка полна
ig
ћелија.
за престиж у крду и за право на женку својом снагом
yr
А биљке? Како се оне размножавају? Биљке које имају цветове

својом лепотом и слатким соком привлаче инсекте који поленова
op
зрна преносе са једног цвета на други. О другим начинима размно-

жавања биљака сазнаћеш сазнаћеш нешто касније.
C
После рођења сва жива бића расту и развијају се. Растење је про-
цес при коме се повећава величина организма, а развијањем се ор-
©
ганизми мењају од рођења до зрелог доба. Када одрасту, и они дају

потомство и тако се круг живота затвара.
Знаш ли зашто жабе

у пролеће крекећу?
Ако не знаш, сада ћеш
сазнати. Мужјаци својом
песмом, крекетањем,
позивају женке,
обавештавају их о томе
да је време парења и о
томе где их
чекају.
Сл. 25. Лисице различите старости у леглу
23
Да ли се твој организам променио у последњој години? Уочљиве

промене запиши у свеску.
Којим чулима осећаш те промене?
Пастрмке су Зашто саксије са цвећем морамо окретати иначе ће се цвеће ис-
становнице бистрих кривити?
планинских потока. Које начине кретања видиш код животиња у окружењу?
Када дође време за Који је смисао свадбених игара, шепурења, игре, песме мужјака?
размножавање, оне
„обуку свадбено одело”,
што се види по сјајним
крљуштима. Тако
припремљене крећу КРАТКО И ЈАСНО
узводно да у неком
мирнијем току реке
положе јаја и покрију
их каменчићима
KA
да их вода не
однесе. покретљивост
надражљивост
U
ED
ht
особине живих бића

ig
yr
op
размножавање раст и развиће

C
©
САДА ЗНАШ
% Сва жива бића реагују на утицаје средине и одговарају на њих.

% Животиње се крећу, а има и оних које то не чине већ имају седећи,
сесилни, начин живота.
% Биљке не мењају место, али под утицајем средине чине покрете.
24
ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ И
ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ
Кључне речи: једноћелијски организам, вишећелијски

организам, ћелија, ткиво, орган,
систем органа
Како изгледају
Већ знаш да су сва жива бића грађена од ћелија. Не можеш ни да једноћелијски организми,
замислиш колико твој организам има ћелија! А колико ћелија има можете погледати на
организам једне бактерије која у твом грлу изазива упалу? https://www.youtube.com/
Иако су сва жива бића грађена од ћелија, ипак постоје разлике watch?v=bkgdBK2yWhY
међу њима. Најједноствнији организми су грађени од једне ћелије
и у њој се одвијају све животне функције. То су једноћелијски орга-
низми. Све бактерије, праживотиње, неке алге и неке гљиве припа-
KA
дају једноћелијским организмима. Неки од ових организама живе Колонија је животна
самостално, а неки се удружују и праве колоније. заједница једноћелијских
организама. Како изгледа
колонијални бичар
U
волвокс, погледајте на
ED https://www.youtube.com/
watch?v=fbl36tkSdU0
ht
ig
yr
Човеков организам има

op
око тридесет седам

Сл. 26. Једноћелијски (бактерије) и вишећелијски (људи) организми трилиона ћелија.
Ткиво је скуп ћелија
C
сличног облика грађе и

исте функције.
©
Сл. 27. Зелени бичар и једноћелијска алга
Код једноћелијских организама једна ћелија је читав организам.

Организми који су грађени од више ћелија јесу вишећелијски ор-
ганизми. То су вишећелијске алге, гљиве, биљке и животиње.
Ћелије једног вишећелијског организма нису исте, оне се међу-
собно разликују по положају у организму, по облику, величини и
функцији коју врше.
Већ знаш да је и поред многих заједничких одлика живи свет вео-
ма разноврстан.
25
Жива бића чије је тело грађено од великог броја ћелија јесу ви-
шећелијски организми. Код њих ћелије нису независне једна од
друге већ су груписане у ткива, органе и системе органа.
Сл. 28. Кукуруз и жаба изгледају потпуно другачије, али

су изграђени из ткива и органа
Шта је ткиво?
KA
Група ћелија која обавља исту функцију
гради ткиво.
Мишићне ћелије, нпр. граде мишићно
U
ткиво, ћелије које у биљци спроводе воду
граде проводно ткиво, ћелије које штите
ED
биљке од спољашњих утицаја припадају
заштитном ткиву итд.
Шта је орган?
ht
Органи су грађени из више различитих

ig
ткива повезаних одређеном функцијом.

Код биљака, то су корен, стабло и лист, а
yr
код животиња, то су срце, мозак и др. Корен

упија воду и минералне супстанце, стабло
op
спроводи воду, минералне соли и хранљиве

супстанце, лист учествује у процесу исхра-
C
не. Код животиња, на пример, срце омо-

гућава кретање крви кроз организам, итд.
©
Шта је систем органа?

Систем органа чине различити органи
који заједнички делују.
У оквиру система, сваки орган има по-
себну улогу, али сви они делују у смислу
заједничке функције: органи за варење хра-
не (усна дупља, желудац, црева...), органи
за дисање (нос, ждрело, гркљан, плућа...).
Шта је организам?
Организам код животиња чине различи-
ти системи органа који су функционално
повезани у једну целину. Код биљака, сви
органи граде организам.
26
1. Како једноћелијски организам обавља све животне функције као

и вишећелијски?
2. Погледај кратки филм на https://www.youtube.com/
watch?v=quLl6-riZWI. Препознај и наброј организме у
листопадној шуми. Одговоре запиши у свеску. Нека ткива могу
деобом да се обнављају
јер се њихове ћелије
деле. Нека ткива немају
КРАТКО И ЈАСНО могућност деобе.
Такво ткиво је нервно
ткиво које гради мозак
жива бића животиња. Код човека
од пубертета дневно
пропада по 10.000
нервних ћелија и због
тога код старијих људи
KA
једноћелијски вишећелијски долази до процеса
организми организми заборављања. Лек
против тога јесте здрав
U
начин живота, шетња,
спорт, читање
ED
ћелија систем органа и бављење
умним радом.
ht
орган
ig
yr
ткиво
op
C
ћелија
©
САДА ЗНАШ
% Организми могу бити изграђени од једне ћелије или од више ћелија.

% Вишећелијски организми су изграђени од ћелија које се удружују у ткива. Више
различитих ткива гради орган који има своје место и улогу у организму. Више органа
изграђује вишећелијски организам.
% Иако су сва жива бића грађена од ћелија, међу њима постоје разлике.
% Код једноћелијских организама све животне функције обавља једна ћелија.
% Код вишећелијских организама групе ћелија обављају поједине функције
и оне чине ткиво.
% Више различитих ткива гради органе, а они опет системе органа, док
различити системи граде целину – организам.
27
1. У свако поље у табели упиши слово Ж ако је у питању живо биће,

или Н ако је у питању нежива природа.
Гусеница која Гљива која Риба лист Роса на листу

једе лист разлаже опали
лист
2. Процес који је заједнички за зеленог гуштера и зелену биљку:

а) транспирација
б) плодоношење
в) фотосинтеза
г) дисање
KA
Заокружи тачну реченицу.
3. Одреди да ли је организам једноћелијски (Ј) или вишећелијски (В) уписујући
U
слово у табелу испод назива организма.
ED
зелени бичар кукуруз жаба бактерија човек слон
ht
4. Поређај нивое организације живог бића од најмањег ка најсложенијем.

ig
1) Систем органа
2) Орган
yr
3) Ћелија
4) Ткиво
op
5) Организам
C
5. Допуни реченице.
©
Дисање је особина живих бића при којој они узимају...........................а испуштају

................................................. .
Из хране жива бића посебним процесима у ћелији ослобађају ...............................
која је неопходна за све .............................................. .
Биљке се ослобађају вишка воде процесом који се назива ......................................
28
НЕШТО ВИШЕ О ЗАЈЕДНИЧКИМ
ОСОБИНАМА ЖИВИХ БИЋА
Кључне речи: исхрана, фотосинтеза, енергија, аутотрофни
организми, хетеротрофни организми
ИСХРАНА
Знаш да жива бића узимају храну зато што им
је потребна за раст и развој и за енергију за жи-
вотне процесе. Али одакле та енергија у храни? сунчева
Биљке у ћелијама имају органеле хлороплас- светлост
те у којима се налази зелени пигмент хлорофил.
Хлорофил везује енергију Сунца што омогућава
KA
биљкама да стварају храну, органске супстанце
– шећере. Притом отпуштају кисеоник и вишак
воде. Тај процес називамо фотосинтеза. Назив
U
потиче од грчких речи fotos – светлост и sintesis угљен-диоксид кисеоник
– спајање. Део органских супстанци које прои-
ED
зведу биљке потроше за своје животне процесе
(дисање, растење и друго).
Дакле, фотосинтеза је најзначајнији процес
ht
у природи зато што у том процесу биљка ства-

ра шећере и ослобађа кисеоник, а користи воду
ig
и минералне супстанце.
Организме који обављају процес фотосинтезе
yr
називамо аутотрофним организмима. Назив

долази од грчих речи autos – сам и trofe – храна.
op
Ако биљка произведе више шећера него што

јој је потребно, она тај вишак смешта у своје ор-
C
гане као што су корен (шаргарепа, репа...), лист

(салата, купус...), стабло (кромпир), плод (јабу-
©
ка...) или семе (пасуљ, орах...). вода
Сл. 29. Процес фотосинтезе код биљака
Аутотрофни организми –
организми који стварају
Сл. 30. Органске супстанце смештене у корену шаргарепе
органске супстанце.
и у плоду крушке
Осим биљака, фотосинтезу могу да врше само неки сићушни, го-

лим оком невидљиви организми – бактерије и алге.
29
АКТИВНОСТ ГРУПНИ РАД
ДОКАЗИВАЊЕ ПРОЦЕСА ФОТОСИНТЕЗЕ

ВЕЖБА – Доказивање процеса фотосинтезе, транспирације
Фотосинтеза
Потребан прибор и материјал:
стаклена чаша, стаклени левак,
епрувета, вода, нека водена биљка,
шибица.
Ову вежбу радите уз надзор епрувета

наставника и пазите на своју
KA
безбедност и безбедност својих
другова у групи.
Ток рада: вода
U
– чашу напуните водом и у њу
левак
ставите биљку;
ED
– биљку покријте левком (као на
водена биљка
слици);
ht
– епрувету напуните водом,

затворите је прстом и ставите преко левка;
ig
– тако припремљену чашу ставите на осунчано место.

yr
Резултат
op
Из левка се у епрувету подижу мехурићи и смањује се ниво воде. Да је гас који је

истиснуо воду из епрувете кисеоник, доказаћете ако извадите „празну” епрувету и у
њу уроните зрно шибице која тиња. Шта ће се догодити?
C
Објасните одакле кисеоник у епрувети.

©
Транспирација

биљка у саксији, две провидне пластичне
кесе, гумице, вода и једна дрвенаста
биљка у школском парку.
Ток рада (као на сликама):

– биљке у саксији залијте и покријте
провидном пластичном кесом,
затегните;
30
– на гранчицу биљке у школском парку ставите пластичну кесу
и затегните је;
– оставите на осунчаном месту око 24 сата.
Објасните шта се променило у пластичним кесама.

...................................................................................................................................
KA
...................................................................................................................................
Шта можете да закључите?
U
...................................................................................................................................
ED
...................................................................................................................................
Мало другачије о фотосинтези

ht
ig
Замисли биљку као велику фабрику која производи шећер.

Сировине за производњу шећера јесу: вода, минералне
yr
супстанце и угљен-диоксид.
Производња се обавља у ћелијама које имају хлорофил уз
op
помоћ сунчеве светлости. Шећер проводним судовима одлази

у сваку ћелију. Проводни судови проводе воду и минералне
C
материје до листа а од листа храњиве материје до свих ћелија.

Вишак се магационира у корену, стаблу, листу или плоду.
©
Кисеоник из биљке се ослобађа кроз стоме. Ова зелена фабрика

ради од изласка до заласка сунца. Стоме су отвори
на наличју листа
сунце
кисе
оник
орга зеле
н
нске
мате биљк а
рије а мине
ралн
е
х лор супс
танц
офил е
вода
угље
н
-дио -
ксид
31
Животиње немају хлорофил па се хране биљкама и другим жи-
Глодари се хране вотињама. Такав начин исхране назива се хетеротрофним, а орга-
чврстом биљном храном
низми који се тако хране називају се хетеротрофни организми.
тако што је глођу. Зато
имају четири зуба секутића Назив долази од грчких речи hetеros – други и trofe – храна.
који непрекидно расту Све животиње имају потребу за храном, при чему је свака врста
целог живота јер се стално прилагођена да користи одређену храну. Постоји много начина на
троше. У глодаре спадају: које грабљивице лове свој плен, али и исто толико начина на које
веверице, даброви, мишеви тај плен успева да побегне. Неке гутају цео плен, као змије, неке
и пацови. кидају месо, као пси и мачке, а неке у жртву убаце сокове за варење
а затим посрчу сварену храну, као пауци итд.
По облику кљуна
птица може се закључити Свака врста има свој начин лова
каквом храном се хране.
Колибри је мала птица
која се храни нектаром из
цвета па му је зато кљун
танак и дугачак. Сабљасти
KA
колибри има кљун који
је дужи од његовог тела.
Крстокљун је птица која
се храни семенкама из
U
шишарки па има јак
кљун укрштен
ED
на врху.
Сл. 31. Лисица трчи за пленом

ht
ig
yr
op
C
Како се дабар храни

©
чврстим деловима
биљака и како у
природном резервату
Засавица прави брану,
погледајте на https:// Сл. 32. Камелеон мирује и дугачким језиком
www.youtube.com/ у делићу секунде улови плен
watch?v=YkokHDtv_LA
Биљоједи користе различиту биљну храну: семење, плодове,
лишће, корење или стабло.
Животиње које се хране другим животињама називају се месоје-
Како паук крсташ лови ди. Они опет користе ону енергију коју су везале биљке у процесу
свој плен, можете фотосинтезе. Како?
погледати на https:// Да почнемо испочетка: биљке стварају храну, биљоједи из биљака
www.youtube.com/ добијају хранљиве супстанце и користе их за своје животне потребе.
watch?v=uf4Ke7Dexgw Е, сада, кад месојед ухвати биљоједа, а и другог месоједа, од њих
узима хранљиве супстанце и користи их за животне потребе.
32
Сваштоједи су организми који се хране и биљном и животињ-
ском храном. У сваштоједе, поред медведа, свиње и великог броја Многе рибе лове плен
других врста, спада и човек. Биљна храна му обезбеђује витамине, из заседе на дну мора.
а животињска даје супстанце које изграђују организам. Једна таква риба јесте
дрхтуља која сатима чека
плен закопана у песку.
Миксотрофи су организми који се хране и аутотрофно и хете- Тако је добро сакривена
ротрофно. Таквих организама је веома мало, а један од њих јесте да остале рибе слободно
зелена еуглена, праживотиња која се на светлости храни као биљка пливају око ње док не
(врши фотосинтезу), а у мраку лови плен као животиња. постану плен.
Лавови најчешће лове
у групама, при чему
женке имају главну улогу
јер су лакше и боље трче
од мужјака. Најчешће
лове из заседе животиње
које пију воду на појилу.
Обично им је плен стара,
KA
изнемогла или болесна
животиња.
Сл. 33. Зелена еуглена
U
Посебна, и веома значајна, група организама јесу сапрофити.
ED
Они разлажу угинуле биљке и животиње и њихове одбачене листове,
гране, рогове, длаку и друго до минералних супстанци и враћају се у
Праживотиње су
земљу. Њих поново биљке упијају и користе у процесу фотосинтезе.
једноћелијски организми
Тако се циклус кружења материје у природи непрекидно одвија.
ht
са једром.
Због тога су сапрофитни организми, бактерије и гљиве, врло ва-
ig
жни за функционисање живота на Земљи; за њих кажемо да су чи-

стачи наше планете.
yr
op
Неке биљке које у

подлози немају довољно
C
минералних супстанци
лове инсекте и тако
©
допуњују своју исхрану.

Једна од биљака
месождерки јесте
непентес. Како он лови
Сл. 34. Гљиве, печурке, и неке врсте бактерија обављају труљење опалог инсекте, погледајте на
лишћа, грана, угинулих животиња и њихових отпадака https://www.youtube.com/
watch?v=pkwxXeSC6Ls
Знаш ли како да разликујеш пањ давно посеченог и скоро посе-
ченог дрвета?
Ако наиђеш на пањ, довољно је да га благо удариш ногом и до-
бићеш одговор на постављено питање.
Сви организми су повезани у ланце исхране кроз које видимо ка-
ко материја кружи у природи. Они нам показују ко се храни којим Сапрофити су организми
који разлажу угинуле остатке
организмима. Ланци исхране почињу од зелене биљке која ствара
биљака и животиња.
храну, па преко биљоједа доспевају до месоједа. Размисли о томе
зашто је биљка први члан ланца исхране.
33
KA
Сл.35. Никада се организам не храни једном врстом хране. Када
повежемо све ланце исхране, добијамо мреже исхране у природи где се
тачније види ко је чији плен.
U
Као што видиш, у природи је све међусобно повезано и узајамно
ED
зависно: биљке, биљоједи, месоједи, сваштоједи, па опет биљоједи
и тако милионима година супстанце иду укруг.
Потруди се и са паром из клупе објасни како хранљиве супстанце
из биљке стижу до птице грабљивице, па преко гљива опет до биљке.
ht
На крају књиге постоје картице са различитим организмима, поку-

ig
шај да направиш ланце исхране.

yr
op

C
РАЗВРСТАВАЊЕ
Разврстај организме према начину исхране. Аутотрофне организме означи словом ɜ,
©
а хетеротрофне словом ɰ.
Табелу исхране допуни врстама које познајеш.
купус бреза комарац

вук зелени скакавац црвена ружа
зелена жаба детлић крушка
кишна глиста спанаћ плави лептир
црни лук зелени гуштер сиви гуштер
34
1. Како ћеш препознати аутотрофни организам?

2. Да ли сва жива бића која стално или повремено имају зелену боју могу да обављају
процес фотосинтезе?
3. Како животиње биљоједи успевају да преживе? Постоји много начина. Истражи један
и опиши га у свесци.
4. Нађи податак о томе како се хране мрави баштовани и мрави сточари.
5. Који је то организам који може и да себи ствара храну и да лови друге организме?
6. Зелени гуштер је аутотрофан организам, а црвена цвекла хетеротрофан. Да ли је ова
тврдња тачна? Ако јесте, објасни зашто јесте, а ако није, објасни зашто није.
7. Објасни улогу сапрофита у природи. Може ли живот на Земљи да опстане без њих?
8. Ако знаш одговор, онда знаш и да ли је буђ на хлебу или на другој храни штетна. Чо-
веку јесте, а природи? Објасни!
9. Ако човек посече шуму и напусти сеоско домаћинство и њиве које је обрађивао, да ли
ће вуку живот бити бољи, имаће више хране, или ће и он морати да оде?
KA
миксотрофни
КРАТКО И ЈАСНО организми
U
ED
аутотрофни
биљоједи
исхрана организми
хетеротрофни
организми
ht
ig
месоједи
сапрофитни
yr
сваштоједи организми
op
САДА ЗНАШ
C
% Жива бића користе различиту храну и на различите начине долазе до ње.

% Биљке имају хлорофил и способност да од минералних супстанци, воде и
©
угљен-диоксида, уз помоћ енергије Сунца, стварају хранљиве спстанце.

% Организми који стварају себи храну процесом фотосинтезе јесу аутотрофни.
% Они који морају да узимају храну од других јесу хетеротрофни организми.
% Сапрофити су чистачи природе зато што изазивају труљење угинулих
организама и њихових одбачених делова: рогова, длаке, грана и других.
% У природи постоји мала група организама који на светлости стварају
храну, а када је нема, хране се другим сићушним оранизмима,
значи могу и овако и онако.
35
ДИСАЊЕ КАО РАЗМЕНА ГАСОВА
У РАЗЛИЧИТИМ СРЕДИНАМА
Кључне речи: дисање, кисеоник, плућа, шкрге
Како човек дише? Има ли дисање везе са биљкама? Шта би се

десило када би биљке нестале са ове планете? Своје мисли о том
проблему запиши у свеску и објасни их.
Као што већ знаш, сва
жива бића дишу и дању и
ноћу. У процесу дисања
фотосинтеза
жива бића користе ки-
сеоник који су биљке фо-
к тосинтезом ослободиле у
ни
KA
О2 с ео спољашњу средину. При-
ки
том ослобађају угљен-ди-
угљен-диоксид оксид који биљке усвајају
U
и поново користе у про-
дисање
цесу фотосинтезе.
ED
угљен-диоксид Ако ти процеси ди-
кисеоник
сања и фотосинтезе нису
и с е оник дисање
баш јасни, погледај илу-
к
О2
ht
О2 страцију која ова два

фотосинтеза труљење процеса приказује на
кисеоник
ig
нешто другачији, једно-

Сл. 36. Повезаност фотосинтезе и дисања у природи ставнији начин.
yr
op
КАКО БИЉКЕ ДИШУ

C
Пре него што изведете овај оглед, треба да знате да се бистра кречна вода замути када
©
дође у додир са угљен-диоксидом.

Потребан прибор и материјал: биљка у саксији, велика
тегла или безбојна пластична кеса, мања посуда, кречна вода.
Ток рада:
– саксију са биљком ставите под велику теглу или
пластичну кесу (као на слици);
– поред биљке ставите чинијицу са кречном водом;
– оставите да стоји један дан.
Обратите пажњу на кречну воду.
Шта се променило? кречна
После овог огледа, одговорите на следећа питања: вода
1. Како сте доказали да биљка фотосинтезом ослобађа кисеоник?
2. У каквом облику биљка испушта воду?
3. Како се назива процес при којем биљка ослобађа угљен-диоксид?
4. Да ли биљка дисањем потроши сав кисеоник који је ослободила фотосинтезом?
36
Животиње усвајају кисеоник помоћу коже, шкрга, трахеја и
плућа, а биљке то чине на различите начине: малим отворима на
листовима – стомама или целом површином тела. Све зависи од
тога да ли кисеоник узимају из ваздуха или из воде.
Човек, као и већина копнених животиња, има плућа која су ор-
гани за дисање.
Стоме су отвори на
наличју листа.
Трахеје су ситне цевчице у
телу инсеката кроз које се
врши размена гасова.
KA
Сл. 37. Човек дише плућима; дисање се састоји из удаха и издаха
Причу о дисању можете
погледати у изокренутој
Кисеоник из плућа прелази у крв и крвљу се преноси до сваке ће- учионици https://www.
U
лије. Као што већ знаш, храна која је из органа за варење стигла пу- youtube.com/watch?v=KN-
тем крви до ћелија, и кисеоник који је организам удахнуо, бројним QhCtKBt-8
ED
процесима у ћелији, ослобађа енергију (замисли: то је она енергија
Сунца коју су биљке везале у процесу фотосинтезе!) неопходну за жи-
вотне процесе (да трчиш, скачеш, пецаш, играш, учиш...). Угљен-диок-
сид који се ствара у том процесу опет се путем крви преноси до плућа
ht
и издахом се избацује у спољашњу средину. Како изгледају спољашње

ig
шкрге, погледајте на
примеру водоземца аксолотл,
шкрге
yr
који је веома чудно и

занимљиво биће, на
op
watch?v=-ccHF9RuiNE
C
©
Сл. 38. Шкрге риба издвајају кисеоник из воде
Да ли се барем понекад запиташ зашто рибе у води стално отва-

рају и затварају уста и отклапају и затварају шкрге?
Рибе гутају воду која облива шкрге богате крвним судовима. Из
воде коју је риба узела кисеоник прелази у крв. Када риба отвори
шкржне поклопце, из њих, у воду, излази угљен-диоксид. Као што
ми преко носа удишемо и издишемо ваздух, тако риба сваки пут
отвори уста и узме мало воде . Подигне шкрге и вода излази.
шкржни
шкрге поклопац
Сл. 39. Процес дисања код риба

37
ПОСМАТРАЊЕ ШКРГА РИБЕ

Потребан материјал: риба и прибор за дисекцију.
Поступак
– Мртву рибу (нека то уради наставник) положите у кадицу за дисекцију и гурните јој
пипету, оловку или неки предмет кроз уста тако да изађе на шкрге.
– Одстраните маказама шкржне поклопце и шкрге.
– Нацртајте, посматрајући под лупом, шкржне луке и шкрге. Запазите које су боје.
Знаш ли како ћеш да препознаш да ли је риба у продавници свежа? Погледај шкрге. Ако
су светлоцрвене, риба је свежа, а ако су тамноцрвене, није.
Живот је настао у води и првобитни организми су дисали шкргама.

Када су животиње изашле на копно, морале су да пронађу начине да
издвајају кисеоник из ваздуха. Неки копнени организми, као што су
KA
водоземци и већина бескичмењака, немају плућа, а ипак опстају на
копну. Како кишна глиста и жаба дишу? Зашто жаба живи у близини
U
воде, а кишна глиста воли кишу? Оне дишу преко влажне коже.
ED
Прича о рибама које могу
да живе неко време и
на копну јесте прича о
ht
првобитним организмима
који су населили копно.
ig
Научници сматрају да су
се ти организми кретали
yr
и дисали као данашње

рибе скокунице. https:// Сл. 40. Жаба дише преко плућа и влажне коже а кишна глиста само
op
www.youtube.com/ преко влажне коже

watch?v=KurTiX4FDuQ
Жаба има плућа, али су она слабо развијена па јој је неопходан по-
C
моћни орган за дисање, а то је кожа. Због тога жабе морају повремено

да се бућну у воду и да наквасе кожу. Слично је и са кишним глиста-
©
ма, само се оне не бућкају у воду већ траже стално влажна земљишта.

ДИСАЊЕ
Потребне су три епрувете.
Прву остави празну и затвори је чепом.
Другу епрувету напуни допола семенкама пасуља и затвори је чепом.
Трећу епрувету допола напуни семенкама пасуља са мало воде и затвори је чепом.
После неколико дана посматрања шта се дешава са семенима у другој и трећој епрувети,
пажљиво отвори епрувету и одмах након отварања принеси јој упаљену шибицу. Нека то
уради наставник ради твоје безбедности.
Објасни свој закључак.
38
ПРОЦЕСИ ФОТОСИНТЕЗЕ И ДИСАЊА, СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ

Процеси фотосинтезе и дисања, иако супротни, повезани су и међусобно условљени.
У којој мери сте ова два процеса разумели, видећете када попуните табелу .
Фотосинтеза Дисање
Где се одвија?
Када се одвија?
Шта се користи?
Шта настаје?
KA
Шта се дешава са енергијом?
Мало другачије о дисању

U
ED
Процес дисања може се приказати и на овај начин.
Објасни процес дисања и упореди га са процесом фотосинтезе.
ht
угљен
-диок
ig
сид
топло све ће
та лије
yr
орган
ск
матер е
ије
op
кисео
ник
C
©
АКТИВНОСТ
СЕМИНАРСКИ РАД
Напиши краћи семинарски рад. Изабери једну од понуђених тема.
Како дишу птице и како им ваздух помаже да лете? Пронађи одговор у књигама или на
интернету.
Шта ли ради жаба сама на листу локвања, може ли да „чита новине”?
3. Нацртај шему фотосинтезе и дисања. Објасни пут кисеоника од биљака до животиња
па опет до биљака.
39
Постоји ли повезаност станишта на којем живе и начина дисања

Просечан човек може организама?
без хране живети три Како се рибе не угуше у води, одакле узимају кисеоник?
недеље, без воде три Жабе скачу у воду да би се спасле од непријатеља, а повремено,
дана, а без кисеоника чини се без неког разлога, само бућ и готово, ево је опет на листу
три минута. Живот локвања. Размисли да ли је жаба копнени или водени организам.
почиње и завршава се
дахом. Један од великих
проблема савременог
човека јесте неправилно КРАТКО И ЈАСНО
дисање, односно
коришћење само 30
одсто капацитета плућа.
То је један од разлога биљке отворима на
што је твоје тело уморно биљци плућима
KA
и што се јављају болести,
губитак енергије и
животног полета.
U
ED
дисање – узимање
кисеоника, а ослобађање
угљен-диоксида
ht
ig
трахеје
влажном кожом
yr
шкргама
op
САДА ЗНАШ
C
% Сва жива бића током живота дишу: узимају кисеоник, а ослобађају

©
угљен-диоксид.
% Организми који живе у води дишу шкргама, они на копну плућима,
а неки влажном кожом.
% Дисањем организми добијају енергију неопходну за животне процесе.
40
ИЗЛУЧИВАЊЕ
Кључне речи: излучивање, транспирација, бубрези, кожа
Када речну рибу ставите у морску воду, она ће изгубити воду из

организма „исушиће се” зато што морска вода има више соли па
вода излази из рибе. Рибе имају посебне механизме којима се боре
да одрже сталност своје унутрашње средине. Током еволуције ор-
ганизми су морали да се прилагоде чувању воде у организму али и
избацивању вишка воде и штетних соли. То раде органима за излу-
чивање. водена пара
Као што већ знаш, свим живим бићима
вода је услов за живот, а за многе врсте је
и место живота, станиште. Не траже сва
жива бића исту количину воде, некима је
KA
потребна велика количина воде, а другима
веома мала, али нико не може без воде. Ви-
шак воде у виду водене паре ослобађају у
U
спољашњу средину преко листова, плућа,
коже. Исто тако, ни сва жива бића не осло-
ED
бађају исту количину воде. Све зависи од
потребе биљака за водом, од количине воде
у подлози и од спољашње температуре.
ht
Процес у којем биљка испушта суви-

шну воду у облику водене паре назива се
ig
транспирација. водена пара

Биљке из подлоге усвајају велику ко-
yr
личину воде. Део воде користе за процес

op
фотосинтезе, а вишак воде ослобађају у

спољашњу средину. Неке врсте биљака мо-
вода
гу свакодневно да ослободе и до 100 л воде.
C
Сл. 41. Транспирација код биљака

©
КОЛИКО ЈЕ ВОДЕ ИСПАРИЛО ИЗ БИЉКЕ

Потребан материјал: биљка у саксији, вага за мерење.
Поступак
– Измерите тежину саксије са биљком.
– Оставите је на осунчаном месту 24 сата без заливања.
Када је поново измерите, сазнаћете колико је воде испарило из биљке.
Резултате запишите у табелу
Тежина биљке Тежина биљке Разлика у тежини је .............

пре огледа после 24 сата
Значи да је биљка
у току 24 сата изгубила ................
41
Биљке чувају воду на различите начине, а ослобађају је процесом
транспирације. Код дрвенастих биљака стабло је заштићено тањом
или дебљом кором или смолом. Листови дрвенастих и зељастих
биљака често су покривени танким заштитним слојем, воштаном
превлаком, длачицама, смолом, бодљама...
Како излучују нека

друга жива бића?
Жабе вишак воде
и штетне супстанце
избацују преко коже.
Већина бескичмењака
има у свом телу цевчице
којима излучује штетне
Сл. 42. Биљке у пустињи чувају воду у својим стаблима а смањују
супстанце и воду.
транспирацију листовима претвореним у бодље
KA
Морски крокодили
и морске птице немају Пустињске биљке чувају воду, а од жедних животиња штите се
могућност да се воштаним превлакама и краћим или дужим бодљама.
ослободе вишка соли
U
Шта мислиш зашто се огледало замагли када у хладној соби ду-
преко бубрега, већ то
неш у њега? Или, зашто се зими, док боравиш ван куће, сваки изди-
обављају преко соних
ED
жлезда које се код сај види као мали облачић водене паре?
крокодила изливају у Одакле је та водена пара?
угловима очију. Вишак Како се организми ослобађају вишка воде?
соли у организму Човек се зноји када има високу температуру тела. Зашто после
ht
крокодил има након трчања и вежби на часовима физичког васпитања ожедниш и мо-
обилног оброка после
ig
раш да пресвучеш мајицу влажну од зноја? Немаш температуру, а

којег плаче. Зато се и знојиш се и ожедниш!
yr
каже „крокодилске сузе”

као израз лицемерја јер
op
крокодил не оплакује
своју жртву, већ се
ослобађа соли.
бубрег мокраћовод
C
мокраћна
©
бешика
Сл. 43. Систем за излучивање код човека састоји се од бубрега који

пречишћавају крв и избацују штетне материје и вишак
воде преко мокраћне бешике
Знојењем се организам не ослобађа само штетних супстанци већ
Бубрези су парни органи и вишка воде.
кичмењака за излучивање. Осим коже, у том процесу велику улогу имају бубрези. Треба да
знаш да је кожа наш највећи орган за излучивање и да се преко коже
избаци већа количина воде и штетних материја него преко бубре-
га. За нормалан рад бубрега морате сваки дан пити око два литра
течности.
Више о томе како се жива бића ослобађају штетних супстанци
сазнаћеш у старијим разредима.
42
1. Постоји ли веза између броја биљака и количине падавина у неком крају?

2. На које све начине организми успевају да преживе недостатак воде? Пронађи податке
о томе на интернету и у књигама.
3. Зашто у северним пределима живе четинари, биљке са игличастим листовима? Одго-
воре потражи у енциклопедијама за децу.
4. Зашто се лети више знојимо?
бубрези
KA
U
излучивање
ED
транспирација
ht
ig
yr
преко коже
op
C
САДА ЗНАШ
% Излучивањем се сваки организам ослобађа вишка воде и штетних супстанци.

©
% Биљке то чине процесом транспирације.

% Животиње вишак воде излучују на различите начине, све зависи од врсте и
станишта на којем живе.
% Дисањем, знојењем и мокраћом неке врсте се ослобађају вишка воде
и штетних супстанци.
43
ПОКРЕТЉИВОСТ, КРЕТАЊЕ
Кључне речи: кретање, удови, мишићи, пераја,
покрети биљака
Зашто се бавиш физичким активностима? Вежбањем јачаш ми-

шиће који заједно с костима граде систем за кретање. Али ту не-
достаје још нешто. Постоји још један систем који се зове нервни
систем. Он усклађује наше покрете и помаже нам да се крећемо у
одређеном правцу и на одређени начин. Када се повремено поче-
шеш, подигнеш руку или потрчиш, нису ти довољни само кости и
мишићи. Све покрете, и не само њих, регулише нервни систем.
Више о овом систему учићеш у старијим разредима.
KA
Цваст је група цветова на
једној цветној дршци.
U
ED
ht
Сл. 44. Свакодневно вежбање је услов за добро здравље

ig
Кретање је уочљива особина животиња. Биљке не мењају место,

yr
само се покрећу под утицајем спољашњих услова. Покрети биљака

могу бити покрети раста и привремени покрети. Покрети раста се
op
дешавају када биљка расте тако што корен расте продирући у земљу,
а део изнад земље, изданци, у супротном смеру.
C
Привремени покрети се јављају када неки спољашњи фактор,

као што је сунчева светлост или додир, изазове померање делова
биљке. Најпознатији пример је сунцокрет који окреће своју глави-
©
часту цваст према сунцу. Листови стидљиве мимозе осетљиви су на

додир на који реагују скупљањем. Тако се биљка брани од биљоједа
јер скупљени листови подсећају на увео лист.
Како морске раже

пливају као да лебде
својим перајима у води,
погледајте на
watch?v=hBrFayyXx8M Сл. 45. Стидљива мимоза пре и после додира
Начин кретања животиња зависи првенствено од животне средине

у којој живе, а у свим стаништима има врло чудних облика кретања.
44
Животиње се крећу на различите начине. У табелу упиши како се
крећу животиње које познајеш.
У крошњама
Животиња На земљи У ваздуху У води
дрвећа
Организми који живе у води најчешће се крећу активно пли-

вајући на различитим дубинама. Рибе су најпознатији пливачи који Морске звезде не пливају
пливају перајима. Постоје две врсте пераја: парна (грудна и трбу- већ пузе по морском дну
KA
шна) и непарна (леђно, репно и подрепно). Посматрајте слику рибе помоћу многобројних
и на слици обележите пераја. водених ножица. Ножице се
непрестано пуне водом
U
и празне, по чему су
и добиле име.
ED
ht
ig
Гледали сте цртани филм

„Сунђер Боб” и запазили сте
yr
медузе које се пулсирајући

померају. Погледајте њихово
op
кретање још једном на https://

Како рибе мењају дубину воде? Имају орган који се зове рибљи www.youtube.com/watch?v=h-
мехур и када у њему има више ваздуха, рибе се лакше одржавају на
C
BrFayyXx8M. Да ли уочавате
површини, а са мање ваздуха у њему пливају у дубљим слојевима. грешку у овом цртаном филму
Неки организми лебде у води, ношени воденим струјама или кре- што се тиче кретања? Сунђер
©
тањем воде. Такве организме зовемо планктон. Боб је сунђер, то су животиње

које се не крећу већ живе
причвршћене за подлогу.
Такав начин живота зове се
сесилан.
Мали дупљар хидра, која

живи причвршћена за
лишће или за гранчице у
води, одличан је акробата.
Креће се тако што направи
Сл. 46. Планктонски организми лебде у води захваљујући различитим колут. Како се она креће,
израштајима или коморицама испуњеним ваздухом и уљима погледајте на
Од богатства планктона зависи и број животиња којима је план- watch?v=UTl8tm7xyGM
ктон основна храна (на пример рибе).
45
КАКО СЕ КРЕЋЕ КИШНА ГЛИСТА,

А НЕМА НОГЕ НИ ДЕБЕЛУ КОЖУ?
Потребан материјал: стаклена или пластична посуда, бео папир, лупа, лењир, оловка,
лопатица за копање.
Поступак
– Лопатицом ископајте мало земље на плодном земљишту, наћи ћете кишне глисте,
узмите једну.
– Донесите је у школу и ставите је на бео папир.
Шта даље?
– Измерите дужину кишне глисте.
– Да ли је исте боје целом дужином тела?
– Благим покретом је додирните. Какав је осећај?
KA
– Лупом посматрајте спољашњу грађу кишне глисте; нацртајте је.
– Окрените је на леђа, обратите пажњу на чекиње на сваком чланку. Имате ли неку
идеју о томе која је улога тих чекиња у кретању кишне клисте?
U
Све што сте сазнали запишите у свеску. Немојте је убити. Вратите је њеној „кући” у
ED
земљу, а ви напишите кратак семинарски рад о кишној глисти.
Пажљиво се односите према
кишној глисти. Она није само обична
ht
глиста. Кишне глисте су врло

корисне животиње. Од њих зависи
ig
крупнији и лепши живи свет,

па и човек.
yr
Није шала већ истина!

op
C
©
Погледајте цртани
филм „Маја и кишна
глиста Макс”.
Како се креће ној, Сл. 47. Кенгур у скоку Сл. 48. Како се виноградарски пуж
највећа птица не озледи на врху ножа?
тркачица, погледајте
на https://www.you- Готово све копнене животиње имају посебне парне органе за
tube.com/watch?v=x- кретање, удове или ноге, чији су број, величина и грађа карактери-
ohIeI_OVUU стични за сваку групу. Већина врста креће се по земљи ходајући или
трчећи, али има и оних који гмижу, скачу или пузе.
46
Колико ногу имају животиње на илустрацији? Избројте их и упи-
ши у табелу.
стоноге сисари
ракови човек
инсекти птице
пауци
Сл. 49. Стонога Сл. 50. Рак Сл. 51. Мачка
KA
U
ED
ht
ig
Сл. 52. Инсект Сл. 53. Паук Сл. 54. Птица

yr
Крила су препознатљив орган свих организама који лете. Који

органи помажу птицама да лете? Своје одговоре запиши у свеску.
op
C
©
Најбржи летач је сиви

соко који у обрушавању
на плен достиже брзину од
300 км/час.
Планинске гуске
Сл. 55. Птице при сеоби могу да проведу и неколико дана прелазе 2500 км без
непрекидно у ваздуху слетања и тај пут траје 70
сати.
Облик тела, шупље кости, развијени грудни мишићи (бело месо), ра- Чиопа прелети на свом
звијена крила омогућавају птицама да се лакше пробијају кроз ваздух. путу 20.000 км сваке
године.
Инсекти су бескичмењаци који имају два пара крила за летење.
Лабудови могу
Неки инсекти као муве имају један пар крила. Они су били први на да лете на висини
Земљи и до појаве птица једини господари неба. И њима мишићи од 8000 метара.
покрећу крила исто као што рибама покрећу пераја, а осталим жи-
вотињама ноге.
47
Од чега зависи како ће се неке групе животиње кретати?

Постоје змије које живе у сушним песковитим стаништима. По
песку се крећу као да лебде изнад њега. Шта мислиш зашто се
змија тако креће?
Како се кртица, која је тешка око 200 г, креће кроз земљу?
Када би се корњача са ногама и змија без ногу тркале, ко би први
стигао? Шта мислиш зашто?
KA
пливање у води
U
покрети код
ED
биљака
ht
кретање
ig
yr
мишићи ходање на копну

op
C
летење у ваздуху
©
САДА ЗНАШ
% Жива бића се крећу, мењају место или само праве покрете. Нека ходају или лете, а
има и оних која гмижу по површини земље или су се прилагодила кретању у земљи.
% Према броју ногу могу се препознати неке групе животиња.
Ракови имају пет пари чланковитих ногу за ходање и пет пари ногу за
пливање, пауци четири пара, инсекти три пара, сисари два пара,
птице два пара, један за ходање, а други пар је преображен у крила.
48
НАДРАЖЉИВОСТ
Кључне речи: чулне ћелије, чула
Свако живо биће у сталној је вези са својом животном околином.

Како биљке осећају промене у спољашњој средини, већ знаш, а како
то раде животиње, научићеш у овој лекцији. Опстанак организа-
ма зависи од услова које им средина пружа будући да у њој налазе
храну, воду и скровиште, али и од способности да преживе у так-
вим условима. Птица ослушкује песму свог партнера, срна њуши Како функционише
околни ваздух не би ли осетила габљивицу која јој се приближава, чуло укуса и мириса
сова будно мотри на свој плен. Веома је важно да животиња добије погледајте на
тачне информације о сигналима из околине, који су за њу важни https://www.youtube.com/
watch?v=HugPHSYnm7Q
да би покренула одређене процесе у организму који ће јој помоћи
да се прилагоди датим условима средине и да их преживи. Како ти
KA
осећаш своју средину?
U
ED
Кртица, која њушка
ht
по мрачним тунелима,
живи у свету мириса
ig
и додира. Већина
животиња углавном
yr
добија информације
које региструје
op
преко неколико чула

истовремено.
C
За нас је вид
најважније чуло, али
неке животиње се
©
савршено сналазе без

њега у мрачном свету,
Сл. 56. Чулни органи код човека где владају чула мириса
и додира, мада и ова
Покушај да у свесци напишеш све сигнале које примаш из створења реагују на неки
начин на светлост. Глиста
спољашње средине али и из свог организма. Осећаш да те боли
нема очи, али њено тело
стомак, да су ти мишићи истегнути, да ти је хладно, то су инфор- свом површином реагује
мације из твог организма. Мама пече колаче, сестра гласно слуша на светлост дана,
музику, тата гледа филм, а ти те информације прикупљаш чулима када копамо башту,
слуха, мириса, укуса или вида. Свака информација, или сигнал, из осећа је и брзо се
спољашње и унутрашње средине на коју организам делује назива крије у мрак земље,
се драж, а само реаговање на драж назива се надражљивост. Да ли где је не могу
осетиш баш сваку драж из своје средине? Замисли како би изгле- напасти гладне
дало да чујеш сваког црвића у земљи, шум птице у лету, да осећаш птице.
баш сваки мирис и да видиш ситне организме у околини? Имао
би одлична чула, али ти она не би олакшала сналажење већ би га
49
отежала. Размисли како. Свака чулна ћелија из које су изграђени
Док сова нечујно лебди на чулни органи има тачно одређену јачину дражи на коју реагује. Та
месечини, њене уши реагују и минимална јачина дражи која може да изазове одговор чулне ћелије
на најмање шушкање у трави,
зове се праг дражи.
а очи – на скоро неприметни
покрет. Миш њушка кроз
влати траве и проналази
пут до хране помоћу својих
дрхтавих бркова , увек
ослушкујући да ли ће чути
замах крила.
Да би опстали, и сова и
миш ослањају се на своја чула.
Ако их чула изневере, врста се
неће продужити. Генерације
потичу од ових који преживе
јер су им чула изузетно
изоштрена. Њихови младунци
KA
наслеђују ту предност. Тако
Сл. 57. Код змија рецимо ћелије које региструју температуру имају 100
чула и нападача и плена
пута нижи праг дражи него код човека, па змије и у мраку могу да осете
постају истанчанија у борби
температуру плена на неколико метара
за опстанак и све
U
се више развијају.
ED
ht
Чулна ћелија или рецептор

ig
прима дражи из спољашње

средине и преноси их нервном
yr
систему који их обрађује.

Мозак је део нервног система.
Сл. 57. Лори
op
Бујни бркови на лицу, Овај спори лори ноћна је животиња, тј. активан је ноћу. Има вео-
које имају многи сисари, од ма крупне очи које прикупљају што је могуће више светлости тако
C
мачака до фока, веома су да може да види и по најмрклијој ноћи.

осетљиви рецептори додира. Чуло вида подразумева пријем светлосних зрака, док су чула до-
©
Могу да буду толико осетљиви дира и слуха механичка. Код неких животиња додир је примарно
да ће реаговати чак и на чуло.
ваздушна струјања. Длаке
код многих животиња играју
сличну улогу. Инсекти осећају
додир преко осетљивих
длачица клешта на пипцима.
Код мајмуна и човека врхови
прстију су додирна област.
Код пужева се рецептори
додира налазе на врховима
покретљивих пипака. Барске
птице имају мноштво
рецептора на врху свог Сл. 58. Морж, који копа по замућеној води тражећи шкољке,
истуреног кљуна. ослања се на осетљивост коже њушке и на својих 450 длачица у
„брковима”. Бркови су му повезани са мрежом нервних влакана која
преносе мозгу скоро „визуелну” слику морског дна
50
Риба има специјализован
спектар рецептора додира. Он
се састоји од дуге цевчице или
канала који се протежу од главе
до репа испод коже са обе стра-
не, са отворима у правилним
размацима, и низа рецептора
додира унутар тог канала. Док
риба плива кроз воду, промене Сл. 59. Бабушка
у спољном притиску продиру кроз отворе на бочним странама, сти-
мулишући нервне завршетке.
Који је највећи чулни орган код човека? Где се налазе чулне ће-
лије за додир, бол, температуру?
KA
2. Потражите на интернету податке о томе какве врсте дражи по- Просечна дужина
стоје, а после тога и какви рецептори примају те дражи. ушију афричког слона
3. Да ли се запиташ како ходаш право и зашто ти се некад врти у јесте 120–125 цм, док им
U
глави? Истражи ово чуло. Помоћи ћемо ти. То је чуло равнотеже. пречник може достићи
и до 2 м. Они немају
ED
знојне жлезде и не зноје
се, па им уши служе за
расхлађивање. Слонови
могу да региструју
ht
дубље фреквенције,
односно фреквенције у
ig
инфразвуку.
yr
вид слух
op
Гуштери уопште немају

C
надражљивост спољашњих ушију. Њихови

слушни органи налазе се
©
чулни органи и у глави и повезани су са

чулне ћелије спољашњим светом преко
мембране бубњића.
додир
укус
мирис
САДА ЗНАШ
% Да организам прима дражи из своје околине рецепторима.

% Да су животиње прилагођене условима средине и својим чулима.
% Да човек има пет основних чула и још много чулних ћелија и
начина да осети промене у својој околини али и у свом организму.
51
Кључне речи: размножавање, деоба, пупљење, оплођење
Размножавање је способност организма да ствара потомство

слично себи. При размножавању родитељи преносе наследне осо-
бине на своје потомке. Зато личиш на своје родитеље или на бабу
Вируси су на граници и деду, стрица или тетку. Ипак, сваки организам, без обзира на то
између живе и неживе што мање-више личи на своје претке, јединствена је комбинација
природе и једина особина наследних особина и има своју индивидуалност.
живих бића коју имају Које су сличности између чланова твоје породице? Ко на кога
јесте размножавање, али личи, а по чему се разликујете? Напиши по којим особинама ли-
само када уђу у живу чиш на остале чланове своје породице, а по којим се разликујеш.
ћелију. Вирус ХИВ-а, који То може да буде боја очију, косе, облик носа, али и склоност некој
изазива СИДУ, годинама болести или понашању.
KA
може да буде у живој
ћелији, а једног тренутка
је програмира да може да
производи нове вирусе.
U
Размислите о томе зашто
се грешке у компјутеру
ED
зову вируси.
ht
ig
yr
Сл. 60. Чланови једне породице: слични су, али нису исти
op
C
©
Како се дели праживотиња

папучица, погледајте на
watch?v=vnlkvquWXS8 Сл. 61. Домаћа свиња са својим потомцима: свако прасе има
неку своју особину по којој се разликује од осталих у леглу
Сви организми се размножавају, чак и ако су мали, ситни, јед-

ноћелијски. Размножавање може бити бесполно и полно. При
бесполном размножавању нема два пола, већ потомци потпуно личе
на свог родитеља и по изгледу и по наследном материјалу. Они су
као клонови својих родитеља. Код једноћелијских организама нови
организам настаје бесполним размножавањем. У том процесу јед-
ноћелијски организам се дели на два дела и сваки део наставља са-
мостално да живи. Овако се размножавају бактерије, праживотиње
Сл. 62. Прост организaм
и неки простији организми .
52
БЕСПОЛНО РАЗНОЖАВАЊЕ
Kako се догађа пупљење

код хидре, погледајте на
watch?v=d5-hPkcQDrU
Сл. 63. Бесполно размножавање бактерија – деоба
KA
АКТИВНОСТ ГРУПНИ РАД Ɉɜɧɪ ɞɤɳɡ ɪ ɦɞɜɭɱɮ
U
квасац
ПУПЉЕЊЕ КВАСЦА
ED
Потребан материјал: млака вода, шећер
квасац, мало шећера. угљен-диоксид алкохол
ht
Поступак
ig
– Квасац потопите у млаку воду и

додајте му мало шећера.
yr
– Ставите на топло место.

op
Квасац у води почиње да расте и

убрзо ће површина воде у чаши бити
покривена набујалим квасцем.
C
Одакле сад толико квасца?

Квасци се размножавају пупљењем
Квасац, у средини у којој има
©
раствореног шећера, почиње да се угљен-диоксид

размножава деобом. Због тога се
користи у пекарској индустрији.
Ако у школи имате микроскоп,
ставите кап течности на предметно
стакло, покријте покровним стаклом
и посматрајте како квасац пупи.
Нацртајте то што сте видели. тесто деловање кисело
квасца на тесто
шећер
И пупљење је бесполно размножавање. Код овог облика размно-

жавања, на телу јединке „мајке” израсте пупољак који може да се
одвоји и да самостално живи или остаје на телу мајке и гради коло-
није. Овако се размножавају корали, хидре и ћелије квасца.
53
Бесполно размножавање биљака
Човек гаји и биљке код којих се у подземном стаблу налази ре-

зервна храна. То су подземна стабла кромпира (кртола), лукова (лу-
ковица), перуника и трава (ризом) и неких других биљака.
Подземна стабла
КРАТКА ПРИЧА О
КРОМПИРУ
Кромпир на твом
столу пореклом је
из Јужне Америке.
Европљани су га Сл. 64. Кромпир Сл. 65. Луковица Сл. 66. Ризом
донели најпре као
украсну биљку. Цветови Биљке могу да се развијају и из надземних органа, као што су
кромпира били су украс лист љубичице или резница код винове лозе и малине.
KA
на шеширима многих
дама тог времена. И
није могао свако себи
U
да приушти украс
од белих или плавих
ED
цветова кромпира. ВЕГЕТАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ
Тек много касније,
људи су почели кртолу 1. Како вегетативно размножити
кромпира да користе у љубичицу или бегонију?
ht
исхрани, напре стоке.

Људи су почели да Потребан прибор и материјал:
ig
једу кромпир тек када лист афричке љубичице,

је неке године избила оштар нож, чаша са водом.
yr
глад, па их је кромпир Ток рада:

спасао. ŭ łŃĻłŃĸĿĻŅĸŊĳŋņńĳĵŁķŁĿ
op
Данас не може ŭ ŁŋŅŃĻĿŀŁĹĸĿĻńĸŉĻŅĸľĻńŅĻŝńĳ

да се замисли исхрана љубичице у саксији, ставите је у воду.
без кромпира. Треба
C
Резултат
да знаш да је у
Србију кромпир Из лисне дршке развиће се адвентивни коренови.
Ако лист са кореновима посадите у саксију, ускоро ћете
©
донео Доситеј
Обрадовић имати бокор љубичица.
у XIX веку.
2. Јагоде у учионици
саксија, земља, неколико
биљака јагода.
Адвентивни корен нису Ток рада:
настали из коренка клице већ ŭ ńĳĽńĻŚņŀĳłņŀĻŅĸĵľĳĹŀŁĿ
из стабла и листа
Столони су пузеће стабло земљом;
које има улогу у бесполном ŭ łŁńĳķĻŅĸŚĳĶŁķĸ
размножавању. Где год ŭ ńĳĽńĻŚņłŁńŅĳĵĻŅĸŀĳńĵĸŅľŁ
столони дотакну землју место и земљу редовно заливајте.
развиће се адвентивни Ускоро ћете приметити да су се јагоде примиле. Не само да ће
коренови и нова биљка.
цветати и давати плодове, већ ће се и даље ширити столонима.
54
ПОЛНО РАЗМНОЖАВАЊЕ
Полно размножавање је особина већине живих бића. При пол-
ном размножавању спајају се мушка и женска полна ћелија. После
спајања полних ћелија настаје зигот из кога се развија нови орга-
низам.
Постоје посебни органи у којима се развијају полне ћелије. Код Зигот је оплођена
биља су то тучак и прашници и налазе се у цвету код скривеносе- јајна ћелија.
меница. Чашични листић је део цвета.
Штити цвет док је у пупољку.
Основни делови цвета јесу прашници (мушки делови цвета) и
Крунични листићи својом
тучак (женски део цвета). У прашницима се налазе мушке полне
бојом, изгледом и мирисом
ћелије. У тучковима су смештене јајне ћелије. привлаче инсекте.
Многе врсте биљака имају још и чашичне и круничне листиће. Нектар – сладак сок који
Чашица штити цвет док је у пупољку, а круница својом бојом, слат- привлачи инсекте.
ким соком, нектаром и мирисом привлачи инсекте. Они слећу на Оплођење је спајање мушке
цветове, сисају слатки сок па прелазе на друге цветове. Док бораве и женске полне ћелије.
на цвету, на ножице и тело инсеката нахвата се поленов прах који
KA
инсекти преносе на друге цветове. Неке биљке немају лепе цветове,
недостају им чашица и круница. Код њих су прашници смештени у
U
ресе, а тучкови у ситније цветове.
Преношење полена са цвета на цвет назива се опрашивање. Ако
ED
поленов прах доспе до женског дела цвета, долази до оплођења.
ht
ig
yr
op
Сл. 67. Реса код врбе

C
Биљке имају много више цветова него плодова. Не развије се плод

из сваког цвета, већ само из оплођених. Све зависи од броја пчела и
©
других инсеката и од временских прилика (сунчано или кишовито

време). Из оплођене јајне ћелије развија се клица која је зачетак нове
биљке. Клица се налази у семену које је заштићено плодом. Код не-
ких биљака семе је на оплодним љуспама незаштићено, голо, па се
те биљке називају голосеменице
Сл. 68. Опрашивање које врше Сл. 69. Плодови које људи користе
инсекти у исхрани
55
Да би се из семена развила нова биљке, оно мора да доспе на ме-
сто на коме му одговарају услови живота. Процес разношења пло-
дова назива се расејавање.
Колико је опасно удварати

се женки богомољке,
погледајте на https://www. Сл. 70. Расејавање семена врше и животиње. Биљке су се прилагодиле
youtube.com/watch?v= томе тако да многе врсте биљака имају семена која клијају
Os3OBJSlpUc тек кад прођу кроз црева животиња
KA
Овај процес обављају животиње тако што гутају и касније из тела
избацују семенке. Често плодови имају кукице па се закаче за крзно
неке животиње и она их тако преноси.
U
ED
Тиски цвет је врста
инсекта који живи на
реци Тиси и који се пари
ht
само један дан, након

чега умире. Та појава се
ig
назива „цветање Тисе”.

yr
Само један пар пацова

за годину и по може
op
створити популацију од Сл. 71. Мужјак и женка пауна

100.000 јединки јер се
C
врло брзо размножавају Животиње се размножавају врло слично биљкама, само што нема
и брзо достижу полну
преносника између два пола као код биљака па се мужјаци труде на
зрелост.
©
различите начине да привуку женке. Кад видите птицу пауна, да ли

Женка човека носи знате да ли је мужјак или женка? Најчешће женке птица леже на
бебу 9 месеци, а женка јајима, греју их и чувају. Мужјака ћете препознати по дивном ша-
слона 22 месеца. реном перју, женка је ситна и неугледна. У птичијем свету углавном
су мужјаци лепши.
Неке животиње, као Зашто се мужјаци боре да привуку женку? Наравно, да би пре-
што је коњ, рађају младе нели свој наследни материјал на потомке. Сети се свих начина на
који су способни одмах које се мужјаци удварају женкама. Мужјаци певају, плешу, боре се,
по рођењу да ходају и да
праве гнезда, имају дивно крзно и перје... а чак и губе главу да би
прате мајку. Беби човека
оставили потомство. Шта радиш када ти се неко из школе или из
је потребно преко годину
дана да би стала на ноге. друштва свиђа?
Оплођење је спајање мушке и женске полне ћелије и може бити
спољашње и унутрашње. Спољашње оплођење значи да се одвија ван
тела женке, најчешће у води. Овако се размножавају рибе и жабе.
Код риба та појава се назива мрест.
56
Животиње које имају
много природних
непријатеља полажу
много јаја или рађају
бројне потомке. На
пример, зец је полно
зрео са осам месеци и
сваке године даје 30–40
потомака.
Крокодил је после 15
година полно зрео и сваке
године полаже 50 јаја.
Мува већ после две
недеље полаже велики
број јаја, око 900.
KA
Сл. 72. Оплођена јаја риба
U
Унутрашње оплођење значи да се спајање мушке и женске полне
ћелије догаћа у полним каналима женке. Овако се размножавају
ED
птице, гмизавци и сисари.
Птице и гмизавци полажу јаја у којима се развијају млади, а код
сисара млади се развијају у посебном органу мајке који се зове ма-
ht
терица.
ig
Материца је орган сисара

у коме се одвија развиће
yr
плода.
op
C
©
Сл. 73. Трудноћа код жене Сл. 74. Женка брине о јајима,
касније о свом потомству
Већина животиња се брине о својим потомцима, штити јаја

од грабљивица, греје их топлотом тела и учи своје младе како да
преживе у спољашњој средини. Што су родитељи више посвећени
својим младима и што они дуже остају уз њих, то рађају мањи број
потомака.
Неке животиње се не брину о свом потомству већ снесу огроман
број јаја, што је вид прилагођавања који даје веће шансе за опста-
нак.
57
Која је разлика између бесполног и полног размножавања?

Постоји ли повезаност приноса воћа и кишовитих дана у про-
леће?
Шта траже инсекти на цвету?
Ако пчела са цвета крушке слети на цвет шљиве па опет на цвет
Јајна ћелија – женска крушке, да ли ће се из цвета шљиве развити крушка или шљива?
полна ћелија. Који органи биљака учествују у размножавању?
Сперматозоид – мушка Због чега је полно размножавање више заступљено него беспол-
полна ћелија. но? Пронађи одговоре у литератури за децу или на интернету.
Зигот – оплођена јајна Која група животиња рађа младе?
ћелија из које се развија Шта мислиш да ли би било пауна и фазана у природи када би
организам. женке биле упадљиво шарене?
Која животиња рађа више младих, зец или лисица? Објасни.
KA
деоба
U
пупљење
ED
бесполно
вегетативним
размножавање
ht
деловима биљке
ig
yr
op
унутрашње
оплођење
C
полно
©
спољашње
оплођење
САДА ЗНАШ
% Размножавањем се одржава живот на Земљи.

% Примитивнији организми се размножавају бесполно, деобом или пупљењем.
% У полном размножавању биљака са сложенијом грађом учествују женски полни
органи – тучкови и мушки – прашници.
% Код сложенијих животиња, у женским полним
органима се развијају јајне ћелије, а у мушким сперматозоиди.
% Из оплођене јајне ћелије развија се зигот
– оплођено јаје.
58
РАСТ И РАЗВИЋЕ.
ДУЖИНА ЖИВОТА
Кључне речи: раст ћелија, деоба, преображај,

периоди развића
Растење и развиће јесте процес при коме свако живо биће ра-
сте до одређене величине. Која је твоја тренутна висина и тежина?
Колико још можеш да растеш (погледај висину чланова своје поро-
дице)?
Раст и величина организма особине су сваке врсте. Не може
љубичица да буде исте величине као храст, нити може човек да буде
висине као жирафа. Зашто је то тако? У Србији је најкрупнија
Као што већ знаш, у нашим ћелијама постоји наследни материјал птица сури орао дужине
KA
који одређује колико ћемо бити високи и тешки. Кишна глиста, кр- 80 цм са распоном крила
тица, миш, лептир, љубичица... и када потпуно одрасту, остају мањи од два метра. Следи
него друге врсте које достижу велику и висину и тежину, као што су бела рода са висином до
U
једног метра и распоном
слон, жирафа... бор, јела, платан и друге.
крила два метра. Највећа
Бактерије и праживотиње су најмањи организми на Земљи. Њи-
ED
птица на свету јесте ној
хова величина се мери хиљадитим деловима милиметра. Тело им који је висок 2,5 м.
је састављено од једне ћелије у којој се налазе сви делови који им Најкрупнији сисар на
омогућавају живот. копну јесте слон, дуг око
ht
Једноћелијски организми 4 м а тежак 6000 кг.

Најмањи сисар је једна
ig
врста ровчице која је дуга

само 5 цм.
yr
op
C
©
Сл. 75. Праживотиња амеба Сл. 76. Силикатна алга
Плави кит је највећа животиња на планети Земљи. Најкрупнији

примерци достижу дужину преко 30 метара и тежину 140.000 ки- Kaко биљке расту,
лограма. Овако тешка животиња може да живи само у мору. Разми- погледајте на https://www.
слите зашто. Када се лети купате, можете у води да подигнете свог youtube.com/watch?v=MB-
друга, а на копну не можете. kuqujvJiE
Жива бића расту деобом ћелија, а повећавање њиховог броја ви-
ди се као раст и развиће организма. Мали број животиња расте то-
ком целог живота. Обично расту до полне зрелости, а онда се раст
прекида. Животиње које расту целог живота јесу рибе и крокодили.
Њихова брзина раста зависи од количине хране која им је доступна.
А биљке? Како оне расту? Погледај један пањ и обрати пажњу на
годове. Биљка растом повећава обим стабла и висину. Ако избројиш
59
годове, знаћеш колико је биљка стара. По ширини годова можеш
знати да ли је одређена година била добра за развој биљке. Ако су
годови широки, то значи да је биљка производила много хране. Как-
ва је била година?
Како се развија папагај Сл. 77. Годови на дрвету

нимфа који се гаји
као кућни љубимац,
KA
www.youtube.com/
watch?v=bmLMKXTzgCk
U
ED
Сл. 78. Деоба ћелија Сл. 79. Млад и стари пас
ht
Ларва је стадијум у развићу Од рођења до полне зрелости сви организми пролазе кроз одређе-
неких организама. не стадијуме развића. Код већине животиња млади личе на своје
ig
Лутка је стадијум у развићуродитеље, само су много мањи од њих. Они расту и неки њихови
неких организама
органи сазревају. Један од таквих начина дешава се код скакаваца и
yr
зове се непотпун преображај.

op
Сл. 80. Потпуни преображај Сл. 81. Непотпуни преображај
јаја 1 2
C
ларва (нимфа)
јаја лутка
©
ларва
одрасле 4
јединке 3
одрасла јединка ларва
Из оплођених јаја лептира развијају се ларве гусенице које ни

по чему не личе на одрасле лептире. Тешко је повезати гусеницу
која се храни лишћем са предивним лептиром који лети од цвета до
цвета. Такво развиће се зове потпуни преображај.
Потпуни преображај Жива бића се разликују и по дужини живота. И то је одређено
лептира можете наследним материјалом и својствено свакој врсти. То може бити го-
погледати на
дина или сто година, а може бити месец или дан. Нажалост, већина
watch?v=5XWFFTuX5gQ
организама не доживи пуну старост. Неки још док су млади заврше
као плен грабљивица или страдају због болести, глади, неповољних
услова или од руке човека.
60
Дужина живота и исхрана неке су од видљивих разлика међу жи-
вим бићима. Поједине врсте
У табели је приказана дужина живота неких биљака и животиња. корњача живе 200
година, магарац 100, а
смрча до 1000 год. храст до 2000 год. тиса до 3000 год. кућни миш две до три
липа до 500 год. бели бор до 500 год. орах до 600 год. године.
Лептири могу да живе
врабац 2–3 (7) год. кокош до 20 год. кртица 3–4 год.
неколико месеци, а
зец 10–12 год. веверица 8–10 год. горила 30–50 год. амеба само један
коњ 20–40 год. медвед 30–45 год. мачка 15–20 год. дан.
Домаћа пчела матица живи 3–4 године, а пчеле радилице 3–4 недеље.
Гусеница свилене бубе живи 3–4 недеље, а одрасла 15 дана.
Вилин коњиц живи неколико месеци (одрастао), а ларва 1–5 година.
1. Какав живот човек треба да води да би био здрав и дуговечан?
KA
2. Опиши један организам водећи рачуна о томе да пронађеш податке о висини, тежини и
дужини живота. Одговор потражи у литератури или на интернету.
U
ED
јаје ларва
ht
лутка
потпун
преображај
ig
деобом ћелија
одрасла
yr
јединка
op
раст и развиће непотпун

C
преображај
јаје
©
одрасла ларва
јединка
САДА ЗНАШ
% Сва жива бића су грађена од ћелија.

% Вишећелијски организми се размножавају деобом ћелија.
% Особине се с родитеља на потомство преносе наследним материјалом
које је у једру ћелија.
% Животиње се размножавају јајима или рађају живе младе.
% Код неких животиња, на пример код већине инсеката, из јаја се развијају
ларве, а када се оне умире, развија се лутка и из ње инсект.
61
ПРОМЕНЕ КОЈЕ ЧОВЕК ПРОЛАЗИ ТОКОМ
РАЗВИЋА, ПУБЕРТЕТ И ПОЛНА ЗРЕЛОСТ
Кључне речи: зигот, детињство, пубертет, адолесценција
Као што већ знаш, човек је део природе и као такав има све осо-
бине које одликују жива бића: тело је грађено од ћелија, храни
се, дише, расте и развија се, размножава се, стари и умире.
Оплођењем, тј. спајањем мушке и женске полне ћелије, на-
стаје зигот. Из зигота се током много деоба развија у телу мајке
за девет месеци беба. Бебе сисара, па и човека, развијају се
у органу мајке – материци и са њом су повезани пупчаном
врпцом и органом који се зове постељица. Сваки сисар има
пупак који је остатак пупчане врпце која га је спајала с мајком.
Све време трудноће мајка преко ових органа храни своје младо,
KA
преко њене крви младунче дише и избацује све штетне материје.
Ако је мајка болесна, постоји велика вероватноћа и да је беба бо-
лесна, ако се мајка нервира, и беба је узнемирена, зато су правилна
U
постељица исхрана и здрав начин живота пресудни за здраву бебу.
Мајка рађа новорођенче које не може самостално да живи, храни га
ED
Сл. 82. Беба у материци и брине о њему. Даљим развићем младо пролази кроз фазе раног детињ-
мајке пред порођај ства, пубертета, одраслог, ране старости и дубоке старости.
ht
АКТИВНОСТ (САМОСТАЛАН РАД)

ig
Потребан материјал: твоје фотографије из раног детињства, лепак, свеска, центиметар.

одрасла
Поступак јединка
yr
– Фотографије поређај по годинама и залепи их на лист.

– За које ти се промене чини да су најуочљивије?
op
Осим раста, приметићеш још неке промене. Наведи их ...................................................

................................................................................................................................................
C
Потражи фотографију из најранијих дана на којој стојиш и измери однос главе наспрам
тела.
©
Исто то учини и сада, измери дужину главе (од браде до темена) и тела од ногу до врата.
Измери дужину руку.
Податке запиши у табелу.
Дужина главе Дужина тела Дужина руку
Ти у првој години
Ти у једанаестој години
Да ли је однос главе и тела исти? Да ли је исти однос дужине руку и тела?
У животу сваког човека најбурнији је период кад има око 10 до 12

Постељица је орган сисара, година, а може и мало касније, који називамо пубертет. Пубертет је
настаје у току трудноће процес полног сазревања кад одрасла јединка стиче полну зрелост
и има улогу у исхрани и и способност да обнавља врсту. У том узрасту жлезде у организму
заштити бебе.
младих почињу да луче продукте који утичу на даљи раст и раз-
62
вој детета. Код дечака се у пубертету
завршава раст и развој полних орга-
на. Гркљан се повећава и образује се
повећана Адамова јабучица. Глас по-
стаје грубљи, мења се, и та појава се
зове мутирање. Дечаци постају маља-
ви, расту им брада, бркови, длачице на
грудима и полним органима. Расту им
мишићи и кости па им рамена и груд- Сл. 83. Дечак у пубертету
ни кош постају већи од карлице. Погледајте емисију
Код девојчица у пубертету сазревају полне ћелије. Када прва пол- „Пундравци” на https://
на ћелија сазри, а не буде оплођена, она се путем менструалног кр- www.youtube.com/
варења избацује у спољашњу средину. Та прва менструација се нази- watch?v=rEvxOqO04bg
ва менарха. Од тог тренутка, сваког месеца, под утицајем материја у Ову епизоду треба да
телу које се зову хормони, сазрева по једна јајна ћелија. У периоду гледате са родитељима
менструације девојчице морају да воде више рачуна о својој личној да би они могли да
вам објасне све што не
KA
хигијени. У случају да имају болове, нередовне менструације и обилна
разумете.
крварења, треба да се обрате родитељима или лекару.
U
ED
Да бисте сазнали коју је
то незгодну тему задала
наставница биологије,
прогледајте епизоду
ht
„Пундравци” на
Сл. 84. Развој https://www.youtube.com/
ig
пазушне маљавости код девојчица

watch?v=SaJQmC5o_nA
yr
У овом периоду девојчицама расту дојке, појављују се маље у

пазушној јами и у пределу полних органа. Карлица постаје нешто
op
шира од рамена и грудног коша.

Овај период од краја детињства до одраслог доба назива се мла-
далачко доба или адолесценција и осим пубертета карактеришу га и
C
Хормони су материје
емоционалне, психичке и социјалне промене. Пубертет траје прве две које се луче у организму
трећине адолесценције. Адолесценти мењају брзо расположење, које и имају улогу да регулишу
©
процесе у телу
за кратко време прелази из смеха у плач. Боре се за своја права, имају
нове идеје, стилове облачења, бунтовни су према родитељима и одра-
слима. Имају осећај да их нико не разуме. У ствари, све те промене су Не постају сви дечаци
нормалне јер се дешавају под утицајем хормона. У овом периоду се једнако мишићави
тражи и прва симпатија, и то је последица рада хормона. током пубертета. Мада
Неки адолесценти се осећају усамљено, одбачено, несхваћено, неси- мишићавост зависи
гурно. У том случају треба да поразговарају са родитељима или настав- од наслеђа, могуће
је мишиће повећати
ницима у које имају поверења. У неким случајевима млади желе што
и бавећи се спортом.
пре да одрасту па то може да изазове низ проблема и да угрози њихов Није добро да мишићи
живот. Такви млади прибегавају агресији, хулиганском понашању и ла- јачају на вештачки начин
ка су мета за различите лоше људе који их врбују у криминалне орга- употребом различитих
низације. Неки млади опет имитирају старије па се превише шминкају, хормона јер то може
облаче се упадљиво, користе алкохол или цигарете. Приметићете да оштетити здравље.
ниједно од ових понашања није идеално и, у зависности од тога каквог
сте карактера, пронаћи ћете своју златну средину којом морате ићи.
63
ПРОМЕНЕ У АДОЛЕСЦЕНЦИЈИ
Напиши кратак састав о томе како се осећаш у пубертету,
шта желиш, шта можеш, шта волиш, а шта не.
Сл. 85. Девојчице желе да

Када са заврши адолесценција, дете постаје и физички и психич-
изгледају старије
ки зрео човек који може да заснује породицу или да живи самостал-
но. Овај период одраслог човека траје до око педесете године када
наступа климактеријум. У том периоду и мушкарци и жене прола-
зе кроз психичке промене, а жене додатно губе и менструацију јер
њихови хормони слабије раде. Тада наступа период ране и касне
старости која са собом носи како тешкоће тако и радости јер у том
периоду човек као јединка сагледава шта је урадио у току живота.
KA
Сл. 86. Алкохолизам
U
као лоша појава у 1. Шта је пубертет, а шта адолесценција?
адолесценцији 2. Који су узроци непримереног понашања адолесцената?
ED
физичке
промене
ht
ig
пубертет и
yr
адолесценција
хормони
op
рано детињство
C
развиће човека
старост промене
©
понашања
зрело доба
САДА ЗНАШ
% Шта је пубертет.
% Које се промене у пубертету дешавају код девојчица и дечака у
спољашњем изгледу.
% Које су промене у осећањима и у односу према другима.
% Зашто је важно одржавати личну хигијену.
% Нове речи: зигот, адолесценција, пубертет.
64
ОСНОВЕ КЛАСИФИКАЦИЈЕ
ЖИВИХ БИЋА
Кључне речи: класификација, царства
Биолози су сакупили многобројна знања о живим бићима. Као

што већ знаш, пронашли су и описали око 500.000 врста биљака, око АКТИВНОСТ
2.000.000 врста животиња (од којих је само милион врста инсеката). РАД У ПАРУ
Сматра се да врста живих бића има много више, чак више од десет
милиона. КЛАСИФИКАЦИЈА
Ради једноставнијег изучавања, научници су сва позната жива ОРГАНИЗАМА
бића сврстали у царства. То су: царство животиња, царство биљака, На крају уџбеника
царство гљива, царство протиста и царство монера. постоје слике или кар-
У свако царство сврстали су врсте сличне по пореклу, по те са различитим орга-
KA
спољашњем изгледу и по другим одликама важним за њихово свр- низмима. Исеците их и
ставање у мање групе. помоћу табела и описа
организма сврставајте у
U
одређене групе.
ED
ht
ig
yr
op
C
©
* Подела биолошких царстaва по Карлу Воузелу (америчком научнику)
65
66
©
C
op
yr
ig
ht
ED
U
KA
ЖИВО БИЋЕ КОЈЕ НАМ СЕ НАЈВИШЕ ДОПАДА

Одлучили смо се за .............................................................. (назив биљке или
животиње)
Податке смо нашли у ................................................................................................
Већ знате како треба описивати биљку или животињу. Почните од тога где се
може наћи, како се може препознати (опишите спољашњу грађу).
Ако знате заједничке одлике живих бића, неће вам бити тешко и да опишете како
се храни, како се размножава и друго што сте сазнали. Можете и да покажете своје
уметничке способности и да нацртате изабрану биљку или животињу.
KA
U
ED
1. Повежи наведене организме са начином њихове исхране.
У заграде испред наведених организама упиши
ht
ig
( ) зелена еуглена
А – аутотроф ( ) корњача
yr
Б – миксотроф ( ) биљка месождерка

В – хетеротроф ( ) ружа
op
( ) лептир
2. Објасни појмове једном реченицом.

C
Оплођење......................................................................................................................
©
.................................................................................................................................... .
Дисање .........................................................................................................................
.................................................................................................................................... .
Излучивање ...................................................................................................................
.................................................................................................................................... .
Опрашивање ................................................................................................................
.................................................................................................................................... .
Надражљивост ..............................................................................................................
.................................................................................................................................... .
67
3. Чланови једног ланца исхране на ливади су 1 – жаба, 2 – змија, 3 – биљка,
4 – орао мишар, 5 – скакавац. Поређај чланове ланца исхране одговарајућим
редоследом (од произвођача до потрошача).
4. Утврди који су искази тачни (Т) а који нетачни (Н) па заокружи одговарајуће
слово.
Бесполним размножавањем добија се потомство које се
разликује од родитеља. Т Н
Знојењем се избацују штетне материје. Т Н
Организам расте деобом и растом својих ћелија. Т Н
KA
Особине се са родитеља на потомство преносе.
наследним материјалом. Т Н
U
5. Процесом излучивања жива бића:
ED
а) избацују угљен диоксид;
б) избацују вишак воде и штетне материје;
в) избацују вишак гасова;
ht
г) избацују енергију.
ig
6. Попуни табелу тако што ћеш уписати број удова и начин кретања животиње.
yr
организам Удови Начин кретања

op
Змија
C
Слепи миш
Скакавац
©
Лептир
Жаба
Срна
делфин
Сиви соко
Рак
Сунђер
Крокодил
Паук
68
ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И
ФУНКЦИЈЕ КАО
ОСНОВА ЖИВОТА
l подсетићеш се и проверићеш колико познајеш жива бића;
l упознаћеш још неке биљке и животиње;
l научићеш како да повежеш своје знање из географије (нпр. о
условима живота) и биологије (нпр. о живом свету који на тим
стаништима живи);
KA
l сазнаћеш које услове за живот (температура, осветљеност,
влажност, ваздух...) пружају копнена и водена станишта;
U
l уочићеш како су жива бића прилагођена условима живота
средине у којој живе;
ED
l разумећеш међусобну повезаност и узајамну зависност живих
бића, а може се рећи још и како и зашто сви зависе од свих.
ht
ig
yr
op
C
©
ЖИВОТ У ВОДЕНОЈ И КОПНЕНОЈ
СРЕДИНИ
Кључне речи: aдаптација, услови живота, станиште
УСЛОВИ ЖИВОТА
Рељеф Србије је разноврстан, одликују га равнице и планине, ре-
ке, језера, баре и мочваре. Србија има и пешчару. У Банату постоји
Делиблатска пешчара, једина пустиња у Европи, па је називају „Ев-
ропска Сахара”.
Причу о Делиблатској
пешчари погледајте на
KA
watch?v=UIgJhG3g4F8
и сазнајте где се налази
U
и како су се биљке и
животиње прилагодиле
ED
таквим условима средине
ht
Сл. 1. Планина Златибор Сл. 2. Река Дунав

ig
Подсети се онога што си о рељефу Србије научио/научила у

yr
млађим разредима и погледај географску карту на илустрацији, па

одговори на следећа питања:
op
1. Где се у Србији налазе равнице?

2. Које је део Србије планински?
C
3. Која је највећа река у Србији?

©
4. Која река се читавим својим

током налази у Србији?
5. Да ли се у Србији налази пешчара;
ако се налази, где се налази?
6. Какав је рељеф краја у којем
живиш?
Свако станиште има своје живе ста-

новнике па скоро да и не постоје места
где их нема. А да ли ће живи свет на не-
Сл. 3. Рељеф ком станишту бити богатији и разновр-
Србије снији или сиромашнији, зависи од услова
живота које то станиште пружа.
70
Који су то услови живота који омогућавају опстанак живих бића?
Као што већ знаш, различитост рељефа пружа различите услове
живота, пре свега ваздух, воду, осветљеност, топлоту, храну. Како
се разликује рељеф, тако се разликују и мењају услови живота на
стаништима, па и живи свет који их настањује. Највише се разликују
услови живота у води и на копну.
Водена станишта
Организми који живе у води прилагођавају се мањој количини Погледај где се налази
кисеоника, док га они на копну имају довољно (уколико га човек Царска бара на
својим непромишљеним активностима није потрошио). У хладним https://www.youtube.com/
водама има више кисеоника него у мутним, равничарским. watch?v=AL2ZOx4ifpA
Слично је и на копненим стаништима.
У воденим стаништима владају посебни услови живота којима су
организми који у њима живе прилагођени:
– кретање воде – брже или спорије;
KA
– густину воде која је већа од густине ваздуха;
– мање кисеоника;
– смањење количине сунчеве светлости зависно од дубине и про-
U
зирности воде;
– мања колебања температуре него на копну;
ED
– преживљавање у води покривеној ледом.
ht
ig
yr
op
C
©
Сл. 4. Бара Сл. 5. Планински поток

И међу воденим стаништима постоје разлике. Погледајте слике
баре и планинског потока и уочите разлике. Да ли би пастрмка која
живи у планинским потоцима могла да преживи у бари? Зашто?
У стаништима на копну владају услови живота на које су орга-

низми који живе на копну прилагођени. Услови живота на копну су:
Шта су адаптације,
– ваздух је ређи од воде па жива бића имају чврст скелет или погледајте на
појачана стабла; https://www.youtube.com/
– слабије или јаче кретање ваздуха (ветрови); watch?v=7qTCQL8X0-o
– недостатак воде па организми на различите начине чувају воду
(кожа, кора на стаблима...);
– промене температуре током дана и ноћи, током месеци или
године.
71
Има још разлика.
И поред сличности, постоје и бројне разлике између услова живо-
та на различитим надморским висинама, у количини осветљености,
воде, температуре, ветрова итд. Због тога се разликује и живи свет
који насељава различита станишта на копну.
Према томе, свако станиште насељавају врсте које су прилагође-
не условима које то станиште пружа. Прилагођеност условима жи-
вота станишта који омогућавају опстанак врсте називамо адапта-
ција.
Ако станиште нема довољно воде, насељавају га жива бића при-
лагођена на недостатак воде.
Адаптација – прилагођавање
Исто тако, водена станишта насељавају биљке које су од вишка
организама условима живота
на неком станишту. воде заштићене воштаним превлакама.
KA
U
УСЛОВИ ЖИВОТА
ED
У табели наведите основне услове живота. Упоредите разлике између услова живота у
води и на копну.
ht
Услови живота Водена станишта Копнена станишта

ig
вода
yr
op
ваздух (кисеоник)
C
топлота
©
осветљеност
сунчева светлост
Ако имате прилику, вредности услова живота можете измерити у природи. Мислите на
своју безбедност и на безбедност својих другова/другарица.
72
1. Која средина је гушћа, вода или ваздух?
2. Наведи неколико разлика у условима живота.
3. Зашто биљке које живе у води изгубе чврстину када их изнесемо на копно?
4. Може ли пастрмка да преживи у Дунаву? Објасни.
KA
ЖИВОТНА
СРЕДИНА
U
водена животна копнена животна
средина
ED средина
ht
ig
услови живота
yr
количина
op
топлота
кисеоника
C
©
количина светла количина воде
САДА ЗНАШ
% Сваком живом бићу су потребни светлост, температура, вода,

ваздух да би могли преживети.
% Услови живота у води и копну се разликују.
% Свако живо биће је прилагођено на услове живота у
својој околини.
73
ЖИВОТ У ВОДИ И НА КОПНУ
Кључне речи: начин живота у води и на копну, прилагођености
Изглед, прилагођеност и начин живота

У природи живе организми за чији опстанак су потребна и водена
и копнена станишта. Неки од тих организама цео живот проводе у
води, док су неки везани за воду начином размножавања, исхраном
или дисањем.
KA
Сл. 6. Крокодил Сл. 7. Жаба Сл. 8. Рода
U
Како се развија жаба,
која је прилагођена на
ED
услове живота на копну,
из пуноглавца који је
адаптиран на водену
ht
средину, погледајте на
ig
watch?v=AMs3waaW75g
Сл. 9. Белоушка Сл. 10. Вилин коњиц Сл. 11. Рогоз
yr
op

Kaко се гнезде роде,
погледајте на https:// ЖИВИ СВЕТ ВОДЕ И КОПНА
C
www.youtube.com/
watch?v=uPob7MPKKwQ Посматрајте организме на сликама па упишите у табелу
©
зашто припадају организмима који живе и на копну и у води.

Ако је потребно, податке потражите у књигама и на интернету.
Организам Прилагођеност
Потражите на mozawebu
нешто о животу белоушке. крокодил
https://www.mozaweb.com/ жаба
sr/lexikon.php?cmd=
getlist&let=VIDEO&sid= рода
BIO&pg=3
белоушка
вилин коњиц
рогоз
74
Крокодили, корњаче и белоушке храну налазе у води, док јаја
полажу на копну. Роде граде гнезда на стаблима око водених ста-
ништа, а храну налазе у води. Жабе храну најчешће налазе ван воде,
али јаја полажу у води.
Дуж многих бара у нашој земљи расте трска, понекад у тако вели-
ком броју да покрива знатне површине. То је висока зељаста биљка
којој је доњи део надземног стабла потопљен у воду, а подземно ста-
бло и корен су у муљу. Листови и цветови су ван воде. Тршћаци су
врло битно станиште за многе птице мочварице које се гнезде на Сл. 13. Трска
оваквим местима. Ако се униште ова станишта, нестаће и птица
мочварица које су веома угрожене.
У стајаћим водама веома је занимљив барски пуж. Можете га

пронаћи и донети у школу. Овај пуж не може да дише у води и зато
повремено мора да излази на површину воде. Креће се тако што
KA
стопалом плива у води, а пуже по стаблима и листовима водених
биљака. Храни се распаднутим деловима биљака, алгама и ситним
планктонским животињама. Посматрајте га и нацртајте. Сл. 14. Барски пуж
U
ED
1. Како су организми који живе и у води и на копну прилагођени
оваквом начину живота? Подземно стабло – стабло
2. Како је грађено тело комарца? Ухвати га и под лупом посматрај које се развија у земљи.
ht
грађу тела; нацртај га. Опиши га. Где комарац тражи храну, а где
полаже јаја?
ig
yr
САДА ЗНАШ
op
% Живи свет погодне услове за живот налази у води и на копну.

% Постоје врсте чији је опстанак везан за обе средине – и воду и ваздух.
% Неке од њих, рецимо крокодил, живе у води, а јаја полажу на копну.
C
% Жаба живи на копну, али јаја полаже у води.

% Значи да граница између водене и копнене средине није оштра.
©
ЖИВОТ У ВОДИ
Кључне речи: шкрге, пераја, дисање, пливање Погледајте занимљиву

презентацију о
становницима слатких
Изглед, прилагођеност и начин живота вода на https://
www.thinglink.com/
Размисли и одговори: scene/731577476379049984
– Зашто воду у рекама, језерима и барама називамо слатком? https://www.thinglink.com/
– Како су организми прилагођени условима живота у води? scene/636594828997558273
75
За кретање у води битне су особине које омогућавају савлада-
вање већег отпора средине зато што је вода око 800 пута гушћа од
ваздуха. Када покрећеш руку кроз воду, схватићеш да то није лако
као кроз ваздух јер вода пружа отпор кретању. Због тога је кретање
организама теже него у ваздуху. Највећи број животиња које живе
у води креће се активно пливајући на различитим дубинама. Има
у води и оних врста које пасивно лебде и пуштају да их носе водене
струје и таласи. Такође, има врста које пузе по дну или се крећу по
дну на друге сасвим необичне начине. Међутим, захваљујући ве-
ликој густини воде, њихова тела су привидно лакша у води па то
омогућава неким организмима да буду изузетно велики.
УСЛОВИ ЖИВОТА У ТЕКУЋОЈ ВОДИ
KA
И ЖИВИ СВЕТ
1. Пажљиво посматрајте илустрацију текуће воде,
услова живота и живог света и објасните у каквој
U
су вези услови живота и живи свет који живи у
близини извора, у току реке и на ушћу.
ED
2. Потрудите се да препознате неке од становника
стајаћих вода.
Да вам помогнемо:
ht
x На дну живе: .................................................... Живи свет близу ушћа

ig
......................................................................... .
пастрмка видра
x Ближе површини живе: ...................................
yr
......................................................................... .
op
x Пливају: ........................................................... рак

......................................................................... .
C
x Поред воде живе: ............................................

©
......................................................................... . Живи свет у близини извора
Шаран је риба која живи у дубљим деловима доњег речног тока;

обликом тела и бојом прилагођен је условима средине у којој живи.
За разлику од шарана, пастрмка живи у брзим прозрачним плитким
водама где је подлога шљунковита.
Попуни табелу и уочи разлике између ове две рибе.
Сл. 15. Шаран
Шаран Пастрмка
Облик тела
Боја тела
Крљушт
Сл. 16. Пастрмка Очи
76
ИСТРАЖИВАЊЕ ОРГАНИЗАМА
У СТАЈАЋИМ ВОДАМА
Потребан материјал: литература за децу, телевизија
и интернет.
Поступак:
– изаберите коју ћете биљку или животињу,
становника стајаће воде, описати;
– како се креће (ако сте се одлучили за животињу);
– чиме се храни и како долази до плена (хране), како дише и како се размножава;
– ко су јој непријатељи и како се брани од њих.
Нацртајте биљку или животињу коју сте описали и обележите кључне детаље.
Ако се одлучите за биљку, обратите пажњу на њено место у воденом станишту, на то
како је прилагођена великој количини воде, како се храни и како се размножава и какав
KA
значај има за живи свет у води и за човека.
Припремите презентацију организама у води.
U
Шкољке су слабо покретљиви организми који живе на дну воде-
ED
них басена. Најчешће мирују заривене у песак са затвореним кап-
цима, а тек кад се покрену, може се уочити стопало којим пузе по
тлу. У случају опасности, увлаче стопало и чврсто затварају капке
на љуштури.
ht
ig
Прво погледајте кратки филм о акваријумској шкољци на ин- Сл. 17. Шкољка
yr
тернет адреси https://www.youtube.com/watch?v=XBwUGcZybTA,

а затим опишите како је речна шкољка прилагођена животу на
op
речном дну. Нацртајте шкољку и обележите јој делове.

C
Поред становника воде које можеш да видиш, постоје и врло ма-

ли организми који плутају по води. Они су мали, али су врло битни
©
за исхрану већине организама.

То су једноћелијски организми, као што је папучица, праживо-
тиња, али и вишећелијски, као што су рачићи.
Ситни организми који плутају у води
Сл. 18. Рачић циклопс Сл. 19. Алга спирогира

77
Осим једноћелијских и вишећелијских алги, у води живе и биљке
које имају цвет. Неке од њих су потопљене у воду, као што су ресина
и мешница. Неке цветају под водом, а неке уздижу своје цветове
изнад воде.
KA
Сл. 20. Биљка мешница је Сл. 21. Локвањ издиже цветове
U
потопљена у воду и листове изнад воде па листови
покривају површину воде
ED
БИЉКА МЕШНИЦА
ht
Сазнајте каква је мешница биљка, како се одржава на води и

ig
како се храни. Нацртајте је. Податке потражите на интернету или

у литератури.
yr
Шта треба са сазнате о овој биљци?

1. По чему се мешница разликује од осталих биљака у воденој
op
средини?
2. Шта су то месоједне биљке? Зашто мешница тако допуњује своју исхрану?
C
3. Какве листове има мешница и зашто?

4. Чему служе мехурасти листови мешнице?
©
Светлост продире у воду до одређене дубине тако да биљке могу да врше фотосинтезу.
Међутим, продирање светлости није неограничено јер она продире само до одређене дубине.
Уколико у води има више растворених честица, вода ће бити мутна. Светлост је важна биљкама
јер тако могу да врше фотосинтезу.

Месоједне биљке
или инсективоре
1. Како се крећу рибе?
поред фотосинтезе
надокнађују недостатак 2. У чему је прилагођеност риба да имају тамније обојен леђни део,
неорганских материја у а светлији трбушни?
подлози тако што хватају 3. Како се риба не изгребе док плива по води?
инсекте и варе их. 4. Шта мислите како шкољка долази до хране, а нема ни ноге ни
неке пипке за хватање плена?
5. Како биљке на њиви угину приликом поплава када се зна да је
вода неопходна за живот?
78
температура
пливају
плутају
густина воде
живи свет живот у води услови живота
KA
ходају по дну светлост
U
прилагођеност
ED
САДА ЗНАШ
ht
% Жива бића су прилагођена животу у води

ig
% У води биљке врше фотосинтезу тако да стварају кисеоник који користе сви
организми који живе у води
yr
% у каквој вези су ситни организми и рибе

% Како животиње у води долазе до кисеоника и који становник воде га ствара.
op
% У каквој вези су ситни организми и рибе.

C
©
ЖИВОТ НА КОПНУ
Кључне речи: плућа, удови, услови живота, копнене области
Некада у прадавној прошлости, читава површина Земље била је

прекривена огромним океаном. Касније се појављује прво копно,
Разноврсност живота
на коме су владали сасвим другачији услови живота, па жива бића, на копну погледајте на
која су почела полако да излазе на копно и морала су да се прила- путовању кроз пределе
годе новим условима. Русије https://www.youtube.
Становници копнених станишта прилагођени су условима које com/watch?v=OK-SjO0dY1I
станиште пружа, као што су: густина ваздуха која је мања него гу-
стина воде, кретање ваздуха (ветар), мања количина воде, више ки-
сеоника него у води.
79
Разноврсност места за живот на копну је огромна. У копненим ста-
ништима владају различита температура, рељеф, влажност. Самим тим
су и организми на таквим стаништима другачији јер су се прилагодили
различитим условима. На деловима копна где има довољно падавина
јављају се шуме које могу бити листопадне и четинарске. У тим шума-
ма живе биљке, животиње, гљиве и микроорганизми у нераскидивом
јединству. Сваки поремећај који изазове човек својим деловањем или
поремећај неког услова живота доводи до уништавања шума.
У деловима света где има

много падавина јављају
се и тропске кишне шуме
које ми зовемо џунгле.
Како изгледа живот у
њима, погледајте на
watch?v=7qTCQL8X0-o или
KA
на https://www.youtube. Сл. 22. Шума Сл. 23. Пустиња Сл. 24. Тропска
com/watch?v=JEsV5rqbVNQ кишна шума
U
На просторима копна где нема довољно падавина јављају се брд-
ске ливаде, пашњаци и друге заједнице животиња и биљака, пре-
ED
тежно трава.
ht
Причу о биљкама и
животињама травних
ig
области погледајте на
yr
watch?v=7qTCQL8X0-o Сл. 25. Ливаду граде високе траве Сл. 26. На пашњаку расту ниске
op
које људи косе траве где људи напасају стоку

C

УСЛОВИ ЖИВОТА И ЖИВИ СВЕТ КОПНА
©
Опишите једну копнену област, равничарску, брдовиту или планинску, која вам је
занимљива.
Пронађите биљке, животиње и друге организме у тој области и испитајте њихову
прилагођеност условима живота. Пронађите и како се човек прилагодио условима у којима
тамо живи.
Сакупљене податке унесите у заједничку табелу.
Услови живота Биљке Животиње Човек
80
Јеж се бојом свог тела
прилагодио околини па
ЖИВИ СВЕТ КОПНА га тешко можете уочити.
Изаберите неку биљку или животињу које живе на копну, а Ако успете у сумрак да га
податке потражите у књигама и филмовима за децу, на интер- приметите, посматрајте
нету или на телевизији. како је спор. Због тога
што не може да побегне
Да вам помогнемо, предлажемо вам редослед којим бисте
непријатељу, развио је
могли да истражујете:
посебан систем одбране
– где живе (у шуми, на ливади...); тако што се смота а
– како их препознати – укратко истури оштре бодље које
опишите спољашњи изглед или га штите. Преко лета
ставите сличицу (или цртеж); се храни инсектима и
– како се крећу (скачу, гмижу, глистама, а зиму проводи
у зимском сну.
лете...);
– како се хране (чиме се хране и
KA
како долазе до плена); Лисица живи у шуми,
– како се бране (начини којима се али је има и у свим другим
бране од непријатеља); копненим областима.
U
– како се размножавају (полажу јаја, Грађом тела прилагођена је
околини и начину живота.
ED
рађају младе...);
Зенице су јој уске, а може
– какав им је значај у природи;
их врло лако отворити. Ово
– значај за човека.
је прилагођеност ноћном
лову. Уши су јој усправне, а
ht
Распитајте се, можда неко од старијих у вашем окружењу њушка дуга и шиљата. Има
зна нешто да исприча о животињи или биљци коју описујете. кратке ноге, а дуго крзно,
ig
Затим направите презентацију или на неки други начин па изгледа помало здепаста,
упознајте и остале ученике са резултатима истраживања. али је изузетно окретна. У
yr
пустињама живи пустињска

лисица са дугим ушима и
op
Прилагођености условима живота на копну: смеђим крзном. На крајњем

северу живи поларна
– имају органе који дају чврстину, као што су скелет код животиња
C
лисица са кратким ушима

и потпорни органи код биљака; и белим крзном.
– дисањем користе кисеоник из ваздуха; Можете ли да
©
– биљке воду усвајају из подлоге; објасните ове

– животиње воду чувају чврстим телесним покривачем, а биљке разлике?
кором на стаблима и воштаним превлакама на листовима;
– биљке и животиње имају заштиту од промена температуре вазду-
ха (перје, крзно, опадање лишћа биљака). Потпорни органи који
дају биљкама чврстину,
Размисли, истражи и одговори стабло
1. Када би нестали мишеви, шта би било са змијама? А тек птице

грабљивице, да ли би и њихов опстанак био угрожен?
2. Како то да се змија креће брже од корњаче, а нема ноге?
3. Постоји ли веза између броја птица грабљивица и приноса жита- Како су се организми
рица у неком крају? прилагодили животу са малом
4. Како је човек прилагођен животу на копну? Нема крзно, перје, количином воде, погледајте
канџе, спорији је од већине грабљивица, а ипак је доминантан на https://www.youtube.com/
организам на планети. watch?v=gkqAKgC1Yb0
81
борба против
исушивања
шуме
колебања
температуре
травне области живот на копну
више кисеоника
KA
пустиње мања густина
ваздуха
U
ED
САДА ЗНАШ
% Организми који живе на копну прилагођени су пре свега недостатку воде

ht
и ређем ваздуху. Биљке су прилагођене чврстом дебелом кором,

ig
а животиње јаком кожом.

% Знаш шта су ливаде, а шта пашњаци.
yr
op
C
ЖИВОТ ПОД ЗЕМЉОМ

©
Кључне речи: станиште многих врста, копање,

исхрана, склониште

У афричким саванама живи
меркат, врста која живот Земљиште није блато као што неки мисле. Само пољопривред-
проводи у тунелима под ници и други мудри људи знају колико је земљиште сложене грађе
земљом. Потражите је на и колико је богато живим светом. У земљишту су услове за живот
https://www.mozaweb.com/ нашле многобројне животиње, као што су кишне глисте, ровци, кр-
sr/lexikon.php?cmd= тице, огроман број инсеката и других ситних организама које не
getlist&let=VIDEO&sid= видимо голим оком. У земљишту површине један хектар под дете-
BIO&pg=4 лином може да буде око 703.000 инсеката (не рачунајући мраве),
око 600.000 кишних глиста, око 3.500.000 црва и других ситних ор-
ганизама.
82
Спољашњом грађом, начином кретања и исхране ове животиње
су прилагођене условима које пружа земљиште.
Сл. 27. Кишне глисте Сл. 28. Ровац Сл. 29. Кртица
Већ сте имали прилику да посматрате кишну глисту када сте учи-
ли кретање. Подсетите се и у свесци наведите прилагођености ки- Често после кише
шне глисте условима живота. можеш у парку или
на неком другом
KA
влажном месту видети
АКТИВНОСТ РАД У ПАРУ кишне глисте. Када се
земљиште осуши, више
Ровац их нема.
U
Ровац је инсект. Препознаје се по издуженом телу и три пара Ове животиње
ED
ногу. Предњим ногама копа ходнике, храни се корењем биљака, ходнике кроз земљу
кишним глистама, инсектима и њиховим ларвама. копају тако што гутају
земљу, из ње користе
ПОСМАТРАЊЕ РОВЦА хранљиве супстанце, а
ht
На ђубришту или у башти са кромпиром пронађите у остатак избацују из тела

земљишту неколико роваца. Ставите их у теглу са земљом и у облике фине ситне
ig
посматрајте. Уочите прилагођености животу под земљом. земље. Зато се каже да

Обратите пажњу на: оне „једу свој пут”.
yr
Тело им је слузаво
– облик тела,
тако да се не повреде
– облик предњих ногу.
op
док пролазе кроз земљу.

Нацртајте ровца и обележите му основне делове. Канали које
Чиме се храни и како долази до хране? кишне глисте праве
C
На основу свега што сте сазнали, напишите кратку причу о ровцу. омогућавају да ваздух
улази у земљиште и
обезбеђује опстанак
©
Осим ровца погодне услове за живот у земљишту нашле су и мно- осталим становницима
гобројне друге врсте инсеката. Неки у земљишту живе повремено, а у земљи. И не само
неки само полажу јаја. то. У каналићима се
задржава вода коју
биљке упијају за своје
животне процесе.
Сл. 30. Ларва гундеља Сл. 31. Гундељ
Инсект гундељ живи на листовима воћака. Јаја полаже у

земљиште. Из јаја се развијају ларве које гризу корен биљака. У так-
вим воћњацима биљке изумиру. Иначе, гундељ се јавља на листови-
ма воћака у мају, па га називају мајска кокица.
83
КРТИЦА
Лепу анимацију о
европској кртици
потражите на
https://www.mozaweb.com/ Најпре упознајте станиште кртице. Као и ровац, живи у
sr/Search/global?search=% земљишту и само повремено излази на површину земље.
D0%BA%D1%80%D1%82%
KA
Пронађите кртичњак и, уз помоћ старијих, пажљиво ашовом
D0%B8%D1%86%D0%B0& копајте тако да канале кртичњака можете видети у пресеку.
lexikontypeid=7
Нацртајте ходнике и коморе кртичњака и опишите како су
U
повезани. ED
Адаптације кртице животу у земљи
На основу илустрације, књига или интернета, можда и сусре-
Мрави су друштвени та с њом, опишите прилагођеност кртице животу у земљи.
ht
инсекти. Живе у великим Тело јој је прекривено фином меком кратком длаком; обја-
колонијама од неколико сните адаптацију.
ig
десетина хиљада Очи су јој заштићене од земље; објасните и ову адаптацију.

јединки. Како су јој уста заштићена од уласка земље?
yr
Своја станишта граде Кртица дневно мора да поједе око 200 грама хране, колика
у земљи и она се на је и њена тежина. Шта јој је храна и где је налази?
op
површини виде као Како копа ходнике и шта ради са ископаном земљом? Зашто
гомилиц е растресите је људи уништавају?
земље у коју стално улазе
C
или из ње излазе мрави.

То су мрави радници.
Ситни организми у земљишту
©
Они доносе храну, чисте

мравињак, чувају јаја
и обављају све друге У земљи трајно и повремено живе многи ситни организми, као што
послове у мравињаку. су инсекти, али и огроман број бактерија, праживотиња и гљива.
Свој мравињак
препознају по мирису
који луче. У мравињаку
живе и мрави војници
који чувају мравињак.
Женка у мравињаку
је краљица. Она полаже
јаја и од ње зависи
будућност
мравињака.
Сл. 32. Мрави Сл. 33. Мравињак
84
АКТИВНОСТ РАД У ПАРУ Мрави са крилима
могу да се виде у време
КАКО МРАВИ НЕ ЗАЛУТАЈУ И ОДУ У ТУЂИ МРАВИЊАК размножавања. После
оплођења, краљица се враћа
Све знаш о мравима, а да ли знаш како мрави не залутају и у мравињак где полаже јаја.
оду у туђи мравињак? Никада више не излази из
Ако на излету потражите мравињак и мало га посматрате, мравињака.
сазнаћете како мрави, лутајући по шуми или ливади, не залутају Занимив је живот риђих
у туђи мравињак. шумских мрава. Мравињаке
Поребан материјал: чиста марамица и неколико мрвица хлеба. граде од гранчица, трава и
Поступак листића четинара. Хране се
соковима разних цветова,
xСтавите неколико мрвица поред мравињака па ћете видети
биљним плодовима...
како мрави долазе и журно односе плен у свој мравињак.
Сваки мравињак има свој
xЗатим помиришите чисту марамицу и покријте мравињак. простор, ловиште. У близини
xПосле пет минута узмите марамицу са мравињака и мравињака, на 18 метара
помиришите је. у пречнику, нема других
KA
Знате ли сада одговор на питање како мрави не залутају док инсеката. У најидеалнијим
скупљају храну? условима, ако би у шуми
било 75 мравињака риђих
U
мрава, биљке би биле
Размисли, истражи и објасни заштићене од паразита.
ED
Мрави разлажу органске
1. Које животиње живе стално или повремено у земљишту? супстанце и тако поправљају
2. Како се кишна глиста и остали становници земљишта не угуше у квалитет земљишта, разносе
земљишту? семена, нека изгубе
ht
3. Како се кишна глиста не изгребе док пролази кроз земљу? и тако врше
4. Зашто су ушне шкољке кртице закржљале? расејавање.
ig
5. Упореди адаптације кишне глисте, ровца и кртице на кретање

кроз земљу.
yr
op
недостатак светла
C
немају очи
©
услови живота
прилагођености густина
живот под земљишта
земљом
здепасто тело
мала колебања
органи за копање температуре
САДА ЗНАШ
% Земљиште је станиште различитих врста животиња.

% Међу њима су: кишне глисте, ровци, гундељ,
мрави и многобројни ситни организми.
85
1. Утврди који су искази тачни (Т) а који су нетачни (Н) па

заокружи одговарајуће слово.
Вода је основни услов за живот на земљи. Т Н
Водена средина је ређа од водене средине. Т Н
Жаба живи на копну а размножава се у води. Т Н
Свако станиште могу да насељавају било
који организми. Т Н
2. Локвањ има:
а) Листове и цветове који плутају под водом;
б) Листове и цветове који плутају на води;
в) Листове који плутају на води;
KA
г) Листови су потопљени а цветови изнад воде.
U
3. Који услови живота владају у брзим планинским потоцима:
ED
а) Нема косеоника;
б) Вода је мутна и спора;
в) Вода је брза и хладна;
г) Светлост не продире у воду.
ht

ig
4. На просторима копна где је количина падавина смањена јављају се:

yr
а) травне заједнице;
б) шумске заједнице;
op
в) тропске шуме;
г) пустиње.
C
5. Разврстај дате организме у станишта којима припадају

©
кртица, жаба, речна шкољка, комарац, рода, лисица, јеж, локвањ, храст,
мешница, ровац, кишна глиста, шаран, речни рак .
Организми који Организми који Организми који Организми који

живе у води живе у води и копну живе на копну живе у земљи
86
НАСЛЕЂИВАЊЕ И
ЕВОЛУЦИЈА
У овом делу уџбеника научићеш
l да разликујеш наследне особине
и особине које су резултат
деловања средине;
l како се прикупљају
подаци о варијабилности
организама;
KA
l да постављаш једноставне
претпоставке и огледом
испитујеш утицај срединских фактора;
U
l да разумеш како настају
ED
нове врсте.
ht
ig
yr
op
C
©
87
ПРЕНОШЕЊЕ ОСОБИНА СА
РОДИТЕЉА НА ПОТОМКЕ.
РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ РОДИТЕЉА И ПОТОМАКА
Кључне речи: наследни материјал, полне ћелије,

наслеђивање, спољашња средина
Које боје су ти очи? Од ког родитеља си наследио/наследила боју

Мушка полна ћелија, женска очију? Ако имаш плаве очи, а родитељи смеђе, како је то могуће? У
полна ћелија – сперматозоид
том случају провери да ли твоји бака и дека имају плаве очи.
и јајна ћелија стварају се у
полним органима и спајају се Већ знаш да приликом полног размножавања долази до спајања
приликом оплођења дајући наследног материјала родитеља. Тај материјал се налази у мушкој и
зигот. Њиховим спајањем женској полној ћелији и настанком новог организма он се испољава.
KA
приликом оплођења се Али зашто онда не личиш потпуно на своје родитеље ?
преноси наследни материјал
на нову јединку.
U
ED
Како се наслеђује боја
ht
очију, погледајте на
ig
watch?v=KELSthXPoSs
yr
op
Сл. 1. Личиш на своје родитеље, али не потпуно

C
То је зато што од родитеља наслеђујеш инструкције или „рецепт”

за настанак особине. Свако од нас поседује две „књиге рецепата” или
©
две гарнитуре наследног материјала, једну од оца, а једну од мајке. Те

две гарнитуре су потпуно исте што се тиче „рецепата”, тачно се зна
који су „рецепти” у њима, за боју косе, очију, коже, величину носа,
зуба, или за истуреност браде. Међутим, поједини „рецепти”, тј. ин-
струкције, разликују се код ова два наследна материјала, један може
да садржи мало другачији „зачин” који ће дати другачији „производ”,
на пример боју очију. Зато неко има плаве очи, а неко смеђе.
Сл. 2. Боја очију код човека

88
ЧИЈУ БОЈУ ОЧИЈУ ИМАМ

Осмисли и уз помоћ наставника направи табелу која
показује боје очију чланова твоје породице.
Запиши које су боје твоје очи и очи твоје браће и
сестара. Изнад тога запиши боју очију својих родитеља, а
поред њих тетака, стричева и ујака. Затим и бабе и деде
по мајци и по оцу.
Када добијеш податке о боји очију чланова своје
породице, сложи их слично породичном стаблу.
Ако податке, опет уз помоћ наставника, представиш
графички, добићеш родословно стабло за боју очију. Преко тог стабла може се видети
од кога си наследио/наследила боју очију.
Ово можеш да уради за још неке особине.
KA
Приметићете да се смеђе очи чешће јављају јер је та особина до-
U
минантнија него плава боја очију. Зато родитељи смеђих очију могу Доминантна особина –
добити дете са плавим очима ако неко у породици има плаве очи. преовлађујућа особина, она
ED
која је више заступљена.
Ако оба родитеља имају плаве очи, и дете је увек плавооко.
Наследни материјал се
Велика је вероватноћа да дете наследи још неке доминантне осо-
налази у једру а наслеђује
бине, као што су равна коса, рупица на бради, слободна ушна реси- се преко полних ћелија
ца, способност увртања језика у трубу, спојене и густе обрве.
ht
родитеља.
Све особине које наслеђујемо од родитеља називају се наследне
ig
особине. Већ смо рекли да су наследне особине само „рецепт” да се

нека особина развије. Наследне особине су, у већој или мањој мери,
yr
подложне утицају спољашње средине. Такве особине на које утиче

спољашња средина јесу висина и тежина. Нека особа може наследи-
op
ти склоност ка гојењу од својих родитеља, али ако пази шта и колико

једе и ако здраво живи, та особина се код ње неће испољити.
C
Наследни материјал и утицај спољашње средине од сваке једин-

ке на овој планети стварају јединствену, непоновљиву јединку. За-
то се потомци донекле разликују од својих родитеља и од чланова
©
своје породице, а због сличних комбинација наследног материјала

и међусобно личимо.
Сл. 3. Слободна ушна ресица

89
АКТИВНОСТ (РАД У ГРУПИ, ПРОЈЕКАТ)
ИСПИТИВАЊЕ РАЗЛИКА У КРВНИМ ГРУПАМА

ПРВА ГРУПА – испитује које крвне групе имају ученици:
– питајте родитеље које крвне групе имају;

– прикупите податке о крвним групама ученика у одељењу;
– истражите колико људи у свету има одређену крвну групу.
Прикупљене податке, уз помоћ наставника, прикажите табеларно и графички за све
четири крвне групе.
На табели прикажите добијене резултате за све четири крвне групе: А, Б, АБ, 0.
Крвна група Број ученика %

А
KA
Б
Како изгледају крвне групе
U
АБ
watch?v=9O5JQqlngFY
ED
0
Графички прикажите резултате за све четири крвне групе: А, Б, АБ, О.

ht
Шта даље?
Израчунајте проценте уз помоћ наставника математике и упоредите са резултатима
ig
које сте добили истраживањем крвних група у свету.

Пронађите на интернету податке о крвним групама и направите презентацију
yr
резултата.
Шта сте закључили?
op
C
ДРУГА ГРУПА – истражује отиске прстију.

©
– Узмите отиске прстију свих

ученика у одељењу помоћу
јастучета за печате.
– Пронађите на интернету
шаре на прстима и
прочитајте шаре на прстима
својих другова које сте узели.
Отисци прстију – дерматоглифи
Прикажите табеларно и графички у свесци, колико имате петљи, лукова и осталих шара.
Графички приказ отисака прстију
Број петљи .............., број лукова .............., број осталих шара ...............
Затим пронађите податке о дерматоглифима, упоредите са добијеним резултатима и
направите презентацију. Шта сте закључили?
90
ТРЕЋА ГРУПА – истражује срасле или слободне ушне ресице.
Прикупите податке о томе колико ученика има сраслу, а колико слободну ушну
ресицу.
Сраслу ушну ресицу има ............. ученика. Слободну ресицу има ............. ученика.
Резултате истраживања прикажите табеларно и графички у свесци.
Пронађите на интернету како се наслеђује ушна ресица. Шта сте закључили?
После ових истраживања можете да осмислите и направите збирни извештај о

наслеђивању особина. Направите презентацију.
1. Ако одеш у Африку, да ли ћеш добити црну боју и постати црнац/црнкиња? Сети се
шта су адаптације.
2. Током боравка на мору кожа ти потамни. Када већ у септембру пођеш у школу, тамну
KA
боју ћеш делимично изгубити. По чему се твоја тамна боја коже разликује од боје коже
људи који живе у Африци, црнаца?
3. Да ли дуго деловање спољашње средине може довести до промена наследног материјала?
U
4. Ако женки и мужјаку миша одсечемо репове, да ли ће њихови младунци имати реп
или ће бити без њега?
ED
5. Ако људи из Африке дођу да живе у Србији, да ли ће њихова деца имати белу или црну
боју коже?
ht
ig
спољашња средина
yr
op
јединка
C
©
наследни
материјал
отац
мајка
САДА ЗНАШ
%
% Особине се с родитеља на потомство преносе спајањем наследног
материјала полних ћелија мајке и оца.
% Како једноставним истраживањима да одредиш од којих
предака имаш особине, на кога највише личиш.
91
РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ПОЛНОГ И
БЕСПОЛНОГ РАЗМНОЖАВАЊА У
НАСТАНКУ ВАРИЈАБИЛНОСТИ.
УЗРОЦИ ВАРИЈАБИЛНОСТИ
Кључне речи: варијабилност, врста, мутација, модификација
Како се размножавају бактерије?

Научили сте да оне деобом дају потомке који су потпуно исти
као родитељ од кога су настале. Како онда неке бактерије које су
реаговале на антибиотике више на њих не реагују? Њихов наследни
KA
материјал се променио током генерација и оне су постале отпорне
на лек који нам је дао лекар. Зато не смемо користити лекове за
прехладу, а да их пре тога лекар није прописао.
U
Научили сте да су јединке међусобно сличне, али и да се у неким
ED
особинама разликују. Јединке које су међусобно сличне, а размно-
жавањем дају плодно потомство, чине врсту. Наслеђивање је пре-
ношење упутства за одвијање животних процеса, потомцима који ће
Сл. 4. Бактерије деобом
имати особине предака. Ти потомци ће се међусобно разликовати
ht
дају клонове
због различитих услова спољашње средине у којима живе. Ово на-
слеђе управо омогућава појаву сличности и разлика између пре-
ig
дака и потомака. Биолошко наслеђе осигурава постојаност врста у

природи и омогућава потомцима да преживе у непрекидној борби
yr
за опстанак.
Варијабилност је способност наследног материјала да се мења
op
Варијабилност – чиме се постиже огромна разноврсност живог света. Отуда су на-

разноврсност. следност и променљивост уско везане за настајање нових особина
C
код организама.
©
ВАРИЈАБИЛНОСТ ВРСТЕ
Потребан материјал: лењир, неколико листова исте врсте али са другог стабла (брезе,
платана и других).
Поступак
Лењиром измерите дужину и ширину сваког листа; направите табелу и графички
прикажите резултате.
Шта сте закључили?
.......................................................................................................................................
Овакво истраживање можете урадити и на плодовима ораха, лешника или шкољки које
сте скупили на мору.
92
Сл. 5. Разлика у плодовима Сл. 6. Варијабилност кућица
ораха шкољке
Организми исте врсте живе под различитим условима (темпера-
KA
тура, влажност, светлост). Такође су организми изложени и грабљи-
вицама и паразитима. Организам не може опстати ако на те услове
није прилагођен. Промене особина могу бити наследне када се про- Паразит – организам који
U
мена деси на наследном материјалу у полним ћелијама родитеља и хранљиве супстанце узима
пренесе се на наредну генерацију. Та наследна промена мутација од других организама.
ED
може бити корисна и помоћи потомцима да преживе неке непо- Мутација – наследне
промене.
вољне услове и повећати им шансу да оставе потомство. Сећаш се
бактерија које се размножавају бесполно, а ипак дају потомке са
ht
другачијим особинама? Ако је промена штетна, то јест ако се не

уклопи тог тренутка са условима спољашње средине, смањиће се
ig
шансе потомству да преживи и да остави своје потомке.

yr
op
C
©
Сл. 7. Који лептир има више шансе да преживи?
Модификације су ненаследне промене организама које се деша-

вају под утицајем спољашње средине. Ове промене се, за разлику од Модификацијe – ненаследне
наследних промена, не дешавају у полним ћелијама и не преносе се промене организама.
на потомство, већ се дешавају у ћелијама тела. Код човека и живо-
тиња ове промене могу да изазову болести. Размислите о томе како
пушење може да изазове рак.
Ненаследне промене можеш посматрати на биљкама у њиви на
различитим теренима. Кукуруз гајен у равници на наводњеном
земљишту има високо стабло, широко лишће и крупне клипове.
Кукуруз гајен у планинском пределу, на сушном и сиромашном
земљишту, развија ниско стабло, уске листове и ситне клипове. Ка-
93
ко знате да ове особине нису наследне? Ако семе кукуруза из пла-
нинског предела посејете у равници, он ће имати особине као сав
кукуруз у равници.
Слично је и са другим биљкама. Објасните илустрацију промена
дрвенасте биљке током једне године.
KA
Хипотеза – претпоставка или
наслућивање.
Сл. 8. Адаптације дрвенасте биљке на различита годишња доба
U
ED
ОГЛЕД – ГАЈЕЊЕ РЕЗНИЦА У РАЗЛИЧИТИМ УСЛОВИМА

ht
Потребан материјал: лист афричке љубичице, чаша са водом, две саксије, земља.
ig
Поступак
x Неколико листова љубучице ставите у воду и, када се ожиле, посадите у саксије.
yr
x Саксије ставите у различите услове: једну у хладовину, а једну изложену сунчевој

op
светлости.
x Редовно помало заливајте и пратите шта ће се догодити са биљкама.
Шта очекујете да ће се догодити са биљкама? Ваша претпоставка се назива
C
хипотеза.
Запишите је. Хипотеза огледом може да се докаже или оповргне.
©
На крају огледа избројте и измерите листове обе биљке. Ако има цветова, и њих
избројте. Резултат прикажите табеларно и графички (уз помоћ наставника).
Нацртајте обе биљке
Време садње После две недеље
94
Већ знаш да смо сви различити због тога што од својих родитеља
наслеђујемо особине које се под утицајем спољашње средине испоља-
вају у већем или мањем степену. У којој мери твоји услови живота или
животни стил утичу на изглед? Попуни табелу тако што ћеш поред на-
ведене наследне особине уписати све оно што на ту особину утиче.
Наследне особине Утицај спољашње средине Зашто имамо различиту

тежина боју коже, а сви смо иста
висина врста, погледајте на http://
www.bioteka.hr/modules/
боја коже
evolucijasvijeta/article.
масна кожа php?storyid=44
срчани проблеми
KA
1. Која је разлика између наслеђивања и променљивости?
2. Шта су наследне, а шта ненаследне промене?
3. Да ли сматраш да наследне промене могу током времена да до-
U
веду до стварања нове врсте? Објасни своје мишљење.
ED
ht
ig
прилагођавање
yr
op
наследне ненаследне
промене промене
C
променљивост
©
утицај спољашње
средине
САДА ЗНАШ
% Шта су наследне, а шта ненаследне промене.

% Да потомци наслеђују особине од родитеља.
% Да услови средине утичу на раст и развитак биљака.
95
ВАРИЈАБИЛНОСТ ОРГАНИЗАМА
УНУТАР ВРСТЕ ПРЕДУСЛОВ ЈЕ
ЗА ЕВОЛУЦИЈУ
Кључне речи: природно одабирање, заштитна боја,
упозоравајућа боја, мимикрија,
борба за опстанак
Путујући бродом „ Бигл”, млади енглески природњак Чарлс Дар-

вин, о коме већ знаш са претходних часова, уочио је да су органи-
зми прилагођени средини у којој живе.
зеба певачица кактус зеба
детлић зеба
KA
оштокљуна
приземна зеба
мала зеба
U
мала приземна
бе зеба
сла вуј зе
ED
и кљун
шиљат
велика зеба
зе
средња приземна
бе
усом
кљ иви већа
зеба
на
др
ht
зе
др
какт
об
мљ
са
ил
и
бе
ана
иц
ун
бљ
исхрана
ig
зе
ак
гра
инсектима
исхр
љу
исхрана велика приземна

н
yr
вегетаријанска семенкама зеба

зеба
папагаја
кљун
op
исхрана воћем
C
Сл. 9. Облик кљунова Дарвинових зеба; све су потекле од једне врсте,

а опет се разликују
©
Да ли по облику кљунова можеш да закључиш чиме се хране ове

зебе? И шта је то што је врсту зеба која се прва доселила поделило
у различите врсте?
Према Дарвиновом мишљењу, природно одабирање је последи-
ца борбе за опстанак. Она је покретач промене врсте која се јавља
као последица промена наследног материјала код јединки. Ако је
та промена у складу с променама услова спољашње средине, онда
ће те јединке преживети и оставити потомство. Друге јединке које
немају такву промену пропадаће. На овај начин се врши процес
природног одабирања. Накупљањем таквих наследних промена не-
стају старе особине, а формирају се нове које помажу јединкама
да се прилагоде условима средине, и то доводи до еволуције врсте.
Прилагођавање не мора бити само у изгледу, већ може бити и у об-
лику, грађи и функцији неког органа или чак ћелија.
96
У живом свету постоје многобројни примери прилагођености
који су резултат деловања природног одабирања. Брзина плена и
грабљивице, способност комуникације, начин исхране, отпорност
на болести, јесу прилагођености које у дугим временским периоди-
ма доводе до формирања нових врста. Чим се врста нађе у новом
окружењу, издвајају се јединке које имају мало другачије особине
од осталих, а добро су прилагођене новим условима средине. Те
јединке преживљавају, преносе своје особине на потомство и тако
настаје нова врста која се у само некој особини може разликовати Сл. 10. Фока бежи од ајкуле
од матичне врсте.
Када су изумрли диносауруси, отворио се пут да једна мала група
тадашњих сисара заузме сва станишта која су дотад била заузета.
Нагло су почели да се размножавају и прилагођавају различитим
условима средине. Данас су то најразвијеније животиње на плане- Причу о животињама
ти. Увек врста која је слабије прилагођена пропада, а добро прила- Аустралије која се врло
гођене врсте опстају. Без међусобног такмичарског односа између рано одвојила од остатка
копна и у којој су се
KA
врста и унутар саме врсте, нема ни напредовања врсте у еволуцији.
развиле посебне врсте
У природи је све повезано, па и борба за опстанак.
торбара, погледајте на
Како се врсте боре за опстанак? Може се рећи да се јединке так-
U
миче за животни простор у којем могу да нађу храну и воду и друге watch?v=JGfg9y1u1R0
услове који су им потребни за опстанак.
ED
ht
ig
yr
Нова врста настаје

од старе постепеним
op
мењањем тако
што се накупљају
C
Сл. 11. Торбарски вук, изумрла врста у Аустралији наследне промене

које доводе до боље
Жива бића имају многобројне стратегије за преживљавање. Нека прилагођености
©
беже, нека имају боју као околина, а има и оних који имитирају не- условима спољашње
пријатеља или гранчице, листове... Све ове прилагођености омогућа- средине. Нова врста
вају организмима да преживе. Ипак не преживи свака јединка, већ може настати и
ако се стара врста
само она која је најбоље прилагођена: значи види боље од других,
подели тако што се
трчи брже од других, може да преживи неповољне услове живота. један део одсели или
буде одвојен неком
препреком, водом
или планином, тако да
јединке не могу дуго
да се укрштају.
Сл. 12. Инсект азијска богомољка Сл. 13. Инсект паличњак имитира
имитира цвет гранчицу
97
КАКО СЕ НЕКЕ ВРСТЕ ШТИТЕ ОД ДРУГИХ

Могућности су многобројне. Ово су неки примери.
ŭ Када чопор вукова јури срне, која ће преживети?
ŭ Када је зима хладна, а склониште баш и не
пружа неку заштиту, ко ће преживети?
ŭ Зашто је риба обојена различито са леђне и
трбушне стране? Сетите се боје пастрмке на
шљунковитој подлози у потоку.
ŭ Да ли бели медвед лакше долази до плена на
снегу него мрки медвед? И зашто је поларни
зец бео?
Потражите одговоре и запишите их у свеску.
Нацртајте и обележите један такав организам и
KA
објасните како се он бори да преживи опасности у Бубамара
својој околини.
Неки организми су јарко обојени и својом бојом
U
упозоравају непријатеље да су отровни или да
имају непријатан и горак укус.
ED
Бубамара има црвена крила са црним пегама па
се види издалека. Али, она има веома непријатан
укус и животиње које су је већ пробале касније је
ht
избегавају. Тако се бубамара шепури по листу и не

брине за свој живот. Шарени даждевњак по кожи Даждевњак
ig
има отровне жлезде којима се брани.

yr
op
Пронађите одговоре и запишите их у свеску; један организам који испитујете

C
нацртајте и обележите.
©
ŭ Шта бубамара својим спољашњим изгледом поручује?

ŭ Зашто је даждевњак овако чудне боје тела?
Истражи начин живота даждевњака.
ŭ Зашто се ватрене стенице скупљају
у групе?
ŭ Зашто неке змије имају јарке боје?
ŭ Како домороци у Јужној Америци
користе отров отровне жабе?
И како знају да је отровна?
Мимикрија значи имитирање бојом, обликом и другим особина-

ма организма који има неку врсту заштите. Грабљивице избегавају
организме са заштитом, а онда несвесно избегавају и животиње које
их имитирају.
98
ИМИТАЦИЈА
(МИМИКРИЈА)
Потражите одговоре и упишите их у Орхидеја
свеску. Нацртајте један организам који
се служи мимикријом.
Шта постиже орхидеја тако што ли-
чи на бумбара?
Зашто лептир својом шаром личи на
змију?
Лептир који личи на змију
KA
1. Коју газелу може да ухвати лав: ону која је млада и брза или ону која је стара, болесна
U
или изнемогла? Како то има везе са селекцијом?
2. Шаран има тамна леђа, а светао трбух. Од кога га штите тамна леђа, а од кога светао трбух?
ED
3. Постоји ли у природи врста која умире од старости?
4. Шта је човека одржало и погурало у току развоја? Како је човек преживео промене
услова живота?
ht
ig
yr
op
заштитна боја
C
природно
прилагођеност одабирање,
опомињућа боја
©
селекција
мимикрија
борба за
опстанак
промена особине
САДА ЗНАШ
% Жива бића се на различите начине прилагођавају средини у

којој живе и бране се од непријатеља.
% Нека имају боју као и околина, нека су брза па могу да побегну, има
и оних који својим спољашњим изгледом имитирају опасне
животиње или их плаше.
99
1. Утврди да ли су искази тачни (Т) или нетачни (Н) па заокружи

Потомци наслеђују наследни материјал од оба родитеља. Т Н
Потомци добијају две гарнитуре наследног материјала,
једну од мајке, а једну од оца. Т Н
Неке наследне особине мењају се под утицајем
спољашње средине. Т Н
Бесполно размнозавање повећава варијабилност врсте. Т Н
2. Разноликост међу јединкама исте врсте назива се:

a) мутација;
б) варијабилност;
KA
в) размножавање;
г) модификација.
Заокружи тачну тврдњу.
U
3. Бубамара има црвена крила са црним пегама, таквом бојом она
ED
својим непријатељима поручује да је:
a) укусна;
б) горка и непријатног укуса;
ht
г) са привлачи партнера.
Заокружи тачну тврдњу.
ig
4. Одговори на питања.
yr
Шта су мутације? ..................................................................................................... .

op
Шта су мидификације? ........................................................................................... .

Шта је наследни материјал? ................................................................................... .
C
Шта сје мимикрија? ................................................................................................ .

©
5. Попуни табелу тако што ћеш уписати особине бесполног и полног размножавања.
ТИП БЕСПОЛНО ПОЛНО
РАЗМНОЖАВАЊА РАЗМНОЖАВАЊЕ РАЗМНОЖАВАЊЕ
БРОЈ
РОДИТЕЉА
НАСЛЕДНИ
МАТЕРИЈАЛ У ЈЕДРУ
ДЕЛОВИ ОРГАНИЗМА
КОЈИМ СЕ ВРШИ
РАЗНОВРСНОСТ
ПОТОМАКА
100
ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ
l схватићеш односе у природи;
l научићеш да повезујеш промене у спољашњој средини
са губитком разноврсности живих бића;
l сазнаћеш какав је, одговоран и неодговоран,
однос човека према живим бићима и животној средини;
l разумећеш зашто мораш да штитиш жива бића и да бринеш о
животној средини;
l пожелећеш да са својим друштвом организујеш акције за заштиту
KA
животне средине.
U
ED
ht
ig
yr
op
C
©
ШТА ЈЕ ЕКОСИСТЕМ
Кључне речи: животна средина, екосистем, жива бића
Пре него што сазнаш шта је екосистем, треба да знаш да је еко-

логија биолошка наука која проучава животну средину као и међу-
собне односе живих бића и односе живих бића и спољашње средине.
Можда то већ знаш. Али, ако не знаш и ако ти је тешко да разу-
меш, приказаћемо ти и на овај начин.
KA
U
ED
ht
ig
yr
op
Животна средина представља насељени део планете Земље у

C
којем жива бића могу да опстану.

У природи постоје две животне средине, вода и копно. Услови
живота у води и у ваздуху се разликују па се разликују и жива бића
©
која их насељавају. На тај начин станиште (вода и копно) и живи

свет који у њему живи чине једну целину – екосистем.
Вода и остала нежива природа у језеру јесу станиште и са живим
бићима која насељавају језеро чине екосистем.
Екосистем – станиште и
живи свет на њему.
Сл. 1. Језеро са живим светом

102
ЖИВА БИЋА ИЗ
НЕПОСРЕДНОГ ОКРУЖЕЊА
О којим животињама знаш више, о слону и лаву или о кокошки

и патки?
KA
U
ED
Сл. 2. Слон Сл. 3. Патка
Вероватно боље познајеш животиње које виђаш у документарним

Култивисане биљке су биљке
ht
емисијама на телевизији, у филмовима и енциклопедијама за децу. које човек гаји

Али, у твом окружењу нема ни слонова, ни лавова. А ко је још сни-
ig
мио филм о кокошки? Кокошка је ту, око нас.

Није само кокошка и питању. Оно што се налази ту, у близини,
yr
подразумева се, ту је.

Хајде да мало боље упознате живи свет у непосредном окружењу,
op
међу којима је и кокошка и друге занимљиве животиње и биљке.

Слично је и са биљкама. У градовима формирају паркове, цветне
C
аранжмане на улицама и трговима и украшавају балконе. Ипак, ван

насеља, највеће површине земљишта покривене су култивисаним
©
биљкама.
Сл. 4. Поље сунцокрета Сл. 5. Воћњак
Да бисте боље упознали живи свет у окружењу, организујте

истраживање.
103
АКТИВНОСТ (РАД У ГРУПИ)
АНКЕТНИ ЛИСТИЋ
Назив краја у којем се обавља анкета .................................................................................
Ученици који обављају анкету .............................................................................................
Распитајте се, сазнајте:
1. Чиме се становници претежно баве (пољопривредом,
радом у државним установама, општини, болници итд.)? ............................................
2. Ако се баве пољопривредом, сазнајте које биљке и животиње гаје.
3. Има ли у крају самониклих биљака и за шта их користимо?
4. Који су непожељни животињски становници у окружењу?
Зашто сматрате да су непожељни? .................................................................................
5. Које биљке и животиње најчешће гаје људи у граду? ....................................................
KA
ЗБИРНИ РЕЗУЛТАТИ АНКЕТИРАЊА.
Крај у којем је обављено анкетирање .................................................................................
U
Датум анкетирања ................................................................................................................
ED
Број анкетираних особа .......................................................................................................
1. Чиме се најчешће баве становници у окружењу? ..........................................................
2. Ако се највише баве пољопривредом, којом граном пољопривреде се најчешће баве
ht
становници у окружењу (воћарством, виноградарством, ратарством, сточарством,

живинарством)?
ig
..........................................................................................................................................
yr
..........................................................................................................................................
3. Које су најчешће самоникле биљке уокружењу? ...........................................................
op
..........................................................................................................................................
..........................................................................................................................................
C
4. Који су непожељни животињски становници у окружењу? ...........................................

..........................................................................................................................................
©
5. Које биљке и животиње (пре свега кућне љубимце) најчешће гаје у граду? ................
..........................................................................................................................................
..........................................................................................................................................
ЗАКЉУЧАК, ИЗВЕШТАЈ
У .................................................. крају људи највише гаје:
ŭ ĴĻśĽĸ ...............................................................................................................................
ŭ ĹĻĵŁŅĻŜĸ .........................................................................................................................
ŭ ŀĸłŁĹĸśŀĸĵŃńŅĸńņ ........................................................................................................
ŭ ņĶŃĳķņśņķĻĽĳŁĽņŝŀĸśņĴĻĿŉĸķŃĹĸ ..........................................................................
Резултате анкете прикажите на паноу или на неки други начин. Тако ће сви ученици
сазнати који живи свет живи у окружењу.
104
1. Шта спада у животну средину?

2. Чиме се бави биолошка наука екологија?
3. По чему се разликују услови живота у води и на копну?
4. Постоје ли сличности између услова живота у води и на копну?
5. Чиме се баве становници у твом окружењу?
KA
екосистем
U
станиште жива бића
ED
ht
САДА ЗНАШ
ig
% Шта је животна средина.

yr
% Које биљке и животиње људи гаје у твом крају.

op
% Који су још биљни и животињски становници у окружењу,

а које људи не гаје.
% Које биљке и животиње гаје људи који живе у граду.
C
©
105
ОДГОВОРАН И НЕОДГОВОРАН
ЧОВЕКОВ ОДНОС ПРЕМА ЖИВИМ
БИЋИМА И ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ
Кључне речи: биодиверзитет, загађење, заштита
Ако на телевизији гледаш документарне филмове о животињама

и биљкама па и ако обратиш пажњу на живи свет и животну средину
ближег и даљег окружења, изненадиће те велика разноврсност жи-
вих бића. Замисли тек како је разноврстан живи свет других крајева,
а тек планете Земље!
И поред толике разноврсности биљака и животиња које човек
KA
познаје, много је више још неистражених, непознатих врста. Ра-
зноврсност живог света називамо биодиверзитет . Назив долази од
грчких речи bios – жив и diverzitet – разноврсност.
U
Сматра се да су досад научници пронашли и описали око
2.500.000 врста живих бића. Исто тако се сматра да је њихов број
ED
Сл. 6. Лов у праисторији далеко већи, чак око 10.000.000.
Човеков утицај на биодиверзитет веома је велики. У почетку те
активности људи нису неповољно утицали на природу па је она мо-
гла сама да се обнови.
ht
Како се током времена број становника на Земљи повећавао, тако

су расле и њихове потребе за исхраном, одевањем, изградњом скло-
ig
ништа и за много чиме још што им је било потребно, али и за оним

yr
што им је било непотребно. Нису размишљали о томе да ли се може

само узимати без икакве контроле, а ништа не давати.
op
За разлику од данашњих становника Земље, наши преци су жи-

Сл. 7. Почеци вели у складу с природом, користили су је, али је нису искоришћа-
вали.
C
пољопривреде у
праисторији Пажљиво посматрајте илустрације насеља Лепенски Вир, на оба-
ли Дунава, и неког великог града.
©
Сл. 8. Лепенски Вир Сл. 9. Београд
106
У Лепенском Виру људи су живели још у VIII веку пре нове ере.
Обратите пажњу на најстарије и на данашње насеобине и на живот
у њима. Разлике су велике. Пре свега, куће, одећа, алат и друго. Да
би се од кућица дошло до високих зграда, од једноставно грађених
чамаца до великих бродова, потребно је много метала, дрвета, гори-
ва, воде, енергије... и уништити много плодног земљишта.
Са наставником историје
погледајте филм о
Лепенском Виру https://
www.youtube.com/
watch?v=dg5OhIywgWA
И уочите како су људи
живели тада. Можете отићи
и на екскурзију и видећете
како налазиште сад изгледа
watch?v=lGtBy1UVS7s
KA
Сл. 10. Крчење шума Сл. 11. Бацање отпада
U
Размислите о томе како изградња градова, индустријских објека-
та, путева, аеродрома и многих других људских творевина утиче на
ED
пољопривреду и на живи свет који је ту живео.
Активности људи су често непромишљене и угрозиле
су опстанак живог света. Непланска сеча шума и развије-
ht
на пољопривреда онемогућили су опстанак птица и оне

су или угинуле или су нашле друга станишта.
ig
yr
op
C
'
©
Сл. 12. Из разорених станишта одлазе птице и беже друге животиње
Нису само птице угрожене. Бука машина и саобраћаја, загађен

ваздух и загађена вода, недовољно хране и још много тога, угрози-
ли су опстанак и других животиња па су и оне отишле у потрази за
одговарајућим стаништем. Биљке нису могле да се одселе, неке су
се осушиле, а многе врсте је човек уништио да би добио простор
за неке своје активности: изградњу насеља, индустриских објеката,
путева итд. Сл. 13. Фабрика из које
Осим уништених станишта , опстанак живих бића угрожавају још куља дим
и претерано сакупљање биљака, сеча дрвенастих стабала, изловља-
107
вање (претеран лов) животиња, крађа и продаја малих птица и друге
многобројне непромишљене активности људи.
Хемијска средства, пестициди којима човек уништава паразите
на култивисаним биљкама (на њивама, у повртњацима, виногради-
ма) делом се задржавају у биљкама, а делом остају у земљишту .
град
Како човек уништава индустрија пољопривреда
природу, погледајте у рудници
цртаном филму https://
www.youtube.com/
watch?v=PKj2rU7wFRY
KA
Ако у школи постоји
Зелени пакет, замолите
наставника да вам пусти
U
цртани филм „Ози озон”
ED
watch?v=1BuRmJMK5Qw
Сл. 13. Загађење воде отпадним материјама
Биљкама у којима се налазе хемијске супстанце хране се и живо-

ht
тиње и људи. Хемијске супстанце преко биљака, исхраном доспевају

ig
до људи па се и оне уграђују у њихово тело. Тако кроз ланце исхране

отровне супстанце пролазе кроз жива бића.
yr
Тек када је схватио да искоришћавањем природе и животне сре-

дине угрожава и свој опстанак, човек је почео да мења свој однос
op
према њима. Најпре су се заинтересовани за заштиту природе оку-

пили око Покрета горана, а нешто касније су почели да се оснивају
C
и еколошки покрети.
©
Сл. 14. Амблем Покрета горана Сл. 15. Амблем Светског фонда за
Погледајте цртани филм о
заштиту природе
загађењу на https://www.
youtube.com/watch?v=0N- Чланови ових организација труде се да упознају становништво са
toL5mfizc последицама негативног односа према природи и животној средини
у целини. С тим циљем формирано је и Министарство за заштиту
животне средине.
108
ОДНОС ЧОВЕКА ПРЕМА ЖИВИМ БИЋИМА

У НЕПОСРЕДНОМ ОКРУЖЕЊУ
Потребан материјал: свеске, оловка, мобилни телефон или фото-апарат, лупа.
Поступак
Поделите се у групе и свака група, зависно од непосредног окружења,
одлучује о томе шта ће истраживати.
Једна група истражује однос човека према живим бићима у води.

Истраживање треба да покаже:
x да ли је вода бистра;
x да ли се по површини воде виде масне мрље;
x има ли у води одбачених предмета из околних домаћинстава;
KA
x да ли по површини воде пливају угинуле рибе;
x да ли се у води и око воде виде рибе, жабе, локвањи, роде
и друге животиње; ако видите речног рака, вода је чиста.
U
Друга група треба да утврди однос човека према живим
ED
бићима и животној средини:
x да ли су стабла здрава и неоштећена или су посечена,
сува и болесна;
x да ли поред путева или на ливадама и њивама има Корморан
ht
дивљих депонија;
x да ли ловци, осим што организују лов, брину о дивљачи и током зиме;
ig
x да ли су изграђене куће у делу забрањеном за ту врсту активности.

yr
Све што сте сазнали, запишите у свеску или снимите. Резултате истраживања прикажите
на часу текстовима или фотографијама.
op
Резултати истраживања
C
Сазнали сте:
©
x како се становништво односи према живом свету у околини;

x да ли су биљке и животиње у окружењу и средина у којој живе угрожени;
x ако су угрожени, шта их угрожава (отпад из домаћинстава, фарми,
фабрика или нешто друго);
x истакните примере позитивног односа човека
према живом свету и животној средини.
Све што сте видели фотографишите.

Резултате истраживања прикажите на паноу или ПП презентацијом. Покажите примере
негативног, али и позитивног утицаја човека на жива бића и животну средину.
Све то није довољно; није довољно само утврдити, треба нешто и предузети.
Ако је тај однос према природи и животној средини лош, потрудите се и замолите одрасле
да више брину о околини и осмислите акције заштите.То можете да остварите ако потражите
помоћ од одраслих који брину о животној средини у окружењу и од родитеља. Ако у школи
имате новинарску секцију, објавите своје истраживање.
109
1. Шта је биодиверзитет?
2. Кад је човек почео да својим активностима угрожава природу и животну средину?
3. Како хемијска средства која се користе у пољопривреди загађују животну средину?
4. Постоји ли веза између уништавања међа и шумарака и опстанка животиња?
5. Има ли хемијска индустрија било каквог утицаја на хлеб на твом столу?
6. Како разумеш да је човек у XX веку схватио да ће, уколико не промени однос према
природи и животној средини, угрозити свој опстанак?
индустрија одговоран однос
човека, буђење
пољопривреда свести о заштити
природе
KA
сеча шума неодговоран однос
човека
организације за
U
ED заштиту
градови
биодиверзитет –
разноликост
Међа је граница између две депоније живих бића
ht
обрадиве површине
ig
САДА ЗНАШ
yr
% Утицај човека на природу и животну средину је велики и често је негативан.

% Човек својим, често непромишљеним, активностима угрожава живи свет и животну
op
средину.
% Негативан однос човека према живом свету и животној средини је велики и често
C
угрожава њихов опстанак.

% Уочава се и позитиван однос према живим бићима и животној средини, већа брига о
самониклим биљкама и дивљим животињама у окружењу, о правилном складиштењу
©
отпада, али то није довољно.

% Да би се смањио негативан утицај човека на животну средину, потребно је да сви
становници схвате да опстанак човека зависи од стања у животној средини и
од живих бића.
% Негативан однос човека према животној средини и природи може се
изменити организовањем акција пошумљавања, спречавањем екоцида
(изловљавање животиња и уништавање станишта), уређивањем места на
којем се налази школа и многим другим акцијама.
110
3АШТИТА ЖИВИХ БИЋА И
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Кључне речи: црвене књиге, национални парк,

угрожене врсте
Можеш ли да замислиш живот без мобилног телефона, телеви-

зије, интернета, електричне енергије, стана и многих других по-
годности у којима свакодневно уживаш? Ови и други проналасци
олакшавају живот становника планете Земље, али је за то плаћена
веома висока цена.
Нека те не уплаши оно што већ знаш о негативном утицају чове-
ка на средину. Још постоје могућности да се жива бића и животна
KA
средина заштите. Само сви треба мало да се потрудимо.
Последњих деценија све више се разговара и договара о измени
понашања према природи и животној средини. Одржавају се са-
U
станци, не само код нас, већ и широм света, с циљем да се смањи
искоришћавање природе и животне средине.
ED
Да би се то постигло, потребно је да и ти, било где да живиш и ко-
лико год година да имаш, допринесеш очувању природе и животне
средине. Све зависи од сваке особе и од друштва.
ht
И ти, иако си пети разред, можеш да допринесеш заштити живих

бића и животне средине у целини.
ig
yr
op
C
©
Сл. 16. Акција „Очистимо Србију” у којој су учествовали

и ученици основних школа
Ако свако дете макар једну лименку не би бацило на улицу, те
лименке би ушле у прераду и отпада по улицама би било мање. Погледајте како то раде
Замисли још колико има деце на планети, колико је то сакупљених ваши другари https://
лименки, сачуваних стабала и шума, гнезда птица и још много тога. www.youtube.com/
А ако бринеш о потрошњи струје: искључиш (или смањиш потро- watch?v=MOWrgHRXSsw
шњу) потрошача електричне енергије (осветљење, телевизију, рачу-
нар) у својој соби, а бојлер укључиш на нижу температуру, не бацаш
храну, не цепаш свеске... већ много доприносиш заштити природе
и животне средине. Можда ти се чини да је то безначајно, али зами-
сли колико има деце на свету, па мало-помало постане много. И то
111
није све. Има још много других могућности да учествујеш у заштити
природе и животне средине. Запамти: допринос деце није мали.
Држава брине о природи и животној средини. Тај посао обављају
стручњаци из Завода за заштиту природе. Они на терену истражују
природу и угрожене врсте или веће пределе и утврђују да ли су, и
у којој мери, природа и животна средина угрожене. Ако је њихов
опстанак угрожен, предлажу их за заштиту. Треба да знаш да ће за-
штита бити успешна само ако становништво, планинари и туристи
поштују правила понашања у заштићеним подручјима. То, пре све-
га, значи да се биљке на заштићеним подручјима не смеју кидати а
животиње ловити.
Угрожене биљне и животињске врсте, водо-
земци и гмизавци уписани су у Црвену књигу.
Црвена књига садржи списак угрожених и
заштићених врста. За сваку такву врсту дата
је фотографија (како је препознати) и пода-
KA
так где расте (станиште). Србија има црвене
књиге биљака и лептира.
Највећу заштиту биљке и животиње имају у
U
националним парковима. У Србији има пет на-
ционалних паркова: Фрушка гора, Копаоник,
ED
Сл. 17. Заштићена врста Тара, Шар-планина (на Косову и Метохији) и
орхидеје клисура реке Дунав, Ђердап са околином. Сл. 20. Црвена књига
ht
Неке угрожене и
ig
заштићене биљке у Србији

yr
op
C
©
Сл. 21. Тара

Сл. 18. Српска рамонда
Сл. 19. Панчићева оморика
Сл. 22. Ђердап

112
Неке угрожене и заштићене животиње у Србији
Погледајте десет
Сл. 23. Орао крсташ Сл. 24. Дивокоза најугроженијих врста
животиња на планети
За последњих 400 година ишчезло је више од 600 врста живо- https://www.youtube.com/
тиња. Сваког дана нестану око три врсте. И не само то. Посечено је watch?v=BqltlcrVhYM
KA
више од 56 хектара тропских кишних шума, а ни Светско море није
поштеђено.
Ово су амблеми који се односе на заштиту планете Земље. Свет-
U
ски дан планете Земље обележава се 22. априла. ED
ht
ig
yr
op
C
Сл. 25. Амблеми које користе организације за заштиту природе

имају циљ да пробуде свест код људи и учине ову планету бољим
©
местом за живот, не само људи већ и биљака и животиња
Знаци који се односе на понашање у заштићеним подручјима
Сл. 26. Ознаке да је забрањено брање биљака и паљење ватре

113
УГРОЖЕНЕ И ЗАШТИЋЕНЕ БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ

Договорите се коју биљку или животињу желите боље да упознате.
Предлажемо:
Биљке: Панчићева оморика, саса, степски божур, рунолист, росуља,
линцура, жути локвањ, веприна и друге по вашем избору.
Животиње: степски соко, белоглави суп, вилин коњиц, бубамара, тетреб,
јелен лопатар, црни даждевњак и друге по вашем избору.
Одлучите се за угрожену и заштићену биљку или животињу и детаљније је упознајте.
Важно је да сазнате шта их угрожава.
Податке о одабраној врсти потражите на интернету и у књигама за децу.
Потребан материјал: свеска, оловка, оловке у боји, енциклопедије, телевизијске
емисије, интернет.
KA
Поступак
Нацртајте или нађите сличицу биљке или животиње коју желите боље да упознате.
U
1. Животиње
ED
На основу података које сте нашли, али и из свог искуства или помоћу приче неке
старије особе, опишите је, по већ познатом редоследу:
x где живи;
ht
x како се препознаје;
x којој групи припада (ако има три пара ногу,
ig
то је инсект; ако има четири пара ногу, то

yr
је паук; ако има тело покривено перјем, то

је птица; а ако је тело покривено ређом или
op
гушћом длаком, припада сисарима;

x чиме се храни и како долази до плена;
x како се брани;
C
x како се размножава; Саламандер

x још неке занимљивости о одабраној
©
животињи.
2. Ако сте се одлучили за биљке, обратите пажњу
на следеће:
x где расте;
x да ли је дрвенаста или зељаста;
x да ли има леп цвет;
x ако има, какве је боје;
x како се обавља опрашивање;
x још неке занимљивости о одабраној биљци.
Локвањ
Све што сте сазнали, прикажите на паноу или направите презентацију.
А ако у школи издајете школски лист, своја истраживања укључите у садржај листа.
114
Велика дропља
Велика дропља је једна од
најређих врста птица, не само у
Србији већ и у целом свету. Пре
нешто више од 100 година, само у
Војводини живело је више од 1000
јединки ових птица. Данас их има Обедска бара је
двадесетак, и то на северу Баната. друго заштићено
Заштићене су као природно добро подручје у свету, одмах
после парка Јелоустон
„Пашњаци велике дропље”.
у Северној Америци.
Велика дропља је најтежа птица
Сл. 27. Велика дропља Најкрупнија птица,
летачица. Може да достигне тежину а добра летачица
више од 10 килограма, а распон крила око два до два и по метра. Жи- – велика дропља.
вот проводи у жбуњу и на пашњацима па се може видети међу стадом
оваца. Храни се биљкама.
KA
Пројекат: ОЧУВАЊЕ ПРИРОДЕ У МОМ КРАЈУ
U
ED
Знаш ли да има особа које ходају и не примећују свет око себе? За разлику од
њих, многи шетају и уживају у лепоти природе. Они се увек ражалосте када виде
поломљена стабла, уништена гнезда и птице у њима, изгажене травњаке, отпадом
загађена водена станишта... Којој групи ти припадаш? Примећујеш ли, или стварно
ht
не видиш, или се само правиш да све то не видиш? Ако желиш да крај у којем живиш
буде пријатан и здрав за живот, потруди се и укључи се у акције очувања природе.
ig
Треба да знаш да пројекат не почиње и не завршава се у току једног часа или једног
yr
дана. Да би се добро испланирала ова активност, припрема треба да почне раније.
Пројекат
op
Очување природе у мом крају – да наша школа буде цветна башта

(рад у већим групама)
C
Циљ пројекта
©
У договору са наставником биологије смислите како можете да допринесете

очувању природе у окружењу. Позовите родитеље да се дружите и да заједно радите
на очувању природе.
Припрема пројекта
Када се договорите о томе како ћете реализовати пројекат, набавите прибор за
рад. Све зависи од тога за коју активност сте се одлучили.
Ми вам предлажемо да се, за почетак, побринете о својој најближој околини:
школском дворишту, холу школе и учионицама.
Реализацији пројекта приступите:
xкад одредите циљ пројекта,
xкад спремите материјал,
xкад испланирате редослед радњи,
xкад одредите какве резултате очекујете.
На крају анализирајте шта сте урадили и како се осећате. Како су реаговали ваши
вршњаци који нису учествовали у пројекту?
115
Поступак
Ми вам предлажемо следеће акције:
x уређивање школског дворишта (садња дрвенастих и жбунастих биљака и, ако
има простора, и цвећа;
x украшавање цвећем учионица и холова у школи;
x украшавање учионице/кабинета за биологију – цветна учионица, тако да свако
ко уђе у кабинет мора, на први поглед, да зна да је то учионица љубитеља и
чувара природе;
x организовање сакупљања одбаченог папира и одбачених лименки;
x сађење дрвореда, формирање цветних површина;
x осмишљавање и организовање такмичења за најзеленију учионицу, најуређеније
школско двориште, најлепшу окућницу у домаћинствима у близини школе,
најлепши балкон.
Акције за очување природе снимите, сачувајте и изложите на паноу у холу школе.
Активности снимите и запишите у свеску и на крају школске године прикажите
поводом 5. јуна, Светског дана заштите животне средине.
KA
U
1. Који је први национални парк у свету?
ED
2. Зашто се оснивају национални паркови? Да ли то значи да човек чува природу од себе самог?
3. Наведи своје предлоге за заштиту природе.
ht
црвене књиге
ig
угрожене
биљке
yr
акције грађана и удружења

op
заштита угрожене
живих бића животиње
национални паркови и друга
C
заштићена подручја
©
САДА ЗНАШ
% Заштићена подручја су веома важна за опстанак живих бића.

% Постоје црвене књиге заштићених врста.
% У Србији има пет националних паркова.
Дебата је
размена идеја
и мишљења
116
ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ КАО
КУЋНИ ЉУБИМЦИ – ДА ИЛИ НЕ
Кључне речи: домаће животиње, дивље животиње,

кућни љубимци
Људи и животиње су одувек били повезани. У почетку, животиње су

биле само храна, а касније су човеку помагале у обављању послова, у
одбрани и са њима се дружио. Временом, одабирањем и укрштањем,
човек је добио различите врсте животиња о којима се бринуо.
Многе те животиње су данас кућни љубимци, нарочито деце и
старијих људи. То су, пре свих, мачке и пси, нешто ређе мале птице. Сл. 28. Змија је дивља
Све врсте ових животиња воде порекло од дивљих животиња. животиња, није кућни
KA
Ипак, неки људи као кућне љубимце држе животиње које нису љубимац
припитомљене, као што су змије, мајмуни, корњаче...
Које животиње држати у свом најужем окружењу? Шта ти ми-
U
слиш, а шта мисле остали ученици, сазнаћеш ако одржите дебату на
тему „Животиње као кућни љубимци – да или не”.
ED
ht
ig
yr
op
Сл. 29. Расе паса Сл. 30. Расе мачака

C
Ако живиш у граду, најчешће ћеш видети псе, мале или велике,
расне или оне који нису расни. Ту су и мачке и мале птице у кавези-
©
ма. Птичице у кавезима не мораш баш да имаш. Замисли да тебе

држе у стану, све ти угађају, али не смеш да изађеш. Признаћеш да
Насмејте се уз лудорије
то баш и није пријатно осећање ма како ти живот био удобан. кућних љубимаца на
Ако живиш у мањем месту или на селу, па и ако повремено одеш https://www.youtube.com/
на село, видећеш многе животиње, од оних које човек гаји до оних watch?v=Hd_BAGxNhzk
које живе слободно у природи.
Сл. 31. Домаће животиње
117
АКТИВНОСТ ДЕБАТА (ГРУПНИ РАД)
ЖИВОТИЊЕ КАО КУЋНИ ЉУБИМЦИ

Дебата се припрема неколико дана пре одржавања. За дебату треба припремити
податке о предностима и проблемима везаним за држање кућних љубимаца. Велика
је радост и блискост и пријатељство са кућним љубимцима. Нажалост, постоје и
могућности заразе од запуштених кућних љубимаца.
Имати или немати кућног љубимца – жеља је и брига многих људи, пре свега
деце. Неко дете жели да има пса или мачку, а неки који их имају радују се мада то
повећава број обавеза. Има људи који држе дивље животиње као кућне љубимце:
змије, корњаче, гуштере па и мајмуне. Њих нема много, али се, током дебате,
позабавите и њима као кућним љубимцима.
Како организовати дебату?
– Најпре изаберите руководиоца дебате.
KA
– Затим се поделите у три групе: једна група сматра да свако треба да има кућног
љубимца, друга је против, а трећа група брани држање дивљих животиња у
кући.
U
Руководилац дебате брине о реду, омогућава да ученици различитог схватања
износе своја мишљења о кућним љубимцима, најпре из прве групе, па из друге, па
ED
из треће, и тако редом бележе их на табли у одговарајуће колоне са ДА или НЕ и
укратко ЗАШТО.
Група за кућне Група против кућних Група за држање дивљих
ht
љубимце љубимаца животиња у кући

– зашто су за – зашто су против – зашто су за
ig
yr
op
C
©
На крају дебате, анализом мишљења присталица и противника држања кућних

љубимаца доћи ћете до броја ученика који су ЗА држање кућних љубимаца и оних
који су ПРОТИВ.
Треба да разумете:
– да имати кућног љубимца представља радост за свако дете, али и обавезу;
– да су кућни љубимци жива бића па захтевају чист и удобан лежај, одговарајућу
храну и редовне шетње; ко није спреман да брине о свом кућном љубимцу,
најбоље је да га не узима.
Немојте заборавити – пси луталице нису само луталице. Њих су власници избацили
из куће и напустили их.
118
Запамтите: за псе који лутају кривицу
сносе њихови власници који су их напустили.
Такви пси су понекад љути, па и морају
бити кад су и гладни и жедни, а још их туку
и одбацују. Они су уплашени па се на такав
начин бране.
Можда међу вама има ученика који лепо
цртају, или пишу саставе или песме о својим
кућним љубимцима. Направите изложбу
резултата дебате.
Напуштен пaс
1. Истражи у литератури и на интернету како је човек припитомио
KA
вука и како је од дивље животиње створио пса. Повежи са оним
што си сазнао/сазнала на претходним часовима.
2. Као што природа одабира особине јединки које преживљавају,
U
може ли и човек то да уради? Истражи како настају различите
сорте домаћих животиња.
ED
ht
ig
yr
op
домаће дивље
животиње животиње
C
ДА НЕ
©
кућни љубимци
САДА ЗНАШ
% Кућни љубимци траже негу и пажњу.

% Дивље животиње не могу бити кућни љубимци.
119
ЗНАЧАЈ ВРСТА ЗА ЧОВЕКА
(САМОНИКЛО ЈЕСТИВО, ЛЕКОВИТО И
ОТРОВНО БИЉЕ; ЖИВОТИЊЕ КАО ХРАНА
И КАО МОГУЋИ ПРЕНОСИОЦИ БОЛЕСТИ,
ОТРОВНЕ ЖИВОТИЊЕ)
Кључне речи: самоникло биље, јестиво биље,

лековито биље, отровно биље
Наши преци су за исхрану користили биљке које су сакупљали у

природи. Познавали су биљке које су им помагале да оздраве. Исто
тако, знали су које не смеју да дирају зато што у себи садрже от-
ровне супстанце.
KA
САМОНИКЛО ЈЕСТИВО, ЛЕКОВИТО
И ОТРОВНО БИЉЕ
U
ED
Јестиве биљке
Сигурни смо да познајеш барем неколико јестивих самониклих
и лековитих биљака. Најчешће су биљке и јестиве и лековите. Мно-
ге од тих биљака користили су наши преци за исхрану и лечење.
ht
Искуства су се преносила са генерације на генерацију. Касније су

ig
људи скоро заборавили да користе ове биљке. Последњих деценија

схватили су хранљиву и лековиту вредност ових биљака па их све
yr
више користе.
Ако у јесен боравиш у природи, потражи ове биљке, њихови пло-
op
Дијареја је пролив који дови су и јестиви и лековити

је најчешће инфективног
ЈЕСТИВЕ БИЉКЕ
C
карактера.
©
Леска је густ разгранат грм. Расте по Купина је вишегодишња жбунаста биљ-

ободима шума и по живицама. Јестиви ка. Расте поред путева, на брдима и плани-
плод леске је лешник. Лист и кора су ле- нама. Плод је јестив. Сок се препоручује
ковити. Чај од листа и корена зауставља за јачање организма. Чај од листова лечи
дијареју. обољења грла, дијареју и озледе коже.
120
Као и купина, малина је вишегодишња Дивља ружа (шипурак) јесте жбунаста
жбунаста биљка. Расте по ободу шума и биљка. Расте по пропланцима, ободу шума
поред путева. Плодови су јестиви свежи и на ливадама. Плодови су јестиви свежи
или се од њих праве сокови. или се од њих припремају сокови и пекмез.
Од плодова се прави и чај који освежава,
KA
окрепљује и омогућава пријатно спавање.
U
ED
ht
ig
yr
op
Маслачак расте на ливадама и поред Коприва расте уз путеве, на ивици

путева. Млади листови се користе као са- шума и на напуштеним местима. Она
лата. Корен маслачка је укусан за јело, је и храна, и лек. Од младих листова се
C
свеж или печен. припремају чорбе и варива. Чај од листо-

Користи се у народној медицини за по- ва коприве лечи малокрвност и спречава
©
бољшавање апетита и варења, против боло- опадање косе.

ва у жучи (орган у коме се налази ензим за
разлагање масти у цревима), за чишћење
Малокрвност је недостатак
крви и спречавање опадања косе. црвених крвних зрнаца у
крви.
Шумска јагода расте у шумама. Пло-

дови су сочни и мирисни, богати витами-
нима. Листови јагоде, заједно са листо-
вима купине, малине и плодовима дивље
руже, дају одличан витамински чај који
се може користити као замена за руски
чај.
121
ЛЕКОВИТЕ БИЉКЕ
Липа је дрвенаста биљка. Расте по брд- Хајдучка трава је вишегодишња зеља-

ским шумама. Цветови липе су лекови- ста биљка. Расте поред путева, на међа-
ти. Чај од цветова липе пријатног је укуса ма и ливадама. Бере се вршни део биљке.
и мириса и користи се против назеба. Користи се као чај за побољшавање апе-
KA
тита и за окрепљење, а успешно лечи оз-
леде и ране.
U
ED
ht
ig
yr
op
Камилица је зељаста биљка. Цвасти Нана је вишегодишња зељаста биљка.

камилице садрже лековите материје. Чај Чај од нане одржава хигијену уста и зуба
C
од камилице користи се за лечење за- и умирује болове који се јављају прили-

паљења коже и за побољшавање варења ком варења хране. Код прехладе, чај од
хране. Мајке га дају бебама када имају нане олакшава дисање.
©
грчеве, јер смањује надутост у стомаку.

Камилица се не сме кувати него се пре-
лива врелом водом.
Бели слез је вишегодишња зељаста

биљка. Корен је богат слузавим мате-
ријама па се користи код упала органа
за дисање и ждрела. Чај од белог слеза
припрема се тако што се корен држи у
хладној води два сата. Затим се процеди
и њиме се испира грло.
122
Још неке јестиве и лековите самоникле биљке
назив биљке станиште орган који се користи време скупљања

боровница високе планинске ливаде плод август
питоми кестен шума плод септембар
дрењина шума, шикара плод септембар
трњина руб шума, поред путева плод новембар
орах шума плод октобар
дивља крушка руб шуме плод септембар
KA
U
Сл. 32. Питоми кестен Сл. 33. Орах Сл. 34. Трњина Сл. 35. Дрењина
ED
АКТИВНОСТ (САМОСТАЛАН РАД – ИНТЕРВЈУ)
ht
НЕКЕ ЈЕСТИВЕ И ЛЕКОВИТЕ БИЉКЕ У ДОМАЋИНСТВУ

ig
Потруди се да више сазнаш о јестивим и лековитим самониклим биљкама. Распитај

yr
се о томе:
– које јестиве самоникле биљке користите у домаћинству,
op
– које од њих користите у исхрани,

– од којих лековитих биљака пијеш чај ради лечења или уживања (који чај
C
највише волиш),
– које се лековите биљке користе и у којим приликама.
©
Добијене податке упиши у табелу.
Лековита биљка Које болести лечи или ублажава
123
Хајде да научиш
xда припремаш јестиве биљке
Није довољно што познајеш неколико јестивих биљака. Треба
да научиш да припремиш макар салату од самониклих јестивих
биљака (од листова маслачка) и да скуваш чај од мајчине душице.
Пријатно!
xда сакупљаш лековите биљке
Ако желиш да идеш у сакупљање лековитих биљака, треба да по-
несеш пластичну кесу, оштар нож или лопатицу. Опрез, можеш да
сакупљаш само биљке које нису заштићене!
Отровне биљке
KA
U
Сл. 36. Олеандер
ED
ht
Сл. 43. Сакупљање биљака

ig
Правила за сакупљање лековитих биљака:

– никада, због загађености околине, не узимај биљке које расту
yr
поред путева, фабрика, железничке пруге;

– неке лековите биљке скупљај у рано јутро;
Сл. 37. Велебиље
op
– не узимај највеће биљке;

– не узимај све биљке, треба нешто да остане и за следећу годину.
C
Биљке се суше у хладовини, на промаји, а чувају се на сувом

месту.
©
Отровне биљке
Како да препознаш и да избегаваш отровне биљке, помоћи ће ти
ове илустрације.
Сл. 38. Мразовац
Пажљиво посматрај илустрације неколико отровних биљака и
потруди се да их и у природи препознаш, али их не дирај. Ако ипак
погрешиш и привуче те лепа боја неке бобице, може да се деси да
се отрујеш. Први знаци да ти се то десило јесу: мучнина, болови у
желуцу, повраћање, често отежано дисање и вртоглавица. Одмах се
обрати лекару или неком одраслом и потруди се да повратиш садр-
жај из желуца.
Треба да знаш и ово: у Београду постоји Центар за контролу тро-
вања. У тежим случајевима, телефоном треба позвати број + 381 11
Сл. 39. Напрстак 3608440 и тражити помоћ.
124
1. Које јестиве биљке користите у домаћинству? Шта припремате од њих?

2. Које лековите биљке користите у домаћинству?
3. Како ћеш да се припремиш за сакупљање лековитих биљака?
4. Када се сакупљају лековите биљке?
5. Шта ћеш да урадиш ако, неким случајем, поједеш или пробаш део неке отровне биљке?
KA
лековите биљке зачинске биљке
U
ED
самоникле биљке
ht
ig
отровне биљке
yr
op
C
САДА ЗНАШ
©
% У природи има много биљака које се могу користити за исхрану.

% Многе од тих биљака су и лековите.
% Како да препознаш неке од њих.
% Коју лековиту биљку ћеш припремити за ублажавање здравствених проблема.
% Како да припремиш чај.
% Како да пружиш прву помоћ код тровања отровним биљкама.
% У природи расте велики број биљака које имају лековита својства.
% Расту и оне које нису лековите, али су здраве, па их треба користити у
домаћинству.
% Људи сакупљају лековите биљке, али морају знати да не
смеју да уберу све које виде на неком месту.
% Увек се мора оставити неколико здравих биљака како би се
следеће године развиле нове.
125
ЖИВОТИЊЕ КАО ХРАНА И
ОТРОВНЕ ЖИВОТИЊЕ
Кључне речи: преносиоци болести, отровне животиње
Човек се хранио животињским месом од давнина док је још сва-

кодневно одлазио у лов. Касније је почео да их гаји и да разним
методама мења њихове особине. Тако данас имамо краве које дају
много млека и свиње које достижу тежину незамисливу за њихове
дивље претке. Промениле су се и друге особине. Домаће животиње
не могу да трче за пленом, ни да се бране од непријатеља (на при-
мер од вукова).
KA
U
ED
ht
ig
yr
op
C
©
Сл. 40. Домаће животиње
Животиње преносиоци болести
У природи има много животиња које у себи садрже отров или су

преносиоци изазивача неких болести. У сусрету са њима може доћи
до мањих или већих здравствених проблема, па треба да знаш како
да их избегнеш или да пружиш прву помоћ.
Паразит – организам који
хранљиве супстанце узима од
Псећа пантљичара је паразит. Човек се њоме зарази ако преко не-
других организама. опраних руку после игре са псом, прогута ларву псеће пантљичаре.
Ларва – стадијум у развићу Она се у организму човека смешта у јетру или у плућа и ту се по-
неких животиња. степено развија. После више година, када је човек већ и заборавио
да је имао пса, ларва псеће пантљичаре може да му угрози живот.
126
Знаш ли да можеш да имаш
пса, а да те не зарази овим па-
разитом? Ако редовно свог љу-
бимца водиш ветеринару, ако
му је место на којем спава чи-
сто, ако има своје посуђе, ако
га не љубиш, пас се неће зара-
зити па неће заразити ни тебе.
Али ако не водиш бригу о
свом љубимцу, не вакцинишеш
га и нема своје посуђе него једе
из твог тањира, размисли да ли
Сл. 41. Пси нису играчке и траже као и свако живо биће пуну
ће се заразити и теби пренети
пажњу, негу и лечење. Не дозволите да ваш пас буде болестан,
заразу.
јер тако чувате и своје здравље
Свињска пантљичара је паразит у цревима човека.
KA
Ако свиње живе у нехигијенским условима, тамо где шетају па-
цови, могу се заразити јајима свињске пантљичаре. Њима не смета,
али ако човек припреми недовољно кувано или печено свињско ме-
U
со, заразиће се јајима пантљичаре. Она се смешта у црева и може да
нарасте неколико метара. Усисава храну којом се човек храни. Тако
ED
пантљичара расте, а човек губи телесну тежину.
Сл. 42. Свињска
пантљичара
Крпељ
Последњих деценија ве-
ht
лику опасност по човеково

ig
здравље представља мала

животиња крпељ. Можда ти
yr
се на први поглед чини да је

инсект, али се препознаје по
op
четири пара ногу, што значи

да није инсект. Којој групи
C
животиња припада? Подсети

се која група животиња има
четири пара ногу.
©
Крпељи се хране крвљу Сл. 43. Крпељ

људи, оваца, паса итд. Тек су
пре око 40 година пронађени крпељи који преносе лајмску болест.
То је веома тешка болест која напада плућа, срце и зглобове човека.
У почетку се лечи, а ако се то не учини, долази до компликација.
Како да избегнеш сусрет са крпељом?
За боравак у природи припреми дубоке патике и доколенице или
дуге панталоне. Потруди се да буду светлије боје да би се крпељ
лакше приметио. Кад се вратиш кући, обавезно прегледај цело тело,
посебно косу. Ако приметиш крпеља, обавести одрасле.
Крпеља треба да извлаче из коже само медицински радници,
никада не покушавај да то радиш самостално. Он ће се још више
завући у кожу и са пљувачком убацити још више узрочника лајмске
Сл. 44. Крпељ на кожи
болести.
127
Отровне животиње
Пчеле радилице сакупљају сладак сок из цветова. На трбуху имају
жаоку, отровну жлезду. Жаоком бране остале пчеле у својој кошни-
ци. Приликом убода убацују отров у тело човека и на том месту се
јавља црвенило. Како да пружиш прву помоћ?
Одмах после убода извади жаоку тако што ћеш картончићем или
можда и картицом за превоз повлачити преко места уједа. Пчела
без жаоке угине, али је одбранила своје друштво у кошници. И још
нешто: немој да облачиш шарену кошуљу, посебно ону са цветним
мотивима. Пчелама ће се учинити да си цвет па ћеш доживети не-
пријатан сусрет са њима.
KA
U
Сл. 45. Стршљен: убод стршљена често је и смртоносан
ED
ht
ig
yr
Сл. 46. Скорпија Сл. 47. Паук црна удовица

op
Скорпија на крају трбушног дела има отровну жлезду; убод скор-

пије може да буде смртоносан.
C
Паук црна удовица има отровни апарат отровне жлезде и плен

Погледајте пет хвата тако што кроз отровни апарат у плен убацује отров; отров цр-
©
најотровнијих паукова на не удовице може бити смртоносан за човека.

свету https://www.youtube.
com/watch?v=8RJoLlg0-tY Змије се могу сматрати најотровнијим животињама. Отровне
змије у горњој вилици имају два шупља зуба кроз које, из отровних
жлезда, у плен улази отров који га паралише или убија.
Сл. 48. Отворена уста змије са два зуба

128
Како ћеш разликовати отровну од неотровне змије?
Пажљиво посматрај спољашњу грађу тела.
Сл. 49. Упоредо отровна и неотровна змија
KA
Обрати пажњу на дужину тела, облик главе, имају ли врат. Уочи
и запамти разлике зато што ће ти могући сусрет са змијом бити
мање стресан.
U
У нашима крајевима можеш да сретнеш поскока и шарку.По-
скока ћеш препознати по рошчићу који се налази на горњој усни, а
ED
шарку по шарама на леђима.
Сл. 52. Прва помоћ код

ht
уједа змије
ig
yr
op
Сл. 50. Поскок Сл. 51. Шарка

C
Ујед змије се препознаје као две тачке. Уједено место брзо отек-
не, помодри и боли. Отров који је змија убацила крвљу пролази кроз
©
организам што често доводи до смрти, па је важно да знаш како да

пружиш прву помоћ.
Најважније је да спречиш ширење отрова и да смањиш количину
отрова у рани. Изнад уједеног места подвежи каишем или марами-
цом, све зависи од места уједа, да ли је то прст на руци или нога.
Пази да подвез повремено попушташ. Топли напици, чај или кафа,
такође помажу. Запамти, то је само прва помоћ. Потруди се да што
пре, уз помоћ других, дођеш до неке здравствене установе.
Како избећи сусрет са отровним змијама?

Одлазак у природу има своја правила. Дубока обућа (никада
босих ногу или у папучама), нарочито штап којим треба повремено
да удараш по подлози да би се змије (ако их има) преплашиле. Ни-
када, али баш никада, не завлачи се у жбуње и не седај на камен ако
пре тога штап није обавио свој задатак, уплашио змије.
129
1. Да ли од превелике љубави према псу можеш да се разболиш? Ако можеш, објасни

како, а ако не можеш, опет објасни.
2. Зашто месо треба куповати само у продавницама које контролишу ветеринарски ин-
спектори?
3. Можеш ли од мирисног лепог печеног прасета, купљеног на улици, веома да се разбо-
лиш? Ако можеш, објасни, а ако не можеш, опет објасни.
KA
домаће животиње
U
ED
животиње
ht
преносиоци
болести
ig
yr
опасне
дивље животиње
op
животиње
C
©
отровне
животиње
САДА ЗНАШ
% У природи има много животиња које су отровне за човека или су преносиоци

неких болести.
% Знаш да препознаш неколико животиња преносилаца болести
и неке које су отровне.
% Знаш и како да се понашаш у школи, у својој кући или на излету.
% Најважије је да знаш да их препознаш и како да пружиш
прву помоћ.
130
1. Утврди који су искази тачни (Т) а који нетачни(Н) па заокружи

Екосистем чине станиште и жива бића у њему. Т Н
Пестициди су природне материје којима човек
уништава организме у култивисаним површинама. Т Н
Угрожене биљне и животињске врсте уписане
су у Црвене књиге. Т Н
У Србији нема националних паркова. Т Н
2. Дивље животиње:
а) треба гајити као кућне љубимце;
KA
б) треба оставити у природном станишту;
в) треба гајити док су мале а онда их пустити у природу.
Заокружи тачну тврдњу
U
3. У самоникле јестиве биљке спада:
ED
а) леска;
б) велебиље;
в) висибаба;
ht
г) бели слез.
ig

yr
4. Разврстај дате самоникле биљке у табелу.

Камилица, маслачак, коприва, мразовац, велебиље, липа, хајдучка трава,
op
леска, камилица, дивља ружа, олеандер, напрстак, бели слез, шумска јагода
Јестиве биљке Лековите биљке Отровне биљке
C
©
5. Разврстј дате животиње у групе отровних животиња и преносиоца

болести и изазивача болести.
крпељ, пантљичара, стршљен змија, скорпија, комарац
Изазвач болести Преносилац болести Отровна животиња
131
ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ
l научићеш да се правилно храниш;
l сазнаћеш колико је штетно користити дуван и психоактивне супстанце;
l разумећеш повезаност физичких активности и здравља;
l прихватићеш правила понашања у пубертету;
l обратићеш већу пажњу на личну хигијену и на избор пријатеља.
KA
U
ED
ht
ig
yr
op
C
©
132
ЗДРАВА ИСХРАНА И УНОС ВОДЕ.
ЕНЕРГЕТСКИ НАПИЦИ
Кључне речи: здрава храна, здрава вода, раст и развој
Сва жива бића морају да се хране. Храна обезбеђује енергију,

омогућава раст и развој и штити од болести. Раст и развој обе-
збеђује храна животињског порекла, воће и поврће, енергију дају
житарице, зелено поврће, масти, шећер и мед, а од болести штити
зелено поврће и жуто и наранџасто воће.
KA
U
ED
Сл. 1. Корпа са воћем и поврћем и мед
ht
Човек користи храну и биљног и животињског порекла.

Зашто морамо да се хранимо? Шта се дешава са храном коју смо
ig
узели?
У органима за варење храна се разлаже на простије састојке. Део
yr
се уграђује у организам (растеш и развијаш се), део се троши за жи-

вотне процесе (дисање, рад срца, кретање...), а део брани организам
op
од болести. И тако читавог живота.

Можда се питаш како то да човек може да живи неколико недеља
C
без хране. Може зато што испод коже, око бубрега (кажу за неког
да живи „као бубрег у лоју” – значи веома добро) и других органа
има резерве хранљивих супстанци. Тако се организам обезбедио за
©
Сл. 2. Органи за варење

период када не узима храну. Е, ту сад може да настане проблем.
Неке чињенице о
анорексији и булимији
погледајте овде https://
www.youtube.com/
watch?v=46jGAYcQFSw
watch?v=z_nUV24ZoHk
Сл. 3. Ниједна крајност није добра
133
Ако човек не узима редовно довољно хране, губи телесну масу.
Али, ако нека особа ужива у храни па претера, долази до гојазности.
Није само већа количина хране у питању. Дуготрајно седење, нере-
довна и једнолична исхрана, мало физичких активности, још више
повећавају телесну масу.
Ни гојазност није безазлена. Гојазни људи имају проблема са по-
вишеним крвним притиском, са болестима срца и крвних судова,
често имају и повишен шећер и друга обољења.

Чланак о гојазности деце
у Србији погледајте на ГОЈАЗНОСТ
https://www.youtube.com/ Нека један ученик глуми
watch?v=rde2STBrRj0
Пецу и нека прочита његово
писмо.
Ја сам Пеца, имам 12 година
и живим са родитељима. Имамо
KA
велико и лепо двориште и ту је
Прилог о узроцима мој пас мезимац. И све би било
гојазности погледајте овде лепо да не волим превише да је-
U
https://www.youtube.com/ дем. Волим пљескавице и „колу”,
watch?v=RiQGkPBSKyQ
ED
пица ми је омиљени доручак. Не волим кад мама кува, то ми је без везе,
али зато смажем гомилу кифлица. Приметио сам да су ми панталоне
мало тесне и да не могу да се попнем на дрво. Сви ме штипају за об-
разе, другови ми се подсмевају, а свиђа ми се и Милена која ме не при-
ht
мећује, гледа спортске типове и њима се смејуљи. Желео бих лепо да

изгледам. Шта да радим?
ig
Помозите Пеци свим идејама. Шта Пеца треба да једе? Ко-

лико оброка треба да има дневно? Шта сме да пије? Какве
yr
вежбе треба да ради? Потражите савете на http://www.cigota.

op
Рахитис је болест која rs/strana/ishrana-0. „Чиготица” је програм на Златибору у спе-

се јавља код деце која се цијалној болници Чигота која се између осталог бави и превен-
једнолично хране и не уносе цијом и лечењем гојазности код деце и омладине.
C
витамин Д.
©
Рахитис је присутан
код које не уносе у
организам довољно
уносом витамина Д који
се налази у шаргарепи,
жуманцу јаја, риби, соку
од поморанџе.Такође су
битне и активности на Сл. 4. Рахитично дете
свежем ваздуху
и сунчање Држање дијета у младости није добро јер доводи до физичких и
психичких последица на млад организам. Услед нередовне и неба-
лансиране исхране у организму долази до недостатка витамина што
такође може довести до разних болести. Такве болести су рахитис
и малокрвност.
134
Шта подразумева правилна исхрана?
Правилна исхрана представља равнотежу између уношења хране
и потрошње енергије. Ако унесеш већу количину хране него што ти
је потребно, телесна маса ће ти бити већа и обрнуто. Редовни об-
роци, три оброка и две ужине дневно, основа су правилне исхране.
Ако у школу дођеш без ужине, празног желуца, твоје тело ће да се
буни. Како ћеш онда да мислиш и да памтиш?

Шта мислиш зашто
КАКО СЕ ХРАНИМ нашу планету Земљу
називају Плавом
Када си учио/учила о исхрани живих бића, добио/добила си планетом?
задатак да записујеш све што поједеш у једном дану. Размисли Можда ти се чини
и одговори на следећа питања. да воде има довољно и
Колико оброка дневно узимаш? да се може трошити у
Шта најчешће једеш за ужину? великим количинама.
KA
Да ли ужину носиш од куће или је купујеш? Нажалост, веома много
Колико слаткиша поједеш дневно? становника Земље је
Да ли некад читаш шта пише на омоту хране? жедно и умире због
U
Шта најчешће ручаш? недостатка воде или зато
што пије загађену воду.
Кад вечераш?
ED
Запамти: вода је највеће
Да ли сваког дана поједеш воће? богатство, веће од нафте
Колико течности дневно попијеш? и злата.
Колико попијеш сока а колико воде? Знаш ли и да су наши
ht
Провери да ли се здраво храниш. Напиши есеј и сагледај преци често били више
реално свој начин исхране. гладни него сити?
ig
Није било
довољно хране
yr
за све.
op
C
©
Тек када су, током

времена, за обрађивање
Сл. 5. Гојазност код деце земље почели да користе
најпре једноставније
Шта деца најчешће раде? За време одмора отрче до киоска, купе алате, а касније машине,
хамбургер или неку другу „брзу” храну и на брзину је поједу. Када хране је било довољно,
се врате у учионицу, глад више не осећају, али се желудац мучи да чак више него што је
савлада на брзину прогутане комаде хране, па тело „тугује”. потребно. Али велика
Брза храна има доста масноћа, али брзо напушта желудац. Због количина хране у
тога се брзо огладни па се често узима у знатним количинама. По- развијеним земљама
следњих деценије све је више гојазних људи, нарочито младих. се баца, а пола
људи на планети
Запамти: здравије је да код куће доручкујеш парче хлеба са не-
и даље гладује.
ким додацима него неквалитетну храну (ма како лепо изгледала),
уз то недовољно сажвакану (макар 30 пута пре гутања), на улици.
135
Ако уз „брзу” храну пијеш и енергетске напитке, настаће још
већи проблем. У њима се налазе неке супстанце које, ако се често
користе, доводе до зависности. У малим количинама, најчешће,
не остављају негативне последице. Треба да знаш да енергетски
напици не могу да замене воду, а без воде нема живота. У органи-
зму сваког живог бића вода преноси хранљиве и друге супстанце
https://www.youtube.com/ до сваке ћелије. Сваки човек треба дневно да попије око два литра
watch?v=ScEQSrQ-2pU воде. Све зависи од спољашње температуре и од активности који-
Шта не би требало јести ма се човек бави: да ли ради у руднику или на њиви, или у парку
ако желите да живите чита новине. Због тога мораш редовно да пијеш воду, али не смеш
здраво. да је расипаш.
ДА ЛИ СЕ ПРАВИЛНО ХРАНИШ?
KA
Потребан материјал: оловка, свеска, слика пирамиде исхране и искрени одговори.
Поступак
Попуни табелу.
Шта највише волиш да једеш

U
Шта не волиш или избегаваш
ED
ht
ig
yr
op
C
Направи редослед хране коју највише волиш до хране коју

©
не можеш ни да смислиш. Затим направи низ намирница

и оне које највише волиш означи бројем 1, оно што мање
волиш бројем 2 и тако редом. Из списка хране коју во-
лиш издвој намирнице које припадају житарицама, воћу,
поврћу, месу и млеку и слаткишима.
Упореди своју исхрану са пирамидом правилне

исхране. Ако се твоја исхрана разликује од пра-
вилне исхране, потруди се да пратиш пирамиду
исхране. Видећеш да није тешко, а боље ћеш се
осећати.
136
1. Због чега човек мора редовно да се храни?

2. Да ли један оброк дневно може да замени свих пет?
3. Зашто је доручак најважнији оброк?
4. Може ли пљескавица да замени доручак код куће?
5. Да ли знаш да себи припремиш доручак? Ако не знаш, потруди се, то је мало
труда, а велико задовољство.
6. Зашто је вода најважније природно богатство?
KA
неухрањеност
U
ED
храна
ht
ig
yr
op
гојазност
C
©
САДА ЗНАШ
% Зашто свако живо биће мора да се храни.

% Која су правила добре исхране.
% Зашто долази до повећане телесне масе.
% Како ћеш да израчунаш своју идеалну тежину.
% Зашто храну са киоска називају и
„храна ђубре”.
% Могу ли енергетска пића да замене воду.
% Вода не сме беспотребно да се троши.
137
ШТЕТНОСТ ДУВАНСКОГ ДИМА И
ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ
Кључне речи: дувански дим, пасивно пушење,

болести плућа, зависност
Да ли је цигарета у руци младе особе доказ да је одрасла или је
само потреба да се истакне макар на тај начин? Цигарета није до-
каз ни за једно ни за друго, али јесте упозорење да цигарета у руци
угрожава живот.
KA
О штетности пушења
www.youtube.com/
U
watch?v=4BaWEjdDdlU ED
ht
ig
yr
Сл. 6. Биљка дуван

Дрога је природна или
хемијска супстанца која
op
делује на нервни систем и Зашто је дуван у цигаретама опасан по здравље? У листовима

изазива зависност. дувана се налази око 4000 хемијских једињења од којих је око 63
C
канцерогено, канцерогене материје изазивају рак. Међу њима је

никотин најактивнија дрога зато што ствара зависност. Можеш ли
да замислиш да 7 секунди након удисаја дуванског дима никотин
©
доспева до мозга и временом га оштећује? Никотин угрожава још и

усну дупљу, грло, једњак, плућа и бубреге. Само једна кап никотина
стављена на језик доводи до смрти. Знаш ли да су од 10 људи који
умиру од рака плућа 9 били пушачи? Па ти сад размисли.
Сл. 9. Пушење код деце

изазива астму,
гушење и рак
Сл. 7. Плућа пушача Сл. 8. Плућа непушача

138
Сл. 10. Активно и пасивно пушење изазивају исте последице
Дуван је из Јужне
Пре него што узмеш прву цигарету, треба да знаш да никотин до- Америке у Европу унесен
води до тровања. Знаци тровања су: мука, повраћање, вртоглавица и пре око 400 година. У
KA
главобоља, а да не говоримо о томе да деца пушачи заостају у расту почетку су га користили
и да свој живот скраћују за око 20 година. само најбогатији људи
и лекари тог доба.
Нажалост, утврђено је да и ученици основних школа користе
Дуваном су лечили астму
U
дуван. Ако знаш последице редовног коришћења дувана, одлучи
(обољење плућа), кожне
се за дуван или за живот. Надамо се да нећеш подлећи пороку
ED болести и главобоље. Тек
пушења јер, не заборави, ако угрозиш своје здравље, угрожаваш и су се око 1850. појавиле
свој живот. цигарете и пушење је
Не обољевају само они који пуше, већ и они који бораве у просто- постало популарно.
рима у којима се пуши. То је пасивно пушење, али су здравствени Некада људи нису
ht
проблеми исти као и код оних који редовно пуше. Значи да је свејед- знали да се дуваном
трују. Данас знају, а ипак
ig
но да ли пушиш или само боравиш у просторији пуној пушачког

дима. Последице су исте. има оних који и даље
yr
користе цигарете.
op
C
©
Сл. 12. Штетни састојци цигарете

Сл. 11. Знак који указује на
забрану пушења
Последњих деценија у свету и код нас се води борба против пу-
шења с циљем да се очува здравље становништва, посебно младих.
139
ДОПРИНОС БОРБИ ПРОТИВ ПУШЕЊА
1. Припрема за акцију борбе против пушења.

Циљ активности: упознавање ученика са последицама
коришћења дувана.
Потребан материјал: две веће стаклене чаше с водом, два
слична цвета и две цигарете.
Поступак
– Поделите се у групе и договорите се како ћете организовати
акцију и прикључити се борби против пушења.
– У сваку чашу ставите цвет.
– Само у једну чашу убаците дуван који сте извадили из
KA
цигарета и држали више сати у води.
– Обе чаше ставите на исто место, значи у исте услове.
– Кроз два дана упоредите изглед цветова у обе чаше.
U
Ако раније припремате активност, можете да узмете две
саксије са биљкама сличне величине, а само једну саксију
ED
заливајте водом у којој је био дуван.
2. Припрема изложбе или презентације као допринос

акцији борбе против пушења на начин који вам највише
ht
одговара.
ig
– Ако сте се одлучили за пано, ставите га у хол школе да би

га сви ученици видели.
yr
– Фотографишите оглед са дуваном и резултате огледа.

– У новинама потражите фотографије особа које су оболеле
op
због дуготрајног коришћења дувана.

– Нађите снимке плућа људи који много пуше и оних који то
C
не чине.
– У сарадњи с наставницом/наставником српског (матерњег)
језика припремите писане радове с том темом.
©
– А у сарадњи с наставницом/наставником ликовног

Сл. 13. Биљка дуван васпитања припремите плакат који ће тако да „диже галаму” да
ће га ученици приметити и, надамо се, прочитати и размислити.
1. Зашто коришћење дувана угрожава здравље човека?

2. Постоји ли веза између физичке лепоте и дувана на њивама?
3. Зашто спортисти не смеју да користе дуван?
4. Ако помножиш цену само једне паклице дувана са 30 (толико просечно има дана у месецу),
сазнаћеш колико се месечно новца троши за тај порок. А тек за једну годину!
Шта мислиш да ли би се тај новац могао употребити и за неке друге потребе, на пример за
здраву храну, за одлазак у природу и друго?
140
ПСИХОАКТИВНЕ СУПСТАНЦЕ
Можда баш и не знаш шта су психоактивне супстанце, али си-
гурно знаш шта је дрога. То је само други назив за психоактивне
супстанце. Назив долази од грчких речи psiho – душа и активност
(ту реч познајеш).
У психоактивне супстанце спадају: морфијум, канабис, кокаин,
хероин, хашиш, па чак и лепак и бензин. Кафа и чај садрже мале ко-
личине психоактивних супстанци па је њихова употреба дозвољена.
Ако се у организам унесе дрога, удисајем или иглом у крв, пси-
хоактивне супстанце мењају једну функцију или више функција чо- Фотографија показује
вековог организма. Својим деловање доводе до психичке и физичке како изгледа особа
зависности, што значи да је особа потпуно под контролом деловања зависна од наркотика и
дроге. И још нешто: нема безопасне дроге! после лечења.
KA
U
Вршњачка едукација,
ED клип са објашњењима
узрока и последица
наркоманије, циљна
група-тинејџери
ht
watch?v=-I43eqTR4Ms
ig
Сл. 14. Наркомани

yr
Редовно коришћење, односно злоупотребу дроге, називамо нар-

команија.
op
Како да препознаш особу која користи дрогу? Знаци су, пре све-
га, губитак телесне тежине, тамни подочњаци, црвене очи, осип Психоактивне супстанце
утичу на промену карактера
C
по кожи, чест кашаљ и неодржавање личне хигијене. Уочљиве су и понашања.

и промене навика у понашању. Наркоман угрожава и чланове
своје породице и друге блиске особе. Тражи све више новца, па
©
чак продаје и ствари из куће, малтретира чланове своје породице,

напушта школу, често телефонира, вероватно у потрази за дрогом,
а нису ретке ни крађе.
Али то није све. Ако више њих користи исти шприц за дрогирање,
може доћи до заразе, пре свега жутице (хепатитис Ц), сиде (АИДС)
и других инфекција.
Шта треба да урадиш ако ти непозната особа понуди бомбону,
бели прах или нешто друго? Мораш да одбијеш, нарочито ако ту
особу често виђаш у близини школе како прилази деци и нешто им
нуди. У њиховим поклонима се налази дрога. Једном се узме дрога,
па други пут, и убрзо дете постане зависник. Запамти: они најпре
траже дете које свима верује, дају му бесплатно дрогу и такво дете
постаје зависник. Када то постигну, дрога више није бесплатна, мора
да се купи. Тада није само дете у проблему него сви у породици и у
ближем окружењу.
141
1. Који су знаци да неко користи дрогу?

2. Да ли познајеш некога ко користи дрогу?
3. Зашто је дрога опасна по здравље и по живот корисника?
4. На који начин наркоман угрожава своју породицу па и пријатеље?
5. Око школе се често виђају особе које бесплатно нуде дрогу. Шта
мислиш зашто они то чине?
KA
физичке промене
U
ED
ht
дуван и психоактивне
супстанце
ig
yr
op
C
психичке промене
©
зависност
142
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И
ЗДРАВЉЕ
Кључне речи: спорт, здравље
Да ли пожелиш да, када одрастеш, имаш лепо развијено тело као

ватерполисти или девојке које се баве ритмичком гимнастиком или
пливањем?
Можеш ти то, само треба да се одлучиш и да почнеш да трени-
раш. За неку годину бићеш као ватерполиста или гимнастичарка.
Али, уз редовне вежбе мораш да избегаваш „седећи” начин живота. Сл. 15. Клизачица на леду
Последњих деценија млади све више времена проводе испред те-
левизора, компјутера или таблета, а све мање у шетњи и спортским
активностима.
KA
U
ED
Сл. 16. Атлетичар
ht
ig
yr
op
Сл. 17. Деца за компјутером

C
Да би се кости и мишићи развијали, неопходно је кретање. Без

кретања кости и мишићи слабе. Последице недовољне физичке ак-
©
тивности јесу и болести срца и крвних судова, гојазност, нервна на-

петост и други здравствени проблеми.
Сл. 18. Деца у природи

143
Физичка активност утиче на бољу концентрацију и памћење, а
утиче и на раст и развој и на укупно здравље. Утврђено је да физич-
ки активни ученици на часовома пажљивије прате наставу и пости-
жу бољи успех у школи. Можеш ли да замислиш да ћеш, ако пре
провере знања трчиш само 10 минута, постићи боље резултате?
Ходање и трчање су најприроднији начин кретања. Зато ако више
ходаш него што тражиш да те возе аутомобилом, мање ћеш се зама-
рати и лакше подносити напоре, а нећеш имати ни „две леве ноге”.
Како то постићи?
KA
Треба да знаш и ово. Сл. 19. Правилан и неправилан ход
Прочитај и запамти.
U
Кад седиш, стопала
ED
треба да се ослањају
на под, доњи део
леђа да буде заваљен
у седиште, а леђа
ht
ослоњена на наслон
седишта.
ig
Када желиш да
с пода узмеш неки И није само то у питању. Ако се правилно храниш и сваки дан
yr
предмет, савијај ходаш, радиш неке физичке вежбе код куће и не избегаваш часове
колена и предмет физичког васпитања, повећаћеш своју физичку снагу, густину ко-
op
дохвати обема рукама. стију, нећеш имати висок крвни притисак ни повећану телесну масу.
Спавај на тврђој Исто тако, излети, пливање, игре на снегу или скијање, па иг-
подлози.
C
ре лоптом са друштвом из улице и много тога још повећаће твоју

физичку снагу и отпорност према болестима, дакле побољшаће ти
здравље. Све то ти је лакше него да болујеш, да пијеш лекове и да
©
добијаш инекције, па још мораш и да седиш код куће.
Сл. 20. Неправилно седење Сл. 21. Правилно седење
144
1. Да ли се бавиш неким спортом?

2. Да ли ти само долазак у школу представља физичку активност
или идеш и у неки спортски центар?
3. Да ли је спремање собе и одлазак у продавницу физичка актив-
ност?
4. Постоји ли повезаност између физичке активности и успеха у
школи?
5. У каквој су вези твоје добре оцене и начин на који проводиш ве-
лики одмор или бављење неким спортом?
здравији живот
KA
U
ED
физичка активност
ht
ig
yr
op
C
развијени мишићи
©
САДА ЗНАШ
% Ходање је важан услов за одржавање доброг здравља.

% Недовољна физичка активност и неправилна исхрана
доводе до великих здравствених проблема.
% Претерана количина хране и недовољно кретање
доводе до повећавања телесне масе.
145
ПРОМЕНЕ КРОЗ КОЈЕ ЧОВЕК
ПРОЛАЗИ ТОКОМ РАЗВИЋА
ПУБЕРТЕТ, ПОЛНА ЗРЕЛОСТ,
ПРОМЕНЕ У ПУБЕРТЕТУ И ПРЕРАНО
СТУПАЊЕ У СЕКСУАЛНЕ ОДНОСЕ
Кључне речи: пубертет, малолетничка трудноћа,

полно преносиве болести
1. Као што већ знаш, човек је део природе и као такав има све осо-
Пубертет – период одрастања
бине које одликују жива бића: тело је грађено од ћелија, храни
који наступа са сазревањем
полних ћелија под утицајем
се, дише, расте и развија се, размножава се, стари и умире.
хормона. 2. Мајка рађа новорођенче које не може самостално да живи, хра-
KA
ни га и брине о њему. Даљим развићем младо пролази кроз фазе
раног детињства, пубертета, одраслог, ране старости и дубоке ста-
рости.
U
3. У животу сваког човека најбурнији је период од десете до два-
наесте године (можда и мало касније, а може и мало раније).
ED
Па шта је пубертет? Пубертет је само једна од фаза кроз коју, у
одрастању, пролази свака особа. У том узрасту жлезде у организму
младих почињу да луче продукте који утичу на даљи раст и развој.
О пубертету си већ учио/учила, а сад ћемо мало више рећи о пси-
ht
хичким променама које човек пролази у пубертету.

ig
Ако желиш да сазнаш

yr
више о полним органима,

погледај на http://www.
op
osmihajlopupin.edu.
rs/Kreativnaskola.html
C
Репродуктивни органи.
©
У дату табелу упиши шта знаш и шта желиш да знаш о сексуално-

сти младих. У току часа бележи и шта си научио/научила. Слободно
све питај наставника и добићеш одговор. О грађи и функцији пол-
них органа човека учићеш у каснијим разредима.
ЗНАМ ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ НАУЧИО/НАУЧИЛА САМ
146
Оно што никад не смеш да заборавиш јесте да свака девојчица
која је добила прву менструацију може да постане мајка, без обзира
на то да ли је развијена или не. Такође, сваки дечак који је ушао у
пубертет може да постане отац. На овом часу схватићеш да одра-
стање са собом носи одређену чар, али носи много више ризика и
опасности, па самим тим тражи и много више одговорности.
KA
U
ED
Сл. 22. Заљубљеност је нормална појава у пубертету
ht
Заједничка карактеристика оба пола у пубертету јесте радозна-

ig
лост. Она се односи и на сексуалност. Ви сте сада у годинама у Погледајте исечак из

којима се буде прве симпатије, заљубљености, младалачке љубави. филма „Ми нисмо анђели”
yr
Прве симпатије према особама супротног пола најчешће се до- на http://www.osmihajlopu-

живљавају међу вршњацима на нивоу дружења и привржености. pin.edu.rs/uvod.html
op
Из симпатија израста заљубљеност, а то је стање осећања у коме

примећујемо само лепе особине и идеализујемо особу. Прва ис-
C
куства у љубави могу оплеменити и обогатити особу, али могу но-

сити и низ разочарања и негативних последица, као што је ризик
од нежељене трудноће или од полно преносивих болести. Неки
©
млади из љубави, неки из радозналости, а неки опет на наговор,

ступају рано у сексуалне односе.
КАД ЧУЈЕМ „РИЗИК”, ПОМИСЛИМ НА...

Циљ ове радионице јесте да излистате и напишете што више
идеја које вам падају на памет кад се каже „ризик од раног
ступања у сексуалне односе”. Заједно са наставником испишите
их на табли.
147
РАДИОНИЦА
ДА ЛИ ЈЕ РИЗИК?
Прво прочитај све појмове, па све што није јасно питај наставника да ти објасни а затим
пажљиво попуни табелу стављајући знак + ако мислиш да је тачно. После попуњавања
табеле поново групно поразговарајте са наставником о сваком ризику и одговору.
Понашања Са ризиком Могућ ризик Без ризика
трудноћа полно трудноћа полно труд- полно
прено- прено- ноћа прено-
сиве сиве сиве
болести болести болести
ПОЉУБАЦ У ОБРАЗ
ПЛИВАЊЕ У БАЗЕНУ
СТУПАЊЕ У
KA
НЕЗАШТИЋЕН
ПОЛНИ ОДНОС
КОРИШЋЕЊЕ ТУЂЕ
U
ОДЕЋЕ
ПРОВОЂЕЊЕ
ED
СЛОБОДНОГ
ВРЕМЕНА КОЈЕ ЈЕ
ОСМИШЉЕНО
О ПИТАЊИМА
ht
СЕКСУАЛНОСТИ
САЗНАЈЕМ ОД
ig
ВРШЊАКА
yr
СТУПАЊЕ У
ПОЛНИ ОДНОС НА
op
ИНСИСТИРАЊЕ И
НАГОВОР ВРШЊАКА
ПОВРШНА И
C
КРАТКА ВЕЗА
РАНИ УЗРАСТ ЗА
©
СТУПАЊЕ У ПОЛНЕ
ОДНОСЕ
ВЕЗА ЗА ЈЕДНУ НОЋ
КОРИШЋЕЊЕ
ТУЂЕГ ПРИБОРА ЗА
ХИГИЈЕНУ
КОРИШЋЕЊЕ
ЛИЧНОГ ПРИБОРА
ЗА ХИГИЈЕНУ
РОДИТЕЉИ И ДЕТЕ
О СВЕМУ ОТВОРЕНО
РАЗГОВАРАЈУ И
ДОГОВАРАЈУ СЕ
ПОЛНИ ОДНОС СА
ВРШЊАКОМ
148
Заједно са наставником коментаришите од-
говоре. Све што није јасно питај наставника.
Стерилитет је
Полно преносиве болести су врло че-
немогућност да особа
ста појава код младих људи јер се прено- има потомство.
се полним путем приликом незаштићеног Абортус је прекид
полног односа. Некад симптоми болести трудноће у
нису видљиви, али често доводе до стери- ординацији
литета у каснијим годинама. Врло често лекара.
младе девојке остају трудне а да нису свес- Сл. 23. Знање је моћ. Све
не трудноће или из незнања или зато што је што не знате питајте
нормално да менструација у пубертету није наставнике и родитеље Ако желите, погледајте
редовна. Када схвате да су трудне, обично како су ваши вршњаци
више ништа не може да се уради. Прекид трудноће абортус није разговарали о овој теми
решење ни за зреле жене а камоли за малолетне девојке. Поред пси- са својим наставником
хичких последица, он оставља и трајне физичке последице као што на „Дебата” http://www.
osmihajlopupin.edu.rs/
је стерилитет. У случају да се овако нешто деси теби или твојим
Kreativnaskola.html
KA
другарицама, обавезно се обрати родитељима или наставнику.
U
ED
ПРОЈЕКАТ
НЕЋЕ СЕ ТО БАШ МЕНИ ДЕСИТИ
Поделите се у четири групе и пажљиво урадите свој пројекат.
ht
ПРЕДЛОГ – АКЦИОНИ ПЛАН ТИМА (свака група прави свој план )

ig
До када треба да
Задатак Ко је одговоран
yr
заврши задатак
op
Пронаћи три чланка о овој теми у

новинама или на интернету.
C
Одабрати текстове и слике за паное,

©
лифлет, есеј.
Направити дијаграм настанка

болести која је довела до
стерилитета, анкетирати ученике,
истражити интернет.
Направити дијаграм,
направити презентацију, лифлет,
извештај, есеј.
Презентовати рад на часу.
149
РИЗИЦИ МАЛОЛЕТНИЧКЕ ТРУДНОЋЕ

Задатак сваке групе је-
сте да наведу ситуацију у
којој се може препознати
ризично понашање и да
трагају за најбољим ре-
шењем те ситуације.
Марија има 15 година и
имала је сексуални однос
са Марком који има 16 го-
дина. Марко и Марија се
познају три месеца. Ма-
рији је изостала последња
KA
менструација и у дилеми је да ли је остала у другом стању и не зна шта јој се
дешава.
Опишите шта мислите како се осећа МАРИЈА, А КАКО МАРКО. Пронађите на
U
интернету и у књигама све ризике малолетничке трудноће. Ученици једне школе у
Новом Саду интервјуисали су лекара из Саветовалишта за младе па погледајте на
ED
http://www.osmihajlopupin.edu.rs/vesnamiletic.html и пронађите одговоре. Скоро
10.000 малолетних девојака од 14 до 18 година у Србији сваке године остане у
другом стању. Стопа абортуса је 20/1000 девојака и то су незванични подаци јер
се много абортус а изведе у приватним ординацијама. Стерилитет после абортуса
ht
(немогућност да жена остане трудна) у Србији је 4,4 одсто. Откријте:

ig
– шта се догађа са малолетним девојкама које остају трудне;

– како се те трудноће најчешће завршавају и које ризике носе;
yr
– коме младе девојке треба да се обрате за помоћ ако им се деси да остану

трудне;
op
– шта је контрацепција и који вид контрацепције је најбољи.

Направите презентацију на основу сазнања која сте скупили.
C
©

ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ
Дарко и Марија су се венчали. Желели су бебу, али Марија није остајала трудна.
На прегледу, лекар их је питао да ли су били сексуално активни пре брака са
другим партнерима. Одговорили су потврдно. Анализом је доказано да су заражени
бактеријом хламидијом. „Како?”, упитала је Марија. „Па немамо никаквих симптома
болести.”
Помозите Марији и Дарку да сазнају зашто немају бебу. Направите дијаграм
процеса који је довео до стерилитета.
Шта су полно преносиве болести?
Које још полно преносиве болести постоје и које су најопасније?
Како се заштитити од полно преносивих болести?
Направити паное у холу школе и изложите сазнања до којих сте дошли.
150
УРАДИ НЕШТО ЗА СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ
Полни органи смештени су одмах поред отвора кроз који се празни дебело црево.
Анатомски су повезани и са системом за излучивање. Због тога је полни систем место
честих инфекција, па о његовој хигијени треба посебно водити рачуна.
Направите анкету о хигијени полних органа.
Анкету спроведите међу ученицима петог разреда.
Статистички је обрадите, уочите проблеме и извуците закључке, на основу њих
предложите мере за поправљање ситуације.
Направите лифлет и поделите ученицима петог разреда.
Анкета може да изгледа овако, али ако желите, можете и да је промените.
АНКЕТА О ХИГИЈЕНИ ПОЛНИХ ОРГАНА

Ова анкета је анонимна и зато те молимо да на њу одговориш крајње искрено.
KA
Молимо те да одговориш на питања везана за твој пол, а да остала питања прескочиш.
Пол: ..........................................
U
1. Знаш ли зашто је 7. Знаш ли шта су стидне Само за девојчице
ED
важна хигијена полних ваши и како се
11. Да ли знаш како да
органа? добијају?
одржаваш хигијену
А. да А. да
полних органа за време
Б. не Б. не
менструације?
ht
2. Свако вече перем 8. Има ли хигијена руку А. да

своје полне органе везе са хигијеном
ig
Б. не
топлом водом и благим полних органа?
12. Употреба памучних
сапуном. А. има
yr
уложака за време
А. да Б. нема
менструације најмање
Б. не 9. Да ли знаш да је твој
op
је штетна по мој полни

3. Свако вече се туширам. полни систем осетљив систем.
А. да на инфекције због А. тачно
C
Б. не близине изводних канала Б. нетачно

4. Пресвлачим доњи веш мокраћног система и
сваки дан. система за варење?
©
Само за дечаке
А. да А. да
Б. не 13. Знам да сваки пут
Б. не
кад перем своје полне
5. Мењам веш са својом 10. Знаш ли шта су полно
органе морам да
другарицом или преносиве болести?
повучем кожицу на
другом. А. да
врху полног органа
А. да Б. не
надоле и да оперем
Б. не сву накупљену
6. Коме ћеш се обратити прљавштину.
ако приметиш промену А. да
на свом полном органу? Б. не
А. родитељу
14. Оба моја тестиса су
Б. наставнику
спуштена у кесице ван
В. другу/другарици
тела.
Г. нећу ником
А. тачно
Б. нетачно
151
МЕНЕ НИКО НЕ РАЗУМЕ

Пубертет је веома деликатно доба у сазревању сваког човека. Осим физичких
промена, дешавају се и психичке и социјалне промене. Колико ваши другови и
другарице знају о пубертету и о сексуалности, проверите анкетом.
Анкетирајте ученике петог разреда о проблемима у пубертету.
Статистички обрадите податке и уочите проблеме.
Покушајте да нађете решења за проблеме у пубертету у новинама, на интернету,
разговором са родитељима и наставницима.
Напишите извештај о ономе штo сте сазнали.
АНКЕТА О ПУБЕРТЕТУ И СЕКСУАЛНОСТИ
Ова анкета је анонимна и зато те молим да на њу одговориш крајње искрено.
KA
1. Tи си особа: 6. Да ли си:
а) женског пола, a. имао/имала симпатију?
U
б) мушког пола. a) да
б) не
2. Најпријатније се осећам:
ED
б. пољубио/пољубила се?
a) у породици,
a) да
б) у друштву,
б) не
в) кад сам сам/сама.
в. имао/имала девојку/момка?
ht
3. Да ли твоји родитељи знају с ким се a) да

дружиш? б) не
ig
г. Имао/имала сексуалне односе?

a) Никад не питају с ким се дружим. a) да
yr
б) Питају, али ја ћутим. б) не

в) Познају их лично.
op
г) Знају их само из мојих прича. 7. У време пубертета дечаци и

д) ............................................................ . девојчице пролазе кроз
различите промене?
C
4. О томе колико дуго ћеш остати a) да

напољу: б) не
©
a) одлучују искључиво твоји родитељи,

б) одлучујеш сам/сама, 8. Да ли успостављањем менструалног
в) договараш се с родитељима. циклуса млада девојка постаје
г) ............................................................ . ментално и телесно здрава за
материнство?
5. Са колико година млади треба a) да
(упиши године): б) не
a) да имају симпатије .............. ,
б) да почну са забављањем .............. , 9. Да ли је заљубљеност исто што
в) да се први пут пољубе .............. , и љубав?
г) да први пут имају a) да
сексуалне односе .............. . б) не
152
10. С ким разговараш и коме се најчешће 12. Које су најчешће теме или питања
обраћаш кад имаш проблем? из сфере сексуалног живота о којима
би твоји вршњаци и ти желели да
a) отац,
разговарате?
б) мајка,
в) брат, a) .............................................................
г) сестра, .................................................................
д) друг/другарица, б) .............................................................
ђ) наставник/наставница, .................................................................
е) школски педагог/психолог,
в) .............................................................
ж) неко други (наведи ко) .....................
.................................................................
11. Којим путем се најчешће
г) .............................................................
информишеш о сексуалном животу?
.................................................................
a) Разговарајући с родитељима.
б) Разговарајући с наставницима. д) .............................................................
в) Разговарајући с пријатељима. .................................................................
KA
г) Из књига: ............................................
д) Из часописа: ......................................
ђ) Из филмова порнографског
U
садржаја.
е) Друго (наведи шта) ........................... .
ED
Искуство народа је да се све ради онда када му је време, а народ-
на мудрост се увек потврђује. Пре него што се одлучиш за сексуал-
ht
ни однос, посаветуј се с родитељима или посети лекаре у савето-

валишту за младе. Ако желиш да знаш више о својој сексуалности,
ig
замоли родитеље да ти набаве књигу „Секс за почетнике” коју је Помоћ за реализацију

објавила Издавачка кућа „Креативни центар” из Београда. пројекта можете
yr
потражити на http://www.
Размисли и одговори osmihajlopupin.edu.rs/
op
Kreativnaskola.html „Неће
1. Шта је пубертет? се то мени десити” –
C
2. Које се промене дешавају код младих у пубертету? излагања ученика. Наћи

3. Које су последице раног сексуалног односа? ћете акционе планове и
предлог како можете да
©
решите своје задатке у

оквиру пројекта.
полно преносиве
болести
рано ступање у
малолетничке сексуалне односе
трудноће
проблеми у
породици
психичке трауме
153
1. Правилна исхрана је:

а) равнотежа између уношења хране и потрошње енергије;
б) могућност да једеш шта пожелиш;
в) храна богата мастима;
г) држање дијете.
2. Здравље непушача је угрожено у присуству пушача зато што:

а) пасивно пушење доводи до зависности;
б) непушачи удишу отровне материје из дуванског дима;
в) пушење у суштини није штетно.
KA
3. Утврди који су искази тачни (Т) или нетачни(Н) па заокружи
одговарајуће слово
U
У пубертету млади пролазе кроз период физичких
ED
и психичких промена. Т Н
Незаштићен полни однос може да доведе до полно
преносивих болести. Т Н
ht
Пољубац у пубертету може да доведе до нежељене трудноће. Т Н

Вода је најздравији напитак. Т Н
ig
4. Распореди дате намирнице у пирамиду правилне исхране.

yr
Житарице, млеко, месо, чоколада, хамбургер, кока кола, спанаћ, пасуљ,

op
риба, млади сир, јогурт, јабука, кромпир, зелена салата, мед.

C
©
154
ГОДИШЊА САМОПРОЦЕНА
Ево крај је школске године. Потруди се да провериш колико
познајеш градиво биологије за пети разред.
1. Ћелија је:
а) основна јединица неживе природе;
б) основна јединица грађе;
в) основна јединица функције; 1 бод
г) основна јединица грађе и функције свих живих бића.
2. Бактерије су организми:
KA
а) без једра и наследног материјала;
б) са једром;
1 бод
U
в) без једра а наследни материјал је у цитоплазми;
г) са једром а без наследног материјала.
ED
3. Биологија је наука о:
а) биљкама;
ht
б) животињама;
в) живим бићима. 1 бод
ig

yr
4. Повежи појмове.
op
Аутотрофи Хране се биљкама и животињама

C
Хетеротрофи У зависности од животних

услова хране се аутотрофно 3 бода
©
или хетеротрофно
Миксотрофи Врше фотосинтезу
5. Допуни реченице.
Риба дише .......................... тако што вода улази кроз .........................

и облива ............................................... где се врши размена гасова.
Вода обогаћена угљен диоксидом се избацује кроз 2 бода
.................................... у спољашњу средину.
Излучивање код биљака ................................. врши се кроз

отворе на наличју листа које се зову .......................... . 1 бод
155
Вода има ...................... густину од ваздуха а ...............................
колебања температуре. 1 бод
Жаба живи на ............................... јаја полаже у ...............................,

белоушка храну налази у ............................... а јаја полаже 2 бода
на ............................... .
Драж је промена ............................... средине и организам је

прима ............................... . Најмања количина дражи на коју неко 2 бода
чуло реагује назива се ............................... .
6. Објасните појмове. укупно 5 бодова

Оплођење .......................................................................................................................
........................................................................................................................................
KA
Опрашивање ..................................................................................................................
........................................................................................................................................
U
Мимикрија .....................................................................................................................
........................................................................................................................................
ED
Адаптација .....................................................................................................................
........................................................................................................................................
Зигот ...............................................................................................................................
ht
........................................................................................................................................
ig
7. Одговори на питања. укупно 10 бодова

yr
Шта је животна средина? ..............................................................................................

op
........................................................................................................................................
Како су се организми прилагодили воденој животној средини? .................................
C
........................................................................................................................................
©
Какви услови владају у копненој животној средини? ..................................................

........................................................................................................................................
Шта је планктон? ............................................................................................................
........................................................................................................................................
Које су фазе у животу човека? ......................................................................................
........................................................................................................................................
.........................................................................................................................................
Које су најуочљивије промене у пубетету? ...................................................................
........................................................................................................................................
Шта треба да урадиш ако после боравка у природи, уочиш крпеља ба свом телу?
........................................................................................................................................
156
Које отровне животиње познајеш? ...............................................................................
........................................................................................................................................
Које животиње су преносиоци заразних болести? .......................................................
........................................................................................................................................
Како ћеш да пружиш прву помоћ ако некога уједе змија? .........................................
........................................................................................................................................
8. Стави + у табелу особина царстава живог света. укупно 13 бодова

сваки тачан 0,5
бактерије протисти гљиве биљке животиње
Имају једро
Вишећелијски организми
Хране се аутотрофно
KA
Хране се хетеротрофно
Крећу се
Размножавају се бесполно
U
Размножавају се полно
ED
9. Повежи жива бића са царством коме припадају. укупно 6 бодова
печурке
ht
биљке квасци
изазивач прехладе
ig
животиње крушка
yr
висибаба
op
гљиве буква
пингвин
C
протисти јела
зелени бичар
©
бактерије пасуљ
буђи
лисица

Како да вреднујеш свој знање?
Погледај тачна решења на крају књиге сабери бодове и види колико
си напредовао за годину дана.
Ако имаш 30–48 бодова, одлично си савладао градиво биологије,

само тако настави.
Ако имаш 20–30 бодова, врло добро си савладао градиво биологије,
настави да се трудиш.
Ако имаш мање од 20 бодова, добро је, следећи пут ће бити боље.
157
РЕШЕЊА ЗАДАТАКА
СТРАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1. Ћелије свих организама имају: 3. Утврди који су искази тачни (Т) 4. На слици су представљена
а) једро, а који нетачни (Н) па заокружи ћелија. Обележи слику тако
б) хлоропласте, одговарајуће слово. што ћеш обележити једро,
в) ћелијски зид, Бактерије немају једро. Т цитоплазму, мембрану и
г) наследни материјал. Ћелијска мембрана штити органеле.
2. Структура у ћелији са ћелију. Т ЈЕДРО ЦИТОПЛАЗМУ
одређеном грађом, обликом, и Ћелија је највећа јединица
улогом назива се: живих бића. Н
а) орган; У ћелији се налазе
б) органела; органи. Н
Органеле су делови ћелије ОРГАНЕЛЕ
в) организам;
KA
г) органски систем. који имају одређену
функцију. Т МЕМБРАНA
СТРАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
U
1. У свако поље у табели упиши 3. Одреди да ли је организам 3. Допуни реченице.
ED
слово Ж ако је у питању живо једноћелијски (Ј) или
Дисање је особина живих
биће, или Н ако је у питању вишећелијски (В) уписујући
бића при којој они узимају
нежива природа. слово у табелу испод назива
кисеоник, а испуштају
организма.
| Ж | Ж | Ж | Н | угљен диоксид.
ht
| Ј | В | В | Ј | В | Ј |
Из хране жива бића посебним
2. Процес који је заједнички
процесима у ћелији ослобађају
ig
за зеленог гуштера и зелену 4. Поређај нивое организације енергију која је неопходна за

биљку: живог бића од најмањег ка све животне процесе.
yr
а) транспирација; најсложенијем.
б) плодоношење; Биљке се ослобађају вишка
3 ĺ4 ĺ2 ĺ1 ĺ5
op
в) фотосинтеза; воде процесом који се назива

г) дисање. транспирација.
СТРАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
C
1. Повежи наведене организме Излучивање је избацивање 4. Утврди који су искази тачни (Т)
са начином њихове штетних супстанци и вишка а који нетачни (Н) па заокружи
©
исхране. У заграде испред воде. одговарајуће слово.

наведених организама упиши Опрашивање је преношење Бесполним размножавањем
одговарајуће слово. полена са прашника на жиг добија се потомство које се
тучка. разликује од родитеља. Н
( Б ) зелена еуглена
Надражљивост је Знојењем се избацују
( В ) корњача
способност организма штетне материје. Т
( Б ) биљка месождерка
да реагује на дражи из Организам расте деобом и
( А ) ружа
спољашње средине. растом својих ћелија. Т
( В ) лептир
Особине се са родитеља на
3. Чланови једног ланца потомство преносе. Т
2. Објасни појмове једном
исхране на ливади су жаба,
реченицом.
змија, биљка, орао мишар, 5. Процесом излучивања жива
Оплођење је спајање мушке скакавац. Поређај чланове бића:
и женске полне ћелије ланца исхране одговарајућим а) избацују угљен диоксид;
Дисање је размена гасова редоследом (од произвођача б) избацују вишак воде и
при чему организам узима до потрошача). штетне материје;
кисеоник а испушта угљен в) избацују вишак гасова;
3 ĺ5 ĺ1 ĺ2 ĺ4
диоксид. г) избацују енергију.
158
6. Попуни табелу тако што ћеш уписати број удова и начин кретања животиње.
организам Удови Начин кретања
Змија Нема гмиже
Слепи миш 2 пара, Лети
Скакавац 3 пара ногу , два пара крила Скаче
Лептир 3 пара, два пара крила Лети
Жаба 2 пара Скаче
Срна 2 пара Хода(трчи)
пастрмка пераја Плива
Сиви соко 2 пара Лети
Рак 5 пари за ходање и 5 за пливање Хода
Сунђер нема сесилан
Крокодил 2 пара Хода
Паук 4 пара хода
СТРАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
1. Утврди који су искази тачни 3. Који услови живота владају 4. На просторима копна
(Т) а који су нетачни (Н) па у брзим планинским где је количина
KA
заокружи одговарајуће слово. потоцима: падавина смањена
Вода је основни услов за а) Нема косеоника; јављају се:
живот на земљи. Т б) Вода је мутна и спора; а) травне заједнице
Водена средина је ређа од в) Вода је брза и хладна; б) шумске заједнице
U
водене средине. Н г) Светлост не продире в) тропске шуме
Жаба живи на копну а у воду. г) пустиње
ED
размножава се у води. Т
Свако станиште могу
да насељавају било који 5. Разврстај дате организме у станишта којима припадају.
организми. Н
Организми који Организми који Организми Организми који
ht
2. Локвањ има: живе у води живе у води и који живе живе у земљи
копну на копну
ig
а) Листове и цветове који

плутају под водом;
Речна шкољка жаба лисица кртица
б) Листове и цветове који
yr
локвањ комарац јеж ровац

плутају на води;
мешница рода храст Кишна глиста
в) Листове који плутају на води;
op
г) Листови су потопљени а шаран

цветови изнад воде. Речни рак
C
©
СТРАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
1. Утврди да ли су искази 2. Разноликост међу јединкама 4. Одговори на питања.
тачни (Т) или нетачни (Н) па исте врсте назива се: Мутације су наследне
заокружи одговарајуће слово. a) мутација; промене генетског
Потомци наслеђују б) варијабилност; материјала.
наследни материјал од оба в) размножавање; Модификације су
родитеља. Н г) модификација. ненаследне промене
Потомци добијају две организама, изазване
гарнитуре наследног утицајем спољашње средине.
3. Бубамара има црвена крила са
материјала, једну од мајке, а
црним пегама, таквом бојом Наследни материјал се
једну од оца. Т
она својим непријатељима налази у једру и преко
Н еке наследне особине
поручује да је полних ћелија преноси на
мењају се под утицајем
a) укусна; потомство.
спољашње средине. Т
Бесполно размнозавање б) горка и непријатног укуса; Мимикрија је имитирање
повећава варијабилност г) са привлачи партнера. других организама ради
врсте. Н заштите.
159
4. Попуни табелу тако што ћеш уписати особине бесполног и полног размножавања.
ТИП РАЗМНОЖАВАЊА БЕСПОЛНО РАЗМНОЖАВАЊЕ ПОЛНО РАЗМНОЖАВАЊЕ
БРОЈ РОДИТЕЉА 1 2
НАСЛЕДНИ МАТЕРИЈАЛ У ЈЕДРУ не да
ДЕЛОВИ ОРГАНИЗМА КОЈИМ СЕ ВРШИ Цео организам Полне ћелије
РАЗНОВРСНОСТ ПОТОМАКА нема варијабилност
СТРАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
1. Утврди да ли су искази тачни (Т) или нетачни 4. Разврстај дате самоникле биљке у табелу.
(Н) па заокружи одговарајуће слово. Јестиве биљке Лековите биљке Отровне
Екосистем чине станиште и жива бића у њему. Т биљке
Пестициди су природне материје којима маслачак камилица мразовац
човек уништава организме у култивисаним коприва липа велебиље
површинама. Н леска Хајдучка трава олеандер
Угрожене биљне и животињске врсте
Дивља ружа камилица напрстак
KA
уписане су у Црвене књиге. Т
Шумска јагода Бели слез
У Србији нема националних паркова. Н
2. Дивље животиње: 5. Разврстј дате животиње у групе отровних
U
а) треба гајити као кућне љубимце; животиња и преносиоца болести и изазивача
б) треба оставити у природном станишту; болести.
ED
в) треба гајити док су мале а онда их пустити у Изазвач болести Преносилац Отровна
природу. болести животиња
пантљичара крпељ стршљен
3. У самоникле јестиве биљке спада: комарац змија
ht
а) леска; скорпија
б) велебиље;
ig
в) висибаба;
г) бели слез.
yr
op
СТРАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
C
1. Правилна исхрана је: 3. Утврди да ли су искази 3. Распореди дате намирнице у

а) равнотежа између тачни (Т) или нетачни (Н) па пирамиду правилне исхране.
уношења хране и заокружи одговарајуће слово.
©
потрошње енергије; У пубертету млади пролазе

б) могућност да једеш шта кроз период физичких и
пожелиш; психичких промена. Т
в) храна богата мастима; Н езаштићен полни однос
г) држање дијете. може да доведе до полно
преносивих болести. Т
2. Здравље непушача је угрожено Пољубац у пубертету кока кола
у присуству пушача зато што: може да доведе до нежељене
трудноће. Н чоколада
а) Пасивно пушење доводи до
зависности; Вода је најздравији хамбургер
б) Непушачи удишу отровне напитак. Т,
мед, месо, риба
материје из дуванског
дима; млеко, млади сир, јогрут
в) Пушење у суштини није пасуљ, кромпир, спанаћ,
штетно; зелена салата, јабука
житарице
160
СТРАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .154
ГОДИШЊА САМОПРОЦЕНА
1. Ћелија је: 7. Одговори на питања.

а) основна јединица неживе природе; Животна средина је насељени део Земље на
б) основна јединица грађе; којој је могућ опстанак живих бића.
в) основна јединица функције; Како су се организми прилагодили воденој
г) основна јединица грађе и функције свих животној средини? Организми у води пливају
живих бића. перајима, плутају на површини воде или ходају
по дну. Осим што дишу шкргама, прилагођене су
2. Бактерије су организми: и обликом и бојом тела на услове живота у води.
а) без једра и наследног материјала; Какви услови владају у копненој животној
б) са једром; средини? У копненој животној средини ваздух је
в) без једра а наследни материјал је у ређи од воде, постоји кретање ваздуха, мања је
цитоплазми; количина воде а већа количина кисеоника.
г) са једром а без наследног материјала. Шта је планктон? Планктон чине једноћелијски
и вишећелијски организми који плутају у води.
3. Биологија је наука о: Које су фазе у животу човека?Детињство,
KA
а) биљкама; пубертет, зрело доба,старост.
б) животињама; Које су најуочљивије промене у пубетету?
в) живим бићима. У пубертету се дешавају физичке и психичке
промене а најуочљивија је развој полне особине.
U
4. Повежи појмове. Шта треба да урадиш ако после боравка у
Аутотрофи ĺВрше фотосинтезу природи, уочиш крпеља на свом телу? Треба
ED
Хетеротрофи ĺХране се биљкама се одмах обратити лекару јер крпељ преноси
и животињама лајмску болест.
Које отровне животиње познајеш? Отровне
Миксотрофи ĺ У зависности од животних
животиње су змија, стршљен, паук црна удовица.
ht
услова хране се аутотрофно

Које животиње су преносиоци заразних болести?
или хетеротрофно Заразне болести преносе крпељ и комарац.
ig
5. Допуни реченице. Како ћеш да пружиш прву помоћ ако некога

уједе змија? Изнад уједа се подвеже повез и
Риба дише шкргама тако што вода улази кроз
yr
изврши се фиксирање места уједа. Што пре

уста и облива шкрге где се врши размена гасова. потражити помоћ лекара.
Вода обогаћена угљен диоксидом се избацује
op
кроз шкржне отворе у спољашњу средину. 8. Стави + у табелу особина царстава живог света.
Излучивање код биљака, транспирација врши
се кроз отворе на наличју листа које се зову стоме. бактерије протисти гљиве биљке животиње
C
Имају једро + + + +
Вода има већу густину од ваздуха а мања Једноћелијски
колебања температуре. + + +
организми
Жаба живи на копну, а јаја полаже у води,
©
Вишећелијски
белоушка храну налази у води, а јаја полаже на + + +
организми
копну. Хране се
+ + +
Драж је промена спољашње средине аутотрофно
и организам је прима чулима или чулним Хране се
+ + + +
хетеротрофно
ћелијама. Најмања количина дражи на коју неко Крећу се + + +
чуло реагује назива се праг дражи. Размножавају
+ + +
се бесполно
6. Објасните појмове. Размножавају
+ + + +
Оплођење је спајање мушке и женске полне се полно
ћелије при чему настаје зигот. 9. Повежи жива бића са царством коме припадају.
Опрашивање је преношење полена са
БИЉКЕ ĺ крушка, висибаба, буква,
прашника на жиг тучка.
јела, пасуљ
Мимикрија је имитација других организама
ради заштите. ЖИВОТИЊЕ ĺ пингвин, лисица
Адаптација је прилагођавање организама ГЉИВЕ ĺ печурке, квасци, буђи
условима средине. ПРОТИСТИ ĺ зелени бичар
Зигот је оплођена јајна ћелија.
БАКТЕРИЈЕ ĺ изазивач прехладе
161
НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ
Абортус – намеран прекид трудноће који Еволуција – означава дугорочне промене

врши лекар. наследних особина унутар неке врсте,
Адаптација – прилагођавање организама ус- кроз већи број генерација.
ловима живота на неком станишту. Екологија – наука која проучава животну
Адвентивни корен – корен који се развија из средину, међусобне односе живих бића и
листа или из стабла биљака. односе живих бића и спољашње средине.
Аутотрофни организми – организми који Екосистем – станиште и живи свет у њему.
сами стварају органске супстанце. Експеримент – намерно изазвана природна
Бактерије – једноћелијски организми без појава ради истраживања.
једра. Ембрион – најранији стадијум у развићу ви-
KA
Бескичмењаци – група животиња која нема шећелијских организама.
орган (кичму) који телу даје чврстину и Енергетски напитак – безалкохолно пиће
потпору. које у себи садржи супстанце које орга-
U
Биљоједи – животиње које се хране биљка- низму дају енергију.
ма. Животна средина – насељени део Земље,
ED
Биологија – наука о живим бићима. део у којем је могућ опстанак живих бића.
Биолози – научници који проучавају живу Зигот – оплођена јајна ћелија.
природу. Зоологија – наука о животињама.
Ботаника – наука о биљкама. Инсективорне биљке – погледај: месоједе
ht
Бочна линија – специјално чуло риба у биљке.

којем се налазе чулне ћелије помоћу Јајна ћелија – женска полна ћелија.
ig
којих рибе осећају струјање воде. Једноћелијски организам – организам

yr
Бубрег – орган за излучивање. грађен од једне ћелије.

Варијабилност – разноврсност. Једро – органела у ћелији.
op
Вишећелијски организам – организам који Канцерогене супстанце – суптанце које иза-

је изграђен од више ћелија. зивају обољење рак.
Витамини – материје које се могу наћи у Кичмењаци – животиње које имају
C
воћу и поврћу; имају заштитну улогу у унутрашњи скелетни орган, кичму.

телу. Култивисане биљке – биљке које човек гаји.
©
Врста – скуп јединки сличних по споља- Ларва – фаза у развоју неких животиња.
шњем изгледу који укрштавањем дају Лупа – увеличавајуће стакло.
плодно потомство. Лутка – ступањ у развићу неких инсеката то-
Ганглије – скупови нервних ћелија. ком кога се они не крећу и не хране.
Гљиве – хетеротрофни организми који себи Малокрвност – недовољно црвених крвних
обезбећују храну разградњом угинулих зрнаца у крви човека.
организама. Материца – мишићни орган у којем се од-
Дијареја – пролив. вија развиће младунчета сисара.
Дисање – процес при којем живо биће ко- Међа – граница од жбунастих биљака из-
ристи кисеоник и органске супстанце, а међу парцела на којима пољопривредни-
ослобађа енергију и угљен-диоксид. ци гаје биљке.
Дрога – материје природног и вештачког по- Менарха – прва менструација.
рекла које изазивају зависност. Месојед – организам који се храни месом.
Дуван – биљка у чијим листовима се налази Микологија – наука о гљивама.
никотин. Миксотрофан – организам који се храни и
аутотрофно и хетеротрофно.
162
Мимикрија – појава када неке животиње опо- Раст – процес повећања величине и масе ор-
нашају изглед неког другог организма. ганизма деобом ћелија.
Модификација – ненаследне промене ор- Размножавање – стварање потомака с циљем
ганизма изазване променом услова да се одржи врста.
спољашње средине. Сапрофит – организам који се храни изумр-
Мутација – промене на наследном мате- лим организмима.
ријалу у ћелијама. Сваштојед – организам који се храни и
Мрест, мрешћење – период размножавања биљкама и животињама.
риба. Стоме – отвори на листу кроз које у биљку
Нервни систем – систем који регулише и ус- улазе и из ње излазе гасови, кисеоник и
клађује рад органа у организму. угљен-диоксид.
Опрашивање – преношење полена са праш- Столони – пузеће стабло код неких биљака
ника на жиг тучка. (јагода); служи за бесполно размножавање.
Оплођење – спајање мушке и женске полне Стома – ситни отвори на листовима биљака,
ћелије. називају их и усташца.
Органеле – делови ћелије који обављају Супстанца – једна од основних одлика мате-
KA
одређене функције. рије, а материја је све што се налази у при-
Орган – више различитих ткива која су међу- роди.
собно повезана истом функцијом. Транспирација – испаравање сувишне воде
U
Организам – живо биће, јединка. из биљке.
Трахеја – цевчица за дисање код копнених
ED
Паразити – организми који живе на рачун
зглавкара.
свог домаћина и при томе му наносе штету.
Ћелија – основна јединица грађе и функције
Перје – рожна творевина коже код птица.
живих бића.
Планктон – сићушни организми који пасивно
Ћелијска мембрана – спољашњи омотач ће-
ht
лебде у води.
лије чија је главна улога да разграничи ће-
Пластиди – органеле у биљним ћелијама
ig
лију од спољашње средине; селективно је

смештене у цитоплазми.
пропустљива.
Постељица – орган који се формира у време
yr
Фотосинтеза – процес у којем организам са

трудноће и има улогу у исхрани, одстрањи-
зеленим пигментом од угљен-диоксида и
op
вању штетних материја и размени гасова воде у присуству енергије Сунца ствара ор-
ембриона. ганске супстанце а ослобађа кисеоник.
Потпуни преображај – размножавање при
C
Фосил – окамењени остатак живих бића.

којем се уочавају стадијуми ларве и лутке Хетеротрофни организми – организми који
а из ње инсект који личи на своје родитеље.
©
узимају готову храну.

Природна селекција – скуп природних фак- Хлоропласти – биљне органеле које садрже
тора који неке организме елиминишу, док зелени пигмент хлорофил у којима се врши
неки организми који су им се прилагодили фотосинтеза.
преживљавају. Хормони – супстанце које се луче у жлезда-
Прашник – мушки део цвета у чијим се ма са унутрашњим лучењем које регулишу
прашницама стварају поленова зрна. скоро све процесе у организму.
Психоактивне супстанце – супстанце које Цвет – репродуктивни орган биљака цветни-
неповољно утичу на здравље и изазивају ца.
зависност. Цитоплазма – течни део ћелије изграђен од
Пубертет – период у животу човека у коме органских и неорганских материја.
пролази кроз полно, психичко и физичко Црвена књига – књига која садржи податке
сазревање. о угроженим и ретким врстама неког под-
Пупчана врпца – представља везу између ручја.
мајке и њеног будућег новорођенчета, у Шкрге – органи за дисање код већине органи-
трудноћи. зама који живе у води.
163
КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА
Аttеnborough, D. (1986), Život na zemlji, Prosvjeta, Zagreb.

Аttеnborough, D. (1990), Živi planet, Prosvjeta, Zagreb.
Бјегојевић, В., Вуковић, Д., Живковић, М., Лазановић, Д., Пауновић, П., Рајин, Г. (1996),
Здравствено васпитање у основним школама, Катедра социјалне медицине Медицин-
ског факултета Универзитета у Београду.
Брем, А. (1956), Живот животиња, друго издање, Народна књига, Београд.
Grebner, K. E. (1971), Природа позната и непозната, „Вук Караџић”, Београд.
Dawkins, R. (2004), Priče naših predaka, Laguna, Beograd.
Матановић, В. (2005), Биологија за осми разред основне школе, Завод за уџбенике и настав-
KA
на средства, Источно Сарајево.
Матановић, В., Станковић, М., Биологија за осми разред основне школе, Герундијум, Бео-
U
град.
Матановић, В., Игић, Р., Радоњић, С. (2012), Биологија за пети разред основне школе, Еду-
ED
ка, Београд.
Маринковић, Д., Ћурћић, Д., Петровић, В., Пашић, М., Стефановић, Б. (1992), Биологија
за трећи и четврти разред гимназије, Завод за уџбенике, Нови Сад.
ht
Петровић, Ј. (2008), Секс за почетнике, Издавaчка кућа Креативни центар, Београд.

Радоњић, С., Матановић, В. (2000), Биологија, одабрана поглавља за студенте Учитељског
ig
факултета, Унирекс, Подгорица.

yr
Радоњић, С., Матановић, В. (2007), Биологија за шести разред основне школе, Завод за
уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево.
op
Радоњић, С., Матановић, В. (2007), Биологија за девети разред основне школе, Завод за
уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево.
C
Симоновић Милошевић, Л. (2006), Занимљиви свет животиња, Просветни преглед, Бе-

оград.
©
Спасић, М., Слијепчевић, Д., Вујовић, С. (2003), Водич кроз зависности, Завод за уџбенике
и наставна средства, Београд.
Туцић, Н. (2003), Еволуциона биологија, ННК Интернационал, Београд.
Цветковић, Д., Лакушић, Д., Матић, Г., Кораћ, А., Јовановић, С. (2005), Биологија за чет-
врти разред гимназије природно-математичког смера, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд.
Цветковић, Д., Лакушић, Д., Матић, Г., Кораћ, А., Јовановић, С. (2005), Биологија за чет-
врти разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
Школски биолошки атлас (2003), Креативни центар, Београд.
164
©
C
op
yr
ig
ht
ED
U
KA
МОРСКИ ЗМАЈ БЛЕДИ ПЛАВАЦ БЕЛОГЛАВИ ОРАО
% тело покривено % три пара ногу % тело покривено
крљуштима % два пара крила перјем
% пераја за пливање % чланковито тело % рожни кљун
% шкрге за дисање % хитинска кутикула % предњи удови крила
% оплођење је % задњи удови са
спољашње канџама
КИШНА ГЛИСТА ПОСКОК ПУХ

% чланковито тело % на телу рожне плоче % тело покривено
% на сваком чланку % зуби са отровним длаком
KA
два пара чекиња жлездама % два пара удова
% слузава кожа % дишу плућима % спољашња ушна
% заштитни слој % телесна температура шкољка
U
кутикула зависи од спољашње % млечне жлезде
средине
ED
ht
ig
ДАЖДЕВЊАК БОР ВИОЛИНСКИ ПАУК

yr
% два пара удова % дрвенаста биљка % главено-грудни и

% влажна, слузава %
op
игличасти листови трбушни регион

кожа % опрашивање ветром % четири пара ногу
% дишу плућима и % шишарке % хитински омотач
C
кожом % паучинасте жлезде

% коштани скелет
©
СКАКАВАЦ ЗЕЛЕНА ЖАБА ЈЕЛЕН

% три пара ногу % слузава влажна кожа % два пара удова
% два пара крила % два пара удова % тело покривено
% непотпун % младунци се крзном
преображај развијају у води % стална телесна
% хитински оклоп % дишу плућима и температура
кожом % спољашње ушне
шкољке
©
C
op
yr
ig
ht
ED
U
KA
ЈАГОДА ЈЕЛЕЊИ ЈЕЗИК БУСЕЊАЧА
% зељасто стабло % на наличју листова % нема развијен корен
% размножавање полно спорангије % живи на влажним
% имају цвет % развијен корен местима
% плод са семеном % подземни изданак % танки листићи
% зељасто стабло % живи у бусенима
КЕЧИГА РЕЧНИ РАК ВИНОГРАДАРСКИ

% вретенасто тело % пет пари ногу за ПУЖ
% покривено ходање % тело има главу и
KA
крљуштима % пет пари ногу за стопало
% пераја за пливање пливање % тело мекано
% шкрге % хитинска кутикула % заштићено
U
% репна лепеза љуштуром
% плива у својој слузи
ED
ht
ig
МУХАРА СВРАКА ДЕЛФИН

yr
% храни се % тело покривено % развијени зуби

%
op
сапрофитски перјем дишу плућима

% ћелијски зид од % рожни кљун % млечне жлезде
хитина % предњи удови крила % стална телесна
C
% отровна % полажу јаја температура

% плодоносно тело,
©
дршка и шеширић
ПАНТЉИЧАРА ПШЕНИЦА ХРАСТ

% паразит у цревима % зељасто стабло % дрвенасто стабло
% спљоштено тело % клас % лист урезан
% на глави кукице и % гаји се за исхрану % плод орашица или
пијавке % плод је крупа жир
% нема систем за % опрашују се ветром
варење
©
C
op
yr
ig
ht
ED
U
KA

Biologija Udzbenik Za 5. Razred

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Biologija Udzbenik Za 5. Razred

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

©

Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1

Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

Пред тобом је уџбеник који ће ти помоћи са упознаш живу при-

основу за истраживање биологије.

Водич кроз уџбеник............................................................................ 6

Провери научено .............................................................................. 25

Бесполно размножавање ............................................................. 53

Промене које човек пролази током развића,

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ

ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ ....................................................... 101

отровно биље; животиње као храна и као могући

Самоникло јестиво, лековито и отровно биље ........................ 120

Животиње као храна и могући преносиоци болести,

ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ ................................................................ 132

Здрава исхрана и унос воде. Енергетски напици......................... 133

Штетност дуванског дима и психоактивних супстанци .............. 138

ГОДИШЊА САМОПРОЦЕНА ..................................................... 155

Решења задатака ............................................................................. 158

Непознате речи............................................................................... 162

Коришћена литература .................................................................. 164

Кључне речи Основни појмови које ћеш научити у овој лекцији.

Мрав ти доноси објашњење за непознате речи.

Активности (бубамара), задаци за рад у пару или групи који

појмове на други начин и да учење учине занимљивијим.

Кратко и јасно (лептир), шема лекције за оне који су визуелни тип

и лакше памте помоћу мапа ума.

Размисли, истражи и одговори (златна рибица), задаци за

вежбање, истраживање, размишљање и понављање наученог.

Припрема за следећи час (пас)

Сад знаш (сова), кратак преглед лекције.

Кључне речи: порекло живота, фосили

Од давнина је човека занимало како је настао живот на планети

Сл. 1. Један део Планете Земље Сл. 2. Планета Земља некад

Најстарија жива бића настала су у води пре скоро четири ми-

Научне чињенице потврђују да су данашња жива бића настајала

гођавала променама услова живота на Земљи. Један од доказа јесу

Сл. 3. Живи свет у доба диносауруса Сл. 4. Живи свет данас

Више о пореклу живота на планети Земљи сазнаћеш у старијим

На путу до школе или на излету виђаш разноврсне биљке и жи-

x Жива и нежива природа нераскидиво

Жива и нежива природа

Разврстај живу и неживу природу и предмете који су приказани на илустрацији у

Жива природа Нежива природа Предмети

Ове школске године сазнаћеш много о живим бићима и добићеш

то изгледа, погледајте на:

Сл. 5. Истраживање у природи

Природа се упознаје и тако што се описују и прате појаве и

РАД СА ЛУПОМ (УВЕЛИЧАВАЈУЋИМ СТАКЛОМ).

АКТИВНОСТ РАД У ПАРУ

УПОЗНАВАЊЕ ЖИВЕ ПРИРОДЕ

– Потражите неку лепу зељасту биљку

– Изаберите једну дрвенасту биљку и

1. Може ли жива природа да опстане без неживе?

САДА ЗНАШ ŹЗАЈЕДНИЧКА СВОЈСТВА ЖИВИХ БИЋА

% Да је предмет проучавања биологије жива бића.

Кључне речи: ћелија, једро, цитоплазма, наследни

живота и из темеља изменио

дуго су, све до

једини лек против

потруди да пронађеш колико су слични међу собом... грађе и функције сваког

ЖИВА БИЋА СУ ИЗГРАЂЕНА ОД ЋЕЛИЈА

Сл. 10. Грађа ћелије

Да ли се твој организам променио у последњој години? Уочљиве